kako da srbija pove]a izvoz hrane? - seedev · 2014. 6. 10. · studija "kako da srbija pove}a...

KAKO DA SRBIJA

POVE]A IZVOZ HRANE?

40 %

30 %

20 %

10 %

0 %

-10 %-15 % -10 % -5 % 0 5 % 10 % 15 %

Pro

se~a

n ud

eo u

sve

tsko

m iz

vozu

Prose~an indeks rasta

Svet

ski i

ndek

s ra

sta

EU 15

Hrvatska

CEFTANZ^

BiHSrbija

KAKO DA SRBIJA

POVE]A IZVOZ HRANE?

studija_korice.qxp 10/30/2012 3:34 PM Page 5

SADR@AJ

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 3

2. Karakteristike izvoza poljoprivrednih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .str. 4

3. Osnovni razlozi dobrih trendova trendova izvoza poljoprivrednih proizvoda . . . . . . .str. 12

4. Proizvodni i izvozni potencijal poljoprivrede Srbije i faktori koji na njega uti~u . . . . .str. 20

5. Pet glavnih strate{kih aktivnosti za pove}anje izvoza hrane iz Srbije . . . . . . . . . . . .str. 30

Studija "Kako da Srbija pove}a izvoz hrane" proizilazi iz rezultata i aktivnosti u okviru komponenti [vajcarskog programa trgovinske saradnje (TCP), faze III za ~ije su upravljanje i koordinaciju aktivnosti sa institucijama i partnerima u Republici Srbijizaslu`ni:

Irenka Krone Germann, Projekt menadèrka u Dràvnom sekretarijatuza ekonomske poslove pri Ministarstvu za ekonomske poslove [vajcarske(SECO) kao i Beatrice Meyer, Nadia Bohli i Arminio Rosi} iz [vajcarskekancelarije za saradnju u Republici Srbiji (SDC).

Sadràj studije integri{e rezultate zajedni~kih aktivnost slede}ih organizacija i stru~njaka:IPI - Olga Alleman, Erik Thevenod MottetIDEAS - Nicolas Imboden, Josip PervanREDD - Dominique Barjolle, Anna Perret, Bojana Mihovski SEEDEV - Goran @ivkov, Pascal Bernardoni, Dragana Tar, Ivana Duli}Markovi}, Miroslav BudinskiMENA - Tamara @ivadinovi}GEM - Michel Timsit, @upan MartinovskiFINS: Jasna Mastilovi} Aleksandra Novakovi}, Predrag Ikoni}

Na pisanju studije radili: Alleman Olga, Josip Pervan, Erik ThevenodMottet, Dominique Barjolle, Goran @ivkov, Ivana Duli} Markovi}, PascalBernardoni, Dragana Tar, Nemanja Teofilovi}

Urednik studije: Goran @ivkovLektura: Aleksandra Markovi} i Sanja Kesi} Risti}Dizajn: Miroslav Dragin i @eljko Bodroì}Prelom: Miroslav Dragin

3

Studija "Kako da Srbija pove}a izvoz hrane" predstavlja pregled iskustava i zaklju~aka tima okupljenog u realizaciji [vaj-carskog programa trgovinske saradnje (TCP), faze III, koji je finansiran od strane Dràvnog sekretarijata za ekonomskeposlove pri Ministarstvu za ekonomske poslove [vajcarske (SECO).

Tokom trogodi{njeg trajanja (2009-2012) Program je usmeren na unapre|enje poslovanja specifi~nih trgovinskih sektora ipromociju izvoza i konkurentnosti proizvoda iz Srbije. Ukupna vrednost od preko 2,5 miliona CHF, obezbedila je podr{kuinstitucijama, pre svega Ministarstvu nauke i tehnolo{kog razvoja1, Ministarstvu poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede,Zavodu za intelektualnu svojinu, Akreditacionom telu Srbije, kao i lokalnim partnerima - stru~njacima i udruènjima pro -izvo|a~a i to u slede}im oblastima.

• Ispunjavanja uslova za pristup i ~lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO)

• Sticanju znanja i iskustva o standardima GLOBALGAP i drugih dobrovoljnih standarda u poljoprivredi

• Prava intelektualne svojine (naro~ito oznaka geografskog porekla) i uskla|enosti sa TRIPS Sporazumom

Koordinacija projekta ostvarena je u~e{}em [vajcarske kancelarije za saradnju u Republici Srbiji (SDC).

Studija "Kako da Srbija pove}a izvoz hrane" obuhvata rezultate tri od ~etiri TCP III programske komponente, i poku{aj jeu~esnika da skrenu pa`nju proizvo|a~ima, donosiocima odluka i javnosti na dobre trendove rasta izvoza poljoprivrednihproizvoda iz Srbije od 2005. godine, ali i da izmeri kakvi su ti trendovi u pore|enju sa konkurentima. Studija daje pre-poruke operativnih mehanizama kojima bi se izvozni rezultati pobolj{ali, oni su grupisani u pet pravaca:

1. Postati ~lan STO i osigurati izvozne dozvole za EU

2. Uvoditi standarde i garantovati kvalitet

3. Pove}ati konkurentnost

4. Unaprediti trì{ni lanac i objediniti ponudu

5. Poznavati izvozno trì{te i promovisati izvoz

Put ka konkurentnosti koja vodi ve}em izvozu je dvostruk - ili cenom ili kvalitetom. Studija pokazuje da je danas izvozpoljoprivrednih proizvoda iz Srbije baziran na cenovnoj konkurentnosti i to uglavnom ìtarica i vo}a ukazuju}i na potrebuda se u budu}nosti ve}a pa`nja posveti konkurentnosti kvalitetom. Kvalitet nije samo unutra{nje svojstvo proizvoda -izgled, ukus i hranjivost, ve} i proces proizvodnje, organska, fer trgovina, dokaz o poreklu i sli~no. Potro{a~ èli proizvodkoji je zdraviji, "zeleniji" koji je putovao kra}e od proizvodne do prodajne ta~ke, koji je sve`, jedinstven i koji odgovara nje-govom-njenom vrednosnom i ideolo{kom sistemu. Potro{nja hrane time postaje gest li~ne politike i ideologije koji svedo~io stilu ìvota!

^lanstvo u STO i EU stvara predvidljiv ekonomski i zakonski okvir koji je preduslov za razvoj konkurentnosti me|udoma}im proizvo|a~ima. Kvalitet se na me|unarodnom trì{tu dokazuje ispunjavanjem standarda - od onih osnovnih kojise ti~u bezbednosti hrane, a koji su podloga za dobrovoljne standarde kvaliteta, do standarda koji trgovini garantuju dobruproizvo|a~ku praksu (GLOBALG.A.P.) pa do standarda kojima se {tite proizvodi koji svoj kvalitet grade na posebnimuslovima podneblja i tehnologijama karakteristi~nim za tradicionalno znanje i iskustvo (OGP).

1 UVOD

1 Od 2012. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnloškog razvoja

4

2 KARAKTERISTIKE IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA• Srbija izvozi malo poljoprivrednih proizvoda, ali trendovi su dobri

• Srbija bele`i rast izvoza, ali dugi rastu br`e

• EU je nabolji partner Srbiji u trgovini poljoprivrednim proizvodima

• Sa ovakvim izvoznim rezultatima Srbija još uvek zaostaje za konkurentima

• Najvi{e se izvoze primarni poljoprivredni proizvodi

Srbija izvozi malo poljoprivrednihproizvoda, ali trendovi su dobriOd 2002. godine Srbija ostvaruje zna~ajne rezultate u trgovi-ni poljoprivrednim proizvodima. Izvoz i uvoz poljoprivrednihproizvoda konstantno raste od 2002 godine. Od 2005. godineSrbija bele`i suficit. Trend rasta uvoza i izvoza pove}ava se izgodine u godinu, s tim {to je, pod uticajem Svetskeekonomske krize, u 2009. u pore|enju sa prethodnom 2008.godinom do{lo do pada trgovine u oba smera. 2009. godine,Srbija je izvezla 2.6 puta vi{e poljoprivrednih proizvoda nego{to ih je uvezla. Pozitivan trend pove}anja suficita izvozazabele`en je u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednihproizvoda i 2010. i 2011. godine. Rast je rezulat pove}anjaizvoza, pove}anja cena poljoprivrednih proizvoda i padadolara.

Spoljnotrgovinska razmena poljoprivrednih proizvoda u milionima USD Izvor: UN Comtrade

Trgovina poljoprivrednim proizvodima po destinacijama izvoza i uvoza (2011)Izvor: UN Comtrade

Izvoz poljoprivednihproizvoda ima trend rasta,a 2011. godine vrednostizvoza je udvostru~ena u

odnosu na 2006. 91 % izvoza je u EU i

region koji pokriva CEFTA sporazum

6

2 KARAKTERISTIKE IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

3000

2500

2000

1500

1000

500

0

-500

100 %

90 %

80 %

70 %

60 %

50 %

40 %

30 %

20 %

10 %

0 %

2002 2003

uvoz izvoz balans

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

ostale zamlje

izvoz uvoz

EU

CEFTA

22,55 %

44,48 %

32,97 %

40,85 %

50,01 %

9,14 %

-75 -170

136343

547

480

9381195

1295

-201

Srbija beleì rast izvoza, ali drugi rastu brèU Srbiji, kao i u CEFTA regionu, izvoz raste brè od prose~nogsvetskog izvoza poljoprivrednih proizvoda. Sa negativnimindeksom rasta izvoza u odnosu na svet, Hrvatska je jedinadràva potpisnica CEFTA sporazuma koja beleì manji indeksrasta od Srbije. S druge strane, Srbija beleì najve}u vrednostizvoza u regionu. Iako EU 15 zemlje imaju negativan indeksrasta izvoza, prose~an udeo u svetskom izvozu poljoprivrednihproizvoda ovih dràva iznosi 35%. Najve}i konkurenti Srbijesu Nove zemlje ~lanice (NZ^) EU koje beleè za 1.4% ve}igodi{nji rast izvoza od Srbije. Tako|e, NZ^ u svetskom izvozuu~estvuju sa 4.6%, dok je udeo Srbije samo 0.2%.

U~e{}e u svetskom izvozu poljoprivrednih proizvoda (2007-2011)Izvor: UN Comtrade

Trend rasta izvozapoljoprivrednih proizvoda

u odnosu na svet (prose~ansvetski trend = 0) i udeo u

svetskom izvozu pokazuje daSrbija i pored pozitivnog trenda

rasta zaostaje za glavnimkonkurentima - zemljama NZ^

EU i po prose~nom indeksurasta, a i po udelu u

svetskom izvozu

7

40 %

30 %

20 %

10 %

0 %

-10 %-15 % -10 % -5 % 0 5 % 10 % 15 %

Pro

se~a

n ud

eo u

sve

tsko

m iz

vozu

Prose~an indeks rasta

Svet

ski i

ndek

s ra

sta

EU 15

Hrvatska

CEFTA

Srbija

NZ^

BiH

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

8


EU je najbolji partner Srbiji u trgovinipoljoprivrednim proizvodimaNajve}i trgovinski partner Srbiji je Evropska unija, sa kojompostoji konstantan rast razmene poljoprivrednih proizvoda.Rast trgovine se poslednjih godina javlja i sa CEFTA zemlja-ma, naro~ito nakon znatne liberalizacije i potpisivanja jedin-stvenog trgovinskog sporazuma 2006. godine. Godine 2011.polovinu poljoprivrednih proizvoda namenjenih izvozu, Srbijaje izvezla u EU, kada tome dodamo i izvoz u CEFTA zemljevidimo da ova dva trì{ta ~ine vi{e od 90% trì{ta zapoljoprivredne proizvode iz Srbije. Najve}i rast izvoza Srbijabeleì prema Rumuniji u koju je pro{le sezone izvezeno vi{eod 6 puta vi{e poljoprivrednih proizvoda nego 2008. godine.Su{tinski to ne zna~i da je Rumunija najve}i uvoznikpoljoprivrednih proizvoda iz Srbije jer se ìtarice prevoze doluke Konstanca na dalje destinacije. Preko Rumunije senajvi{e izvoze kukuruz, p{enica i rafinirani beli {e}er. PosleRumunije, u kojoj se formalno beleì izvoz od $228 milionaUSD za period 2008-2011, najve}i izvozni partneri od zema -lja Evropske Unije su Nema~ka i Italija. Me|u prvih 10zemalja u koje Srbija izvozi poljoprivredne proizvode nalazise i Rusija.

1400

1200

1000

800

600

400

200

0

CEFTA EU Rusija Ostale zemlje

Izvoz poljoprivrednih proizvoda Srbije u milionima USD Izvor: UN Comtrade

Izvoz poljoprivrednih proizvoda po destinacijama u Srbiji i Hrvatskoj 2011. godineIzvor: UN Comtrade

100 %

90 %

80 %

70 %

60 %

50 %

40 %

30 %

20 %

10 %

0 %

40,8 %

50,0 %

6,2 %3,0 %

22,6 %

44,5 %

3,4 %

29,5 %

43,3 %

41,1 %

1,5 %

14,1 %

10,7 %

67,7 %

0,1 %

21,6 %

izvoz

Srbija Hrvatska

uvoz izvoz uvoz

Od 2009.godine EU postaje

najve}i izvozni partnerSrbije. Do tada najve}atrgovina poljoprivrednimproizvodima obavljala

se u okviru CEFTAregiona.

