PowerPoint Presentation

Proces alosti i tugovanja Kod IO osobaKako se borimo sa cinjenicom da smo smrtni?Kako prihvatamo cinjenicu da smo smrtni?Promene u razumevanju koncepta smrtiKako je medicinsko znanje poraslo sa otkrivanjem lekova protiv mnogih smrtonosnih bolesti stavovi prema smrti su se promenili. Umesto da se o smrti razmilja kao o prirodnom fenomenu koji je posledica ivota, smrt je poela da se posmatra kao neto to se moe izbei ili je rezultat lekarske greke. Gelcer 1983 je istakla da mi ivimo u drutvu koje je vie okrenuto zdravlju, leenju bolesti i produenju ivota.

Trend u posledinjih 40-tak godina je porast duine ivota osoba sa IO, medicinski napredak, deinstitucionalizacija su uticale na produetak tako da veina osoba sa IO dostie prosean ivotni vek.Dolo je i do normalizacije ivota osoba sa IO, one ive u zajednici, u porodici, stanuju uz podrku ili samostalno. ...Ove osobe su formirale afektivne veze sa drugim ljudima, lanovima porodice, prijateljima, osobljem.Cena ovog vezivanja je i doivljaj gubitka bliskih osoba. Osobe sa IO danas ive due od svojih roditelja.Gubitak je deo njihovog ivota kako se lanovi osoblja premetaju na druge poslove ili to rade tienici....Osobe sa IO doivljavaju sekundarne gubitke npr. usled smrti roditelja moraju da promene mesto stanovanja to oteava proces alosti.Dakle, osobe sa IO doivljavaju gubitak i prolaze kroz proces alovanja.Neke sposobnije osobe mogu da doive iskustvo gubitka vezanog za sposobnosti i injenice da su drugaiji od ostalih....Mnoga deca, a i odrasli ljudi nisu doiveli direktan uticaj gubitka u svojoj kui. Iskustvo smrti je premeteno iz porodinog okruenja u institucije.To moe imati uticaj na izolovanje dogaaja iz svakodnevnog ivota i spreavanje osoba od izraavanja prirodnog reagovanja.

Razumevanje smrti kod deceIstraivanja kako deca razliitog uzrasta razumeju smrt i umiranje rukovoena su razliitim teorijskim okvirima.Psihoanalitiki istraivali su emocionalno reagovanje na koncept smrtiRazvojni teoretiari promene u razumevanju koncepta smrti u zavisnosti od faze kognitivnog razvoja

...Deca imaju prva saznanja o smrti u predkolskom periodu kada jo nemaju znanja iz biologije.Deca smatraju da se smrt deava samo nekome (stari, bolesni) i da se smrt moe izbei zdravim nainom ivota ili izbegavanjem odreenih situacija.Konceptualizuju smrt kao alternativno stanje ivotu na nebu, ispod zemlje i smatraju da mrtvim i dalje treba hrana, voda, vazduh i da mrtvi mogu da sanjaju, uju isl....Deca ne razumeju uzroke smrti ali mogu da poveu smrt sa unutranjim i spoljanjim faktorima - otrov, metak isl.Broj komponenti koncepta smrti varira, ali se smatra da postoje 4 aspekata razumevanja smrti koja deca savladavaju u tanom redosledu od 5-10 godine....Neizbenost da sva iva bia moraju umretiFinalnost prestanak telesnih funkcija,(imobilnost/nivo aktivnosti; neosetljivost/nema miljenja, sanjanja, oseanjaIreverzibilnost fiziko telo vie ne moe da ivi posle smrtiUzronost smrt je uzrokovana slomom telesnih funkcija....Smrt se prepoznaje kao koncept koji ima emocionalni uticaj kroz itav ivotni ciklus.U ranom detinjstvu strah je vezan za separaciju od roditelja.Strah od smrti je dokumentovan kod dece od 5 godina.Deca 0-2 koncept smrti odsustvo, ono to dete ne vidi to ne postoji, deca oseaju emocionalna stanja drugih ljudi3-5- smrt se moe razumeti kao privremena i reverzibilna, esto postavljaju pitanja, regresivno ponaanje

...6-11 prestanak telesnih funkcija, najvea anksioznost u ovoj grupi, interesuju ih detalji, magijsko miljenje da su moni da izazovu smrt svojim mislima; strah da je smrt kazna za odreena dela Adolescenti smrt kao prirodan proces, fokusiraju se na to kakav efekat ima neija smrt na njihov ivot, ivot nije pravedan, pitanje zato se neto desilo ba njima, reaguju povlaenjem, odigravanjem, tragaju za znaenjem

