a. uvod - herceg novitaloga, s tim {to se pove}anjem nadmorske visine koli~ina taloga pove}ava....

Detaljni urbanisti~ki plan ,, ZELENIKA – CENTAR,,

,,URBANPROJEKT,, - ÂÂK 1

A. UVOD Pravni osnov za pristupanje izradi Detaljnog urbanisti~kog plana “Zelenika - Centar” u Herceg Novom sadràn je u: - Odluci o izradi Detaljnog urbanisti~kog plana ,,Zelenika – Centar,, - u Herceg Novom

broj 01-1-173/07 od 14.3.2007.god., koju je doneo Predsednik Op{tine Herceg Novi. - Programskom zadatku sa svim relevantnim uslovima u vezi sa Zakonom o planiranju i

ure|enju prostora (Slu`beni list RCG, broj 28/05). - GUP-u Herceg Novog I PPO Herceg Novi koji je donet u toku stru~ne kontrole Nacrta

plana. PPO Herceg Novi predmetni prostor po nameni povr{ina opredeljen je za urbano podru~je – podru~je sa me{ovitim namenama prostora gradskog karaktera I pro{ireno urbano podru~je kao I gra|evinsko podru~je u PPPPN za Morski dobro. GUP-om Herceg Novog, predmetni prostor po nameni povr{ina opredeljen je za individualno stanovanje, kolektivno stanovanje, turizam, dru{tvene funkcije, sport i rekreaciju, gradsko zelenilo i malim delom {ume. Deo predmetnog prostora koji je u zahvatu zone koja je razra|ena Prostornim planom podru~ja posebne namene za Morsko dobro GUP-om je opredeljen za turisti~ki kompleks, lu~ki kompleks, marinu, luku, pristani{te i javno ure|eno kupali{te. PPPPN za Morski dobro smernicama za dalje sprovo|enje plana definisano je da se predmetni prostor dalje razra|uje Studijom lokacije. GUP-om definisane namene, a koje podràvaju postoje}e stanje, mogu}nost razvoja predmetnog prostora kao I uslove terena za gradnju, kompatibilne su sa namenama definisanim PPO. Ovim DUP-om kroz definisanje tipova stanovanja uspostavi}e se I terminolo{ka veza namena. Naime namene u okviru stanovanja po PPO definisane su kao stanovanje niskih gustina (porodi~no), stanovanje srednjih gustina (me{ovito) I stanovanje ve}ih gustina (gradsko) a prema GUP-u stanovanje je definisano kao kolektivno I individualno. Osnovni cilj izrade DUP-a “Zelenika - Centar” je da u skladu sa zahtevima vremena i razvojnim programima opštine Herceg Novi, kao i stvorenim legalnim i nelegalnim uslovima, preispita postojeće planske smernice za ovaj prostor i da oceni realne mogućnosti daljeg razvoja naselja. Izradi plana prethodila je detaljna analiza postoje}e planske dokumentacije, postoje}eg stanja i formiranje dokumentacione osnove. Na terenu je sprovedena detaljna anketa kojom je konstatovano stanje gra|evinskog fonda, namena objekata i povr{ina, opremljenost objekata, stanje vlasni{tva, socijalna struktura stanovni{tva, èlje korisnika i dr. Na osnovu me|usobne usagla{enosti tri osnovna faktora prirodnih, stvorenih uslova i projektantskog stava zasnovan je prostorni koncept DUP-a. Plan sa~injavaju potrebna obrazloènja planskih re{enja i preporuka, kao i odgovaraju}i grafi~ki prilozi, odnosno deo dokumentacije koji saglasno Zakonu o planiranju i ure|enju prostora (Slu`beni list RCG, broj 28/05) sa~injavaju Detaljni urbanisti~ki plan.



Tekstualni deo kao obrazloènje DUP-om definisanih re{enja, predstavlja sintezni prikaz obavljenih analiza i izvedenih rezultata, defini{u}i sve bitne elemente uslova potrebnih u postupku sprovo|enja plana. Tekstualni deo plana je pra}en odgovaraju}im grafi~kim prilozima na kojima su grafi~ki prezentirana usvojena re{enja. Izve{taj je formiran na osnovu podataka dobijenih od Naru~ioca, nadle`nih organa Op{tine, snimanja izvr{enih na terenu i podataka dobijenih od komunalnih i drugih radnih organizacija. Ukupan elaborat nacrta DUP-a je formiran kao zbir funkcionalnih radova pojedinih oblasti prezentiranih tekstualno i grafi~i. B. POSTOJE]E STANJE 1. KARAKTERISTIKE PODRU^JA,PRIRODNIH I STVORENIH USLOVA I VREDNOSTI o Granica zahvata Granica zahvata odre|ena je ~l.2 Odluke o prstupanju izradi DUP-a “Zelenika - Centar” u Herceg Novom i Programskim zadatkom koji je sastavni deo odluke. Prikaz orijentacione granice dat je u grafičkom prilogu Programskog zadatka. o Povr{ina zahvata

Orijentaciona povr{ina zahvata odre|enog Odlukom je cca 40 ha. Kroz izradu Nacrta Plana, uvaàvajući konfiguraciju terena, katastarsko stanje i druge specifičnosti proizašle iz analize prostora, formirana je granica Plana koja obuhvata površinu od 41.15ha. Kako se u ovom zahvatu nalazi deo prostora koji je razra|ivan PPPPN za Morsko dobro isti se iz dalje rarade ovim DUP-om izuzuma i to u povr{ini od 5.58ha. DUP-om ,, Zelenika – Centar,, detaljno se razra|uje prostor u povr{ini od 35,57ha. Granica zahvata DUP-a prikazana je na grafi~kom prilogu Tpografsko – katastarska podloga sa prikazom granicee zahvata plana. o Kontaktne zone Prostor koji je predmet razrade DUP-om ,,Zelenika – Centar,, razvija se u zoni neposredno uz Jadransku magistralu i more tako da predstavlja kontinuitet u pruànju naselja na podru~ju op{tine Herceg Novi. Prostori u okruènjeu, sa jedne strane Meljine a sa druge strane Kumbor, uglavnom se razvijaju po sli~nom principu i sa sli~nim sadràjima koji obuhvataju uglavnom stanovanje u funkciji turizma i sadràje koji prate osnovnu namenu. Saobra}ajno predmetni prostor je odre|en Jadrakskom magistralom preko koje kontaktira sa okruènjem, ostatkom podru~ja op{tine kao i ~itavom obalom. Na Jadransku magistralu se vezuju saobra}ajnice preko kojih naselje u unutra{njosti kao i sela u zale|u gravitiraju ka naseljskim i gradskim sadràjima.



o Topografija prostora U okviru predmetnog prostora koji je uglavnom u nagibu prema jugozapadu izdvaja se zaravan uz reku Repaje i prema moru kao i strmiji teren u zoni tunela koji predmetni prostor konfiguracijski deli od Meljina i koji se u vidu dva jasno izdvojena uzvi{enja razvija od severozapada prema jugoistoku uz Jadransku magistralu zauzimaju}i ~itavi {irinu zahvata plana u tom delu. Konfiguracija terena delimi~no je opredelila i postoje}u izgra|enost u okviru predmetnog prostora. o Inènjersko - geolo{ke karakteristike Teren Op{tine Herceg Novi je vrlo komplikovane geolo{ke gra|e, pa je to jedno od najsloènijih podru~ja u jugoisto~nom delu spoljnih dinarida. Zastupljene su naslage vrlo promenjljivog litolo{kog sastava, a njihov je strukturni poloàj intezivno poreme}en tektonskim pokretima. Regionalno posmatrano, podru~je pripada geotehni~koj jedinici Budva – Bar (,,Cukali Zona,,)a u zapadnom delu jadranske zone. Na ovom podru~ju razvijeni su raznovrsni sedimenti Trijasa, Jure, Krede, Tercijara i kvartarnih tvorevina, a deo terena prekriven je antropogenim naslagama. Litostratigrafske jedinice odlikuju se razli~itim biostratigrafskim, fakcijalnim i litolo{kim osobinama. Unutar njih su ~este vertikalne i horizontalne promene, {to ukazuje na razli~ite uslove sedimentacije. Za potrebe izrade Prostornog plana Op{tine Herceg Novi 2001god. ra|en je elaborat seizmo-geološke i seizmičke mikro rejonizacija koji je zajedno sa podacima o morfologiji, morfometriji i klimi, kori{}en prilikom izrade ovog plana. U grafi~kim prilozima data je karta seizmi~ke mikroreonizacije kao i karta podobnosti terena za gradnju. o Klimatske karakteristike - Osobine klime Pogodni klimatski uslovi Herceg Novog mediteranskog tipa sa toplim i dugim letima i kratkim i blagim zimama predstavljaju jedan od zna~ajnijih prirodnih resursa podru~ja. Temperature vazduha retko se spu{taju ispod 0º C, tako da je godi{nje mali broj ledenih dana. Prosečna godi{nja temeperatura na ovom podru~ju iznosi 15.8 º C. Godi{nje deset meseci ima temperaturu ve}u od 10º C, a ~etiri letnja meseca vi{u od 20º C. Zagrejavanje tokom prole}a je sporije od hla|enja tokom jeseni pa je prelaz iz leta u zimu brì. Podru~je Herceg Novog tokom leta ima malu obla~nost {to pove}ava estetsku vrednost pejzaà i njegovu impresiju, ali omogu}uje i da se u vedrim letnjim no}ima boravi na otvorenom prostoru. Prose~na godi{nja insolacija u Herceg Novom iznosi 2.417 časova. Maksimalna je u mesecu julu 345 a minimalna u decembru 99 ~asova. Prose~no godi{nje na priobalnom delu podru~ja padne 1940mm vodnog



taloga, s tim {to se pove}anjem nadmorske visine koli~ina taloga pove}ava. Najvi{e padavina se izlu~i tokom novembra, decembra i januara, a najmanje u junu, julu i avgustu. Vetrovi koji duvaju leti su blagi i prijatni pogodujući boravku na otvorenom prostoru. Tokom zime javljaju se hladni i neprijatni vetrovi kao {to je bura od koje je Herceg Novi visokim zale|em dobro za{ti}en. Manje prijatno vreme donose i ju`ni vetrovi koji u hercegnovskom zalivu stvaraju ''te{ko more''. - Temperatura vazduha Najnià srednja mese~na temperatura je u januaru mesecu i iznosi 8° - 9°C, a Najvi{a srednja mese~na temperatura je u avgustu sa 24° - 25°C. U Herceg-Novom ima prose~no godi{nje 105 dana sa temperaturom preko 25°C i 33 dana s temperaturom preko 30°C, dok samo 3,3 dana prose~no godi{nje, temperatura se spu{ta ispod 0°C. U pojedinim mikrolokalitetima (Topla), vrednost navedenih proseka je vi{a i po nekoliko °C. - Obla~nost Prose~na godi{nja obla~nost je prili~no visoka, tako da srednja mese~na i Godi{nja obla~nost u 1/10 pokrivenog neba iznosi 5,0/10. Najvi{e obla~nih dana ima u novembru, a najmanje u avgustu. U~e{}e vedrih dana je suprotno obla~nosti, tako da imamo sledeći odnos prose~no godi{nje vedrih 101,8 dana, obla~nih 102,8 dana. - Insolacija Trajanje osun~anosti kre{e se oko 2430 sati u proseku godi{nje ili 6,6 sati na dan. Mesec juli ima najvi{i prosek sa 11,5 sati na dan, a decembar i januar najmanji sa 3,1 sati na dan. - Padavine Obilne padavine koje su poznata karakteristika ovog podru~ja, rezultat su Izraènih uslova reljefa. Prisustvo visokih planinski venaca u neposrednom Zale|u, uslovljava izdizanje vazdu{nih masa, kondezaciju i obilne padavine, tako da su Crkvice poznate kao mesto sa najvi{e padavina u Evropi. Broj dana sa padavinama ve}im od 1mm u Herceg-Novom, iznosi 128 godi{nje, maksimum je u novembru a minimum u julu. Srednja godi{nja koli~ina vodenog taloga iznosi 1990mm. Sneg je retka pojava u ovom podru~ju, me|utim na padinama Orjena i Subre visina sne`nog pokriva~a omogućuje razvoj zimskog turizma, zimskih sportova i rekreacije. - Vetrovitost U zavisnosti od distribucije vazdu{nog pritiska koji je niì u toku letnjeg perioda a znatno vi{i u zimskom periodu, na ovom podru~ju se javlja nekoliko vrsta vetrova. Bura je hladan i suv severni vetar koji duva u zimskom periodu iz pravca severoistoka. Jugo – je vlaàn vetar, duva u toku hladnijeg dela godine iz pravca jugoistoka. Od svih ostalih vetrova, moè se izdvojiti severozapadni vetar. U toplijem delu godine javlja se, za ovo podru~je veoma karakteristi~an vetar – maestral koji duva na kopno iz pravca zapad – jugozapad.



2. DOSADA[NJI RAZVOJ, URBANIZACIJA, PROGRAMSKE SMERNICE Predmetnio prostor planski je razra|ivan GUP-om Herceg Novog koji obuhvata planski period do 2000 god. Tako|e za predmetni prostor je ra|ena i detaljna razrada i to DUP ,, Zelenika,, koji je donet 1973 god. i za koji je 1986. god. ra|ena Izmena i dopuna. Imaju}i u vidu vreme izrade DUP-a i njegove izmene i dopune i vremenski odnos prema GUP-u, DUP ,,Zelenika,, za ovaj planski dokument nema posebnog uticaja pre svega kao ste~na urbanisti~ka obaveza i dokument koji u ovoj fazi treba analizirati. U toku izrade ovog plana donet je I PPO Herceg Novi. Osnov za izradu DUP-a ,,Zelenika – Centar,, predstavlja PPO Herceg Novi I GUP- Herceg Novog. Kako namena prostora definisana GUP-om podràva nemene opredeljene PPO detaljna planska razrada predmetnog prostora zasniva}e se na Oredbama , pravilima I normativima za izradu urbanisti~kih planova a koji su definisani PPO Herceg Novi. o Urbanisti~ka pravila - Katastarska parcela i urbanistička parcela Katastarska parcela u gra|evinskom podru~ju nije odmah i urbanisti~ka parcela. Ona }e to postati samo planskom parcelacijom izvr{enom planom nièg reda, jer deo povr{ina u okviru gra|evinskog podru~ja mora biti namenjen ili }e planom nièg reda biti namenjen, saobra}ajnicama, «zelenim povr{inama» i drugim slobodnim javnim povr{inama razli~ite namene, koje se pojavljuju u okviru naselja. Parcelacija zemlji{ta u svrhu osnivanja urbanisti~kih parcela moè se obavljati samo unutar gra|evinskog podru~ja. U postupku pribavljanja re{enja o lokaciji i urbanističko-tehni~kih uskova, obavezno je predlog parcelacije za urbanisti~ku parcelu na kojoj se predvi|a izgradnja izraditi na osnovu geodetskog snimka postoje}eg stanja i reambulirane katastarske podloge za predmetnu parcelu. - Urbanistička parcela i oku}nica 1. Urbanisti~kom parcelom smatra se zemlji{te, koje po povr{ini i obliku odgovara uslovima ovog Plana utvr|enim za izgradnju, a ima: a) Direktan pristup sa javne povr{ine kolske ulice, pje{a~ke ulice ili stepeni{ta b) Omogu}en direktan priklju~ak na elektroenergetsku mreù c) Omogu}en priklju~ak na javnu vodovodnu mreù, izuzetno re{enja snabdevanja vodom na higijenski na~in prema lokalnim prilikama d) Omogućen priklju~ak na javnu mreù za odvo|enje otpadnih voda, izuzetno ako ne postoji mogu}nost priklju~ka: d.1) za objekte veli~ine do 10 Ekvivalent Stanovnika predvideti izgradnju propisne, vodonepropusne sanitarno ispravne sabirne jame s osiguranim odvozom prikupljenog efluenta u sisetem sa adekvatnim ure|ajem za pre~i{}avanje i ispu{tanje otpadnih voda. d.2) za objekte veli~ine ve}e od 10 Ekvivalent Stanovnika, otpadne vode potrebno je tretirati na li~nom, adekvatnom ure|aju za pre~i{}avanje pre ispu{tanja u recipijent, zavisno od koli~ine i



karakteristika otpadnih voda i prijemnim mogu}nostima recipijenta (tlo putem upojih bunara, vodotok ili priobalno more putem li~nog podmorskog ispusta.) 2. Urbanisti~ke parcele se precizno defini{u planovima nièg reda. Van zahvata planova nièg reda i tamo gde nema obaveze izrade tih planova, Urbanisti~ka parcelacija se radi na osnovu postoje}e parcelacije zemlji{ta, odnosno uz maksimalno po{tovanje postoje}ih katastarskih parcela a sa ciljem obezbe|enja {to boljih preduslova za ve}u sprovodljivost plana. To znači da su postojeće katastarske parcele postale urbanističke ukoliko se : - ne nalaze na planiranim saobra}ajnim i infrastrukturnim koridorima ili zonama namenjenim zelenim ili drugim javnim povr{inama - ukoliko se radi o parcelama na kojima su ve} izgra|eni objekti i imaju obezbe|en kolski ili makar pe{a~ki pristup. 3. Ako se katastarska parcela svojim manjim delom nalazi na povr{ini na kojoj je gradnja dozvoljena, a izuzev ove povr{ine ima uslove iz stava 1 ovog ~lana, moè se osnovati urbanisti~ka parcela iz dela katastarske parcele koja se nalazi na povr{ini na kojoj gradnja nije dozvoljena, do ukupno veli~ine najmanje urbanisti~ke parcele propisane PPO (300m2). U tom slu~aju propozicije za izgradnju odre|uju se u skladu sa PPO i odnose se na celu urbanisti~ku parcelu. 4. Isto pravilo vaì kad se urbanisti~ka parcela osniva od vi{e katastarskih parcela ili njihovih delova. 5. Objekat na tako osnovanoj urbanisti~koj parceli postavi}e se na delu Urbanisti~ke parcele koji se nalazi na povr{ini na kojoj je gradnja dozvoljena. 6. Ako postoje}a katastaska parcela ve}im delom, koji je dovoljan za osnivanje Urbanisti~ke parcele propisane PPO, nalazi na povr{ini na kojoj je gradnja dozvoljena moè se zadràti kao katastarska parcela. U tom se slu~aju uslovi za gradnju odre|eni PPO odnose na deo parcele koji se nalazi na povr{ini na kojoj je gradnja dozvoljena. 7. Detaljno razgrani~enje izme|u pojedinih namena povr{ina datih ovim planom, granice koje se grafičkim prikazom ne mogu utvrditi nedvosmisleno, odrediće se detaljnim planovima ili urbanisti~ko-tehničkim uslovima odre|enim za zahvat u prostoru. U razgrani~enju prostora granice se odre|uju u korist za{tite prostora i ne smeju i}i na {tetu javnog prostora. 8. Detaljnim razgrani~enjem pojedinih namena povr{ina ne moè se osnovati urbanisti~ka pracela iza urbanisti~ke uz ulicu (drugi red gradnje). 9. Detaljno razgrani~enje izme|u povr{ina razli~itih namena obavlja se uz saglasnost nadle`nog Organa. - Prilaz urbanističkoj parceli Kod dve, ili vi{e grupisanih urbanisti~kih parcela potrebno je priklju~ak na javni put re{iti ne pojedina~no ve} sabirnom (servisnom) ulicom ili po mogu}nosti sa jednim priklju~kom za vi{e urbanisti~kih parcela. Najmanja {irina priklju~ne-sabirne ulice iznosi 6,0m, osim u gusto izgra|enim delovima naselja, gdje nasle|eni uslovi to ne omogu}uju. U tom slu~aju, {irina priklju~ne kolske saobra}ajnice moè biti: - kada se povezuju dve urbanisti~ke parcele {irine 3,0 m najvi{e duìne 45,0m, odnosno 3,50 m najvi{e duìne 70,0 m;



- za povezivanje vi{e od dve urbanisti~ke parcele {irine 5,0 m najve{e duìne 100,0 m, sa obaveznim okreti{tem. - Uslovi ure|enja prostora 1. Ure|enje prostora unutar zahvata Plana, kao {to je izgradnja objekata, ure|enje zemlji{ta kao i obavljanje drugih delatnosti iznad, na ili ispod povr{ine zemlje, moè se obavljati isklju~ivo u skladu sa ovim Planom, odnosno odredbama koje iz njega proizilaze, kao i na osnovu onih odredbi postoje}ih planova, koje nisu u suprotnosti sa ovim Planom. 2. Planom su odre|ena podru~ja sa slede}im uslovima ure|enja prostora i izgradnje. a) uslovi u okviru vrednih urbanih ili ruralnih celina koje su registrovane (gradsko-seoskih obele`ja i seoskih obele`ja). Odre|ene su dve podkarakteristike: a1) uslovi za zonu stroge za{tite – za sve izgradnje i rekonstrukcije je potrebna saglasnost Regionalnog zavoda za za{titu spomenika, a preporu~uje se pribavljanje mi{ljenja za celine vredne registracije. a2) uslovi za zonu umerene za{tite – ovim Planom nalaè se ~uvanje matrice, izrazita uskla|enost volumena, uskla|enost sa tradicionalnim arhitektonskim oblicima (pri rekonstrukciji i izgradnji novih objekata) b) uslovi za graditeljsko nasle|e-ambijentalne celine, grupacije objekata ili pojedina~ne objekte koji nose karakteristike tipi~ne za arhitekturu i organizaciju primorske ku}e ili ure|enje terena u naselju, koji nisu obuhva}eni registrima i zakonskom regulativom za{tite arhitektonskih i kulturnih spomenika, a imaju nesumnjive kulturne vrednosti i odraàvaju duh mesta, moraju se valorizovati, i na odgovaraju}i način tretirati u planskoj dokumentaciji i prilikom propisivanja urbanisti~ko tehni~kih uslova (separata). Pod elementima se podrazumevaju: kameni zidovi, tradicionalna konstrukcija/masivni kameni zidovi, drvene grede, prozori sa kamenim drvenim {embranama, drvenim kapcima, {kurama, volte, kapije, dvori{ta, kameni podovi i poplo~avanja, krovovi ~etvorovodni ili dvovodni sa }eramidom, dimnjaci, kameni piùli (klupe uz ku}u), |ardini, kameni parapeti, itd. U slučaju grupacija objekata ili ambijentalnih celina, u odgovaraju}oj planskoj dokumentaciji ili separatima sa urbanisti~ko tehni~kim uslovima, moraju se utvrditi granice podru~ja na koje se ove mera odnosi. c) uslovi za sva ostala naselja Op{tine u izgra|enom i neizgra|enom delu gra|evinskog podru~ja (izvan alineje a i b ovog stava) d) uslovi u okviru izdvojenih gra|evinsklih podru~ja izvan gra|evinskog podru~ja naselja. Tradicionalna ruralna naselja odnosno tradicionalna seoska arhitektura tipi~na za kra{ki predeo moraju biti valorizovana kao kulturno i graditeljsko nasle|e i na odgovaraju}i na~in tretirano. Nije dozvoljeno ru{enje ovakvih naselja ili objekata, ili menjanje njihovih oblikovnih i estetskih karakteristika kroz rekonstrukciju i dogradnju. U slu~aju grupacija objekata ili ambijentalnih celina ili naselja kao celine, moraju se utvrditi granice podru~ja na koje se ovA mera odnosi. e) uslovi izvan gra|evinskog podru~ja: odgovaraju}om planskomdokumentacijom, 3. Gra|evinsko podru~je ne moè se planirati (nije planirano konzmirati) na podru~jima na kojima su utvr|eni slede}i faktori ograni~enja: a) nepovoljni mikroklimatski uslovi za stanovanje b) klizi{ta c) polja za ekspoloataciju d) zemlji{ta nedovoljene nosivosti e) predeli ugroèni elementarnim ili drugim nepogodama f) {ume i {umska zemlji{ta



g) intenzivno obra|ivana poljoprivredna zemlji{ta i druga vredna poljoprivredna zemlji{ta h) podru~ja zahvata zaga|enja odre|enim privrednim aktivnostima i) za{titna podru~ja i druga podru~ja pod za{titom (izuzetno uz dozvole nadle`nih institucija) j) strma zemlji{ta ~iji nagib prelazi odnos 1:1 (100% ili 45°) (osim u slu~aju da planovi nièg reda koji su stupili na snagu pre dono{enja ovog plana, planiraju ovakvo zemlji{te za izgradnju, u kom slu~aju je neophodno uz zahtijev za re{enje o lokaciji priloìti i geomehani~ki elaborat kojim se opravdava izgradnja na toj lokaciji i defini{u uslovi za takvu izgradnju) k) zemlji{te koje zbog njegovog poloàja nije ekonomično komunalno opremiti. 4. Dozvoljava se izgradnja na kosom terenu (strmijem od 1:3 ili 33,33% ili 20,5°), uz posebne uslove koji }e se definisati planovima nièg reda ili separatom o urbanisti~ko tehni~kim uslovima. - Osnovni kriterijumi za planiranje objekata u gra|evinskom podru~ju naselja 1. veli~ina, odnosno volumen prihvatljiv za sliku odre|enog ambijenta ( a ne broj samostalnih stambenih jedinica, apartman, povr{ina poslovnog prostora i sl; jer su povr{ine, odnosno broj jedina promjenjljivi ), i 2. zadovoljavanje planskih kriterijuma ovog Plana ( posebno u smislu pokrivenosti urbanisti~kih parcela, izgra|enosti urbanisti~kih parcela, veli~ine urbanisti~ke parcele i osiguravanja parking mesta na sopstvenoj urbanisti~koj parceli i sl.). - Gra|evinsko podru~je naselja 1. Građevinsko podru~je naselja predstavlja onaj deo prostora unutar zahvata plana, koji je predvi|en za razvoj i ure|enje naselja. Gra|evinsko podru~je se sastoji od izgra|enog (postoje}eg) i neizgra|enog (pro{irenog) dela. a) Izgra|enim podru~jem se smatra ure|eno gra|evinsko zemlji{te na kojem su izgra|ene urbanisti~ke parcele, izgra|ene infrastrukturne gra|evine i povr{ine, i privedene nameni ostale povr{ine (parkovi, igrali{ta, ure|ene plaè, i sl.).U slobodnom prostoru izgra|enog dela gra|evinskog podru~ja naselja prioritetno treba planirati gra|evine ili povr{ine dru{tvenih delatnosti i infrastrukturu. b) Neizgra|eni deo gra|evinskog podru~ja je prostor predvi|en za pro{irenje izgra|enog dela, odnosno formiranje novog gra|evinskog podru~ja. Neizgra|eni deo gra|evinskog podru~ja moè biti neure|en i ure|en. 2. Gra|evinsko podru~je naselja na nivou ovog Plana predstavlja podru~je me{ovite namene, u kome preovladava stambena namena (primarna namena), a nalaze se i drugi sadràji, koji prate stanovanje (sekundarne namene). 3. U urbanom gra|evinskom podru~ju naselja nalaze se: a) predeli za stanovanje, stambene i me{ovite funkcionalne namene zgrada (stanovanje ve}ih gustina, me{ovito stanovanje i porodi~no stanovanje) b) predeli za poslovne, dru{tvene i sli~ne delatnosti c) predeli za privredne, ugostiteljsko-turisti~ke, servisne, uslu`ne i sli~ne delatnosti, sve bez {tetnih uticaja na okolinu d) saobra}ajna infrastruktura i pojasevi e) predeli za infrastrukturne i komunalne gra|vine i ure|aje sve bez {tetnih uticaja na okolinu