9

U periodu pred krizu od 2005-2008. izvoz poljoprivrednihproizvoda iz Srbije u CEFTA zemlje uve}an je vi{e od tri puta.Ovaj intenzivan rast nije pratio izvoz u EU i ostale zemlje, aliizvoz ka ovim destinacijama pokazuje konstantan porast, ~ak iu vreme krize. Hrvatska preko dve tre}ine uvozi iz EU, a izregiona samo deseti deo ukupnog uvoza. S druge strane njojje CEFTA trì{te glavno izvozno trì{te, za razliku od Srbijekoja najvi{e izvozi u EU.Od zemalja u okruènju, Srbija najvi{e izvozi u Bosnu iHercegovinu. Godi{nji izvoz od 367.4 miliona dolara u pro-teklih {est godina i udeo u ukupnom izvozu od 19% svrstavaBiH u zna~ajne partnere Srbije kad je u pitanju trgovinapoljoprivrednim proizvodima. Od prve godine krize, izvozSrbije u susedne zemlje konstantno raste. U odnosu na 2010.godinu, pro{logodi{nji izvoz u BiH bio je ve}i za 9%, a uHrvatsku ~ak za 40%. S obzirom da Hrvatsku o~ekuje ~lanst-vo u EU, ovo je jo{ jedan pokazatelj da je glavni partner Srbijeu izvozu poljoprivrednih proizvoda Evropska Unija, naro~itoNZ^ u koje je Srbija izvezla 2011. godine 23% vi{epoljoprivrednih proizvoda nego godinu dana ranije. Ukupanrast izvoza u Evropsku Uniju u ovom periodu je 19.8%, dok jeu zemlje CEFTA samo 12.6%.Zna~ajan izvozni partner Srbije je i Rusija. Godine 2011.izvoz proizvoda u Rusiju bio je u vrednosti od 165 milionadolara, odnosno 6.2% ukupnog izvoza Srbije. Srbija 2011.godine beleì rast izvoza poljoprivrednih proizvoda u RuskuFederaciju od 62% u odnosu na 2009. godinu. Ovo pove}anjesu{tinski nije veliko kad se uzme u razmatranje vrednostizvoza i ima na umu preferencijalni status Srbije na ruskomtrì{tu.Ostali deo sveta uvozi svega 3% proizvoda iz Srbije, dokSrbija uvozi skoro 30% poljoprivrednih proizvoda iz zemaljakoje ne spadaju ni u jednu od gore pomenutih grupa. Za raz-liku od Srbije, Hrvatska iz ostatka sveta uvozi ne{to preko20% poljoprivrednih proizvoda, a izvozi ~ak 14%.

Sa ovakvim izvoznim rezultatima Srbijajo{ uvek zaostaje za konkurentimaSrbija ostvaruje zna~ajne izvozne rezultate kako u veli~iniizvoza tako i u trendovima. Tako je izvoz je od 2002 - 2008.prose~no rastao po stopi od 24% dok je ta stopa u periodu od2008-2011. godine opala i iznosi 12.5%. Nivo, ostvarivanjesuficita i stopa rasta izvoza ~esto se uzimaju kao osnovniargument za{to poljoprivreda treba da bude prioritet u razvojuSrbije.Pored toga {to je najve}i izvoznik poljoprivrednih proizvodame|u CEFTA zemljama, Srbija beleì i najve}i rast izvoza uposlednje tri godine u odnosu na glavne konkurente. Me|utimprimetno je da i konkurenti Srbije beleè rast, jedino stare~lanice EU, koje su pristupile Uniji pre 2004. godine u pros-eku beleè negativan trend rasta izvoza poljoprivrednihproizvoda.Me|utim, sa prose~nom vredno{}u izvoza od 531 USD pohektaru tokom 2011. Srbija se nalazi na za~elju po veli~iniizvoza po obradivoj povr{ini u Evropi. U pore|enju sa ostalimnovim zemljama ~lanicama EU, pa ~ak i CEFTA partnerima(nema smisla porediti se sa Holandijom, Danskom,Francuskom, Belgijom i drugim starim zemljama ~lanicamaEU koje ostvaruju po nekoliko hiljada USD izvoza po hektaru),samo nekoliko zemalja (BiH, Albanija, Crna Gora, Moldavija i

4

3

2

1

0

25

20

15

10

5

02007 2008 2009 2010 2011

CEFTA

BiH

Hrvatska

NZ^

Srbija

EU 15

Trend izvoza poljoprivrednih proizvoda u milijardama dolara Izvor: UN Comtrade

Trend EU 15je zbog

preglednosti na sekundarnoj

osi

Rumunija) ostvaruju lo{ije izvozne rezultate. Situacija nije sjaj-na ni u okruènju, {to potvr|uje ~injenica da je izvoz Srbije pohektaru ve}i od prose~nog izvoza zemalja CEFTA. U odnosuna 2009. godinu Srbija izvozi vi{e poljoprivrednih proizvodaod Crne Gore i Moldavije, za kojima je u tom periodu zaosta-jala. Ovo je posledica kako naglog rasta izvoza Srbije (od2009. do 2011. izvoz Srbije pove}an je za ~ak 27%, prven-stveno kao posledica rasta izvoza kukuruza usled visokih cenaìtarica na svetskom trì{tu), tako neznatnog rasta izvoza ovihzemalja u posmatranom periodu (ìtarice im ne predstavljajuglavne izvozne proizvode). Dodatno, rast izvoza od skoro 20%godi{nje je manji ili na nivou rasta koji ostvaruju ostale NZ^.Suficit u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodimanije posledica velikog izvoza nego malog uvoza usled niskogstandarda i visokih carina. Kada bi Srbija imala potro{njupovr}a, ~okolada, vina, sireva i drugih artikala koji se po prav-ilu svuda uvoze, ne bismo imali suficit. Mala kupovna mo}uti~e lo{e na stanovni{tvo, ali dobro na trgovinski bilans upoljoprivredi. Srbija ima pozitivne trendove u izvozupoljoprivrednih proizvoda, ali oni nisu takvi da bi Srbija treba-lo da isti~e to kao konkurentsku prednost, jer druge zemljeostvaruju bolje rezultate. Zapravo, Srbija ne koristi svoju {ansuda ostvari bolje izvozne rezultate sa tolikim zemlji{nim poten-cijalom, geografskim poloàjem, a naro~ito trgovinskim konce-sijama koje su joj date.

5.000

4.000

3.000

2.000

1.000

0

10


Slovenija Kipar Slova~ka Estonija Litvanija Ma|arska ê{ka Poljska Letonija Bugarska Srbija Rumunija

8.000

6.000

4.000

2.000

0EU 15 NZ^ Srbija CEFTA

Izvoz poljoprivrednih proizvoda po jedinici obradive povr{ine ($/ha) Izvor: UN Comtrade

Posledica zaostajanja u odnosu

na konkurenciju u rezultatimaje pre svega posledica

nesprovo|enja reformi u agrobiznis sektoru i malog ulaganja, kako od strane privatnog, tako i javnog

sektora, naro~ito malog ula-ganja u preradne

kapacitete.

11

Najvi{e se izvoze primarni poljoprivredni proizvodi

2011. godine primarni poljoprivredni proizvodi (vo}e, povr}e iìtarice) ~inili su preko 40% ukupnog izvoza poljoprivrednihproizvoda iz Srbije. Ova ~injenica je osnovni razlog za{toSrbija ne ostvaruje bolje izvozne rezultate posmatrano pojedinici povr{ine. Izvoz se zna~ajno moè pove}ati i ostvarivatiizvoz od nekoliko hiljada USD po hektaru jedino ukoliko sepove}aju investicije u preradne kapacitete. U ukupnom svetskom izvozu primarnih poljoprivrednihproizvoda, kao i u Evropskoj Uniji, izvoz proizvoda ìvotinjskogporekla u~estvuje sa vi{e od 50% ukupnog izvoza. U Srbiji iokruènju dominantan je izvoz vo}a. Tako|e jedna od karak-teristika izvoza Srbije ali i ostalih CEFTA zemalja je mali udeoizvoza povr}a, kako lako kvarljivog (paradajz, paprike, kras-tavci...), tako i teè kvarljivog koji se lako ~uva (kupus, krom-pir, luk, {argarepa...). O~igledno je da zemlje u regionu nisuuspele da produè trì{ni lanac u proizvodnji i prodaji povr}a ida postoji nedostatak skladi{nih prostora u slu~aju teèkvarljivog povr}a kao i investicija koji bi produìli gajenje,unapredili pakovanje, preradu i prodaju lako kvarljivog povr}a. Od 2009. godine u Srbiji dominaciju u izvozu preuzimajuìtarice ~iji je izvoz samo dve godine ranije, 2007. bio manjiza vi{e od 100 miliona dolara u odnosu na vo}e.

Srbija BiH Hrvatska CEFTA NZ^ EU 15 Svet

Odnos izvoza vo}a i povr}a u periodu 2007-2011 Izvor: UN Comtrade

Dok je u Srbiji izemljama CEFTA

dominantan izvoz vo}a, u EU dominira izvoz proizvoda animalnogporekla, na kojima se

ostvaruje ve}a vrednostpo jedinici proizvoda.

Prose~ni izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda u periodu 2007-2011Izvor: UN Comtrade

100 %

90 %

80 %

70 %

60 %

50 %

40 %

30 %

20 %

10 %

0 %

100 %90 %80 %70 %60 %50 %40 %30 %20 %10 %0 %

Srbija CEFTA EU Svet

Povr}e Vo}e @itarice Uljarice @ivotinjskiproizvodi

Povr}e

Vo}e

12

3 OSNOVNI RAZLOZIDOBRIH TRENDOVARASTA IZVOZAPOLJOPRIVREDNIHPROIZVODA3.1. Odli~na trgovinska pozicija i preferencijalni trgovinski status

• Srbija ima izuzetno povoljne trgovinske pristupe za najva`nija trì{ta (EU, region,Rusija, SAD)

• Trì{te Srbije je jo{ uvek zna~ajno za{ti}eno carinama ali se ono kroz razne pregovore (SAA, CEFTA, STO) konstantno liberalizuje

• Brojne vancarinske barijere jo{ uvek optere}uju trgovinu Srbije, naro~ito u okviruCEFTA sporazuma

• Spor razvoj trgovine ne pomaè uspostavljanju trì{nih lanaca i izvozu

• Nepostojanje veletr`nice i druge trgovinske infrastrukture

3.2. Reforme poljoprivrednog sektora

3.3. Da li je liberalizacija suvi{e brza ili su procesi promena suvi{e spori

14

3 OSNOVNI RAZLOZI DOBRIH TRENDOVA RASTA IZVOZA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

3.1. Odli~na trgovinska pozicija, preferencijalni trgovinski status Trgovinska politika poljoprivrednim proizvodima Srbije sede{ava vi{e kao posledica procesa tranzicije u kojoj se Srbijajo{ uvek nalazi, nego usled postojanja jasne strategije.Preferencijlani status za pristup trì{tu EU, SAD i Rusije Srbijaje dobila pre svega kao rezultat nagrade za politi~ke proceseposle 2000. S druge strane liberalizacija doma}eg trì{ta jeposledica priklju~enja EU gde su procesi liberalizacije region-alnog trì{ta u okviru CEFTE i trì{ta prema EU u okviru SSP,uslovljeni od strane Evropske Komisije. Osnovne karakteristike poljoprivredne trgovinske politike Srbijesu: (1) povoljan pristup ve}ini trì{ta, (2) trì{te Srbije je jo{uvek u velikoj meri za{ti}eno carinama, ali proces liberalizaci-je je u toku, (3) jo{ uvek postoje brojne vancarinske barijere,(4) spor razvoj trgovine, (5) nepostojanje adekvatneveletr`nice.

Srbija ima izuzetno povoljan trgovinskipristup na najva`nija trì{ta (EU,region, Rusija, SAD)Zemlje Zapadnog Balkana uìvaju povla{}eni status za prist-up trì{tu EU. Srbiji su ove mere odobrene jo{ 2000. godine,a one podrazumevaju bescarinski neograni~en pristup trìtuEU za sve proizvode, osim za {e}er, vino, baby beef / teletinu iribu za koje su odobrene kvote, prvo zajedni~ke, a zatim ipojedina~ne (kvota za izvoz {e}era dodeljena 2004. u veli~iniod 180.000 tona, za baby beef 8700 tona). Najzna~ajniji ugovor koji su zemlje regiona potpisale jeCEFTA ugovor kojim su pokazale zrelost za regionalnu sarad-nju i spremnost za EU trgovinske izazove. Albanija, Bosna iHercegovina, Bugarska, Makedonija, Hrvatska, Rumunija, SRJugoslavija i Moldavija, pod pokroviteljstvom Pakta za stabil-nost jugoisto~ne Evrope, potpisali su u Briselu juna 2001.godine Memorandum o razumevanju o liberalizaciji trgovine, uzobavezu da }e me|usobno potpisati bilateralne sporazume oslobodnoj trgovini, ali i harmonizovati svoje propise sa zakono-davstvom EU. U decembru 2006. godine, potpisan jeSporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj

trgovini u centralnoj Evropi, koji predstavlja jedinstven spo-razum i zamenjuje svih 31 bilateralnih. ^lanice Sporazuma oslobodnoj trgovini u jugoisto~noj Evropi su Albanija, Bosna iHercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija,Srbija i, u ime Kosova, UNMIK. Za poljoprivredne proizvodeprimenjuju se me|usobno odobrene carinske koncesije koje suuglavnom prenete iz bilateralnih sporazuma. U pitanju su pot-puna liberalizacija, preferencijalne carine i kvote sa preferenci-jalnim carinama. Najmanja liberalizacija je sa Hrvatskom(80% tarifnih linja dogovorene preferancijalne carine, gde jeoko 60% potpuno liberalizovano, 20% su kvote sa preferenci-jalnim carinama) i Albanijom (liberalizovano 42% tarifnih lini-ja), dok je sa ostalim zemljama prete`no potpuna liberalizacija.Preferencijalni pristup za trì{te Rusije omogu}ava Srbijizna~ajanu prednost u odnosu na konkurenciju. Iako je prefer-encijalni pristup za rusko trì{te odobren Srbiji jo{ devedesetihgodina pro{log veka, ova mogu}nost nije u velikoj merikori{}ena usled neizgra|enog trì{ta. Prva decenija dvehiljadi-tih, a naro~ito posle 2005. ovaj Ugovor po~inje da dobija nazna~aju i da se izvoz pove}ava iz godine u godinu, pogotovovo}a i povr}a. Ipak se mogu}nosti ruskog trì{ta zapoljoprivredne proizvode ne koriste, pre svega usled neposto-janja objedinjene ponude. Srbija i SAD }e svoju trgovinsku politiku u potpunosti reg-ulisati kroz STO pregovore, ali je Srbija dobila GSP status odstrane SAD 2002. godine. Ovaj preferencijalni prisuppodrazumeva da za najve}i deo proizvoda Srbija nema carin-sko optere}enje za izvoz na trì{te SAD. Me|utim, i poredtoga, ovaj preferencijal se koristi u maloj meri usled nedostat-ka proizvoda i standarada potrebnih za izvoz na trì{te SAD.

