VATIKAN GLAVNOSATANINO GNEZDO

Dr Vojislav [e{eq

Srpska radikalna strankaBeograd 2006.

Dr Vojislav [e{eq

VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDO

RecenzentiTomislav Nikoli}Aleksandar Vu~i}

Direktor izdava~kog sektoraOgwen Mihajlovi}

RedakcijaIvana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,

Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i},Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi},

Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq

Izdava~Srpska radikalna stranka

Trg pobede 3, Zemun

Za izdava~aDr Vojislav [e{eq

[tampa[tamparija DOO Dragi}, Zrewanin

Za {tamparijuMom~ilo Dragi}

Tira`3000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd327 .83/ (456.31:497.11)

[E[EQ, VojislavVatikansko glavno satanino gnezdo /

Vojislav [e{eq . - Zemun : Srpska radikalnastranka, 2006 Zrewanin : Dragi}). - 1000 - str. ; 23. cm (Sabrana delaVojislav [e{eq ; 74)

Na nasl. str. naziv mesta izdawa :Beograd. - Tira` 3.000. - Str. 3-4:ISBN 86-7886-002-2

a) Srpsko pitawe - Me|unarodna zajednicab) Vatikan

COBISS.SR-ID 132377356

Predgovor

Kwiga Vatikan glavno Satanino gnezdo nastala je kao tre}a u nizu, odukupno ~etiri, {to ~ini celinu zasnovanu na konceptu moje odbrane predHa{kim tribunalom. Dakle, ovo je materijalizovawe moje namere da doka-`em da je za sve zlo~ine u proteklom ratu na prostoru biv{e Jugoslavijeglavni krivac rimokatoli~ki papa, kako Jovan Pavle Drugi, tako i wegovnaslednik Benedikt [esnaesti, u to vreme poznatiji kao inkvizitor Ra-cinger. Upravo u tom pravcu, da doka`em naslednost papske politike geno-cida, tempirana je i dopuna elaborata o ulozi Vatikana i pape Jovana Pa-vla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od1991. godine sa osvrtom na sau~esni~ki doprinos kardinala Racingera (pod-nesak broj 152), koja je objavqena u kwizi Antihristov namesnik zlikova~-ki rimski papa Benedikt [esnaesti. U istoj kwizi nalazi se i elaborat oneokorteksnim dejstvima protiv optu`enih u Me|unarodnom krivi~nomsudu za biv{u Jugoslaviju (podnesak broj 150, koji sam predao Pretresnomve}u 7. aprila 2006. godine), a koji su priredili Sla|an Mijaqevi} i Niko-la Anti}. Tako|e, tu se nalazi elaborat kojim osporavam govor mr`wekao poseban oblik po~iwewa (podnesak broj 136, koji sam Pretresnom ve}upredao 17. februara 2006. godine), autora mr Dejana Mirovi}a.

O zlo~inu kao pravom kohezivnom faktoru katoli~kog klera dokazi sumnogobrojni, pa je moj stru~ni tim za odbranu ulo`io velike napore u pri-kupqawe, izbor i obradu ovih nepobitnih istorijskih ~iwenica. Zato jevredno napomenuti da je Elena Bo`i} Talijan, kao ~lan tima za odbranu, za-slu`na za kqu~ne delove ove kwige. Wen dugotrajan, ali zato pedantan iprecizan rad, ovde se nalazi u formi podneska, onako kako je i predat Tri-bunalu. Ta~nije, ovde je prvi deo wenog obimnog elaborata koji u potpuno-sti razgoli}uje ratne zlo~ine papstva nad srpskim narodom u celini. Dru-gi deo nalazi se u slede}oj kwizi, zna~i ~etvrtoj po redu sa istom temati-kom, koja je iza{la pod naslovom Rimska kurija ve~ito edna srpske krvi.Naslovi koje sam odabrao za sve ~etiri kwige doslovno prate wihov sadr-`aj, dakle sve ono {to je istorija registrovala kao potvr|ene ~iwenice.Prema tome, nije ovo ubadawe prsta u oko globalistima, jer me wihovo mi-{qewe nikada nije ni zanimalo, ve} samo suvo konstatovawe stawa.

I zaista, posle vekovnog iskustva sa crnom internacionalom, mi, Sr-bi, sigurni smo da se u Vatikanu ugnezdio li~no Satana, ba{ kao {to nasni{ta ne mo`e razuveriti da se Rimska kurija napokon zasitila na{e kr-vi. U ovo su sigurni i Srbi vernici i Srbi ateisti, tu odavno ne postoji ni-kakva dilema.

3

Kada ovaj veliki rad sumiramo, po{to prve dve kwige obuhvataju ela-borat Zorana Krasi}a (podnesak broj 147, predat 26. aprila 2006. godine), naistu temu i istovetnog imena kao ovaj Elene Bo`i} Talijan koji se nalaziu tre}oj i ~etvrtoj kwizi, dobijemo zbir od blizu tri hiqade stranica {toje, siguran sam, najkompletniji dokazni materijal protiv institucije pap-stva koji je civilizacija ikada ugledala. Naravno, bilo je i bi}e razli~i-tih autora i raznovrsnih radova koji imaju za temu rimokatoli~ke pogla-vare i wihova zlodela, ali sumwam da je mogu}e porediti ih sa materijalomkoji sam predao Pretresnom ve}u Ha{kog tribunala. Ne samo po kvantite-tu, nego i kvalitetu, a posebnu vrednost vidim u jednoj potpuno prakti~nojnameni ovih izdawa, nameni koja mi je i namera. Ovo je najkompletniji pri-ru~nik za poznavawe ideologije, organizacije, ciqeva i sprovo|ewa zajed-ni~kog zlo~ina~kog poduhvata kojeg je predvodio Jovan Pavle Drugi, a sadaga dovr{ava wegov naslednik Benedikt [esnaesti. Hiqade ovih stranicanamewene su pre svega skepticima, zna~i onim Srbima koji su imali tu sre-}u da generacijama `ive izvan dometa papskih spletki i genocida nare|i-vanog direktno iz Vatikana. Jasno da je to samo sistematski stvaran privid,jer Srbija kao matica srpskog naroda ostaje glavni ciq rimske kurije. Da-nas, kada je teritorija Republike Srpske Krajine okupirana i etni~ki o~i-{}ena, a Republika Srpska pod pretwom fakti~kog ukidawa, iza ~ega sekrije namera da se pokrene jo{ jedan veliki talas izbeglica, te tako dodat-no etni~ki o~isti, Srbija ostaje posledwi prostor naseqen srpskom ve}i-nom. Kao najzapadnija dr`ava pravoslavnog stanovni{tva, danas je ugro`e-na vi{e nego ikad. Prvi put u istoriji na na{oj granici se nalazi jedna me-|unarodno priznata hrvatska dr`ava. Ova Tu|manova NDH malo se razli-kuje od Paveli}eve, samo u Zagrebu je, od 1991. godine, pokatoli~eno okotrideset hiqada Srba, po podacima Srpske pravoslavne crkve.

Zato ove stranice treba shvatiti kao prevenciju, shvatiti da papstvozaista ima nameru da istrebi sve one koje ne mo`e da kontroli{e.

Srbe, pre svih.

Prof. dr Vojislav [e{eq

4

Nau~ni skup Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala

protiv prof. dr Vojislava [e{eqaBeograd, Sava centar, 27. maj 2006.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Dame i gospodo, dragi prijateqi, hvala vam {to stedo{li na nau~ni skup. Tema je: Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribu-nala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Predsednik Srpske radikalnestranke nedavno je ~etvrti Vaskrs proveo u ha{kom kazamatu. Okosnicu we-gove optu`nice ~ini verbalni delikt, odnosno govor mr`we ili zapaqivigovori, kako bi oni rekli u svojoj optu`nici. Ni to im nije bilo dovoqnoda ga odvoje od wegove dece, supruge, porodice, wegove otaybine i wegoveSrpske radikalne stranke, da poku{aju da ga oteraju iz otaybine {to je mo-gu}e daqe od politi~kih doga|aja, ve} sada po nalogu Tu`ila{tva, odnosno,po zahtevu Tu`ila{tva poku{avaju da mu uskrate pravo da se brani sam, ono{to je svima na kugli zemaqskoj dozvoqeno, zato {to misle da je najboqe[e{eqa nemati za protivnika, jer Vojislav [e{eq nije ni oti{ao da sebrani, nego da napada. Ali su|ewa u kojem }e oni imati tobo`weg nekakvogbranioca, zvao se on Van der Spul, Van der bilo kako, ne}e biti, jer Voji-slav [e{eq to nikada ne}e prihvatiti i nikada na to ne}e pristati. Onnije od onih koji ki~mu savijaju.

Koristim priliku da vam se zahvalim svima {to ste do{li na ovaj na-u~ni skup, posebno se zahvaqujem supruzi na{eg predsednika Vojislava [e-{eqa, Jadranki [e{eq, koja je sa nama, svim uva`enim akademicima, pro-fesorima, na{im dragim gostima koji }e se danas obratiti ovom velikomskupu i pozivam {efa Tima za odbranu predsednika srpskih radikala i za-menika predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikoli}a, da po-zdravi skup.

TToommiissllaavv NNiikkoollii}}:: Dame i gospodo, dragi prijateqi, uva`eni akademi-ci i profesori, u~esnici nau~nog skupa, hvala vam {to ste jo{ jedanput po-kazali da su vam hrabrost, istina i qubav prema svom narodu i prema svojojotaybini, va`ni jednako, mo`da i va`niji od svih titula i nau~nog zvawa,va`niji od svakog li~nog interesa. Ja sam danas saznao da su i neki asisten-ti i pripravnici podneli svoje referate za ovaj nau~ni skup i iskreno im~estitam na hrabrosti. Asistent pripravnik, koji ima referat za ovaj skup,bi}e sigurno jedan od najboqih redovnih profesora Beogradskog univerzi-teta.

5

@elim da vam se u ime Tima za odbranu zahvalim {to ste prisustvom naovom nau~nom skupu pokazali da istinu i otaybinu volite vi{e od svega ida u najte`im vremenima pru`ate podr{ku onima koje progone, hapse i za-tvaraju samo zato {to imaju hrabrosti da se suprotstave zapadwa~kim mo}-nicima i poku{avaju da za{tite i odbrane interese svoje zemqe i naroda.Jedan od takvih qudi je na{ predsednik dr Vojislav [e{eq. Tu`ila{tvoTribunala u Hagu bezuspe{no poku{ava da poka`e srpskom i svetskom mwe-wu da je Vojislav [e{eq kriv zbog svojih zapaqivih govora i onoga {to na-zivaju govorom mr`we. Svodi se optu`ba protiv Vojislava [e{eqa na go-vor mr`we, pa }e sad govor mr`we postati jedan od uzroka za ratne zlo~i-ne. Ne mogu da prona|u zlo~in za koji bi direktnu odgovornost i krivicupripisali na{em predsedniku, ve} preko instituta gotovo zaboravqenoggovora mr`we, verbalnog delikta, poku{avaju da mu pripi{u posrednu od-govornost za zlo~ine koji su se odigrali u sukobima koje su oni izazvali, ge-nerisali i u najve}oj meri kontrolisali.

Kakve je to re~i izgovarao Vojislav [e{eq, kakve su re~i izgovaraliwegovi tu`ioci i progoniteqi, ili su mo`da wihova dela govorila vi{eod bilo kakvih re~i. Uostalom, kakva li je to mr`wa bila potrebna i kakavje to nemu{ti govor kada ubijete malu Milicu Raki}, pa izjavite da je onakolateralna {teta. Kakav li je to prefiweni govor kada bombardujetezgradu Televizije ili voz u pokretu i ubijete vi{e od 50 qudi. Naravno, niza jedan od wihovih brojnih prefiwenih zlo~ina oni nisu odgovarali. Ni-su, jer nisu dr`ali zapaqive govore. Zlo~ine su izvr{avali uglavnom podokriqem no}i, da {to vi{e qudi pobiju, a da {to mawi deo sveta sazna zarazmere wihovog zlo~ina. Ubijawe na{e dece, srpskih civila, na{ih vojni-ka, bio je govor qubavi, za na{e medije i za na{e pravosu|e tako je i osta-lo, samo smo mi Srbi krivi. Vaqda zbog toga {to dobar deo nas nije spre-man da ka`e kako nije odu{evqen wihovim govorom qubavi. Na kraju i po-sle svega ti isti su nastavili da nam razaraju zemqu, otimaju teritorije, ami i daqe moramo da se pravimo da nam wihove, naravno ironi~no }u izgo-voriti, poruke qubavi beskrajno prijaju i kao narodu odgovaraju. Ne}emoto da trpimo. Ne}e to ni Srbija vi{e da trpi. Malo jezgro onih koji se ni-su slo`ili sa onim {to nam je u~iweno 2000. preraslo je u ve}inu u Srbijii sad samo jo{ jedni izbori i obe}avam da mi vi{e to ne}emo da trpimo.

Hvala vam {to ste do{li, hvala vam {to volite Srbiju vi{e od svega,hvala vam {to poma`ete odbranu i pravo na odbranu predsednika srpskihradikala dr Vojislava [e{eqa. Gaj je u drugom veku pre nove ere rekao da jesloboda od svih stvari najpre~a. Mi to i danas tvrdimo. To su ubacili u mno-ge poveqe i konvencije, mnoge ustave i zakone. Na primeru Vojislava [e-{eqa pokazuje se da je sloboda od svih stvari najpre~a, ali ponavqam vamono {to sam rekao i na pro{lom skupu, nema trenutno na kugli zemaqskoj~oveka slobodnijeg od Vojislava [e{eqa, ~oveka koji iz Haga stigne u sva-ku srpsku ku}u i u svaku srpsku du{u. ^oveka o kome sad razmi{qaju kad vukumnoge poteze, uglavnom izdajni~ke, kako li }e da reaguje Vojislav [e{eq.

Hvala vam i zato {to vam je sloboda na{eg naroda va`nija od svega, a zawu }emo morati, siguran sam da }emo i uspeti, zajedni~kim snagama da se iz-borimo. 6

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Dame i gospodo, pozivam vas da burnim aplauzom po-zdravimo akademika prof. dr Kostu ^avo{kog.

