dr vojislav [e{eq - vseselj.rs segrt zlocinacki rimski papa jovan... ·

\\AAVVOOLLOOVV [[EEGGRRTTZZLLOO^̂IINNAA^̂KKII RRIIMMSSKKII PPAAPPAA

JJOOVVAANN PPAAVVLLEE DDRRUUGGII

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq

SSrrppsskkaa rraaddiikkaallnnaa ssttrraannkkaaBBeeooggrraadd 22000044..

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq\\AAVVOOLLOOVV [[EEGGRRTT

ZZLLOO^̂IINNAA^̂KKII RRIIMMSSKKII PPAAPPAA JJOOVVAANN PPAAVVLLEE DDRRUUGGII

RReecceennzzeennttii::Maja Gojkovi}

Nemawa [arovi}DDiirreekkttoorr iizzddaavvaa~~kkoogg sseekkttoorraa::

Ogwen Mihajlovi}RReeddaakkcciijjaa::

Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Zorica Ili},Milica [e{eq, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,

Brankica Terzi}, Qiqana Mihajlovi}, Zlata Radovanovi}IIzzddaavvaa~~:

Srpska radikalna strankaBeograd, Trg pobede 3, Zemun

ZZaa iizzddaavvaa~~aa::Dr Vojislav [e{eq

[[ttaammppaa::[tamparija “Dragi}”, Zrewanin

ZZaa {{ttaammppaarriijjuu::Mom~ilo Dragi}

TTiirraa`̀::1000 primeraka

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd32 : 929 [E[EQ, V. (093 . 2)341 . 645 . 5 (093 . 2)[E[EQ, Vojislav

\avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papaJovan Pavle Drugi / Vojislav [e{eq. –Beograd: Srpska radikalna stranka, 2005(Zrewanin: Dragi}). – 1000 str. ; 21cmTira` 1.000. – Str. 3-4: Predgovor / Ogwen Mihajlovi}ISBN 86-83451-58-5Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{uJugoslaviju (Hag) – Optu`nice – Istorijska gra|a[e{eq, Vojislav ( 1954 - ) - Su|ewe – Istorijska gra|aCOBISS.SR-ID 122144268

3

PREDGOVOROsim {to stvari naziva pravim imenom, naslov ove kwige prof.

dr Vojislava [e{eqa jo{ jednom potvr|uje da je autor beskompromi-sna li~nost, pogotovo kada su u pitawu interesi wegovog naroda. Na-ravno, za o~ekivati je da “\avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jo-van Pavle Drugi” nai|e na buru negodovawa, naro~ito u krugovimadoma}ih politi~ara, onih prozapadwa~ki orijentisanih. Ali, zarnije licemerno amortizovati papske intrige koje umalo nisu rezul-tovale istrebqewem celog srpskog naroda, zarad jeftine mundijali-sti~ke sentence o verskoj toleranciji. Da, tu toleranciju obaveznisu da upra`wavaju Srbi, Ukrajinci, Rusi i svi drugi, mawi ili ve}i,narodi koji su se na{li na liniji zacrtanog katoli~kog prodora. Naobaveznu toleranciju nisu “prisegli” juri{nici crne internaciona-le jer bi im praktikovawe ove globalisti~ke odrednice uveliko us-porilo prodor na istok, u srce pravoslavqa. Cela prevara funkcio-ni{e u jo{ jednoj ravni: bombardovanim, podeqenim i skoro uni{te-nim Srbima zabrawuje se ~ak da zlo~in nazovu konkretnim imenom, akamoli da im se dozvoli pravo na istinu i pravdu koju zasluùju kaoretko koji narod u Evropi.

Zato srpski narod ima Vojislava [e{eqa koji je, najavquju}iosnov svoje odbrane, jasno dao do znawa da ne}e imati pardona premarimokatoli~koj crkvi kao izvoru svog zla kojem smo bili izloèni,i to ne samo u dvadesetom veku. Istovremeno, prihvataju}i pro{ire-we optu`nice bez ikakvog protivqewa, bacio je na kolena celokup-ni Ha{ki tribunal, razgolitiv{i do kraja wegovu, prvenstveno, po-liti~ku su{tinu. Su|ewe ne po~iwe, iako nema nikakvih prepreka,optuèni prof. dr [e{eq nije zagrizao ba~enu udicu, nije se àlioi tako pruìo bilo kakvu osnovu za nastavak pritvora. Ali, eto, su-|ewe nikako da po~ne. Na ovaj na~in je prof. dr [e{eq dobio jo{jednu bitku, porazio je Tribunal sopstvenim oru`jem i ujedno poka-zao svim skepticima da je od prvog dana bio u pravu, da se ne radi nio kakvom neutralnom me|unarodnom, nego o ~isto politi~kom, anti-srpskom sudu.

U tom smislu je ure|ena i ova kwiga. Na stranicama koje sledesvoje mesto su, uz najva`nije sudske dokumente, na{li i neki doga|a-ji iz pro{losti koje ha{ki inkvizitori poku{avaju da upotrebeprotiv prof. dr [e{eqa. Pre svega, tu je i popularni miting, ta~-

4

nije promocija Srpske radikalne stranke odràna u Hrtkovcima po-~etkom 1992. godine. Danas je ovo predizborno obra}awe, u tuma~ewuinkvizicije, poprimilo mitske razmere. Ozna~eno je kao po~etakprogona ovda{wih Hrvata, mada je i laiku iz svega izre~enog jasno dase radi samo o podvla~ewu razlike izme|u lojalnih gra|ana i onihkoji su uzeli aktivnog u~e{}a u usta{kim paravojnim formacijama.âk je, navode}i primere Hrvata koji su se dobrovoqno borili nasrpskoj strani, predsednik [e{eq uzeo u odbranu ovu populaciju.Ali, tuìla{tvo }e sve to zaobi}i i u dobro poznatom maniru, gru-bo ~upaju}i detaqe iz konteksta, poku{ati da stavi na teret svojoj`rtvi.

Sli~no je intonirana i jedna od emìsija “Minimaksovizije” ukojoj je prof. dr [e{eq u~estvovao davne 1991. godine. U ovoj emisi-ji zabavnog karaktera, predsednik Srpske radikalne stranke pokazaoje da mu humor nije stran, ali taj wegov smisao za duhovito, u ha{kimpapirima moè dobiti potpuno druga~ije zna~ewe. Zato je tran-skript ove popularne emisije u celosti pred ~itaocem, da sam proce-ni o kakvom se “deliktu” radi.

Sve te namere ha{kih inkvizitora odli~no tuma~i nau~ni ~la-nak mr Slobodana Stojanovi}a, prethodno objavqen u “Brani~u” podnaslovom “Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat kao povreda prava optu-ènog u postupku pred Tribunalom u Hagu”, pa je zato vi{e nego za-sluèno na{ao svoje mesto unutar ovih korica. Na istom putu je i na-u~ni skup pod nazivom “Pravni i politi~ki aspekti optu`nice Ha-{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa”, odràn 23. ja-nuara 2005. u Beogradu, na kojem su u~estvovali svi eminentni stru~-waci iz oblasti me|unarodnog prava.

Naravno, ovde su zabeleène i mnogobrojne druge aktivnostiSrpske radikalne stranke, tempirane da se ne izbri{e iz fokusa jav-nosti neravnopravna borba koju vodi wen, samo trenutno odsutni,predsednik. Na zata{kavawe neumitnim protokom vremena ra~unalisu, pre svih, doma}i naru~ioci optu`nice, ali su se o~igledno preva-rili, kao i uvek kada su u pitawu srpski radikali i wihov predsed-nik. Koliko su sledbenici Vojislava [e{eqa uspeli, vidi se iz mno-gobrojnih novinskih ~lanaka koji ubedqivo govore da je on itekakoprisutan u doma}oj javnosti. Uostalom, fizi~ke prepreke ga nisuspre~ile da do|e u posed veoma zanimqivog {tiva, iskaza JoviceStani{i}a datog ha{kim istraìteqima, {to je ne samo kuriozitetovog izdawa, nego i kvalitetna istorijska gra|a.

Sude}i po sadràju ove kwige, predstoje te{ki dani pod krovomha{ke sudnice. Te{ki, ali mnogo teì Kurvi del Ponte nego prko-snom srpskom junaku, vojvodi Vojislavu [e{equ.

OOggwweenn MMiihhaajjlloovvii}}

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

PPRREEDDSSEEDDNNIIKKUU MMEE\\UUNNAARROODDNNOOGG KKRRIIVVII^̂NNOOGG SSUUDDAA

PPooddnneessaakk bbrroojj 5533..

TU@ILACprotiv

Prof. dr VOJISLAVA [E[EQA

Predmet br. IT-03-67-PTPPrreeddsseeddnniikk ssuuddaa:: g. Theodor MeronSSeekkrreettaarr:: g. Hans HolthiusDDaattuumm:: 24. novembar 2004. godine

DDOOPPUUNNAA ZZAAHHTTEEVVAA OOPPTTUU@@EENNOOGGZZAA IIZZUUZZEE]]EE TTUU@@IIOOCCAA MMEE\\UUNNAARROODDNNOOGG

KKRRIIVVII^̂NNOOGG SSUUDDAA KKAARRLLEE DDEELL PPOONNTTEE

TTuu`̀iillaa{{ttvvoo:: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Massemayer, DanielSaxon

OOppttuu`̀eennii:: Prof. dr Vojislav [e{eq

AA.. ^̂iiwweennii~~nnii kkoonntteekksstt

Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq podneo je, 26.oktobra 2004.godine, predsedniku Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugosla-viju (u daqem tekstu: Me|unarodni krivi~ni sud), zahtev za izuze}etuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda Karle del Ponte sa puno re-levantnih dokaza koji ukazuju da je Karla del Ponte li~nost bez mo-rala, koristoqubiva i osvetoqubiva, u svom poslu vo|ena niskim po-budama, podlo`na finansijskim i politi~kim uticajima.

^lan 16, ta~ka 4 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda predvi|ada: “Tuìoca predlaè generalni sekretar, a imenuje Savet bezbed-nosti. Tuìlac mora biti lice visokih moralnih kvaliteta koje po-seduje najvi{i stepen stru~nosti i iskustva u vo|ewu istraga i kri-vi~nog gowewa u krivi~nim predmetima. Tuìlac ima mandat od ~e-tiri godine i moè biti ponovo izabran. Uslovi slu`be tuìoca od-govaraju uslovima slu`be podsekretara Ujediwenih nacija”.

Postoji bezbroj dokaza da je Karla del Ponte instrumentalizo-vana u politi~ke svrhe o ~emu sve vi{e otvoreno pi{u, pored srp-skih, i svetski mediji.

U broju od 25.oktobra 2004. godine, “Internacional” je preneopisawe novinara Yefrija Kuhera u “Va{ington tajmsu” pod naslo-

5

vom: “Bu{: Zatvaram sud u Hagu”.“Bu{ova administracija zahteva da Karla del Ponte {to pre

privede kraju sve procese koji se vode pred Tribunalom. Yory Bu{na tom insistira”, pi{e dana{wi “Va{ington tajms”, prenose}i stavaktuelnog ameri~kog predsednika. List obja{wava da Bu{ insistirada svi slu~ajevi za ratne zlo~ine, vezani za balkanske ratove od 1990.godine, budu preba~eni na doma}e sudove ili da se optu`nice aboli-raju. Yefri Kuher je li~no razgovarao.

Ovaj pomak politike “Bele ku}e” je dramati~na promena u ame-ri~koj politici prema Hagu. âk i vi{e od toga, pi{e “Tajms”, oce-wuju}i da }e to biti fatalan udarac na mo} i kredibilitet Del Pon-teove.

Podsekretar Yon Bolton, novinaru “Va{ington tajmsa”, autoruteksta, preneo je Bu{ovu zabrinutost da Hag ne promovi{e etni~kopomirewe, ve} da postaje pretwa za stabilnost u regionu.

Bu{ veruje da Hag stvara ogroman rizik i da ne}e razre{iti si-tuaciju na Balkanu, ve} }e stvoriti nove animozitete koji }e produ-biti sukobe i otvoriti nove probleme na Balkanu.