Trì{te Srbije je jo{ uvek zna~ajnoza{ti}eno carinama, ali se ono krozrazne pregovore (SAA, CEFTA, STO)konstantno liberalizuje Srbija ima najvi{e carine za poljoprivredne proizvode uregionu kao posledica ~injenice da jo{ nije ~lan STO, da jeimplementacija trgovinskog sporazuma sa EU u toku i dageneralno postoji mi{ljenje da poljoprivreda Srbije treba dabude za{ti}ena carinama. Srbija se nalazi u pretposlednjoj

15

godini implementacije SSP (trenutno ukupna prose~na za{titaiznosi 10.6% ali }e na kraju 2014. godine biti 1.73%); jo{nije postala deo STO, pa MFN carina prose~no iznosi18.81%. Srbija ima dobrim delom liberalizovano trì{te saCEFTA zemljama (me|utim ne u potpunosti, naro~ito saHrvatskom) i Belorusijom (potpisan sporazum o potpunoj lib-eralizaciji, osim za nekoliko proizvoda - duvan, {e}er, alkohol -tako da je ukupni TE 0,96%), kao i potpisan bilateralan spo-razum sa Turskom koji u osnovi nema u sebi liberalizacijutrì{ta i prose~an TE iznosi 14.13%. Zato se moè konstato-vati da je trì{te Srbije jo{ uvek u velikoj meri ograni~eno sacarinskim barijerama. Me|utim, ono se od 2002. godine, svevi{e otvora za uvoz i, sude}i prema prvih nekoliko proizvoda uuvozu, carine nisu prepreka uvozu, a trì{te ima potrebu zanjima. Uvoz uglavnom raste {to zna~i da se uspostavljajuredovni partnerski odnosi izme|u zemalja i trgovaca i da supotrebe srpskog trì{ta sve ve}e.

Brojne vancarinske barijere jo{ uvekoptere}uju trgovinu Srbije, naro~ito uokviru CEFTA sporazuma Osnovni rezultati liberalizacije u okviru regiona su pokazali presvega da je: (1) zna~ajno unapre|ena ukupna trgovinapoljoprivrednim proizvodima, kako u regionu tako i trgovina sazemljama van regiona, (2) da su se doma}i resursi po~elibolje koristiti, na na~in da se pokazalo koji su proizvodikonkurentni na stranom trì{tu, te se unapredila doma}aproizvodnja. Iako su se Srbija i Hrvatska obavezale da }e upotpunosti liberalizovati carine do 31. decembra 2010.godine, one to nisu uradile zbog brojnih problema kojeoptere}uju funkcionisanje CEFTA sporazuma. Jedan deo prob-lema u regionu je politi~ki, prvenstveno nastao kao posledicame|usobnog nepriznavanja izme|u UNMIK Kosova i Srbije,dok je drugi nespremnost da se u potpunosti otklone carinskei vancarinske barijere od strane potpisnica, iako se naj~e{}ekoriste politi~ki izgovori za svako drugo ne~injenje. înjenicada sve odluke u okviru CEFTA moraju biti donete jednoglasno,otvara ovakvu mogu}nost blokade dono{enja odluka. Tako|e~injenica da su zemlje ~lanice u razli~itim fazama EU i STOintegracije, ~esto dovodi do nesporazuma. Tako se procesi kojije trebalo odavno da budu zavr{eni, kao {to je usagla{avanje

sistema bezbednosti hrane i me|usobno priznavanje veteri-narskih brojeva, jo{ uvek ne funkcioni{u u praksi. Da bi ova saradnja i procesi ekonomske integracije dobili svojpuni oblik, nepohodno je nastaviti i ubrzati procese integraci-ja, koji pre svega podrzumevaju: • Dalje usagla{avanje sistema bezbednosti hrane i

me|usobnog priznavanja sertifikata i objekata

• Potpunu liberalizaciju me|u zemljama potpisnicama

• Pro{irenje na ostale aspekte regionalne saradnje, kao {to jeprotok ljudi i regionalna pozicija sa EU po ovom pitanju

Spor razvoj trgovine ne pomaèuspostavljanju trì{nih lanaca i izvozu Srbija veoma sporo gradi modernu strukturu trì{ta i trgovinerobama i uslugama, prvenstveno zato jer sporo usvaja institu-cionalne regulative iz domena trì{ta i trgovine. Ne postoje niodgovaraju}e informacione i statisti~ke baze za dono{enjeodgovaraju}ih i pravovremenih odluka iz oblasti trì{ta ikonkurencije. Kao posledica se javlja da je produktivnost utrgovini u Srbiji znatno manja u odnosu na produktivnost utrgovini EU (u trgovini na veliko dva puta, a u trgovini na malotri puta), dok je bruto dodata vrednost u sektorupreduzetni{tva za oko 37% manja u odnosu na privredne sub-jekte u oblasti trgovine. Razloge ovakvog stanja treba presvega traìti u niskoj konkurenciji i lo{oj regulativi kojaomogu}ava velika dugovanja i ka{njenja u pla}anju. U Srbiji jo{ uvek nisu prisutni veliki trgovinski lanci koji supo pravilu bili u drugim zemljama u ovoj fazi tranzicije i oveveli~ine trì{ta. Tako je priliv stranih direktnih investicija utrgovini Srbije na veoma niskom nivou i kre}e se izme|u 7% i9% ukupnih SDI. To je daleko manje od u~e{}a koje su gotovosve zemlje jugoisto~ne Evrope imale u prvoj fazi tranzicije. Ulazak velikih stranih lanaca supermarketa na trì{te Srbije bibio zna~ajna konkurencija doma}im trgovinskim lancima, te bise uspostavilo efikasnije poslovanje i stabilizovale cene nadoma}em trì{tu. Ovi lanci u prvom momentu imaju uticaj nauvoz, ali u kasnijim fazama, usled izjedna~avanja nabavke,mogu da se javljaju preko svojih dobavlja~a kao izvoznici. Iznos dugovanja dobavlja~ima je ve}i od iznosa zaliha utrgovinama, a posebno u trgovini na malo. Dakle za trgovinu

16


Srbije karakteristi~no je da dobavlja~i finansiraju zalihe, pa~ak u odre|enoj meri i teku}e poslovanje. Ukoliko bi se trgov-ina finasirala kreditima banaka umesto "besplatnih" kreditadobavlja~a, marè u maloprodaji bi bile ve}e nego sada.Ovakva situacija s jedne strane moè da pospe{i izvoz, jer seprodavac radije odlu~uje na izvoz nego na prodaju nadoma}em trì{tu uz nesigurno pla}anje. Me|utim, dugoro~noproizvo|a~ je siroma{niji jer gubi zna~ajan deo sredstavausled kursnih razlika i inflacije.

Nepostojanje veletr`nice i druge trgovinske infrastrukture Postojanje razvijenih veletr`nica u Evropi ukazuje na njihovzna~aj. Pokazalo se da one nisu konkurencija supermarketimai lokalnim pijacama, ve}, naprotiv, da se ve}ina supermarketai prodavaca na lokalnim pijacama snadbeva vo}em i povr}emna njima, a i da se zna~ajan deo robe za izvoz objedinjuje nanjima. Oni su prostor na kojima poljoprivrednici pronalazesvoje mesto prodaje, a kupci potrebne proizvode. Pored toga,veletr`nice su i mesta na kojima se defini{u standardi, mestakontrole zdravstvene bezbednosti hrane i mesta skladi{tenjarobe. Po pravilu, zemlje koje imaju razvijene veletr`nice suzemlje sa zna~ajnom proizvodnjom i izvozom, naro~ito vo}a ipovr}a (Poljska, Italija, Francuska, [panija...). Postoje}a mreà kvanta{kih pijaca (~etiri zna~ajnije pijace uBeogradu, Novom Sadu, Subotici i Ni{u) nije uspela danametne svoju ulogu u razvoju prodajnih trì{nih lanaca, nitije uspela da obezbedi servis potro{a~ima. Promet na beograd-skoj kvanta{koj pijaci je mali, naro~ito ukoliko se uporedi sapotencijalima koji postoje i sa mogu}nostima koje jedna mod-erna veletr`nica pruà klijentima (poljoprivrednicima, trgovci-ma i potro{a~ima). Tako na primer promet na beogradskojkvanta{koj pijaci, iako ve} mali, poslednjih godina konstantnoopada. Naro~ito opada promet u III i IV kvartalu u kojem suzastupljeni prete`no doma}i proizvodi, dok uvozni rastu. Tajtrend nikako nije dobar.Razloge treba traìti:• s jedne strane, u funkcionisanju kvanta{ke pijace kao {to je

mala ponuda usluga (samo mesto prodaje), skupa uslugakvanta{ke pijace, naro~ito u pore|enju sa pruènim servi-som, neuspeh u izgradnji poverenja sa kupcima ipoljoprivrednicima

• s druge strane, me|u problemima u funkcionisanju trì{nihlanaca u Srbiji, kao {to su veliki broj malih proizvo|a~a kojiproizvode za sopstvene potrebe, nepostojanje sistema klasi-fikacije kvaliteta, nerazvijena infrastruktura, nepo{tovanjeugovora i sl.

Pored kvanta{kih pijaca odre|ena mesta poznata po proizvod-nji povr}a i vo}a imaju u sezoni ulogu svojevrsne kvanta{kepijace, pa i berze (Leskovac - paprika, Udovice - jabuka ibreskva, Ruski Krstur - paprika, \ur|evo - lubenica...). Ovimmestima prodaje potrebne su investicije koje bi omogu}ile:pobolj{avanje uslova za prodaju (unapre|ena infrastruktura iservis prodavcima i kupcima), produàvanje ~uvanja (skladi{nikapaciteti), mogu}nost transporta (komore za hla|enje, hlad -nja~e).

3.2. Reforme poljoprivrednog sektoraPosle 40 godina centralno planske prvrede, 10 godina podUN sankcijama i regionalnim sukobima, krajem 2000.zapo~eta je demokratizacija dru{tva zasnovana na ekonom-skim slobodama. Ove promene zahtevale su uspostavljanjetrì{ne privrede i strukturalne reforme koje su u osnovi imaleotvaranje dru{tva, privla~anje investicija od strane postoje}ih,ali i novih u~esnika na trì{tu. Reforme u poljoprivredi jo{uvek traju sa svim svojim uspesima i neuspesima. Promene usektoru se de{avaju, istina sporo, pre kao odgovor na trì{neprocese, a ne kao jasna vladina strategija za razvoj sektora.Neke od osnovnih karakteristika koje u velioj meri uti~u natrgovinsku politiku i mogu}nost ostvarivanja stabilnog izvozasu:• Jo{ nezavr{ena promena vlasni~ke strukture. Privatizacija

celokupnog sektora nije zavr{ena jer odre|eni broj kombina-ta nije privatizovan i nije re{en status najve}eg broja zadru-ga ~iji rad nije zasnovan na zadru`nim principima.

• Nepredvidljivost agrarne politike, mera podr{ke i budèta.Posle promena 2000. godine nekoliko puta se u potpunostimenjala agrarna politika. U peridu 2001 - 2003. ona jebila orijentisana na cenovnu podr{ku za odre|ene kulture(soja, suncokret, {e}erna repa, p{enica); od 2004. do2006. teì{te podr{ke je preba~eno na investicije, mereruralnog razvoja, razvoj trì{ta poljoprivrednih kredita i

18


razvoj trì{ta zemlji{ta, da bi se od 2007. pre{lo napla}anje po jedinici povr{ine. Pored nepredvidljivih merapodr{ke, varira i veli~ina budèta za podr{ku poljoprivredi iu apsolutnom iznosu, a naro~ito u~e{}e u ukupnom budètu(od 5-2.2% u perodu od 2000. godine).