AAkkaaddeemmiikk KKoossttaa ^aavvoo{{kkii:: Uva`eni gospodine predsedavaju}i, dragiprijateqi, dame i gospodo, ovo je prilika da se solidari{emo sa nedu`nom`rtvom zloglasnog Ha{kog tribunala, nama svima dragim dr Vojislavom[e{eqem, koji ve} ~etvrtu godinu tamnuje u Hagu i da izrazimo najiskre-nije saose}awe sa wegovom mu~eni~kom porodicom. Ovo je tako|e prilikada se solidari{emo i sa drugima koje Ha{ki tribunal hapsi, optu`uje, osu-|uje i ubija. I da dozovemo u se}awe sve one koje je ovo ruglo od prava li{i-lo `ivota. Mada smo se danas okupili da raspravqamo o navodnom govorumr`we u optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa, vaqa odmah re}i da je onna mnogo ve}im isku{ewima i da mu je sam `ivot ugro`en. Naime, sudskoubistvo Slobodana Milo{evi}a, od 11. marta 2006. godine u ha{koj tamni-ci, jo{ jednom je utvrdilo da je ovaj sud pokretna traka smrti koja je odne-la ve} 11 ivota. Prva ha{ka rtva bio je general \or|e \uki}, koga su 30.januara 1996. godine muslimanske vlasti kidnapovale, potom pogubno zlo-stavqale i na posletku izru~ile Ha{kom tribunalu. Tamo je te{ko oboleoda bi ve} 18. maja 1996. godine ispustio svoju mu~eni~ku du{u. Druga `rtvabio je Simo Drqa~a, koga su prilikom hap{ewa 10. jula 1997. godine britan-ski komandosi ubili u samoodbrani.

Tre}a ha{ka `rtva bio je Milan Kova~evi} koji je, 1. avgusta 1997. go-dine, umro u ha{koj }eliji li{en spasonosne nege i prave lekarske pomo}i.^etvrta `rtva bio je Slavko Dokmanovi} koji je, 28. juna 1998. godine, ba{na Vidovdan, na|en obe{en u svojoj }eliji. Peta ha{ka `rtva bio je DraganGagovi}, koga su francuski vojnici ubili za volanom pored petoro dece oko~ijih glava su svirali meci, dok su {esta i sedma rtva bili Novica Jawi}koji je sam sebi oduzeo ivot kada je optu`en i wegov ucveqeni otac koji seubio kada je ostao bez sina jedinca. A Luiz Arbur, tada{wi ha{ki tu`ilaci ne znaju}i da je Nikica Jawi} mrtav povukla je optu`nicu protiv wegazbog preoptere}enosti suda. Osma ha{ka `rtva bio je Vlajko Stojiqkovi}koji je ritualno izvr{io samoubistvo na stepeni{tu Savezne skup{tinekada je saznao da je usvojen zakon po kome je trebalo da bude izru~en Hagu. De-veta `rtva ha{ka bio je general Momir Tali}, koji je na prevaru uhap{enu Be~u, da bi u ha{kom zatvoru te{ko oboleo i ubrzo potom umro. Deseta ha-{ka `rtva bio je Milan Babi} ~ija savest, posle o~igledno iznu|enog sve-do~ewa protiv Slobodana Milo{evi}a i Milana Marti}a nije izdr`ala,pa je navodno sam sebi oduzeo `ivot. Na posletku je Slobodan Milo{evi}bio 11. `rtva sudskog ubistva u toj ha{koj nakazi od suda. Taman smo pomi-slili da je 11 `rtava uta`ilo krvo`ednost ha{kog minotaura kada nas jenedavno opet iznenadila stra{na vest da je ha{ki su`aw Milan Marti}oboleo od embolije plu}a. Raspitao sam se kod onih koji to znaju i re~enomi je da se odgovaraju}om kombinacijom medikamenata embolija mo`e iza-zvati. Kao {to vidite, dragi prijateqi, dr Vojislavu [e{equ ne ugro`ava`ivot samo navodni govor mr`we nego i mogu}nost sudskog ubistva.

[e{eqeva navodna krivica je plod providne i krhke konstrukcije. Posredi je takozvana formularna optu`nica kojom se po naho|ewu Karle del

7

Ponte i wenih pomo}nika mo`e optu`iti bar 10.000 na{ih sunarodnika uSrbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Prvi deo te puke konstrukcije jenekakav zajedni~ki kriminalni poduhvat kome se pripisuju mnogobrojniratni zlo~ini po~iweni na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a potomse dr Vojislav [e{eq, iako li~no nije izvr{io nijedno krivi~no delo, ~i-ni posredno odgovornim za 14 ratnih zlo~ina koji su navodno izvr{eni timzajedni~kim kriminalnim poduhvatom. Pa u ~emu je po Karli del Ponte[e{eqeva krivica? Da bismo razumeli o~iglednu neutemeqenost ovihoptu`bi uporedo }emo navoditi ono {to Karla del Ponte ili tu`ilacStalnog me|unarodnog krivi~nog suda ne inkrimini{u i time ~ine dopu-{tenim. [e{eq se optu`uje {to je propagirao politiku ujediwewa svihsrpskih zemaqa u homogenu srpsku dr`avu. Kada, me|utim, ~elnici Albani-je propagiraju prisajediwewe delova susednih dr`ava u homogenu albanskudr`avu to je po ha{kim merilima ne samo dozvoqeno nego i po`eqno. [e-{equ se stavqa na teret {to je u~estvovao u regrutovawu, finansirawu,snabdevawu i upu}ivawu srpskih dobrovoqaca. Kada, me|utim, Alija Izet-begovi}, Ejup Gani} i drugi bo{waci regrutuju ne svoje zemqake, negomuyahedine iz dalekog Bin Ladenovog okru`ewa, to je po ha{kim tu`ioci-ma maltene bezazleno i dopu{teno.

[e{eqa optu`uju {to je iznosio i ohrabrivao stvarawe homogene Ve-like Srbije. Kada, me|utim, vo|e Albanije ne samo ohrabruju, nego i oru`-jem i teroristi~kim akcijama podsti~u stvarawe velike Albanije to je posudu wihovih mentora u Hagu, Va{ingtonu i Briselu legitimna te`wa kanacionalnom ujediwewu. [e{equ se stavqa na teret {to je dr`ao javne go-vore u kojima je pozivao na izbacivawe hrvatskih civila i time podsticaosvoje sledbenike i lokalne vlasti da to ~ine. Kada, me|utim, Frawo Tu|manuz pre}utnu podr{ku Va{ingtona i Brisela i aktivnu podr{ku penzioni-sanih ameri~kih generala protera sa vekovnih ogwi{ta 300.000 Srba, a{iptarski teroristi proteraju 250.000 Srba, Roma i drugih nearbanasa saKosova i Metohije, u tome po ha{kom tu`iocu nema ni trunke zlo~ina, a ka-moli genocida.

[e{eq se kona~no optu`uje da je regrutovao srpske dobrovoqce i in-doktrinirao ih ekstremnom retorikom. Kada, me|utim, Alija Izetbegovi}regrutuje muyahedine koji su ve} zadojeni yihadom, svetim ratom protiv ne-vernika, i oni po~ine stra{ne ratne zlo~ine, to po ha{kom tu`iocu trebajednostavno zanemariti. Jedino ~iwewe koje se [e{equ stavqa na teret je-ste regrutovawe dobrovoqaca i wihovo upu}ivawe na front gde su se bori-li u sastavu regularnih vojnih jedinica pod komandom profesionalnih sta-re{ina, a potom su poneki od wih izvr{ili i poneki navodni zlo~in kojise [e{equ, o~igledno shodno na~elu objektivne odgovornosti, stavqa nateret. Ukoliko bi se tako prevaqivala krivi~na odgovornost ha{ki tu`i-lac bi pored ostalih trebalo da optu`i i sve slu`benike u op{tinskih,vojnim odsecima koji su regrute i druge vojne obveznike upu}ivali u regu-larne vojne jedinice. Pa {ta preostaje od optu`nice Karle del Ponte? Tosu zapaqivi govori, odnosno jezik mr`we, kako bi to rekli dobro pla-}eni zvani~nici ameri~kih i nema~kih nevladinih organizacija u na{ojzemqi. A da bismo saznali merila kojima se ha{ki tu`ilac rukovodi ka-8

da inkrimini{e [e{eqeve zapaqive govore, vaqa razmotriti slede}u is-povest pesnika, izdava~a i novinara Zilhada Kqu~anina objavqenu u Qi-qanu broj 36, od 22. septembra 1993. godine, pod naslovom: Da, ja preziremSrbe. Da mi se nije ukazala Alahova milost, ubio bih nekoliko du{manai skon~ao kao ~ovjek. Moj du{man zove se Srbin. Du{man moga dida zvao seSrbin. Du{man moga oca zvao se Srbin. Du{man moga brata zvao se Srbin.Du{man moga djeteta zva}e se posigurno Srbin. Halal im ne mogu dati. Sr-bima }u halaliti kada wih nestane 200.000. Kad u smrti budemo jednaki, a za-boraviti im ne}u nikada i prezirati }u ih zauvek. Prezir je sasma priro-dan odnos prema Srbima, prezir mora postati osnov muslimanske ~ovje~no-sti. Onaj musliman koji ne}e da prezire Srbina zaslu`uje svaki prezir,kraj citata.

Ha{ki tu`ilac je optu`io [e{eqa zbog wegovih navodno zapaqivihgovora iako oni u pore|ewu sa Kqu~aninovom provalom iskonske mr`we iztamnog vilajeta deluju jadno i bedno. A kako tu`ilac nije ni ukorio, a ka-moli optu`io Zilhada Kqu~anina, nije iskqu~eno da je u wegovim re~imaotkrio jezik istinske qubavi i muslimanskog humanizma. Eto tako, dragiprijateqi Ha{ki tribunal blagosiqa Zilhada Kqu~anina, a optu`uje i sa-tire na{eg Vojislava [e{eqa. Hvala vam.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Zahvaqujem se prof. ^avo{kom, a zamolio bih sveprisutne, ako to ne predstavqa veliki problem, da iskqu~e mobilne tele-fone, po{to to u`asno dekoncentri{e govornike. Molio bih prof. dr Sla-venka Terzi}a, kome je ovo {to se u Crnoj Gori zbivalo te{ko palo da iza-|e i da vam se obrati.

PPrrooff.. ddrr SSllaavveennkkoo TTeerrzzii}}:: Dame i gospodo, dragi prijateqi, do{aosam, pre svega, da izrazim svoju solidarnost sa dr Vojislavom [e{eqem.Jedno od poglavqa pete glave izvanredne, nedavno kod nas prevedene kwigeDajane Yonston, Suludi krsta{i, Jugoslavija, NATO i obmane Zapada,glasi Trijumf mr`we. Da stvari u istoriji mogu nekada biti dovedene dogolog apsurda i da osvedo~eni teroristi i trgovci narkoticima mogu bitiprogla{eni za borce za qudska prava svedo~e re~i ameri~kog senatora YoLibermana objavqenog u Va{ington postu, 20. aprila 1990. godine, a oneglase: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i OVK zastupaju iste qudske vredno-sti i principe. Bitka za OVK jeste bitka za qudska prava i ameri~ke vred-nosti, zavr{en citat. Ovo je ogoqena i surova su{tina ameri~ke politi-ke na Balkanu. Ve} tokom osamdesetih godina pro{log veka, tokom ubrzanihpriprema za razbijawe srpske dr`ave, izronilo je i niz stranih predrasudao Srbima i uop{te prema slovenskom pravoslavnom svetu, naro~ito Rusi-ma. Stare teorije bavarskog istori~ara Jakoba Falmerajera o nepomirqi-vosti vizantijskog nasle|a sa evropskom civilizacijom i o potrebi, kakoka`e Falmerajer, da se Nemci i ceo evropski svet spremaju za, citiram, ko-na~ni obra~un sa naslednicima Vizantije, kao docnije sli~ne teorije Be-wamina Kalaja i Iva Pilara i wihovih sledbenika na na{im prostorimakao {to su Savi} Markovi} [tedimlija, Sekula Drqevi} dobili su svojesavremene pristalice u li~nostima poput Alojzija Moka, Vilija Klasa,Frawe Tu|mana, Ri~arda Holbruka, Milana Ku~ana i mnogih drugih nama

9

poznatih. Iz takvog idejnog nasle|a proistekla je teorija o reci Drini kaotisu}qetwoj granici Istoka i Zapada, o Srbima kao stranom telu na orga-nizmu Evrope i o potrebi da Zapad svim sredstvima ne dozvoli varvarskimSrbima da pre|u reku Drinu. Na toj teoriji nastala je nacisti~ka Nezavi-sna Dr`ava Hrvatska koja je odnela skoro milion nevinih Srba u Drugomsvetskom ratu.

Podse}am na intelektualni rat francuskih filozofa Alena VirkenKrauta, Andreja Gliksmana i Bernar Andrej Levija koji su ube|ivali ~itavsvet da se Zapad mora braniti od Srba. Wihova parola bila je, isti~eaustrijski istori~ar Hans Hofbauer Evropa po~iwe u Sarajevu. Glik-sman je, pi{e Hofbauer, pateti~no pevao bojni pokli~ u nedeqniku Eks-pres, citiram: Mo`emo da pobedimo, s toga moramo da pobedimo, u pita-wu je da ili ne za evropsku civilizaciju, zavr{en citat. Trebalo bi na jed-nom mestu, ja vas pozivam, sakupiti sve te brojne izlive mr`we i netrpeqi-vosti prema Srbima tokom osamdesetih i devedesetih godina koje su zna~i-le ponavqawe mnogo toga {to se ve} ~ulo i napisalo u Prvom i u Drugomsvetskom ratu. Crnogorski Kwi`evni list bi zauzeo dobar deo te kwige.