Bolton podvla~i, da svi slu~ajevi koji se procesiraju u Hagu mo-raju biti prosle|eni doma}im sudovima. On i kqu~ni qudi Stejt de-partmenta kona~no su shvatili, pi{e “Tajms”, da Karla del Ponte iweni saradnici, levi~ari globalisti, odbijaju da prihvate istinu. Ato je, da se Hag degenerisao u politi~ki tribunal koji je zastraniood originalnog mandata. Naime, Klintonova administracija stvori-la je Hag za koji sad priznaje da je umesto suda napravio Franken-{tajn ~udovi{te. To vi{e nije nepristrasan organ koji }e kaznitinalogodavce i po~inioce zlo~ina. Tribunal je postao sredstvo kojimDel Ponteova èli ponovo da napi{e istoriju balkanskih ratova ito prema wenom mi{qewu.

Zvani~ni Va{ington saop{tava da je glavna tuìteqka zloupo-trebila poloàj objaviv{i izve{taj pun gre{aka i izdavawem po-ternica bez osnova.

O~igledan primer je fal{-poternica za Antom Gotovinom.Jedan od najve}ih problema, po Boltonu, je {to sud u Hagu ne po-

laè nikome ra~una. Niko ne moè da zaustavi pove}awe mo}i koju jeKarla sama sebi dala. Bu{ je odlu~io da je zaustavi, procese obusta-vi i da zatvori Hag.

“Na{a strategija prema Hagu je da zaustavimo su|ewe i vratimoslu~ajeve Srbiji, Hrvatskoj i drugim nacijama. Posle svega, zlo~inisu po~iweni u ime tih naroda. Neka se onda sami suo~e sa tim. Pome-nute zemqe moraju da odlu~e, da li }e da osude Srbe ili Hrvate”, re-kao je podsekretar.

Bolton smatra da odgovornost mora da bude na savesti tih qudikao i odluke koje }e doneti. To je ujedno i stav ameri~kog predsedni-ka.

Amerika opravdano veruje da je Hag, ne samo nedemokratska usta-nova, ve} i neposredna pretwa razvoju demokratije u celoj biv{oj Ju-

6

goslaviji.Najve}a falinka Haga je to {to nisu nikome odgovorni, te {to

spre~avaju nezavisnost pravosu|a, nepristrasnost sudova u Hrvat-skoj, Srbiji i Bosni. Da bi se demokratija razvijala i pustila kore-ne u kamenu neophodno je da negujemo funkcionisawe legalne ustano-ve.

Zakqu~ak je o~igledan, kaè Bolton, “Hag je katastrofalan pro-ma{aj”.

Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u razvla~i se do besmislenosti, akraj mu se ne nazire. General Ratko Mladi} i Radovan Karayi} osta-ju jo{ uvek u bekstvu. Poternica protiv Gotovine preti da destabi-lizuje Hrvatsku.

Karla del Ponte uspela je u onom {to do sada nikome nije: ujedi-nila je sva tri naroda. Bela ku}a tvrdi: Del Ponteova je beskrupulo-zna osoba koja traì samo svoje unapre|ewe i ìvi u iluziji da je va-`na li~nost. Va{ington je uveren da tuìteqka robuje svojoj veli-~ini i kao “lejdi Makbet” poùda ju je odvela u propast. Bu{ i Va-{ington su u pravu kad èle da je gurnu sa bine. Za osam dana .... akoBu{ pobedi...

Ve} narednog dana, 26. oktobra, “Internacional” je objavio i in-tervju sa Yefrijem Kuherom u “Va{ington tajmsu”, pod naslovom:“Karla del Ponte je opijena vla{}u”.

Vlasnik “Internacionala” Vladimir Valter Mihailovi} razgo-varao je sa Yefrijem Kuherom, ekskluzivnim novinarom “Va{ingtontajmsa”, povodom teksta u kojem Bu{ navodi da }e Ha{ki tribunalbiti zatvoren.

Gospodine Kuher, da li gospodin Bolton zaista navodi re~i pred-sednika Bu{a kad tvrdi da }e Ha{ki tribunal biti zatvoren?

To je ube|ewe predsednika Bu{a i Stejt departmenta da bi Tri-bunal morao uskoro da se zatvori. Hag je ameri~ka kreacija iz 1993.godine. Bio je potpuni proma{aj. Kona~no, mi se suprotstavqamoovoj istini, ali tek nakon {to su ameri~ki poreski obveznici izdvo-jili vi{e od milijarde dolara za finansirawe te travestije, ili bo-qe re~eno za unapre|ewe ega Karle del Ponte tokom 12 godina. Va-{ington razume da mora da ispravi gre{ku koju je stvorio. Bolton jesamo izgovorio ono {to je sada osnovno uverewe Bu{ove administra-cije, ube|ewe koje se u~vrstilo u mislima qudi iz Stejt departmen-ta.

Gde je u svemu tome Kolin Pauel?Pauel podràva predsednika u ovoj odluci da zatvori Hag i po-

dràva Yona Boltona u wegovim kritikama Karle del Ponte. Me|u-tim, Pauel traì neki na~in da se iz svega ovoga izvu~emo ~istaobraza. Nema sumwe da mnogi u Va{ingtonu smatraju da je jedan odnajve}ih propusta Bu{ove administracije to {to je Karli del Pon-te i Tribunalu dozvoqeno da se gnoje protekle ~etiri godine. Pauelveruje da predsednik mora da zatvori Hag ali na miran, bezbolan na-~in. Me|utim, Bu{ zna da mu posle ~etiri godine Karla del Ponte

7

ne}e pruìti tu mogu}nost. Ona }e se suprotstaviti. Zato }e pred-sednik preduzeti agresivnije korake da bi zatvorio Tribunal. Biv-{i ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Srbiji i Crnoj Gori,Vilijem Montgomeri, tako|e je agresivno kritikovao Del Ponteovu.Ostali su to radili malo ti{e, ~ekaju}i formalno odobrewe Stejtdepartmenta.

Kad mislite da bi se Tribunal mogao zatvoriti? I {ta ako pobe-di Keri?

– Ako slede}e nedeqe pobedi Bu{, to }e se desiti veoma brzo.Moram vam re}i da je on ve} preduzeo korake za zatvarawe Tribuna-la. Sam Tribunal je ve} pokrenuo proces da se pojedini slu~ajeviprepuste doma}im sudovima. Pored toga, Bu{ je ve} traìo da se od-ustane od pojedinih slu~ajeva jer nemaju osnova, nisu utemeqeni. Za-to, moèmo o~ekivati da se Hag zatvori po~etkom 2005. godine, akoBu{ ponovo bude izabran. Ali, mogu vam re}i da }e se isto dogoditiako pobedi Keri, {to samo pokazuje koliko je jako ube|ewe protivHaga i Karle del Ponte. Ako Keri pobedi, Hag }e biti zatvoren u ja-nuaru 2006. godine.

Otkud ta iznenadna odlu~nost?– Hag je dosegao ta~ku u kojoj je postao destruktivan za zemqe s

kojima ima posla. Karla del Ponte i wena zloupotreba poloàja jepretvorila Tribunal u glavni razlog za odugovla~ewe s uvo|ewem de-mokratije, a tu je i porast nacionalizma na Balkanu. Hag je zaseniosvaku vitalnu aktivnost ovih krhkih demokratskih vlada. Ne moèbiti postignut napredak, institucije su neefikasne, odnosi me|ubiv{im republikama ne mogu da se razvijaju, sve dok Hag bude prisu-tan i dok ona bude prisutna. Ona mora da preuzme odgovornost za toi za veliki deo neuspeha oko uspostavqawa demokratije na Balkanu.Bu{ shvata da svaki dan rada Tribunala bez kontrole, zna~i jo{ je-dan dan u kojem Srbija, Hrvatska i Bosna, nastavqaju da propadaju.Bu{ ne}e dozvoliti da se to nastavi. U Bosni i na Kosovu postoje }e-lije Al kaide. To je jo{ jedno pitawe koje se povezuje sa ameri~kimnacionalnim interesima.

Za{to Bu{ smatra da je li~no Karla del Ponte krivac?– Bu{ je zakqu~io da je ona opijena vla{}u. Da je ispolitizova-

la Tribunal. Osim toga, ono {to zabriwava predsednika, jeste da jewen mandat neodre|en i da ni ona ni Tribunal ne snose nikakvu od-govornost. Ali, nema sumwe, da bi ona trebalo da preuzme krivicu zasve ovo. Del Ponteova je uklowena sa svega {to bi moglo imati vezesa sudom za Ruandu. Za{to je smatraju nekompetentnom i destruktiv-nom za sud za Ruandu, ali u isto vreme podobnom za sud za biv{u Jugo-slaviju? To je veoma opasan dvostruki standard. Ona je problem. Bu{to zna, ostali lideri evropskih zemaqa to znaju. âk i qudi u Haguto znaju. Ona i tamo ima gomilu neprijateqa i jedino je ona kriva zato. Ona mora da ode. A Bu{ }e se pobrinuti da se to desi brzo, pre ne-go {to bude u~iwena jo{ ve}a {teta.

Istog dana objavqena su reagovawa srpskih politi~ara na vest o

8

ukidawu Me|unarodnog krivi~nog suda i optu`bi na ra~un Karle delPonte, koja je ozna~ena kao glavni krivac za negativan rejting ovogsuda. Vesti koje su gra|ani Srbije primili sa odu{evqewem nije seobradovao samo predsednik Republike Srbije Boris Tadi}. Reagova-wa politi~ara u Srbiji objavqene su pod naslovom “Kao da se nisuodu{evili”...

“Doma}i politi~ari, uglavnom, s optimizmom do~ekali najavupredsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva o ukidawu Ha{kog sudai prebacivawu slu~ajeva na nacionalne sudove. Ipak, ima onih kojismatraju da je re~ samo o predizbornoj kampawi, ali i onih koji sma-traju da je to lo{e.

Neboj{a Bakarec, Demokratska stranka Srbije – Nadam se da tonije samo predizborna kampawa. Ima velikih promena u odnosima Sje-diwenih Ameri~kih Dràva prema Srbiji i Balkanu, stvari idu nabo-qe i takva politika nam vi{e odgovara, {to je stav i srpskih udruè-wa u Americi. Ovakav stav je sjajan! U Srbiji treba da se organizuju su-|ewa. Mi imamo sudstvo koje je sposobno da organizuje takva su|ewa.

Tomislav Nikoli}, Srpska radikalna stranka – Sudbina Ha{kogtribunala je u rukama Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Amerika ga jeosnovala i ona }e ga zatvoriti. Nadam se da Bu{ to govori iskreno.Mo`da je Hag za wih postao preskup za finansirawe ili politi~kipreskup jer se odmetnuo od wihove kontrole. [e{eq }e se ubrzo vra-titi u Srbiju a da je bilo pravde ne bi ni bio tamo.

Vladan Bati}, Demohri{}anska stranka Srbije – To je pomalokucawe na otvorena vrata, jer Tribunal sve istrage mora da zavr{ido kraja ove godine, sve presude u prvom stepenu moraju da se donesudo 2007. godine, dok bi sud morao da zavr{i sa radom do 2010. godine.To je projekcija Ujediwenih nacija i Saveta bezbednosti.

Bogoqub Bjelica, “Sloboda” – To zna~i da su Sjediwene Ameri~-ke Dràve sagledale sve nedostatke Ha{kog tribunala i odlu~ile dastanu u za{titu qudskih prava na{ih qudi, pritvorenih tamo. Takvuodluku su doneli jer sigurno raspolaù informacijama da su suvi{ejaki argumenti na strani predsednika Slobodana Milo{evi}a da bion bio osu|en.

Milorad Vu~eli}, Socijalisti~ka partija Srbije – Kona~no jeprogovorio glas razuma iz Amerike. Gotovo je neverovatno koliko jeprecizna wihova dijagnoza Ha{kog tribunala u kojoj su ukazali nasve nedostatke toga suda. To bi zna~ilo da }e Slobodan Milo{evi}uskoro biti u Srbiji. Mislim da se tome ne}e obradovati svi u Soci-jalisti~koj partiji Srbije, ali nas 99 odsto ho}e.

Ivica Da~i}, Socijalisti~ka partija Srbije – To je o~ekivanaodluka jer je Amerika glavni finansijer toga suda nad kojim nemakontrolu i zbog toga trpi {tetu. Ipak, mislim, da }e se su|ewa kojatraju zavr{iti tamo, a da se ove izjave odsnose samo na nove procese.Svi bismo mi voleli da se optuèni Srbi vrate u Srbiju, ali ne ve-rujem da }e se to i desiti.