• Sporo prilago|avanje standardima bezbednosti hrane inaro~ito strandardima kvaliteta. Jedan od najve}ih neuspe-ha kreatora agrarne politike je nesprovo|enje Zakona obezbednosti hrane. Prate}i zakoni su konfuzni, nisuuspostavljene efikasne institucije za njihovo sprovo|enje.Sve to oteàva privredi i ovako malu potrebu da se prilagodistandardima kvaliteta (GLOBALG.A.P., GI, PDO...). Skup ineefikasan sistem se odràva zbog nespremnosti vladinihinstitucija za reformu u ovom sektoru i to predstavlja jedanod zna~ajnijih problema prilikom integracija u EU i STO i uvelikoj meri usporava ove procese.

• Spor razvoj institucija podr{ke i zakonodavnog okvira.Direkcija za robne rezerve nije reformisana, Savetodavnaslu`ba i vodoprivredne organizacije posluju kao dràvna pre-duze}a, nije uspostavljena Nacionalna laboratorija, nijesprovedena reforma nau~nih institucija podr{ke poljoprivredi- sve su to neki od nezavr{enih poslova u uspostavljanjuinstitucionalnog okvira za razvoj poljoprivrede. Zadru`nisavezi, privredna komora, strukovne organizacije - umestoda budu nosioci razvoja, oni su jedni od najve}ih ko~ni~arausled nespremnosti da se izvr{e unutra{nje reforme. S drugestrane, nekoliko zna~ajnih institucija uspostavljeno je uovom periodu kao {to su: Uprave za veterinu, za{titu bilja,za poljoprivredno zemlji{te, za pla}anja, registarpoljoprivrednih gazdinstava. Tako|e je usvojeno nekoliko bit-nih zakona: Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o veterini,Zakon o poljoprivrednom zemlji{tu, Zakon o {umama,Zakon o zdravlju bilja, koji su dali osnov za sprovodjenjereformi.

• Zapo~et razvoj trì{ta kredita i trì{ta zemlji{ta. Bez razvi-jenog trì{ta kredita i trì{ta zemlji{ta ne moè se zamislitiuspe{na poljoprvreda. Reforma bankarskog sektora,uspostavljanje registra poljoprivrednika uz obavezu otvaranjara~una u banci, mere ministarstva za pospe{ivanje razvojatrì{ta kredita i sl. doprinele su smanjenju specifi~nih rizikavezanih za kreditranje poljoprivrednika. Zahvaljuju}i ovome,banke sve vi{e svoje trì{te pronalaze me|u poljoprivrednici-

ma, {to otvara mogu}nost za razvoj trì{ta zemlji{ta, kakotrì{ta zakupa, tako i prodaje. Tako|e je smanjena robnarazmena kroz barter aran`mane u kome se netransparentnoizraàva kamata.

3.3. Da li je liberalizacija suvi{e brzaili su procesi promena suvi{e spori Svakoj zemlji koja ima mogu}nost da postane ~lan EU, isamim tim deo Zajedni~ke poljoprivredne politike, cilj je da jojproces priklju~enja bude {to kra}i, jer duì proces izazivadodatne tro{kove i probleme za poljoprivrednike. Ovi problemidolaze iz obaveze da u pretpristupnom periodu zemlja otvorisvoje granice za proizvode iz Unije i da se prilagodi vrlozahtevnim standardima, ukoliko èli da izvozi na trì{te EU.Upravo zato sve zemlje su se trudile da im se godina liberal-izacije trì{ta poklopi sa godinom priklju~enja, da bi izbeglesituaciju u kojoj nemaju koristi od ~lanstva, a nemaju nikakvucarinsku za{titu. Tokom ovog perioda EU obezbe|uje pretpris-tupnu podr{ku, ali se ona ne moè meriti sa podr{kom poulasku u EU. Proces liberalizacije sa EU zavr{i}e se 2014. godine kada }eprose~na carina da se spusti na 1.73% sa po~etnih 22%.Verovali smo da je to godina kada }e Srbija postati ~lanEvropske unije. Me|utim, vrlo je verovatno da }e poljoprivredaSrbije da ~eka narednih 6 do 10 godina u ~ekaonici, {to je zapoljoprivredu, naro~ito sa ovim nivoom konkurentnosti ikapacitetom za investiranje i uvo|enje standarda jako lo{emesto. [ta vi{e, vrlo lako se moè desiti situacija u kojoj }eSrbija biti jedina zemlja kojoj je isteklo 6 godina prelaznogperioda carinske liberalizacije, a da jo{ uvek nije ispunila niuslove za kori{}enje pretpristupnih fondova. Zato se name}epitanje, da li je liberalizacija prebrza ili su reforme prespore?Liberalizacija trgovine najvi{e doprinosi

• Prehrambenoj sigurnosti jer omogu}uje potro{a~ima pristupproizvodima bez carinskih ograni~enja

• Boljem kori{}enju resursa jer dovodi do jasnog definisanjaproizvoda za koje je Srbija odrìvo konkurentna

Srbiji je u ovom trenutku jako potrebno da brine o prehram-benoj sigurnosti gra|ana, jer se linija siroma{tva konstantno

19

pove}ava, a isto tako je va`no da pripremi sektor proizvodnjehrane za trì{nu utakmicu sa konurentima u regionu i EU.Oba ova cilja su u potpunosti u skladu sa onim {to liberal-izacija donosi. Zato ona ne treba da bude upitna. S druge strane, ~injenica je da liberalizacija dovodi do velikihpromena u proizvodnji na na~in da se jedne smanjuju, pa ~aki gase, a druge rastu, ali i da su te promene odrìve tj. datraju dugo jer su ostvarene u uslovima konkurencije. înjenicaje i da globalna raspodela konkurentnosti stavlja sve ve}i priti-sak na odre|ene zemlje i poljoprivrednike, naro~ito one malekoji imaju problema da budu cenovno konkurentni, a lokalnatra`nja prevazilazi njihovu proizvodnju. Period pred pristupEU, na koji se jo{ dodatno nadovezuje svetska ekonomskakriza i period sa visokim cenama hrane, dodatno stavlja priti-sak na poljoprivredu i poljoprivrednike, ali i na kreatore poli-tike da prona|u najbolje re{enje. Najgore je poku{avatiodupreti se ovom trendu na na~in da se pove}avaju carine iliuvode zabrane izvoza. Jednostavno, to nije re{enje. Re{enjatreba traìti u promociji lokalnih proizvoda, pove}anjukonkurentnosti, okretanju kvalitetu, udruìvanju, i promena-

ma na~ina prodaje, podr{ci malim poljoprivrednicima koji nemogu da budu konkurentni i sl. Ipak najpre treba ubrzati pristup EU jer EU je velika ma{inaza konvergenciju zemalja koje imaju tu mogu}nost da bududeo EU. Tako|e EU model ruralnog razvoja brine o selu vi{enego ijedan drugi u svetu. Generalno dobit od priklju~enja EUmoè se podeliti u dve grupe: merljive i dobro vidljive dobiti adruge su nemerljive za koje je potrebno duè vreme da seprimete. Merljive dobiti su subvencije, veli~ina i vrednosttrì{ta, cene i investicije, a dobiti koje je te{ko izmeriti supromena mentaliteta, predvidljivost, ure|enost trì{ta ali isamog ose}aja pojedinca o svom poloàju u dru{tvu.Uzimaju}i sve ovo u obzir u kontekstu poljoprivrednog izvozajasno je da se izvoz moè pove}avati samo u otvorenojekonomiji jer se ima pristup jeftinijim sirovinama i jer svakozatvaranje trì{ta obi~no dovodi do zatvaranja i sa drugestrane i samim tim smanjenja izvoznih mogu}nosti. Tako|e jejasno da ubrzavanjem reformi (politi~kih i ekonomskih) seubrzavaju integracije (EU, STO) pa samim tim i stvaraju novemogu}nosti koje one donose.

Dràva

Godi{nja sredstva EU za ruralni razvoj, mil. EUR

A. Nakon ulaska u EU B. Kandidatski status Odnos A/B

EAFRD * SAPARD/IPARD *

Slovenija 30,856,104 8,883,586 14.7

ê{ka 408,215,193 30,929,235 13.2

Hrvatska ** 333,000,000 25,952,571 12.8

Slova~ka 285,272,583 25,638,615 11.1

Ma|arska 551,441,627 53,346,376 10.3

Poljska 1,914,132,594 236,469,929 8.1

Rumunija *** 1,269,406,054 193,297,615 6.6

Estonija 103,390,979 17,014,373 6.1

Litvanija 252,256,299 41,816,078 6.0

Bugarska *** 412,851,343 74,124,833 5.6

Letonija 150,624,786 30,627,834 4.9

Ukupno: EU-11 5,811,447,563 738,101,045 7.9

Alokacija sredstava iz EU budèta za ruralni razvoj u pretpristupnom periodu i pristupnom Izvor: Sistematizacija autora na osnovu EU dokumenata

EU izdvaja velika sredstva

namenjena ruralnomrazvoju koja su u proseku

8 puta ve}a po ulasku u EU nego u

pretpristupnomperiodu

20

4 PROIZVODNI I IZVOZNI POTENCIJALPOLJOPRIVREDE SRBIJE I FAKTORI KOJI NA NJEGA UTIÛ4.1. Velike promene ~ekaju Srbiju

• Promeni}e se struktura proizvodnje i trgovine, pokazuju iskustvanovih zemalja ~lanica EU

• Svetska ekonomska kriza

• Varijacije i porast cene hrane

• Promena klime

• Ulazak Hrvatske u EU

4.2. Potencijal za unapre|enje izvoza

• Srbija ima potencijal da unapredi izvoz, ali ne moè zna~ajno dauti~e na trì{ne procese u Evropi

22

4 PROIZVODNI I IZVOZNI POTENCIJAL POLJOPRIVREDE SRBIJE I FAKTORI KOJI NA NJEGA UTIÛ

4.1. Velike promene ~ekaju Srbiju Tempo promena se ubrzava svaki dan. Promene koje sede{avaju u me|unarodnim odnosima, ekonomiji i trgoviniimaju uticaj na ekonomiju i poljoprivredu u Srbiji. Onaj kobolje razume promene i procese koji ih izazivaju, predvidi nji-hova kretanja - napredova}e, onaj ko ih ne razume i nesuo~ava se s njima - izgubi}e. Svi u sektoru poljoprivrede uSrbiji treba da shvate da na{i konkurenti napreduju i da se nji-hova struktura konstantno prilago|ava novim zahtevima trì{tate da su i oni zainteresovani za ista trì{ta kao i Srbija. Dodatno, okruènje u kome se posluje je sve komplikovanije,teè za poslovanje i sve manje predvidljivo. Na smanjenupredvidljivost uti~u: svetska ekonomska kriza koja je zapo~ela2008, porast cena hrane, klimatske promene ali i doga|aji una{em okruènju kao {to je ulazak Hrvatske u EU koji }ezna~ajno uticati na trgovinu a i na poljoprivredu u celomregionu.

Promeni}e se struktura proizvodnje itrgovine, pokazuju iskustva novihzemalja ~lanica EUZemlje koje su bolje integrisane bolje napreduju2, {tavi{e to jejedan od osnovnih uslova razvoja. Istraìvanja su pokazala suevropske integracije za zaista pomogla da nove zemlje ~lanicepostanu u kratkom vremenu zna~ajno bolje3 i da unapredesvoju ekonomiju, pravo, obrazovanje, zdravstvo i uop{edru{tvo u celini. Njihova integracija je donela brojne promene- u vrednosti i strukturi proizvodnje i trgovine, prihodimapoljoprivrednika, investicijama i sl. Iskustvo NZ^ nakon integrisanja u EU pokazuje da su svezemlje u periodu od 2003-2011 imale zna~ajno pove}anjevrednosti proizvodnje. Ovo pravilo ne vaì za EU 15 zemlje.Zanimljivo je da kada se posmatraju EU 15 najve}i rastbeleè zemlje na severu Evrope, dok zemlje na jugu beleè

2 World Development Report 2009, Reshaping Economic Geography, World Bank 20093 Golden Growth, Resporing the Lustre of the European Economic Model, World Bank 2011

Raste ukupna vrednost proizvodnji svih grupa proizvoda u NZ^, ali zna~ajno brè biljna prozvodnja u odnosu na sto~arsku, ali najbrè one sa niìm jedini~nim vrednostima Izvor: Eurostat