Su{tina svih ovih dela se krila zapravo u nala`ewu tobo`weg vi{egcivilizacijskog i politi~kog interesa, kao opravdawa za agresiju premaSrbima i wihovim teritorijama. Austrougarska je okupirala Bosnu i Her-cegovinu 1878. pravdaju}i to tobo`wom civilizacijskom misijom u ime za-padnog duha i zapadne civilizacije. Sopstveno zaposedawe Bosne i Herce-govine i neskrivene daqe agresivne pretenzije prema staroj vla{oj i starojSrbiji, Kosovu i Metohiji Austrougarska je pravdala potrebom suzbijawaVelike Srbije i navodne velikosrpske opasnosti. U pomenutoj kwizi Daja-na Yonston je vrlo argumentovano i uverqivo osvetlila fenomen o ~emu jeprof. avo{ki govorio inkriminisawe takozvanih ratnih huqa. Jedno odsredstava te inkriminacije jeste i osnivawe Ha{kog tribunala. Podizaweoptu`nice u politi~ke svrhe pokazalo se kao sna`no oru`je. Da se neki ~o-vek stigmatizuje, a time i udaqi sa doma}e i me|unarodne politi~ke scenedovoqno je samo re}i, citiram optu`en za ratne zlo~ine.

Zahvaquju}i jugoslovenskoj krizi devedesetih godina ponovo ujediwenaNema~ka pojavila se iznenada na me|unarodnoj evropskoj sceni kao velikasila. Nema~ka satanizacija Srba i Srbije bila je eho nacisti~ke propagan-de iz 1941. godine, koja je sa svoje strane bila eho i 1914. godine, kada su Ne-ma~ka i Austrougarska zapo~ele Prvi svetski rat okupacijom Srbije. U obaslu~aja ta mala balkanska zemqa stigmatizovana je kao remetila~ki fak-tor koji mora da se elimini{e. Ovaj stav je sa`et u poznatoj paroli iz 1914.Serbien mus {terbien Srbija mora da umre. Hans Hofbauer u svojoj kwi-zi Balkanski rat, razarawe Jugoslavije 1991-1999. navodi tvrdwe iz kwi-ge generala Veqka Kadijevi}a Moje vi|ewe raspada, da je jo{ osamdesetihgodina pro{loga veka, dakle 20. veka nema~ki vojni izaslanik u Beograduprosto pucao od mr`we, ka`e Hofbauer, prema Srbima, koriste}i izrazesrpske sviwe i samo mrtav Srbin je dobar Srbin.

Po~etkom jula 1991. godine, [pigl je objavio udarni tekst pod naslo-vom Tamnica naroda Jugoslavije i teror Srba, ~ime je bio markiran glav-10

ni pravac nema~ko-austrijske spoqne politike prema jugoslovenskoj krizii gra|anskom ratu. Jedan od izgovora koji je slu`io NATO-u i vo|ama zapad-nih sila za upotrebu svih sredstava protiv Srba bio je i mit o Memorandu-mu SANU koji je celom svetu predstavqen kao program stvarawa Republi-ke Srbije putem etni~kog ~i{}ewa, neka vrsta navodnog nacrta agresivnogosvajawa sli~nog Hitlerovom Majn kampfu. Ta manipulacija se pojavila ujednom francuskom uybeniku za vi{e razrede sredwih {kola 1993, u komestoji slede}i tekst. Citiram: Etni~ko ~i{}ewe, teorija koju su razvili~lanovi SANU u Beogradu, koja zagovara etni~ku homogenizaciju delova Ju-goslavije naseqenih Srbima da se primenom terora proteraju druge popula-cije kako bi se omogu}ilo definitivno pripajawe tih teritorija Srbiji,zavr{en citat.

Ameri~ki predsednik Klinton je na Dan se}awa uporedio Milo{evi-}evu vladu sa vladom nacisti~ke Nema~ke. Harvardski profesor Goldhagense zalagao za osvajawe i okupaciju Srbije upore|uju}i bekstvo kosovskih ci-vila sa genocidom nad Jevrejima, Milo{evi}a sa Hitlerom, a srpski narodsa Hitlerovim dobrovoqnim egzekutorima. Kwiga pod ovim naslovom done-la mu je katedru na Harvardu za predmet Genocid nad Jevrejima. Porede}inavodno proterivawe albanskog stanovni{tva sa genocidom nad JevrejimaGoldhagen je zakqu~io: Zbog toga jedini lek jeste isti onaj koji je va`io zanacisti~ku Nema~ku, Zapad mora da zauzme Srbiju da je denacifikuje i pre-vaspita. Oti{ao je jo{ i daqe, dakle, srpski narod je oti{ao jo{ daqe, da-ju}i podr{ku Milo{evi}evoj politici etni~kog ~i{}ewa, isti~e Gold-hagen, srpski narod postao je pravno i moralno nekompetentan da vodi svo-je sopstvene poslove, zavr{en citat. Zbog toga wihova zemqa mora da sestavi pod tutorstvo NATO, mora da preuzme vlast, citiram: A srpski na-rod mora da se natera da shvati svoje gre{ke i da se rehabilituje.

Sve ostalo, dame i gospodo, vi znate i vidite. Jasno je ko je okupator, ako je borac za slobodu. Hvala vam.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Obave{tewe za sve qude u sali, za sve qude u publi-ci, po okon~awu nau~nog skupa svi }ete dobiti kwigu, ~asopis Srpsku slo-bodarsku misao u kojoj }ete mo}i da pro~itate mnogo dokumenata, mnogopodnesaka predsednika srpskih radikala Vojislava [e{eqa Ha{kom tri-bunalu, ali i sve ono {to je govoreno na raznim nau~nim skupovima.

Jedan od qudi koji je uvek sa nama, koji je uvek sa onima koji su progowe-ni, koji je uvek sa dr Vojislavom [e{eqem, koji je uvek na strani pravde iistine je prof. dr Oliver Anti}.

PPrrooff.. ddrr OOlliivveerr AAnnttii}}:: Po{tovano predsedni{tvo, uva`ena gospo|o[e{eq, dame i gospodo, moj referat za ovaj nau~ni skup nosi naslov Govormr`we ili mr`wa govora i podeqen je u tri dela, ali nemojte se unapredpla{iti, ne{to }u i skratiti. Naravno, o ovome se mo`e govoriti, ako bimi dopustili mogao bih da govorim i dva, tri sata, ali bi}e previ{e. Me-|utim, da po~nem sa ovim prvim delom.

Moj referat nosi naziv Govor mr`we ili mr`wa govora.11

I[ta bi se dogodilo kada bi, na primer neki dr`avnici, politi~ari, no-

vinari i uop{te javne li~nosti dali slede}e izjave. Recimo Klaus Kinkel,nema~ki ministar spoqnih poslova: Jevreje treba naterati da kle~e!Ili, Margaret Ta~er biv{i premijer Velike Britanije: Zaustaviti Je-vreje. Odmah. Zauvek. Ili, Tomislav Mer~ep, hrvatski politi~ar: ...da sezauvjek rije{imo Jevreja i napravimo ekolo{ki ~istu dr`avu, pa doda islede}e: Na nesre}u, nisam pobio sve Jevreje. Ili, Piter Justinov, glu-mac, kwi`evnik, re`iser i ambasador UNICEF-a(!): Jevreji su dvodimen-zionalni narod sa `udwom za prostotom i ideologijom tako bazi~nom da semo`e razumeti bez napora... @ivotiwe koriste svoje resurse znatno sre}-nije nego ovi naopaki stvorovi, ~ija je pripadnost qudskoj rasi u velikomzaka{wewu. Ili, Goran Ivani{evi}, hrvatski teniski as: Dali su mi dapucam iz automata...Bio je te`ak za kontrolu, ali, oh, bio je to lep osje}aj,kada svi meci izlaze napoqe. Mislio sam kako bi bilo lepo imati nekoli-ko Jevreja koji stoje naspram mene. Ili kada bi nema~ki kancelar HelmutKol izjavio: Neka se Jevreji podave u sopstvenom smradu. Ili, Yozef Baj-den, senator (demokrata) iz Delavera: Jevreji su nepismeni i degenerici,a zatim doda: Jevreji su nepismeni, degenerici, silovateqi, ubice beba, ka-sapi i agresori. Ili, Dejvid Obij, ameri~ki kongresmen: Jevreji su svi-we. Ili, da ameri~ki dr`avni sekretar Yejms Bejker izjavi: Vodi}emoprotiv Jevreja rat diplomatski, ekonomski, politi~ki, propagandni ipsiholo{ki. Ili, Ri~ard Holbruk, pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekre-tara da u vreme mirovnih pregovora izme|u Jevreja i Arapa ka`e: Jevrejinisu ideolozi, ve} zlo~ina~ki dupeglavci. Ili, kada bi Holbrukov zame-nik, Robert Frajcer, rekao: Pitam se sve vreme da li bi na{a zemqa u post-vijetnamskom raspolo`ewu, imala dovoqno hrabrosti i snage da zaustavi tepse i tvorove iz balkanskog |ubri{ta. Ili, kada bi rimski papa Jovan Pa-vle Drugi uputio apel predsedniku SAD: Trebalo bi da bombardujete Je-vreje. Ili, kada bi predsednik Narodne skup{tine Francuske rekao. Je-vreji su |ubre!. Ili, kada bi predsednik Francuske @ak [irak prekinuousred govora i to kao doma}in, premijera Gr~ke i izrekao: Jevreji su narodbez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista. Ili, kada bi bri-tanski general Majkl Rouz izjavio: NATO je spreman da Jevreje bombardo-vawem vrati u kameno doba. Ili kada bi turski predsednik u poseti Egip-tu rekao: Turski ciq je okru`ewe Izraela s juga, odozdo, dok }e posao... sadrugih strana...zavr{iti ostali, posle ovoga vide}emo {ta }e Jevreji mo}ida urade. Ili, kada bi Toni Bler, britanski premijer rekao: Rat protivJevreja nije vi{e vojni sukob. To je bitka izme|u Dobra i Zla; izme|u civi-lizacije i varvarstva. Ili, kada bi ameri~ki forenzi~ari-antropoloziErik Stover i Gils Perves izjavili: Jevreji su prqave, pijane, smrdqivei ubila~ke ivotiwe. Ili, kada bi Madlen Olbrajt, kao {ef ameri~ke di-plomatije, pred pregovore, na pitawe ko }e biti u delegaciji Izraela, izja-vila: Mi ne znamo ko }e, ili {ta }e, tamo da se pojavi, sve uz grohotni smehprisutnih! Ili kada bi Bernard Ku{ner, {ef civilne misije UN izrekao:Pro{le nedeqe imali smo devetoro ubijenih Jevreja, ove nedeqe osmoro.12

To je jasni napredak. Ili, kada bi Yejmi [ej, portparol NATO-a izjavio:Jevreje treba spokojno bombardovati, jer }e sve brzo zaboraviti.

Posle ovakvih izjava, koje ja ne bih mogao da kvalifikujem kao govormr`we, jer to nije pravni pojam, niti pravna ustanova, ve} sasvim konkret-no kao podstrekavawe na genocid, svako razuman bi o~ekivao krivi~ni pro-gon onih koji su ovakve izjave dali. Verovatno bi tako i bilo. Najmawa po-sledica bila bi da bi visoki politi~ari morali zauvek da budu uklowenisa politi~ke scene. Isto bi se dogodilo i da se u navedene izjave umesto Je-vreji stave Arapi, Cigani, Englezi, Nemci, ili pak muslimani, pravoslav-ci, katolici i sl.

Tu, me|utim, ima jedan problem. Naime, sve ove izjave su zaista date, tosu citati originala, ali umesto re~i Jevreji ili Izrael, re~eno je Srbi iSrbija! I niko ne odgovara, niko se ne poziva na odgovornost, niko ne po-miwe makar jezik mr`we. Svi ovi citati, kao i mnogi drugi, sa konkretnimpodacima kada i kojom prilikom su izre~eni, objavqeni su u kwizi Izbri-sati srpski virus drugo izdawe, Beograd, 2002, autora Zorana Petrovi}a.Srbi i Jevreji imaju sli~nu zlehudu istoriju, zato su, vaqda, muyahedini, ka-`u i hrvatski borci, ve} 1992. godine, u Bosni na srpskim ku}ama ispisiva-li: Zabraweno za Srbe i Jevreje.11))

Meni se ~ini da govor mr`we treba prou~iti i ovako:Govor mr`we mora se sastojati iz re~enica mr`we, ove, pak, od re~i

mr`we, a re~i mr`we od slova mr`we, odnosno }irili~nih slova, koja onimrze. Uostalom, }irilica i pravoslavqe nisu u modi, {to je razumqivo, jerni samo hri{}anstvo nije u trendu. Otuda, ni{ta }irili~no, ni pravoslav-no, ni hri{}ansko nije im sveto: wihov Milosrdni an|eo radosno je sejaorakete i kasetne bombe, ~ak i na }irili~ni, odnosno pravoslavni hri{}an-ski Uskrs, kao nekad, kada su na{i o~evi i majke, krajem Drugog svetskog ra-ta, dodu{e uz obi~ne bombe, slavili najve}i hri{}anski praznik.22)) Wiho-va mr`wa u wihovom govoru je velika, jer, kako je napisao akademik Ditur,mrze se samo nacije ili qudi koji imaju du{u ili karakter.33)) Oni koji suse nametnuli kao sudije Srbiji bili su dalekovidiji; wima nije promakloda su, osu|uju}i ovaj narod, ovu naciju koja je poku{avala da pre`ivi i to jeradila kako je mogla, indirektno nanosili udarce Francuskoj; nadali su seda kod nas ne}e nai}i na dovoqno vrline da bismo se solidarisali sa na{imstarim drugovima i wihova ra~unica je, na`alost, bila ta~na. Ovde uvek po-stoji neki uticaj iz inostranstva ili, ako tako vi{e volite, opredeqewe zaodricawem, koje je ponekad najja~e, i, kada je to slu~aj odvla~i nas u delova-we ili pona{awe zbog kojih kasnije za`alimo po{to se vrlina vrati u na-{a srca.44))

Zato, ~ekaju}i upravo taj povratak vrline, i dr Vojislav [e{eq, kakobi to rekao Andri},55)) sedi u prokletoj avliji, ...prevaren i li{en slobo-de, usamqen i odvojen od svojih i od prijateqa, doveden u tragi~an procep, acelom svetu na vidiku kao na sramnom stubu, ali sa gordom re{eno{}u u se-bi da u tom polo`aju istraje i da ostane ono {to je, da ne izgubi svoj ciq is-pred o~iju i da ne popusti ni bratu krvniku ni nevernicima koji ga podmu-klo varaju, ucewuju, prodaju i preprodaju.