Boris Tadi}, predsednik Srbije – Komentari{u}i poziv Yorya

9

Bu{a Karli del Ponte da okon~a sudske procese u Hagu i prebaci ihlokalnim sudovima, Boris Tadi} je ocenio da bi to mogao da bude do-datni problem za Srbiju.

O~igledno je da je i stav onih koji su formirali Me|unarodnikrivi~ni sud da Karla del Ponte mora da preuzme odgovornost za ne-uspeh oko uspostavqawa demokratije na Balkanu. I sam Yon Boltonje ocenio da je Karla del Ponte beskrupulozna osoba i da je, uglav-nom, zbog we Me|unarodni krivi~ni sud dosegao ta~ku u kojoj je po-stao destruktivan za zemqe zbog kojih je osnovan. A Yon Bolton pre-nosi stavove Bele ku}e, jer je on, kako prenosi “Internacional”, ~o-vek va`niji od Kolina Pauela. On, u o~ima Stejt departmenta, pred-stavqa Yorya Bu{a i upravo on sprovodi odluke koje donese ameri~-ki predsednik. Tvrdwe iznete u “Va{ington tajmsu” da je Me|unarod-ni krivi~ni sud kao ispolitizovana institucija za ameri~ku admi-nistraciju postao pretwa stabilnosti regiona, kao i da Karla delPonte samo èli da prekroji istoriju ratovawa na Balkanu, komen-tarisane su 26. oktobra ove godine i u listu “Politika”, pod naslo-vom “Va{ingtonu dosta i Haga i Karle del Ponte”.

“Administracija predsednika Sjediwenih Ameri~kih DràvaYorya Bu{a upozorava da se ha{ki tribunal pretvorio u pretwu sta-bilnosti regiona i da traì da glavni ha{ki tuìlac Karla del Pon-te privede kraju slu~ajeve pred tim sudom”, prenela je ju~e agencijaSRNA pisawe “Va{ington tajmsa”. U (senzacionalnoj) vesti navodi seda u komentaru Yefrija Kuhera, direktora za komunikacije pri udru-èwu Ripon, republikanskom istraìva~kom centru, stoji da “Va-{ington sada insistira na tome da su|ewa za ratne zlo~ine, po~iwenetokom ratova na Balkanu, budu preba~ena u sudove balkanskih zemaqa”.

Sjediwene Ameri~ke Dràve veruju da je Tribunal postao ne sa-mo nedemokratska institucija, ve} i direktna pretwa razvoju demo-kratije na prostorima SFRJ. Ova promena ne zna~i samo dramati~anzaokret u politici Sjediwenih Ameri~kih Dràva prema Tribuna-lu ve}, {to je jo{ va`nije, fatalan udarac mo}i i kredibilitetuKarle del Ponte – navodi Kuher.

Autor ~lanka tvrdi i da mu je u nedavnom intervjuu podsekretarSjediwenih Ameri~kih Dràva za kontrolu naoruàwa, Yon Bol-ton, rekao da postoji veliki rizik da tuìoci Tribunala ne}e re{i-ti situaciju na Balkanu, ve} stvoriti nove animozitete koji }e u bu-du}nosti voditi u daqe tenzije. List navodi da Bolton i drugi zva-ni~nici Stejt departmenta kona~no uvi|aju ono {to Karla del Pon-te nije htela da prizna, a to je da se Ha{ki tribunal degenerisao ujednu ispolitizovanu instituciju koja nije uspela da ostane u okviruprvobitnog mandata.

Umesto da bude nepristrasno telo kome je ciq da kazni one kojisu po~inili ili naredili ratne zlo~ine, Tribunal je postao sred-stvo kojim Karla del Ponte èli da prekroji istoriju ratova naBalkanu, navodi se u komentaru.

Ukoliko je vest ta~na, to je sigurno jedan od mogu}ih pogleda Sje-

10

diwenih Ameri~kih Dràva na Tribunal i na~in su|ewa, kaè za“Glas” Bogoqub Milosavqevi} iz Centra za antiratnu akciju. Onpodse}a da na~in rada suda ne zadovoqava nikoga, ni ovda{we vlasti,ni one koji finansiraju wegov rad i da prakti~no svi imaju rezerveprema Hagu.

Nije nepoznato da Va{ington ni do sada nije bio zadovoqan ra-dom suda i pitawe je da li je sada re~ o naglom zaokretu administra-cije ili o naknadnoj pameti. Tako|e, bilo je mnogo primedbi na radKarle del Ponte, jer je sigurno da jedan tuìlac ne treba ba{ takoarogantno da se pona{a. Ipak, da se sud i ukine, sumwam da bi se op-tu`nice poni{tavale, kao i dosad izre~ene kazne. Tako|e, neko bitrebalo da nastavi te procese, a su|ewa na Balkanu bilo bi te{ko iz-vodqiva, jer niko ne}e da hapsi i sudi svojim gra|anima koliko godse vlade klele da su u stawu da to u~ine, setite se samo farse sa su|e-wem u Hrvatskoj za zlo~ine u luci “Lora”. Takvi procesi sigurno bidestabilizovali balkanske zemqe i zato ne verujem da }e su|ewa uop-{te biti, zakqu~io je Milosavqevi}.

Goran Buyak, politi~ki analiti~ar, smatra da “tamo gde ima di-ma, ima i vatre”, ali i da treba sa~ekati da se vidi {ta se “iza brdavaqa”.

Interes republikanaca sigurno je druga~iji od demokrata, a Bu-{ovoj administraciji sigurno ne odgovara ovakav rad Tribunala, na-ro~ito ne pred izbore. Oni insistiraju da se problemi re{e, alitribunal s tim oteè, su|ewa se pretvaraju u farsu, a sve to i ko{tai sasvim je logi~no da Va{ington èli da to i prese~e, kaè Buyak.

Tvrdwe “Va{ington tajmsa” da bi Me|unarodni krivi~ni sud mo-gao biti zatvoren i optu`be iznete na ra~un tuìoca Me|unarodnogkrivi~nog suda Karle del Ponte, izazvale su polemike i u srpskojjavnosti. Gra|ani Srbije su ovu vest primili odu{evqeno, ali su seprijateqi Karle del Ponte zabrinuli za sudbinu svoje prijateqicei politi~kog mentora. Prvi se oglasio predsednik Srbije Boris Ta-di} iznose}i li~ne pretpostavke koje nemaju utemeqewa u Ustavu Re-publike Srbije. “Politika” je, 26. oktobra, prenela Tadi}evu izjavupod naslovom: “Lokalna su|ewa na Balkanu jo{ gora od Haga”.

Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da bi, ukolikoTribunal u Hagu odlu~i da prebacuje slu~ajeve iz svoje nadle`nostidoma}im sudovima, to u ovom trenutku za Beograd mogao da bude veli-ki problem, javqa Beta.

“U ovom trenutku prebacivawe predmeta na lokalne sudove zna~iprebacivawe na sud u Sarajevu i Zagrebu, {to bi zna~ilo da bi na-{im qudima moglo da bude su|eno u Sarajevu ili Zagrebu”, rekao jeTadi} u izjavi novinarima posle razgovora sa dràvnim sekretaromu britanskom Ministarsvu inostranih poslova, Denisom Mek{ej-nom. Prema Tadi}evim re~ima, takav razvoj doga|aja bi bio “kata-strofalan” i mogao bi da destabilizuje situaciju u Srbiji.

“Da bismo se izborili za prebacivawe slu~ajeva iz Haga u Beo-grad, mi moramo prvo da sara|ujemo sa tim sudom”, istakao je predsed-

11

nik Srbije.Srpski politi~ari o{tro su kritikovali ovu nebuloznu izjavu

Borisa Tadi}a, a preneo “Internacional”, 27. oktobra, u ~lanku podnaslovom “Tadi} brani Hag vi{e od Karle”.

“Nisu se svi u Srbiji obradovali vesti da bi Ha{ki tribunaluskoro mogao biti zatvoren, a su|ewa prepu{tena doma}im sudovima.Jedan od razo~aranih je i predsednik Boris Tadi}, koji kaè da biprebacivawe ha{kih procesa na lokalne sudove za Srbiju bio jo{ je-dan, ve}i problem.

U tom slu~aju moglo bi se desiti da se optuènim Srbima sudi uSarajevu ili u Zagrebu {to je apsolutno neprihvatqivo”, bio je Ta-di}ev argument.

Mnogima nije jasno na ~emu Tadi} zasniva te svoje tvrdwe.“Ne znam {ta je Boris Tadi} èleo time da kaè, jer ne postoji

obaveza Srbije i Crne Gore da isporu~uje svoje dràvqane drugim dr-àvama, ve} samo Ha{kom tribunalu kao nacionalnom sudu. Ne vidimkako bi se onda Srbima sudilo u Zagrebu ili Sarajevu. Me|utim, sveovo je prazna pri~a jer su|ewa koja traju ne}e biti predata u nadle-`nost doma}ih sudova”, kaè biv{i ministar pravde i lider Demo-hri{}anske stranke Srbije Vladan Bati}.

Predsednik Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije Ivi-ca Da~i} kaè da su Tadi}evi argumenti neozbiqni.

“Kad bi se dozvolilo su|ewe na nacionalnim sudovima, na{imdràvqanima bi se sudilo u zemqi, prestala bi izru~ewa i ne vidimkako to moè da bude lo{e. Mo`da Tadi} misli na Srbe koji su dr-àvqani Hrvatske ili Bosne i Hercegovine? Hrvatska je ve} pohap-sila sve te Srbe optuène za ratne zlo~ine, pa ne vidim kako bi ova-kva odluka pogor{ala situaciju”, obja{wava Da~i}.

U Demokratskoj stranci Srbije nisu èleli da komentari{u iz-jave predsednika Srbije.

“Nemam komentar. Mislim da Tadi} nije razumeo najboqe to o ~e-mu je pri~ao tako da ne bi to trebalo komentarisati”, smatra port-parol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenovi}.

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i}bio je veoma revoltiran Tadi}evim re~ima.

“ôvek govori gluposti! Pri~a o ne~emu o ~emu ne zna ba{ ni{ta!Ne znam kako li je samo protuma~io koji }e sudovi biti nadle`ni”!?

Boris Tadi}, izgleda, mora da brani Ha{ki tribunal vi{e i odKarle del Ponte. On ne bi imao {ta da radi ni {ta da pri~a da nemaHa{kog suda. Gluposti”! – qut je Vu~i}.

Na famoznom ru~ku koji su u ~ast Karle del Ponte pripremiliweni beogradski prijateqi Vuk Dra{kovi} i Boris Tadi} iza zatvo-renih vrata napravqene su prave bahanalije. Karla del Ponte je naj-omraèniji gost za sve gra|ane Srbije i javnost se zgraàvala nad de-taqima skandaloznog pona{awa Karle del Ponte i wenih saradnikaoko egzoti~ne trpeze u Palati federacije. Detaqe je objavio beo-gradski “Internacional”, u broju od 18. oktobra, pod naslovom “Ru-

12

kama kidali fazane, odvajali komade srnetine”...Nedavna poseta Karle del Ponte Beogradu, pored packi koje je

uputila na{im dràvnicima, osta}e upam}ena i po prebogatoj trpe-zi koja je woj i wenim saradnicima pripremqena, ali i na~inu na ko-ji su `drali divqa~ i ostale |akonije, zalivaju}i sve to skupocenimvinima...

“Jeli su i prstima, kao gladna godina, kao da nisu jeli danima”...,preneo nam je utiske jedan od prisutnih. – Rukama su odvaqivali ko-made srnetine, ze~etine, lomili butkice fazana... Tiskali se okostola, a onako masnim rukama hvatali su ~a{e napuwene skupim vi-nom “don Periwon” i nekim na{im... Nisu imali vremena ni da me|u-sobno i{ta progovore, ve} su se, s punim ustima divqa~i, samo me|u-sobno zadovoqno zgledali i nasla|ivali...

Na{ sagovornik tvrdi da je trpeza bila neuobi~ajeno rasko{na ida je iznenadila sve prisutne...