3,5

2,0

2,5

2,0

1,5

1,02001 2003 2005 2007 2009 2011

Bazni indeks(2001 = 1)

vrednosti ukupneproizvodnje, u baznim

cenama po grupama proizvoda

@itarice

Vo}e

Industrijsko bilje

@ivotinje

Povr}e

@ivotinjski proizvodi

~ak i konstantan pad ukupnog obima proizvodnje. Ipak maksi-malni nivo koji dostiè rast je zna~ajno manji od onoga {toostvaruju NZ^ i dostiè maksimalno 30%. S druge strane sveNZ^ beleè rast obima proizvodnje u odnosu na 2003 godinu,koji kod najve}eg broja zemalja prelazi 50%, dok kod ~etirizemlje, me|u kojima i Poljska sa najve}im obimom proizvod-nje, obim proizvodnje je gotovo dupliran. Ono {to jo{ vi{e ukazuje da }e i Srbija mo}i da koristi slobod-no trì{te EU jeste i to da su NZ^ ostvarile ukupno pove}anjeproizvodnje u svim grupama proizvoda, vi{e u biljnoj proizvod-

nji, a najvi{e u proizvodnji industrijskog bilja a manje usto~arskoj. Ukupno zemalje EU 15 ne beleè ovakav rast kao{to je to slu~aj sa NZ^.Pored promena ukupne vrednosti proizvodnje u Srbiji, ve}dolazi do velikih promena unutar pojedinih proizvodnji, nana~in da se odre|ene proizvodnje smanjuju, a drugepove}avaju. Ovo je normalan proces koji je zabeleèn kod svihzemalja u tranziciji koje otvaraju svoje granice. Iskustva NZ^nabolje pokazuju koliko su velike ove promene, naro~ito nanivou pojedinih zemalja. Ove promene u ukupnoj vrednosti proizvodnje i pojedinihproizvodnji u NZ^ su pra}ene jo{ ve}im promenama trgovine.Tako je prose~an rast izvoza u periodu pred priklju~enje u NZîznosio 20.2%, dok je posle ~lanstva iznosio ~ak 28%. Srbija treba da se pripremi na promene strukture proizvodnjena koje ukazuje iskustvo NZ^. Podaci o promenama proizvod-nje bivaju jo{ drasti~niji kada se pogleda na nivoupojedina~nih zemalja i pojedina~nih proizvodnji u NZ^, ali i usvetu. Najve}i rast proizvodnje u NZ^ u poslednjih 10 godinaima suncokret i soja, dok najve}i pad doìvljava proizvodnjakrompira, ov~ijeg mesa i {e}erne repe. U svetu rastu sveproizvodnje sem {e}erne repe i kupusnja~a, najvi{e soje,paprike i gro`|a. Nema dileme da su velike promene koje sede{avaju posledica liberalizacije trgovine. Isto tako nemadileme se Srbija ve} se nalazi u ovoj fazi u kojoj dolazi dozna~ajnih promena. Dobro je {to su te promene uglavnom upozitivnom trendu.Srbija bi zbog svega ovog trebalo da poùri s EU integracijamajer ona ima iste {anse da ponovi iskustvo NZ^. Dva su osnov-na razloga za to: prvi, jer je Zajedni~ka agrarna politika zasno-vana na principima jedinstvenog trì{ta, finansijske solidarnos-ti i prvenstva Unije, i to je politika koja je, pokazalo se, vrlootvorena i dobra prema novim ~lanicama; i drugi, jerpoljoprivreda Srbije ima potencijala da doprinosi trì{tu EU ito prvenstveno kvalitetom.

23

Rast vrednosti proizvodnje je brì kod NZ^ nego u EU 15 i kod biljne, i sto~arske proizvodnje Izvor: Eurostat

2,4

2,2

2,0

1,8

1,6

1,4

1,2

1,0

0,8

0,62001 2003 2005 2007 2009 2011

NZ^ biljna

NZ^ sto~arska

EU biljna

EU sto~arska

24


MlekoOv~ije meso

Svinjsko mesoGove|e meso

P{enicaParadajz

Seme suncokretaSoja

Krompir[ljive

PaprikeBreskve KukuruzGro`|eKupusJe~amKajsijeJabuke

Promene na nivou trgovine Izvor: UN Comtrade

NZ^ Svet Srbija

NZ^ Svet Srbija

MlekoOv~ije meso

Svinjsko mesoGove|e meso

P{enicaParadajz

Seme suncokretaSoja

Krompir[ljive

PaprikeBreskve KukuruzGro`|eKupusJe~amKajsijeJabuke

Promene na nivou proizvodnje Izvor: FAO

2 % 19 % -18 %-4 %

-57 %-49 %

-19 %-9 %

29 %84 %

-6 %66 %

46 %15 %

-3 %6 %

0 %-16 %

58 %49 %

11 %15 %11 %10 %

31 %25 %

38 %4 %

28 %46 %

31 %10 %

34 %-2 %

3 %30 %

18 %

-30 %-13 %-12 %

5 %7 %

59 %33 %

-45 %-1 %-7 %

7 %-21 %

-8 %-18 %

1 %

-1 %

346 % 100 % 485 %1546 %

33 %385 %

138 %309 %

1311 %250 %

70 %1660 %

168 %1000 %

503 %278 %354 %290 %

1139 %1285 %

104 %125 %

102 %116 %

120 %113 %

96 %89 %

117 %101 %

129 %114 %

89 %119 %

109 %112 %

218 %

144 %626 %645 %

481 %522 %

390 %287 %245 %339 %249 %413 %396 %

262 %484 %

304 %457 %452 %

11 %

Pore|enje:prosek

1998-2002. iprosek

2006-2010.

Pore|enje:prosek

1998-2002. iprosek

2006-2010.

Svetska ekonomska kriza Krajem 2008. godine je kulminirala ekonomska kriza koja ukontinuitetu traje ve} ~etvrtu godinu i za koju se ne znakada, niti kako }e se zavr{iti. Kriza je prvo zahvatila finansijs-ki sektor, a 2012. se o~igledno preselila i u realni sektor.Posledice su umanjivane kroz pove}anje nov~ane mase izaduìvanje koje je na kraju rezultiralo velikim dràvnimdeficitima i krizom Evra. Pored poku{aja vlada da intervencija-ma na finasijskom i realnom trì{tu umanje posledice krize, toza sada samo delimi~no uspeva. Osnovne posledice na global-nom nivou su: veliki pad vredosti berze, nedostatak kapitala ismanjena ulaganja, otpu{tanja radnika, pad cena nekretnina,pad potro{nje...Srbija je pogo|ena krizom koja je produbila sve probleme uekonomiji, a pored toga pove}ao se dug i budètski deficit.Dodatno dolazi do smanjenja priliva kapitala jer: (1) banke sasedi{tem u EU vi{e nemaju priliv jeftinom kapitalu u EU kojesu kroz prekograni~ne kredite plasirale u Srbiju i ostale zemljeu kojima su otvarale poslovnice; (2) usled pove}anja dugasmanjena je mogu}nost pozajmljivanja od me|unarodnihfinasijskih institucija za projekte koji zapo{ljavaju radnusnagu, kao {to su infrastrukturalni; (3) usporavanje rasta BDPi pove}anje budètskog deficita smanjuje mogu}nost dràvnogulaganja; (4) konzervativnost privatnog ulaganja, naro~ito vanmati~nih zemalja. I poljoprivreda u Srbiji je pod uticajem sveukupnogpogor{anja finansijskih i ekonomskih kretanja. Prilikomistraìvanja krize koja ima globalne razmere te{ko je raz-grani~iti {ta je globalni uticaj, {ta regionalni, a {ta je speci-fi~no doma}i uticaj. Tako|e je oteàno i odre|ivanje efekatakrize u jednom odre|enom sektoru, jer se javlja problemmerenja me|usektorskog uticaja. Na primer: da li je sma -njenje kreditne aktivnosti posledica nezainteresovanostipoljoprivrednika za uzimanjem kredita ili nespremnosti bana-ka da ih obezbede. Ekonomska kriza uti~e na poljoprivredu Srbije na dva osnovnana~ina: • Smanjenjem tra`nje - smanjeni prihodi na doma}em i

glavnim izvoznim trì{tima imaju za posledicu smanjenjetra`nje, smanjena tra`nja vodi smanjenju proizvodnje i ve}ojnezaposlenosti, deo tra`nje nestaje, a deo se okre}edruga~ijim proizvodima

• Smanjenje investicija - privredne subjekte sa slabimobezbe|enjem koju uglavnom posluju sa gotovinom, kao {tosu uvoznici, banke smatraju sve rizi~nijima, kupci nadoma}em i stranim trì{tima ne mogu vi{e da odràvaju istinivo kupovine, strane banke povla~e se iz centralne iisto~ne Evrope, ~ime se smanjuje obim finansiranja naraspolaganju proizvo|a~ima.

Posledice krize i posledice ekonomske politike u Srbijina sektor malih i srednjih preduze}a koja poseduju flek-sibilnost, sklonost ka inovativnim i rizi~nim poduhvatimai ve}u mogu}nost za specijalizaciju, koja im omogu}avada mnogo lak{e od velikih poslovnih sistema prilagodekontinuiranim promenama u zahtevima potro{a~a iuslovima poslovanja na globalnom trì{tu

U Nacionalnoj strategiji razvoja predvi|eno je da bi uSrbiji godi{nje trebalo da se otvara 10 000 vi{e malih isrednjih preduze}a nego {to se zatvori, kako bi do2016. bilo 150 000 aktivnih malih i srednjih pre-duze}a koja bi zapo{ljavala blizu 2 miliona gra|ana.Me|utim:

• Od 2008. godine do danas prose~no je 20% manjenovoosnovanih preduze}a godi{nje, a u 2011. brojnovoosnovanih manji je za ~ak 30%

• U 2008. bilo je 30 411 nelikvidnih malih i srednjihpreduze}a, a u 2011. je taj broj porastao na 38 088.

• Broj nelikvidnih preduzetnika je sa 51 799 u 2008.sko~io na 91 821 u 2011. godini

• U odnosu na 2008. ukupno 28 132 malih, srednjihpreduze}a i preduzetnika iza{lo je iz sistema PDV, {tozna~i da je njihov promet pao na ispod 3 milionadinara godi{nje.

• Broj zaposlenih u 2011. godini u malim i srednjimpreduze}ima manji je za 61 538 u odnosu na sep-tembar 2008. godine.

•Broj zaposlenih kod preduzetnika drasti~no se smanjiosa 572 658 u 2008. godini na 401 287 u 2011.godini.

25


Varijacije i porast cene hrane Cene ìtarica i uljarica krajem 2007. i 2008. dostiù maksi-mum u proteklih nekoliko decenija. Posle sniàvanja zatre}inu vrednosti u 2009. ìtarice dostiù svoj novi istorijskimaksimum po~etkom 2011. i na tom nivou sa manjimoscilacijama ostaju do avgusta 2012. kada ponovo obarajumaksimalno pove}anje. Cene mesa, vo}a i povr}a su pra}eneve}im oscilacijama, ali se generalno nalaze u gornjim granica-ma. Cena mleka posle niskog nivoa iz 2008. izazvane sman-jenom potro{njom usled krize i velikom proizvodnjom, u pot-punosti su se vratile na prethodni nivo. Ve}ina ovih trendovaje bila neo~ekivana za analiti~are, ako ne toliko u trendu,onda sigurno u veli~ini. Najva`niji razlozi za ovakvu situacijusu: rast cene goriva i |ubriva, porast potro{nje ìtarica i uljari-ca za proizvodnju biodizela i etanola, pove}ana potro{nja uKini i Indiji, nekoliko ne ba{ sjajnih proizvodnih godina u nizu. Dva istorijska porasta cene hrane 2007/2008. i 2010/2011.treba da budu jasan signal svima u Srbiji da ovakvookruènje zahteva jo{ ve}e napore i kapacitete kreatora poli-tika u pronalaènju adekvatnih odgovora koji bi omogu}iliiskori{}avanje {ansi ili umanjenja posledica varijabilnosticena. Koliko su ovi skokovi cena dugoro~ni trend, a kolikokratkoro~ni splet okolnosti, kako }e trì{te regovati na podsti-caje visoke cene, koliko brzo i na kojem nivou }e se cenevra}ati u prvobitno stanje i sl, jesu pitanja kojima se bave bro-jni teoreti~ari, ali i u~esnici na trì{tu. Kreatori agrarne itrgovinske politike u Srbiji moraju da budu deo ovih procesa ida prilagode svoju politiku ovim promenama okruènja,naro~ito imaju}i u vidu da je trì{te u Srbiji malo i zatvoreno, ida reakcije na ove poticaje pove}anja i sniàvanja cena moguda budu jo{ izraènije nego na globalnom nivou.

Promena klimeUticaj klimatskih promena na poljoprivredu posebno je veliki unerazvijenim i zemljama u razvoju poput Srbije, zbog te{kogekonomskog stanja i malih ulaganja u unapre|enje proizvod-nje. Na osnovu istraìvanja4 koje je sprovedeno u Vojvodinikao regionu sa najrazvijenijom poljoprivredom u 2040, moèda se o~ekuje porast srednje godi{nje temperature vazduha od1,1°C do 1,5°C, dok u 2080. moè da se o~ekuje porast od

2,3°C do 2,6°C u odnosu na referentni period. Tako|e seo~ekuje smanjenje broja mraznih dana, a pove}anje broja let-njih i tropskih dana. Bitno obele`je termi~kog reìma uVojvodini u narednim decenijama bi trebalo da bude izna~ajno produènje perioda izme|u poslednjeg prole}nog iprvog jesenjeg mraza, {to bi moglo da ima zna~ajan uticaj narokove setve i dinamiku radova u polju. Kada se radi odinamici vegetacije, prema svim modelima, moè da seo~ekuje zna~ajan porast suma aktivnih temperatura vazduhaiznad 10°C (8-22% u 2040. i 23-42% u 2080) {to }ezna~ajno ubrzati vegetaciju svih gajenih biljaka, ali i korova i{teto~ina. Kada je u pitanju padavinski reìm, u poslednjih{ezdesetak godina moè da se uo~i smanjenje godi{njekoli~ine padavina.Najzna~ajnije mere adaptacije u sektoru poljoprivredneproizvodnje na klimatske promene su smanjenje evapotran-spiracije, pove}anje provodnosti zemlji{ta i smanjenje energijeupadnog zra~enja, smanjenje u~e{}a jarih, a pove}anje ozimihuseva u strukturi setve, pobolj{anje strukture zemlji{ta odgo-varaju}im na~inom obrade u cilju pove}anja vodnog kapacite-ta zemlji{ta, smanjenje mogu}nosti i efekata erozije idegradacije zemlji{ta (naro~ito u brdovitim regionima), prila-go|avanje kalendara radova u polju izmenjenim klimatskimuslovima, razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na su{u.