...Razumevanje koncepta smrti kod dece zavisi od kognitivnog nivoa vano za razumevanje ireverzibilnosti, neizbenosti i finalnosti smrtiIskustvo smrti u porodici oni koji imaju vie iskustva veruju u linu smrtnostAnksioznost i strah ometaju razumevanje koncepta smrti kroz mehanizme odbrane poricanje, Znanje o konceptu smrti kod dece pomae u poboljanju intervencija tokom procesa alosti, u sluajevima terminalnih bolesti ili suicidalnosti.Razumevanje reakcija dece na smrtsmrt kao prestanak ivotnih funkcijaDeljenje oseanja sa decomPokazivanje brige za decu i prihvatanje, deca imaju veliku potrebu da se vrate normalnim aktivnostima (kola i igra)Deca drugaije pokazuju tugovanje- najvie kroz igruRegresivno ponaanjeDeca mogu odigravanjem, na neprihvatljiv nain da pokau svoj proces tugovanja ukoliko ne razumeju svoja oseanja i ne znaju ta da rade sa njima

Koncept smrti kod osoba sa IO

Istraivanja pokazuju da je koncept smrti kod odraslih osoba sa IO vrlo slian razvoju koncepta smrti kod dece.Razumevanje je povezano sa nivoom kognitivnog razvoja kako ga je Pijae formulisao, a ne sa hronolokim uzrastom

...Stepen IO e uticati na sposobnost razumevanja koncepta smrti. ivotno iskustvo poveava mogunost odraslih osoba sa IO da razumeju koncept smrti, njegovu univerzalnost, ireverzibilnost i neizbenost.Ipak, razumevanje koncepta smrti nije preduslov za doivljavanje emocija koje su povezane sa gubitkom....Odsustvo osobe koja je umrla je manifestacija smrti, a osobe sa IO prepoznaju da nema nekoga koga oni vole. Oni e aliti za ovim gubitkom sa i li bez razumevanja apstraktne prirode smrti.John Bowlby teorija attachmentaI mala deca imaju reakcije tugovanja

Tugovanje: reakcija na gubitakEmocionalna uznemirenostTugaAnksioznostBesPromena u ponaanjuIritablnostLetargijahiperaktivnost

Traumatsko tugovanjeKoliko traje tugovanje?Razlikuje se od drugih poremeaja raspoloenja ili anksioznih poremeajaSimptomi tugovanja oteuju opte funkcionisanje osobe spavanje, raspoloenje, samocenjenje, 18 meseci posle gubitkaSimptomi se ne smanjuju i pored davanja medikamentne terapije i PTUobiajena komplikacija procesa tugovanja (incidenca 20%)Traumatsko tugovanje- DSM IV

osoba je doivela smrt znaajne osobeTraumatsko tugovanje se razlikuje od uobiajenog procesa tugovanja i drugih poremeajaOaj je povezan sa odnosom koji je osoba imala sa preminulim i vulnerabilnou same osobeKlju poremeaja je traumatska separacija

Traumatsko alovanje i osobe sa IODijagnostiko prepokrivanje:Kod osobe sa IO se minimizira znaaj emocionalnih stanja ili situacione promenePotcenjujemo uticaj procesa tugovanjaTekoe izuavanja procesa tugovanja kod osoba sa IOOgraniene kognitivne sposobnosti&komunikacijaMoemo posmatrati ponaanje...U optoj populaciji 1 od 5 sluajeva je traumatsko tugovanjeBritanska studija grupa koja je u procesu alosti vie iritabilna, letargina, hiperaktivna, vie neodgovarajueg govora5 godina praenja neki su se poboljaliNeki koji nisu razmatrani kao pripadnici grupe u procesu alosti su sada bili u toj grupi (odloena reakcija alosti?)II studija oni koji su pohaali PT su se dramatino popravili (objektivno i subjektivno)