Da li su time zvani~nici dràvne zajednice, posebno Srbije, è-leli stra{nu Karlu del Ponte da odobrovoqe ovakvom klopom, pa suwoj u ~ast u Palati federacije pripremili veoma egzoti~an ru~akkoji }e, naravno, gra|ani platiti iz svog yepa?

Jer, na trpezi, prepunoj lova~kih specijaliteta, bilo je ba{ sve-ga, od pe~enih fazana, srnetine, ze~eva, do raznih umaka koji idu uzova jela... Samo je falilo jo{ od “tice mleko”. Zbog Karle del Pon-te sluìo se iskqu~ivo “don Periwon”, mada je bilo i na{ih najkva-litetnijih vina.

[ta je za tu delegaciju Tribunala pripremqeno od hrane, verujtemi, to ni Tito nikada nije zahtevao – kaè na{ izvor iz Palate fe-deracije.

– Ne znam ~ime su oni to zasluìli, ali takva trpeza dosad ni zajednog gosta, niti delegaciju, nije pripremana. Mnogo to ko{ta i ba{me zanima ~ija je ideja bila da tolike pare damo za ru~ak Karle delPonte.

Izvor “Nacionala” posebno isti~e osvaja~ki apetit Del Ponte-ove i ostalih ~lanova delegacije za fazane...

– Znate {ta, imao sam utisak da nikada u ìvotu nisu jeli. Nava-lili su ko gladna godina i pona{ali su se krajwe bahato. Nisam si-guran da se tako pona{aju u svojim zemqama, ali to {to su radili zastolom u Palati federacije vrhunac je nekulture. Svi smo bili zgra-nuti wihovim pona{awem – zakqu~uje na{ izvor.

Veza tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda i albanske ma-fije ozna~ena je u ~asopisu “Princip” kao elitni kriminal. A o kri-minalnom delovawu Karle del Ponte u ovom Tuìla{tvu “Princip”je, 2. februara, objavio ~lanak pod naslovom “Dvoglava a`daja koja jeprogutala Kosovo”.

“Kada su Amerikanci insistirali da Karla del Ponte postanetuìlac Ha{kog tribunala, evropska {tampa postavila je pitawe –za{to, i konstatovala, da je to “zagonetka kojoj se ne zna re{ewe”.Novinari tada nisu znali za tajni sastanak Karle del Ponte i ame-

13

ri~kog dràvnog sekretara Madlen Olbrajt, na londonskom aerodro-mu Hitrou. Karla i Madlen razgovarale su o aferi te{koj dve mili-jarde dolara, u koju je bila ume{ana albanska mafija, Jeqcin i wego-ve dve k}eri, rusko tuìla{tvo, {vajcarsko tuìla{tvo, ruska ma-fija... A ulog je bio odustajawe Rusije od Kosova!

Felipe Turover je bio glavni svedok optu`be u aferi “Mabe-teks”, koja je svojevremeno progla{ena za “Rusija-Gejt”, aludiraju}ina aferu “Votergejt”, koja je ameri~kog predsednika Ri~arda Nikso-na ko{tala poloàja i funkcije, ~asti i obraza. O ~emu je tada bilore~?

Firma kontroverznog kosovsko-albanskog biznismena Beyet Pa-colija, “Mabeteks”, sa sedi{tem u [vajcarskoj, devedesetih godina jedobila posao gra|evinskog sanirawa sedi{ta ruske vlade i ruskogpredsednika, u vrednosti od dana{wih dve milijarde evra. Isposta-vilo se vrlo brzo, me|utim, da su tom prilikom milijarde “prqavog”novca kri{om transferisane iz Rusije na Zapad, kao i da su za pod-mi}ivawe ruskog politi~kog establi{menta utro{eni milioni imilioni dolara. Pacoli je, pored ostalog, li~no garantovao kodugledne {vajcarske banke Banca di Gottardo, da bi Boris Jeqcin i we-gove dve }erke do{le u posed zlatnih bankovnih kartica ovog ugled-nog finansijskog instituta.

Karla del Ponte se pojavquje na pozornici kada, u svojstvu glav-nog dràvnog tuìoca [vajcarske, 1997. otvara oficijelnu istragu“zbog prawa novca, korupcije i organizovanog kriminala”. Ona zah-teva od Felipe Turovera da, kao insajder, svedo~i i time pomogne is-tragu. Turover pristaje i wegov jedini uslov je da mu se se identitettretira kao stroga tajna, jer – svi prisutni znaju, da on svojim pri-stankom da pomogne pravdi, po~iwe da nosi glavu u torbi.

Karla del Ponte, naravno, pristaje na taj vi{e nego normalni ivi{e nego uobi~ajeni preduslov i dobija èqene podatke. Neposred-no potom, ona daje italijanskom listu Corriere dela Serra puno imeTurovera i wegovu zvani~nu funkciju u ruskoj vladi (to potvr|ujuobojica novinara, autora ~lanka u ovom listu) i – po~iwe “lov nakrunskog svedoka”.

– To bi bilo isto, kao kad bih ja sedeo u Medelinu i ameri~kimpolicijskim organima za borbu protiv zloupotrebe droge dao dokazeprotiv medelinskog klana Eskobar, a Amerikanci, potom, sve podat-ke o meni objavili u “Wujork tajmsu”! Samo momentalno bekstvo izMoskve mi je spasilo glavu i od tada, ve} godinama, se krijem. Zbogtoga se zahvaqujem Karli del Ponte – ona je ubicama ukazala na put,koji vodi ka meni, kaè Felipe Turover.

On potvr|uje uske veze Beyeta Pacolija sa kosovsko-albanskomOVK i svim ostalim separatisti~kim grupacijama Kosova i Metohi-je i logi~no je pitawe reportera lista “Konkret” – da li je mo`damito kosovsko-albanskog lobija korumpirao i naveo Borisa Jeqcinada ostavi na cedilu Srbe i prepusti NATO-u da iste onako bezo~nouceni u Rambujeu, odnosno da ih razori i kona~no “baci na kolena”,

14

kako je svojevremeno nema~ki ministar inostranih poslova, KlausKinkel, javno zahtevao? Turover ostavqa tu mogu}nost otvorenom,me|utim, gde je tu sada Karla del Ponte?

U [vajcarskoj se istraga povodom “Afere Mabeteks” obustavqa,a svi dokumenti o tome, koje Karla del Ponte dobija od javnog tuì-oca iz Rusije, Jurij Skuratova, zavr{avaju na stolu kosovskog Alban-ca Pacolija i, sledstveno, u rukama wegovih prijateqa u Moskvi.Skuratov, naravno, biva smewen i istraga se i u Rusiji obustavqa.

Me|utim, indicije govore da dana{wi Glavni tuìlac Ha{kogtribunala nije imala primarno na umu da isporu~i nesre}nog Turove-ra bilo kakvim profesionalnim ubicama – ne, i on sam u su{tini sma-tra da je bio samo jedan mali, beskrupulozno `rtvovani pion u jednojmnogo ve}oj igri: Treba se samo setiti, kada je ono Del Ponte iza{la ujavnost sa podacima o “Aferi Mabeteks”, naime, u avgustu 2000. Pret-hodno su, kako je poznato, ruski vojnici zaposeli aerodrom u Pri{ti-ni i zahtevali svoju za{ti}enu zonu na Kosovu i Metohiji, gde bi oni,naravno, vrlo efikasno spre~ili posledi~no “etni~ko ~i{}ewe” Srba– skoro da je tada, kako je potvrdio britanski komandant KFOR-a, gene-ral Majkl Yekson, do{lo do tre}eg svetskog rata. Tim objavqivawem,dakle, trebalo je dezavuisati ruskog predsednika Jeqcina i oslabitiwegovu poziciju, a ja sam samo bio sporedni otpadni produkat.

Poznato je da se tada{wi ameri~ki ministar inostranih poslo-va, Madlen Olbrajt, sre}e i razgovara u julu 1999. sa Karlom del Pon-te na londonskom aerodromu Hitrou i, potom, Del Ponte objavqujepodatke o aferi u “Korijere dela Sera”. Madlen Olbrajt pove}avapritisak u septembru, jednim intervjuom na Si-En-En televiziji okorupciji u ruskom politi~kom vrhu. Jeqcin se bori za sopstveno po-liti~ko preìvqavawe, a NATO ima potpuno odre{ene ruke na Bal-kanu. Jedna od posledica je i da Karla del Ponte, na predlog Va{ing-tona, postaje glavni tuìlac Ha{kog tribunala, iako se na pr. W elt-woche iz Ciriha ~udom ~udi: “Za{to, dakle, Amerikanci insistira-ju da ba{ Karla del Ponte postane glavni tuìlac Ha{kog tribuna-la – to ostaje jedna zagonetka”!

Dodu{e, i pristalice jedne “svetske zavere” protiv Srba }e i po-sle svih ovih otkri}a verovatno ostati razo~arani – Turover smatrada su i Srbi, u su{tini isto kao i on, bili samo pioni za `rtvovaweu jednoj globalnoj politi~koj, ekonomskoj i kriminalnoj igri. On topodupire svojim mi{qewem, da Karla del Ponte nije nikada primar-no zastupala interese bilo koje mafije i bilo kog politi~kog esta-bli{menta ve} samo i iskqu~ivo sopstvene (karijeristi~ke) kao iinterese svoje [vajcarske (mesto najintenzivnijeg prawa novca nasvetu). Kao primer u prilog tom svom mi{qewu, on navodi i slu~ajkada je Del Ponte – jo{ samo kao dràvni tuìlac {vajcarskog kan-tona Tesin – trebalo da vodi postupak protiv jednog akcionarskogdru{tva u mestu ]iaso, preko koga je italijanska mafija prala novaci – ona je odmah zaustavila i obustavila taj postupak!

Felipe Turover je, u martu 2001, uputio zvani~nu prijavu protiv

15

Karle del Ponte, pored ostalog i zbog “poku{aja ubistva” (tentatoassassinio) nad wim, i nije bio isuvi{e iznena|en, kad je naslednikKarle del Ponte, Valentin Ro{aher, odbio da sledi tu prijavu. Sle-dila je prijava protiv samog Ro{ahera “zbog pomagawa u zata{kava-wu krivi~nog dela” i, ovog puta, je ne samo otvoren istra`ni postu-pak ve} je i {vajcarski Bundesrat imenovao jednog svog specijalnogistraìteqa, Artura Hublarda, koji paralelno sa normalnim istra-`nim postupkom poku{ava da do|e do istine u ovoj yungli prqavognovca i ne mawe prqavih politi~kih i ekonomskih interesa. Poredtoga, Turover je uputio i àlbu protiv [vajcarske Evropskom suduza qudska prava u Strazburu. Stoga se on sa pravom pita: Zar je mogu-}e da se u Hagu ne zna da je {vajcarska vlada po~ela istragu protivKarle del Ponte? Kako je mogu}e da je glavni tuìlac Ha{kog tri-bunala jedna èna, protiv koje najvi{e sudske instance vode istraguzbog te{kih kriminalnih postupaka?!

Pitawe je vrlo legitimno i, mada to nama nije nikakva dovoqnauteha, kada Karla del Ponte slede}i put podigne svoj mo}ni, svojpravno i moralno potkovani glas i zahteva od srpske dràve daqamomentalna izru~ewa sa nepregledno duga~ke liste “srpskih ratnihi genocidalnih zlo~inaca”, normalno je da sa velikim interesova-wem pratimo daqi razvoj afere. Ne sme se, naravno, sumwati ni u bu-kvalno vitalni interes Felipe Turovera, koji se jo{ krije i strahu-je za svoj ìvot, da pravda – i to {to pre – pobedi, jer, kako on kaè“Ve} se pet va`nih svedoka ’Afere Mabeteks’ na vrlo ~udan na~inoprostilo od ìvota”.

Svima nama, {irom sveta, i naravno ne samo Srbima, ostaje jednamala nada, jedna si}u{na uteha – da, naime, generalni sekretar Uje-diwenih nacija Kofi Anan mo`da ipak nije mislio na Karlu delPonte kada je izjavio: “Pravda je jedna èna”.