Ulazak Hrvatske u EU Ulazak Hrvatske u EU juna 2013. u velikoj meri }e poremetititrgovinske tokove me|u CEFTA zemljama, od kojih su najz-na~ajne:

• Srbija ne}e mo}i da izvozi u Hrvatsku sve one proizvode zakoje nema ispunjene standarde bezbednosti za izvoz u EU

• Po{to je Hrvatska najve}e izvozno trì{te za proizvode Bosnei Hercegovine, ova promena }e zna~ajno smajiti izvoz BiH.Proizvodi iz BiH }e vr{iti pritisak na doma}u tra`nju i naostale CEFTA zemlje, naro~ito na trì{te Srbije. Prvenstveno}e biti veliki pritisak u trgovini mlekom, gde }e posledice bitida }e se prvo sniziti cena prema proizvo|a~u, ~ime }e sesmanjiti prihodi proizvo|a~a, ali }e oni postati i konkurentni-ji, pa samim tim }e se otvoriti mogu}nost da se ovo mlekoizveze jedino gde moè - u ostale CEFTA zemlje (u Srbiju)

4 Lali}, B., Mihailovi}, D.T., Podra{~anin, Z, Budu}e stanje klime u Vojvodini i o~ekivani uticaj na ratarsku proizvodnju, Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 48 (2011) 403-418

26

27

• Hrvatska }e imati carine na izvoz na trì{te BiH, dok Srbijane}e imati carine, te }e biti konkurentnija. Bosna iHercegovina nema carinu za proizvode iz Srbije, ali imavisoku carinu za proizvode iz EU. To zna~i da Srbija ne}eimati konkurenciju Hrvatske na tom trì{tu. Srbija izvozine{to preko 18% od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvo-da u BiH, a nakon juna 2013. godine kad Hrvatska postane~lanica EU, ona }e imati jo{ bolju trgovinsku poziciju

• Srbija }e imati nula carine prilikom izvoza u Hrvatsku svihproizvoda osim baby beef-a i ne}e imati nikakva kvantitativ-na ograni~enja osim izvoza baby beef-a, {e}era i vina -Srbija i Hrvatska nisu u okviru CEFTE liberalizovale svojutrgovinu poljoprivrednim proizvodima, jer na gotovo sveosetljive proizvode postoji carina u oba pravca. Sada tone}e biti slu~aj, jer }e Srbija imati nula carinu za izvozpoljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, dok }e Hrvatska imaticarine koje Srbija ima prema EU, a koje idu u pravcu liber-alizacije, ali ne potpune.

• Hrvatska }e imati potupno druga~iju strukturu subvencija koja}e uticati na promene u konkurentnosti i samim tim trgovini.

• Hrvatske firme koje imaju izgra|ene brendove }e otvaratiproizvodne pogone u BiH, eventualno Srbiji, da bi mogle danastave da imaju iste trgovinske uslove u regionu

4.2. Potencijal za unapre|enje izvoza

Srbija ima potencijal da unapredi izvoz,ali ne moè zna~ajno da uti~e natrì{ne procese u Evropi

Iako postoji {iroko raprostranjeno mi{ljenje u Srbiji da jepoljoprivreda Srbije zna~ajna u {irim okvirima, njenamogu}nost da uti~e na trì{ne procese u Evropi, pa ~ak iregionu je vrlo limitirana. Tako po zemlji{nim resursima Srbija~ini 1.9% onih u EU, dok po ukupnoj vrednosti proizvodnje1.1%, {to dovoljno govori o tome koliko je to mali udeo, ali ikakva je iskori{}enost resursa u pore|enju s EU. Jo{ indika-

80 %

70 %

60 %

50 %

40 %

30 %

20 %

10 %

0Jabuke

Srbija u Evropi

Srbija u CEFTA

Srbija u EU

Kupus Paprika Gro`|e Kukuruz [ljive Krompir Soja [e}ernarepa

Suncokret Paradajz P{enica

Udeo proizvodnje Srbije u CEFTA, EU i Evropi Izvor: FAOSrbija ima

veoma ograni~enuticaj na trì{te EU i

evropsko trì{tepoljoprivrednih

proizvoda


tivniji primer je ~injenica da je Srbija 7% od ukupnogzemlji{ta NZ^ i samo 4% od ukupnog izvoza 12 NZ^. Odproizvodnji, Srbija u pore|enju sa EU ima jedino zna~ajnuproizvodju maline, {ljive i soje. Kukuruz ~ini oko 11% i papri-ka oko 7% evropske proizvodnje. Ostali prozvodi se merenekolicinom procenata ili promila. O~igledno da Srbija nije umogu}nosti da name}e svoje cene i vrednosti, nego mora dase prilagodi trì{nom okruènju i da poku{a da makardostigne NZ^, koje joj u najve}oj meri odmi~u po mnogimparametrima. Poslednjih godina se stalno licitira sa izvoznim potencijalimapoljoprivrede Srbije. Ove procene se naj~e{}e koriste kada seisti~e da je poljoprivreda najuspe{niji sektor Srbije, jer jedinaostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni, pa kada moè da seostvari izvoz od dve milijarde - {to ne bi moglo 5, koliko imajuprose~no NZ^, 10 koliko imaju poljoprivredne NZ^ ili 25koliko imaju prose~no stare zemlje ~lanice EU. Te{ko je uzemlji koja je u tranziciji jasno predvideti procese. Ipakpoljoprivreda Srbije ima potencijal za dalji razvoj, verovatnone toliki koliko se od nje o~ekuje, ali ni takav da ne moè dau nekoliko godina postigne zna~ajne promene i rezultate.Uvek postoje optimisti i pesimisti sa svojim argumentima,tako je i prilikom rasprave koliki je realan potencijalpoljoprivrede Srbije.Bilo kako bilo, vreme }e pokazati ko je u pravu, ako je bilo kouop{te. Me|utim, kreatori politike nemaju pravo da ~ekaju davreme pro|e, ve} moraju stalno da istraùju svoje i slabostidu` poljoprivrednih lanaca i da ih otklanjaju merama agrarne,trgovinske, zemlji{ne i drugih politika koje su im na raspola-ganju. Rezultati onda ne}e izostati, jer Srbija zaista imapotencijal za razvoj poljoprivrede.

Optimista

Rast izvoza sa stopom od oko 20% i konstantnopove}anje suficita u razmeni poljoprivrednih proizvodaukazuje da poljoprivreda Srbije ima {ta da izveze.

Zna~ajan broj zemalja koje imaju mnogo manjezemlji{ne resurse, ostvaruju izvoz koji je i deset putave}i od Srbije.

Iskustvo da su prose~no NZ^ svoj izvoz upetostru~ileza samo osam godina.

Da su odre|ene zemlje uspele da u periodu od osamgodina izvoz pove}aju za vi{e od 3 puta (Letonija,Rumunija).

Da Srbija ima jako nisku izvoznu osnovu od 571 evrapo hektaru, dok je u NZ^ ona 1365 evra/ha, a ustarim jo{ mnogo ve}a.

Zna~ajan porast vrednosti proizvodnje u NZ^ koji suostvarivale u periodu tranzicije.

Veli~ina vrednosti proizvodnje u NZ^ od 1615 evra/hakoji je zna~ajno niì od Srbije, pa samim tim idostiàn.

Srbija ima potencijal da razvije preradu i time pove}aizvoz. Tako na primer trenutno postoji velika razlikaizme|u vrednosti primarne proizvodnje (5.21 mili-jarde USD) i izvoza u Srbiji (2.2 milijarde USD), dokje u razvijenim poljoprivrednim zemljama po praviluizvoz ve}i od vrednosti primarne proizvodnje. Ova~injenica ostavlja Srbiji zna~ajan prostor zaunapre|enje.

Srbija }e liberalizacijom carina dobiti zna~ajan izvoznipodstrek jer }e mnoge proizvodnje da dobiju jeftinijeinpute iz uvoza i postanu konkurentnije.

Pove}anjem poljoprivrednog budèta, koji je do sadabio zna~ajno manji u pore|enju sa zemljama EU iHrvatskom, moraju se ostvariti bolji izvozni rezultati.

Dobijanje strukturnih fondova namenjenih ruralnomrazvoju }e pove}ati nivo investicija i konkurentnosti.

28

29

Pesimista

Kada nije do sada uspela da ostvari izvozne rezultatepo hektaru povr{ine koji su na nivou makarokruènja, nema razloga za{to bi sada uspela da ost-vari.

Iako NZ^ beleè rast izvoza i vrednosti proizvodnje,one ne mogu da stignu EU-15 koje imaju 4,7 putave}u vrednost proizvodnje nego NZ^, pa kako bionda Srbija uspela da dostigne njihov nivo.

Sa postoje}om strukturom proizvodnje u kojojdominiraju ìtarice nemogu}e je ostvaiti zna~ajnijeizvozne rezultate kao i veliku vrednost proizvodnje, apoznato je da se struktura proizvodnje sporo menja.

Nemogu}e je bez razvoja doma}e potro{nje da serazvije poljoprivreda i izvoz, a potro{nja u Srbiji jemala i konstantno u padu.

Nemogu}e je pove}avati izvoz kada se ne moèizvoziti u EU dva od pet proizvoda sa najve}om vred-no{}u proizvodnje u Srbiji.

Poljoprivreda Srbije jako zaostaje u razvoju standardakvaliteta i bezbednosti za ~ije uspostavljanje jepotrebno vreme.

Ne postoje asocijacije proizvo|a~a koje bi mogle daobjedine ponudu i imaju ujedna~en kvaliet. Za njiho-vo uspostavljanje je potrebno vremena.

Mnogi zakoni nisu u funkciji izvoza pa }e ih verovat-no biti te{ko promeniti

Liberalizacija carina }e zna~ajno umanjiti proizvodnjuu Srbiji, pa samim tim i potencijal za izvoz.

Institucije podr{ke u poljoprivredi (Ministarstvo, save-todavna slu`ba, fakulteti, nezavisne labaratorije...)nisu takve da mogu da naprave su{tinske promenekoje su potrebne da bi se ostvario brz napredak.

Struktura poljoprivrednog gazdinstva je takva daonemogu}ava zna~ajne rezultate bez njene su{tinskepromene.

30

5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE5.1. Postati ~lan STO i osigurati izvozne dozvole za EU

5.1.1. ^lanstvo u STO }e pove}ati izvoz hrane

5.1.2. Bolje iskoristiti izvozne mogu}nosti

5.2. Uvoditi standarde i garantovati kvalitet

5.2.1. Osnovni standardi bezbednosti hrane i registracija objekata

5.2.2. Dobrovoljni standardi su sve va`niji

5.2.3. Oznake geografskog porekla su potencijal za izvoz robe vi{e vrednosti

5.3. Pove}ati konkurentnost

5.3.1. Orjentisati se ka kvalitetu proizvoda

5.3.2. Pospe{ivati konkurentnost

5.4. Unaprediti tr`i{ni lanac i objediniti ponudu

5.5. Poznavati izvozno tr`i{te i promovisati proizvode iz Srbije

32

5.1. Postati ~lan STO i osiguratiizvozne dozvole za EU

5.1.1. ^lanstvo u STO }e pove}atiizvoz hraneSrbija je neto izvoznik poljoprivrednih proizvoda i najja~ipoljoprivredni proizvo|a~ u regionu i zbog toga je prirodno dase mnogi doma}i proizvo|a~i pitaju {ta }e se promeniti kadaSrbija postane ~lanica STO.Srpski proizvo|a~i bi trebalo da po~nu da gledaju na potenci-jalne koristi od pristupanja i da rade na postizanju ve}ekonkurentnosti svojih proizvoda. Uvoz poljoprivrednih proizvo-da zabrinjava mnoge doma}e proizvo|a~e, dok bi zapravoproizvodnja i izvoz trebalo da budu u fokusu rasprave okopristupanja STO u Srbiji. S obzirom na ~injenice da Srbijaobavlja ve}inu svoje trgovinske razmene u okviru sporazuma oslobodnoj trgovini, pove}anje uvoza ne}e biti od velikogzna~aja i pojavi}e se u vrlo malo sektora. Razlog tome je {tosu ugovori o slobodnoj trgovini ve} pokrili glavne trgovinskepartnere Srbije i pruàju ve}i liberalani reìm od onoga koji }ebiti dogovoren na kraju u okviru STO. S druge strane, kao {toje spomenuto gore, mogu}nost da se ostvari korist iz ~lanstvai pove}anje svoje proizvodnje i izvoza bi}e dostupno od danau~lanjivanja u STO.Izvoz poljoprivrednih proizvoda je obi~no rezultat ve}eg brojaelemenata (klimatskih promena, doma}e politike i podr{kepoljoprivredi, efikasnosti, konkurentnosti, promena cena,trgovinske integracije, kursne liste, dono{enja standarda, itd.),i ne moè zavisiti od jednog elementa (STO ~lanstvo). Nivouticaja pristupanja STO na izvoz ima velike veze sa nivoomtrgovinske integracije zemlje: {to je vi{i nivo, to je niì uticajsporazuma. Na primeru Srbije, ova teorija bi mogla bitipotvr|ena tako {to proizvo|a~i u Srbiji ve} imaju koristi odotvorenih trì{ta i glavnih trgovinskih partnera. Ograni~avaju}ifaktor izvoza iz Srbije verovatno nije dostupnost prilika zaizvoz, ve} nemogu}nost Srbije da bude konkuretnna - da imakvalitet i koli~ine da osvoji nova trì{ta. U tom smislu ~lanstvou STO bi osiguralo potrebne preduslove za pove}anje efikasni-je proizvodnje onih proizvoda za koje su srpski proizvo|a~ikonkurentni. Me|utim, proizvo|a~i nisu previ{e zainteresovani

za ispunjavanje tih te{kih me|unarodnih i privatnih standarda,dok je njihov izvoz uglavnom orijentisan manje zahtevnom idalje rastu}em ruskom trì{tu. To }e se morati promeniti ubudu}nosti, ako se èli pove}ati nivo izvoza i brendiratipoljoprivredni proizvod Srbije u svetu. Struktura srpskog izvoza }e biti neizbe`no promenjena unarednih 10-15 godina, ne samo zbog pristupanja STO, negoi zbog nadolaze}eg ~lanstva Srbije u EU. Manje konkurentniproizvo|a~i ne}e se mo}i takmi~iti sa jeftinijim uvoznimproizvodima kada budu jednaki sa doma}im proizvodima usmislu kvaliteta. Iskustvo drugih zemalja sli~ne veli~ine kojesu nedavno pristupile STO jasno pokazuju da }e neto rezultatipristupanja biti pozitivni za srpsku poljoprivredu. Me|utim,treba imati na umu da }e biti i pobednika i gubitnika. Jasno jeda }e pristupanje STO negativno uticati na one koji nisu voljnii spremni za promene, ili one koji sebi ne mogu priu{titi dapromene svoju poljoprivrednu proizvodnju. Vlada }e moratiprona}i na~in da pomogne onima koji su pogo|eni da se pri-lagode na novu sredinu. Fokus, dakle, mora biti pomaknutprema vi{e profitabilnim sektorima, gde je Srbija tradicionalnokonkurentna, ali i, nadamo se, novim sektorima i vi{oj vred-nosti proizvoda stvorenih putem novih investicija.