f) predeli za parkovske povr{ine, sportsko-rekreativne povr{ine, dje~ija igrali{ta i sli~ne povr{ine g) i druge slične namene koje nisu nespojive sa prethodno navedenim, pa se mogu planirati u naselju a {to se prostorno razra|uje planovima nièg reda. 4. Ruralno gra|evinsko podru~je ~ine povr{ine me{ovite namene u kojima preovladava stambena izgradnja niskih gustina zelene i poljoprivredne povr{ine, a nalaze se i svi sadràji naselja koji prate stanovanje (javni i dru{tveni sadràji, sportsko-rekreativni, poslovno-servisni, turisti~ko-ugostiteljski, kao i infrastrukturni i komunalni objekti i ure|aji bez {tetnih uticaja na okolinu).Naziv „ruralno“ odnosi se pre svega na arhitektonsko-urbanisti~ke karakteristike ambijenta. 5. Gra|evinska podru~ja naselja prikazana su i utvr|ena na grafi~kom prilogu. 6. Ovim Planom, gde se smatralo potrebnim, u okviru gra|evinskog podru~ja naselja razgrani~ene su i povr{ine ugostiteljsko-turisti~ke, sporstsko-rekreativne i parkovske namene. One su posebno ozna~ene i ako im je namena posebno definisana, smatraju se delom gra|evinskog podru~ja naselja, a ne izdvojenim gra|evinskim podru~jem posebne namene (koja su ozna~ena na drugi na~in). re{avaju se planiranim prostornim planom nièg reda. - Urbanistička parcela u grañevinskom podru~ju naselja 1. Urbanisti~kom parcelom se smatra zemlji{te parcelisano na osnovu: a) prostornog plana (tamo gde nema obaveze izrade plana nièg reda), ili b) detaljnog urbanisti~kog plana, lokalne studije lokacije ili urbanisti~kog projekta (tamo gde postoji obaveza njegove izrade) u skladu sa uslovima ovog plana. 2. Na jednoj urbanisti~koj parceli u gra|evinskom podru~ju naselja, po pravilu, Moè se graditi: a) jedan osnovni objekat, te b) pomo}ni i ekonomski objekat, koje ~ine stambenu ili ekonomsku cjelinu sa osnovnim objektom. 3. Urbanisti~ka parcela mora imati povr{inu koja omogu}ava njeno racionalno i funkcionalno kori{}enje i izgradnju u skladu sa odredbama ovog plana. Minimalna povr{ina urbanisti~ke parcele iznosi: a) 300,0m2 za slobodnostoje}e objekte b) 250,0m2 za dvojne objekte c) 150,0m2 za izgradnju objekata u nizu (ugra|eni objekti) - Regulaciona i gra|evinska linija, udaljenost od susednih parcela 1. Regulaciona linija odvaja javnu povr{inu od privatne i od povr{ina namenjenih za druge namene. Gra|evinska linija odre|uje minimialnu udaljenost objekta od regulacione linije izuzev u kompaktno izgra|enim celinama gdje odr|uje poziciju na kojoj se objekat mora graditi . a) za stambene objekte odre|uje se da udaljenost gra|evinske linije od regulacione linije bude 5,0m (izuzev u okviru vrednih urbanih, ili ruralnih celina ako se sledi uobi~ajena ili postoje}a izgra|enost u okviru istih ); b) za ostale objekte (kolektivne objekte, zgrade mje{ovite namene, zgrade dru{tvrne namene kao i za objekte drugih namena) udaljenost od regulacione linije jednaka je zoni uru{avanja,



odnosno 1/2 H, ali ne manje od 5,00m («H» je visina objekta merena od kona~no ure|enog terena uz objekat do venca, ili do slemena zabatnog zida zgrade, pri ~emu je merodavna ona visina koja je orijentisana prema javnoj provr{ini ). 2. Odredba iz prethodnog stava ovog ~lana ne primenjuje se, ako se gra|evinska linija planiranog objekta prilago|ava gra|evinskim linijama izgra|enih (bo~no susednih) objekata u izgra|enom delu naselja. 3. Izuzetno, ukoliko izgra|enost parcele ne dozvoljava druga~ije, izme|u gra|evinske i regulacione linije («u dvori{tu») mogu se smestiti prizemni objekti (garaè, pomo}ne prostorije) do 3,0m visine. 4. Pri rekonstrukciji postoje}ih objekata ( bo~ne dogradnje i nadogradnje) koji ne zadovoljavaju uslove regulacije propisane ovim planom, planirana dogradnja i nadogradnja mora biti u skladu sa uslovima regulacije (gra|evinska linija i udaljenost od granica parcele) propisane ovim planom. - Udaljenost osnove objekta od granica parcele 1. Osnovni objekat moè se planirati i graditi u planiranim i izgra|enim delovima gra|evinskog podru~ja naselja: a) odmaknuto od bo~nih granica – slobodnostoje}i objekti b) na jednoj bo~noj granici – dvojni objekti c) na obadve bo~ne granice – ugra|eni objekti, objekti u nizu. 2. U neizgra|enim delovima gra|evinskog podru~ja minimalna udaljenost od bo~nih granica urbanisti~ke parcele iznosi 3,00 m. 3. U izgra|enim delovima gra|evinskog podru~ja minimalna udaljenost od bo~nih granica urbanističke parcele iznosi 2,50 m, izuzetno 1,50 m uz jednu granicu parcele kada je to uslovljeno oblikom parcele a mogu}e je na taj na~in ispo{tovati normative i standarde za izgradnju slobodnostoje}ih objekata. 4. Ako dve susedne urbanisti~ke parcele nemaju uslove za izgradnju slobodnostoje}ih objekata u skladu sa vaè}im propisima i standardima (napr. veli~ina, {irina, oblik parcele i sli~no), tada se na njima moè graditi dvojna zgrada. 5. Izgradnja slobodnostoje}eg objekta na granici urbanisti~ke parcele mogu}a je Isklju~ivo u okviru vrednih urbanih, ili ruralnih celina i to je neophodno definisati planovima nièg reda {to nije uslov kada je re~ o rekonstrukciji objekata u postoje}im gabaritima. 6. Dvojni objekti i objekti u nizu moraju se planirati i graditi u skladu sa vaè}im propisima i standardima gra|evinarstva i posebnim uslovima bezbednosti. Zid na granici parcele mora biti vatrootporan, a sleme krova obavezno okrenuto upravno na susednu granicu parcele na kojoj se objekat gradi i bez krovnog prepusta. 7. Udaljenost od bo~nih granica meri se od pro~elja zgrade prema bo~noj me|i i merodavna je manja vrednost (u slu~aju razli~itih vrednosti).



- Ukupna bruto gra|evinska povr{ina objekta (BGP), indeksi izgra|enosti i pokrivenosti a. Obračun ukupne bruto grevinske povr{ine objekata na gra|evinskoj parceli («BGP»), obračun indeksa pokrivenosti (zauzetosti) gra|evinske parcele («Kp»), obra~un indeksa izgra|enosti urbanističke parcele («Ki») uskla|eni su zakonom propisanim na~inom obra~una. b. Otvoreni (nenatkriveni) bazen ulazi u obra|un BGP sa 20% pripadaju}e povr{ine prilikom obra~una propisanog indeksa izgra|enosti («Ki»), ali i propisanog indeksa zauzetosti («Kp»). Svi drugi pomoćni, ekonomski objekti i natkrivene terase vezane za bazen, prema posebnom propisu, ura~unavaju se u propisne indekse. c. U okviru gra|evinskih podru~ja za razvoj naselja zauzetost urbanisti~ke parcele i indeks izgra|enosti urbanisti~ke parcele u pozitivnoj su korelaciji sa njenom veli~inom. d. U okviru razli~itih re`ima kori{}enja izgra|enih delova gra|evinskih podru~ja naselja planiraju se razli~iti indeksi izgra|enosti i razli~iti indeksi zauzetosti urbanisti~kih parcela, u skladu sa pojedina~nim ambijentom. Maksimalni urbanisti~ki parametri unutar zona namene Namena objekta

Indeks pokrivenosti

Indeks Izgra|enosti

Broj eta`a

Stanovanje niskih gustina (porodično)

0,4 0,8 do 2 nadzemne

Stanovanje srednjih gustina (mješovito)

0,4 1,2 do 4 nadzemne

Stanovanje ve}ih gustina (gradsko)

0,4 2,4 Vi{e od 4 nadzemne

Turizam – hoteli Prema pravilima ministarstva turizma

Turizam – apart hoteli, kondo hoteli i turisti~ka naselja

Kao za stanovanje srednjih gustina (me{ovito)

Turizam na prostoru Lu{tice, Orjena, Za{ti}enih urbanih I ambijentalnih celina

Do dono{enja odgovaraju}e planske dokumentacije za ova podru~ja primenjuju se indeksi kao za stanovanje

niskih gustina.

Poslovanje – manji objekti ili objekti sa manjim jedinicama

0,5 2,0 bez ograni~enja

Poslovanje – manji objekti ili objekti sa manjim jedinicama na prostoru Lu{tice, Orjena, za{ti}enih urbanih I ambijentalnih celina

Do dono{enja odgovaraju}e planske dokumentacije za ova podru~ja primenjuju se indeksi kao za stanovanje

niskih gustina.

Poslovanje – ve}i objekti ili veće jedinice kao delovi objekta ili

0,3 0,5 2 nadzemne



kompleksa Dru{tvene delatnosti 0,4 1,0 do 4 nadzemne Ostali objekti Prema najsrodnijoj kategoriji

- Navedeni indeksi se odnose na urbanisti~ke parcele, a ne za komplekse i zone . Indeksi za komplekse i zone, koji u obra~un uzimaju bruto povr{inu kompleksa ili zone, izvode se iz datih indeksa uz uslov da osnovna namjena unutar kompleksa ili zone zauzima 50%-70% površine. - u starom gradu, podgra|ima, svim postoje}im vrednim ambijentalnim celinama i lokacijama od posebnog zna~aja, indeksi se odre|uju detaljnim urbanisti~kim planom ili urbanisti~kim projektom. - ako se objekat nestambene namene na|e u zoni stanovanja, za njega se primenjuju indeksi te zone. U nadzemne etaè ra~unaju se: prizemlje, sprat i potkrovlje, a u podzemne etaè: suteren i podrum. Utvrditi obavezu parkiranja ili garaìranja u okviru urbanisti~ke parcele, ali uz uslov da 70% ( u stambenim zonama ) i 50% ( u ostalim zonama ) objektom nepokrivenog dela parcele bude zelenilo ili povr{ine za igru dece, sport i rekreaciju. Podrumske etaè koje bi sluìle za garaìranje ne bi se uklju~ivale u obra~un koeficijenta izgra|enosti. - Visina Definicija visine i etaà (spratova) objekta 1) Ukupna visina objekta meri se veritikalno na zabatnoj strani objekta od kona~no zaravnatog i ure|enog terena na njegovom najnièm delu (delu koji je ispod slemena) do slemena krova 2) Visina venca objekta meri se uz objekat od kona~nog zaravnatog i ure|enog terena (uz objekat) na njegovom najnièm delu do visine venca. Visinom venca u ovom Planu smatra se kota donje ivice krovnog venca objekta. 3) Etaè objekta su: a) podrum koji se skra}eno ozna~ava sa «Po» b) suteren koji se skra}eno ozna~ava sa «S» c) prizemlje koje se skra}eno ozna~ava sa «P» d) sprat (tipiski) koji se skra}eno ozna~ava sa arapskom brojem koji ozna~ava broj spratova («+1»: jedan sprat, «+2»: dva sprata itd.). Pod spratom se smatra deo objekta izme|u dva poda iznad prizemlja (P) e) potkrovlje moè biti I nestambno ( tavan ) koje se ne ozna~ava i stambeno koje se ozna~ava «Pk» U strukturi etaà, podrum moè imati jednu ili vi{e etaà, suteren moè imati samo jednu etaù, prizemlje tako|e moè imati samo jednu etaù, potkrovlje moè imati samo jednu etaù koja moè biti smaknuta, a broj spratova se odre|uje prema urbanisti~kim i tehni~kim uslovima. - Suteren i podrum 1. Suterenom se smatra deo objekta ~iji se prostor nalazi ispod poda prizemlja i ukopan je sa 50% svoga volumena u kona~no ure|eni i zaravnani teren uz pro~elje objekta, odnosno da je jednim svojim pro~eljem iznad terena. Ure|eni teren iza objekta mora se u potunosti naslanjati



na objekat i ne moè biti od objekta odvojen potpornim zidom ({karpom).Namjena suterena moè biti za garaìranje i za druge namene (stanovanje, poslovanje, i ostalo...). Objekat moè imati samo jedan suteren. Povr{ina suterenske etaè ne ulaze u obra~un koeficijenta zauzetosti i izgra|enosti samo u slu~aju da se suteren koristi kao garaà ili prostorija za tehni~ke instalacije. Nije dozvoljena prenamena garaà u suterenu u druge namjene. 2. Podrum je u potpunosti ukopani deo objekta ~iji prostor se nalazi ispod poda prizemlja, odnosno suterena. Objekat moè imati vi{e podrumskih etaà. Namena podruma moè biti isklju~ivo za garaìranje, tehni~ke prostorije i pomo}ne prostorije-ostave. Maksimalna dozvoljena svetla visina podruma iznosi 2,4m. Povr{ine podrumskih etaà ne ulaze u obra~un koeficijenta zauzetosti i Izgra|enosti. 3. Ukoliko se podrum koristi kao gara`ni prostor mogu}e je sa jedne strane podruma planirati izgradnju rampe za ulazak vozila, koja nu`no otkriva jedno podrumsko pro~elje sa najve}om dopu{tenom svetlom {irinom rampe do 8,0m. Nagib rampe mora biti prema uslovima za kolski i pe{a~ki saobra}aj, {to je definisano posebnim propisima. Kod strmih terena mogu}e je osloboditi jedno podrumsko pro~elje za ulaz u garaù, ali da ostala budu u potpunosti ukopana. - Potkrovlje i visina nadzitka 1. Potkrovlje je etaà ispod kosog krova, sa nazidkom u ravni pro~elja najve}e srednje visine 150cm, koja moè imati stambenu ili drugu namenu. Potkrovlje ulazi u obra~un koeficijenta izgra|enosti sa 85% od BGP. Ukoliko je srednja visina nazitka ve}a od 150cm potkrovlje ne moè imati oznaku „ PK“ , ve} oznaku sprata i ulazi u obra~un koeficijenta izgra|enosti sa 100% od BGP. 2. Tavan je prostor ispod kosog krova, sa nazidkom u ravni pro~elja najve}e visine do 60cm koji ne predstavlja etaù gra|evine, osim ako nema stambenu, poslovnu ili drugu namenu. 3. Visina nadzitka potkrovlja meri se od gornje kote poda potkrovlja («Pk») do donje kote horizontalnog venca pro~elja. Srednja visina nazitka potkrovlja je srednja vrednost zbira visina nazidaka pro~elja ili njihovih projekcija ( projekcija kose ravni krova ) nad osnovnim gabaritom ( etaà ispod podkrovlja) - Visina objekata 1. Apsolutna visina objekta je visina u metrima, koja se meri od najniè kote zaravnatog ili ure|enog terena uz gra|evinu do gornje ivice krovnog venca, tj. slemena objekta. 2. Najve}a dozvoljena visina pro~elja objekta, meri se od kona~no zaravnatog i ure|enog terena uz pro~elje objekta na njegovom najnièm delu do donje ivice horizontalnog venca pro~elja, i iznosi prema broju nadzemnih etaà: a) za (P) 4,00m b) za (P+Pk) 5,50m c) za (P+1) 8,00m d) za (P+1+Pk) 9,50m e) za (P+2) 12,00m, f) za (P+2+Pk) 13,50m



3. Najve}a dozvoljena visina do venca i broj etaà moraju biti zadovoljene, ali spratne visine mogu biti razli~ite, naro~ito visina prizemlja. 4. Ako se objekat nalazi na kosom terenu, ulaz u zgradu moè biti sme{ten na bilo kojoj visini, ili etaì objekta. înjenicom da je ulaz po visini na nekoj drugoj visini ili etaì objekta, toj se visini, ili etaì objekta ne daje pravo da bude smatrana prizemljem objekta i da se visine, ili etaè ispod nje smatraju etaàma suterena (prvom, drugom, itd.), a iznad nje spratovima (+1... itd.). Razli~ita pozicija uzlaza u zgradu po visini ne menja ovim odredbama odre|eni broj visina, ili broj etaà objekta, niti njenu apsolutnu dozvoljenu visinu iskazanu u metrima. 5. Zabranjeno je smanjivanjem me|uspartnih visina omogu}iti ve}u visinu nadzitka stambenog potkrovlja od onog propisanog ovim Odredbama, jer time etaà potkrovlja postaje puni sprat uprkos po{tovanju visine do horizontalnog venca. Time dolazi do neprimerenih oblikovnih rje{enja otvora na tako dobijenom spratu (etaì) {to je oblikovno nedopustivo . - Urbana oprema 1) U neizgra|enim delovima gra|evinskih podru~ja naselja planiranim za razvoj naselja, gra|evinske parcele detaljnim planovima (UP, DUP) treba planirati (parcelisati) na na~in da se osiguraju korektni koridori saobra}ajnica, da se osiguraju zelene povr{ine, da se obrati pa`nja da zna~ajan dio povr{ina zauzmu dvori{ta, vrtovi (i vo}njaci). Posebno treba obratiti pa`nju da se ne prekora~e zadani indeksi izgra|enosti i zauzetosti urbanisti~kih parcela. U izgra|enim delovima naselja, posebno u delovima koji su obuhvaćeni uslovima za{tite, treba sa~uvati tradiocionalne kompaktne (koncentrisane, gu{}e) graditeljske strukture, ali na na~in da se deo preostalih neizgra|enih povr{ina rezervi{e i za otvorene i javne povr{ine. 2) Parkove, javna igrali{ra, vidikovce, odmarali{ta, staze i {etali{ta uz more treba ure|ivati na mestima gde }e biti najpristupa~nija ljudima, {to bliè naselju, a tako|e i na udaljenim poloàjima gdje }e ljudi rado dolaziti i ostvarivati neposredan dodir sa prirodom. Prilikom ure|enja takvih prostora treba maksimalno ~uvati karakteristike terena, urediti intenzivirati autohtonu vegetaciju, koristiti i ~uvati zna~ajne primerke vegetacije i geolo{kih fenomena. - Oblikovanje objekata 1) Arhitektonsko oblikovanje objekata mora se prilagoditi postoje}em ambijentu. Objekti se mogu oblikovati u skladu sa lokalnim tradicionalnim oblicima, bojama i materijalima. Oblikovanje objekata valja uskladiti sa pejzaòm i sa tradicionalnom slikom naselja. 2) Kao na~in tuma~enja za uspostavljene kriterijume preventivne za{tite ambijentalnih vrednosti sredine, odre|uju se slede}i preovladavaju}i tradicionalni oblici, kao i mere i postupci oblikovanja objekata i njihovih detalja: a) puna tektonska struktura jasnih brodova i punih zatvorenih povr{ina b) tradicionalna tipologija karakteristi~nih detalja ili logi~no i skladno prilago|avanje tih detalja – dimnjaka, oluka, zidnih istaka, konzolica, malih balkona, ograda, kamenih okvira itd. c) uspravan prozor karakteristi~nih proporcija i manjih dimenzija {irine 0,8- 1,0 (1,1)m, visine 1,0-1,3 (1,6)m. Ovi prozori se uzimaju kao merodavna veli~ina tj proporcionalna baza prema kojoj se uskla|uju dimenzije ostalih otvora i elemenata pro~elja.



d) grilje ili {kure kao vanjski zatvori na prozorima i balkonskim vratima e) terase, ogradni zidovi terasa u ravni pro~elja bez kori{}enja ogradnih «baroknih» stubi}a (npr. «balustrada» ) na novim gra|evinama f) oprezna primena lukova pogotovo ravni luk, plitki segmentni luk g) kamenom zidana pro~elja, kamenom obuhva}eni volumeni, a ne povr{ine h) omalterisana pro~elja sa kamenim okvirima otvora i) poravnano lice kamenih zidova pro~elja, slojni i mje{ani slojni vezovi j) poravnane fuge bez isticanja k) primjena dvori{ta u najraznovrsnijim odnosima prema dispoziciji ku}e i susedstva l) vrtovi i dvori{ta prema ulici u podru~ju naselja m) ujedna~enost strukture zidova prema nameni n) materijal za pokrivanje krova: kupa kanalica, mediteran crijep, kamene plo~e - Krov objekta 1) Krovovi trebaju biti ravni, kosi, dvovodi, sloèni nagiba do 30° u novoplaniranim podru~jima, a u starim celinama i do 40°, ali samo ako takvih u celini već ima. Sleme krova mora se postaviti po duòj strani objekta, a na nagnutom terenu preporu~uje se da je paralelno izohipsama. Nije dozvoljeno menjati nagib krovne ravni od venca do slemena, jer cela krovna ravan mora biti istovetnog nagiba. Krovna ravan te~e u kontinuitetu od slemena do venca osim u slu~ajevima iz stava 3 ovog ~lana. 2) Krov mora biti pokriven crepom: kupa kanalica ili mediteran crep. Zabranjuje se upotreba lima ili valovitog salonita u bilo kojoj boji i za pokrivanje bilo kojih povr{ina, osim na ve}im poslovnim, sportskim i javnim objektima.U okviru tradicionalnih sredina gde se jo{ zadrào pokriva~ kamenim plo~ama kao ~est, preporu~uje se kori{}enje takvog pokriva~a. 3) Nije dozvoljeno menjati nagib krovne ravni od venca do slemena, jer cela krovna ravan mora biti istovetnog nagiba. Moè se odstupiti samo u {irini krovnih nadozidanih prozora (tkz «belvederi») u kom slu~aju taj deo krovne ravni ima manji nagib, koji se moè zavr{iti, ili na slemenu krova ili pre njega. Dozvoljena je izgradnje nadozidanih krovnih prozora (tkz «belvederi» jednovodih, dvovodih i trovodih, bez upotrebe lu~nih ili sli~nih nepravilnih nadvoja i krovnih oblika. Nagib krovne ravni nadozidanih jednovodih krovnih prozora moè biti od 15° do 26°. - Istak venca objekta



1) Ako se izvodi venac zbog odvo|enja krovne vode onda je on armiranobetnski, ili kameni sa uklesanim `ljebom na kamenim konzolama istaknut od 0,20m do 0,30m od ravni pro~eljnih zidova objekta. Venac je mogu}e izvesti i kao prepust crepa. U ovom slu~aju venac je minimalan. Preporu~uje se izvo|enje venca u skladu sa lokalnim tradicionalnim re{enjima. 2) Krovni prepust na zabatu moè biti istaknut do 0,20m. - Ure|enje parcele 1) Osnovni objekat po pravilu se na urbanisti~koj parceli postavlja prema ulici, a pomo}ni i ekonomski objekti postavljaju se u pozadini. 2) Moè se dozvoliti i druga~iji smje{taj objekata na parceli ukoliko oblik terena i oblik parcele, kao i tradicionalni na~in izgradnje dozvoljava izuzetak. 3) U ure|enju parcele treba primjenjivati autohtono rastinje. Autohtone pejza`ne ambijente valja čuvati i omogu}iti nastajanje novih, kao {to su borici, {umarci i gajevi, skupine stabala i samonikli drvoredi du` ulica, staza i sl. 4) Teren oko objekta, potporni zidovi, terase i sli~no moraju se izvesti tako da ne naru{avaju izgled naselja, te da se ne promeni prirodno oticanje vode na {tetu susednih parcela i objekata. Izgradnja potpornih zidova dozvoljava se samo prema postoje}im okolnim prilikama. Osnovni materijal je kamen. Ne preporu~uje se izgradnja potpornih zidova vi{ih od 2,00m. 5) Kod izgradnje potpornih zidova uz javnu povr{inu, lice zida ne sme biti u betonu ve} se mora obloìti lomljenim kamenom u maniru suvome|e. 6) U uslovima ure|enja prostora za izgradnju objekata dru{tvenih delatnosti, objekata ugostiteljsko-turisti~ke namene u gra|evinskom podru~ju naselja, odredi}e se odgovaraju}i uslovi za ure|enje neizgra|enih delova parcele. - Dvori{te, ograde, ìvice, vrtovi 1) Izgradnja ograda pojedina~nih urbanisti~kih parcela treba biti uskla|ena sa tradicionalnim na~inom gra|enja. Ograde se mogu izvoditi do 1,5 m visine prema regulacionoj liniji u kombinaciji kamena, betona i metala ili ograde od punog zelenila, tako|e to mogu biti kameni ili malterisani ogradni zidovi visine do 1,80m prema bo~nim susedima. Nisu dozvoljene monta`ne ograde od armiranog (prefabrikovanog) betona. 2) U starim trdicionalnim delovima naselja ograde dvori{ta mogu biti i do 3,0m visine, u skladu sa lokalnom tradicijom i potrebom formiranja dvori{ta. 3) U planiranim (neizgra|enim) delovima za razvoj naselja, UP-om je mogu}e definisati uslove koji odstupaju od stava 2 ovog ~lana te odredti mogu}e ve}e maksimalne visine ograda, ali samo za segmente naselja gde je to uobi~ajeno (za specifi~ne tipologije izgradnje – nizovi, atijumska izgradnja i sl.) - Odnos prema savremenom razvoju arhitektonskog oblikovanja



Slede}i savremeni razvoj arhitektonske i urbanisti~ke misli, uz odgovaraju}i Kriti~ki pristup, dozvoljena su i arhitektonska re{enja u kojima se polaze}i od izvornih vrednosti graditeljske ba{tine sredine, ne preuzimaju}i direktno oblike starih estetika, ostvaruju nove vrednosti koje predstavljaju logi~an kontinuitet u istorijskom razvoju arhitekture, interpretiraju}i tradicionalne elemente savremenim oblikovnim izrazom. - Kiosci i pokretne naprave 1) Unutar granice zahvata Plana, na javnim povr{inama i privatnim urbanisti~kim parcelama mogu se postaviti kiosci, pokretne naprave i druge konstrukcije privremenih obele`ja (reklamni panoi, oglasne table, reklamnii stubovi i sl.) kao urbana oprema. 2) Za postavljanje kioska, pokretnih naprava i drugih konstrukcija privremenih obele`ja iz stava 1 ovog ~lana izdaju se dozvole u skladu sa ovim Odredbama, Odlukom o rasporedu privremenih objekata na javnim povr{inama, te odgovaraju}im aktima za podru~je Op{tine. Preporu~uje se da Op{tina odabere jedinstven tip kioska koji }e se postavlajti na prostoru Op{tine. 3) Kioskom se smatra, estetski oblikovani objekat lagane konstrukcije, povr{ine do 12m², koj se moè u celosti ili delovima prenositi i postavljati pojedina~no ili u grupama. 4) Pokretnim napravama smatraju se stolovi, klupe, stolice, tende, automati za prodaju napitaka, cigareta i sl. robe, friìderi za sladoled, ugostiteljska kolica, pe}i za pe~enje brze hrane, drvena spremi{ta za priru~ni alat i materijal komunalnih organizacija, sanduci za ~i{}enje obu}e, vage za vaganje ljudi, kontejneri za otpad i sli~ne naprave, pokretne ograde i sli~ne naprave, postavljane ispred objekata sa ugostiteljskom odnosno zanatskom namenom, ako i {atori u kojima se obavlja promet robom, ugostiteljska delatnost, delatnost cirkusa i sli~ne zabavne radnje, prenosni WC-i i sl. 5) Svaki pojedini kiosk, ili pokretna naprava, kao i grupa kioska, mora biti smje{tena tako da ni u kom pogledu ne umanjuju preglednost saobra}aja, ne ometaju saobra}aj pe{aka i vozila, ne naru{avaju izgled prostora, ne oteàva odràvanje i kori{}enje postojećih pe{a~kih, saobra}ajnih i i komunalnih objekata. o Uslovi za izgradnju, ure|enje, kori{}enje I za{titu prostora objekata

saobra}aja - Uslovi za objekte drumskog saobraćaja Svi putevi utvr{eni Planom su javni putevi i moraju se projektovati po propisima za javne puteve, uz primenu odgovaraju}ih standarda (popre~ni profil puta, situacioni i vertikalni elementi trase, elementi za odvodnjavanje, saobra}ajna oprema, signalizacija). Kako su u pitanju putevi razli~itih rangova i razli~itog zna~aja – parametri iz propisa koji se imaju primeniti, odre|ivaće se u svakom pojedina~nom slu~aju projektnim zadatkom. Procedure izrade tehni~ko-investicione dokumentacije, kao i samo gra|enje Saobra}ajne infrastrukture, mora se sprovoditi u svemu prema vaè}oj zakonskoj regulativi.