Veoma je indikativno da su politi~ki protivnici prof. dr Voji-slava [e{eqa prijateqi Karle del Ponte. Pored Borisa Tadi}a,Karlin prijateq je i Vuk Dra{kovi}, kojem je to prijateqstvo veomava`no zbog materijala kojim raspolaè Tuìla{tvo Me|unarodnogkrivi~nog suda o ratnoj delatnosti Srpske garde koju su od beograd-skih kriminalaca formirali Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obno-ve. Vuk Dra{kovi}, kao ministar spoqnih poslova Zajednice Srbijai Crna Gora, u stvari vodi i sprovodi svoju li~nu politiku i, na {te-tu Srbije i srpskog nacionalnog interesa, dodvorava se osvedo~enomsrbomrscu Karli del Ponte.

Beogradska {tampa je, 5. oktobra, pisala o obelodawivawu prija-teqstva Karle del Ponte i Vuka Dra{kovi}a. “Novosti” su objavile~lanak pod naslovom “Karla najzad zadovoqna”.

Karla del Ponte iz Beograda odlazi zadovoqna. Kaè, dobila jeobe}awa svih, pa i premijera Srbije Vojislava Ko{tunice, da se sveobaveze Srbije i Crne Gore prema Ha{kom tribunalu moraju po{to-vati.

– Posle ove posete i razgovora o~ekujemo i konkretne rezultate.

16

Naravno, jedan od prioriteta je hap{ewe begunaca. Obratila sam sevlastima da obezbede sva izru~ewa nakon dobrovoqne predaje genera-la koji su ovde i slobodni, kao i da svi ostali koji se slobodno kre-}u, budu uhap{eni. O~ekujemo hap{ewe i izru~ewe Mladi}a, a sve tobi}e zapravo test da li, zaista, postoji politi~ka voqa za saradwom.Krajem novembra obrati}u se Savetu bezbednosti Ujediwenih naci-ja, {to zna~i da Srbija i Crna Gora, a pre svega Srbija, ima dva me-seca da pokaè spremnost na realnu i konkretnu saradwu sa Tribuna-lom – rekla je glavni tuìlac Ha{kog tribunala Karla del Ponteposle ju~era{weg, posledweg u nizu razgovora sa predsednikom Srbi-je i Crne Gore Svetozarom Marovi}em.

Naglasiv{i da je premijer Vojislav Ko{tunica preuzeo obavezusaradwe, Del Ponteova je ponovila da to podrazumeva i hap{ewa.

– Rezultate o~ekujem odmah, jer za to postoji mogu}nost. Vide}u{ta }e se desiti za nekoliko dana, za nekoliko nedeqa. Optimistasam i mislim da je premijer Ko{tunica shvatio obaveze – navela jeona.

– Onaj ko je protiv saradwe sa Tribunalom vodi rat protivevropske budu}nosti Srbije i Crne Gore, vodi borbu protiv demo-kratskih i sporazumnih odnosa Srbije i Crne Gore u dràvnoj zajed-nici. Ako se neko odlu~i da je boqe da vodi rat protiv Evrope, a neza Evropu i protiv zajednice Srbije i Crne Gore, onda }u sa zadovoq-stvom mesto predsednika Srbije i Crne Gore prepustiti drugom ko}e voditi nazad u podele, a ne napred u evropske integracije – rekaoje predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovi}.

Nakon razgovora sa {efom diplomatije Srbije i Crne Gore Vu-kom Dra{kovi}em, Del Ponte se obratila novinarima:

– Nismo pri~ali o Ratku Mladi}u, ali moje mi{qewe se nijepromenilo: smatram da se on nalazi u Srbiji i niko jo{ nije uspeo dame demantuje. Stavove sam prenela i predsedniku Borisu Tadi}u, alini on ni Dra{kovi} nemaju politi~ku snagu ni ovla{}ewa da ostva-re zahteve Tribunala. Za hap{ewe i isporuke odgovaraju jedino Vo-jislav Ko{tunica i wegova vlada.

Dra{kovi} je ponovio stav da je bezuslovna i potpuna saradwa saTribunalom “prvorazredna obaveza Srbije”.

Na novinarsko pitawe, da li je Del Ponte u Beograd donela i no-ve optu`nice, Dra{kovi} je odgovorio da o tome ne zna ni{ta.

Predsednik Tadi} je nakon razgovora sa Del Ponte, u pismenomsaop{tewu, istakao da je saradwa sa Hagom preduslov za sve politi~-ke, ekonomske i bezbednosne integracije na{e zemqe.

U antrfileu pod naslovom “Saveznik”, objavqeno je:“Posle razgovora sa ministrom Dra{kovi}em, tuìlac Del Pon-

te mu je pred novinarima ~vrsto stegla ruke i uz osmeh rekla:– Drago mi je da sam se sastala sa prijateqem i saveznikom, i po-

sebno sam sre}na {to uop{te imam saveznike u Beogradu. Nadamo seda }ete uskoro do}i u zvani~nu posetu Hagu i da }emo se videti”.

Nema sumwe da je Karla del Ponte pristrasna i podlo`na finan-

17

sijskim i politi~kim uticajima i zbog toga se ne sme dozvoliti, u in-teresu pravde i po{tovawa pravnih standarda, da ona i daqe obavqafunkciju tuìoca u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa.

BB)) TTrraa`̀eennii pprraavvnnii lleekk

Od predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda traì se da done-se odluku o izuze}u glavnog tuìoca Me|unarodnog krivi~nog sudaKarle del Ponte u slu~aju prof. dr Vojislav [e{eq.

Prof. dr. Vojislav [e{eq

SSttrruu~~nnii ttiimm kkoojjii ppoommaa`̀ee ooddbbrraannuuTomislav Nikoli}Maja Gojkovi}Slavko Jerkovi}Gordana Pop-Lazi}Aleksandar Vu~i}Dragan Todorovi}Zoran Krasi}Vjerica RadetaZlata Radovanovi}Elena Boì}-TalijanOgwen Mihajlovi}Marina Ragu{Vesna Mari}Nikola [e{eqMomir Markovi}Jadranko Vukovi}Igor Mirovi}Qiqana Mihajlovi}Marina TomanBranko NadovezaBrankica Terzi}Nemawa [arovi}

18


Predmet br. IT-03-67-PT

KKOOLLEEGGIIJJUUMMUU MMEE\\UUNNAARROODDNNOOGG KKRRIIVVII^̂NNOOGG SSUUDDAA

PPooddnneessaakk bbrroojj 5544..

TU@ILACprotiv


ZZAAHHTTEEVV OOPPTTUU@@EENNOOGG DDAA KKOOLLEEGGIIJJUUMM IIZZUUZZMMEE PPRREEDDSSEEDDNNIIKKAA MMEE\\UUNNAARROODDNNOOGG KKRRIIVVII^̂NNOOGG SSUUDDAA

TTEEOODDOORRAA MMEERROONNAA OODD SSUU\\EEWWAA II OODDLLUU^̂IIVVAAWWAA UU PPRREEDDMMEETTUU TTUU@@IILLAACC PPRROOTTIIVV PPRROOFF.. DDRR VVOOJJIISSLLAAVVAA [[EE[[EEQQAA

SSeekkrreettaarr:: g. Hans HolthiusDDaattuumm:: 24. novembar 2004. godine

I.. UUvvoodd

Predsednik Me|unarodnog krivi~nog suda, sudija Teodor Meron,izabran je za sudiju kao lice koje su predloìle SAD. Svaku prili-ku kada treba da odlu~i o podnesku ili nekom statusnom pravu optu-ènog prof. dr Vojislava [e{eqa (koji se nalazi u pritvoru), sudi-ja Teodor Meron koristi da jasno stavi do znawa da se u postupku predMe|unarodnim sudom prof. dr Vojislavu [e{equ ne priznaje nijed-no osnovno qudsko pravo. Toliko daleko ide da ~ak pristaje i na bru-ku da obi~nim dopisom iz kabineta izbegava da se upusti u re{avawepo podnesku broj 36, koji mu je prof. dr Vojislav [e{eq podneo ponalogu predsednika Pretresnog ve}a II. Za ovu vrstu nepo{tovawaelementarnih prava optuènog, koji se nalazi u nezakonitom pritvo-ru, na neodre|eno vreme, razlozi se nalaze u ~iwenicama da sudija Te-odor Meron nije nepristrasan, nije ~estita osoba, ne krase ga visokemoralne osobine, ima li~ni interes kao doìvotni predstavnikIzraela, jedne genocidne tvorevine, koja je ikada stvorena, da napa-kosti prof. dr Vojislavu [e{equ kao osvedo~enom borcu za pravapalestinskog naroda. Dakle, Teodor Meron u predmetu Tuìlac pro-tiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne moè biti nepristrasan, ve} nasvakom mestu i povodom svake prilike namerno zloupotrebqava su-

19

dijsku funkciju i kao eksponent cionisti~ke politike i “doìvotniambasador Izraela” oteàva ostvarivawe prava i namerno ~ini sveda se osude prijateqi Palestine i svi oni koji kritikuju rasisti~kupolitiku dràve Izrael. Zato on mora da se izuzme iz su|ewa i bilokakvog odlu~ivawa u ovom predmetu. Mora da se ukloni, jer nikada nemoè biti pravedno da u~estvuje u nekom su|ewu u ime, navodno me|u-narodne zajednice, onaj koji ne priznaje nijednu odluku Generalneskup{tine i Saveta bezbednosti koje se ti~u dràve ~iji je bio am-basador. Najve}i mogu}i cinizam predstavqa ~iwenica da osoba kojaje uvek bila zvani~ni predstavnik jedne genocidne tvorevine, poputIzraela, sudi za genocid i ratne zlo~ine nekome drugom. To je kao dase od vuka o~ekuje da bude objektivan kada ~uva stado ovaca, a najve}idomet pravde bi bio da se ovce dogovore kojim }e ih redom pojestivuk. Nikada zlikovac ne moè da sudi nekome za koga se sumwa da jeizvr{io krivi~no delo.

II.. ^̂iiwweennii~~nnii kkoonntteekksstt

Nedavno je u Srbiji, u izdawu B92 “Samizdat”, Soro{eve ekspo-ziture za Srbiju, objavqena kwiga Teodora Merona pod naslovom“Me|unarodno pravo ~ove~nosti poti~e iz davnina”. Kwiga se rekla-mira na slede}i na~in: “Radi se o skupu eseja o ratnom pravu, ratnimzlo~inima i qudskim pravima. Detaqna eksplikacija ratne doktri-ne i institucionalnog razvoja humanitarnog ratnog prava, kao i ra-sta normativnih principa me|unarodnog ratnog prava od gra|anskograta u Americi do dana{wih dana, kroz zanimqive analize i prika-ze u delima [ekspira, \entlija, Grocijusa i Suareza. Teodor Meronje jedan od vode}ih stru~waka za me|unarodno kriminalno i humani-tarno pravo. Nekada{wi ambasador Izraela u Kanadi i Ujediwenimnacijama, predaje me|unarodno pravo na vode}im univerzitetima uEvropi i SAD. Jedan je od sudija Me|unarodnog tribunala za biv{uJugoslaviju”.

Dakle, sudija Teodor Meron je bio ambasador Izraela {to jedi-no moè da zna~i da je pravi, osvedo~eni i po ube|ewu protagonistacionisti~ke politike, odnosno rasizma i aparthejda. To {to anali-zira [ekspira i u teorijskim razglabawima poku{ava da zamagli su-{tinu genocidne politike svoje otaybine, predstavqa najobi~niju,ali uobi~ajenu kamuflaù, po sistemu kada lopov vikne drìte lo-pova i rukom pokaè na nekog koji prolazi. To je stari i proverenimanir cionizma da se slede samo sopstveni interesi, a razglabawa ohumanizmu zasnivaju na kr{ewima koja se de{avaju tamo negde dale-ko. Genocid svoje dràve uvek se predstavqa nu`nim merama o~uvawaspecijalne vrste. Pravila za druge, a za sebe interes i samo surovavoqa. To je politika dràve Izrael ~iji je ambasador bio TeodorMeron. To i wega rukovodi u ìvotu i radu.