Da li su osobe sa IO manje podlone traumatskom procesu alostiVie su podlone Osetljiviji su na gubitke i na sekundarne gubitkeOsobe sa IO mogu biti manje efikasne u komunikaciji Kognitivna ogranienja mogu ograniiti sposobnost da se uspeno otkrije znaenje gubitkaSekundarni gubitakPosmatraju sebe kao teret?Ko e paziti na njih?Gde e osoba sada iveti?Ko e je poseivati?Ko e je pozivati?Traganje za smislom gubitkaMalo se zna o sposobnostima osoba sa IO da trae znaenje u neemuVeliki preokret u doivljavanju sveta i samog sebe se moe desiti kod osoba tipine populacije kada otkriju znaenje gubitkaSumnja se da osobe sa IO imaju potrebne psiholoke kapaciteteIstraivanja pokazuju da osobe sa IO mogu da doive oseanja alosti i tuge, ali imaju malo mogunosti da razree i iskau svoju bol. O tome se govori kao o disenfranizi gubitka.Oosaba doivljava gubitak ali nema prava da tuguje.Ova ogranienja imaju razliite forme.Najei primer je iskljuenja osoba sa IO iz ceremonije sahrane.Sahrana je vaan deo rituala smrti i igra veliku ulogu u procesu alosti i svaka osoba ima pravo da je pohaa....

Nasuprot tome, strunjaci i porodica upranjavaju zaveru tiine, koriste eufemizme da bi objasnili smrt kao to je otiao je ili spava. To dovodi do konfuzije kod osoba sa IO i propusta da se strunjaci obrate emocionalnim potrebama osobe koja je u procesu alosti.

elja da se osobe sa IO iskljue iz realnosti smrti se bazira na pogrenim pretpostavkama. Smatra se da osobe sa IO nemaju emocionalnu zrelost da se suoe sa smru ili da nisu stvorile odgovarajui attachment i da e ubrzo zaboraviti osobu koja je umrla. Smatra se da nemaju intelektualnih kapaciteta da razumeju ta smrt zapravo znai. Istraivanja pokazuju da osobe sa IO su svesne kraja i univerzalnosti smrti.

Pokuaj da zatitimo osobu sa IO realnosti smrti nije realan. Odrasle osobe sa IO brinu o moguoj smrti svojih roditelja, suoavaju se sa smru svojih prijatelja koji umiru od bolesti pridruenih IO. Ukoliko roditelji umru oni se iznenada mogu nai u stacionarnoj ustanovi u kojoj ne poznaju nikoga.

... Roditelji nisu voljni da prave planove za decu u sluaju njihove smrti. Manje od roditelja je napravilo konkretne planove koji se tiu budunosti dece. A jo je manji broj onih koji o planovima razgovaraju sa svojom odraslom decom.

...Suoavanje sa smru sa smirenou i ispunjenou je poslednji razvojni zadatak po Eriksonu. Sa prolaskom vremena se moramo suoiti sa smru najbliih, ali i sa sopstvenom smrtnou. Roditelji izbegavaju ovu temu u razgovoru sa decom. Od osoba sa IO se prikrivaju informacije o bolestima lanova porodice i iskljuuju se iz rituala alovanja.Roditeljska objanjenja smrti kunog ljubimca ili ostarelih dede i babe su prirodni naini da se pomogne ovim osobama da razviju razumevanje konanosti i smrti.

...Roditelji takoe mogu biti otcepljeni od svog gubitka kada su dobili dete sa IO. Kako su osobe sa IO manje vrednovane u drutvu mnogi se otcepljuju ak i od smrti takvog deteta. Mnogi roditelji saoptavaju da su im drugi rekli da smrt treba da prihvate kao blagoslov ili olakanje i na taj nain otcepljuju roditelje od oseanja enormnog gubitka.Kako osobe sa IO reaguju na gubitakOsobe sa IO doivljavaju fizike, kognitivne, emocionalne, bihejvioralne i spiritualne manifestacije gubitka.Fizike manifestacije munina, glavobolj, bolovi, emocionalne manifestacije se esto pretoe u fizike simptome, npr. anksioznost u bolove u stomaku.Afektivno reagovanje bes, krivica, ljubomora, anksioznost, tuga, kajanje

...Neke osobe imaju uznemiravajue snove, probleme ponaanja, suicidalne misli koje mogu trajati godinama posle smrti voljenih osoba.