Procedure i akcije na projektovanju i gra|enju saobra}ajne infrastrukture, instalacija tehni~ke infrastrukture i regulacija vodotokova, moraju se objedinjavati. Pored obaveznih uslova od nadle`nih institucija, zaduènih na dràvnom nivou za poslove saobra}aja, za sve radove na izgradnji i rekonstrukciji saobra}ajne infrastrukture na podru~ju Plana potrebno je pribaviti uslove za{tite prirode i kulturnih dobara od nadle`nih institucija, kao i saglasnost resornog ministarstva na studije procene uticaja na životnu sredinu. Izgradnja i rekonstrukcija saobra}ajne infrastrukture vr{i}e se u skladu sa Slede}im pravilima: - na postoje}im putevima primarne putne mreè, tamo gde je to potrebno, neophodno je izvr{iti revitalizaciju i modernizaciju tehni~ko-eksploatacionih karakteristika, - minimalna {irina kolovoza na postoje}im i planiranim magistralnim putevima van naselja je 7,5 m. Minimalma {irina kolovoza na postoje}im i planiranim op{tinskim putevima 5,5 m a na lokalnim 5 m, - minimalna {irina panoramskih staza: biciklisti~kih, pe{a~kih, rekreativnih i sl.iznosi 2,5 m. - put koji prolazi kroz naselje, a koji je istovremeno i ulica u naselju, moè se na zahtev nadle`nog organa op{tine, razradom kroz odgovaraju}u urbanisti~ku i tehni~ku dokumentaciju, izgraditi kao ulica sa elementima koji odgovaraju potrebama naselja ({irim kolovozom, trotoarima i sl.) kao i sa putnim objektima na tom putu koji odgovaraju potrebama tog naselja, - na delu magistralnog puta koji prolazi kroz naselje, a koji je istovremeno i ulica u naselju, nije dozvoljeno parkiranje vozila u uli~nom profilu, - pored puteva, (izvan urbanizovanog podru~ja) u naseljima ili van naselja ne mogu se graditi objekti, postavljati postrojenja, ure|aji i instalacije na odre|enoj udaljenosti od tih puteva tj. u delu puta koji se zove za{titni pojas, a prema vaè}em Zakonu o putevima, - izgradnjom dela puta ili putnog objekta ne sme se naru{iti kontinuitet trase tog puta i saobra}aja na njemu, - {irina za{titnog pojasa javnog puta iznosi: pored magistralnog puta 25 m, pored regionalnog puta 15 m, a pored op{tinskog puta 10 m, - u za{titnom pojasu pored javnog puta zabranjena je izgradnja gra|evinskih i drugih objekata, kao i postavljanje postrojenja, ure|aja i instalacija osim izgradnje saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta, kao i postrojenja, ure|aja i instalacija koji sluè potrebama javnog puta i saobra}aja na javnom putu, - u za{titnom pojasu javnih puteva mogu da se grade, odnosno postavljaju, vodovod, kanalizacija, toplovod, èlezni~ka pruga i drugi sli~an objekat, kao i telekomunikacioni i elektro vodovi, instalacije, postrojenja i sl. prema saobra}ajno-tehni~kim uslovima i saglasnosti upravlja~a javnog puta, - parcele koje izlaze na magistralni put ne mogu svaka za sebe pojedina~no da imaju direktan izlaz na put već se pristup takvih parcela mora ostvariti preko servisne saobra}ajnice, a {to se u svakom slučaju re{ava pribavljenjem saglasnosti upravlja~a puta, - prilikom rekonstrukcije dràvnog puta, javno preduzeće nadle`no za odràvanje puta, du`no je da smanji broj raskrsnica ili priklju~aka op{tinskih ili nekategorisanih puteva na dràvni put, na najmanji mogu}i broj, a u cilju pove}anja kapaciteta i pove}anja nivoa bezbednosti saobra}aja na dràvnom putu, - u za{titnom pojasu sa direktnim pristupom na magistralni put dozvoljeno je graditi stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, objekte za privremeni sme{taj onesposobljenih vozila, autobaze za pruànje pomo}i i informacija u~esnicima u saobraćaju, a sve to na osnovu planskog dokumenta za navedene tipove objekata sagledanih, ako je potrebno, i u {irem regionu od obuhvata predmetnog Plana,



- radovi na putevima ili u za{titnom pojasu (prekopavanje, potkopavanje, bu{enje, obaranje drve}a, odno{enje drvene gra|e i drugog materijala i sl.) mogu se izvoditi samo uz dozvolu preduze}a koje upravlja putevima, - priklju~ivanje prilaznog na javni put vr{i se prvenstveno njegovim povezivanjem sa drugim prilaznim ili nekategorisanim putem koji je ve} priklju~en na javni put, a na podru~jima na kojima ovo nije mogu}e priklju~ivanje prilaznog puta vr{i se neposredno na javni put i to prvenstveno na put nièg reda, - zemljani i {umski putevi koji se ukr{taju ili priklju~uju na magistralne i regionalne puteve, moraju se izgraditi sa tvrdom podlogom ili sa istim kolovoznim zastorom kao i put na koji se priklju~uje ili sa njim ukr{ta, u {irini od najmanje 5 m i u duìni od najmanje 40 m za magistralni put, 20 m za regionalni put i 10 m za op{tinski put, ra~unaju}i od ivice kolovoza javnog puta, - trajno i privremeno deponovanje drvne gra|e nije dozvoljeno na javnim putevima. Lokacije na kojima se organizuje trajno ili privremeno deponovanje drvne gra|e sa javnim putevima moraju biti povezane nekategorisanim ili {umskim putevima, a prema pravilima iz prethodnog stava i utvr|ene osnovama gazdovanja, - radi za{tite puteva od spiranja i odronjavanja, potrebno je, ako priroda zemlji{ta dopu{ta, obezbediti kosine useka, zaseka i nasipa, kao i druge kosine u putnom zemlji{tu tzv. "bioarmiranjem", tj. ozeleniti travom, {ibljem i drugim autohtonim rastinjem koje ne ugroàva preglednost puta, - ograde, drve}e i zasadi pored puteva podiù se tako da ne ometaju preglednost puta i ne ugroàvaju bezbednost saobra}aja. Ograde, drve}e i zasadi pored puteva se moraju ukloniti ukoliko se, prilikom rekonstrukcije ili rehabilitacije puta, do|e do zaklju~ka da negativno uti~u na preglednost puta i bezbednost saobra}aja, - na svim javnim putevima potrebno je postaviti saobra}ajnu signalizaciju o zabrani prevoza i ispu{tanja opasnih i {tetnih materija, kao i drugih materija u koli~inama koje mogu trajno i u zna~ajnom obimu da ugroze prirodna dobra (more, izvori{ta vode, floru, faunu i sl.), - du` javnih puteva potrebno je obezbediti infrastrukturu za prikupljanje i kontrolisano odvo|enje atmosferskih voda, - putevi trajnog karaktera, koji se grade i ure|uju za potrebe {umske privrede, koristi}e se i za potrebe lokalnog saobra}aja, - reklamne table i panoi, oznake kojima se obeleàvaju turisti~ki objekti, natpisi kojima se obeleàvaju kulturno-istorijski spomenici i spomen obele`ja i drugi sli~ni objekti, mogu se postavljati na magistralne i regionalne puteve, odnosno pored tih puteva, na udaljenosti od 7 m od ivice kolovoza, odnosno pored op{tinskog puta na udaljenosti od 5 m od ivice kolovoza, - prateći putni objekti kao {to su stanice za snabdevanje gorivom, servisi za putni~ka vozila i autobuse i sl. moraju da zadovoljavaju higijensko-tehni~ke zahteve (neometan prilaz, protivpoàrna za{tita) i dr. - Uslovi za objekte pomorskog saobra}aja Ve}a mula i pristani{ta raditi u skladu sa propisanim tehničkim re{enjima i uslovima plovidbe, pri ~emu rubove tj. ivicu horizontalne hodne povr{ine i vertikalne koja uranja u more predvideti od blokova kamena sa zaobljenim rubom. Sve vidne povr{ine poplo~ati kamenim plo~ama u betonskoj podlozi. Sa ciljem o~uvanja karateristi~nih izgleda postoje}ih ponti i mandra}a kao i pro{irenjem povr{ine obale a kako bi svojim poloàjem kao i ukupnim izgledom bila uskla|ena sa konzervatorskim principima, planirane intervencije mogu se prihvatiti pod sledećim uslovima:



- dogradnju ili izgradnju ponte predvideti u skladu sa prostornim mogu}nostima mikro lokacije a u svemu podraàvaju}i tradicionalne oblike (naj~e{}e nepravilne izlomljene linije upravno i paralelno obali). - obradu ponte tj zidove predvideti sa upotrebom krupnih blokova priklesanog kamena nepravilnih oblika, uz stvaranje utiska izvornog na~ina zidanja «usuvo«. - obradu zavr{ne, gornje povr{ine ponte predvideti u svemu prema postoje}em tj. kamenim blokovima u ~vrstoj zemljanoj podlozi ili poplo~avanjem krupnim priklesanim kamenim plo~ama nepravilnog sloga u betonskoj podlozi (isklju~uje se beton za zavr{nu obradu). o Okvirni projektni kriterijumi za realizciju objekata za{tite buji~nih vodotoka

I ki{nih voda - Imaju}i u vidu velike podu`ne padove malih vodotoka, regulaciju treba obaviti uz kori{}enje kaskada pri prolasku kroz urbane zone ili pre i nakon presecanja saobra}ajnice. - Kod ure|enja vodotoka koji proti~u kroz urbane zone treba imati u vidu i estetske, a ne samo funkcionalne zahteve, tako da se regulacija obavlja po principima tzv. urbane regulacije. To podrazumeva kori{}enje prirodnih materijala, pre svega kamena za realizaciju obaloutvrda. - Major korito za veliku vodu treba iskoristiti da se du` njega realizuju rekreacioni i parkovski sadràji. - Pri prolasku manjih vodotoka kroz naselja, dopu{ta se njihovo pretvaranje u zatvorene kolektore, radi racionalnijeg kori{}enja povr{ina, pod uslovom da je propusna sposobnost kolektora prilago|ena zna~ajnosti objekata koji bi bili ugroèni u uslovima izlivanja. Okvirno, trebalo bi obezbediti kapacitet zatvorenih korita za propu{tanje Qvv,4%. - Dimenzionisanje ki{ne kanalizacije izvr{iti prema analizi verovatnoće intenziteta ki{e i primeriti zna~aju podru~ja koje se njome {titi i veli~ini potencijalnih {teta od plavljenja delova naselja i saobra}ajnica. Kapaciteti ne bi trebalo da budu manji od onih koji su potrebni za prihvatanje tzv. Dvogodi{nje ki{e, niti ve}i od tzv. Desetogodi{nje ki{e. Okvirno, u urbanim zonama moè se usvojiti intenzitet tzv. ~etvorogodi{nje ki{e (q25%), dok se u zonama saobraćajnica moè i}i na povratni period intenziteta dvogodi{nje ki{e (q50%). - Radi {to efikasnije za{tite mora, neophodno je odgovaraju}im veznim objektima u sistemu omogu}iti da se vode iz ki{ne kanalizacije, one koje se javljaju na po~etku ki{a, koje spiraju gradske povr{ine i saobra}ajnice, odvedu prema PPOV, odnosno, u prvoj fazi, da se zajedno sa otpadnim vodama upuste podvodnim kolektorima u more. - Dopu{ta se uvo|enje izliva ki{nih kolektora u more, ali se ispusti moraju tako locirati da ne ugroàvaju plaè i druge vrednosti morskog dobra. Nije dozvoljeno ispu{tanje ki{nih kolektora u zoni plaà i drugih rekreativnih povr{ina u zoni morskog dobra. - Slivove vodotoka koji svojim buji~nim nailascima ugroàvaju naselja treba antieroziono urediti, kombinacijom tehni~kih mera (buji~ne pregrade u koritima, pragovi) i biolo{kih mera za{tite. - Eksploatacija gra|evinskog materijala ({ljunka, peska) iz korita vodotoka dozvoljena je samo uz odgovaraju}u projektnu dokumentaciju, kojom se projekat esksploatacije usagla{ava sa projektima regulacije reka i ure|enja njihovog priobalja. - Zabranjuju se bilo kakve neplanske intervencije na plaàma (odno{enje peska i {ljunka, ili dono{enje i deponovanje nekih drugih materijala).



3. ANALIZA GRA\EVINSKOG FONDA I PROGRAMSKIH ZAHTEVA o Postoje}e stanje gra|evinskog fonda U okviru prostora koji je predmet DUP-a "Zelenika - Centar" izdvajaju se objekti koji su u funkciji: porodi~nog stanovanja, porodi~nog stanovanja sa delatnostima, vi{eporodi~nog stanovanja, vi{eporodi~nog stanovanja sa delatnostima, stanovanja u funkciji turizma, poslovno komercijalnih sadràja i javnih funkcija U okviru zahvata DUP-a "Zelenika - Centar" prepoznaju se zone sa ve}om koncentracijom objekata i to na prostorima koji su konfiguracijski najpovoljniji. U centralnom delu zahvata plana uz reku Repaje skoncentrisani su sadràji u funkciji poslovanja. U okviru ove zone prili~no su isprepletani sadràji (poslovanje, trgovina, usluge, skladi{ta i sl. bez jasno definisanih kompleksa i lokacija i bez diferenciranih pristupa. Uz ovu zonu su skoncentrisani i drugi sadràji centralnih i javnih funkcija (trgovina, ugostiteljstvo, {kolstvo) a preko magistrale predmetna zona kontaktira sa sadràjima koji su locirani uz more (luka, privezi{te, i drugi poslovno komercijalni sadràji organizovani u pojedina~nim objektima) Levo i desno od ove zone, koja je locirana na prili~no ravnom terenu, na padinama razvijaju se zone stanovanja. Stanovanje je uglavnom zastupljeno kao porodi~no, ve}inom stalno sa manjim brojem objekata povremenog stanovanja. Kvalitet objekat u funkciji porodi~nog stanovanja je prili~no neujedna~en i sa razli~itim stepenom zavr{enosti {to ~itavom prostoru nedaje celovitost. Saobra}ajnice su nedefinisanih profila ~esto prili~no uske i sa strmim prilazima do pojedinih objekata tako da se u okviru ~itavog zahvata plana sti~e utisak prostornog haosa. Uporednom analizom postoje}eg stanja i GUP-om planiranih namena nisu prepoznata ve}a zauze}a ili odstupanja od planiranih namena a {to bi predstavljalo eventualna ograni~enja u daljem planiranju. U zoni koja je GUP-om opredeljena za gradsko zelenilo trenutno egzistira bungalovsko naselje pri ~emu kvalitet izgra|enih objekta ne predstavlja ograni~enje za dalje planiranje u skladu sa GUP-om.



Prilikom evidentiranja postoje}eg stanja prepoznat je izvestan broj objekta koji nisu naneti na topografsko - katastarske podloge na kojima je plan ra|en i za koje bi u toku javnog uvida bilo neophodno pribaviti podatke za unošenje u plan kako bi se u realizaciji plana stvori li uslovi za njihovu legalizaciju a u skladu sa uslovima datim u planu. Na predmetnom prostoru potrebno je kroz izradu Plana stvoriti uslove za korišćenje tog prostora na racionalniji i kvalitetniji način, stvarajući mogućnosti za kompletno komunalno opremanje i funkcionisanje. Bilans povr{ina i kapaciteta - postoje}e stanje

NAMENA

Povr{ina namene

m2

Povr{ina pod objektima

m2

Bruto razvijena povr{ina

m2

indeks zauzetosti

indeks izgra|enosti

porodi~no stanovanje

59148.24 11073.65 21145.17 0.19 0.36

porodi~no stanovanje sa delatnostima

6315.28 1364.98 2840.35 0.22 0.45

Vi{eporodi~no stanovanje

6906.47 1844.10 4669.77 0.27 0.68

Vi{eporodi~no stanovanje sa delatnostima

4836.17 1672.04 5640.21 0.35 1.17

Stanovanje u funkciji turizma

1784.99 380.10 688.88 0.21 0.39

UKUPNO STANOVANJE

78991.15 16334.87 34984.38 0.21 0.44

Poslovno - komercijalne funkcije

98289.25 21465.54 23067.19 0.22 0.23

Povr{ine u funkciji turizma

20811.99 1268.51 3557.28 0.06 0.17

Javne funkcije- osnovna {kola

6480.26 2035.30 4070.60 0.31 0.63

Verski objekat

791.36 102.15 153.22 0.13 0.19

Komunalni objekti

40.06 40.06 40.06 1.00 1.00

Zelene povr{ine

128278.68



Saobra}ajne povr{ine

47339.20

Vodotoci 7566.49 Neizgra|ene povr{ine

22880.64

UKUPNO ZAHVAT PLANA

411469.08 41246.43 65872.63 0.10 0.16

o Programski zahtevi i anketni pokazatelji Programski zahtevi definisani su u Programskom zadatku za izradu DUP-a “Zelenika - Centar" koji se bazira na analizi smernica iz postoje}e planske dokumentacije i primeni Zakona o planiranju i ure|enju prostora ((Slu`beni list RCG, broj 28/05). sa posebnim osvrtom na infrastrukturu, sobra}ajne veze i likovni izraz predmetnog prostora. Na osnovu sprovedene ankete na terenu mo`e se zaklju~iti: - Da su na ve}em delu zahvata plana privatni korisnici, da su privatni korisnici zainteresovani za:

- pove}anje horizontalnog i vertikalnog gabarita svog objekta, - za rekonstrukciju u smislu pobolj{anja kvaliteta - za stvaranje mogu}nosti za gradnju na neizgra|enim prostorima - za stvaranje osnova za legalizaciju bespravno podignutih objekata

- Da su objekti porodi~nog stanovanja gra|eni od ~vrstog materijala, - Da je oblik krova neujedna~en - Da su objekti neujedna~enog kvaliteta i stepena zavr{enosti



o Foto dokumentacija



C. PLAN 1. KONCEPT ORGANIZACIJE PROSTORA o Polazni stavovi i principi • GUP-om Herceg – Novi predmetni prostor po nameni povr{ina opredeljen je za individualno

stanovanje, kolektivno stanovanje, turizam, dru{tvene funkcije, sport i rekreaciju, gradsko zelenilo i malim delom {ume a što odgovara na~inu organizacije urbanog podru~ja i proširenog urbanog podru~ja prema PPO Herceg Novi. Deo predmetnog prostora je u zahvatu zone koja je razra|ena Prostornim planom podru~ja posebne namene za Morsko dobro.

Rezultati provere osnovnih postavki planova višeg reda, analiza postoje}eg stanja kao i anketiranje korisnika odredili su pristup izradi DUP-a. Ovaj pristup je zasnovan na slede}im stavovima:



- Uskladjivanju planiranih funkcija na predmetnom podru~ju sa programskim kapacitetima i prostornim strukturama, gradjevinskim objektima i infrastrukturom

- Obezbedjenju odgovaraju}e povr{ine za sme{taj i izgradnju planiranih objekata i mreè infrastrukture u skladu sa vaè}im urbanisti~kim normativima i propisima

- Formiranju odgovaraju}eg ambijenta u okviru planiranog podru~ja kroz realizaciju prostorne koncepcije, o~uvanja i za{tite ìvotne sredine vode}I ra~una o ekonomi~nosti budu}eg re{enja

- Uklapanju postoje}ih objekata koji se zadràvaju - Po{tovanju potrebnih sanitarno – tehni~kih uslova - Uklapanju internog kolskog i pe{a~kog saobra}aja u {emu saobra}aja datu GUP-om - Obezbe|ivanju pe{a~kog kretanja unutar zone - Obezbe|ivanju mreè infrastrukture (vodovod, kanalizacija, elektroenergetika i telefon)

kako bi se stvorili potrebni preduslovi za nesmetani razvoj predvi|ene sturkture. o Model plana Na predmetnom prostoru prema postavkama planova višeg reda, potrebama i èljama korisnika i dru{tvemih subjekata formiran je model organizacije prostora i sadràja sa èljom da se ostvari {to bolje funkcionisanje i zadovoljavanje potreba korisnika, uspostavi {to efikasnija saobra}ajna povezanost i ambijentalna ujedna~enost prostora. Uz navedene faktore, po{tovanje poloàja predmetnog prostora u odnosu na grad i zate~ne strukture formiran je prostor sa sadràjima koji funkcionalno podràvaju karakter naselja koji je definisan kroz planove vi{eg reda i op{tu strategiju razvoja Op{tine Herceg Novi. Prema predloènoj organizaciji predmetnog prostora u okviru istog se maksimalno moè o~ekivati 1080 stanovnika. U okviru porodi~nog stanovanja kao i u okviru turisti~kog naselja mogu}e je maksimalno smestiti 850 turista (ukoliko se na 90% lokacija porodi~nog stanovanja pored stanovanja organizuje i sme{taj turista.). Planom su obezbe|ene osnovne naseljske funkcije za sve korisnike prostora dok je deo sadràja u funkciji i kontaktnih naselja ({kola, trgovina, poslovanje). o Prostorna organizacija Prostornu organizaciju planski karakteri{e

• definisanje postoje}ih zona porodi~nog stanovanja kroz uvo|enje adekvatne saobra}ajne mreè i stavaranja uslova za egzistiranje postoje}ih objekata kao i za gradnju novih.

• stvaranje uslova za formiranje zone u funkciji vi{eporodi~nog stanovanja sa specifi~nostima ure|enja u skladu sa poloàjem koji zauzima u odnosu na naselje.

• organizacija zone GUP-om opredeljene za turizam u skladu sa mogu}nostima predmetnog prostora i vlasni~kim odnosima.

• stvaranje uslova za rekonstrukciju zone koja je trenutno u funkciji poslovanja uz prilago|avanje sadràja lokalitetu i potrebama naselja i {irem okruènju.

• stvaranje uslova za organizaciju parkovske povr{ine kao jedinstvene zone kao i za organizaciju sporta i rekreacije pre svega u funkciji turizma.

Funkcionalna organizacija predmetnog prostora podràna je adekvatnom saobra}ajnom mreòm koja se razvija u okviru pojedinih zona i koja je povezana na Jadransku magistralu kao saobra}ajnu okosnicu ~itavog prostora a ~i profil je ovim planom predviđen u skladu sa



celokupnom prostornom organizacijim koja podržava kvalitetno i bezbedno funkcionisanje naselja. Kako se u zahvatu plana nalazi deo zone Morskog dobra koja }e se, prema smernicama PPPPN za Morsko dobro, razra|ivati studijom lokacije, DUP-om ,,Zelenika – Centar,, definisani su saobra}ajni kontakti koji se prilikom izrade studije lokacije moraju preuzeti. U okviru povr{ina opredeljenih za rad planom su definisane celine koje }e se dalje razra|ivati idejnim re{enjem. U skladu sa uslovima plana idejnim re{enjem bi}e definisana fukcionalna organizacija predmetnog prostora, parcelacija kao i faze realizacije. Tehni~ka dokumentacija kao i realizacija predmetnog prostora treba da prate faze definisane idejnim re{enjem. Izrada Idejnog re{enja za UP br. 142 je obavezuju}a. Ukoliko se na UP br. 151 i 152 èli formirati poslovna zona koja }e promeniti karakter u odnosu na postoje}e na~in kori{}enja, a {to je i tendencija plana, tada je mogu}a izrada jedinstvenog idejnog re{enja koji }e odrediti funkcionalnu organizaciju i faznost realizacije predmetnog prostora. 2. OP[TI URBANIST^KO – TEHNI^KI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA I URE\ENJE PROSTORA U DUP-u “ZELENIKA - CENTAR” U skladu sa Zakonom urbanisti~ko tehni~ki uslovi su dati u sklopu plana kroz vi{e grafi~kih i tehni~kih priloga - Plan saobra}aja nivelacije i regulacije - Plan parcelacije i UTU o Parcelacija i preparcelacija îtav prostor zahva}en ovim planom izdeljen je na urabnisti~ke parcele kao osnovne urbanist~ke celine. Sastavni deo ovog planskog akta su grafi~ki prilozi Plan saobra}aja i nivelacije i regulacije i Plan parcelacije, regulacije i UTU na kojima su prikazane granice parcela koje se zadràvaju kao i novoformirane granice parcela. Osnov za parcelaciju i preparcelaciju predstavlja postoje}e



katastarsko stanje, vlasni{tvo u okviru predmetnog prostora i mreà novoplaniranih saobra}ajnica. Minimalna novoformirana parcela na kojoj se moè graditi je 300 m2. Postoje}e parcele koje su manje od 300m2 a na kojima postoji izgra|en objekat kao takve su zadràne uz uslov za tretiranje postoje}ih objekata. Tako|e manje parcele od 300m2 su formirane uz postoje}e objekte u cilju zadovoljenja uslova jedan objekat na parceli. Tamo gde se zbog poloàja objekta na parceli ili zbog oblika parcele nije mogla izvr{iti parcelacija u cilju formiranja propadaju}e parcele svakom postoje}em objektu zadràno je vi{e objekata uz uslov za njihovo dalje tretiranje. Mogu}e je izvr{iti udruìvanje urbanisti~kih parcela i tada vaè uslovi plana za novoformiranu urbanisti~ku parcelu u skladu sa posebnim uslovima plana. Tako|e je mogu}e i usitnjavanje urbanisti~kih parcela u skladu sa posebnim uslovima plana s tim {to svakoj novoformiranoj parceli treba obezbediti pristup sa javne povr{ine. U okviru pojedinih tipova stanovanja (pre svega Tip S1) manji broj parcela ima veću površinu nego što bi to odgovaralo datom tipu. Te urbanističe parcele se uglavnom poklapaju sa postojećim katastarskim parcelama na kojima postoje izgrađeni objekti i kao takve su zadržane. Kada se urbanisti~ka parcela, koja je ve} odre|ena ovim planom, ne podudara sa postoje}om katastarskom parcelom (ili parcelama) kao i u drugim opravdanim slu~ajevima kada je potrebno izvr{iti uskla|ivanje urbanisti~ke parcele sa zemlji{no knji`nim ili katastarskim stanjem ili kada nije mogu}e izvr{iti kompletiranje urbanisti~ke parcele kako je to u planu dato, op{tinski organ uprave nadleàn za poslove ure|enja prostora moè izvr{iti uskla|ivanje urbanisti~ke parcele sa zemlji{no knji`nim ili katastarskim stanjem, odnosno trenutnim mogu}nostima prilikom izdavanja urbanisti~ko - tehni~kih uslova. Parcelaciju treba sprovoditi prema grafi~kom prilogu i analiti~ko – geodetskim elementima. U fazi Nacrta plana nisu dati analiti~ki elementi za obeleàvanje Urbanisti~kih parcela, isti }e biti dati u fazi Predloga plana zbog mogu}nosti izvesnih korekcija do koji moè do}i. o Regulacija i nivelacija Horizontalna regulacija postoje}ih objekata predvi|enih za intervencije vezana je za sam objekat. Regulaciju u smislu visine objekta, naziva I tretmana etaža, podkrovlja sprovoditi u skladu sa Urbanisti~kim pravilima datim u PPO Herceg Novi. Spratnost novoplaniranih objekata definisana je prema tipu. o Oblikovanje prostora i materijalizacija Re{avanjem zahteva korisnika za gradnjom ili intervencijom na postoje}im objektima, uz striktnu kontrolu tehni~ke dokumentacije i realizacije, doprine}e se unapre|enju arhitektonskih i likovnih vrednosti samih objekata, a samim tim i ukupne slike naselja. Arhitektonski volumeni objekata moraju biti pa`ljivo projektovani sa ciljem dobijanja homogene slike naselja uz maksimalno poštovanje urbanisti~kih pravila definisanih PPO Herceg Novi.