Srbija tek treba da kapitalizuje koristiod pristupa STO Dosada{nja iskustva o koristima pristupanja SvetskojTrgovinskoj Organizaciji (STO) pokazuju da ono ima mnogovi{e uticaja na proizvodnju poljoprivrednih proizvoda zaizvoz nego {to omogu}ava pristup trì{tu (naro~ito dodatniuvoz). Iskustvo pokazuje da nakon pristupanja STO, zemljeuspevaju da stvore okruènje koje je pogodno za pove}anuproizvodnju poljoprivrednih proizvoda sa ve}om dodatom vred-no{}u proizvoda. Efekti pristupanja su vidljivi tek nakonizvesnog vremena, a ne odmah. Slede}a razmatranja bi trebalo imati na umu kada serazmi{lja o pristupu trì{tu nakon pristupanja STO:

1.Pregovori o pristupu poljoprivrednih proizvoda trì{tu obi~no sebave smanjenjem tzv. "bound tariffs",5 dok se primjenjuju stopekoje u ve}ini slu~ajeva ostaju netaknute. To zna~i da se carinskastopa koja se napla}uje na granici, u ve}ini slu~ajeva ne menja.

5 Tarife postavljene iznad ili na istom nivou kao one koje se primenjuju i predstavljaju najve}u tarifu koja se moè teretiti za odre|eni proizvod. Zemlje obi~no primenjuju carine niè od ovih. Mora se re}i da su u mnogim zemljama koje su nedavno pristupile STO vezane ili najvi{e stope carine sasvim blizu onima koje seprimjenjuju, kao i da su one zna~ajno niè od carina starih ~lanica STO koje nisu morale pro}i kroz proces pristupanja.

5 PET GLAVNIH STRATE[KIH AKTIVNOSTI ZA POVE]ANJE IZVOZA HRANE IZ SRBIJE

2.Istovremeno bilateralni i regionalni ugovori o slobodnojtrgovini sklopljeni s glavnim trgovinskim partnerima tako|ezna~ajno smanjuju uticaj uvoznih poljoprivrednih proizvo-da.

3.Pristup na trì{ta ~lanica STO i smanjenje vancarinskih bari-jera (kvote, netransparentne i neopravdane SPS mere,optere}uju}e procedure licenciranja, itd.) nudi velikemogu}nosti proizvo|a~ima koji su u stanju da imajukonkurentne proizvode da osvoje nova trì{ta.

4.Kona~no, Doha runda pregovora trebalo bi da ima za rezul-tat dalje smanjenje carina i doma}e podr{ke na trì{timasvih ~lanica STO-a. Rezultat toga bi trebalo da budepove}anje cena poljoprivrednih proizvoda, {to donosi koristproizvo|a~ima koji se mogu takmi~iti na me|unarodnimtrì{tima.

STO ~lanstvo stvara predvidljiv ekonomski i zakonski okvirkoji je preduslov za razvoj konkurentnosti me|u doma}improizvo|a~ima. Liberalizacija preduzeta tokom pristupnogprocesa obi~no zavr{ava praksu gde doma}i proizvo|a~i

uìvaju prekomernu i diskriminatornu za{titu na doma}emtrì{tu. Priliv stranih roba visokog kvaliteta daje podsticaj zarazvoj konkurentnosti i efikasnosti u poljoprivrednoj proizvod-nji. Zbog liberalizacije carina, doma}i proizvo|a~i obi~no dobi-ju bolji pristup novoj i boljoj poljoprivrednoj opremi, semenu,|ubrivu itd. koji bi mogli doprineti pove}anju poljoprivredneproizvodnje. STO osigurava predvidljiv i transparentanekonomski okvir koji privla~i nova ulaganja u prera|iva~kuindustriju i podsticanje lokalnih lanaca snabdevanjapospe{uju}i doma}u proizvodnju prera|evna. Pove}avaju seulaganja u pobolj{anje postoje}e infrastrukture koja se koristiza proizvodnju osnovnih poljoprivrednih proizvoda, ili zapobolj{anje uslova za uzgoj stoke.Deset godina nakon pristupanja STO (2001) Litvanija izvozigotovo devet puta ve}u vrednost poljoprivrednih proizvoda.Letonija izvozi {est puta vi{e, dok su mnoge druge zemljeu~etvorostru~ile svoje poljoprivredne izvozne vrednosti. Rast jeodrìv i malo usporeniji zbog uticaja globalne ekonomske krizeu periodu 2008-2009. Kina, Ukrajina ili Ekvador, koji suglavni poljoprivredni izvoznici na globalnom nivou, imale su

Izvoz pojoprivrednih proizvoda u odabranim zemljama u periodu deset godina posle pristupanja STOIzvor: STO statisti~ka baza

4,5

4

3,5

3

2,5

2

1,5

1

0,5

0Godinaulaska

33

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Albanija

Hrvatska

Estonija

Gruzija

Letonija

Grafikon prikazujeuspon izvoza poljoprivrednih

proizvoda u zemljama koje sunedavno pristupile ~lanicama STO,

tokom godina nakon njihovog pristupanja.Za ovo pore|enje su izabrane male do

srednje zemlje biv{ih centralno planskihekonomija, poput Srbije. Iz priloènog grafikalako je uo~iti da su gotovo sve zemlje koje su

pristupile STO bile u mogu}nosti, tokom godina nakon pristupanja, da pove}aju

poljoprivredni izvoz, bez obzira nakonkurenciju jako subvencionisanih

proizvoda iz razvijenih zemaljana svetskom trì{tu.

34


Bugarska nakon pridruìvanjaSvetskoj trgovinskoj organizaciji i EUBugarska je bila jedna od prvih zemalja koje su se pridruìleSTO i u smislu ~itavog procesa to vreme je bilo mnogo povoljni-je za zemlje kandidate (bilo je manje strogo) nego {to je slu~ajdanas. Srbija, tako ne bi mogla da postane ~lanica pod sli~nimuslovima. Moramo da kaèmo i da je Bugarska imala posebantretman u pregovorima o ~lanstvu, tako|e zato {to je to bilovreme kad je prolazila kroz veliku ekonomsku krizu. Bugarska je sused Srbiji, pribli`no iste povr{ine i istog brojastanovnika. Kao i Srbija, do po~etka 90-tih Bugarska je imalacentralno plansku ekonomiju. Struktura poljoprivredne proizvod-nje je tako|e sli~na. Bugarska proizvodi i izvozi meso i mesneproizvode, mle~ne prera|evine, p{enicu, kukuruz, ìtarice kao iduvan i proizvode od duvana. Sli~no Srbiji, Bugarska je imaladvojaki sistem gazdovanja zemlji{tem - male privatne farme ivelike zadruge, a poljoprivreda je bila jedan od retkih sektoraekonomije koji je ostvarivao suficit. Godine 2010. poljoprivreda uBugarskoj je ostvarila suficit od 944 miliona USD, dok je upore|enju sa tako|e pozitivnim bilansom u 2009. ostvaren suficitod 385 miliona USD. Tako je izvoz poljoprivednih proizvoda uBugarskoj sa 2,795 milijardi dolara u 2009. godini porastao za24% na 3,468 milijardi dolara u 2010. Preko 70%poljoprivrednog izvoza odlazi u ostatak EU, dok Rusija, Ukrajina,Turska i arapske zemlje postaju tako|e va`na izvozna trì{ta.Izvoz u sektoru poljoprivrede ~ini 17% ukupnog izvoza izBugarske, u pore|enju sa 10% uvoza. U 2010. godini, udeopoljoprivrednog sektora u BDP Bugarske je bio 6%, na bazi kvar-tala. Bugarska poljoprivreda je ilustrovala najve}i rast u pore|enjusa ostalim ekonomskim sektorima. Bugarska je jedna od osamvode}ih zemalja ~lanica EU kad je u pitanju prose~an rast priho-

da u poljoprivredi. U 2010, prose~an poljoprivredni prihod jeporastao za 23% u pore|enju sa statistikom EU 27 gde je to bilo12,3%. Ako poredimo sa rezultatima iz 2005. godine, u 2010.Bugarska je registrovala najve}i rast prihoda u poljoprivredi u EU- 54,2% u pore|enju sa 10% na nivou EU 27.Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Bugarskoj, upore|enju sa 2006. ukupna povr{ina neobra|enog zemlji{ta sesmanjila za 15% u 2010. godini i iznosi oko 8% od ukupnogpoljoprivrednog zemlji{ta u Bugarskoj (dok je 2006. iznosilo9,1%). Godine 2010. sto~arstvo je ~inilo 30,9% vrednosti bugarskepoljoprivrede, uz rast od 4,6 % u pore|enju sa 2009. godinom.Prihod od govedarstva je porastao za 36,5%, od proizvodnjejaja 10,2%, od ov~arstva i uzgoja koza 2,5%. Ukupan iznos od177,5 miliona bugarskih leva je pla}eno na ime subvencija usto~arstvu u 2010. u pore|enju sa 123,7 miliona u 2009.godini. Izvoz iz Bugarske je rastao tokom vremena u skoro svim pod-sektorima u poljoprivredi. Izuzetak je jedino sektor proizvodnjealkoholnih pi}a gde je izvoz opao, i sektor vo}a i povr}a gdestagnira. Poljoprivredni sektori gde je razvoj najve}i su meso,mleko, ìtarice, {e}er i proizvodnja duvana. Interesantno je i daje Bugarska uspela da utrostru~i Ili skoro u~etvorostru~i svojuproizvodnju u najrazvijenijim izvoznim sektorima u poljoprivredi,a u nekim je razvila svoj izvozni potencijal prakti~no od nule(ìtarice, je~am, kukuruz). Ipak, va`no je re}i da je ipak najzna~ajniji faktor u rastu izvozaiz Bugarske na me|unarodnom trì{tu bilo ~lanstvo u EU. Lakoje uo~iti da ve}ina proizvoda pove}ava izvoz vrlo zna~ajnonakon 2007. godine. Posle pridruìvanja EU, bugarski farmeribeleè ve}u za{titu svog trì{ta i imaju koristi od sistema veliko-du{ne podr{ke farmerima u EU, a to su uspeli da iskoriste zaprilago|avanje proizvodnje i unapre|enje i pove}anje izvoza.

ogroman rast izvoza u smislu volumena (Kina jeu~etvorostru~ila svoju vrednost izvoza, dok je Vijetnamudvostru~io izvoz u samo ~etiri godine nakon pristupanja).Mora se re}i da se kod ovih primera mora uzeti u obzir uticaj idrugih regionalnih ili bilateralnih trgovinskih sporazuma, anaro~ito pristupanje EU.Poljoprivredni sektor ima najve}e koristi od otvaranja trì{taako proizvo|a~i dovoljno brzo prihvatite nova pravila i na~elai prilagode im se. O~ito, ve}e zemlje su ve} konkurentne u

gajenju pojedinih kultura (Kina-kukuruz, p{enica, pirina~;Ekvador-banane, kafa; Ukrajina-p{enica; Vijetnam-ribljiproizvodi, pirina~, kafa, povr}e), dok su druge manje zemljeiskoristile specifi~ne prednosti u proizvodnji i pobolj{ale svojizvoz u tim podru~jima. Iako se ~ini da su neki sektori vi{eisplativi za izvoz (p{enica, pirina~, tropsko vo}e) efikasni ikonkurentni proizvo|a~i iz svih poljoprivrednih sektora su umogu}nosti da pove}aju izvoz svojih proizvoda.