...Kognitivne- osoba je u oku, ne veruje i porie informaciju, nadalje moe doi do problema u koncentraciji, manje efikasno se procesiraju informacije, oteeno je suenjePonaanje osoba je letargina ili hiperaktivna, obrasci spavanja i ishrane mogu biti poremeeni, mogu se angaovati u rizinom ponaanju npr.zloupotreba supstanci, pojava acting out ponaanja, mogu pokazivati otpor na promene

...Spiritualne reakcije postavljaju spiritualna pitanja, mogu doiveti smrt kao kaznuSa vremenom mnoge osobe sa IO se oseaju bolje, za neke je dogaaj pogurao razvoj, imaju potrebu da ue nove vetine i sadrajeIpak u pojedinim periodima ove osobe mogu ponovo doiveti tugu npr. za vreme godinjica raspusta, praznika kada im preminula osoba jako nedostaje.

...Postoje specifine manifestacije gubitka kod osoba sa IO, osobe sa IO imaju ogranienu emocionalnu ekspresiju pa se npr. mogu smejati kad se oseaju anksioznoOsobe sa IO mogu govoriti da su srene i to moe da maskira duboko oseanje tuge, zavisnosti, ambivalencije i oseanja naputenosti.Day je istraivao 300 bolnica i 200 prijema na odeljenje za osobe sa IO i utvrdio da je incidenca reaktivne depresije i anksioznog stanja kod grupe na prijemu (33%). U 50% sluajeva slom je preciptiran smru ili ozbiljnom boleu staratelja.Emerson (1977) je ispitivao incidencu alovanja i poetak promena u ponaanju i raspoloenju kod odraslih osoba sa IO.Osoblje koje je radilo sa osobama sa IO je izvetavalo da nema promena i reagovanja na smrt blinjih. Kada se vodio intervju sa osobama sa IO one su jasno izvetavale o oseanjima tuge, distresa i anksioznosti.Kada se procenjivalo ponaanje ABC skalom rezultati su ukazivali na iritabilnost, letargiju, neodgovarajui govor, hiperaktivnost. Kitching, (1987) je ukazao na kanjenje alovanja kod osoba sa IO koji inicijalno nisu razumeli gubitak, ali su ga razumeli sa vremenom i uli su u proces atipinog alovanja. Allison (1993) kod osoba sa autizmom opisuje nemogunost alovanja, zakasnelo alovanje, tekoe razumevanja ireverzibilnosti smrti i neodgovarajue reagovanje na alovanje. Osoba sa autizmom imaju mali broj bliskih odnosa i smrt neke osobe se moe katastrofino doiveti.

Zbog tekoa attachmenta moe se pretpostaviti da osobe s autizmom nee doiveti gubitakDeca nisu na isti nain vezane za svoje drage osobe, ali jesu na svoj nain, i oseanje gubitka moe biti potencirano nerazumevanjem koncepta smrti i svojih emocionalnih stanja

PrimerDete kome je otac umro i majka objasnila da je on sada na nebu i da se nee vratiti nije delovalo mnogo uznemireno, ali kada je dolo vreme kada se otac uobiajeno vraao sa posla dete se veoma uznemirilo kada se otac nije pojavioKada je otiao u kolu bio je miran , ali kada se vratio kui odmah je traio oca i ponovo plakao.

Volonter iz kole se vraao svakodnevno sa detetom kui i igrao se onih igara kojih se igrao sa ocemZatim se tih igara igrao u koli pre polaska kuiRazvio je opsesivno interesovanje da se penje na tavan kue- reeno mu je da je otac otiao gore

Vano je kompenzovati sve aspekte ukljuenosti sa voljenom osobomKoristiti jednostavan renik u priama o smrtiPriati o pokojnoj osobi jer je tuga prirodan proces.

Razlozi nepruanja podrke osobama sa IORazlog propusta da se osobama sa IO obezbedi podrka u procesu alovanja se pripisuje razliitim faktorima. Prvi je povezan sa linim uticajem koji ovakav posao ima na osoblje ukljuujui i podseanje na svoje line gubitke (Worden, 1991), strah od smrti (Read, 1996). Drugi faktor je povezan sa nedostatkom znanja kako se odvija proces alovanja kod osoba sa IO. To je dovelo do toga da osoblje povezuje izazivajue ponaanje ne sa anksioznou i depresijom ve sa linou klijenta ili samom IO (Hollins, Esterhyzen 1997).Kojim osobama sa IO koje su u procesu alosti je potrebna pomo?