13

Veliki Gete nekada se divio srpskoj epskoj poeziji i upore|ivao je saIlijadom i Odisejom. Danas, wegov zemqak, nekakav profesor Kluge, svaka-ko bezna~ajan u odnosu na Getea, ali sa zna~ajnog Univerziteta u Tibingenu,sugeri{e da srpskoj deci treba zabraniti u~ewe srpske nacionalne epskepoezije! To nije palo na um saveznicima po kapitulaciji nacisti~ke Nema~ke!

Zato je danas mogu}e sve. Vojislav [e{eq robija u Hagu, zbog u su{ti-ni verbalnog delikta, a Dinko [aki}, upravnik koncentracionog logoraJasenovac II, sa slobode poru~uje: @ao mi je {to nismo u~inili sve {tonam se pripisuje, jer da smo to tada u~inili, danas Hrvatska ne bi imalaproblema, ne bi imao tko pisati izmi{qotine. U takvoj atmosferi mogu-}e je i da jedan novinar (Fransis Vijn) prekoreva biv{eg ministra spoq-nih poslova Velike Britanije Daglasa Herda koji je obja{wavao da je u Bo-sni gra|anski rat, re~ima da bi on (Herd) morao da zna da je to bila invazi-ja na suverenu dr`avu koju je osmislio i vodio ekspanzionisti~ki i geno-cidni sused!66)) I da ponovo prozovemo Andri}a, jer se predla`e da se i onzabrani, jer, vaqda, kao nekad Sokrat Gr~ku, kvari srpsku omladinu: U mut-nom vremenu kad vlast prestane da razaznaje pravog od krivog, tada je mogu-}e sve. Kao nekad u vreme inkvizicije, pariskih i moskovskih procesa. Sa-da, kako bi rekao veliki francuski akademik @an Ditur, kada se ne{toneodre|eno pojavi u re~niku, kao {to ja tu prepoznajem govor mr`we, tozna~i da moral kapitulira. A dezinformacijama se daje zvani~ni izgledtako {to se osniva me|unarodni sud koji se sme{ta u jedan mali, uqudan ipomalo dosadan grad severne Evrope. Naime, ne mo`e se zamisliti da pre-ki sud ovakvog tipa zaseda u mestima sa toplom klimom, u Re|o di Kalabri-ji, u Delfima, Monte Karlu, Pamploni. Danas, moral dolazi iz hladnihkrajeva. Ni{ta ne vredi kao magle severa, flamanski kanali, vlaga i vetre-wa~e Holandije, da bi izgledalo ozbiqno.77)) Napisao je ovo veliki Fran-cuz, koji nije hteo da peva u horu konformista, jer je zaista intelektualac.On jednostavno nije mogao da }uti pred ha{kim procesima i upravo zato ihje uporedio sa Pariskim iz 1793. godine i Moskovskim procesima.88))

U ha{kim procesima, treba ponoviti ako treba i bezbroj puta,99)) najgru-bqe su povre|ene osnovne garancije qudskih prava, a to su ujedno i pravniprincipi koje po{tuju sve civilizovane dr`ave: 1) nullum crimen, nulla po-ena sine lege; 2) nulla poena sine proccessu; 3) na~in i postupak osnivawa me-|unarodnog suda; 4) pravo okrivqenog da mu sudi nadle`ni, nezavisni i ne-pristrasni sud koji je zakonom ustanovqen; 5) odgovornost u krivi~nimstvarima, za razliku od gra|anskog prava, mo`e biti samo subjektivna, ni-kako objektivna; 6) povratno dejstvo propisa (retroaktivnost) ni u kom slu-~aju ne mo`e pogor{ati polo`aj okrivqenog; 7) svaki pritvorenik imapravo da mu se sudi u razumnom roku; 8) po{tovawe prezumpcije nevino-sti; 9) jednakost polo`aja tu`ila~ke strane, s jedne, i okrivqenog, odnosnoodbrane, s druge strane, u odnosu na nepristrasni sud; 10) pravo okrivqenogda odbranu iznese li~no.

IIPo{to se ha{ki procesi, ipak, sprovode u Evropi, pogledajmo {ta o

ovom problemu i implikacijama koje on izaziva govori Evropska konvenci-ja o qudskim pravima i osnovnim slobodama (u daqem tekstu Konvencija).1100))

14

Prema ~lanu 3 Konvencije Niko ne sme da bude podvrgnut torturi iline~ove~nom postupawu ili poni`avaju}em tretmanu ili kazni. Ovde se, ustvari, {titi fizi~ki i psihi~ki integritet fizi~kog lica. To se, poredostalog, ogleda u du`ini trajawa pre svega krivi~nog postupka prema odre-|enom licu, posebno imaju}i u vidu inkriminaciju koja mu se stavqa na te-ret. Dr`ati nekog jednu godinu, da ne govorimo o dve, tri ili vi{e godina,da mu se stavqa na teret neka nedovoqno odre|ena inkriminacija, a da nepo~iwe su|ewe, uveren sam da je protivno ~l. 3 Konvencije. To je nehuman iponi`avaju}i, dakle ne~ove~an1111)) tretman, a prema okolnostima slu~aja, sobzirom da je okrivqeni dobrovoqno oti{ao u Hag, diskriminatorski, ~akna granici torture, ili preko te granice. Pri tome treba imati u vidu daRezolucija Saveta Evrope, iz 1965. godine, preporu~uje da se iz zakonodav-stva izbaci obavezni pritvor i da se zadr`i samo kada je apsolutno neopho-dan. A da li je apsolutno neophodan u slu~aju dr Vojislava [e{eqa? Odgo-vor zaista ne zahteva vrhunsko poznavawe prava.

Pored toga, du`ina trajawa pritvora ne sme biti arbitrarna.1122)) Vre-me pritvora koje se meri godinama ne mo`e se smatrati razumnim i prime-renim rokom pritvora koji podrazumeva Konvencija. Prema praksi suda uStrazburu smatra}e se da je du`ina pritvora neprimerena i neposrednoprotivna ~lanu 5, stav 3 Konvencije u slede}im slu~ajevima: 1) kada istra-`ni organi slu~aj vode sporo, odnosno odugovla~e sa postupkom; 2) kada jeodugovla~ewe posledica slabe organizovanosti pravosu|a; 3) kada je odugo-vla~ewe posledica negativnog sukoba nadle`nosti izme|u organa.1133))

U ~lanu 6 Konvencije govori se o potrebi brzog postupka i dono{ewapresude u razumnom roku. Krivi~ni postupak prema pravilima Evropskogsuda za qudska prava po~iwe trenutkom podizawa optu`nice, a okon~ava do-no{ewem odluke u posledwoj instanci (po redovnim ili vanrednim prav-nim lekovima). Karla del Ponte je podigla optu`nicu protiv dr Vojislava[e{eqa 15. januara 2003. godine! Jedno od pravnih pravila glasi o~igled-ne stvari se ne dokazuju, u stvari ovo je tzv. prima faciae evidens.

^lan 6, stav 2 Konvencije ure|uje pitawe pretpostavke nevinosti. Tojednostavno zna~i da okrivqeni nije du`an da dokazuje svoju nevinost, ve}upravo obrnuto, ta obaveza le`i na tu`iocu. Koliko li smo samo puta ~uliod najvi{ih funkcionera ove na{e nesre}ne dr`ave izjavu: Ako je nevin,neka ide u Hag i to doka`e! Ina~e, pretpostavka nevinosti je bezizuzetnopravilo koje va`i u pravima svih civilizovanih naroda. Iz toga se lako mo-`e izvu}i zakqu~ak o potpunoj necivilizovanosti davalaca navedenih izja-va. [tavi{e, ta pretpostavka treba da za{titi okrivqenog od predrasudane samo suda, ve} i javnosti i ona va`i za sve (za izjave policije, tu`ila-{tva, suda, medija i dr.) i sve do pravnosna`nog okon~awa postupka. Da lije ova pretpostavka po{tovana u ha{kim procesima i da li je po{tovana una{oj javnosti (suprotne izjave politi~ara, dr`avnih funkcionera, novi-nara)? Iz pretpostavke nevinosti proizlazi i pravo okrivqenog da se bra-ni i }utawem. S druge strane, tu`ila{tvo je du`no da okrivqenom predo-~i sve dokaze na kojima zasniva optu`nicu, kako bi optu`eni mogao da pri-premi odbranu, odnosno da se izjasni o svim elementima optu`nice.

15

U ~lanu 7 Konvencije se ure|uje pravilo nullum crimen, nulla poena sinelege. Niko se ne mo`e smatrati krivim za delo koje nije bilo predvi|enokao krivi~no delo prema unutra{wem ili me|unarodnom pravu. U stavu 2ovog ~lana se predvi|a izuzetak, a to je slu~aj kada je u pitawu delo koje sesmatralo krivi~nim delom prema op{tim pravnim na~elima koja priznajucivilizovani narodi. U svakom slu~aju, ovo podrazumeva zabranu retroak-tivnosti, a stav 2, budu}i da je izuzetak, podrazumeva restriktivno, naju`etuma~ewe, {to bi zna~ilo da bi neko delo moralo biti nesporno takvo daga osu|uju imperativni propisi civilizovanog sveta. Da li jedna optu`ni-ca prema op{tim pravnim pravilima koja priznaju civilizovani narodimo`e da sadr`i formulacije kao {to su ili pribli`no od tog datuma, udogovoru sa poznatim ili nepoznatim u~esnicima udru`enog zlo~ina~kogpoduhvata, zagovarao je politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homo-genu srpsku dr`avu. Na kraju, ima ne~eg u optu`nici {to se okrivqenommo`da i mo`e staviti na teret, a to je {to je 14. marta 1990. u{ao u koa-liciju sa Vukom Dra{kovi}em, tako|e srpskim nacionalistom, i osnovaoSrpski pokret obnove.... Citati su doslovno prepisani iz optu`nice, ko-ju je potpisala, naravno, Karla del Ponte. Da li ona spada u pravo civili-zovanih naroda?

Posebno je zna~ajan ~lan 10 Konvencije, koji glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izra`avawa. Ovo pravo ukqu~uje slobo-

du posedovawa sopstvenog mi{qewa, primawe i saop{tavawe informacijai ideja bez me{awa javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre-~ava dr`ave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskihpreduze}a.

2. Po{to kori{}ewe ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgo-vornosti, ono se mo`e podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~ewi-ma ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvuu interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javnebezbednosti, radi spre~avawa nereda ili kriminala, za{tite zdravqa ilimorala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avawa otkrivawa obave{te-wa dobijenih u poverewu, ili radi o~uvawa autoriteta i nepristrasnostisuda.

[ta mo`e da ka`e jedan patriota kada je upravo napadnut teritorijal-ni integritet wegove dr`ave1144)) i napadnut wegov narod od strane onih ko-ji su ve} dva puta u istoriji izvr{ili genocid nad wegovim narodom? Da po-ziva na nejedinstvo? Da poziva na dezerterstvo? Da poziva na predaju? Iliga je, pak, pravo civilizovanih naroda tada obavezivalo da }uti? Da li toneko smatra da srpski narod ne}e odgovarati samo ako je `rtva zlo~ina,ukqu~uju}i i genocid? U stvari, iskustvo nas je pou~ilo da tada niko nijeodgovarao! Ante Paveli} nije umro kao osu|eni ratni zlo~inac, ali Dra`aMihailovi} jeste! U Ha{kim procesima optu`eni su samo Slobodan Mi-lo{evi}, Radovan Karayi}, Milan Marti}, ~elnici srpskih dr`ava, ali nei Frawo Tu|man, Alija Izetbegovi}, ali ni slovena~ki ~elnici koji su pr-vi otpo~eli sa oru`anom secesijom! Istorija se ponavqa, zar ne? Da ne go-vorim o mnogim drugim sli~nim slu~ajevima. Da li je to pravo i pravda?16

Zar srpski patriota nema pravo da u vremenima najve}e ugro`enosti wego-vog naroda, u ratnim vremenima koja nisu prouzrokovali Srbi, poziva na je-dinstvo, na borbu protiv neprijateqa? Prof. dr Lazar Markovi} tako|e jeosu|en od strane Brozovog re`ima, jer je izrekao istinu o hrvatskim zlo~i-nima nad Srbima u Drugom svetskom ratu, a to ga je na kraju ko{talo `ivota.

Sloboda govora i izra`avawa je osnovno demokratsko pravo, u stvarito je uslov svake demokratije i pretpostavka qudskih prava. Za{to je ba{ovo pravo zagarantovano Amandmanom br. 1 ameri~kog ustava? I sama qud-ska sloboda je nezamisliva bez slobode govora. Ona podrazumeva i pravosvakog odgovornog ~oveka da u kriznim vremenima pozove na nacionalno je-dinstvo i borbu protiv neprijateqa, tim pre kada postoji istorijsko isku-stvo o okrutnosti i spremnosti na svaku vrstu zlo~ina prema wegovom na-rodu. Ciq je, dakle, svih izjava za koje se tereti dr Vojislav [e{eq biospas sopstvenog naroda, naroda koji je ve} dva puta bio `rtva genocida natim istim prostorima. Otuda se mo`e, sa visokim stepenom sigurnosti,tvrditi da su i wegove izjave bile proporcionalne tom ciqu. A ako je izja-va proporcionalna ciqu, onda u demokratskom dru{tvu i pravednom pravu,ne mo`e biti govora o krivi~no-pravnoj i bilo kojoj drugoj odgovornosti.Ovo tim pre {to je re~ o politi~aru, koji nije imao nikakvu vojnu ili dru-gu zapovednu, odnosno subordiniraju}u vlast.

Uostalom, da li ima nekog u ovoj sali ko bi u takvoj situaciji postupiodruga~ije?

IIIU jednom radu sam dokazao flagrantno kr{ewe osnovnog na~ela me|u-

narodnog prava u slu~aju jugoslovenske dr`ave, srpskih dr`ava, srpskog na-roda, kao i pojedinaca, Srba, koji su bili na politi~kim i vojnim polo`a-jima, a koje je u~iweno u ha{kim procesima.1155)) A to osnovno na~elo, koje jeujedno i pretpostavka drugim na~elima jeste pprriinncciipp zzaabbrraannee ssvvaakkee vvrrsstteeddiisskkrriimmiinnaacciijjee.