Fasade objekata kao i krovni pokriva~i su predvi|eni od kvalitetnog i trajnog materijala i kvalitetno ugra|eni. U objektima u kojima se prizemlja koriste kao poslovni prostori isti enterijerski moraju biti obra|eni u skladu sa objektom u kome se nalaze. Izlozi treba da su u skladu sa susednim izlozima i u skaldu sa arhitekturom konkretnog objekta. Komercijalni natpisi i panoi moraju biti realizovani na visokom likovnom nivou. Urbana oprema mora biti projektovana, birana i koordinirana sa pa`njom, posebno u okviru prostora gde se predvi|a ve}e okupljanje. Rasvetu prostora kolskih i pe{a~kih komunikacija treba izvesti pa`ljivo odabranim rasvetnim telima, sa dovoljnim osvetljajem za potrebe normalne funkcije prostora. Eventualnu etapnost gra|enja objekta treba predvideti tehni~kom dokumentacijom, uz odgovaraju}e odobrenje urbanisti~ke slu`be. Oblikovanje krova I krovni pokriva~ moraju biti u skladu sa Urbanisti~kim pravilima datim u PPO Herceg Novi. Obrada prozorskih otvora i vrata u skladu sa arhitekturom i materilalizacijom objekta a prema Urbanisti~kim pravilima PPO Herceg Novi. U okviru predmetnog prostora ogradjivanje vršiti u skaldu sa definisanim tipovima ograde prema Urbanisti~kim pravilima PPO Herceg Novi. Sve priklju~ke raditi prema UTU iz plana i uslovima priklju~ka dobijenim od nadle`nih komunalnih organizacuja. Svi objekti moraju biti izgra|eni prema vaè}im propisima za gra|enje u seizmi~kim podru~jima. Obzirom da se radi o vrlo va`nom prostoru grada, ostavlja se mogu}nost da u re{avanju mogu}ih problema, nastalih u procesu sprovo|enja plana, nadle`ni organ zaduèn za sprovo|enje plana moè formirati stru~no telo ~iji ~lan obavezno mora biti i Obra|iva~, odnosno autor plana.

o Uslovi za nesmetano kretanje lica smanjene pokretljivosti Potrebno je u projektovanju i izvo|enju obezbediti pristup svakom objektu koji mogu da koriste lica smanjene pokretljivosti, tako|e nivelaciju svih pe{a~kih staza i prolaza raditi u skladu sa vaè}im Pravilnikom o bliìm uslovima i na~inu prilago|avanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti (Sl.list CG 2/09).

o Uslovi za odvoz i distribuciju sme}a Odlaganje sme}a u okviru parcela koje su u funkciji individualnog stanovanja je u individualnim posudama po normativu jedna posuda na jedno doma}instvo. U okviru objekata vi{eporodi~nog stanovanja odlaganje sme}a je u zajedni~kim kontejnerima po normativu 0.08m3 posude po doma}instvu. Za sve parcele u okviru ostalih DUP-om planiranih namena



povr{ine za postavljenje kontejnera moraju se obezbediti u okviru pripadaju}e parcele i to u skladu sa namenom a njihova lokacija se mora precizirati kroz tehni~ku dokumentaciju. Odvoz I krajnja distribucija sme}a vr{I}e se u skladu sa op{tinskom odlukom. 3. POSEBNI URBANISTI^KO TEHNI^KI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA I URE\ENJE PROSTORA U DUP-u “ZELENIKA - CENTAR” ^itav prostor zahvata plana je tretiran kao jedinstvena funkcionalna celina u okviru koje se izdvajaju povr{ine u funkciji stanovanja, turizma, rada, javnih funkcija, zelenila, sporta i rekreacije, saobra}ajnih povr{ina i povr{ina u funkciji infrastrukturnog opremanja prostora. Stanovanje Stanovanje je u planu dato kao prete`na namena i to kao stanovanje niskih gustina, stanovanje srednjih gustina i stanovanje velikih gustina a u skladu sa specifi~nostima i parametrima gradnje izdvajaju se tipovi S1, S2, S3, S4 i S5.

• TIP S1



Ovaj tip stanovanja zastupljen je u okviru stanovanja niskih gustina u ve} definisanim zonama porodi~nog stanovanja gde je moguće u okviru slobodnih neizgrađenih parcela planirati gradnju u cilju definisanja prostorne celine.

• Objekte postavljati kao slobodno stoje}e eventualno dvojene ukoliko su parcele male

povr{ine ili su uske. Minimalna površina parcele za - slobodnostojeći objekat je 300m2

- za dvojni objekat 250m2

- za objekat u nizu 150m2

Minimalna širina parcele za slobodnostojeći objekat može biti 12m. • Maksimalni indeks zauzetosti u okviru ovog tipa stanovanja je 0.4 (odnosno 250m2) • Maksimalni indeks izgrađenosti 0.8 (odnosno 2. nadzemne etaže) • U objektu je moguća izgradnja suterenske ili podrumskih etaža i to u svemu prema

Urbanističkim pravilima definisanim u PPO Herceg Novi koja se moraju poštovati i kod formiranja podkrovnih etaža. Ukoliko je u suterenskoj etaži organizovano garažiranje ili tehnička prostorija ista ne ulazi u obračun koeficijenata izgrađenosti i zauzetosti.

• U okviru objekta mogu}a je organizovati do tri stambene jedinice koje mogu biti i u funkciji izdavanja.

• Minimalna udaljenost novog objekta od susedne parcele i javnog prilaza za koji nije precizirana građevinska linija a s obzirom na izgrađenost prostora i oblike parcela je 2.5m, izuzetno 1,5 m ako se parcela graniči sa zelenilom ili površinom na kojoj nije planirana izgradnja objekata.

• Ukoliko postoji me|usobana usagla{enost suseda objekti se mogu postaviti i na granicu parcele i tada objekti organizovati kao dvojni. Na uskim parcelama objekti se moraju postavljati kao dvojni odnosno objekti u nizu.

• U grafi~kim prilozima dati su grafi~ki i numeri~ki podaci. Na nivou blokova definisane su gra|evinske linije. Građevinska linija je uglavnom na 5m od regulacijone linije izuzev na potezima gde su već izgrađeni objekti ili gde oblik parcele ne dozvoljava veće odstojanje od regulacione linije, u ovim slučajevima građevinska linija je na 3m od regulacione. Nove objekte postavljati na ili iza zadate gra|evinske linije.

• Postoje}i objekti definisanih horizontalnih i vertikalnih gabarita koji su planom evidentirani, bez obzira da li su izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole, mogu se kao takvi zadràti. Ukoliko postoji zahtev ili potreba korisnika ovi objekti se mogu nadgraditi ili dograditi do maksimalno zadatih parametara (spratnost, indeks zauzetosti). Svi postoje}i objekti mogu pretrpeti i totalnu rekonstrukciju, odnosno postoje}i objekat se moè poru{iti i izgraditi novi, pri ~emu vaè uslovi za izgradnju novog objekta, odnosno mora se po{tovati zadata gra|evinska linija, odnos prema susednim parcelama kao i zadati urbanisti~ki parametri. Svi evidentirani postoje}i objekti, izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole, gabarita ve}ih od zadatih, spratnosti ve}e od maksimalne, postavljeni na manjem odstojanju od suseda od planom zadatog (objekti sa prekora~enim maksimalnim zadatim urbanisti~kim parametrima) kao takvi se mogu zadràti bez mogu}nosti intervencija osim u smislu teku}eg odràvanja.

• Postoje}i objekti koji su planom evidentirani, bez obzira da li su izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole a zadiru u novoplaniranu gra|evinsku liniju i nenaru{avaju planiranu regulativu, kao takvi se mogu zadràti s tim ukoliko se ru{e i gradi novi objekat pri postavljanju novog objekta mora se po{tovati zadata gra|evinska linija. Ukoliko postoje}i objekat zadire u novoplaniranu gra|enivsku liniju zadatu na nivou bloka a neugroàva planiranu regulativu isti, ukoliko nije prekora~io zadate parametre gradnje, moè se dograditi odnosno nadgraditi do maksimalno zadatih parametara. Nadgradnja se



može izvršiti nad čitavom osnovom a dogradnju objekta vr{iti iza zadate gra|evinske linije. Postoje}e privremene objekte koji zadiru u novoplaniranu gra|evinsku liniju nije mogu}e zadràti u toj poziciji.

• Na postoje}im katastarskim parcelama na kojima nije izgra|en objekat a koje su povr{ine manje od 300 m2 mogu se graditi objekti s tim da se teì maksimalnom udruìvanju parcela ili formiranjem dvojnih odnosno objekta u nizu a sve u cilju racionalizacije predmetnog prostora.

• U okviru ove namene kao pretežne moguće je organizovati i delatnosti. • Delatnosti se mogu organizovati u kombninaciji sa stanovanjem ili urbanisti~ka parcela

moè biti samo u funkciji delatnosti. Ako se delatnosti organizuju u kombinaciji sa stanovanjem onda to može biti u prizemljima i suterenima objekata, eventualno na spratu s'tim da ne zauzimaju vi{e od 20% ukupne povr{ine objekta. Realizacija dela prostora opredeljenog za delatnosti je fazna i prepu{ta se investitoru.

• Delatnosti koje su u kombinaciji sa stanovanjem moraju biti kompatibilne sa istim odnosno da neugroàvaju funkciju stanovanja i ìvotne sredine.

• Parkiranje je planirano u okviru parcele a garažiranje isključivo u okviru objekta. Potrebe za parkiranjem zadovoljiti prema normativima datim u okviru poglavlja Saobraćaj. Ovi uslovi vaè za nove objekte, objekti koji su evidentirani na terenu bez obzira da li su izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole a kod kojih izgra|enost parcele ne dozvoljava organizaciju parkiranja na parceli kao takvi se mogu zadra`ti a parkiranje }e biti tretirano na nivou {ireg zahvata (grada) kroz posebne programe i uslove op{tine, a {to }e biti definisano kroz mo|usobne ugovore.

• TIP S2

Ovaj tip stanovanja planiran je u okviru stanovanja srednjih gustina na neizgra|enom prostoru gde je u skladu sa vlasni{tvom bilo mogu}e formirati ve}e parcele, kao i na prostorima ve} zapo~etog stanovanja gde su postoje}e katastarske parcele ne{to ve}ih povr{ina. Pored objekata stanovanja u okviru ovog tipa mogu}a je organizacija i delatnosti kao i apartmanskih naselja na pojedinačnim urbanistčkim parcelama sa jednim objektom ili lokacijama sa više objekata. Komplekse sa (depandansima ) apartmanima tretirati kao kompozicione celine(vezane objekte) prekinuti niz objekata terasastog tipa uklopljene u bogatu vegetaciju,sa zasebnim smeštajnim jedinicama, koje se terasasto spuštaju i povlače po terenu, ka centralnim sadržajima i prostorima. Na ravnim delovima terena preporu~uju se lamele u prekinutom nizu.

• Maksimalni indeks zauzetosti u okviru ovog tipa stanovanja je 0.4 • Maksimalni indeks izgrađenosti 1.2 (odnosno 4 nadzemne etaže) • U objektu je moguća izgradnja suterenske ili podrumskih etaža i to u svemu prema


• Minimalna udaljenost novoplaniranog objekta od susedne parcele i javnog prilaza za koji nije precizirana građevinska linija je 3m.

• U grafi~kim prilozima dati su grafi~ki i numeri~ki podaci. Na nivou blokova definisano je minimalnao odstojanjae gra|evinske linije od regulacione. Svi novi objekti mogu se postaviti na ili iza gra|evinske linije u dubini parcele a u skladu sa konfiguracijom terena, oblikom i funkcionalnom organizacijom parcele i uz uslov min. 1/2H a prema Urbanističkim pravilima PPO Herceg Novi.

• Postoje}i objekti definisanih horizontalnih i vertikalnih gabarita koji su planom evidentirani, bez obzira da li su izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole, mogu se kao



takvi zadràti. Ukoliko postoji zahtev ili potreba korisnika ovi objekti se mogu nadgraditi ili dograditi do maksimalno zadatih parametara (spratnost, indeks zauzetosti). Svi postoje}i objekti mogu pretrpeti i totalnu rekonstrukciju, odnosno postoje}i objekat se moè poru{iti i izgraditi novi, pri ~emu vaè uslovi za izgradnju novog objekta, odnosno mora se po{tovati zadata gra|evinska linija, odnos prema susednim parcelama kao i zadati urbanisti~ki parametri. Svi evidentirani postoje}i objekti, izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole, gabarita ve}ih od zadatih, spratnosti ve}e od maksimalne, postavljeni na manjem odstojanju od suseda od planom zadatog (objekti sa prekora~enim maksimalnim zadatim urbanisti~kim parametrima) kao takvi se mogu zadràti bez mogu}nosti intervencija osim u smislu teku}eg odràvanja.

• Postoje}i objekti koji su planom evidentirani, bez obzira da li su izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole a zadiru u novoplaniranu gra|evinsku liniju i nenaru{avaju planiranu regulativu, kao takvi se mogu zadràti s tim ukoliko se ru{e i gradi novi objekat pri postavljanju novog objekta mora se po{tovati zadata gra|evinska linija. Ukoliko postoje}i objekat zadire u novoplaniranu gra|enivsku liniju zadatu na nivou bloka a neugroàva planiranu regulativu isti, ukoliko nije prekora~io zadate parametre gradnje, moè se dograditi odnosno nadgraditi do maksimalno zadatih parametara. Nadgradnja se može izvršiti nad čitavom osnovom a dogradnju objekta vr{iti iza zadate gra|evinske linije. Postoje}e privremene objekte koji zadiru u novoplaniranu gra|evinsku liniju nije mogu}e zadràti u toj poziciji.

• U okviru ove namene kao pretežne moguće je organizovati i delatnosti. • Delatnosti se mogu organizovati u kombninaciji sa osnovnom namenom ili urbanisti~ka

parcela moè biti samo u funkciji delatnosti. • Delatnosti moraju biti kompatibilne sa osnovnom namenom odnosno da neugroàvaju

istu. • Slobodne površine urediti tako što će se u ambijent uređenog parkovskog zelenila

inkorporirati sadržaji namenjeni sportu,rekreaciji,zabavi i druženju Obavezno primijeniti uslove iz poglavlja –Zelenilo. Na parceli se mogu graditi bazeni i ostali sadržaji koji su prateći apartmanskom naselju.

• Parkiranje je planirano u okviru parcele a garažiranje isključivo u okviru objekta. Parkairanje i garaìranje obezbediti po normativima koji su precizirani u poglavlju Saobraćaj

• TIP S3

Ovaj tip stanovanja planiran je u zonama stanovanja srednjih gustina na lokacijama koje se oslanjaju na magistralu i to u cilju stvaranja uslova za formiranje linijskog centra. U cilju uspostavljanja kontinuiteta preporuka je da se objekti u ovoj zoni postave na regulacionu liniju osim ako nije posebno naglašeno (građevinska linija pomerena u odnosu na regulacionu). U okviru objekta obavezna je organizacija delatnosti i to u prizemlju objekta ili se u okviru parcele mogu organizovati samo delatnosti. Svi ostali parametri za ovaj tip stanovanja su kao za TIP S2 i to na parcelama većim od 600m2 na manijm parcelama važe parametri kao za TIP S1, ukoliko se manje parcele udruže u cilju izgradnje novog objekta važe parametri za novu parcelu u skladu sa njenom površinom.

• TIP S4



Ovaj tip stanovanja je zastupljen u okviru stanovanja većih gustina i to na lokaciji na kojoj i sada egzistira. Svakom postoje}em objektu obezbe|ena je pripadaju}a parcela i oni se mogu zadràti u postoje}im horozontalnim i vertikalnim gabaritima uz intervencije u smislu teku}eg odràvanja i pobolj{anja uslova stanovanja. Ukoliko se postoje}i objekti èle zameniti vaè uslovi plana dati za TIP S5.

• TIP S5

Ovaj tip stanovanja zastupljen je u okviru stanovanja većih gustina i planiran na lokaciji na kojoj sada egzistira poslovanje

Stanovanje je definisano kao pretežna namena u okviru koje se mogu organizovati i sadržaji prateći stanovanju (trgovina, ugostiteljstvo, usluge). U okviru slobodnih površina moguća je organizacija i sportsko rekreativnih sadàja. Prilikom organizacije teìti formiranju {to ve}ih slobodnih i ozelenjenih povr{ina sa elementima urbanog i pejza`nog mobilijara a u cilju formiranja jedinstvenog naseljskog ambijenta. Spratnost objekata treba da bude promenjljiva i prilago|ena poloàju u odnosu na druge objekte.

• Maksimalni indeks zauzetosti 0.4 • Maksimalni indeks izgrađenosti 2.4 (više od 4 nadzemne etaže) • U objektu je moguća izgradnja suterenske ili podrumskih etaža i to u svemu prema


• Me|usobna udaljenost objekata iznad 1/2 visine objekta ve}e spratnosti a min 3m od granice susedne parcele.

• Delatnosti koje podrzumevaju sadržaje u funkciji stanovanja i koje moraju biti kompatibilne sa njim moguće je organizovati u prizemnim ili suterenskim etažama objekta ili kao posebne objekte. Odnos stanovanje - delatnosti u okviru objekta maksimalno 80/20% ili sa istim odnosom na nivou lokacije.

• U grafi~kim prilozima dati su grafi~ki i numeri~ki podaci. Na nivou blokova definisano je minimalnao odstojanjae gra|evinske linije od regulacione. Svi novi objekti mogu se postaviti na ili iza gra|evinske linije u dubini parcele a u skladu sa organizacijom parcele i uz uslov min. 1/2H a prema Urbanističkim pravilima PPO Herceg Novi.

• Garaìranje automobila mora se ostvariti u okviru objekta a parkiranje na parceli van javnog zemlji{ta. Ukoliko se u okviru objekta organizuju i delatnosti u objektu ili na parceli treba obezbediti parkiranje i za automobile u njihovoj funkciji. Podzemne garaè se mogu organizovati i ispod ozelenjenih i drugih povr{ina van objekata, a u skladu sa tehni~kim i geolo{kim uslovima terena bez ograni~enja eteà pod zemljom.

• Elementi parterne arhitekture, bazeni, manji {ankovi i sl., sastavni su deo parternog ure|enja i to u skladu sa potrebama investitora.

Turizam U funkciji turizma planirana je organizacija turisti~kog naselja, gde }e se na opredeljenim urbanisti~kim parcelama graditi manji sme{tajni objekti ili drugi sadràji u funkciji turizma i podràvanja turisti~kih sadràja koji su neposrednom okruènju. Dati uslovi vaè za izgradnju



novih objekata, svi postoje}i objekti koji su zavr{ene urbanisti~ke forme a koji ne ugroàvaju prete`nu planiranu namenu kao takvi se mogu zadràti i funkcionalno i prostorno, dopunom sadràja uklopiti u okruènje. Objekte postavljati kao slobodnostoje}e na parceli ili formirati kompleks ukoliko se radi o ve}im parcelama. Prilikom organizacije lokacije slobodne površine organizovati u skladu sa smernicama za ozelenjavanje I pejzažno uređenje a koje prati zadatu namenu. Kao prateći mogu se organizovati sadržaji u funkciji odmora, rekreacije I zabave (bazeni, barovi, tereni za tenis, parkovi, fontane idr.)

• Maksimalni Indeks zauzetosti parcele 0.4 • Maksimalni indeks izgra|enosti je 1.2 • U objektu je moguća izgradnja suterenske ili podrumskih etaža i to u svemu prema


• Garaìranje automobila mora se ostvariti u okviru objekta a parkiranje u okviru slododnih povr{ina lokacije. Podzemne garaè se mogu organizovati i ispod ozelenjenih i drugih povr{ina van objekata, a u skladu sa tehni~kim i geolo{kim uslovima terena bez ograni~enja eteà pod zemljom.

• Elementi parterne arhitekture, bazeni, manji {ankovi i sl., sastavni su deo parternog ure|enja i to u skladu sa potrebama investitora.

• U grafi~kom prilogu Plan parcelacije, regulacije i UTU dat je poloàj gra|evinske linije. Objekti se mogu postaviti na ili iza gra|evinske linije. Prema parcelama po obodu lokacije objekte ostaviti minimalno na 3m od granice parcele.

• Postoje}i objekti definisanih horizontalnih i vertikalnih gabarita koji su planom evidentirani, bez obzira da li su izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole, mogu se kao takvi zadràti. Ukoliko postoji zahtev ili potreba korisnika ovi objekti se mogu nadgraditi ili dograditi do maksimalno zadatih parametara (spratnost, indeks zauzetosti). Svi postoje}i objekti mogu pretrpeti i totalnu rekonstrukciju, odnosno postoje}i objekat se moè poru{iti i izgraditi novi, pri ~emu vaè uslovi za izgradnju novog objekta, odnosno mora se po{tovati zadata gra|evinska linija, odnos prema susednim parcelama kao i zadati urbanisti~ki parametri. Svi evidentirani postoje}i objekti, izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole, gabarita ve}ih od zadatih, spratnosti ve}e od maksimalne, postavljeni na manjem odstojanju od suseda od planom zadatog (objekti sa prekora~enim maksimalnim zadatim urbanisti~kim parametrima) kao takvi se mogu zadràti bez mogu}nosti intervencija osim u smislu teku}eg odràvanja.

• Postoje}i objekti koji su planom evidentirani, bez obzira da li su izgra|eni sa ili bez gra|evinske dozvole a zadiru u novoplaniranu gra|evinsku liniju i nenaru{avaju planiranu regulativu, kao takvi se mogu zadràti s tim ukoliko se ru{e i gradi novi objekat pri postavljanju novog objekta mora se po{tovati zadata gra|evinska linija. Ukoliko postoje}i objekat zadire u novoplaniranu gra|enivsku liniju zadatu na nivou bloka a neugroàva planiranu regulativu isti, ukoliko nije prekora~io zadate parametre gradnje, moè se dograditi odnosno nadgraditi do maksimalno zadatih parametara. Nadgradnja se može izvršiti nad čitavom osnovom a dogradnju objekta vr{iti iza zadate gra|evinske linije. Postoje}e privremene objekte koji zadiru u novoplaniranu gra|evinsku liniju nije mogu}e zadràti u toj poziciji.



Rad U okviru povr{ina opredeljenih za rad planirana je organizacija - poslovno – komercijalnih sadràja (trgovina, ugostiteljstvo, usluge, poslovanje) i - poslovno – komercijalnih sadràja (poslovanje, usluge, skladi{ta) pri ~emu u daljoj realizaciji plana teìti formiranju poslovne zone sa dislociranjem proizvodnih sadràja i ve}ih skladi{nih kapaciteta. Prema napred datim preporukama predmetne lokacije razraditi idejnim re{enjima kroz koja }e se definisati prostorna organizacija u okviru kompleksa i faznost gradnje. U organizaciji kompleksa teìti {to ve}im slobodnim povr{inama sa elementima parterne arhitekture koji }e upotpuniti celokupnu naseljsku organizaciju.

• Maksimalna planirana spratnost objekat je Po+P+1 {to u skladu sa namenom podrazumeva ve}e spratne visine pa maksimalna visina ovih objekat moè biti do 8m. U okviru raspoloìve visine mogu}a je i preraspodela etaà u skladu sa namenom objekta.

• Maksimalni Indeks zauzetosti parcele 0.3. • Maksimalni indeks izgra|enosti je 0.5 • Za potrebe parkiranja u okviru ove zone mogu}e je koristiti podzemne etaè ili povr{ine

ispod platoa i ozelenjenih povr{ina odnosno suterensku etažu ispod objekta kada ista ne ulazui u obračun indeksa zauzetosti i izgrađenosti.

• U grafi~kom prilogu Plan parcelacije, regulacije i UTU data je zona gradnje u okviru koje je mogu}e postaviti objekte.

Javne funkcije Od javnih funkcija na ovom prostoru zadràva se postoje}a {kola i planira de~iji vrti}. Za potrebe izgradnje vrti}a opredeljena je Urbansiti~ka parcela. U okviru definisane zone gradnje locirati objekat spratnosti P+1, povr{inu objekta uskladiti sa normativom (5-7m2 bruto razvijene povr{ine po korisniku odnosno 15m2 zemlji{ta). Prkiranje za roditelje i zaposlene obezbediti u okviru parcele. Ozelenjavanje i parterno opremanje izvr{iti u skladu sa namenom. Ogra|ivanje parcele je mogu}e ìvom zelenom ogradom do visine od 1.4m koja se postavlja na granici parcele tako da ìvica bude u parceli vrti}a. Ogra|ivanje ukloputi u celokupno ozelenjavanje i parterno ure|enje. Postoje}u {kolu mogu}e je u okviru opredeljene parcela dograditi uz po{tovanje normativa (5.5m2 bruto razvijene povr{ine po u~eniku odnosno 15m2 zemlji{ta).



Sport i rekreacija Sport i rekreacija treba da budu organizovani pre svega u funkciji turizma i to sa {irim radijusom opslu`ivanja. U okviru opredeljenih urbanisti~kih parcela i zadatih zona gradnje organizovti trene na otvorenom kao i u okviru objekata, s tim da povr{ina pod objektom bude maksimalno 10% od opredeljene parcele. Ozelenjavanje slobodnih povr{ina izvr{iti u skladu uslovima datim u poglavlju Ozelenjavanje a koje treba da prati osnovnu namneu i da sa elementima parterne arhitekture stvori uslove za spontanu rekreaciju, {etnju i odmor. Napomena – Za sve parametre i pravila koji nisu precizirani u okviru opštih i posebnih uslova gradnje važe Urbanistička pravila PPO Herceg Novi. Bilans povr{ina u okviru zone zahvata DUP-a ,,Zelenika - Centar,,

NAMENA POVR[INA NAMENE POVR[INE ZA STANOVANJE Tip S1 81 658.01 Tip S2 27 212.57 Tip S3 17 172.83 Tip S4 1 005.29 Tip S5 12 916.28 POVR[INE ZA TURIZAM Turisti~ko naselje 13 145.1 POVR[INE ZA RAD Trgovina, usluge, ugostiteljstvo i poslovanje 27 695.44 Poslovanje, usluge i skladi{ta 14 841.48 JAVNE FUNKCIJE Osnovna {kola 6 472.27 Vrti} 2 522.17 VERSKI OBJEKAT 791.36



POVR[INE ZA URBANO ZELENILO Gradske {ume 38 515.45 Parkovi 16 798.41 Ure|ene zelene povr{ine 2 519.61 Sport i rekreacija 20 664.15 POVR[INE U FUNKCIJI INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA Trafo stanica 878.17 SAOBRA]AJNE POVR[INE Trotoari 7 830.27 prilazi 1 012.71 platoi 3 498.68 Ostale povr{ine u funkciji saobra}aja 5 685.59 Kolovozi i parkinzi 46 013.42 OSTALE POVR[INE vodotoci 6 809.75 Prostor obuhva}en PPPN-e za Morsko dobro 55 810.07 UKUPNA POVR[INA 411 469.08 4. SAOBRA]AJ o Postoje}e stanje Osnovnu mreù saobra}ajnica na podru~ju DUP-a “Zelenika – Centar” ~ini magistralni put M-2 ( Jadranska magistrala) i lokalni put Zelenika – Kuti. Ostale saobra}ajnice ~ine sekundarnu uli~nu mreù kao {to su Ulice \a~ka, Severova voda, Kragujeva~ka i @eljezni~ka. Jadranska magistrala se pruà uz Jadransko more i na nju je naslonjeno celo naselje Zelenika i predstavlja jedinu vezu Zelenike sa Herceg Novim i celim Bokokotorskim zalivom. Jadranska magistrala na ovom delu imz profil koji se sastoji iz kolovoza {irine 7.0 i delimi~no izgra|enim trotoarima i to na potezu od Ulice Po{tanske do mosta na reci Repaje. Obzirom da je ova saobra}ajnica jedina veza naselja sa {irim podru~jem moè se re}i da nije adekvatno opremljena : nema ni{a ( ne postoje trake za leva skretanja), za autobuska stajali{ta, raskrsnice nisu dobro re{ene za ovakav rang saobra}ajnice, nema trotore celom duìnom iako su potrebe za pe{a~kim kretanjima velike, posebno u letnjem periodu. Lokalni put Zelenika- Kuti – ulica Po{tanska je sa asfaltnim zastorom {irine 5.0m bez trotoara. Ostale saobra}ajnice koje ~ine sekundarnu mreù su uglavnom sa zastorom od asfalta, {irine 3-5m, sa veoma uskom regulativom i bez trotoara, osim Ulice \a~ke du` {kolskog dvori{ta.