35

5.1.2. Bolje iskoristiti izvoznemogu}nosti

Srbija mora stalno da traga za odgovorima, a njih je lak{e na}i usaradnji sa drugima, naro~ito sa EUkoja nam je najve}e trì{te, {ansa ipodr{ka

Zemlje koje su bolje integrisane bolje napreduju,6 {tavi{e toje jedan od osnovnih uslova razvoja. Ukoliko jo{ imatemogu}nost da budete deo integracija koji podrazumevaju~lanstvo u EU, onda zemlja ima jo{ bolje {anse, ne samo daprofitira od integracija, nego i od onoga {to je EU jako dobroradila sa 12 novih zemalja ~lanica - pomogla im da u kratkomvremenu postanu zna~ajno bolji7 i da unaprede svojuekonomiju, pravo, obrazovanje, zdravstvo i uop{te dru{tvo ucelini. Evropska ekonomija je je najotvorenija prema svetu. Pre krize2007. godine, polovina ukupne svetske trgovine robama jebila sa zemljama Evrope, a samo strane direktne investicije uEvropi iznosile su 1 trilion USD. EU je izgra|ena na soli-darnosti, pa tako 67% celokupnih socijalnih davanja u svetusu ona u Evropi, od ~ega najve}i deo ~ine zemlje EU, bilodirektno svojim gra|anima ili preko EU mehanizama.Zna~ajan deo ekonomije u EU se de{ava u NZ^. One suuspele da imaju stabilan rast BDP od oko 4% u proteklih 20godina, da najve}i deo njih ima u potpunosti sre|ene finansijei stabilnu trgovinu, da veliki deo njih razvije preduzetni{tvo iima veliki broj inovacija. Unapre|enje i razvoj institucija, vla-davina prava se podrazumevaju i pre ~lanstva. Preduslovi za ~lanstvo u EU jesu trgovinske integracije uokviru regiona i STO. Svaka od njih ima svoje specifi~nosti irazloge za{to EU insistira na njima i za{to Srbija prihvata dabude deo ovih integracionih procesa. Jednostavno ne moè sesutra biti konkurentan u okviru EU ako nisi konkurentan uregionu, i ne moè se biti deo EU sistema bezbednosti hraneukoliko nisi deo sistema definisanog kroz STO pravila.

Uspostaviti integrisano upravljanje sistema bezbednosti hrane Podizanje kapaciteta sitema bezbednosti hrane je od pre-sudnog zna~aja za za{titu zdravlja ljudi i ekonomiju zemlje,ali i za izvoz hrane. Ovaj proces zahteva visok nivo profesion-alnog pristupa i stru~nog rada svih institucija i pojedinaca usistemu zdravstvene za{tite, dobrobiti ìvotinja i zdravlja bilja-ka i podrazumeva stogo pridràvanje normi i standarda struke,usvajanje nacionalnih i me|unarodnih kodeksa i procedura,primenu kriterijuma kvaliteta, me|usobnu saradnju i potpunoinformisanje svih zainteresovanih u lancu proizvodnje hrane. Za izvoz hrane potrebno je ispuniti odre|ene uslove kao {to suuskla|eno zakonodavstvo sa EU ili drugim zemljama uvozni-cama ili dokazi o ekvivalentnosti sistema, pra}enje i identi-fikacija ìvotinja i njihovo kretanje, odobren plan i program zapra}enje rezidua hormona, lekova i kontaminenata u ìvimìvotinjama, hrani i hrani za ìvotinje, imati objekte zaproizvodnju i za preradu hrane ìvotinjskog porekla koji ispun-javaju zahteve EU, te dobiti pozitivnu ocenu EU inspekcije zahranu i veterinu (FVO - Food and Veterinar Office). Odobrenjeza izvoz zna~i odobrenje svih elemenata u lancu hrane, od pri-marne proizvodnje do krajnjeg proizvoda, s nagla{enimpreispitivanjem ekvivalentnosti i spremnosti svih nadle`nihorgana da srovode nadzor nad objektima namenjenim izvozu.Srbija ima odobren program pra}enja rezidua, usvojen tzv."Higijenski paket" propisa kojim se reguli{e bezbednost hrane,razvijen sistem za identifikaciju i pra}enje ìvotinja i pro{la je12 kontrola EU inspekcija, u periodu od 2006. do 2011.godine, sa razli~itim ocenama i preporukama.

Dva od pet poljoprivrednih proizvodasa najve}om vrednosti proizvodnje nemogu da se izvoze u EUDanas Srbija ima pravo izvoza na trì{te EU gove|eg mesa iproizvoda od mesa, meso ovaca i koza, proizvoda od mesasvinja i ìvine, proizvoda od mleka, ribe i proizvoda od mesaribe, sporednih proizvoda ìvotinjskog porekla (koà, èlatini).Sem mesa papkara, za koje ne postoje ograni~enja od strane

6 World Development Report 2009, Reshaping Economic Geography, World Bank 20097 Golden Growth, Resporing the Lustre of the European Economic Model, World Bank 20

36


EU, Srbija mora da ispuni niz uslova ~ije ispunjenje zahtevaodre|ene ljudske i materijalne resurse, kao i dobro pripem -ljenu strategiju za bezbednost hrane.Trenutno Srbija nema ograni~enja za izvoz mesa papkara, aliima ograni~enja za izvoz mleka, svinjskog i ìvinskog mesa. [to se ti~e izvoza mleka, neophodno je podi}i kvalitet, tj. higi-jenu jer postoje o{tri EU kriterijumi za ukupan broj bakterija isomatskih }elija. U praksi to zna~i obezbediti kvalitetnezootehni~ke uslove drànja ìvotinja, zdrave ìvotinje, higijenuvimena i koè kao i higijenu radnika i posuda. U Srbiji jo{uvek postoje strukturalni problemi koji onemogu}avaju brèdostizanje standarda: veliki broj gazdinstava s malim brojemgrla onemogu}ava dobru kontrolu kvaliteta i bezbednostimleka, nepostojanje jakih udruènja proizvo|a~a mleka, kao iNacionalne laboratorije za kontrolu sirovog mleka. Grubeprocene kazuju da trenutno oko 20% mleka ispunjava usloveEU standarda. Zakonski rok za podizanje kvaliteta mlekaodre|en je za 1. januar 2018. Trenutno izvoz proizvoda odmleka u EU odobren je mlekari Subotica i mlekari Beokapra,kao i proizvo|a~u sladoleda Nestle, Stara Pazova. [to se ti~e izvoza svinjskog mesa, prestanak vakcinacije svin-ja protiv klasi~ne kuge svinja i iskorenjavanje ove bolestime|u doma}om i divljom populacijom ìvotinja je imperativ.Postoji vi{egodi{nja podr{ka EU kroz projekte tehni~ke pomo}ikoja treba da omogu}i da se do|e do ovog cilja. Ipak, iskustvoostalih zemalja govori da }e se neke dozvole vrlo te{ko dobitiu dogledno vreme. Tako Hrvatska, iako je prestala sa vakcin-isanjem svinja 2005, tek pri kraju 2012. godine dobila jemogu}nost izvoza svinjskog mesa, dok Bugarska i Rumunija,iako su postale ~lanice, nisu imale tu mogu}nost. Da bi sedobilo odobrenje za izvoz ìve ìvine, ìvinskog mesa i ostalihproizvoda, moraju se izraditi planovi monitoringa za kontrolusalmoneloze na farmama ìvine, smanjenje procenta pojavebolesti u skladu sa relevantnim evropskim direktivama i sman-jiti invadiranost trupova na liniji klanja. Potrebno je uraditimonitoringe ne samo za salmonelu, nego i za druge patogene.Odobrenje za izvoz poseduje jedino objekat Vidija Plandi{te ito proizvoda koji su termi~ki obra|eni temperaturom vi{om od700C. Dobijanje svih potrebnih dozvola, ali i stvaranje osnove zaimplemenetaciju svih standarda koji se odnose na bezbednosti kvalitet hrane, mora da se zasniva na sistemu za procenurizika za hranu i animalnog i biljnog porekla, hranu za ìvoti -

nje i dobrobiti ìvotinja. Ovaj sistem mora da bude integrisansistem kontrole u lancu hrane i uklju~uje razvoj, uvo|enje idostupnost elektronskih baza podataka koje su povezane sasvim podacima u obeleàvanju i pra}enju kretanja ìvotinja,primeni mera za{tite zdravlja ìvotinja, nalazima slu`benekontrole i rezultatima laboratorijskih ispitivanja.

Pripremati dozvole za pristup drugimtrì{tima dok postoje i druge opcije Srbija ne sme da pravi kompromise i da se pita da li poje-dine zabrane imaju smisla ili ne, nego treba da uvodi sistemkoji }e omogu}iti dobijanje izvoznih dozvola u {to je mogu}eskorijem roku. Prelazne opcije sigurno jesu zemlje sa manjezahtevnim sistemom bezbednosti hrane, ali usled njihovedugoro~ne nesigurnosti ultimativni cilj treba da bude EUtrì{te i dostizanje njihovih standarda verifikovanih dobijanjemizvoznih dozvola. U tom cilju jedan od najve}ih izazova jeste uspostavljanjeodrìvog sistema sertifikovane Integralne proizvodnje. EU direktiva 2009/128/EC uspostavlja okvir za postizanjeodrìve upotrebe pesticida smanjenjem rizika i uticajakori{}enja pesticida za ljudsko zdravlje i ìvotnu sredinu iuvodi integralnu proizvodnju kao jedan od osnovnih mehaniza-ma bezbednosti hrane biljnog porekla od 2016. godine. Sve{to bude obaveza za profesionalne proizvo|e~e hrane u EU jeobaveza i onih koji èle da prodaju na EU trì{tu. U Srbiji nepostoji mogu}nost registrovanja integralne proizvodnje (IPM)iako je to osnova za sve standarde u primarnoj proizvodnji, aova ~injenica identifikovana je kao jedan od najve}ih problemaprilikom uvodjenja GLOBALG.A.P.-a. Uvo|enjem mogu}nostisertifikacije IPM i pove}anjem zainteresovanosti proizvo|a~aza certifikacijom indirektno }e uticati na ubrzanje re{avanjamnogih problema koji postoje u sistemu bezbednosti hrane,kao {to je veliki broj registrovanih pesticida ili nepostojanjerecikla`nog centra za reciklaù ambalaà za pesticide i sl. IPM je takav pristup kontroli {teto~ina koji se fokusira nauzgojnu praksu i tehnologije koje elimini{u uzroke problema, akad su {tetnici prisutni nalazi se najsigurniji, najbezbedniji inajefiaksiniji na~in intervencije koji je mogu} u datoj situaciji.Zbog toga je IPM najbolji mehanizam za smanjenje upotrebepesticida i o~uvanje zdravlja i ìvotne sredine u intenzivnoj ikomercijalnoj popljoprivrednoj proizvodnji. IPM uzima u obzir

37

ekonomske efekte mera u proizvodnji i za{titi bilja. Ukolikoefekti primene neke mere ne nadma{uju tro{kove odre|enemere - takve mere se ne izvode. Na ovaj na~in IPM pove}avakonkuretnost odre|ene proizvodnje ili poljoprivrednika koji pri-menjuje IPM koncept. Veliki broj proizvo|a~a u Srbiji (procenaje dodatnih 30% na one koji ve} u potpunosti imaju integral-nu) koristi ciljnu za{titu, koja sa malim naporima moè da sesertifikuje kao integralna, pa je shodno tome potrebno u~initinapor izgradnje sistema.

5.2. Uvoditi standarde i garantovati kvalitet

5.2.1. Osnovni standardi bezbednostihrane i registracija objekata Da bi neka zemlja mogla da izvozi svoje proizvode u EU idruga trìta oni moraju biti barem istog kvaliteta i cene kao{to ih oni sada pla}aju i moraju biti proizvedeni u skladu saprocedurama proizvodnje koje su obavezne za proizvo|a~ena tom trì{tu. Ti standardi u proizvodnji i prodaji su naj~e{}eosnovni standardi koje propisuje OIE, EPPO ili CODEX ALLI-MENTARIUS, a sprovodi STO, a samo odre|eni broj regulativakoje se dodatno primenjuju samo na podru~ju EU ili pak kom-panije koje posluju u EU, zahtevaju neki svoj privatan stan-dard. Po pravilu, ukoliko se u potpunosti sprovode sva pravilaSTO, nije ni te{ko biti u skladu sa dodatnim EU regulativamakao {to su regulative vezane za sledljivost u proizvodnji,obeleàvanje ìvotinja, dobrobiti ìvotinja, obavezne kontrole ivo|enje baza podataka, dodatni zahtevi za kvalitet proizvoda,kao i poseban set regulativa vezanih za za{titu ìvotne okolineod poljoprivrednog zagadjenja. Iako osnovni standardi bezbednosti hrane polako gube svojzna~aj zbog sve ve}eg zna~aja dobrovoljnih i kompanijskihstandarda, oni ipak predstavljaju osnov za svako uspostav -ljanje sistema bezbednosti hrane. Oni su deo zakona, te pos-toji obaveza njihove primene. Me|utim, oko njihovogsprovo|enja postoji stalni kompromis i selektivnost, {to nesamo da nije pravedno, nego i uvodi dodatne rizike ali ispre~ava dobijanje potrebnih izvoznih dozvola. U tom smislu

registracija objekata (naro~ito veterinarskih) jeste jedan odnajve}ih zadataka koje poljoprivrednici, prera|iva~i i adminis-tracija treba da urade zajedno u narednom periodu. Danas jejako mali broj objekata koji ispunjava uslove za proizvodnju uEU. U~e}i na

kako da srbija pove]a izvoz hrane? - seedev · 2014. 6. 10. · studija "kako da srbija pove}a...

Documents