Ipak, na ovom mestu podsetio bih na slede}e: U Preambuli Poveqe UN stoji: Mi, narodi Ujediwenih nacija, re{e-

ni da spasemo budu}a pokolewa u`asa rata, koji je dvaput u toku jednog qud-skog veka naneo ~ove~anstvu neopisive patwe, i da vaspostavimo veru uosnovna prava ~oveka, u dostojanstvo i vrednost qudske li~nosti, u ravno-pravnost qudi i `ena i nacija velikih i malih ....1166)) U Glavi 1 Poveqe(Ciqevi i na~ela), u ~lanu 1, pored ostalog, stoji da su ciqevi Ujediwenihnacija: 3. Da ostvaruju me|unarodnu saradwu re{avawem me|unarodnihproblema privredne, dru{tvene, kulturne ili humanitarne prirode, kao ipodr`avawem i razvijawem po{tovawa qudskih prava i osnovnih slobodaza sve bez obzira na rasu, pol jezik ili veru... U ~lanu 2 Poveqe navedeno je:1. Organizacija po~iva na na~elu suverene jednakosti svih wenih ~lanova.U Glavi 9 Me|unarodna privredna i socijalna saradwa u ~lanu 55 isti~ese: U ciqu stvarawa uslova stabilnosti i blagostawa, koji su nu`ni za odr-`avawe mirnih i prijateqskih odnosa me|u nacijama, zasnovanih na po{to-vawu na~ela ravnopravnosti i samoopredeqewa naroda, Ujediwene nacije}e pomagati: ... c) sveop{te po{tovawe i uva`avawe1177)), odnosno sveop{te i

17

stvarno po{tovawe1188)) prava ~oveka kao i osnovnih sloboda za sve bez obzi-ra na rasu, pol, jezik ili veru.

U Deklaraciji o principima me|unarodnog prava o prijateqskim od-nosima i saradwi dr`ava1199)) navodi se da suverena jednakost obuhvata slede-}e elemente:

1. sve dr`ave su pravno jednake; 2. svaka dr`ava u`iva neotu|iva pravasvojstvena punom suverenitetu; 3. svaka dr`ava je du`na da po{tuje li~nostostalih dr`ava; 4. teritorijalni integritet i politi~ka nezavisnost sva-ke dr`ave su nepovredivi; 5. svaka dr`ava ima pravo da slobodno bira i raz-vija svoj politi~ki, socijalni, ekonomski i kulturni poredak; 6. svaka dr-`ava je du`na da ispuwava savesno svoje me|unarodne obaveze i `ivi u mi-ru sa ostalim dr`avama.

Na~elo nediskriminacije i wegova primena u domenu qudskih prava vidqiva je i iz niza drugih propisa.2200))

Evropska konvencija o qudskim pravima u ~l. 14 utvr|uje: U`ivaweprava i sloboda predvi|enih u ovoj konvenciji obezbe|uje se bez diskrimi-nacije po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja ko`e, jezik, veroispo-vest, politi~ko ili drugo mi{qewe, nacionalno ili socijalno poreklo,veza s nekom drugom nacionalnom mawinom, imovno stawe, ro|ewe ili dru-gi status.

S druge strane, Protokol XII iz Konvencije u ~lanu 1 navodi: 1. Svakopravo koje zakon predvi|a ostvariva}e se bez diskriminacije po bilo komosnovu, na primer, polu, rasi, boji ko`e, jeziku, veroispovesti, politi~komi drugom uverewu, nacionalnom ili dru{tvenom poreklu, povezanosti sanacionalnom mawinom, imovini, ro|ewu ili drugom statusu. 2. Javne vlastine}e ni prema kome vr{iti diskriminaciju po osnovima kao {to su pome-nuti u stavu 1.

Ina~e, Evropski sud za qudska prava u Strazburu permanentno pro{irujeprimenu ovog ~lana, i to u meri da poprima obele`ja autonomnog prava.2211))

I pored svih ovih propisa i garancija, diskriminacija se i daqe spro-vodi, posebno u ha{kim procesima, prema okrivqenim Srbima. Posebno te-`ak slu~aj diskriminacije je postupak, pa i sama optu`nica, koji je potpi-sala Karla del Ponte, protiv dr Vojislava [e{eqa. U woj se nalaze slede-}e inkriminacije: Na gotovo svakodnevnim mitinzima i tokom prediz-borne kampawe, pozivao je na jedinstvo Srba i na rat protiv istorijskih ne-prijateqa; u~estvovao je u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snab-devawu, pru`awu podr{ke i rukovo|ewa srpskim dobrovoqcima; dr`aohu{ka~ke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih posetadobrovoqa~kim jedinicama i drugim srpskim snagama; zagovarao i pod-sticao stvarawe Velike Srbije; od 1. avgusta ili pribli`no tog datuma...,deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa poznatim ili nepoznatim u~esnici-ma udru`enog zlo~ina~kog poduhvata... Ali, za svaki slu~aj, ukoliko oveoptu`be, o~igledno ~iweni~no i pravno neutemeqene, ne pro|u, onda, po-stoji i alternativna2222)) optu`ba: zlo~ini navedeni pod ta~kama...optu`ni-ce bili su prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa ovog udru`e-nog zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq je bio svestan da su takvizlo~ini mogu}i ishod ostvarewa udru`enog zlo~ina~kog poduhvata! 18

Dovoqno bi bilo re}i da je optu`nica potpuno neodre|ena i da se iznavedenog ne mogu dokazati tvrdwe, a ~ak i da su nesporne, ne mogu se podve-sti ni pod jednu konkretnu krivi~nopravnu normu. To je razlog da se kon-strui{e alternativna optu`ba, kod koje, pak, tu`ilac pretpostavqa da jeokrivqeni bio svestan mogu}eg ishoda! Tu zaista ima subjektivne odgo-vornosti, ali tu`ioca i to za zloupotrebu slu`benog polo`aja, odnosnoMalicious prosecution. U stvari, okrivqenom se stavqa na teret neka vrstaverbalnog delikta, ukinutog u svim civilizovanim dr`avama, a u na{oj ze-mqi ukinutog u vreme kada je predsednik bio Slobodan Milo{evi}. Jedinoza~u|uje {to protiv verbalnog delikta ne protestvuju inostrane vlade iwihove nevladine organizacije, kao {to su to ~inile dok je taj delikt po-stojao u na{em pravu.

^udi i to da dr Vojislava [e{eqa optu`uju za verbalni delikt, a slo-vena~ki dr`avnici, koji su prvi direktno organizovali oru`ane napade nanenaoru`anu regularnu vojsku, nisu ni pomenuti u Hagu. Nije pomenut niTu|man koji je prvi javno, usred Zagreba, pozivao na rat, da bi se dobila ne-zavisnost Hrvatske. Optu`uju [e{eqa {to je organizovao i pru`ao podr-{ku srpskim dobrovoqcima, onima koji su branili srpske porodice i ogwi-{ta, a ne pomiwu one koji su u~estvovovali u regrutovawu, formirawu, fi-nansirawu, snabdevawu, pru`awu podr{ke i rukovo|ewa inostranim pla-}enicima2233)) koji su do{li u stranu zemqu da, uz platu, pqa~ku i zlo~ine,ostvaruju ne~ije politi~ke ciqeve! Nije sporno da su na strani Hrvata, alii muslimana u gra|anskim ratovima na teritoriji biv{e SFRJ u~estvova-li strani pla}enici, a neki od wih, dr`avqani nekih zapadnih ali i azij-skih dr`ava, su se ~ak hvalili da su neposredno vr{ili zlo~ine nad Srbi-ma (postoje i fotografije i video snimci koje su sami sa~inili), a da pritome niko od wih nije optu`en pred Tribunalom, niti su ih doma}e dr`avekrivi~no gonile. To je tako|e dokaz diskriminatornosti ha{kih procesa ilicemernosti mnogih dr`ava koje vr{e konstantan pritisak na srpski na-rod, bilo da je re~ o Srbiji, Republici Srpskoj ili {ire, a da pri tome sa-me ne preduzimaju ni{ta protiv svojih zlo~inaca, koji sami pru`aju do-kaze svojih zlo~ina.

Uostalom, izjave dr Vojislava [e{eqa se svakako mogu kvalifikovatikao govor qubavi u odnosu na govor visokih svetskih politi~ara (zasigur-no uticajnijih, {to bi trebalo da zna~i i odgovornijih od V. [e{eqa), ge-nerala, novinara, pa i verskih ~elnika. ^ak i da je u pitawu krivi~no delokoje postoji u na{em zakonodavstvu, a to je izazivawe nacionalne, rasne iverske mr`we i netrpeqivosti, onda je potreban umi{qaj da bi postojalaodgovornost okrivqenog. Me|utim, nesumwivo je da iza svake izjave dr Vo-jislava [e{eqa ne stoji umi{qajna mr`wa prema drugima, ve} umi{qajnaqubav prema svom narodu, ma koje vere bio, i qubav prema svakom rodoqubuma koje on nacije bio. U ovoj sveop{toj inverziji prava, etike i pravde ha-{ki procesi mogu dovesti i do novog precedenta: krivi~na odgovornost zaqubav, a neodgovornost za terorizam, genocid, ubijawe, ru{ewe bo`ijih iqudskih domova, za pravu mr`wu, ali pod uslovom da su `rtve Srbi.

19

Zakqu~ak

U stvari, [e{eq je optu`en za politi~ki delikt mi{qewa, koji jepodveden pod formu govora mr`we, jer su tu`ioci hteli da ka`u da je to hu-{kawe naroda jednih protiv drugih (kako bi to rekli nema~ki propisi), od-nosno izazivawe rasne, verske i sli~ne mr`we i netrpeqivosti, kao {to toodre|uju propisi nekih dr`ava, izme|u kojih i na{e. Tzv. govor mr`we, presvega zbog svoje neodre|enosti, nije pravni, ve} politi~ki pojam,24) zato jetakva i optu`nica. Jer, neodre|ena optu`nica uvek je zloupotreba prava upoliti~ke svrhe i to pravilo, u~i istorija, nema izuzetaka.

Tzv. govor mr`we, kao inkriminacija, na pojedina~nom planu vodi u: 1. diskriminaciju; 2. delikt mi{qewa;3. ne~ove~no postupawe; 4. poni`avaju}i tretman. Dakle, na pojedina~nom planu vodi u konkretnu nepravednost. Na op{tem planu govor mr`we proizvodi slede}e pravne antinomije:1. nedovoqna odre|enost sadr`ine pojma;2. cenzura ili neocenzura;3. diskreciona vlast tu`ila{tva, {to vodi u voluntarizam i pravnu

nesigurnost;4. predvorje za zlo~in mi{qewa;5. bri{e granicu izme|u izra`avawa misli i delawa (~iwewa ili ne-

~iwewa), jer krivi~no delo se i zove delo, a ne krivi~no mi{qewe ili kri-vi~ni govor, otuda je govor mr`we, u smislu krivi~nog dela, contradictio inajecto;

6. zabraniti govor, zna~i onemogu}iti borbu mi{qewa demokratskimsredstvima, zna~i zabraniti su~eqavawe argumenata, a to zna~i da }e se ta-kav govor povu}i u ilegalu i time postati jo{ opasniji;

7. zbog voluntarizma u primeni, usled objektivne neodre|enosti pojma,posta}e instrument politi~ke borbe, {to u krajwoj liniji zna~i da onaj kodr`i izvr{nu vlast dobija jedno opasno sredstvo za borbu protiv politi~-kih protivnika, a to ne ide u prilog izgrawi demokratije, naprotiv.

Na op{tem planu, dakle, ovaj pojam vodi u pravnu nesigurnost i totali-tarizam.2255))

Upravo u toj proizvoqnosti tuma~ewa ~iweni~nog stawa i proizvoq-nosti podvo|ewa pod pravne norme le`i ugro`avawe prava do stepena ne-girawa i najve}a je opasnost po pravdu, koja se ovde u stvari pretvara u svo-ju suprotnost, to je summa iwuria. Sankcionisawe odre|enih izjava mo`e seprihvatiti, ali mora biti precizno normirano, kao {to je to slu~aj koduvrede, klevete ili pozivawa na pobunu.

Istorija se, naravno ponavqa, i zato je jo{ Hesiod, prvi svetski eti-~ar, pre skoro 3000 godina, blagovremeno upozorio:

Pravdu }e zameniti pesnica. Gradovi }e padati pod grabe`om. I ne}epobe|ivati ni onaj koji ~uva zakletvu, ni pravi~ni, ni dobri. Uskoro drzni-ku i zlotvoru po~ast }e se odavati. Gde je sila, tamo }e biti i pravo.2266))

20

Zato svako ima du`nost da se suprotstavi nepravdi, a posebna odgovor-nost le`i na pravnicima koji treba da budu sve{tenici u slu`bi pravde.To, na`alost, vi{e nije pravilo, ni kod nas, niti u svetu. Izuzetak je ovaj~asni skup odgovornih, ~estitih i hrabrih, koji su ustali u odbranu princi-pa, a time i konkretno u odbranu onoga odgovornog, ~estitog i hrabrog ~o-veka, Vojislava [e{eqa, koji i pored svih navedenih pravnih garancija, od-nosno qudskih prava, suprotno svim konvencijama i deklaracijama, robijau Hagu ve} vi{e od tri godine, a da su|ewe ne otpo~iwe! Ko o ovome }uti,ko ne digne svoj glas protiv mr`we govora, sau~esnik je u te{kim povreda-ma qudskih prava. Ako ne progovori sada, neka sa svojom mr`wom }utawa za-}uti zauvek.Napomene:11)) U navedenoj kwizi Z. Petrovi}a, str. 81.22)) Kada je 2006, danski karikaturista vre|ao Vesnika vere Muhameda digao se ~i-

tav muslimanski svet; kada je vre|an Sveti Sava mawina je u Srbiji osudilablasfemiju. Kada su Evroamerikanci, odn. Ameroevropqani razarali Srbiju,~ak i na Uskrs, nisu se podigli hri{}ani u protest, osim ne{to gr~kih i ru-skih.