Organizovani parking prostori za putni~ke automobile na ovom podru~ju ne postoje osim u vidu pro{irenja i platoa koji su zaposednuti haoti~mo parkiranim vozilima. Linija javnog prevoza Igalo – Zelenika opsluùje urbano priobalno podru~je, ali bez ni{a propisanih dimenzija. Du` magistrale naspram raskrsnice sa putem za Kuti parkiraju se TAXI vozila bez adekvatno formiranog i obeleènog TAXI stajali{ta. moè se zaklju~iti da osim jadranske magistrale saobra}ajnu mreù obra|ivanog podru~ja uglavnom karakteri{u minimalno horizontalni elementi, veliki usponi, lo{a kolovozna konstrukcija, i neadekvatna opremljenost. Uo~en je nedostatak ure|enih povr{ina za parkiranje i garaìranje. Zato je u planu potrebno postoje}u sekundarnu uli~nu mreù rekonstruisati u smislu bolje geometrije i pro{irenja popre~nih profila, i adekvatnog povezivanja sa postoje}om primarnom mreòm. Potrebno je i re{iti problem parkiranja i garaìranja putni~kih automobila, shodno budu}im namenama, obzirom da je planiranu namenu povr{ina. Duìna postoje}e uli~ne primarne mreè u okviru DUP-a «Zelenika Centar » je 1200m – jadranska magistrala i lokalni put Zelenila-Kuti 330m, a sekundarne 1900m, a ukupna saobra}ajna povr{ina (ulice, staze i parkinzi) je 47 339m2. Ukupna povr{ina pod saobra}ajnicama (ulice, staze i parkinzi) iznosi oko 11.5% od ukupne povr{ine zahvata plana. o Plan Saobra}ajno re{enje na podru~ju plana je zasnovano na koncepciji saobra}ajnog re{enja i smernicama koje su date u GUP-u za isti prostor i na analizi postoje}eg stanja saobra}ajne mreè. Osnovu saobra}ajne mreè ~ine postoje}e saobra}ajnice: Jadranska magistrala M-2 i lokalni put Zelenika-Kuti, koje su definisane svojim popre~nim profilima. Jadranska magistrala sve vi{e dobija karakter gradske saobra}ajnice sa strukturom saobra}aja ( pe{aci, parkiranje, dostava) i sadràjima koji onemogu}uju adekvatno odvijanje putnog saobra}aja. Obzirom da je Prostornim planom Op{tine Herceg Novi predvi|ena nova trasa brze saobra}ajnice koja se pruà na potezu Debeli Brijeg- Kamenari u zale|u Herceg Novog I Zelenike. Sa vezom na Jadransku magistralu u Zelenici. Jadranska magistrala - budu}a gradska saobra}ajnica zadràva se sa postoje}im kolovozom, {irine 7.0m, osim u uèm centralnom delu gde se planira pro{irenje na dve kolovozne trake po 6.5m, razdelnim zelenilom {irine 2.0m I trotoarima sa obe strane {irine 2.0m. Va`ne raskrsnice su predvi|ene za pro{irenje sa jasno definisanim svim saobra}ajnim tokovima. Osim toga, du` budu}e gradske saobra}ajnice planirane su autobuska stajali{ta standardnih dimenzija, kako za linije JGP tako i za Me|ugradske - turisti~ke autobuse. Saobra}ajnica pored reke Repaje planom prerasta u glavnu vezu Zelenike, naselja Kuti i budu}e brze saonra}ajnice. Popre~ni profil ove saobra}ajnice je predvi|en za pro{irenje i to na kolovoz {irine 6.0m sa obostranim trotoarima {irine 1.5m. [to se ti~e sekundarne uli~ne mreè, ona je re{ena tako da omogu}i maksimalnu prilaznost stambenim i drugim objektima, s tim da su zadràne ve} formirane trase i uvedene nove sekundarne saobra}ajnice. Sekundarnu uli~nu mreù ~ine: stambene ulice, kolsko-pe{a~ke ulice i pe{a~ke komunikacije (trotoari, staze, stepeni{ta).



Postoje}i lokalni put za Kuti – Ulica Po{tarska dobija karakter sekundarne saobra}ajnice i planirana je sa profilom koji se sastoji od kolovoza {irine 5.5m i obostranog trotoara {irine 1.5m, osim du` kanala gde nije planiran trotoar. Drugi krak ove ulice planiran je kao kolsko pe{a~ka povr{ina. Izme|u postoje}eg i novoplaniranog puta za Kuti predvi|ena je popre~na veza koja produàva preko reke Repaje. Profil ove saobra}ajnice sastoji se iz kolovoza {irine 5.5m i trotoara {irine 1.5m. @elezni~ka ulica planirana je za produènje sa ukupnom regulativom {irine 5.5m prema zoni budu}eg individualnog stanovanja kao i preko tunela, prema zoni planiranih hotelskih sadràja. Novoplanirana saobra}ajnica koja se vezuje za @elezni~ku ulicu sa regulativom 5.5m pruà ce kroz prazan prostor prema planiranom individualnom stanovanju. Ostale ulice iz mreè sekundarnih saobra}ajnica planirane su za pro{irenje u okviru prostornih mogu}nosti, tako da {irina njihovog profila iznosi od 5.0m do 5.5m. Prilazi urbanisti~kim parcelama planirani su sa minimalnom {irinom 3.5m. Trase novih saobra}ajnica su prilagođene terenu, a priklju~ci kotama izvedenih saobra}ajnica. Nedostupni prostori povezani su pe{a~kim komunikacijama kako bi se ostvario prilaz svakoj parceli i objektu. Parkiranje na nivou plana re{eno je u skladu Prostornim planom Op{tine Herceg Novi, sa namenom prostora, i vaè}im standardima i normativima tako {to je uz pristupne saobra}ajnice predloèno javno parkiranje standardnih dimenzija 2.5x5.0m. Veliki deo plana zauzima stanovanje koje i u postoje}em stanju re{ava parkiranje vozila na svojim parcelama {to je osnovni polaz i za planirano stanje. U zonama stanovanja sa delatnostima i kolektivnog stanovanja parkiranje je planirano tako da je za objekte koji imaju pripadaju}u parcelu parkiranje organizovano u okviru objekta u suterenskim etaàma ili u okviru same parcele. Broj parking mesta za postoje}e objekte je planiran po normativu 1 parking ili gara`no mesto po stambenoj jedinici, odnosno 60m2 poslovnog prostora na jedno parking mesto Broj parking mesta za planirane objekte je planiran po normativu 1.4 parking ili gara`no mesto po stambenoj jedinici, odnosno 60m2 poslovnog prostora na jedno parking mesto. Ovim planom je ostvareno ukupno 70 javnih parking mesta uz pristupne saobra}ajnice. U {irem okruènju važećom planskom dokumentacijom nisu predviđene posebne staze za bicikliste. Biciklisti~ki saobra}aj je dozvoljen na saobra}ajnicama sekundarne mreè i trotoarima. Taksi stajali{te je planirano du` novoplanirane pristupne saobra}ajnice koja sa glavne gradske saobra}ajnice (Jadranske magistrale) izlazi na Po{tansku ulicu, u zoni porodi~nog stanovanja sa delatnostima, gde je obezbe|eno 7 mesta za taksi vozila, standardnih dimenzija. Sva pe{a~ka kretanja na podru~ju DUP-a odvijaju se danas uglavnom kolovozom postoje}ih saobra}ajnica i uz ulicu Po{tarsku koja prihvata najve}e pe{a~ke tokove. Da bi se re{io problem ugroène bezbednosti pe{aka, planom je predviđena izgradnja pe{a~kih komunikacija, odnosno pe{a~kih staza kroz stambene zone i kroz zelene povr{ine i kolsko-pe{a~kih komunikacija koje omogu}avaju prilaz stambenim i drugim objektima Sve ovo čini jedinstvenu mreù pe{a~kih komunikacija koje }e zadovoljiti potrebe stanovni{tva i turista za ovim vidom kretanja. Ukupna saobra}ajna povr{ina (ulice, staze i parkinzi) je 64040.67m2.



Ukupna povr{ina pod saobra}ajnicama (ulice, staze i parkinzi) iznosi oko 16% od ukupne povr{ine zahvata plana. o Uslovi Na osnovu podataka iz DUP-a uraditi glavne projekte. Situaciono re{enje – geometriju saobra}ajnica raditi na osnovu grafi~kog priloga gde su dati svi elementi za obeleàvanje: koordinate ukrsnih ta~aka, radijusi krivina, radijusi na raskrsnicama i popre~ni profili. Prilikom izvo|enja pristupnih saobra}ajnica moè do}i do manjih odstupanja u odnosu na geometriju datu u planu, zbog uklapanja u postoje}e stanje Saobra}ajnice primarne mreè projektovatovane za ra~unsku brzinu Vr = 60km/h (50km/h). Pristupne ulice projektovati za Vr ≤ 30km/h sa minimalnom {irinom 5.0m. Sve pristupne ulice {irine 5.0m koji su duÌ od 100m planirati obavezno sa okretnicom. Prilaze urbanisti~kim parcelama projektovati sa min. {irinom 3.0m za duìne do 45m a 3.5m za duìne do 75m. Prilikom izrade glavnih projekata saobra}ajnica sastavni deo je i projekat saobra}ajno - tehni~ke opreme. Parkiranje i garaìranje putni~kih vozila u okviru javnih parking povr{ina re{iti prema grafi~kom prilogu gde su obeleèna sva parking mesta dimenzija 2.5/5m. U okviru posebnih urbanisti~kih parcela gde je predvi|eno vi{eporodi~no stanovanje sa delatnostima, re{iti parkiranje u pripadaju}im parcelama, dok za garaìranje u suterenima objekata treba predvideti rampe. Parkinanje u okviru plana treba da zadovolje normative date Prostornim planom Op{tine Herceg Novi i to: Postoje}e stanovanje: 1 PM/stan

Planirano stanovanje: 1.4 PM/stan Turizam (hoteli): 1 PM na 2 do 4 sobe Turizam (hoteli apartmanskog tipa): 1.5 PM na 2 apartmana Ugostiteljstvo: 1 PM na ~etiri stolice Trgovina: 1 PM na 30m2 BRGP Pijace: 1 PM na 3 tezge Poslovanje I administracija: 1 PM na 60m2 BRGP [kole: 1 PM na svaku u~ionicu Sport: 1 PM/ 12 sedi{ta Dom zdravlja, ambulanta, apoteka: 1 PM ma 30 do 55m2 BRGP Vertikalno re{enje – niveletu saobra}ajnica raditi na osnovu visinskih kota koje su date u grafi~kom prilogu a sluè kao orijentacija pri izradi glavnih projekata. Zato je potrebno za novoprojektovane saobra}ajnice gde du` njih nema izgra|enih objekata a predvi|eni su planom, prvo uraditi glavne projekte ulica a zatim ta~nije odrediti kote niveleta koje su u planu tako|e date orijentaciono. Na delovima gde nema dovoljno visinskih kota potrebno je pre izrade glavnih projekata snimiti teren i projektovati niveletu. Saobra}ajnice sekundarne mreè projektovati sa popre~nim magibima kolovoza i trotoara ip=2%(2.5%). Rampe za ulazak u garaè ispod objekata projektovati sa maksimalnim podu`nim nagibom 12%, a maksimalno 15% kada su rampe pokrivene.



Kolovoz kod svih saobra}ajnica izvesti sa zastorom od asfalta. Oivi~enje kolovoza raditi od betonskih ivi~njaka 20/24cm. Na pe{a~kim prelazima oivi~enja raditi od upu{tenih (oborenih) ivi~njaka ili bez oivi~enja i rampama po propisima za hendikepirana lica. Trotoare, posebne pe{a~ke staze i platoe raditi sa zastorom od betonskih poligonalnih plo~a (behatona) ili nekog drugog materijala po izboru projektanta. Parkinge raditi sa zastorom od betonskih elemenata ili betona a oivi~enja od betonskih ivi~njaka 18/24cm ili 20/24cm. Kolovoznu konstrukciju za sve saobra}ajnice sra~unati na osnovu ranga saobra}ajnice, odnosno pretpostavljenog saobra}ajnig optere}enja za period od 20 god. i geolo{ko-geomehani~kog elaborata iz kojeg se vidi nosivost posteljice prirodnog terena. Pre izvo|enja saobra}ajnica izvesti sve potrebne uli~ne instalacije koje su predvi|ene planom a nalaze se u popre~nom profilu. Glavni projekti uli~nih instalacija su posebni elaborati a rade se na osnovu uslova od JKP i ovog plana. 5. ELEKTROENERGETIKA o Postoje}e stanje Na lokaciji koja je predmet ovog plana uvidom u dobijenu dokumentaciju postoje}eg stanja elektroenergetskih instalacija imamo slede}e: U okviru lokacije nalaze se 5 trafo stanice naponskog nivoa 10/0.4 kV/kV slede}e snage: Trafo stanica DTS "Mladi putnik" 1x1000kVA, MBTS "Lalovina" 1x630kVA, NDTS "Luka" 2x630kVA, zatim MBTS "Zelenika Kova~evi}" snage 1x1000kVA i TS "Kula" sa dva transformatora jedan snage 1x1000kVA i jedan transformator snage 1x630kVA. Trafo stanica "Mladi putnik" je povezana sa MBTS "Lalovina" 10kV-nim kablom XHE 49/A 3x(1x150mm2) dok se sa druge strane napaja 10kV-nim naponom sa postoje}eg dalekovoda 10kV. MBTS "Lalovina" je povezana kablom XHP 48 3x95mm2 sa trafo stanicama "Luka" i trafo stanicom MBTS "Meljine 2". Iz TS "Luka" kablom XHP 48 3x95mm2 trafo stanica "Zelenika Kova~evi}" dok se od ove trafo stanice poveyuje trafo stanica "Kula". Trafo stanica "kula" povezana je preko postoje}ih dalekovoda kao i delom podzemnim kablom i dalje na postoje}i dalekovod. Napajanje trafo stanica 10/0.4kV/kV na ovom podru~ju je iz praca trafo stanice TS 35/10 "Herceg Novi" i iz pravca trafo stanice TS 35/10kV/kV "Kumbor". Preko dela predmetne lokacije prolazi 35kV-ni dalekovod koji povezuje TS 110/35kV/kV "Podi" i TS 35/10kV/kV "Kumbor". Napajanje elektri~nom energijom potro{a~a je najve}im delom sa niskonaponske vazdu{ne mre`e. o Budu}e stanje

• Analiza potro{nje elektri~ne energije U sredini gde se vr{i prognoziranje potro{nje elektri~ne energije za naredni period, potrebno je izvr{iti analizu energetskog kretanja u predhodnom periodu utvrditi odre|ene zakonitosti kretanja potro{nje elektri~ne energije, vr{nog optere}enja i vremena kori{}enja energetskih postrojenja, kako po pojedinim zonama tako i za celo naselje ili podru~je.



Radi lak{eg i adekvatnijeg analiziranja konzuma po pojedinim zonama, potrebno je izvr{iti podelu potro{a~a po kategorijama, i to:

• doma}instva • tercijalne delatnosti (ostali mali potro{a~i) • javna rasveta

U grrupu "tercijalne delatnosti' treba uvesti potro{a~e na naponu 0.4kV, i to: - kultirno-prosvetne i zdravstvene ustanove - poslovne i dru{tvene prostorije - turisti~ke objekte, razne lokale, prodavnice - manje zanatske radnje Detaljnom analizom potro{nje u proteklom periodu, po navedenim kategorijama potro{a~a i dovo|enjem te potro{nje u odre|eni odnos, mo`e se kod prognoziranja do}i do ta~nijih podataka o konzumu po pojedinim delovima razmatranog podru~ja. Vremenski period u kome se vr{i analiziranje potro{nje elektri~ne energije trebao bi biti {to je mogu}e du`i a dovoljno ta~ni pokazatelji mogu se dobiti prou~avanjem 20-to godi{nje potro{nje. Osnovni podaci koje treba analizirati u posmatrano vremenskom periodu su:

• potro{nja elektri~ne energije(kWh) kako ukupna tako i po kategorijama potro{a~a

• vr{na optere}enja(kW) i • vreme trajanja vr{nih optere}enja

Analizom navedenih podataka odre|uje se zakonitost njihove potro{nje a samim tim i godi{njeg prirastaprocentualnog prirasta(p%) potro{nje elektri~ne energije. Pored ustanovljenih funkcionalnih zavisnosti potro{nje elektri~ne energije, snage i vremena trajanja vr{nih optere}enja, u posmatranom periodu mogu}e je uspostaviti i njihove me|usobne funkcionalne zavisnosti. Utvr|ene zakonitosti (P= f(W); T= f(W)) predstavljale bi obavezu za sve planere i budu}a planiranja kako na urbanom tako i ruralnom prostoru. • Prognoza konzuma uz kori{}enje urbanisti~kih podloga

Polaze}i od analiti~ke obrade statisti~kih podataka o potro{nji elektri~ne energije, vr{nih optere}enja, broja stanova i njihovog porasta, utvr|uju se ulazni podaci za prognozu potro{nje elektri~ne energije. kao najrealnija metoda prognoziranja potro{nje elektri~ne energije jeste: “metoda zavisnosti godi{njeg porasta potro{nje elektri~ne energije od potro{nje po stanovniku”. Ova metoda daje najrealnije rezultate o odre|ivanju konzuma, posebno kada se koriste elementi urbanisti~kog programa razvoja. Vrednost ove metode je u tome {to je zasnovana na porastu potro{nje elektri~ne energije po stanovniku(specifi~na potro{nja). Kada na podru~ju elektrodistributivnih preduze}a ne postoje podaci o potro{nji elektri~ne energije u funkciji porasta broja stanovnika, nije mogu}e po{tovati osnovne kriterijume navedene metodom prognoziranja, pa se iz tog razloga koristi Analiti~ka metoda, koja se



zasniva na proceni potro{nje stanovanja i tercijalnih delatnosti(mali potro{a~i), kao i na standardu elektrificiranosti stana. Prognoza potreba za elektri~nom energijom zasnovana na Analiti~koj metodi podrazumeva odre|ivanje vr{nih optere}enja stanovanja i tercijalnih delatnosti kao i njihovu me|usobnu povezanost. Vr{no optere}enje stanovanja: Kao osnovni element prognoze, uzima se standard elektrificiranosti stana. Podaci o standardu elektrificiranosti stana (opremljenost stana elekti~nim potro{a~ima i broj priklju~nih mesta), dati su u tabelama 1 i 1’. Kao prose~an stan u urbanoj zoni uzet je trosoban stan, povr{ine 90m2, sa dnevnom sobom, trpezarijom, kuhinjom, kupatilom, tri spava}e sobe, hodnikom i ostavom. Podaci dati u tabelama 1 i 1’ podrazumevaju primenu elektri~ne energije za grejanje prostorija, kuvanje i pripremu tople vode kao i u letnjem periodu potro{nja elektri~nne energije za ure|aje namenjene hla|enju prostorija.

Tabela 1. Instalisano optere}enje i broj priklju~nih mesta(zimski period) Prostorija Dn.soba Sp.soba Trpezari

ja Kuhinja Kupatil

o Hodnik Ostava

Potro{a~i Instalisano optere}enje(W)/broj priklju~nih mesta rasveta 300/1 300/3 100/1 200/1 200/2 100/1 60/1 grejanje 4000/1 4500/3 2500/1 1000/1 1500/1 {poret 8000/1 bojler 2000/1 2000/1 ve{.ma{. 2500/1 ma{.za.sud.

2500/1

fri`ider 1000/2 pegla 1500/1 RTV 400/2 uti~nice 900/3 2100/9 500/1 1500/3 500/1 500/1 UKUPNO:

5600/7 6900/15 4600/4 16200/10 6200/5 600/2 560/2

Instalisano optere}enje: Pi= 40660W, broj priklju~nih mesta n=45 Tabela 1’. Instalisano optere}enje i broj priklju~nih mesta(letnjii period) Prostorija Dn.soba Sp.soba Trpezari

ja Kuhinja Kupatil

o Hodnik Ostava

Potro{a~i Instalisano optere}enje(W)/broj priklju~nih mesta rasveta 300/1 300/3 100/1 200/1 200/2 100/1 60/1 hla|enje 1300/1 3000/3 1000/1 1000/1 {poret 8000/1 bojler 2000/1 2000/1 ve{.ma{. 2500/1 ma{.za.sud.

2500/1

fri`ider 1000/2



pegla 1500/1 RTV 400/2 uti~nice 900/3 2100/9 500/1 1500/3 500/1 500/1 UKUPNO:

2900/7 5400/15 3100/4 16200/10 4700/4 600/2 560/2

Instalisano optere}enje: Pi= 33460W, broj priklju~nih mesta n=44

Vr{no optere}enje, primenom Analiti~ke metode, odre|uje se prema relaciji: Pv = Pvs x n x kn gde su; Pvs - vr{no optere}enje jednog stana (W), kn - faktor istovremenosti grupe stanova, i n - broj stanova Vr{no optere}enje jednog stana dobija se na osnovu instalisanog optere}enja (tabela 1 i 1’), i faktora istovremenosti(dijagram – sl.1) dok se istovremenosti grupe stanova odre|uje relacijom; kn = k1 + ( 1-k1)x n0.5 gde je” k1 – faktor istovremenosti zavisan od vrednosti srednjeg vr{nog optere}enja stana(dijagram sl.3) sa dijagrama na sl.1 dobije se:

• zimski period: za Pi = 40660W, k=0.4 odnosno Pv = 16264W: dok se

dijagrama(sl.3) dobija za Pv = 16264W, k1 = 0.182 . Na osnovu napred navedenog primenom analiti~ke metode dobija se vr{no optere}enje stanova kako za zimski tako i za letnji period prikazano u tabelama 2. Tabela 2. Vr{no optere}enje stanova(zimski period)

plan broj stanova Pvs(W) k1 kn Pv (kW) 1357 16264 0.182 0.204 4507

Vr{no optere}enje tercijalnih delatnosti: Vr{no optere}enje tercijalnih delatnosti odre|uje se na osnovu povr{ine prostora i specifi~nog vr{nog optere}enja (W/m2). Specifi~no vr{no optere}enje podrazumeva u sebi primenu elektri~ne energije za sve potrebe prostora (grejanje, priprema tople vode klima ure|aji za hla|enje prostora,...). na podru~ju predmetnog plana predvi|ene su tercijalne delatnosti tipa



trgovine pru`anja raznih usluga za koje specifi~no vr{no optere}enje iznosi od 90W po metru kvadratnom za ove vrste delatnosti za zimski period. kvadratnom za letnji period. Rezultati prora~una dati su u tabelama 3 Tabela 3. Vr{no optere}enje tercijalnih delatnosti(zimski period)

plan Bruto povr{ina (m2)

Namena prostora

Specifi~no optere}enje

W/m2

Vr{no optere}enje

Pvt (kW) 1 18500 trgovina i usluge 90 1650 2 817 vrti} 110 89.870 3 12300 turisti~ko naselje 100 1230

Na osnovu rezultata prora~una za zimski period odre|ena su vr{na optere}enja zone usled stanova i tercijalnih delatnosti a prema njihovoj prostornoj pripadnosti i me|usobnoj istovremenosti.. Koeficijent istovremenosti stanova i tercijalnih delatnosti odre|en je svo|enjem vr{nih optere}enja tercijara na fiktivni broj stanova. Na taj na~in vr{no optere}enje trafo reona dobijeno je kao rezultat ukupnog broja stanova (stvarni i fiktivni). Na osnovu tako odre|enih vr{nih optere}enja reona, a saglasno specifi~noom prostornom optere}enju, definisan je broj i prostorni raspored trafo stanica. Prora~uni su ura|eni za zimski period a rezultati su dati u tabelama 4 Tabela 4. Vr{na optere}enja bloka prema prostornoj pripadnosti(zimski period)

Plan Planiran broj

stanova ns

Fiktivni broj

stanova nf

Ukupan broj

stanova

Faktor k1

Faktor kn

Vr{no optere}enj

e bloka Pv (kW)

1 1357 871 2328 0.182 0.199 7533 Vr{no optere}enje javne rasvete Vr{no optere}enje javne rasvete u ukupnom vr{nom optere}enju zone(bloka) ili naselja, kre}e se po preporukama do 5% od ukupnog vr{nog optere}enja. za na{ slu~aj je usvojeno da iznosi 3% od ukupnog vr{nog optere}enja. Dakle, imamo: Pvjr = 0.03(Pvbloka) izra`eno u W {to za na{ slu~aj iznosi BLOK 1 Pvjr = 225900W Vr{no optere}enje javne rasvete izra~unato je za zimski period kada je optere}enje elektroenergetskog sistema ve}e. Ukupno vr{no optere}enje kompleksa dobija se zbirom optere}enja javne rasvete, tercijalnih delatnosti i stanovanja i to zavrednosti u zimskom periodu kada je kriti~nije za planirani prostor sa stanovi{ta snabdevanja elektri~nom energijom



Tabela 5. Vr{na optere}enja kompleksai(zimski period)

DUP Vr{no optere}enj

e javne rasvete

kW

Vr{no optere}enje bloka(stan.i

terci.) kW

Vr{no optere}enje

bloka Pv(kW)

Rezerva+ optere}enje (Pv+10%)

kW

Faktor

snage cosϕ

Vr{no optere}enje

bloka Sv (kVA)

blok 226 7530 7756 8532 0.95 8981 o Plan Ovim DUP-om je predvi|en vi{eporodi~no stanovanje-objekti sa vi{e stanova, kao i vi{eporodi~na stanovanja sa delatnostima kao i objekti trgovine i usluga pa je za potrebe napajanja elektrinom energijom istih a na osnovu gore pomenutih parametara planirano slede}e: Kako vr{no optere}enje kompleksa(zona) nastupa u zimskom periodu to je na osnovu podataka datih u tabeli 4 uzimaju}i u obzir pove}anje snage za 10%(rezerva+gubici), prikazano u tabeli 5 odre|en broj trafo stanica 10/0.4kV snage najmanje 1x630kVA, po trafo reonima kako je dato tabelom 6. Tabela 6. Vr{no optere}enje zona; broj transformatora;ukupan broj trafo stanica blok

vr{no optere}enj

e zone Pv(kW)

vr{no optere}enj

e zone Sv(kVA)

Postoje}i broj trafo stanica snaga u kVA

Planirani broj trafo stanica

snage do 1000kVA

Ukupan broj i snaga

trafo stanica u

KVA

stepen optere}enj

a trafo stanica u

bloku 1 8532 8981 1x(1x630)+

2x(1x1000)+ 1x(2x630)+

1x(1x1000+1x630)

6x(1x630kVA)+ 2x(1000kVA)

7x(1x630) +1x(2x630) +4x(1x1000)+1x(1x1000

+1x630)

0.79

Pored postoje}ih trafo stanice kojom se predmetni konzum napaja elektri~nom energijom a na osnovu potreba predvi|ene su nove trafo stanice na slede}i na~in: Na podru~ju predmetnog plana pored postoje}ih trafo stanice predvi|eno je postavljanje novih 8 trafo stanica.. Od ovih 8 trafo stanica {est trafo stanica su snage 1x630kVA sa jednim transformatorom i dve trafo stanice sa transformatorom snage do 1000kVA. . Na osnovu tabele broj 6 i na osnovu prora~una za predmetni konzum prerdvi|ena je dovoljana snaga.. Ukupna potro{nja u zimskom periodu planirana je na 8981kVA a ukupna snaga trafo stanica je 11300kVA.. Trafo stanice mogu biti sa ve}im snagama transformatora za koje nadle`na elektrodistributivna organizacija ima mogu}nost izmene snaga transformatora u trafo sanicama. Trafo stanica je u gra|evinskom smislu ovim planom predvi|ena za postavljanje kao samostoje}a monta`no-betonska. Tip budu}ih transformatora }e odretditi nadle`na



elektrodistributivna organizacija koja je i vlasnik ve}ine novih transformatorskih trafo stanica. Stvarni tip transformatora odredi}e nadle`na elektrodistributivna organizacija u ~ijem sastavu odràvanje istih. Poloàj trafo stanica je izabran kako prema potro{a~ima tako i prema mogu}em mestu na osnovu urbanisti~kih re{enja. Pri izboru lokacije vodilo se ra~una da:

• trafo stanice budu {to bliè teì{tu optere}enja • priklju~ni vodovi visokog i niskog napona budu {to kra}i, a njihov rasplet {to

jednostavniji • da do trafostanica postoji lak prilaz radi montaè gra|evinskog dela, energetskih

transformatora i ostale opreme Novoplanirane trafo stanice TS 10/0.4kV se postavljaju u namenski projektovanom prostoru u novim objektima, u ravni terena. Raspored opreme i poloàj energetskog transformatora moraju biti takvi da obezbede {to racionalnije kori{}enje prostora, jednostavnost rukovanja , ugradnje i zamene pojedinih elemenata i blokova i omogu}i efikasnu za{titu od direktnog dodira delova pod naponom. Kod izvo|enja, izvo|a~ je duàn uskladiti svoje radove sa ostalim gra|evinskim radovima na objektu , kako ne bi dolazilo do o{te}enja ve} izvedenih radova i poskupljenja gradnje. Za sve trafostanice projektima ure|enja terena obezbediti kamionski pristup, najmanje {irine 3.m. Opremu trafo stanice predvideti u skladu sa preporukama donesenim od strane Sektora za distribuciju-Podgorica"Elektroprivrede Crne Gore",a.d. Nik{i}. Oprema u trafo stanici je tipizirana i sastoji se od 10kV-nog postrojenja, transformatora snage 630kVA ili 1000kVA i 0.4V-nog postrojenja. Investitori su du`ni da obezbede projektnu dokumentaciju za gra|enje planiranih trafo stanica, kao i da obezbedi tehni~ku kontrolu(reviziju) tih projekata. Investitori su du`ni da obezbede potrebnu dokumentaciju za dobijanje gra|evinske dozvole, kao i stru~ni nadzor nad izvo|enjem radova. Nakon zavr{etka radova, investitor je duàn zahtevati vr{enje tehni~keog pregleda i nakon njega njega podneti zahtev za upotrebne dozvole. Napajanje 10kV-nim naponom ovog dela plane je iz bilo iz trafo stanice 35/10kV/kV "H.Novi" i delom od TS 35/10kV/kV "Kumbor". Na osnovu dobijenih podataka iz usvojenog Prostornog plana pored trafo stanice "Kula" predvi|ena je izgradnja nove trafo stanice 35kV/10kV "Zelenika" 2x8MVA. Ovim planom je predvi|ena izgradnja nove trafo stanice 35/10kV/kV snage 2x8MVA iz koje }e se postoje}e i budu}e trafo stanice napojiti 10kV-nim naponom. Iz nove trafo stanice predvi|eno je polaganja najmanje tri kabla XHP 48/A 3x240mm2 sa kojima se napajaju nove trafo stanice. a sve prema uslovima nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a kao i prema planovinma razvoja elektroenergetske mreè na ovom podru~ju. Napajanje trafo stanice 35/10kV/kV snage 2x8MVA ovim planom predvi|eno je presecanjem postoje}eg dalekovoda 35kV i to polaganjem dva kabla naponskog nivoa 35kV. Preseke kablova odredi}e glavni projekat za ovu trafo stanicu. Napajanje novih trafo stanica predvi|eno je iz nove TS 35/10kV/kV 10kV-nim kablovima i polaganjem novih kablova izme|u novih trafo stanica. Pored predvi|enih postoje}ih 10kV-nih kablova planom se predvi|a napajanje novih trafo stanica polaganjem novih 10kV-nih kablova. Deo postoje}e 10kV-ne mreè koja je postavljena na betonskim stubovima ovim planom je potrebno izmestiti delom du` novih ulica a delom podzemno preko novih trafo stanica. Od trafo stanica se polaù 10kV-ni kablovi du` trotoara gde god je to mogu}e i na mestima gde nema trotoara u meki teren. Sve novoplanirane trafo stanice su dva puta prolazne sa visokonaponske strane tako da se ostvaruje dvostrano napajanje svih transformatorskih stanica odnosno sve nove trafo stanice su povezane sa postoje}im u prsten. Na ovaj na~in je obezbe|eno



sigurno napajanje trafo stanica sa 10kV-ne strane. Pojedine trafo stanice predvi|ene su za najmanje tri vodna polja..10kV-ni kablovski vodovi su preseka 240mm2 Al tako da se na ovaj na~in pove}anje snage ovog podru~ja moè obezbediti. . Trafo stanice su povezane 10 kV-nim kablom tipa i preseka XHP 48/A 3x240mm2. odnosno kompletnu planiranu 10kV-nu mreù izvesti kablovima ~iji }e tip i presek odrediti stru~na slu`ba Elektrodistribucije-Herceg Novi. Kablove polagati slobodno u kablovskom rovu,dimenzija 0.4x0.8m, a na mestima prolaza kablova ispod saobra}ajnica, kao i na svim onim mestima gde se moè o~ekivati pove}ano mehani~ko optere}enje kabla(li kabal terba izolovati od sredine kroz koju prolazi), kroz kablovsku kanalizaciju, sme{tenu u rovu dubine 1m. Nakon polaganja, a pre zatrpavanja kabla, investitor je duàn obezbediti katastarsko snimanje ta~nog poloàja kabla, u skladu sa zakonskim odredbama. Na tom snimljenom grafi~kom prilogu trase kabla treba ozna~iti tip i presek kabla, ta~nu duìnu trase i samog kabla, mesto njegovog ukr{tanja, pribli~avanje ili paralelno vo|enje sa drugim podzemnim instalacijama, mesta poloène kablovske kanalizacije sa brojem kori{}enih i rezervnih cevi. Ukoliko to zahtevaju tehni~ki uslovi stru~ne slu`be Elektrodistribucije-Herceg Novi, zajedno sa kablom na oko 0.4m dubine u rov poloìti i traku za uzemljenje,FeZn 25x4mm. Du` trase kablova ugraditi standardne oznake koje ozna~avaju kabl u rovu, opremanju pravca trase, mesta kablovskih spojnica, po~etak i kraj kablovske kanalizacije, ukr{tanje, pribliàvanje ili paralelno vo|enje kabla sa drugim kablovima i ostalim podzemnim instalacijama i sl. Eventualna izme{tanja postoje}ih kablova, zbog novih urbanisti~kih re{enja, vr{iti uz obavezno prisustvo predstavnika Elektrodistribucije - Herceg Novi i pod njegovom kontrolom. U tim slu~ajevima, otkopavanje kabla mora biti ru~no, a sam kabal mora biti u beznaponskom stanju. Pri izvo|enju radova preduzeti sve potrebne mere za{tite radnika, gra|ana i vozila, a za{titnim merama omogu}iti odvajanje pe{a~kog i motornog saobra}aja. Na mestima gde je, radi polaganje kablova, izvr{iti isecanje regulisanih povr{ina, iste dovesti u prvobitno stanje. Investitori su du`ni da obezbede projektnu dokumentaciju za izvo|enje kablovskih 10kV-nih vodova, kao i da obezbede tehni~ku kontrolu tih projekata. Investitori su du`ni da obezbede potrebnu dokumentaciju za izdavanje gra|evinske dozvole kao i stru~ni nadzor nad izvo|enjem radova. Nakon zavr{etka radova, investitor je duàn zahtevati vr{enje tehni~kog pregleda i nakon njega podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Od novih trafo stanica se polaù niskonaponski 1kV-ni kablovi za napajanje elektri~nom energijom potro{a~a tako i za osvetljenje ulica(saobra}ajnica). Presek kablova niskonaponskih potro{a~a kao i uli~ne rasvete bi}e odre|en uslovima nadle`ne elektrodistributivne organizacije i glavnim projektima objekata na osnovu stvarnih jednovremenih snaga objekata. Postoje}a niskonaponska mreà perspektivno bi}e zamenjena podzemnim 1kV-nim kablovima tako da se priklju~enje korisnika predvi|a podzemnim kablovima. U trotoaru ili mekom terenu predvi|eno je polaganja 1kV-nih kablova kao i novih 10kV-nih kablova. Kablovi se polaù na propisnim dubinama u proseku na 0.8m i pri polaganju se mora voditi ra~una o me|usobnom rastojanju sa drugim instalacijama ili paralelnom vo|enju istih. Pri prelasku kablova ispod saobra}ajnica predvi|eno je polaganje najmanje dve PVC cevi pre~nika 110mm. Polaganje svih kablova izvesti prema vaè}im tehni~kim uslovima za ovu vrstu delatnosti. Na mestima gde se energetski kablovi vode paralelno ili ukr{taju sa drugim vrstama instalacija voditi ra~una o minimalnom rastojanju koje mora biti slede}e za razne vrste instalacija:



• Pri paralelnom vo|enju energetskih i telekomunikacionih kablova najmanji horizontalni razmak je 0.5m za kablove 1kV,10kV, odnosno 1m za kablove 35kV.Ukr{tanje energetskog i telekomunikacionog kabla vr{i se na razmaku od 0.5m. Energetski kabal se polaè na ve}oj dubini od telekomunikacionog kabla. Ukoliko se razmaci ne mogu posti}i energetske kablove na tim mestim a provesti kroz cev. Pri ukr{tanju energetskih kablova sa telekomunikacionim kablovima potrebno je daugao bude {to bliì pravom uglu. Ugao ukr{tanja treba da bude najmanje 45 stepeni. Pri ukr{tanju kablova za napone 250V najamanje vertikalno rastojanje mora da iznosi najmanje 0.3 a za ve}e kablove 0.5m.

• Pri horizontalnom vo|enju energetskog kabla sa vodovodnom ili kanalizacionom infrastrukturom(cevi) najmanji razmak iznosi 0.4m. Energetski kabl se pri ukr{tanju polaè iznad vodovodne ili kanalizacione cevi na najmanjem rastojanju od 0.3m. Ukoliko se ovi razmaci ne mogu posti}i na tim mestima energetski kabl poloìti kroz za{titnu cev.

• Pri paralelnom vo|enju kablova i toplovoda najmanje rastojanje izme|u kablova i spoljne ivice toplovoda mora da iznosi 0.3m odnosno 0.7m za 10kV-ni kabal. Nije dozvoljeno polaganje kablova iznad toplovoda. Pri ukr{tanju energetskih kablova i sa kanalima toplovoda minimalno vertikalno rastojanje mora da iznosi 0.6m. Energetskie kablove pri ukr{tanju poloìti iznad tiplovoda. na ovim mestima obezbediti toplotnu izolaciju od izolacionog materijala(penu{avi beton) debljine 0.2m. Pri paralelnom vo|enju i ukr{tanju energetskog kabla za javno osvetljenje i toplovoda najmanji razmak je 0.1m

Priklju~enje novih potro{a~a na niskonaponsku mreù vr{i}e se polaganjem podzemnih 1kV-nih kablova do kablovskih priklju~nih ormana postavljenih na fasdi objekata. Kablovski priklju~ni orman kao i napojni kabal bi}e definisani u glavnim projektima elektroinstalacija novih objekte a uvod kablova u objekte mora se obezbediti polaganjem PVC cevi pre~nika 110mm. Za izvo|enje niskonaponskih vodova, priimenjuju se uslovi ve} navedeni pri izgradnji kablovskih 10kV-nih vodova. OSVETLJENJE JAVNIH POVR[INA Ovim planom se delom defini{e javno osvetljenje kao sastavni deo urbanisti~ke celine tako da ga treba i izgraditi u skladu sa urbanisti~kim i saobra}ajno-tehni~kim zahtevima.a teè}i da da instalacije osvetljenja postane integralni element urbane sredine. Pri planiranju osvetljenja saobra}ajnica i ostalih povr{ina mora se osigurati minimalni osvetljaj koji }e obezbediti kretanje uz {to ve}u sigurnost i konfor svih u~esnika u no}nom saobra}aju, kao i u tome da instalacija osvetljenja ima i svoju dekorativnu funkciju. zato se pri re{avanju uli~nog osvetljenja mora voditi raùna o sve ~etiri osnovna merila kvaliteta osvetljenja:

- novo sjajnosti kolovoza - podu`na i op{ta ravnomernost sjajnosti - ograni~avanje zaslepljivanja(smanjenje psiholo{kog blje{tanja) - vizuelno vo|enje saobra}aja

Po vaè}im preporukama CIE(Publikation CIE 115,1995. god.), sve saobra}ajnice za motorni i me{oviti saobra}aj su svrstane u pet svetlotehni~kih klasa, M do M5, au zavisnosti od kategorije puta i gustine i sloènosti saobra}aja kao i od postojanja sredstava za kontrolu saobra}aja(semafora, saobra}ajnih znakova) i sredstava za odvajanja pojedinih u~esnika u saobra}aju. Slede}a tabela daje vrednosti pobrojanih svetlotehni~kih parametara koje jo{ uvek obezbe|uju dobru vidljivost dobar vidni konfor: Svetlotehni~k Lsr U0 U1 T1 SR



a klasa minimalno (cd/m2)

minimalno (Lmin/Lsr)

minimalno (Lmin/Lmax)

minimalno (%)

minimalno (Eex/Ein)

M1 2.00 0.40 0.70 10 0.50 M2 1.50 0.40 0.70 10 0.50 M3 1.00 0.40 0.50 10 0.50 M4 0.75 0.40 nema zahteva 15 nema zahteva M5 0.50 0.40 nema zahteva 15 nema zahteva

[to se ti~e vizuelnog vo|enja saobra}aja, ne postoje numeri~ki pokazatelji za njegovo vrednovanje. Pri izradi glavnih projekata osvetljenja sobra}ajnica ulice }e biti svetlotehni~ki klasifikovane a na raskrsnicama svih saobra}ajnica posti}i svetlotehni~ku klasu za jedan stepen ve}u od samih ulica koje ~ine rasakrsnicu. Koid pe{a~kih staza i parkinga, unutar podru~ja plana, obezbediti srednju osvetljenost od 20lX, uz minimalnu osvetljenost od 7.5lx.. Rasveta saobra}ajnica definisana je u zavisnosti od kategorije saobra}ajnica na slede}i na~in: Glavne saobra}ajnice su osvetljenje postavljanjem metalnih stubova visine 10-12m sa svetiljkama ~iji izvor svetlosti je natrijum visokog pritiska(NaVT) snage prema fotometriskom prora~unu. Osvetljenje svih internih saobra}ajnica kao i parkinga, pe{a~kih staza i {etali{ta je planirano sa kandelaberskim i metalnim stubovima visine 5m sa svetiljkom ~iji je izvor svetlosti ìva visokog pritiska(VTFE) ili metalhalogenih izvora svetlosti snage prema fotometriskom prora~unu. Broj svetiljki bi}e odre|en glavnim projektima kao i ta~an tip. Pri izboru stubova i svetiljki potrebno je voditi ra~una da se deonice ovih sobra}ajnica uz podru~je plana ne mogu posmatrati nezavisno od ostalog dela tih saobra}ajnih pravaca. Napajanje svetiljki je po trasi koja je nazna~ena za 1kV-ne kablove iz niskonaponskog polja u trafostanicama a upravljanje(uklju~enje-isklju~enje) rasvete je predvi|eno foto }elijom. Presek kabla za javnu rasvetu bi}e odre|en glavnim projektom na osnovu pada napona i drugih parametara. ZA[TITNE MERE Za{tita niskog napona Mreù niskog napona treba {tititi od struja kratkog spoja sa NN visokou~inskim osigura~ima, ugra|enim u NN polju pripadaju}e TS 10/0.4kV. U priklju~nim kablovskim ormari}ima za{tititi ogranke za objekte odgovaraju}im osigura~ima. Za{tita TS 10/0.4kV U TS10/0.4kV za za{titu transformatora predvi|ena je Buholcov relej. Za za{titu od kvarova izme|u 10kV i 0.4kV sluè primarni prekostrujni releji, kao i NN prekida~i sa termi~kom i prekostrujnom za{titom. Za{tita od visokog napona dodira Kao za{tita od visokog napona dodira predvi|aju se uzemljenja svih objekata elektroenergetskog kompleksa, tako da se dobije sisitem zajedni~kog uzemljiva~a. Prilikom izrade uzemljenja voditi raùna da napon dodira mestu ne bude ve}i od 50V.



Za{tita mreè visokog napona Za{tita mreè visokog napona reàva se u sklopu ~itave mreè 10kV, na podru~ju Herceg Novi. ZAKLJUÂK U ovom kompleksu radi njegovog kvalitetnog snabdevanja elektri~nom energijom , potrebno je uraditi slede}e:

1. Uraditi novu trafo stanicu 35/10kV/kV snage 2x8MVA 2. Uraditi podzemni priklju~ak nove trafo stanice 35/10kV/kV snage 2x8MVA kablovima

35kV sa postoje}eg dalekovoda 35kV 3. Uraditi nove trafo stanice 10/0.4kV snage 630kVA ukupno 6 takvih trafo stanica i dve

nove trafo stanice snage 1x1000kVA 4. Kablovsku 10kV-nu mreù uraditi prema planu, a postoje}u zadràti 5. Niskonaponsku mreù uraditi kablovski sa unificiranim presecima kablova, a polaganje

je u zemlju nana~im predvi|en tehni~kim propisima 6. Spoljnu rasvetu uraditi za saobra}ajnice prema kategorizaciji saobra}ajnica.

6. HIDROTEHNI^KE INSTALACIJE o Op{ti deo U okviru plana uglavnom je izgra|ena vodovodna mreà. To su vodovodne cevi pre~nika ∅400mm, ∅200mm, ∅150mm koje su u najve}oj meri distributivnog karaktera. Vodovodne cevi manjeg pre~nika potrebno je rekonstruisati. Vodovodne cevi su od azbestno cementnih materijala. Fekalna kanalizacija je delimi~no izgra|ena. Postoje dva sliva koja se ispu{taju u more. Potrebno je fekalne vode prikupiti na jedno mesto, odakle }e se vr{iti pumpanje prema glavnom kolektoru, prema idejnom projektu fekalne kanalizacije. Atmosferka kanalizacija nije izgra|ena jer atmosferska voda odlazi gravitaciono prema reci Repaje i moru. o Vodovod Postoje|i cevovodi ∅400mm, ∅200mm i ∅150mm se zadràvaju ali se vr{i njihovo delimi~no izme{tanje na delu gde su predvi|eni sportski sadràji. Cevovod AC ∅300mm pored magistrale, koji gravitira prema naselju, se rekonstrui{e prema glavnom projektu. Preostali cevovodi koji su manjeg pre~nika se rekonstrui{u tako da najmanji pre~nik bude ∅100mm. U ulicama u kojima nema vodovodne mreè planirana je ista. Vodovodna mreà je prstenasta. Najmanji pre~nik vodovodne mreè iznosi ∅100mm. Kriterijum za dimenzionisanje jeste potrebna koli~ina vode za sanitarne i protivpoàrne potrebe. Protivpoàrne hidrante postaviti na raskrsnicama i na



rastojanju od 80m gde su centralne funkcije a u preostalim ulicama gde je planirano individualno stanovanje na rastojanju od 150m. Prema GUP-u, u zavisnosti od kategorije potro{a~a utvr|ene su slede}e jedinice potro{nje:

- hoteli visoke kategorije 1400l/dan - hoteli ostalih kategorija 1000l/dan - odmarali{ta (doma}a radinost 600l/dan - stanovni{tvo 400l/dan

Koeficijeni dnevne i ~asovne neravnomernosti iznose K1 = 1.5, K2 = 2.5. Vodovodne cevi postaviti u rovu na posteljicu od peska. Zatrpavanje rova vr{iti {ljunkom u slojevima od 30cm sa potrebnim kva{enjem i nabijanjem. Dubina ukopavanja vodovodnih cevi je 1.2m. o Fekalna kanalizacija Postoje}a fekalna kanalizacija se zadràva ali se ispusti u more ukidaju jer je na tom delu predvi|ena rekonstrukcija fekalne kanalizacije. Ta~nije fekalne otpadne vode se sakupljaju na jedno mesto gde je predvi|ena pumpna stanica PS-8 koja }e dalje pumpati fekalne otpadne vode prema gravitacionom kolektoru a prema idejnom re{enju. Kod pumpne stanice ostavljen je havarijski preliv ukoliko bi do{lo do nekog kvara. Planirana je sekundarna fekalna kanalizacija u ulicama u kojima nije izgra|ena. Koli{ine otpadnih voda se dobijaju kada se maksimalna ~asovna potro{nja pomnoì sa koeficijentom 0.8. Minimalni pre~nik uli~ne kanalizacije iznosi ∅200mm. Predvideti revizione silaze na svim ku}nim priklju~cima kao i na svim horizontalnim i vertikalnim prelomima trase. Kanalizacione cevi su od tvrdog PVC-a. Kanalizacione cevi postaviti u rovu na posteljicu od peska. Zatrpavanje rova vr{iti {ljunkom u slojevima od 30cm sa potrebnim kva{enjem i nabijanjem. o Atmosferska kanalizacija U okviru plana ne postoji izgra|ena atmosferska kanalizacija. Postoji ne{to malo otvorenih kanala koji odvode atmosfersku vodu prema potoku, reci Repaje i moru. Planirana je sekundarna mreà atmosferske kanalizacije u ulicama koje }e imati trotoare sa obe strane. U ulicama koje nemaju trotoare nije predvi|ena atmosferska kanalizacija ve} se atmosferska voda gravitaciono izliva na zelene povr{ine. Srednja godi{nja visina padavina iznosi 1990mm. Maksimalno rastojanje revizionih silaza iznosi 50m. Raspored slivnika bi}e dat prilikom izrade glavnih projekata saobra}ajnica. Na jedan slivnik pripada 400m2 ulice. Koeficijenti oticanja sa krovova i asfaltnih povr{ina su 0.9 a sa zelenih povr{ina 0.3. Kanalizacione cevi su od tvrdog PVC-a. Kanalizacija je planirana po separacionom sistemu gde su razdvojene fekalna i atmosferska. Sve vode sa kolovoznih povr{ina pre upu{tanja u otvoreni recipijent treba pre~istiti. Planirani pre~nici vodovodne mreè, fekalne i atmosferske kanalizacije su aproksimativni, a ta~ni pre~nici }e se dobiti prilikom izrade idejnih i glavnih projekata. Izrada vodovodne mreè, fekalne i atmosferske kanalizacije moè biti po fazama. U okviru plana proti~e reka Repaje ~ijie su obale regulisane, a koja se uliva u more. postoje}i potok koji je u neposrednoj blizini reke Repaje je tako|e regulisan. 7. TELEKOMUNIKACIONA INSTALACIJA



o Postoje}e stanje Na lokaciji koja je ovog plana uvidom u postoje}e stanje dobijeno od nadle`nih organizacija od postoje}ih telekomunikacionih instalacija imamao slede}e: Na predmetnoj lokaciji pretplatnici su povezani na istureni pretplatni~ki stepen "Zelenika" koji se nalazi u objektu "Po{ta". Ovaj IPS je povezan oti~kim kablom sa mati~nom centralom koja se nalazi u Hreceg Novom. Postoje}a telekomunikaciona infrastruktura je rekonstruisana tokom 2004 godine izradom TK kanalizacije kroz koju su uvu~eni kablovi TK59GM dok je u naselju Baterije kao i naselje PKB-Pantomarket TK kanalizacija kroz koju su uvu~eni kablovi TK00V izra|ena tokom 1999 godine. TK kanalizacija du` magistrale je sastavljena od dve PVC cevi pre~nika 110mm postavljenih na dubini 0.4m-0.7m. Deo TK kanalizacije koja je ura|ena kroz naselje je ve}im deloom sa jednom PVC cevi pre~nika 110mm i PVC cev pre~nika 40mm dok se do samostoje}ih koncentracija postavljaju kablovi u PVC cevi pre~nika 40mm. Od IPS Zelenika poloèno je 6 odnosno 8 PVC cevi pre~nika 110mm. Telekomunikaciona kanalizacija je sastavljena od PVC cevi i odre|enog broja TK okna sa odgovaraju}im metalnim poklopcima. Na podru~ju ovog plana kao i u okviru op}tine Herceg Novi prisutna su sva tri operatera mobilne teritorije koja su prisutna i na teritoriji Crne Gore.. o Budu}e stanje U opisu postoje}eg stanja je navedeno da priklju~enje pretplatnika se izvodi iz isturenog pretplatni~kog stepena IPS Zelenika. od ovog objekta poloèna je kablovska kanalizacija od 8 PVC cevi pre~nika 110mm kao i od 6 PVC cevi pre~nika 110mm. Pored postoje}ih korisnika usluga "Crnogorskog telekoma" ovim planom je predvi|eno priklju~enje novih pretplatnika na IPS "Zelenika". Planom se predvi|a odre|en broj novih privodnih ulica za koje je predvi|ena izgradnja telekomunikacione kablovske kanalizacije od najmanje 4 PVC cevi pre~nika 110mm i dve PE cevi pre~niak 40mm, da bi se omogu}ilo uvo|enje digitalnih prenosnih sistema(provla~enje opti~kih kablova do krajnjeg korisnika) kao i odre|en broj novih telekomunikacionih okna. Pri izgradnje nove telekomunikacione kablovske kanalizacije izvr{iti povezivanje sa postoje}om kablovskom kanalizacijom koje zajedno ~ine jednu celinu. U delu ulica u kojima je delom postavljena telekomunikaciona kanalizacija a delom TK kabal u zemlju pro{iriti novu TK kanalizaciju umesto kabla u zemlji postavljanjem najmanje 4 PVC cevi pre~nika 110mm kao {to je i pomenuto u gornjem tekstu a u delovima naselja gde nije mogu}e izgraditi TK kanalizaciju predvi|eno je polaganje kablova u PVC cevi od samostoje}ih TK koncentracija. Telekomunikacionu mreù sa ovog plana povezati sa telekomunikacionim instalacijama kontaktnih zona odnosno planovima okolnih zona tako da ~ine jednu celinu. Na raskrsnicama postoje}ih ulica gde prolazi postoje}a telekomunikaciona kablovska kanalizacija od postoje}ih okna poloìti najmanje dve PVC cevi pre~nika 110mm za povezivanje i priklju~enje sa kontaktnim zonama. Kablovsku kanalizaciju treba predvideti do novih telekomunikacionih koncentracionih ormana od kojih se podzemnim telekomunikacionim kablompoloènim kroz PVC cev priklju~uju novi objekati.