Kao takav on nigde na kugli zemaqskoj, osim mo`da u Izraelu, nebi smeo da se bavi sudijskom funkcijom, jer organski nije sposoban da

20

bude nepristrasan, a pravo moè da tuma~i i primewuje samo u onojmeri i srazmeri korisnosti cionisti~kim ciqevima. Izrael je geno-cidna tvorevina, a Teodor Meron, kao nekada{wi ambasador te tvo-revine, uvek i na svakom mestu, i u svakoj svojoj aktivnosti, i u svakojformi branio je taj genocid i sprovodio samo ciqeve svoje dràve.Dràva ~ije je interese zastupao Teodor Meron je Izrael koja je na-stala, a i danas je prepoznatqiva, kao sinonim zla. O tome govore op-{tepoznate ~iwenice o Izraelu kao genocidnoj tvorevini i sasvimsigurno o Teodoru Meronu kao ambasadoru, visokom ~inovniku geno-cidne tvorevine, kojoj sluì uvek i na svakom mestu. Ta jednakost po-tvr|uje da Teodor Meron i danas zastupa cionisti~ke poglede, aliumiven oreolom neke navodno stru~nosti za pitawa humanitarnogprava. Da li predstavnik Izraela moè da zna i ose}a {ta je to hu-manitarno pravo, odnosno ko to sme da kaè da je Teodor Meron hu-manista?

Radi podse}awa vaqa navesti: Konfiskacija arapske zemqe ipro{irivawe naseqa po~eli su jo{ 1948. godine, i nisu ni do sadaprestali. “Mirovni proces” iskori{}en je kao paravan za praveizraelske namere da istraje u primeni originalnih glavnih cioni-sti~kih ciqeva, koji su nazna~eni preko javnih i tajnih planova od1897. godine. Oni su èleli zemqu, celu zemqu i bez odre|ivawa we-nih ta~nih granica. Oni su, isto tako, hteli zemqu, ali bez wenihstanovnika. Vaitcman je, 1930. godine, sugerisao ideju da problem ne-dovoqne zemqe u okviru Palestine, kao i nespremnost palestinskihzemqoposednika (da ustupe zemqu), moè da se re{i wihocim prote-rivawem u Transjordaniju (Jordan) i u Irak. On je, zato, predloìoda jevrejska agencija obezbedi finansijska sredstva za operaciju pre-seqewa palestinskih farmera u Jordan. To je pitawe bilo razmatra-no 1936-1937. u jevrejskoj agenciji kada je razmatrano pitawe podelePalestine. Na po~etku, ve}ina je bila za dobrovoqni transfer iz je-vrejske dràve. Me|utim, kasnije su shvatili da Palestinci nikadane bi pristali na dobrovoqno napu{tawe. Stoga su glavni lideri,kao Ben Gurion, insistirali na prisilnom transferu. Nakon toga,agencija se opredelila na to da britanska vlada plati za preseqewepalestinskih Arapa iz delova dodeqenih jevrejskoj dràvi.

Nakon rata, 1948. godine, David Ben Gurion je hteo da ~eka “neko-liko godina” da bi konsolidovao svoje ratne tekovine preko pro{i-rewa izraelskih teritorija i granica, tako da palestinskim izbegli-cama postaje nemogu}e da ponovo preuzmu vlasni{tvo nad svojom ze-mqom i nad svojim pravima. Nakon Madridske konferencije, 1991. go-dine, Isak [amir je mislio da dopusti da pregovori potraju negdeoko desetak godina dok ne preostane ni{ta oko ~ega bi moglo da sepregovara. [aron je nastavio sa dràvnim terorom kroz torturu, ubi-stva, ponièwa i izgladwivawa Palestinaca, drè}i ih opkoqene ipod vatrom sve dok se ne predaju. A ako to urade, onda }e biti spremanda u|e u novu rundu “beskrajnih pregovora” sa ciqem potpisivawa no-vog “privremenog ugovora” o odustajawu od neprijateqstava.

21

Vaicman je verovao da je vodio civilizacijski rat protiv Saha-re. Cionisti bi, po wemu, doneli prosve}ewe i ekonomski razvoj na-zadnim Arapima. Sli~no tome, David Ben Gurion, vode}i lider labu-rista, nije bio u stawu da shvati za{to su Arapi odbili wegovu po-nudu da Jevreji pruàju finansije, nau~na znawa i tehni~ka iskustvaradi modernizacije Bliskog istoka. Ben Gurion je odbijawe navede-nog pre pripisivao nazadnosti Arapa, nego izazovu nametnutom cio-nizmu, ~asti i aspiracijama ka nezavisnosti Arapa. Aktivan dopri-nos u stvarawu Izraela kao genocidne tvorevine dao je i wihov amba-sador Teodor Meron. Ako nije neposredni u~esnik za~etka, onda jesvakako verni sledbenik nastavka. îwenice pokazuju su{tinu cio-nisti~ke politike kojoj svim svojim bi}em mora da pripada i amba-sador Izraela. U Izraelu nije mogu}e da dràvu zastupa neko ko ni-je iz prvog e{elona onih koji stvaraju, odràvaju i prikrivaju geno-cid. Prvi cionisti~ki kongres, odràn 1897. godine, u Bazelu u[vajcarskoj objavio je da je ciq cionizma stvarawe doma u Palesti-ni za jevrejski narod, a pod za{titom op{teg zakona. Britanski se-kretar inostranih poslova, ser Artur Yejms Balfor, 2. novembra1917. godine izdao je deklaraciju koju je saop{tio u pismu upu}enomlordu Rot{ildu. Dr Haim Vaicman, vo|a cionisti~kog pokreta, imaoje odlu~uju}i uticaj na formulisawe Balforove deklaracije, pa jeuspe{no ugradio cionisti~ki slogan: “Zemqa bez naroda, narod bezzemqe”. U dekadi 30-tih Palestina prima oko 232.000 jevrejskih imi-granata, tako da jevrejska zajednica 1939. godine broji oko 445.000 odukupnog broja stanovni{tva od oko 1,5 miliona, {to zna~i 30 odsto,umesto ispod 10 odsto dvadeset godina pre. Uz to, 1939. godine zemqi-{ni posed Jevreja porastao je ~etiri puta, na oko 1,5 miliona dunuma(jutara) od ukupno 26 miliona dunuma (jutara).

Mala grupa cionisti~kih ekstremista ([tern grupa) 1942. godi-ne izvr{ava nekoliko politi~ki motivisanih ubistava i naoruà-nih razbojni{tva u oblasti Tel Aviva. U maju, izvr{no telo jevrej-ske agencije u Wujorku objavquje “Biltmor program”, da je wihov du-goro~ni ciq stvarawe jevrejske dràve preko neograni~enog useqa-vawa. Visoki britanski komesar, 1944. godine, jedva izbegava atentatu zasedi u predgra|u Jerusalima. [est meseci kasnije, 6. novembra,dràvni britanski emisar za Bliski istok ubijen je u Kairu. Oba ovazlo~ina izvr{ila je teroristi~ka grupa “[tern”. Generalna skup-{tina UN odràva svoju Prvu specijalnu sednicu, 28. aprila 1947.godine, radi razmatrawa palestinskog pitawa i formira Specijal-ni komitet za Palestinu (UNSCOP), sa ciqem da iza|e sa preporu-kama u vezi sa budu}om vladom Palestine. Generalna skup{tina UN,29. novembra, usvaja Rezoluciju broj 181 (II) o budu}oj vladi Palesti-ne. Ta Rezolucija postavqa i plan o podeli Palestine u dve dràve:arapsku i jevrejsku sa jedinstvenom ekonomijom i posebnim statusomJerusalima, pod me|unarodnom upravom koja se poverava UN. Pale-stincima (planom o podeli), koji ~ine 70 odsto ukupnog stanovni-{tva posve}eno je 47 odsto zemqe. Posledica rastu}eg terora nad Pa-

22

lestincima dovodi do egzodusa velikog broja u susedne zemqe i u pa-lestinska podru~ja koja nisu pod kontrolom Jevreja. Ukupno je oko750.000 Palestinaca napustilo svoje domove i imovinu kao rezultatdirektne vojne sile i terorizma. Izrael je proklamovan 14. maja, danpre isteka britanskog mandata i neposredno pre sazivawa posebnesednice za usvajawe rezolucije, pod sugestijom SAD, o stavqawu Pa-lestine pod reìm tutorstva (UN). Odmah nakon proklamacije SADpriznaju Izrael, a tako je uradio i Sovjetski Savez. U proglasu dr-àve Izrael poziva se na Rezoluciju 181 (II) kao osnovu za wegov na-stanak, tvrde}i da }e “sara|ivati sa agencijama i predstavnicimaUN, a na primeni odgovaraju}e rezolucije”. Po zavr{etku mandata,jevrejske snage su krenule u osvajawe vi{e teritorija i naseqa nego{to je odre|eno rezolucijom o podeli. Za samo nekoliko nedeqaIzrael okupira 78 odsto ukupnih palestinskih teritorija, bez obla-sti Zapadne obale Jordana i pojasa Gaze. Zapadnu obalu je zadràoJordan, a pojas Gaze Egipat. Izrael stavqa pod kontrolu Zapadni deoJerusalima, kome je bio odre|en status “corpus separatum” pod upra-vom UN. Izrael ru{i 37 od ukupno 41 sela koja okruùju zapadni deoatara Jerusalima, teraju}i 80.000 ìteqa da napuste tu oblast. KentBemadet (supervizor UN) ubijen je 17. septembra. Ubice su, premaIzraelu, grupa [tern, a prema izvorima UN, ubice su nosile izrael-ske uniforme. Izve{taj govori o potrebi da “prelazna izraelskavlada mora da snosi punu odgovornost”, a Savet bezbednosti iziskujeda izraelska vlada ispita ubistvo i podnese isve{taj o tome Savetubezbednosti (nijedan izve{taj nije nikada primqen). Izrael je, 11.maja, primqen u ~lanstvo UN. Uvod u rezoluciju o prijemu direktnospomiwe obavezu koju je Izrael preuzeo o primeni Rezolucije 181 (II)i Rezolucije 194 (III). UN, 8. decembra 1949. godine, konstitui{u agen-ciju za pomo} i rad za palestinske izbeglice na Bliskom istoku(U N RW A), u ciqu pruàwa pomo}i stotinama hiqada palestinskihizbeglica, koji ìve u logorima po okolnim zemqama.

Mimo rezolucija Ujediwenih nacija, Izrael, 23. januara 1950. go-dine, preme{ta svoj glavni grad iz Tel Aviva u Zapadni Jerusalim.Izraelska vlada usvaja Zakon o “odsutnima”, pod nazivom “Zakon ovlasni{tvu”, kome je prethodio i “Propis o napu{tenim podru~ji-ma” iz 1948. godine i “Vanrednim regulacijama” koje se odnose na ob-radu prostranih zemqanih povr{ina (1949), kao i serija zakona kojireguli{u eksproprijaciju arapske zemqe. Sve to nameweno je spre~a-vawu povratka palestinskih izbeglica. Savet bezbednosti, 14. juna1956. godine, usvaja Rezoluciju 237, koja, izme|u ostalog, poziva vla-du Izraela da olak{a povratak onih stanovnika koji su prebegli ot-kako su po~ela ratna dejstva. Neposredno posle okupacije Zapadneobale, Gaze i isto~nog Jerusalima, Izrael po~iwe da konfiskuje ze-mqu Palestinaca da bi na woj podigao jevrejska naseqa na svim oku-piranim teritorijama, kao i da prebaci deo svog stanovni{tva da na-stani ta podignuta naseqa. Savet bezbednosti, 22. novembra 1967. go-dine, usvaja Rezoluciju br. 242, ~ije su postavke da je “neprihvatqivo

23

da se ratom do|e do poseda teritorija” i potvr|uje da “pravedan itrajan mir na Bliskom istoku” treba da se zasniva na slede}im prin-cipima: (a) povla~ewe izraelskih snaga sa okupiranih teritorija unajnovijem sukobu; (b) prekidawe sa svim pretenzijama i stawem ne-prijateqstva, kao i uvaàvawe i priznavawe suvereniteta, teritori-jalnog integriteta i politi~ke nezavisnosti svake dràve na pod-ru~ju, kao i wihovo pravo da ìve u miru u okviru bezbednih i pri-znatih granica, daleko od pretwe ili nasilnih akata. Rezolucija na-gla{ava da se “do|e do pravednog razre{ewa problema izbeglica”.