33)) Ditur, @., Sramota vrline, Beograd, 1999, str. 22.44)) Isto, str. 21.55)) Indikativno je da se i nobelovac Ivo Andri} na{ao na ni{anu raznih rasr-

bqiva~a, Majkl Sels, ameri~ki profesor religije iz Haverforda. 66)) Petrovi}, Z., navedeno delo, str. 23.77)) Petrovi}, Z., navedeno delo, str. 130.88)) Ditur, @., navedeno delo, str. 18-19.99)) Isto.

1100)) Anti}, O., Pravo na pravdu i pravo nepravde, Pravni `ivot, Beograd, 2001, br.12., tom IV, str. 685-696

1111)) Potpisana u Rimu 4. novembra 1950, a stupila na snagu 3. septembra 1953. g., do-puwavana vi{e puta tzv. Protokolima (posledwa dopuna stupila na snagu 1. ju-la 2003. g.).

1122)) Ne~ove~an tretman obuhvata takav tretman kojim se jednom licu namerno na-nosi te{ka patwa, bilo fizi~ka ili mentalna, koja, po okolnostima slu~aja,mo`e da se smatra neopravdanom. Commission, Report, Greek case, YB 12, 1962, s.314. Vid. i presudu ECHR, Ranine, RJD, 1997-VIII, br. 58. Nehuman tretman sasto-ji se i u uskra}ivawu lekarske pomo}i, nege i sl. Vid. presude: ECHR, Peers, RJD,2001-III, br. 74; ECHR, Kalashnikov, Application 47095/99, br. 95.

1133)) Tu je merodavan i ~l. 3 i ~l. 5 i ~l. 6 Konvencije.1144)) Vid. presude: ECHR, Toth, Ser. A, no. 224, br. 76 i 77.; ECHR, toegmueller, Ser. A,

no. 9, br. 5. 1155)) Pri ~emu ga Ustav obavezuje na odbranu teritorijalnog integriteta.1166)) Anti}, O., Zabrana diskriminacije i zlonamernog optu`ewa i ha{ki procesi,

Zbornik radova sa Me|unarodnog nau~nog skupa Primena me|unarodnog kri-vi~nog prava u nacionalnim zakonodavstvima, Tara, 2005, str. 151-162.

1177)) Sva podvla~ewa u tekstu je izvr{io autor.1188)) Engleski tekst.1199)) Francuski tekst.2200)) Usvojenoj od Generalne skup{tine UN 1971. godine.

21

2211)) Npr.: ~lan 15 Konvencije o diplomatskim odnosima Nikakva razlika se ne mo-`e praviti izme|u {efova misija na osnovu wihove klase sem u pogledu prven-stva i etikecije; Plovidba me|unarodnim rekama (iz Zavr{nog akta Be~kogkongresa od 9 juna 1815) Sloboda plovidbe odnosi se na ceo plovni tok reke i mora da bude primewena,u pogledu trgovine, bez ikakve diskriminacije na pribre`ne i nepribre`ne ze-mqe. ^lan 1 Dunavske konvencije od 1948. proklamuje na~elo slobode plovid-be za dr`avqane, trgova~ke brodove i robu svih dr`ava na bazi ravnopravno-sti u pogledu lu~kih i plovidbenih taksa, kao i u pogledu uslova trgova~ke plo-vidbe.; Pravo ne{kodqivog prolaza kroz teritorije va`i za brodove svih dr-`ava ~lan 17 Konvencije o pravu mora (1982) Svi brodovi i vazduhoploviu`ivaju pravo prolaska arhipela{kim plovnim i vazdu{nim putevima, ~lan 53(29 Konvencije o pravu mora)Uop{te, kada se uspostavi odre|eni re`im prolaza nekim delom mora on se mo-ra primewivati na bazi nediskriminacije u pogledu dr`avne pripadnosti bro-da (zastave broda).

2222)) V. Jak{i}, A., Evropska konvencija o qudskim pravima, Komentar, Beograd2006, str. 342.

2233)) Sam pojam alternativne optu`be je nepoznat u krivi~nom pravu. Optu`nica se,naime, u toku postupka mo`e, pod zakonom odre|enim uslovima, izmeniti ilipro{iriti, ali se optu`ni akt ne mo`e postaviti alternativno. Ovo je tim be-smislenije {to sud u krivi~nom postupku nije vezan pravnom kvalifikacijomtu`ioca i mo`e osuditi okrivqenog, ako to proiza|e iz ~iwenica i dokaza, zaneko drugo delo, a ne za ono za koje je optu`en. Alternativne obaveze postoje upravu, ali Obligacionom pravu, a to su takve obligacije koje imaju dva ili vi-{e predmeta koji se tako duguju da se isplatom jednog, cela obligacija gasi (du-ae res sunt in obligatione, una est in solutione). Indikativno je da sam tu`ilac nijeuveren u osnovanost sopstvene optu`nice, te zato poku{ava da, s jedne strane,komplikuje postupak uno{ewem alternativne optu`be, a s druge strane, poku-{ava da usmeri Tribunal u `eqenom pravcu, po{to je evidentno da je osnov-ni optu`ni akt neosnovan! Takve radwe tu`ioca bi se u na{em pravu kvalifi-kovale kao zloupotreba slu`benog polo`aja, a, u angloameri~kom pravu re~ jeo Malicious prosecution ili Action of malicious prosecution, o ~emu }e vi{e biti re-~i kasnije.Regrutovawe pla}enika je zabraweno i predstavqa zlo~in prema me|unarodnompravu. Naime, prema Protokolu I iz 1977, uz @enevske konvencije, odre|eno jeda pla}enici nemaju status borca (~l. 46), a 1989, usvojena je Konvencija protivregrutovawa, kori{}ewa, finansirawa i obu~avawa pla}enika, kojom su pla}e-nici stavqeni izvan zakona, a wihovo kori{}ewe kvalifikovano je kao zlo~inprotiv mira i bezbednosti.

2244)) Tzv. Hate speech ne postoji kao pravni pojam u Blacks Law Dictionary, najkom-pletnijem re~niku pravnih pojmova angloameri~kog prava, ali ima ga na inter-netu (WIKIPEDIA) i tu otpo~iwe re~ima da je to ssppoorraann iizzrraazz! Ina~e, na in-ternetu postoji zbirka velikog broja primera govora mr`we Examples of hatespeech, http://www.whatreallyhappened. com/palestinians.html.

2255)) U stvari, dovoqno je re}i u totalitarizam, jer on podrazumeva pravnu nesigur-nost, zloupotrebu prava i u krajwoj liniji u tiranski re`im.

2266)) Hesiod, Dela i dani, vid. Huseinov-Irlic, navedeno delo, str. 14.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Dame i gospodo, sada }e vam se obratiti, dodu{e nesa ove govornice, ve} odavde iz radnog predsedni{tva, razmi{qao sam kakoda ga najavim, onda najboqe da ka`em na{ Brana Crn~evi}.22

BBrraannaa CCrrnn~~eevvii}}:: Gospo|o [e{eq, dame, gospodo, uzeo sam ovu privile-giju, jer sam malo bolestan, ali ne toliko da ne do|em na ovaj skup i ne to-liko da se ne odu`im onome koji ovakav skup zaslu`uje vi{e od drugih qu-di, jer je jedini tamo i oti{ao sa nekim razlozima. Izviwavam se, zna~i,{to govorim sede}i, ali ja bih vam se i da le`im obratio iz tog polo`aja.

Mislio sam, dakle, da }e Ha{ki tribunal spustiti zavesu, objaviti daje proma{io ciq, posle smrti Slobodana Milo{evi}a, jer je velika poli-ti~ka pozori{na predstava prakti~no zavr{ena smr}u junaka te predstaveoko koga je trebalo napraviti celu pri~u. Gospodin Anti} govori o alter-nativnoj krivici {to je ve} mnogo, ali ovde imate ve} poku{aj alternaci-je u sudu li~nosti kojih vi{e nema. Budu}i da se pravno ne mo`e zavr{itislu~aj bez onih koji su bili najve}i krivci, kao {to je Slobodan, ili beznajva`nijeg svedoka koji se u pokajawu ubio, ako ga nisu ubili zbog toga dase ne pokaje, gospodina Babi}a, mislilo se da tu negde postoji kraj i da srp-ske muke, ~ak i muke srpske Vlade prestaju, me|utim, nije tako. Umesto da seobrate Ha{kom tribunalu i ka`u gospodo, mi ih hvatamo, a oni vam umi-ru, od sada ih hvatajte sami, beogradski poslu{nici, koji su razumeli da jeHa{ki tribunal poluga za vladavinu Srbijom i drugim narodima koji se ne-}e pokoriti globalisti~kom poretku u svetu jednostavno to i danas dr`e naprvom mestu u svojoj spoqnopoliti~koj varijanti. Slu{ate te izjave svakidan, vidite da je Ha{ki tribunal ne{to bez ~ega se ne mo`e i gledate ovemale zapadne instruktore koji dolaze redovno dobro obu~eni, redovno sanao~arima, redovno sa dobro vezanom debelom kravatom, kako ponavqajuuporno istu re~enicu. Bez obzira na smrt Slobodana Milo{evi}a, bez ob-zira na odlazak Crne Gore, bez obzira na sve Ha{ki tribunal mora nasta-viti svoju svetu delatnost. Zbog ~ega? Zbog toga {to je to jedini na~in da sejedan narod koga ho}e da dresiraju privikne na sudbinu koja mu je odre|enamnogo ranije.

Ne znam da li vi gledate, ja sam TV manijak, ja gledam svaku televiziju,me|u wima i hrvatsku, pre tri dana ili tri ve~eri video sam Martina [pe-geqa, zloglasnog nabavqa~a oru`ja za Republiku Hrvatsku, ministra Boj-kovca, na petnaestoj obqetnici priprema za oslobo|ewe Hrvatske i ~uosvakojaka priznawa koja nigde nisu uvr{tena. [pegeq, na primer ka`e dase ve} 1985. znalo da }e Hrvatska u}i u rat za otcepqewe i da je on li~no na-bavqao oru`je preko svojih zapadnih prijateqa. I pored onog famoznogsnimka daleko je od optu`nice. A gospodin Mesi} je u svom bezobrazlukuoti{ao najdaqe. On je jednostavno povodom te obqetnice izjavio da mu jekrivo {to Hrvatska nije prva optu`ila Srbe za genocid, jer je dokazano dasu u Hrvatskoj ubijani qudi samo zato {to su Hrvati. Prisetite se davne1941, pa i ovih godina bilo je obrnuto: Srbe su ubijali zato {to su Srbi. Vo-ja [e{eq sigurno spada u qude koji takvu istoriju niti je mogao da primi,niti da prihvati, niti da predaje, niti da `ivi pod tim uslovima i zato jeon tamo gde se sada nalazi. On je ~ovek koji ima verbalnu mo} da nekoga po-meri s mesta, da mu ono, {to se ka`e, pomeri stra`wicu sa stolice, da ne-koga iznervira, da nekome ka`e neku od istina, ali zar je to razlog za zatva-rawe i razlog za progla{ewe za ratnog zlo~inca. To {to je par puta bio uuniformi dr`ave u kojoj je bio jedan od politi~kih rukovodilaca i rodo-

23

qub, je li to dokaz da je zlo~inac i da je nekog ubio. Svi znamo istinu, ne sa-mo ovi u ovoj sali, ne samo qudi kojima se sad obra}am, nego svaki normalan~ovek u Srbiji zna {ta nam se doga|a, jedino je pitawe imaju li snage, sme-losti i voqe da to priznaju sebi. ^ak i oni koji to kao papagaji govore nateleviziji koja nam nije sklona, na B92 ili nekoj drugoj, znaju da govore ko-je{ta, ali uporno govore koje{ta, jer se koje{tarije pla}aju, a iskrenost ka-`wava. I zbog toga je Vojislavu [e{equ preimenovana optu`nica iz onogfamoznog za zlo~ina~ki udru`eni poduhvat, jer je i Hag sad sramota da utvr-|uju zlo~ina~ki poduhvat u kome glavnog zlo~inca nema, nema gospodinaMilo{evi}a koga ovde stalno opisuju kao osnovno zlo, kao ratnog po~ini-teqa i ratnog pokreta~a ratnih neprilika, iako svi znaju da je rat uvezenspoqa, iako svi znaju da je sve {to je zlo uvezeno spoqa i da je nai{lo ovdena plodno tle me|u qudima koji sebi i svojima ne misle dobro. Ali ono {tome ovde u ovom slu~aju kod Voje [e{eqa uznemirava, to je {to mi o Ha{komtribunalu znamo sve, ali nemamo ni priliku ni mogu}nost da to doka`emoonoj takozvanoj srpskoj ve}ini, jer radio i televizija, novine, srpski zva-ni~nici, svi govore o uslovu bez koga se ne mo`e i svi privikavaju na{u de-cu da jednoga dana bude prirodno da ve}ina ka`e kad tad pa dobro, dajte togMladi}a, uhvatite tog Karayi}a, osudite tog [e{eqa da nas jednom ostavena miru. Narod koji to prihvati nije zaslu`io da nosi ime naroda i ne mo-`e biti srpski narod. Zbog toga oni u~e Srbe da ne budu Srbi, u~e ih da bu-du nadnacionalni, rugaju nam se u sopstvenoj dr`avi.

Pogledajte samo, moram to da ka`em, iako nisam dr`avnik pa nemamobavezu da ~ekam odluku Republi~ke komisije u Crnoj Gori i ne obavezujeme da ne ka`em {ta mislim. Devet godina su imali priliku da u~e mladi}eu Crnoj Gori koji danas glasaju, koji danas imaju 18 godina da je Srbija osnov-no zlo i da se treba od we odvojiti. I prikupili su, {to bi rekli razbra}aHrvati, 30, 40 tisu}a takvih momaka, pa su dovukli pone{to iz Amerike, pasu ne{to na{li i u onim krajevima u kojima se nalaze nacionalno zavisniqudi od Albanije i drugih dr`ava i pobedili, odvajaju se. I mi ne znamo{ta sada da radimo. Ja sam raspame}en {to su oti{li, ne zbog toga {to samznao da }e oti}i i da je to normalno, nego zaista {to `ivimo u dr`avi gde,ja to ka`em na jednoj maloj televiziji, re}i }u i vama, kao sin Crnogorca iSremice, zna~i neko dete koje je vezano za Crnu Goru moram da ka`em tustra{nu re~enicu qudi moji, pa trebao bih da se pritajim, trebao bih da}utim, ne bih smeo Srbima da govorim uop{te ko mi je otac, iako je Srbiniz Crne Gore, jer ne vredi ni {to su nam dva posledwa predsednika Srbijei Jugoslavije Crnogorci, pa ne znam {ta treba jo{ ponuditi da budemo za-jedno i ne znam za{to su oti{li sem ako ih nisu namerno odveli.