Ku}nu telefonsku instalaciju treba izvoditi u tipskom ormari}u koje }e propisati nadle`no preduze}e za telekomunikaciju. Ku}nu instalaciju izvesti telefonskim kablovima u odgovaraju}im PVC cevima a broj telefonskih priklju~nica bi}e odre}en od strane nadle`ne organizacije za telekomunikacije a predlog projektanta ovog plana je najmanje dve telefonske priklju~nice u stambenim jedinicama a najmanje 4 u poslovnim prostorima. Instalacije u objektima izvesti tako da se omogu}i i telkomunikacioni priklju~ak i nadzemno ali i nadzemno odnosno da se omogu}i realizacija telekomunikacionog priklju;ka i beì~nim putem. izvesti tako da se omogu}i priklju~ak ku}nih instalacija podzemno-kablovski ali sa mogu}no{}u povezivanja i sa krova ~ime bi se omogu}ilo pruànje telekomunikacionih i drugih usluga Jednu PVC cev u telekomunikacionoj kanalizaciji treba predvideti za potrebe kablovske televizije i u skladu sa propisima uraditi ku}nu instalacija. Za nove stambene objekte planirane su privodne PVC cevi pre~nika 40mm za uvod kablovske televizije. U objektima funkcionalne namene predvideti mogu}nost montaè javnih telefonskih govornica. Kapacitet telekomunikacionih kablova kojie se polaù kroz telekomunikacionu kablovsku kanalizaciju bi}e odre|en glavnim projektima objekata kojie se priklju~uju na telekomunikacionu podzemnu mreù odnosno prema stvarnim potrebama i nameni svakog objekta ponaosob kao i i na osnovu potreba za telekomunikacionim priklju~cima i uslugama u odnosu na broj stanovnika i dru{tvenih subjekata ovog dela grada.. Planom je predvi|eno da se trasa telekomunikacionih instalacija gradi sa jedne strane saobra}ajnica u trotoaru ili mekom terenu dok se sa druge strane saobra}ajnica predvi|a polaganje energetskih visokonaponskih i niskonaponskih kablova gde god je to mogu}e a TK okna grade u istom ili na parking prostoru Ukoliko se trasa ove instalacij vodi paralelno ili ukr{ta sa drugim instalacijama(vodovod, elektroenergetska...) treba ostvariti propisna rastojanja a dinamiku izgradnje vremenski uskladiti. Za pojedina~na priklju~enja objekata na telekomunikacionu mreù satavni deo bi}e i uslovi nadle`nog preduze}a za telekomunikacije “Crnogorski Telekom”. 8. OZELENJAVANJE I ZA[TITA @IVOTNE SREDINE • Postoje}e stanje Prostor zahvata plana obuhvata površinu od 35.17ha. Na strmim padinama naselja izgrađeno je uglavnom individualno stambeno naselje. Naselje koje se oslanja na navedene saobraćajnice odiše primorskim duhom, sa uređenim okućnicama i impozantnim stablima palmi, borova, čempresa i td.



Na strmom terenu, u značajnom delu zahvata, razvilo se naselje.Okućnice individualnog stanovanja su u najvećoj meri bašte sa voćnjacima, sa razli~itim procentom u~e{}a funkcionalnog zelenila. Prostor DUP-a čini prostor u kome dominira proređena vegetacija-šume hrasta medunca s crnim grabom i crnim jasenom sa primesama zimzelene vegetacije iz eumediteranskog pojasa- subas. Rusco-Carpinetum orientalis typicum Bleč.

• Potencijal prostora Područje Herceg-Novog raspolaže širokim potencijalom za razvoj turizma, njegove glavne privredne grane. Značajni turistički reprezent Herceg Novog su njegove prirodne lepote. Sa aspekta pejsažnog oblikovanja prostora kao potencijali prostora zahvata DUP-a su:

-ekspozicija, -vizure prema moru, -prisustvo autohtone vegetacije, -prisustvo vode Iz tog razloga planirane intervencije u prostoru se moraju izvesti veoma pažljivo sa

tendencijom uklapanja i što većeg očuvanja navedenih potencijala. Prepoznavanje vrednosti prostora, njegovih ambijentalnih karakteristika, predstavlja potencijal za isplative ekonomske aktivnosti, pre svega turizam. Prioritet treba da se da razvijanju oblika visoko kvalitetnog i održivog turizma, koji zahteva temeljno poznavanje prostora kao prostorno-ekološku, turističku i kulturnu celinu.



• Planirano stanje Plan zelenila u okviru predmetnog DUP-a uslovljen je nasle|enom urbanom slikom, kao i samim ambijentom naselja. Polo`aj naselja sa vrlo povoljnom insolacijom uz dobro poznate uslove izmene vazdu{nih masa , kao i planirane zelene povr{ine zajedni~ke namene obezbe|uju optimalne ekolo{ke uslove stanovanja i rada. -Maksimalno očuvanje ambijenta okućnica, uklapanje postojećeg vitalnog i funkcionalnog zelenila i pojedinačnih stabala i grupacija na prostoru zahvata plana.

-Usklađivanje kompozicionog rješenja sa namenom (kategorijom) slobodnih površina.

-Izborom adekvatnog biljnog materijala zadovoljiti biološke , estetske i funkcionalne kriterijume.

Prilikom planiranja zelenih površina izvršena je podela po sledećim kategorijama zelenila, odnosno uređenje slobodnih površina:

ZELENILO U OKVIRU STANOVANJA (zelenilo u okviru porodi~nog stanovanja, zelenilo por.stanovanja sa delatnostima, zelenilo vi{eporodi~nog stanovanja i vi{epor. stan. sa delatnostima, zelenilo u okviru turisti~kog naselja)

- zelenilo u okviru porodi~nog stanovanja

Kod uređenja okućnica u okviru individualnih stambenih objekata, koje su i glavni turistički reprezent Herceg-Novog, iznaći način da se postojeće zelene površine rekultivišu, a nove usloviti izgradnjom funkcionalnog zelenila i bašti na prednjem delu okućnice.Moguće je koristiti živice umesto čvrstih ograda i pergola sa puzavicama. Zadnji deo okućnice može se koristiti i za vo}njake ili povrtnjake. Na izbor biljnih vrsta za ovu kategoriju ne mo`e se značajno uticati, ali je preporuka da ona bude prilago|ena sastavu i strukturi porodice, njenim interesovanjima, profesijom i sl. Zelenilo u okviru vi{eporodi~nog stanovanja o vi{eporodi~nog stanovanja sa delatnostima : Obe kategorije su sli~ne po na~inu ure|enja sa aspekta ozelenjavanja i mogu se podvesti pod



zelenilo blokovskog karaktera. Blokovsko zelenilo kao kategorija zelenih površina može se smatrati jednom od najvažnijih kategorija zelenila grada, a jedan od razloga je taj što se veliki deo aktivnosti gradskog stanovništva odvija upravo u stambenom bloku. Ova kategorija zelenila u planu zauzima značajno mesto u smislu stvaranja sanitarno-higijenskih,estetskih i humanih uslova za život. U najvećoj meri na ovom prostoru je planirano stanovanje sa delatnostima pa uređenje prostora podrazumeva korišćenje izrazito dekorativnih vrsta i nepretrpavanje zasadom površine oko poslovnih prostora. Kod isključivo stambenih objekata prilikom izgradnje zelenih površina, formirati grupacije četinara i lišćara, koristiti soliternu sadnju za naglašavanje ulaza,obezbediti travne površine, izbegavati vrste sa plitkim korenom. Kompozicija zelenila na ovim površinama treba da se odlikuje jednostavnim oblicima i čistim koloritnim rešenjima, ne treba primenjivati mno{tvo biljnih vrsta, obilje različitih prostornih oblika i kombinacije boja. Radi boljeg održavanja koristiti vrste koje ne zahtevaju specijalne uslove.Miran odmor i pasivna rekreacija planirana je u neposrednom okruženju.

ZELENILO U OKVIRU POVR[INA ZA RAD – zelenilo poslovno komercijalnih sadràja

Ova kategorija zelenila treba da artikuli{e i oplemeni prostor, da naglasi arhitekturu objekta, prema poloàju i okolnim namenama, mogu}e je napraviti zelenu traku u formi drvoreda ili postavljanje grupnih aran`mana od li{}ara i ~etinara, tako|e cvetni aran`mani tipa perenjaka vrlo su efektni za male prostore, ulaze u objekte I sl.

ZELENILO U OKVIRU JAVNIH FUNKCIJA i to: zelenilo u sklopu obrazovanja i zelenilo u okviru de~ije za{tite

Specijalizovane zelene povr{ine zbog odre|enog reìma kori{}enja predstavljaju zelenilo ograni~enog na~ina kori{}enja. Planom je predvi|ena povr{ina namenjena igri I zabavi dece u sklopu de~ije ustanove i zelenilo u sklopu obrazovanja. Pri detaljnijem ure|enju povr{ine u okviru de~ije ustanove mora se imitirati sredina bliska prirodnoj sa prate}im mobilijarom, spravama za zabavu dece, ìvopisni mosti}I, brda{ca, {karpe, stepeni{ta I dr. Pri detaljnijem ure|enju ove kategorije zelenila preporu~uje se izdvajanje slede}ih funkcionalnih zona: centralni deo sa mogu}no{}u organizovanja prostora za priredbe i druge igre, sportsko fiskulturna zona i zona igre i zabave, kao i botani~ki sektor sa eksperimentalnim delom za ba{tovanstvo, dekorativno rasadni~arstvo, cve}arstvo, a tako|e i deo sa kavezima za ptice i druge ìvotinje, akvarijumom, terarijumom, ko{nicama i sl. Zastori treba da onemogu}uju stvaranje pra{ine, a posle polivanja brzo da se su{e. Sprave koje se postavljaju treba da podsti~u de~iju aktivnost i omogu}uju de~iju igru. Po pravilu treba izbegavati sprave od metala, izuzev neophodnih matalnih konstrukcija. Predvideti ljulja{ke, sprave za penjanje I klizanje - tobogan, penjalice od drveta I sl., sprave za balansiranje, najmanje dvadeset panji}a razli~ite visine (od 10-50cm, pre~nika najmanje 20cm) raspore|eni po grupacijama. Preporu~uje se I prostor za gradili{te. Na njemu treba da se nalaze razni gra|evinski I drugi pogodni materijali od kojih deca mogu graditi (elementi od drveta ili plasti~ne mase, lake opeke, manji komadi panela, {per plo~e ili daske I sl.) Oprema prostora su I drvene klupe razliìtih dimenzija, prema uzrastu dece, visine 27cm, 29 I 34cm. Sve ove sadràje povezuje adekvatna mreà pe{a~kih komunikacija. Pri ure|enju i ozelenjavanju povr{ina u sklopu objekta obrazovanja kao naj~e{}i stilski oblik je kombinacija geometrijskog i pejsa`nog stila. Dvori{te, sportski tereni i staze se re{avaju u geometrijskom, a ostalo u pejsa`nom stilu. Zelene povr{ine postavljene su obodno, gde imaju funkciju izolacije od okolnih saobra}ajnica i suseda. Ovaj tampon treba da bude dovoljno {irok i



gust, sastavljen od ~etinarskog i listopadnog drve}a i {iblja, delimi~no ubla`avaju}i buku i smanjuju}i pra{inu sa okolnih saobra}ajnica.Zelene povr{ine ispred same {kolske zgrade pot~injene su arhitekturi objekta, i naj~e{}e su obra|ene dekorativnim {ibljem i cvetnjacima. Uz glavni prilaz objektu ~esto se postavlja skulptura, bista ili neki drugi element. Pri izboru biljnih vrsta voditi ra~una da one nisu otrovne, da nemaju bodlje i da odgovaraju uslovima stani{ta. Slobodne zelene povr{ine u okviru turisti~kog naselja podrazumevaju parterno ure|enje i ozelenjavanje. Planirati grupacije odn.masive zelenila, po verikali i horizontali. Na ovim površinama travnjacima se treba posvetiti posebna pažnja. Posebnu pažnju obratiti i na uređenje du` stepeni{ta,podesta i platoa. Planirati pergole ili kolonade, sa visokodekorativnim puzavicama. Pergole ili kolonade moraju biti izgrađene u skladu sa materijalima korišćenim za izgradnju kompleksa. Na manjim površinama, du` stepeni{ta, na podestima i platoima prostor oplemeniti žardinjerama i saksijama.Tako|e, ovi prostori mogu biti oplemenjeni i individualnim ba{tama (oku}micama)

ZELENILO POSEBNE NAMENE – zelenilo u okviru verskog objekta

U zavisnosti od organizacije prostora u okviru parcele, zelenilo treba da naglasi arhitekturu objekta i artikuli{e prostor u celini. Preporuka je da to budu usmljena stabla na travnoj povr{ini u kombinaciji sa perenama du` staza i drugih komunikacija.

POVR[INE ZA URBANO ZELENILO –gradske {ume, parkovi, sport i rekreacija, skverno, linearno i zelenilo u uli~nom profilu

- Park -gradski sad- je blokovski park, odnosno, manja parkovska površina koja se nalazi u stambenom kompleksu, a namena joj je odmor i rekreacija stanovnika okolnih blokova. Zbog strmog terena predvideti staze i stepenište, prateći izohipse sa češćim platoima za odmor. Popločavanje staza, platoa i stepeništa izvršiti prirodnim materijalima, npr. prirodno lomljeni kamen, a veće nagibe rešavati podzidama ili međama, koje mogu da služe i kao površine za sedenje. Pri ure|enju maksimalno zadr`ati ve} postoje}e staze. Na zaravni, na prostoru planiranom za vidikovac planirati i izgradnju nastrešnice ili tzv. ladolež od čvrstog materijala-kamena.Šetnim stazama-širine 1,5-2,5m i stepeništem povezati sve okolne saobraćajnice i ostvariti najkraći put do parka.Vrtno-arhitektonske elemente - klupe, korpe, česme, predvidjeti, takođe, od prirodnih materijala. Park oivičiti, prema glavnim komunikacijama, tamponom zelenila. Na navedenoj površini izvršiti dopunu biljnim vrstama, uz maksimalno očuvanje postojećeg autohtonog biljnog fonda.Prilikom ozelenjavanja voditi računa o otvorenim vizurama prema moru.Izbor biljnih vrsta uslovljava pored klimatskih i orografskih karakteristika i namena lokacije.To znači, pored prirodnih preduslova, biljne vrste treba da imaju dekorativnu i sanitarno-higijensku funkciju.

Predvideti i prostor za igru dece. Zbog optimalnog korišćenja površine teren se može terasasto nivelisati, u 2-3 nivoa, sa platoima za igru djece, ali koristiti i prednosti reljefa koji omogućuje stvaranje brežuljaka i škarpi. Platoe gde se planira postavljanje sprava za igru dece planirati od mekih podloga, trave, sitnog peska, a prilazne staze moguće je popločati prirodno lomljenim kamenom ili nekim drugim materijalima.U okviru ove površine moguće je planirati dve zone, jednu za igru dece do 7 god. i zonu za igru dece do 14 god. Sprave za igru dece, takođe,moraju biti od prirodnih materijala sa sertifikatima za korišćenje. Prilikom ozelenjavanja i izbora biljnog materijala izbegavati vrste sa trnjem i otrovnim plodovima. Oko parka planirati tampon zonu od drveća i šiblja.Obavezan uslov je stvaranje povoljnih sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslova.



-Linearno zelenilo-drvoredi-Kao jedan od važnijih urbanih elemenata naselja drvoredi se planiraju u okviru svih saobraćajnih platoa, na na~in kako to sama povr{ina dozvoljava. Za formiranje drvoreda značajnu ulogu ima i izbor biljnih vrsta. Posebnu pažnju obratiti da se ne zaklone vizure prema moru i značajim arhitektonskim i prirodnim objektima.

-Skver-Prostor namjenjen za skverove nalazi se u okviru objekata saobraćajne namjene. U konkretnim slučajevima služe za usmeravanje saobraćaja, a njihovo uređenje planirano je parkovskog tipa.Naime kako se radi o površinama na uglovima i obodom saobraćajnica, skver treba da predstavlja prostor za predah. Treba ga terasato rešiti sa platoima, klupama, javnom česmom, fontanom i td.

-Zelenilo sportsko-rekreativne zone- Na relativno ravnoj površini, planiran je prostor za rekreaciju i sport. Kako se nalazi u kontaktu sa individualim stambenim objektima tamponom zelenila odvojiti navedene površine. Planirani vidovi sporta i rekreacije ne treba da su masovnijeg karaktera, već da su u funkciji odmora i fizičke pripreme. Treba predvideti i zonu za igru dece.

ZELENILO U OKVIRU INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA Ova kategorija zelenih povr{ina u direktnoj je zavisnosti od organizacije parcele i objekta na parceli, kao i preostale slobodne povr{ine koja se naj~e{}e ure|uje kao zelena travna povr{ina.



OP[TI PREDLOG BILJNIH VRSTA ZA OZELENJAVANJE Prilikom izbora biljnog materijala koristiti biljne vrste, koje pored biološke treba da ispune i dekorativnu funkciju. – Četinarsko i zimzeleno drveće

0. Cedrus sp. 1. Cupressus sp. 2. Taxus baccata 3. Acacia longifolia 4. Quercus ilex 5. Ligustrum japonica 6. Magnolia grandiflora 7. Pinus sp. 8. Olea europea 9. Laurus nobilis 10. Cinnamomum canphora 11. Eucaliptus sp.

– Listopadno drveće- 1.Paulovnia tomentosa

2.Lagerstremia indica 3.Cercis siliquastrum 4.Celtis australis 5. Albizia julibrisin 6. Robinia pseudoaccacia 7. Fraxinus sp. 8. Quercus pubescens -Palme- 1.Chamaerops humilis 2.Chamaerops excelsa 3.Cycas revoluta 4.Cycas circinatis 5.Phenix canariensis 6.Washingtonia sp.



7.Agave sp. 8.Yucca sp -Šiblje- 1.Callistemon sp 2.Pittosporum sp. 3.Photinia sp. 4.Feioja selloviana 5.Camelia japonica 6.Prunus laurocerassus 7.Punica granatum 8.Lagerstroemia indica 9.Spartium junceum 10.Myrtis communis -Penjačice- 1.Bougainvillea sp. 2.Hedera sp. 3.Wisteria sp. 4.Clematis sp. 5.Rhyncospermum jasminoides

Predlog biljnih vrsta služi samo kao predlog za pojedinačni izbor prilikom detaljnog planskog uređenja prostora - izvođački projekat.

9. MERE ZA[TITE o Mere za{tite nasle|a i sredine Problemi za{tite graditeljskog nasle|a i ìvotne sredine su sagledani i re{avani u samom procesu rada, kako kroz anlizu rezultata istraìvanja obavljenih tokom radova na dokumentacionoj osnovi, tako i na samom planu, kao i kroz definisanje prostorno funkcionalne organizacije sadràja utvr|enih planom. o Za{tita nasle|ene urbane matrice Planom je zadràna nasle|ena urbana matrica definisana na {irem potezu. Nasle|ena urbana matrica i poloàj objekata koji se zadràvaju bila je jedan od faktora koji su uticali na koncept organizacije i ure|enja prostora i planiranu urbanu strukturu. Ovo se posebno odnosi na urbanu sliku u okruènju i nasle|enu mreù obodnih ulica. Planom su predvi|ene posebne mere za o~uvanje, uklapanje i rekonstrukciju postoje}ih objektima. Na objektima na kojima se predvi|a dogradnja treba oceniti stabilnost i nosivost postoje}ih konstruktivnih elemenata i predvideti mere za njihovo saniranje. Svi novi objekti u zahvatu plana treba da slede koncept savremene gradnje i karakter novoplaniranog ambijenta.



Neophodno je za sve intervencije na postoje}im objektima u skladu sa zakonskom regulativom, izraditi kvalitetnu i kompletnu tehni~ku dokumentaciju. o Za{tita ìvotne sredine Pod životnom sredinom se podrazumeva sistem koga čine priroda, društvo i privreda / ekonomija. Pod uticajem na životnu sredinu podrazumijevaju se uticaji na prirodu, uticaji na društvo i uticaji na ekonomski razvoj. Uticaj na prirodu ne može biti ni pozitivan ni negativan. Radi se samo o uticaju, čiji je neizbežni rezultat smanjenje biološke raznolikosti. Ekonomski i društveni uticaj može biti pozitivan i negativan, zavisno od postavljenih kriterijuma. Na kraju, za neke kategorije društva uticaj može biti pozitivan, a za neke negativan. Pod održivim razvojem podrazumeva se takav razvoj gde gubitak biološke raznolikosti i ekosistema opravdava društvenu i ekonomsku dobrobit stanovnika države i lokalnog stanovništva i gde uticaji na prirodu ne prelaze određene granice. Ceokupan postupak se osigurava u prvoj fazi, usklađivanjem društvenih, ekonomskih i prirodnih faktora i zaheva, a u drugoj fazi minimiziranjem uticaja. Prema rezultatima dosada{njih istraìvanja, Ju`ni Jadran je najnezaga|enije područje Jadranskog mora i jedno od najnezaga|enijih područja Mediterana. Priobalne vode Bokokotorskog zaliva ipak su ugroène, kao i svi plitki delovi Mediterana i svetskog mora, bakteriolo{kim zaga|enjem i procesom antropogene eutrofikacije, kao zajedničkom posledicom nepreči{ćenog tečnog otpada koji se upu{ta u morski akvatorijum. Kvalitet morske vode Prema fizičko-hemijskim karakteristikama, voda na ispitivanim lokalitetima uglavnom ispunjava kriterijume vode za kupanje I kategorije. Na pojedinim mernim mestima registrovano je prisustvo organskih zagadjenja, mineralnih ulja i plivajućeg čvrstog otpada. Op{te stanje kvaliteta obalnog mora je lo{ije u Bokokotorskom zalivu nego na otvorenom moru, čemu su glavni uzrok brojni manji ispusti otpadne vode. Stepen eutrofikacije Proces antropogene eutrofikacije (obogaćivanje mora hranljivim solima uslovljeno delovanjem čovekovih aktivnosti sa kopna) danas je jedan od najče{ćih načina zaga|ivanja priobalnog mora. U Boki Kotorskoj evidentna je eutrofikacija u unutra{njim zalivima, dok je voda u Hercegnovskom zalivu izloèna riziku od te pojave. Pojave eutrofikacije su neznatno izraène du` obale otvorenog mora. Stepen eutrofikacije ne samo u priobalnim vodama Crnogorskog primorja, već i u teritorijalnim i me|unarodnim vodama zavisi prvenstveno od uticaja sa kopna, tj. konkretno od celokupnog kanalizacionog otpada koji bez preči{ćavanja dolazi u priobalno more. Stepen zagadjenja ostalim materijama Zaga|enje Jadranskog mora naftom moglo bi predstavljati jedan od značajnih problema u slučaju da se radi o pogonskom zagadjenju sa brodova. Količina PAH(poliaromatski ugljovodonici) od 0,4 mg/dm3 rezultat je novih istraìvanja ovog parametra u priobalnim vodama Ju`nog Jadrana.U nekim delovima Mediterana vrednost PAH se kreće izmenu 0,5 i 6 do čak 41 mg/dm3.Količina anjonskih deterdènata povi{ena je samo lokalno, leti uz obalu.Na otvorenom moru vrednosti su niske. Te{ki metali u sedimentima uglavnom se nalaze u rasponu koncentracija konstatovanih za Mediteran i ostala mora. Na osnovu ispitivanja u okviru Programa sistematskog ispitivanja sadràja radionukleida u ìvotnoj sredini Crne Gore koji



realizuje JU CETI i to na lokacijama Bar i Herceg Novi, registrovano je da su vrednosti specifične aktivnosti radionuklida, osim za kalijum, daleko ispod propisanih vrednosti za vodu za piće (koristi se upore|enje sa vrednostima za vodu za piće, jer kod nas ne postoje propisi za maksimalno dozvoljene koncentracije za ovu oblast). Radioaktivni kalijum u morskoj vodi je prisutan preko kalijum hlorida (KCl), kojeg u morskoj vodi procentualno ima znatno vi{e nego u slatkim vodama. Neznatno odstupanje pokazuje i vrednost specifične aktivnosti torijuma u morskoj vodi kod Herceg Novog. Morska voda u turističkim i rekreacionim područjima Bokokotorskog zaliva svojim kvalitetom ne zadovoljava kriterijume zahtevane A2, C, II kategorije, zbog povećanog sadràja NH3 i mineralnih ulja. Pritom je registrovano povećanje sadràja mineralnih ulja iznad KDK za A3 kategoriju u lučkom akvatorijumu Bijele. Ostali lučki akvatorijumi zadovoljavaju kriterijume ove kategorije. Posebno ugroèna i potencijalno rizi~na podru~ja Na osnovu dugogodi{njih istraìvanja mora, a posebno kontinuiranih istraìvanja kvaliteta vode za kupanje i rekreaciju (od 1995. godine), moguće je utvrditi potencijalno rizična područja u prostoru morskog dobra, kod kojih bi u budućnosti moglo doći do odre|enih neèljenih pojava, ukoliko se ne preduzmu preventivni koraci. Hercegnovski zaliv u najpovoljnijem je poloàju s obzirom da direktno komunicira sa otvorenim morem. Poseban rizik za Hercegnovski zaliv predstavljaju brodoremontni zavod u Bijeloj i luka Zelenika. Perspektive razvoja luka su u direktnoj korelaciji sa perspektivama razvoja privrede njihovog gravitacionog područja. Posebno značajnu perspektivu razvoja saobraćajne funkcije luka predstavlja povećanje tranzitnog saobraćaja, koji je u sada{njoj strukturi pretovara skoro zanemarljiv. Pomorska privreda u luci Zelenika servisira vi{e od 200.000 tona robe iz trgovinske razmene. Prema Prostornom planu PPN za Morsko dobro i Predlogom PPR CrneGore pored Luke Bar, Luka Zelenika sa ostale tri luke (Kotor, Risan i Budva) će učestvovati u me|unarodnom pomorskom saobraćaju. U Luci Zelenika je neophodno unaprediti tehničko-tehnolo{ke uslove po propisima Evropske Unije. Osnovna delatnost Luke Zelenika biće putničko teretna luka za prihvat putničkih brodova i pretovar tereta. Potencijali Luke Zelenika do sada nisu valorizovani na pravi način, pa je kroz organizaciono prestruktuiranje neophodno naći bolji okvir za njeno eksploatisanje. S obzirom na atraktivnost lokacije na kojoj se nalazi Luka Zelenika, trebalo bi da se kroz izradu sveobuhvatne studije razvoja poveù svi zainteresovani subjekti i usklade njihovi interesi, te da bi takva studija trebala da defini{e kapacitete i ponudi optimalno re{enje i kompromis izmenu funkcija teretne i turističke luke sa komercijalnim privezi{tem, uz mogućnost formiranja i slobodne zone, na manjem delu koji je u zoni Morskog dobra. Ostali vidovi saobra}aja Na području op{tine Herceg novi u postojećem stanju nisu razvijeni èleznički i vazdu{ni saobraćaj. Zahtevi i potrebe za èlezničkim saobraćajem se ostvaruju preko èlezničke stanice u Baru dok se zahtevi i potrebe za vazdu{nim saobraćajem ostvaruju preko postojećeg aerodroma u Tivtu. Herceg Novi je udaljen 20-ak km od Tivatskog aerodroma. Broj putnika na Tivatskom aerodromu je u stalnom porastu, me|utim, prevoz tereta se ne planira vazdu{nim saobraćajem. Problemi ìvotne sredine



Brojni razvojni i prostorno-ekolo{ki problemi name}u potrebu da se {to pre pristupi traènju odgovora i pristupanju konkretnim aktivnostima za njihovo re{avanje. - Velika sezonska antropopresija prostora, potencirana usko{ću primorskog pojasa i njegovom lo{om komunikacijskom povezano{ću sa zale|em, jedan je od glavnih problema. Sledi preterana izgra|enost. Intenzitet izgradnje u pojedinim delovima već dobija sve odlike tzv. „zazi|ivanja” obale, {to bi, nastavi li se dosada{njim intenzitetom, vodilo konačnom gubitku atraktivnosti obalnog područja. Te{koće u očuvanju mediteranskog biogeodiverziteta, u prvom redu zbog nekontrolisane izgradnje objekata, kao i nedozvoljene seče vegetacije u pojedinim delovima op{tine, koja mora biti isključivo u okvirima sanitarne i/ili ekolo{ki prihvatljive granice; - Krivolov na moru, naročito najkvalitetnijih vrsta, dobija preteće razmere (gubljenje dela biolo{kog diverziteta akvatorija). Neophodno je hitno preduzimanje zakonom predvi|enih sankcija i drugih mera, sa jedne, kao i stimulativnih mera usmerenih ka promeni strukture izlova, sa druge strane; - Visok seizmički rizik, koji iziskuje preduzimanje mera predvi|enih za njegovo smanjivanje; - Nedostatak pijaće i tehničke vode (tj. vode za komunalne i tehnolo{ke potrebe),u uslovima visoke zapu{tenosti sistema za vodosnabdevanje, velikog gubitka vode na mreì; - Nedovoljan tretman kanalisanih otpadnih voda i problemi zaga|ivanja akvatorija.