Generalna skup{tina UN, 22. novembra 1974. godine, usvaja Rezolu-ciju br. 3236 o neotu|ivim pravima palestinskog naroda, ukqu~uju}ipravo na samoopredeqewe, nacionalnu nezavisnost i suverenitet, kaoi pravo na povratak u sopstvene domove i na imovinu. Rezolucija nala-è generalnom sekretaru da kontaktira PLO u vezi sa svim predmeti-ma koji se odnose na palestinsko pitawe. Generalna skup{tina, 10. no-vembra 1975. godine, osniva komitet za upra`wavawe palestinskom na-rodu wegovih neotu|ivih prava, i to Rezolucijom br. 3376. Komitet ~i-ne dvadeset ~lanica, a od wega se traì da formuli{e program za re-alizaciju prava palestinskog naroda. Istog dana Generalna skup{ti-na usvaja Rezoluciju 3379, koja odre|uje cionizam kao oblik rasizma. Umaju 1977. godine, Likud, rukovo|en Menahinom Beginom, formiraizraelsku vladu koja pokre}e talas naseqeni~kih aktivnosti, kojiprerasta u naseqeni~ku kolonizaciju teritorija, okupiranih 1967. go-dine. Dan solidarnosti sa palestinskim narodom odràn je prvi put29. novembra 1977. godine, shodno rezoluciji UN. Savet bezbednostiUN, 22. marta 1979. godine, usvaja Rezoluciju br. 446, koja utvr|uje da jeizraelska politika o uspostavqawu naseqa na okupiranim teritori-jama nelegalna, i predstavqa ozbiqnu prepreku miru. Rezolucija ape-luje na Izrael da poni{ti ranije mere i da odustane od preduzimawabilo kakvih koraka koji bi doveli do mewawa legalnog statusa, geo-grafske prirode i demografskog sastava okupiranih teritorija,ukqu~uju}i Jerusalim. Samit Evropske ekonomske zajednice usvaja Ve-necijansku deklaraciju 13. juna 1980. godine, i nagla{ava da “jedno pra-vedno re{ewe za palestinski problem mora najzad da se prona|e, a tonije samo problem izbeglica. Palestinski narod mora da se postavi upoziciju da potpuno upra`wava svoje legitimno pravo na samooprede-qewe”. [to se ti~e Jerusalima, Deklaracija isti~e da je “bilo kojajednostrana inicijativa koja ima za ciq izmenu statusa Jerusalima ne-prihvatqiva” i da “su izraelska naseqa, po me|unarodnom pravu, nele-galna”. Izraelski Kneset, 30. jula, u flagrantnom ignorisawu me|una-rodnih stavova i me|unarodnog prava, usvaja “osnovni zakon o Jerusa-limu”, potvr|uju}i time de fakto aneksiju isto~nog Jerusalima iz1967. godine i nagla{avaju}i da je “Jerusalim ~itav i ujediwen, pre-stonica Izraela”. U odgovoru Savet bezbednosti usvaja Rezoluciju br.478, 20. avgusta 1980. godine, kojom “najstroè kritikuje izraelski aktzbog dono{ewa osnovnog zakona o Jerusalimu” i tvrdi da to “predsta-vqa kr{ewe me|unarodnog prava i ne moè da obesnaì validnost

24

kontinuirane primene ~etvrte @enevske konvencije, od 12. avgusta1949. godine, na palestinskim i arapskim teritorijama, okupiranimjuna 1967. godine, ukqu~uju}i Jerusalim. Rezolucija potencira da “Sveadministrativne mere i koraci koje je Izrael, okupaciona sila, pred-uzeo, a koji su promenili ili teè da promene karakter i status Sve-tog grada, Jerusalima, a posebno posledwi osnovni zakon o Jerusalimusu nevaè}i i ni{tavni i moraju odmah biti poni{teni”.

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo, 5. juna 1982. godine, masovnobombarduje Liban, a 6. juna ga napada sa kopna, s mora i iz vazduha. In-vaziona armija okupira ceo jug zemqe izazivaju}i velika razarawa ihiqade `rtava (30. juna brojke govore o 15.000 civila ubijenih, me|uwima su 50 odsto deca uzrasta ispod 13 godina). Izraelska armija, 13.juna, opkoqava Bejrut, mornarica i kopnene snage su celog leta bom-bardovale Zapadni Bejrut gde su izbegli~ki palestinski logori, kaoi palestinski stambeni kvartovi, sve uni{tavaju}i i ubijaju}i.Izraelske snage, 15. septembra, opkoqavaju palestinski izbegli~kilogor “Sabra i [atila”, a 16. septembra dozvoqavaju libanskim fa-langama da upadnu u logor. Falange su pod nadzorom Izraelaca masa-krirale preko 800 Palestinaca, me|u wima ène i decu. Savet bez-bednosti, 22. decembra 1987. godine, usvaja Rezoluciju br. 605 kojom seizraàva àqewe zbog izraelske prakse kr{ewa qudskih prava pale-stinskog naroda na okupiranim teritorijama. Dva izraelska vojnikasu, 16. februara 1988. godine, optuèna da su zakopali ~etiri ìvaPalestinca. Izrael 16. aprila ubija jednog od vo|a PLO-a Halil Al-Vazir, u wegovom stanu u Tunisu, {to je nastavak prakse od 1948. go-dine. Palestinski Nacionalni savet, 15. novembra, zaseda i objavqu-je Deklaraciju o nezavisnosti Palestine uz politi~ki kominike. UDeklaraciji stoji da se prihvata Rezolucija UN br. 181 (1947), a u ko-minikeu se nagla{ava da se prihvata Rezolucija Saveta bezbednostibr. 242 (1967). Veliki broj dràva onda priznaje palestinsku dràvui/ili proklamaciju. Generalna skup{tina UN, 15. decembra, usvajaRezoluciju br. 43/177 kojom stavqa na znawe proklamaciju dràve Pa-lestine od strane PNS-a i odlu~uje da se determinacija PLO-a zame-wuje determinacijom Palestine u sistemu UN.

PLO i Izrael, 29. avgusta 1994. godine, potpisuju sporazum o primo-predaji vlasti i odgovornosti, a 28. septembra 1996. godine Savet bez-bednosti usvaja Rezoluciju 1073, reaguju}i na otvarawe tunela. Rezolu-cija poziva na trenutni prekid i ukidawe svih akata, koji su doveli dopogor{awa situacije. Apeluje se na obezbe|ewe sigurnosti i za{titepalestinskog naroda, kao i na pravovremenu primenu postignutog spora-zuma. Generalna skup{tina, reaguju}i na primenu veta od strane SAD,24-25. aprila 1997. godine saziva vanrednu specijalnu sednicu (prva u 15godina), radi razmatrawa ilegalnih izraelskih poduhvata u okupiranomJerusalimu i ostalim okupiranim teritorijama. Sa ogromnom ve}inomje usvojena Rezolucija ES-10/2 koja osu|uje izraelsku izgradwu AbuGhneima i zahteva prekid svih ilegalnih izraelskih poteza, preporu~u-ju}i kolektivne mere i uspostavqawe mehanizma za pra}ewe.

25

U politici dràve Izrael, ~iji je ambasador bio Teodor Meron,uvek je bio zastupqen cionizam, rasizam i sve forme genocida. Izra-el je genocidna tvorevina i uzrok zla, jer se ni~emu ne povinuje u me-|unarodnom pravu. To je primer dràve koja sprovodi teror i koju neobavezuje nijedan akt me|unarodnog prava. Sli~an primer gotovo dai ne postoji. Da li neko moè da zamisli dràvu koja vi{e od 60 go-dina sprovodi genocid, a svoje predstavnike najavquje kao borce zaqudska prava? [ta bi bilo sa me|unarodnim pravom kada bi se svedràve pona{ale kao Izrael? Ambasador te i takve genocidne tvo-revine moè biti samo onaj koji du{om i telom pripada tom genocid-nom ideolo{kom konceptu. Bruka je za me|unarodnu zajednicu da je-dan Teodor Meron nekome sudi za genocid, da je stru~wak za qudskaprava u inostranstvu, a zastupnik terora u svojoj zemqi i prema Pa-lestincima.

Izrael nije primenio nijednu od ukupno 69 rezolucija Saveta bez-bednosti i Generalne skup{tine. Izrael je dràva koja opstaje na te-roru i zlo~inima, a kakva je realnost na terenu danas, makar i po jed-nom elementarnom pitawu, moè da se utvrdi na osnovu statisti~kihpodataka: Izrael dodequje 85 odsto od raspoloìve vode na okupira-nim teritorijama Jevrejima, a preostalih 15 odsto podeqeni su svimPalestincima na tim teritorijama. Primera radi, u Hebronu, 85 odstovode dato je naseqenicima wih oko 500, dok 120.000 Palestinaca ras-polaè sa preostalih 15 odsto vode. Teodor Meron sprovodi politikusvoje otaybine, Izraela, i kao nedodirqiv unov~ava svoja teorijskarazglabawa na sve druge teme izbegavaju}i i da pomene svoju otaybinu.On u Me|unarodnom sudu ima zadatak da obezbedi dominaciju i kontro-lu dràve kojoj je uvek sluìo i wega u me|unarodnom sudu treba tre-tirati kao predstavnika politi~kih struktura, a ne kao sudiju za koganije sasvim jasno ni da li ispuwava uslove da vr{i sudijsku du`nost.Dakle, on je ambasador, koji se namernom gre{kom naziva sudija. Kadaon sudi to radi kao ambasador Izraela. On je u sudu da bi bio pristra-san, odnosno da bi obezbedio osudu svih Srba, koji su podràvali i po-magali palestinski narod, i tako, makar za trenutak, odvukao pa`wu sasvakodnevnog genocida koji sprovodi wegova otaybina. Kao da postojive}i genocid od onoga koji Izrael svakodnevno ~ini. Ako aktivniprotagonista genocida, odnosno za{titnik genocidne politike trebanekome da sudi za ratne zlo~ine, onda to moralno pravo moè da dobi-je tek po{to prvi sedne na optuèni~ku klupu i radi ublaàvawa ka-zne se nagodi tako {to }e li~no da osudi svoju otaybinu kao genocid-ni produkt. Da li postoji ve}i udruèni zlo~ina~ki poduhvat od stva-rawa Izraela, kao svojevrsne ma{ine za serijske zlo~ine.

III.. PPrraavvnnii kkoonntteekksstt

^lanom 13 Statuta propisano je da sudije moraju biti nepristrasnei ~estite osobe visokih moralnih kvaliteta koje poseduju kvalifika-cije koje su potrebne za izbor na najvi{e pravosudne funkcije u zemqi

26

iz koje dolaze. Kada je u pitawu Teodor Meron, bez obzira iz koje drà-ve formalno-pravno dolazi, za wega moè da se utvrdi da ne ispuwavauslove. On ne moè da bude nepristrasan u predmetu Tuìlac protivprof. dr Vojislava [e{eqa, jer je Teodor Meron uvek i na svakom me-stu doìvotni “ambasador” Izraela, a prof. dr Vojislav [e{eq je ve-liki i osvedo~eni prijateq palestinskog naroda. Teodor Meron ne is-puwava uslov ~estitosti i visokih moralnih kvaliteta, jer nijedna ~e-stita osoba koju bi krasio moral ne bi mogla da se bori i da zastupa in-terese genocidne dràve Izrael, koja stoji iza atentata {irom sveta,koja ubija, progawa i uni{tava palestinski narod. Kao ambasador te ge-nocidne tvorevine morao je da ispuni posebne uslove koji su u suprotno-sti sa sudijskom funkcijom, a naro~ito da organski prihvata i deli ge-nocidnu politiku svoje otaybine. Da li postoji neka osoba na kugli ze-maqskoj kojoj bi u sprovo|ewu me|unarodne pravde mogao da sudi TeodorMeron? On mora da se izuzme iz ovog predmeta, jer {titi kriminal se-kretara Me|unarodnog suda, i u Me|unarodnom sudu predstavqa osobukoja mora da omogu}i Izraelu da se sudi drugima kako bi se skrenula pa-`wa sa zverstava koja decenijama sprovodi Izrael. Teodor Meron ne mo-è i ne sme da u~estvuje u sudskim postupcima, jer bi svako wegovo u~e-{}e predstavqalo produèni genocid, odnosno sprovo|ewe dràvnogterora u ime genocida. Izrael svakodnevno vr{i zlo~ine, a wegov drà-vqanin Teodor Meron, dràvni predstavnik genocida, sprovodi me|una-rodnu pravdu. Da je kojim slu~ajem privrènost miru i poznavawe me|u-narodnog humanitarnog prava Teodor Meron dokazao u svom Izraelu, za-ustavqawem genocida i borbom za prava palestinskog naroda, situacijabi bila druga~ija i prihvatqiva. Me|utim, i ovo je u domenu nau~ne fan-tastike, jer i na samu pomisao wegova otaybina bi ga ubila.