Dove{}u to u logi~nu vezu sa boravkom Voje [e{eqa u Hagu. Oni i je-su tamo zbog toga da ne bi mogli o tome ovde govoriti. Wima se ~ini kadajedan od najslobodnijih qudi bude u zatvoru da se ne}e na}i qudi koji su go-vorili istinu i prevarili su se. Ovaj skup to dokazuje, to dokazuje Srpskaradikalna stranka kojoj vredni poslanici i po{tovaoci globalnog poret-ka mo`da svakojakim smicalicama ne}e dati da pobede na slede}im izbori-ma, ali postoje posle slede}ih izbora slede}i izbori. Zna~i, bilo kad i bi-lo kako ja mislim da }e ova stranka, uglavnom zahvaquju}i Voji [e{equ, ko-24

ji je napravio ovako ~vrstom i monolitnom i zbog toga {to se i danas takopona{a, kad tad dobiti onih presudnih 0,5 posto glasova vi{e, jer tako pre-poru~uje Evropska zajednica.

Odoh ja daleko od teme, zgodno mi je da sedim pa sam se raspri~ao, alipozdravi}u vas samo onom najneverovatnijom re~enicom koju sam nedavno~uo od ha{kih optu`enika.Rekao mi je jedan od wih, nema kod wih kao u Sr-biji u|e{, iza|e{ i gotovo, nego u|e{ i gotovo.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Dame i gospodo, nekako u posledwih 30, 50, 100 godi-na, koji god vremenski period da odredite, te{ka su vremena za Srbiju, vu-nena vremena. Obrati}e vam se jedan od na{ih najistaknutijih pesnika i ne-}u preterati ako ka`em jedan od najistaknutijih srpskih rodoquba, Gojko\ogo.

GGoojjkkoo \\ooggoo:: Dame i gospodo, vi imate moju qubav, pogotovo gospo|a [e-{eq, ali ja }u po~eti sa jednom porukom mr`we. Ako se neprijateq ne pre-da treba ga uni{titi. Ova qudo`derska poruka, krilatica Maksima Gorkogslu`ila je sudijama na boq{evi~kim procesima kao alibi da proliju morekrvi po ruskoj zemqi. Me|u rtvama ve}ina su bili pisci i politi~ari, op-tu`eni za neprijateqsku propagandu ili jezik mr`we, kako se danas nazivanedelo izra`avawa druk~ijeg nepo}udnog mi{qewa. I mi smo do ju~e ne-prijateqsku propagandu pla}ali stotinama godina robije, a za jezik mr`wetek su po~eli pristizati ra~uni. U me|uvremenu zlokobna krilatica pre-letela je sa Istoka na Zapad i prometnula se u ratni pokli~ i politi~koi pravno i moralno na~elo demokratskih imperija. Ono {to ne uspeva da sa-meqe kolonijalna ma{ina multikompanija uni{tavaju pametne bombe NA-TO pakta, a miropomazuju misionari nevladinih organizacija. Nove stra-nice istorije pi{e i overava Ha{ki tribunal. Ovaj pravni surogat je naj-moderniji institut za disciplinovawe neposlu{nih naroda. Novi inkvizi-torski oltar ispoveda imperijalnu pravdu i ozakowuje pravo sile, pravo vu-ka na ovcu. Wegovi krsta{i u sudskim togama privode na loma~u one {to ne-}e da se priklone novom svetskom poretku.

Pri tom dosledno po{tuju obred spaqivawa jeretika, samo ne lo`e va-tru, vi{e vole ispirawe mozga i ritualno isterivawe iz glava vernika i od-metnika nao~igled celog sveta. Tako ova sudska i satanska liturgija zado-bija simboli~ni i prakti~ni mitolo{ki i pedago{ki smisao. Deluje magij-ski i medijski kao sinergija straha i amorala. Za one nepopravqive kado~i{}ewe ne uspeva, a dokaza krivice nema, ha{ki vidari imaju lekove ko-ji ne le~e kukutu za srce. Na ha{kim ~asovima o~igledne nastave sudije us-postavqaju precedente i paradigme pravne nauke i prakse za ceo budu}i vek.Oni gre{nike hapse i progla{avaju za krivce pre nego {to napi{u optu-`nicu. Wima je kriv i du`an ceo narod i oni uistinu hapse cele narode pre-tvaraju}i wihove dr`ave u posebne lagere koje podvrgavaju kaznenim sank-cijama. Vojne ekspedicije NATO pakta, tajne i javne slu`be kao lovci naqudske glave ubijaju narodne vo|e i tribune ili ih trpaju u svoje tamnice.Kad ne mogu da ih uhvate, ucewuju saplemenike da budu bratoubice. I Srbi-ja je, avaj, vi{e od deceniju takav karantin. Srbi su prema ha{koj hroniciBarbare sa Balkana negativni junaci de~ijih filmova, silovateqi i vuko-

25

dlaci koji u hladnim posteqama i vru}ici sawaju @ene u crnom. Srbija jeogledni logor, negativna paradigma za nepokorni deo sveta. Zaludni su na-{i dokazi poslu{nosti i priznawa greha. Zalud isporu~ujemo junetinu idajemo danak u krvi, zalud no}u zakivamo kov~eg i rtvujemo najboqe. Zaludmolimo da se samoubiju oni {to ne}e da se predaju. Zalud usvajamo naloge |a-voqe, a zaboravqamo zapovesti Bo`ije. Wima je sve malo. Oni znaju da su todela politi~ke mudrosti, nu`de i nevoqe, a ne izraz qubavi i ~in nemirnesavesti. Oni znaju da ih mrzimo i zato }e nas ka`wavati sve dok ne utule iposledwi plami~ak na{eg dostojanstva i samopo{tovawa. Oni nas ka`wa-vaju kao {to gospodar kiwi slugu sa uverewem da na to ima prirodno pravo.Oni se ose}aju kao na{i pastiri i usre}iteqi, ne razumiju na{u mr`wu inezahvalnost. Oni celu qudsku zajednicu vide kao odnos gospodara i sluga,belih i crnih, zlih i dobrih. Sva prosvetiteqska i demokratska na~ela iideali, sve poveqe o qudskim i gra|anskim pravima vrede samo za gospoda-re sveta.

Svet, na`alost, ne opstaje na hri{}anskoj qubavi, nego na ravnote`istraha. I onog {to nam je darovao qubav qudi su razapeli, stoga ni mi nadui veru u budu}nost ne smemo zasnivati na predaji i samoponi`ewu. Tako iz-neveravamo i pretke i potomke odgajamo kao rajetine i sluge sa ropskom sve-{}u i podsve{}u, jer dostojan ~ovek mo`e ~itav `ivot provesti u tamnicia ne biti rob. Nema roba bez ropskog ose}awa, a Srbi nikada nisu bili do-bri podanici. Gospodari sveta to znaju, zato im nisu dovoqni nikakvi doka-zi pokajawa i priznawa krivice, stvarne ili izmi{qene. Oni tra`e pro-~i{}ewe du{e, dokaze duhovne i mentalne predaje. Ho}e da ih priznamo zaspasiteqe i da im se u molbama i molitvama obra}amo jezikom qubavi.

Ha{ke sudije i wihovi nalogodavci su pli{ani krsta{i demokratije,demokratije kao ideologije i nove religije. A jezik mr`we ne dopu{ta wi-hovim misionarima da mirno ispiraju mozak narodu. Oni nas bombarduju,truju, rasta~u dr`avu, poni`avaju, ogra|uju bodqikavom `icom kao crveno-ko{ce i gubavce, pa nas potom u~e jeziku tolerancije. I na{i pametari sa-vetuju ako se na nasiqe ne mo`e uzvratiti silom mo`emo milom. Tako se uropstvu pre`ivqava, jer dug jezik gotov je konopac, to je pouka srpske isto-rije. ]utawe je, ka`u, boqe. Mo`e{ mrzeti, ali svoj stav, vlastito mi{qe-we nije uputno objavqivati.

Ha{ke i na{ke sudije po~ele da ~upaju ra~vaste jezike. Pozdravqam }u-tawe mojih ro|aka i prijateqa u okru`nom zatvoru, u pe}inama i sojenica-ma. Wihova }utwa vi{e kazuje i daqe se ~uje nego dobo{i i talambasi wi-hovih apsanyija. Meni je Bog dao jezik da ne }utim, da jau~em i grdim one ko-je mrzim, one {to mi uskra}uju pravo da govorim {to mislim, one {to raz-vaquju temeqe moderne Evrope i ru{e na{u ku}u. Moja je du`nost da proka-zujem tirane i razbojnike, jer drugoga zanata i oru`ja nemam. I ovo je slovomoje olovo poruka mr`we i neprijateqska propaganda. Ako svi u}utimo,ako po~nemo mucati i lizati krvavu {apu, bi}e ozakowena nasledna veza iz-me|u Lubjanke i [eveningena, izme|u tmu{e azijatske i plamena iznad Be-ograda i Bagdada, izme|u crvenih i plavih ubica, izme|u nenarodne naci ijenki demokratije. Zadirawe u slobodu savesti i slobodu mi{qewa zavr{a-26

va spaqivawem qudi. Istorija, sre}om, potvr|uje da Gorki nije u pravu. One{to ne}e da se predaju mogu}e je mu~iti i spaqivati, ali ih nije mogu}e uni-{titi. Raspeti je pobedio Pilata i Kajafu. On je, dodu{e, bio Bo`iji sin,ali i ~ovek je Bo`ija tvorevina. Kao hri{}anin ne verujem u trijumf zla,samo treba pomo}i dobru da pobedi. Muka i nepravda ne sme pomutiti na{uveru u pobedu dobra. Bog je slobodu dao za ~oveka i niko mu je ne sme oduzi-mati.

Na{a mr`wa je posledica pobune dobra u nama. Zlo~inci ne zavre|ujuqubav, mi se zlu ne mo`emo odupreti silom, ali mo`emo psovkom, to je le-koviti odu{ak, gnev pravednika. Jezik mr`we je, na`alost, jedino oru`jesrpskog pokreta otpora, a ni ha{ka ni vra{ka sila novih jaha~a apokalip-se nije doveka. Vojislav [e{eq je kao na{ zato~nik oti{ao u Hag da im toka`e u lice. Mi mislimo kao i on, predati se nikada ne}emo, a uni{titinas ne mogu.

AAlleekkssaannddaarr VVuu~~ii}}:: Zahvaqujem se gospodinu Gojku \ogu i koristimpriliku da prenesem poruku sa velike udaqenosti, dakle, ~ovek je daleko odBeograda, nadam se ne tako daleko od Srbije, u Herceg Novom, Rajko PetrovNogo {aqe pozdrave svim u~esnicima skupa i svima vama.

Molio bih jednog od qudi koji je najvi{e pomagao odbranu SlobodanaMilo{evi}a, prof. dr Branka Raki}a da vam se obrati.

PPrrooff.. ddrr BBrraannkkoo RRaakkii}}:: Dobar dan, ja vam se danas obra}am kao neko koje imao tu nesre}nu privilegiju, ali ogromnu ~ast da kao pravni savetnikpredsednika Slobodana Milo{evi}a, u~estvuju}i u odbrani svog predsed-nika i svog naroda istovremeno branim istinu i pravdu od Ha{kog tribu-nala i wegovih gospodara.

Rade}i na odbrani predsednika Milo{evi}a imao sam i tu privilegi-ju da tokom petnaestak celodnevnih susreta u {eveningenskom zatvoru za-jedno sa predsednikom Milo{evi}em i gospodinom Vojislavom [e{eqemradim na pripremi briqantnog svedo~ewa gospodina [e{eqa, svedo~ewakojim je postupak protiv predsednika Milo{evi}a, pravno posmatrano, biookon~an, jer je izbezumqeni tu`ilac povukao svoju kqu~nu optu`bu, onu oVelikoj Srbiji, koja je bila stub nosa~ cele optu`nice, a Sudsko ve}e na-kon tri i po godine navodnog su|ewa priznalo da im nije jasno za{ta se su-di, da su sve vreme imali pogre{nu predstavu o tome, a to zna~i da te tri ipo godine su|ewa nemaju nikakvu pravnu vrednost.

Sve to iskustvo koje sam stekao pomoglo mi je da neposredno uvidim ono{to sam i ranije znao, kako je moralno niska, a pravno bezvredna ustanovataj Ha{ki tribunal, a tako|e i da shvatim kolika je privilegija pomagatipredsedniku Milo{evi}u, a pri tome imati za saveznike istinu i pravdu. Arad na pripremi svedo~ewa Vojislava [e{eqa omogu}io mi je da shvatim okakvom briqantnom ~oveku se radi i da steknem ~vrsto uverewe u za menesada nesumwivu ~iwenicu da Ha{ki tribunal Vojislavu [e{equ ne mo`eni{ta i da }e on sasvim sigurno iza}i iz ove borbe kao pobednik.

Vojislavu [e{equ se u Hagu sudi zbog govora mr`we. Kada sam pozvanda govorim na ovom skupu o toj temi i kada sam po~eo da razmi{qam o tome{ta da ka`em brzo sam shvatio da to nije nimalo lak zadatak, jer ponekad je

27

najte`e govoriti o vi{e nego evidentnim stvarima. Suditi nekome na po-~etku 21. veka zbog govora to je pojava koja bi trebalo da pripada davnoj imra~noj pro{losti i tu pravno posmatrano nema mnogo {ta da se ka`e semda se radi o te{kom anahronizmu i izrugivawu pravu. Ali {ok koji kod nasstvara ~iwenica da se nekome danas sudi za govor, to izvrgavawe prava netreba da zamagli jo{ va`niju ~iwenicu su|ewe Vojislavu [e{equ za go-vor mr`we je jo{ mnogo vi{e izrugivawe istini, jer ose}awe koje je uvekpodsticalo Vojislava [e{eqa da govori i da dela i koje izbija iz wegovihre~i nije mr`wa ni prema kome, pa ni prema pripadnicima drugih naroda,ve} qubav prema svom narodu, rodoqubqe i `eqa i spremnost da se taj na-rod za{titi od fizi~ke ugro`enosti kojoj je posledwih decenija bio izlo-`en.