- Opasnost i rizik od {umskih poàra, koja nalaè odràvanje, odnosno uvo|enje sistema za{tite koja bi bila znatno efikasnija od postojeće, a naročito na najugroènijim područjima Ako ne budu preduzete odgovarajuće prostorno-planske, urbanističke i mere za{tite ìvotne sredine, treba očekivati sledeće konflikte u prostoru ovog podru~ja: - Dalje degradiranje akvatorija i delova obale, kao posledica ulivanja netretiranih komunalnih otpadnih voda, industrijskih otpadnih voda i otpadnih voda iz hotelskih kompleksa, ekolo{ki {tetnih postupaka , nekontrolisanog bacanja čvrstog otpada, neizgra|enosti lučke infrastrukture (luka Zelenika) za prihvat balastnih i ostalih otpadnih voda i čvrstog otpada i roba u transportu sa brodova koje mogu ugroziti ìvotnu sredinu; - Izgra|enost gra|evinskih objekata (kolektivnih ili individualnih, turističkih i ostalih), posledično nastavlja veliku antropopresiju na prostor u ljetnjim mesecima i prouzrokuje izostajanje regulisanja zaga|ivanja vode, tla i vazduha, neprilago|enost izgradnje seizmičkom riziku pojačava opasnost od neregulisanih klizi{ta; - îstoća kao javna slu`ba na području Herceg Novog kao i evakuacija otpadnih voda

predstavlja jedan od ključnih načina očuvanja prirodne i ìvotne sredine. - Problemi čistoće posebno su aktuelni tokom turističke sezone du` celokupnog priobalnog

pojasa i glavnih putnih pravaca. Prikupljanje i odvo|enje čvrstog otpada (smeća) obavlja se na najprostiji način, gde pored gradske deponije u Ublima postoji niz divljih, bez bilo kakve sanitarne kontrole i nadzora.

Prirodne osobine na teritoriji op{tine su veoma povoljne {to je i rezultiralo visoko kvalitetnim ambijentom, ali se taj kvalitet zbog neodgovarajuće za{tite i nerazumnog kori{ćenja i uni{tavanja dovodi u opasnost. Zaga|enjem vazduha, voda i tla i uni{tavanjem flore i faune doći će do promene klime – rascvetala zima će se pretvoriti u hladan i vlaàn period, a prijatna, provetrena leta će se pretvoriti u doba nesnosnih vrućina. Reljef kome vegetacija daje slikovitost – bez nje će samo biti zastra{ujuća prepreka svakoj komunikaciji i razvoju. Zaklju~ak:



Podru~je Herceg Novog je u pogledu prisutnosti i stvaranja ekolo{kih poreme}aja, a posebno ekscesnih pojava izloèno u većem stepenu tokom visoke turističke sezone. Velika masa turista uz nekontrolisano pona{anje u interakciji sa neodgovarajućom opremljeno{ću i izgra|eno{ću vitalnih infrastrukturno komunalnih sistema tokom sezone učestalije izazivaju ekolo{ke ekscese. Van turističke sezone, ekolo{ki poremećaji svedeni su na manju meru u okvirima moguće, ali ne i potpuno efikasne kontrole i otklanjanja. Moguće je sa stanovi{ta pojave i delovanja ekolo{kih poremećaja i ekscesa celokupno područje Herceg Novog posmatrati kroz pet prostornih segmenata, u stalnoj me|uuslovljenosti sa većim ili manjim povratnim efektima i ekolo{kim implikacijama. Ekolo{ki najugroèniji prostorni segment je (1) morski akvatorijum, prvenstveno onaj u zalivskom delu. Drugi po redu ugroènosti je (2) urbani segment u kome su koncentrisane dominantne privredne i neprivredne delatnosti, odnosno veliki deo stanovni{tva op{tine, iza njega sledi segment koji ima (3) periurbani karakter, te (4) poluostrvo Lu{tica i na kraju najprostraniji segmet koji zahvata (5) ruralno zale|e. Ekolo{ki najosteljiviji segment morsko-zalivskog akvatorijuma izloèn je stalnom zaga|ivanju kroz aktivnosti brodogradili{ta u Bijeloj i luke za pretovar rasutog cementa u Zelenici. Ovi izvori zaga|ivanja deluju na celokupnom akvatorijumu Bokokotorskog zaliva. Najintenzivnije u okviru Topljanskog zaliva permanentnim delovanjem morskih struja koje raznose i taloè zaga|uju}e ~estice i materijale. Posebnu osetljivost akvatorij ima u odnosu na otvorene i zatvorene kanalizacione sisteme za evakuaciju otpadnih (fekalnih) voda. Izgra|eni kanalizacioni sistemi na područjima Topljanskog zaliva su svedeni na najprostije načine obrade zaga|enih voda koje se direktno, nekontrolisano, ili indirektno uslovno kontrolisano ispu{taju u more.Visoka turisti~ka sezona kada je prisutan veliki broj kupača često je opterećena problemima prekida vodosnabdevanja, ili disfunkcionalno{}u, ina~e, nesigurnog kanalizacionog sistema odvo|enja otpadnih voda i njihovog ispu{tanja u more.Dnevna produkcija otpadnih voda po stanovniku u op{tini Herceg Novi iznosi 202 litara na dan. Ekolo{ka me|uzavisnost morskog akvatorijuma, obale i priobalnog urbanog segmenta je evidentna, budući da se u poslednjem de{avaju problemi povremenih prekida vodosnabdevanja i odvo|enja otpadnih voda. Postoji jo{ nekoliko ekolo{kih poremećaja koji mogu imati u budu}nosti značaj teè re{ivih razvojnih problema. Naime, u izgradnji i rekonstrucijama turističkih objekata na obali godi{nje se u ure|enje ve{ta~ki stvorenih plaà dovla~e ogromne količine peska i {ljunka sa nepoznatim posledicama i recidivima delovanja morskih struja na fizičko-hemijski sastav morskog dna, pre svega u pogledu menjanja kvaliteta morskog blata. To je otvoreno pitanje koje se ne sme prepustiti individualnim odlukama i interesima. Drugi segment osetljiv na ekolo{ke poreme}aje je urbani pojas formiran u priobalju posebno na potesu od Igala preko Tople do Herceg Novog. Pojas se mora posmatrati kontinualno u prostoru iz prostog razloga {to se naseljavanje stanovni{tva odvija longitudinalno uzdu` glavnog magistralnog pravca sa kojim se pruàju i glavni sistemi vodosnabdevanja i kanalizacije istina pokrivajući samo zaposednuti, naseljeni prostor. U ovom segmentu prisutni su problemi vodozaga|ivanja, zaga|ivanja vazduha i zemlji{ta, izduvnim gasovima iz saobra}aja, koji stvara i povećani stepen buke, posebno u letnjoj turističkoj sezoni. Ostali segmenti prostora, uslovno su manje izloèni ekolo{kim poreme}ajima I ekscesima, ali ih je neophodno za{titi, {to se prvenstveno odnosi na periurbani segment i poluostrvo Lu{ticu. Ona moè biti optere}ena neprimernim načinom pona{anja turista i problemima prikupljanja i evakuacije otpadnih materijala. Poseban problem Herceg Novog je postoje}a lokacija deponije sme}a u ruralnom Zale|u, a predstavlja ne ekolo{ki problem nego izraèni ekolo{ki eksces sa polivaletnim posledicama na neposrednu okolinu regionalnog parka Orijen. Smernice za dalju razradu prostora



Kod planiranja upravljanja područjem morskog dobra neophodno je utvrditi odgovarajući ekolo{ki model, sprečiti znatnije izmene pejzažnih vrednosti, tj. teìti ka zadràvanju autentičnih odlika pejzaà, a budući privredni i turistički razvoj bazirati na principu ”odrìvog razvoja”. Posebno treba voditi računa o: - racionalnijem kori{ćenju već zauzetog prostora, - što manjem zauzimanju novih prostora, - kori{ćenju očuvanih prostora uz minimum intervencija i maksimalno očuvanje prirodnog pejzaà, - za{titi mediteranske vegetacije, maslinjaka i {umskih kultura, - očuvanju vrednih grupacija egzota, naročito uz obalne saobraćajnice, {etali{ta i pristane, - zadràvanju tradicionalnih arhitektonskih re{enja kao delova autohtonog kulturnog pejzaà, - zadràvanju autentičnosti pristana, - zabrani izgradnje objekata čije funkcionisanje zaga|uje sredinu. Izbor biljnih vrsta za ozelenjavanje slobodnih povr{ina treba da bude zasnovan na ekolo{kim karakteristikama područja i kategoriji buduće zelene povr{ine. Samo se tako mogu pravilno odabrati one biljne vrste koje će u datim uslovima postići najbolju funkcionalnost i harmonično se uklopiti u okruènje. Ključne smernice odrìvog razvoja na području Herceg Novog globalno posmatrano odnose se na: A EKOLO[KU ZA[TITU B EKONOMSKO-EKOLO[KI ODR@IVI RAZVOJ C PROSTORNU INTEGRISANOST D INFRASTRUKTURNU IZGRA\ENOST I OPREMLJENOST E KULTURNO-ISTORIJSKU PREPOZNATLJIVOST Respektujući ambijentalne vrednosti Hercegnovskog podru~ja, nu`nost ekolo{ke za{tite, te specifične razvojne potencijale, programi razvoja zadràvajući prethodne op{te odrednice moraju se usmeriti na interaktivno re{avanje razvojnih potencijala i problema prostornih delova jedinstvene Hercegnovske celine. Za sve objekte koji podleù izradi Elaborata o proceni uticaja na ìvotnu sredinu neophodno je sprovesti postupak izrade, a prema vaè}em Zakonu o ìvotnoj sredini (Slu`beni list Crne Gore br.48/08, od 11.08.2008.g) i Zakonu o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu (Sl.list RCG br.80/05 od 28.12.2005.g), kao i svim vaè}im pravilnicima vezanim za ovu oblast. 10. SMERNICE ZA PRIMENU DELA LIKOVNIH UMETNOSTI Pri re{avanju dispozicije dela iz oblasti likovnih i primenjenih umetnosti na podru~ju zahvata DUP-a teìlo se da se zadovolje slede}i uslovi: - Perceptivno sagledavanje u kretanju - Poloàj ~oveka u prostoru - Postoje}i kvalitet izgra|enosti Parternom materijalizacijom prostora, pe{a~kih tokova, ulica, parkovskih staza, kao i mesta susreta gra|ana i posetilaca daje se nova likovna nota.



Razme{tajem drvoreda, ukrasnog zelenila, o~uvanjem starih stabala, doprinos vizuelnom interesu urbane sredine je ve}i. Urbana oprema sa uli~nim osvetljenjem dobro re{ena daje svoj poseban udeo u vizuelnim efektima, pa je treba kontrolisati. 11. SMERNICE ZA REALIZACIJU PLANA Prva faza realizacije plana traba da obuhvati infrastrukturno i komunalno opremanje predmetnog prostora, dinamiku realizacije bazirati na potrebama pojedinih zona i njihovoj postoje}oj opremljenosti. Kako se radi o zna~ajnom naselju u okviru Opštine neophodno je pojedine prostore realizovati i opremiti u skladu sa planom iako u ekonomskom smislu ne pruàju dovoljnu opravdanost ali pruàju mogu}nost za razvijanje planiranih sadràja uz njih. Realizacija dela prostora na kome su privatni korisnici realizova}e se u skladu sa njihovim potrebama ali tu realizaciju treba da prati komunalno opremanje. Pri realizaciji plana neophodno stalno prisustvo i kontrola nadle`nih slu`bi a sa ciljem da se prostor u potpunosti privede planiranoj nameni. Za sve objekte predvi|ene ovim urbanisti~kim planom shodno ~lanu 17 Zakona o za{titi ìvotne sredine (Sl.list RCG br.12/96), koji mogu da dovedu do zaga|ivanja ìvotne sredine, odnosno koji predstavljaju rizik po ìvotnu sredinu, obavezna je izrada procene uticaja zahvata na ìvotnu sredinu. 12. USLOVI ZA RACIONALNO KORI[]ENJE ENERGIJE Održivoj potrošnji energije treba dati prioritet racionalnim planiranjem potrošnje, te implementacijom mera energetske efikasnosti u sve segmente energetskog sistema. Održiva gradnja je svakako jedan od značajnijih segmenata održivog razvoja koji uključuje:

- Upotrebu građevinskih materijala koji nisu štetni po životnu sredinu - Energetsku efikasnost zgrada - Upravljanje otpadom nastalim prilikom izgradnje ili rušenja objekata

U cilju energetske i ekološki održive izgradnje objekata treba težiti : - Smanjenju gubitaka toplote iz objekta poboljšanjem toplotne zaštite spoljnih elemenata i

povoljnim odnosom osnove i volumena zgrade - Povećanju toplotnih dobitaka u objektu povoljnom orijentacijom zgrade i korišćenjem

sunčeve energije - Korišćenju obnovljivih izvora energije u zgradama (biomasa, sunce, vjetar itd) - Povećanju energetske efikasnosti termoenergetskih sistema. U cilju racionalnog

korišćenja energije treba iskoristiti sve mogućnosti smanjenja korišćenja energije u objektima. Pri izgradnji objekata koristiti savremene termoizolacione materijale, kako bi se smanjila potrošnja toplotne energije.

- Predvidjeti mogućnost korišćenja solarne energije. - Kao sistem protiv preterane insolacije korititi održive sisteme (zasenu škurama,

gradjevinskim elementima, zelenilom i sl.) kako bi se smanjila potrošnja energije za veštačku klimatizaciju.

- Pri proračunu koeficijenta prolaza toplote objekata uzeti vrednosti za 20-25% niže od maksimalnih dozvoljenih vrednosti za ovu klimatsku zonu.



- Drvoredima i gustim zasadima smanjiti uticaj vetra i obezbediti neophodnu zasenu u ljetnjim mesecima

Cilj sveobuhvatne uštede energije, a time i zaštite životne sredine je stvoriti preduslove za sistemsku sanaciju i rekonstrukciju postojećih zgrada, a zatim i povećanje obavezne toplotne zaštite novih objekata. Prosečne stare kuće godišnje troše 200-300 kWh/ m2 energije za grejanje, standardno izolovane kuće ispod 100, savremene niskoenergetske kuće oko 40, a pasivne 15 kWh/ m2 i manje. Energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Crnoj Gori, možemo zagrejati 3-4 niskoenergetske kuće ili 8-10 pasivnih kuća. Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, hladnih spoljnih konstrukcija, oštećenja nastalih vlagom (kondenzacijom) kao i pregrejavanja prostoria leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, nekonforno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije što dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja životne sredine. Poboljšanjem toplotno izolacionih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote za prosečno 40 do 80%. Kod gradnje novih objekata važno je već u fazi idejnog rešenja u saradnji sa projektantom predvideti sve što je potrebno da se dobije kvalitetna i optimalna energetski efikasna zgrada. Zato je potrebno:

- Analizirati lokaciju, orjentaciju i oblik kuće - Primeniti visoki nivo toplotne izolacije kompletnog spoljnjeg omotača objekta i

izbegavati toplotne mostove. U cilju racionalnog korišćenja energije treba iskoristiti sve mogućnosti smanjenja korišćenja energije u objektima. Pri izgradnji objekata koristiti savremene termoizolacione materijale, kako bi se smanjila potrošnja toplotne energije

- Iskoristiti toplotne dobitke od sunca i zaštititi se od preteranog osunčanja. Kao sisitem protiv preterane insolacije korititi održive sisteme (zasenu škurama, građevinskim elementima, zelenilom i sl) kako bi se smanjila potrošnja energije za veštačku klimatizaciju. Drvoredima i gustim zasadima smanjiti uticaj vetra i obezbediti neophodnu zasenu u letnjim mesecima

- Rashladno opterećenje treba smanjiti putem mera projektovanja pasivnih kuća. To može uključiti izolovane površine, zaštitu od sunca putem npr. brisoleja, konzolne strukture, ozelenjene nadstrešnice ili njihove kombinacije

- Pri proračunu koeficijenta prolaza toplote objekata uzeti vrijednosti za 20-25% niže od maksimalnih dozvoljenih vrednosti za ovu klimatsku zonu

- Niskoenergetske tehnologije za grejanje i hlađenje se trebaju uzeti u obzir gde god je to moguće

- Kad god je to moguće, višak toplote iz drugih procesa će se koristiti za predgrejavanje tople vode za hotel, vile i dr.

- Održivost fotovoltaičnih ćelija treba ispitati u svrhu snabdevanja niskonaponskom strujom za rasvetu naselja, kao i druge mogućnosti, poput punjenja električnih vozila.

13. EKONOMSKA ANALIZA I TRO[KOVI REALIZACIJE PLANIRANIH SADR@AJA U OKVIRU PLANA Tro{kovi realizacije planiranih sadr`aja obuhvataju:



1. Tro{kovi pripremanja zemlji{ta 2. Tro{kovi opremanja zemlji{ta

1) Tro{kovi pripremanja zemlji{ta Tro{kovi pripreme zemlji{ta obuhvataju tro{kove eksproprijacije zemlji{ta I objekata i tro{kove ru{enja objekata koji su u zoni novoplaniranih javnih povr{ina. Tro{kovi eksproprijacije zemlji{ta u funkciji saobra}ajnih povr{ina 15 232.40m2 x 20∈= 302648∈ Tro{kovi eksproprijacije zemlji{ta u funkciji gradskog parka 16 822.25m2x 20∈ =336445∈ UKUPNO TRO[KOVI PRIPREMANJA ZEMLJI[TA 639 093∈

2Tro{kovi opremanja zemlji{ta Tro{kovi komunalnog opremanja podrazumevaju tro{kove izgradnje saobra}ajnica i komunalne infrastrukture i to: SAOBRA]AJNICE tro{kovi izgradnje saobra}ajne infrastrukture: m2 cena ukupno - tro{kovi rekonstrukcije Jadranske magistrale kolovoz 11800 x 60∈ = 708 000∈ trotoar 3800 x 40∈ = 152 000∈ - tro{kovi rekonstrukcije sekundarne mre`e (kolovoz) 11450 x 30∈ = 343 500∈ - tro{kovi izgradnje sekundarne mre`e (kolovoz) 19260 x 50∈ = 963 000∈ - tro{kovi izgradnje trotoara 4030 x 40∈ = 161 200∈ - tro{kovi izgradnje parkinga 875 x 40∈ = 35 000∈ - tro{kovi izgradnje platoa (od kamenih plo~a) 3500 x 100∈ = 350 000∈ UKUPNO TRO[KOVI IZGRADNJE SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE: 2 712 700 ∈

HIDROTEHNI^KA INFRASTRUKTURA

- tro{kovi izgradnje vodovoda: cevi pre~nika ∅100mm – 3030m x 120 = 363 600,00€



cevi pre~nika ∅150mm – 480m x 140 = 67 200,00€ cevi pre~nika ∅200mm – 1020m x 180 = 183 600,00€ cevi pre~nika ∅400mm – 300m x 240 = 72 100,00€

- tro{kovi izgradnje kanalizacije za otpadne vode -

cevi pre~nika ∅200mm – 2530m x 200 = 506 000,00€ cevi pre~nika ∅250mm – 1000m x 210 = 210 000,00€ cevi pre~nika ∅250mm – 610m x 220 = 134 200,00€ potisni vod 580m x 200 = 116 000,00€

- tro{kovi izgradnje kanalizacije za atmosferske vode

cevi pre~nika ∅300mm – 600m x 220 = 132 000,00€ cevi pre~nika ∅400mm – 1320m x 240 = 316 800,00€ cevi pre~nika ∅500mm – 700m x 260 = 182 000,00€ cevi pre~nika ∅600mm – 110m x 280 = 30 800,00€

UKUPNO TRO[KOVI HIDROTEHNI^KE INFRASTRUKTURE: 2 314 200,00 ∈ ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA VN mre`a:

- tro{kovi izgradnje trafo stanice 35/10kV, snage2x8MVA,komplet gra|evinski I elektoenergetski deo

kom.1x110 000= 110 000 Eura - tro{kovi izgradnje novog kablovskog 35kV-nog kabla ,sa iskopom rova i

polaganjem kabla km.0.25x45 000 = 11 250 Eura

- tro{kovi izgradnje trafo stanice 10/0.4kV,1x630kV,komplet gra|evinski I elektoenergetski deo

kom.6x35 000= 210 000 Eura

- tro{kovi izgradnje trafo stanice 10/0.4kV,1x1000kV,komplet gra|evinski I elektoenergetski deo

kom.2x39 000= 78 000 Eura

- tro{kovi izgradnje novog kablovskog 10kV-nog voda 3x240mm2 ,sa iskopom rova i polaganjem kabla

km.3.5x45 000 = 157 500 Eura

- Ostali tro{kovi:izrada projektne dokumentacije,saglasnosti pau{alno oko 5% = 23 400 Eura



NN mreà i javna rasveta:

- Izgradnja novih niskonaponskih kablovskih mreà km.12x40 000 = 56 000 Eura

- tro{kovi nabavke i postavljanje spoljne rasvete(stiubovi ,NN kabal i ostala oprema

km4x44 000 = 176 000 Eura

- Ostali tro{kovi:izrada projektne dokumentacije,saglasnosti pau{alno 5% = 12 000 Eura

UKUPNO TRO[KOVI IZGRADNJE ELEKTROENERGETSKIE INFRASTRUKTURE: Ukupno: 734 150 Euro TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA - orijentacioni tro{kovi izgradnje Izrada kablovske kanalizacije(iskop rova i polaganje cevi, izrada okna sa poklopcima, TK kablovi) PROCENA UKUPNIH TRO[KOVA IZGRADNJE TELEKOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE

Ukupno: 400 000 Eura ZELENILO: Ure|enje zelenih povr{ina (parkovskih povr{ina i ure|enih zelenih povr{ina tipa skver, drvored i sl.) obuhvata grubo i fino planiranje zemlji{ta (isklju~uju}i tro{kove nasipanja kod pojedinih delova podru~ja, koje u ovoj fazi nisu razmatrane), zatim zasa|ivanje sadnica i podizanje travnjaka, isklju~uju}i tro{kove odràvanja ovih povr{ina. UKUPNI TRO[KOVI URE\ENJA ZELENIH POVR[INA - PAU[ALNO 172200∈ UKUPNO TRO[KOVI IZRADE PROJEKTNE DOKUMENTACIJE: ZA OPREMANJE ZEMLJI[TA 189 997.5∈ UKUPNO TRO[KOVI OPREMANJA ZEMLJI[TA 6 523 247.5 ∈



UKUPNI TRO[KOVI REALIZACIJE PLANIRANIH SADR@AJA NA TERITORIJI DUP--a

UKUPNO TRO[KOVI PRIPREMANJA ZEMLJI[TA

639 093∈

UKUPNO TRO[KOVI OPREMANJA ZEMLJI[TA

6 523 247.5∈

UKUPNO

7 162 340.5∈

14. OP[TI I PRAVNI ASPEKTI o Razlozi i pokretanje inicijative Namene kojima treba privesti prostor koji zahvata DUP “Zelenika - Centar” dosada su bile utvr|ene. • GUP-om a što je u skladu sa PPO Herceg Novi koji je donešen u toku izrade ovog plana. • Planovima višeg reda su predvi|enje smernice za ure|enje i izgradnju ovog dela grada. Razlozi prakti~ne prirode, kao i potreba formiranja kvalitetnijeg ambijenta u skladu sa planovima vi{eg reda, uzrokovali su potrebu pokretanja inicijative koja je rezultirala dono{enjem Odluke broj 01-1-173/07 o pristupanju izradi DUP-a “Zelenika - Centar” od 14.3.2007.god (u daljem tekstu Odluke). o Normativna ure|enost Pravni ambijent u kome se pristupa operacionalizaciji napred opisane inicijative i realizaciji citirane Odluke ~ine pre svega: - Zakon u planiranju i ure|enju prostora - Zakon o finansiranju i izgradnji investicionih objekata - Zakon o gra|evinskom zemlji{tu i odgovaraju}e odluke o gradskom gra|evinskom zemlji{tu - Statut Skup{tine op{tine Herceg Novi - Propisi o za{titi `ivotne sredine - Dono{enje i sadr`ina odluke Na temelju pokrenute inicijative, Predsedni Op{tine Herceg Novi doneo je odluku o pristupanju izradi DUP-a “Zelenika - Centar” u Herceg Novom. Navedenom odlukom odre|eni su



Vrasta dokumentacije: Detaljni urbanisti~ki plan “Zelenika - Centar” u Herceg Novom. Podru~je: Granica zahvata DUP-a “Zelenika - Centar” definisana je u

grafi~kim prilozima Na~in finansiranja: Sredstva obezbe|uje Op{tina Herceg Novi

Ustanova za staranje o pripremnim poslovima: Sekretarijat za urbanizam i gra|evinarstvo SO Herceg Novi

- Izrada i doo{enje plana Predstavnik SO koji je odre|en da se stara o pripremnim poslovima, pripremio je Projektni zadatak utvr|en od strane izvr{nog odbora organa SO Podgorica i dokumentaciju za izradu plana, a zatim zaklju~io Ugovor, kojim je izradu plana ustupio "Urbanprojektu" iz ^a~ka ~ija je delatnost izrada prostorno planske dokumentacije. Pored navedenog, u okviru pripremnih poslova: prati izradu plana, pribavlja propisane saglasnosti i mi{ljenja na plan, sara|uje sa preduze}ima, ustanovama i organima u skladu sa Zakona o planiranju i ure|enju prostora, organizuje i pregleda elaborate, priprema odluke za dono{enje plana i dr.

- Ugovor o izradi plana zaklju~en je sa ,,Urbanprojektom,, ad iz ^a~ka. a predmet je izrada

DUP-a “Zelenika - Centar” sve u skladu sa Zakonom o planiranju i ure|enju prostora, programskom zadatku Naru~ioca i ponudom Obra|iva~a.

- Planski dokument bi}e dostavljen na stru~nu ocenu tela koje imenuje odnosno odre|uje izvr{ni organ jedinice lokalne samouprave.

- Po utvr|ivanju Nacrta plana od strane izvr{nog organa jedinice lokalne samouprave isti }e

biti stavljen na javnu raspravu. Postupkom javne rasprave obezbe|eno je da gra|ani, a posebno oni koji gravitiraju podru~ju za koje se plan donosi, davanjem svojih primedbi i predloga, ostvare svoje pravo na u~e{}e u dono{enju, a kasnije i u realizaciji plana.

- Izve{taj o javnoj raspravi zajedno sa utvr|enim Nacrtom plana i mi{ljenjem stru~nog tela

bi}e dostavljen Obra|iva~u plana radi izrade Predloga urbanisti~kog plana. Predloge iz mi{ljenja stru~nog tela, koji su prethodno usagla{eni, Obra|iva~ }e ugraditi u Predlog plana. Ura|eni Predlog plana obra|iva~ }e u ugovorenom broju primeraka dostaviti Investitoru

- Predlog plana sa stru~nim mi{ljenjem komisije bi}e dostavljen izvr{nom organu SO na

razmatranje i utvr|ivanje, a ovaj Skup{ini Op{tine radi dono{enja plana.



- Sprovo|enje plana Nakon usvajanja plana, svi subjekti i fizi~ka i pravna lica, organizacije i udru`enja, u sprovo|enju plana, odnosno realizaciji izgradnje objekata na podru~ju zahvata plana, u skladu sa odredbama Zakona o finansiranju i izgradnji investicionih objekata, du`ni su po{tovati planska re{enja utvr|ena usvojenim planskim dokumentom. Za ona lica koja se u realizaciji i sprovo|enju plana pona{aju suprotno njegovim re{enjima, slede zakonske posledice o ~emu se staraju nadle`ni inspekcijski organi i sami gra|ani sa podru~ja pokrivenog planom, odnosno sva pravna i fizi~ka lica koja za to imaju pravni interes.



Februar 2010.god.

a. uvod - herceg novitaloga, s tim {to se pove}anjem nadmorske visine koli~ina taloga pove}ava....

Documents