Onima koji doivljavaju normalnu tugui/iliOnima koji doivljavaju traumatski proces alosti...Istraivanja pokazuju da osobe sa IO esto doivljavaju traumatski proces alosti (produen ili atipian)Osobe koje su ile na savetovanje su znaajno napredovaleKontinum podrke za IO osobe koje su u procesu alosti...Kontinum podrke ukljuuje opte pripremanje za gubitak kao deo planiranog edukativnog programa pre bilo kakvog linog iskustva.Vaspitai e koristiti svaku priliku da ukljue smrt kao deo ivota u prirodnim mogunostima koje daju priliku da se istrae oseanja i reakcije na gubitak (participacija). Individua e aktivno uestvovati u ritualima koji se sprovode posle smrti bliskih osoba da bi priznali bol i da bi pomogli osobi da razvije strategije iz linog iskustva (facilitacija). Ove strategije bi smanjile potrebu za specifinim intervencijama....Danas postoje edukativni paketi koji pruaju podrku osoblju da prue podrku osobama sa IO tokom procesa alovanja. Fokus je na praktinim stvarima kao to su:izbegavanje smetaja osobe u nepoznato okruenje, obezbeenje kontinuiteta osoblja, razvoj plana akcije od strane osoblja i porodice, izbegavanje procene osobe sa IO tokom perioda alovanja (Oswin, 1985).

SavetovanjeOsoblje mora biti strpljivo i mora uiti osobu sa IO vetinama prevladavanja krizne situacije. 4-stepeni proces1. priprema da e osoba sa IO biti izloena iskustvu gubitka, mogu priati o iskustvu bolesti2. direktna instrukcija uenje korisnih vetina npr.kako da prate promene u zdravlju...3. modelovanje neko pokazuje ponaanje koje osoba sa IO treba da naui.4.emocionalna podrka u toku krize osobi sa IO se moe pomoi da jasno iskae svoja oseanja i da ih razumeU savetovanju osoba sa IO potrebna je fleksiboilnost, zavisno od nivoa ometenosti, vrste krize, prethodnog iskustva osobe pristup se mora adaptirati svakoj osobi....Proces savetovanjase moe zapoeti u bilo kojoj fazi bolesti, jer tugovanje poinje sa pojavom bolesti.Anticipatorno tugovanje nije samo reakcija na dogaaj koji e se desiti sa vremenom ve je to odgovor na sve gubitke, prole, sadanje i budue....Drugo, proces umiranja moe biti proces iskustvenog uenja, npr. osoba sa IO moe pomagati tokom bolesti.Osoba sa IO se ne treba izuzimati iz ovog procesa, odlasci u bolnicu jor moraju biti doputeniOsobi sa IO treba da bude ponuen izbor da li eli da ide u posetu ili pozove telefonomOsobi sa IO je potrebna podrkaU edukativni program se mora ukljuiti:razgovor o tome kako se smrt moe desiti ne samo u starostiupoznavanje sa novim renikom zamena eufemizamauenje standarda koji vae u zajednici ukljuujui socijalno prihvatljiv nain izraavanja alostiodlasci na groblja i u crkve.

Potrebno je da osoblje bude upoznato sa nainom izraavanja alosti kod osoba sa IO da bi mogli da prue podrku. Ukoliko je voljena osoba smrtno bolesna lanovi porodice moraju pruiti tane informacije osobi sa IO o situaciji. Ove osobe se moraju ohrabriti da izraze svoja oseanja gubitka, patnje ili besa. Osobe sa IO bi trebale da uestvuju u ritualu sahranjivanja voljene osobe. Rituali im pomau da razumeju finalnost smrti. Osobe koje e preuzeti starateljstvo nad osobom sa IO moraju sa njom razgovarati o planovima o smetaju posle smrti staratelja i ukoliko se oekuje smetaj u ustanovu bolje je to uraditi unapred da bi osoba sa IO imala vremena da se adaptira.

Osobe sa IO se moraju pripremiti i za svoju smrt. Osobe koje su smrtno bolesne moraju imati prilike da razgovaraju o temi smrti ukoliko ele i da iskau elje oko ceremonije sahrane. Moraju imati prilike da se oproste sa voljenim osobama. Religiozna podrka u ovom trenutku moe biti vana. Emocionalan podrka voljenih osoba je od sutinske vanosti u ovom trenutku.

ZakljuakOsobe sa IO doivljavaju alostVulnerabilne suMogu napredovati tokom intervencijaTraumatski proces alostiVano je razviti kontinum podrke za osobe sa IO koje su u procesu alosti