Niti vreme, niti vrsta doga|aja ovde ne dozvoqavaju da u|emo u prika-zivawe i raskrinkavawe brojnih neistina koje sadr`i optu`nica protivVojislava [e{eqa. Ja }u za to kao indikativan da navedem samo jedan pri-mer, onaj iz paragrafa 20 te optu`nice u kome izme|u ostalog pi{e: U no-vembru 1991. godine, u toku borbi koje su srpske snage vodile da bi zauzeleVukovar, Vojislav [e{eq je obi{ao grad i javno izjavio da nijedan usta{ane sme da `iv iza|e iz Vukovara podsti~u}i na taj na~in ubijawe Hrvata,kraj navoda. Ovo je samo jedna od brojnih besmislica kakvih je prepuna op-tu`nica, a iz we se vidi da je tu`ilac, da bi Vojislavu [e{equ pripisaoubila~ku mr`wu prema Hrvatima, a ne `equ da za{titi svoj narod, ~itavhrvatski narod poistovetio sa usta{ama. Tako je tu`ilac, vu~en svojim pro-goniteqskim porivom prema srpskim rodoqubima pristao na ovo poistove-}ivawe hrvatstva i usta{tva, kao na kolateralnu {tetu prema svojim save-znicima i navodnim {ti}enicima, a mi }emo, {tite}i Vojislava [e{eqaod optu`bi da je podsticao na ubijawe Hrvata, biti u situaciji da {titimoi same Hrvate od tu`io~eve tvrdwe da su svi oni usta{e.

Rade}i na odbrani predsednika Milo{evi}a imao sam priliku da seuverim da je upravo Ha{ki tribunal, ukqu~uju}i i Tu`ila{tvo, koje je poprincipu kadija te tu`i, kadija ti sudi, wegov sastavni deo, taj koji govorimr`wom i to neskrivenom mr`wom prema srpskom narodu. Neki kod nastvrde da }e su|ewa pred Tribunalom individualizovati krivicu za navod-ne zlo~ine i da }e kroz tu individualizaciju srpski narod biti oslobo|enrizika od kolektivne osude i kolektivne stigmatizacije. Ono {to sam jamogao da vidim u Hagu i da ~ujem tamo upravo govori suprotno. Da je Ha{kitribunal ustanova kojoj nije stalo do istine, ve} upravo suprotno govori je-dan detaq simboli~ne prirode. Naime, kada na internetu u|ete na zvani~ansajt Tribunala na engleskom jeziku, na prvoj strani }ete videti nekolikoslika koje po autorima sajta, dakle, po samom Tribunalu, simbolizuju tuustanovu.

Na jednoj slici se nalazi sudijski kolegijum, na drugoj zgrada Tribuna-la, na tre}oj sudnica, a jedna slika bi trebalo da simbolizuje zlo~in i we-gove rtve koje bi vaqda Tribunal trebalo da {titi. Ta slika koju su u Tri-bunalu izabrali kao simbol vlastite funkcije, je ~uvena slika ~oveka-ske-leta iza bodqikave `ice iz navodnog srpskog koncentracionog logora za28

muslimane Trnopoqe. Slika koja je krajem 1992. godine obi{la svet kao sve-do~anstvo o srpskim zverstvima uporedivim sa zlo~inima nacista. Me|u-tim, ta slika je la , monta`a koja je jo{ pre desetak godina raskrinkana, jerbrzo je ustanovqeno da je ~ovek-skelet, zapravo u otvorenom sabirnom cen-tru za izbeglice, da se nalazi u dru{tvu svojih sunarodnika normalnog iz-gleda, a da svoj izgled duguje bolesti iz svog detiwstva, te da taj ~ovek i dru-ge izbeglice nisu bili ogra|eni bodqikavom `icom, ve} ih je ekipa bri-tanske TV stanice ITN, sa novinarkom manipulatorkom Peni Mar{al na~elu snimala iz bodqikavom `icom ogra|enog prostora za ostavqawe ala-ta. Sre}om je jedna ekipa Radio televizije Srbije bila u isto vreme u Trno-poqu i snimila manipulatorski na~in na koji je postupala Peni Mar{al inovinari ITN-a. Po{teni nema~ki novinar i istra`iva~ Tomas Dajhmanizvr{io je rekonstrukciju doga|aja i poku{ao o tome da obavesti obmanutusvetsku javnost. Jasne i ubedqive dokaze o ovoj manipulaciji izneo je pred-sednik Milo{evi} u svom odgovoru na tu`ila~ku uvodnu re~ o Hrvatskoj iBosni i Hercegovini, a sli~ne dokaze je iznela i odbrana prilikom su|ewaDu{ku Tadi}u. Ipak, iako je jasno da je u pitawu te{ka manipulacija, Tri-bunal je upravo sliku ~oveka-skeleta izabrao za po~etnu stranu svog sajta.Ali to je i prirodno i normalno la`ni sud je la uzeo za svoj simbol.

A da ovaj besramni sud ne krije u ~iju korist i po ~ijim nalozima ratu-je protiv istine i pravde, i da to ne kriju i wegovi jo{ besramniji tvorcii nalogodavci, najboqe potvr|uju slede}i doga|aji. Kada je na konferenci-ji za {tampu NATO-a od 17. maja 1999. godine, jedan novinar upitao Yejmija[eja, da li i NATO i wegovi postupci potpadaju pod jurisdikciju Tribuna-la, ovaj je odgovorio da }e Ha{ki sud goniti jugoslovenske dr`avqane obra-zlo`iv{i to, izme|u ostalog, i na slede}i na~in: NATO je prijateq Tri-bunala. NATO je pritvarao optu`ene zlo~ince u Bosni za Tribunal. ZemqeNATO-a su dale sredstva da se oformi Tribunal. Mi smo me|u najve}im fi-nansijerima, kraj citata. Yefri Najs je bio jo{ eksplicitniji prilikomunakrsnog ispitivawa prof. Ratka Markovi}a 24. januara 2005. godine. Na-ime, govore}i o Ustavu Srbije iz 1990. godine, on je prof. Markovi}u pre-do~io kritiku koju je o Ustavu napisao Slobodan Samaryi}, sada{wi savet-nik Vojislava Ko{tunice. Na primedbu prof. Markovi}a da Samaryi} kaopolitikolog nije kvalifikovan da daje pravne komentare, Najs je rekao oSamaryi}u i wegovom tekstu, citat: Ovo svakako nije pisao neko ko je pri-jateq Tribunala ili bilo kakve zapadne zavere, jer autor opisuje interven-ciju NATO-a kao brutalnu, nelegalnu i nelegitimnu intervenciju snagaNATO-a protiv na{e zemqe. Prihvati}ete, s toga, da se radi o Srbinu bezikakve naklonosti prema silama i snagama koje su uspostavile ovaj Tribu-nal, kraj citata. To je strana 35.551 transkripta. Dakle, i gazda NATO isluga Tribunal, odnosno Tu`ila{tvo saglasni su u pogledu toga za koga ra-di Tribunal, a ako se gleda simbol koji je Tribunal izabrao za po~etnu stra-nu sajta mo`e se re}i da su saglasni oko toga za koga Tribunal la`e. Za onekoji su izvr{ili brutalnu, nelegalnu i nelegitimnu intervenciju protivna{e zemqe, a brutalna, nelegalna i nelegitimna agresija svakako nije aktqubavi, ve} suprotno. Zbog toga ne ~udi {to je rad Tribunala ili wegovog

29

Tu`ila{tva prepun upravo govora mr`we i to patolo{ke mr`we premasrpskom narodu.

Nave{}u samo nekoliko primera sa su|ewa predsedniku Milo{evi}u.Tokom unakrsnog ispitivawa svedoka odbrane akademika ^edomira Popo-va, 16. decembra 2004. godine, Yefri Najs je govorio, to je na stranama34.606-8 transkripta, o navodnoj potrebi Srba za kontrolom i dominacijomnad drugima i o srpskom nasilnom reagovawu kada osete da gube kontrolu, akao primer je naveo da su u vreme pred izbijawe Drugog svetskog rata Srbiosetili da gube kontrolu nad Hrvatima i da je usled toga srpski nacionali-zam poprimio nasilne oblike. Po Najsu ispada da su Srbi zbog gubitka kon-trole izazvali na ovim prostorima rat i izvr{ili nasiqe nad Hrvatima utom, dakle, Drugom svetskom ratu. Pa {ta je to nego govor mr`we, patolo-{ke i la`ovske mr`we prema srpskom narodu.

Ovo je samo detaq u ukupnom mewawu slike ~ak i o stradawu Srba u Dru-gom svetskom ratu za koje smo mislili da niko ne}e imati dovoqno nemora-la da ih ospori. A i kada priznaju da je bilo srpskih stradawa u Drugom svet-skom ratu u Tribunalu odmah iskrivquju sliku o vezi tada{wih doga|aja sadoga|ajima iz devedesetih godina dvadesetog veka. Tako, iako je {iroko po-znato da je nova hrvatska vlast dala puno osnova i povoda Srbima na prosto-ru Hrvatske i nekada{we NDH da se prisete stradawa svojih najbli`ih zavreme Drugog svetskog rata, iako je obnavqawe usta{tva kod Hrvata po pri-rodi stvari moralo da raskopa rane, koje zbog prekratkog vremena jo{ nisumogle potpuno da zarastu, i da probudi kod Srba pani~an strah od mogu}egponavqawa istorije, ha{ko Tu`ila{tvo je imalo dovoqno drskosti i ne-qudskosti da kroz usta navodnog eksperta Renoa Delabrosa, kao o oblikumanipulacije, govori o komemorisawu srpskih `rtava kroz istoriju uz ci-tat nekog sociologa Veronik Naungrap koja govori o verskim ceremonija-ma ponovnog sahrawivawa mrtvih kao staroj antropolo{koj temi. Tako|e,taj isti vajni stru~wak za medije u Srbiji, koji ina~e ne zna srpski jezik,citira deo govora pisca Dobrice ]osi}a prikazan na televiziji 4. avgusta1991. godine, odr`anog prilikom sahrawivawa usta{kih `rtava ba~enih ujamu Prebilovci i to navodi kao primer manipulisawa javno{}u. Kao dasrpske `rtve, srpski mu~enici nemaju pravo da dostojno, po svojim hri-{}anskim obi~ajima, budu sahraweni, pa makar se to desilo i sa zaka{we-wem od pola veka. I kao da najbli`i ro|aci, deca, bra}a i sestre tih pokla-nih i u jame pobacanih Srba koji su imali dovoqno snage i prisebnosti dastegnu srce i da tokom 50 godina, zarad dobrih me|unacionalnih odnosa, ka-ko su tada verovali, ne pokre}u pitawe vlastitog duga prema svojim najbli-`ima, duga da ih dostojno sahrane, nemaju pravo da taj dug izvr{e makar on-da kada je prousta{ka Tu|manova i Mesi}eva vlast u Hrvatskoj krenula po-novo sa veli~awem i obnavqawem usta{tva i sa progonom i ubijawem Srbapo tre}i put u istom veku, samo za{to {to su Srbi.

A jedan drugi navodni ekspert ha{kog Tu`ila{tva, navodni stru~wakza genocid Tomz Van u unakrsnom ispitivawu je dao sebi za pravo ne samo dana {estinu svede broj usta{kih `rtava, ve} i da u nesre}noj uspomeni Srbana svoje najmilije zverski pobijene u NDH prepoznaje, zapravo da u svojoj iz-30

vitoperenoj i mr`wom zamra~enoj imaginaciji konstrui{e nekakav feno-men kolektivnog se}awa, koje predstavqa osnov za nekakav navodni srpskigenocid sa kraja 20. veka. Govore}i o Srbiji, onaj Reno Delabros citira ne-kakav izve{taj izvesne Benedikt [estelmou naslovqen Srbija, crna ru-pa Balkana, i neke Nikol Dirua naslovqen Srbija, televizijska parano-ja, u kome stoji: U toj zemqi, Srbiji, sa 46 posto nepismenih, gotovo svakidrugi stanovnik, jedine informacije koje pokrivaju celu teritoriju i dopi-ru do sela su informacije dr`avne televizije. Dakle, za ha{ko Tu`ila-{tvo na{a otaybina Srbija je crna rupa, a polovina wenog stanovni{tva jenepismena. Pa da li se o nekome ovako la`e i daju se ovakve kvalifikacijeiz qubavi ili iz mr`we. O stavu prema Srbima i Srbiji navodnog sudskogeksperta za srpski nacionalizam Odri Badig ovde ne}u da govorim budu}ida se o tom stavu obratio ovde prisutni akademik Kosta ^avo{ki u nedav-no objavqenoj kwizi Badigova protiv Badigove.

Srbi, prema Ha{kom tribunalu i Tu`ila{tvu nemaju pravo na pesme,posebno ne na one koje govore o otaybini i istoriji. Za Yefrija Najsa jezlo~ina~ka pesma Ko to ka`e, ko to la`e Srbija je mala i tu ne poma`eni ~iwenica da je u vreme kada je pesma nastala i o kome peva Srbija bilasaveznik wegove Engleske. Za tu`ila~kog svedoka Nika Perija velikosrp-ska i zlo~ina~ka je pesma Od Vardara pa do Triglava. A Najs je svedoku od-brane Kosti Bulatovi}u, pustio snimak bez tona gde se vidi da ovaj ne{togovori pred spomenikom na Gazimestanu i ozbiqno zamerio {to je na tomsnimku izra`avao radost zbog smrti cara Murata okvalifikovav{i to kaoizraz ozbiqnog i violentnog nacionalizma. Kao da je Kosta Bulatovi} usvojoj {ezdesetoj godini i 600 godina posle Kosovske bitke saznao da je Mu-rat ubijen pa se obradovao. Po{to je sve izgledalo ~udno i besmisleno,predsednik Milo{evi} je tra`io da se pusti snimak sa tonom i ispostavi-lo se da na snimku Kosta Bulatovi} recituje neku pesmu o Boju na Kos