IV.. ZZaakkqquu~~aakk

Kolegijum Me|unarodnog suda je nadleàn, u skladu sa pravilom15. Statuta, da odlu~uje o izuze}u sudija. Li~ni interes Teodora Me-rona i organska pripadnost ideologiji genocidnog Izraela tolikosu izraèni da bi on pre izvr{io samoubistvo nego {to bi sebi do-zvolio da mora da potpi{e odluku kojom se usvaja i najobi~niji pri-govor prof. dr Vojislava [e{eqa. On ne sme da primewuje propisena zakoniti na~in, jer zna da }e doìveti osudu celog Izraela i svihJevreja, bez obzira gde se oni nalaze. Iskqu~ena je mogu}nost da seusvoji prigovor ili bilo koji podnesak prof. dr Vojislava [e{eqa,jer to sebi ne moè i ne sme da dozvoli sudija Teodor Meron, po{toje i u ovom Me|unarodnom sudu wegova misija da slepo zastupa inte-rese svoje dràve Izrael, a prof. dr Vojislav [e{eq je veliki pri-jateq palestinskog naroda. On ne moè u ovom predmetu da budeobjektivan i nepristrasan i zato je potrebno da ga Kolegijum izuzmekao sudiju iz ovog predmeta, kako bi sudija Teodor Meron u svakompogledu i povodom svakog pitawa u ovom predmetu bio obavezno uda-qen, iskqu~en, odstrawen i po sili zakona zaobi|en.

27

Dakle, od Kolegijuma se traì odluka kojom }e izuzeti sudiju Te-odora Merona od vr{ewa sudijske i svake druge du`nosti koju bi imaokao predsednik suda u predmetu Tuìlac protiv prof. dr Vojislava[e{eqa, zato {to ima li~ni interes koji bitno uti~e na wegovu ne-pristrasnost u vr{ewu du`nosti i funkcija u Me|unarodnom sudu.

Prof. dr Vojislav [e{eq

SSttrruu~~nnii ttiimm kkoojjii ppoommaa`̀ee ooddbbrraannuuTomislav Nikoli}Maja Gojkovi}Slavko Jerkovi}Gordana Pop-Lazi}Aleksandar Vu~i}Dragan Todorovi}Zoran Krasi}Vjerica RadetaZlata Radovanovi}Elena Boì}-TalijanOgwen Mihajlovi}Marina Ragu{Vesna Mari}Nikola [e{eqMomir Markovi}Jadranko Vukovi}Igor Mirovi}Qiqana Mihajlovi}Marina TomanBranko NadovezaBrankica Terzi}Nemawa [arovi}

28


Predmet br. IT-03-67-PT

TTUU@@IILLAA[[TTVVUUPPooddnneessaakk bbrroojj 5555..

TU@ILACprotiv


SSuuddiijjee:: Carmel A. Agius, predsedavaju}i, Jean-Claude Antonetti, Kevin Parker

SSeekkrreettaarr:: g. Hans HolthiusDDaattuumm:: 24. novembar 2004. godine

OOBBAAVVEE[[TTEEWWEE OOPPTTUU@@EENNOOGG DDAA NNAAMMEERRAAVVAA DDAA IIZZNNEESSEEPPOOSSEEBBNNUU OODDBBRRAANNUU UU SSKKLLAADDUU SSAA PPRRAAVVIILLOOMM 6677(a)(ii)(b)

PPRRAAVVIILLNNIIKKAA OO PPOOSSTTUUPPKKUU II DDOOKKAAZZIIMMAA

TTuu`̀iillaa{{ttvvoo:: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Massemayer, DanielSaxon

OOppttuu`̀eennii:: Prof. dr Vojislav [e{eq“List ’Vreme’ kao propagandno sredstvo upereno protiv srpskog

naroda i dràve”Ve} gotovo petnaest godina, list “Vreme” predstavqa nosioca i

glavno propagandno sredstvo protiv vitalnih interesa srpskog naro-da i dràve. Politi~ki jasno opredeqen, list “Vreme” propagira“profesionalizam” koji postoji samo kod onih koji misle kao oni,koji slepo prate politi~ke tokove za koje se oni zalaù, a o{tro seobra~unava sa svima koji misle druga~ije, obi~no bez prava na odgo-vor, uz mnogo insinuacija, neistina, pa ~ak i neskrivenih izmi{qo-tina. Urednici i novinari “Vremena” bili su od po~etka politi~-kih, pa do kraja vojnih sukoba na teritoriji nekada{we Jugoslavije,otvoreni zagovornici svih politika i otvoreni navija~i svih onihkoji su se borili, bilo u politi~kom, ili vojnom smislu, protiv Sr-bije i srpskog naroda, posebno zapadno od Drine i Dunava. Bili suprvi protagonisti lika i dela Ante Markovi}a, Milo{evi}a i [e-{eqa kritikovali za {ta god im padne na pamet, hvalili Rugovu, Ma-uzera, Izetbegovi}a, kudili i ismevali, pa na sva usta hvalili Biqa-nu Plav{i} u zavisnosti od wenog odnosa prema rukovodstvu Srbijei Republike Srpske, podràvali Hrvate u borbi protiv Srba, biliglavni “proteè” ha{ke ideje u Srbiji i zagovara~i politike apso-

29

lutne poslu{nosti i dodvoravawa Zapadu, a danas ~uvari tekovinapetooktobarske revolucije. Ipak, postoji nekoliko kultnih teksto-va koje je list “Vreme” u proteklih deceniju i po objavilo. Kultnih,zato {to ti tekstovi predstavqaju su{tinske optu`nice protiv srp-skog naroda, kultnih, zato {to predstavqaju vrhunac qudske pokvare-nosti, licemerja i laì. Najzna~ajniji me|u wima, svakako su, tek-stovi autora Dejana Anastasijevi}a i Jovana Dulovi}a.

Tekstovi: “Duhovi iz ove boce”, autor Dejan Anastasijevi}, “Kr-vava pri~a”, autor Jovan Dulovi}.

Objavqeni: 20. novembar 1995. godineOd osnivawa Ha{kog tribunala, Dejan Anastasijevi} i list “Vre-

me” bili su glavni medijski podupira~i “ha{ke istine” o zlo~inimana prostoru nekada{we Jugoslavije. Jedan od prqavih poslova koje suAnastasijevi} i “Vreme” obavqali bio je poku{aj da se “uravnoteì”podizawe optu`nica gotovo iskqu~ivo protiv Srba. Pri tome, ciq jeda se “Sud” predstavi kao pravedan i pravi~an, a da svima bude jasnoda su Srbi ti koji su su{tinski krivci za rat u tada{woj dràvi. Raz-ume se, “Sud”, kako Anastasijevi} naziva Ha{ki tribunal tek se za-huktava i kao bogiwa Justicija mrko gleda “stra{ne srpske zlo~ince”koje }e, naravno, uskoro sti}i “zasluèna kazna”.

“Me|unarodni krivi~ni sud za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslavi-ji o~igledno se zahuktao: za proteklih desetak dana devet qudi optu-èno je zbog te{kih povreda me|unarodnog humanitarnog prava, aprotiv dvojice “starih” kandidata za Hag, Radovana Karayi}a i Rat-ka Mladi}a, optu`nica je “oboga}ena” novim detaqima. Za razlikuod dosada{we prakse, tokom koje su Srbi bili nesrazmerno zastupqe-ni na listi optuènih (40 od ukupno 42), najnoviji talas optu`nicakao da je ne{to uravnoteèniji: na novom spisku su tri Srbina i petHrvata. Sem toga, raniji kandidati za Hag su, izuzimaju}i Karayi}a,Mladi}a i Milana Marti}a, bili mahom “sitne ribe” , logorskistraàri i policajci. Ovog puta, me|utim, re~ je o qudima koji zau-zimaju, ili su doskora zauzimali, relativno visoka mesta u vojnim si-stemima svojih dràva.

Da Tribunal u svakom slu~aju namerava da ide do samog vrha, go-vori i izjava Goldstonovog zamenika Grema Bluita, koji je povodom“vukovarske trojke” izjavio: “@elimo da utvrdimo da li su optuènidelovali u skladu sa nare|ewima odozgo, ili samostalno. Istovreme-no, “Va{ington post” objavio je da Ha{ki tribunal “intenzivno ra-di na podizawu optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a”.

Da li slu~ajno, ali Anastasijevi} zna da }e se sa optu`nicomprotiv Slobodana Milo{evi}a najverovatnije sa~ekati do zavr{et-ka pregovora u Dejtonu. Prave}i la`nu ravnoteù, Anastasijevi} po-gre{no procewuje da }e istraga Ha{kog tribunala biti usmerena iprotiv Gojka [u{ka, jednog od najja~ih qudi na hrvatskoj politi~kojsceni (tada{weg ministra odbrane Hrvatske i, kako je naveo, ~ovekakoji je organizovao zlo~in nad Srbima u Srpskoj Krajini). Me|utim,wegova opsesija svakako nisu Hrvati, ve} Srbi i wihova odgovor-

30

nost, bilo stvarna ili potpuno izmi{qena, svejedno je. “Formalni komandant slavonske avanture JNA nije bio Mrk{i},

nego Andrija Bior~anin, na~elnik Novosadskog korpusa. Odmah iz-nad wega bio je Ayi}, a ne treba zaboraviti da je i sada{wi na~elnik[taba VJ Mom~ilo Peri{i} zbog svog mostarskog iskustva “rawiv”po pitawu @enevske konvencije”.

Uostalom, i kad govori o Hrvatima i wihovim zlo~inima u la-{vanskoj dolini po~iwenim samo nad muslimanima, nikad nad Srbi-ma, Anastasijevi} se licemerno, ali sa jasnom porukom i neskrive-nom mr`wom vra}a na Srbe. Vaqda, da svi shvate ko su najve}i zlo-~inci. Ovo saop{tewe se po svom cinizmu moè porediti samo saslu`benim stavom slavonskih Srba da se u “Ov~ari nalaze iskqu~i-vo kosti ìvotiwa”.

U tekstu “Duhovi iz ove boce” Anastasijevi} posebno obra|ujeslu~aj trojice oficira Jugoslovenske narodne armije: Mrk{i}a,[qivan~anina i Radi}a. âk i na~in li~nog predstavqawa optuè-nih pred Ha{kim tribunalom pokazuje otvorenu antisrpsku, antidr-àvnu politiku koju poku{avaju da vode “Vreme” i Anastasijevi}.Pokazuje stru~no la`qivu, perfidnu i poluistinama pripremqenupri~u novinara “Vremena” serviranu kako doma}im, tako i svetskimmedijima.

Anastasijevi} kaè: “Kamere televizijskih izve{ta~a snimilesu korpulentnog, brkatog oficira kako preti `goqavom, plavokosompredstavniku Me|unarodnog crvenog krsta da }e ga baciti u reku Vu-ku ako bude nastavio sa poku{ajima da u|e u bolnicu. Za to vreme, ka-ù svedoci, [qivan~aninovi qudi su kroz sporedni izlaz izvodililak{e rawenike i ukrcavali ih u autobuse za Ov~aru. Kratak put ujednom pravcu obezbe|ivala je Radi}eva ~eta. Neposredne ubice su,kaù izvori “Vremena”, bili pripadnici “Teritorijalne odbrane”,ki{obran-organizacije koja je ukqu~ivala dobrovoqce, “lokalni ka-dar” i neke policijske jedinice, a koja je kasnije rasformirana. Ime-na nekih neposrednih izvr{ilaca su poznata, ali wih zasad nema naGoldstonovoj listi”.

Psiholo{ki posmatrano, namera Anastasijevi}a bila je da, inadvans, pa i podsvesno, pokaè svima da su Srbi sileyije i naravnozlo~inci. Da wihove `rtve nisu samo jadni Hrvati, ve} i dobrona-merni, uzgred plavokosi, ~inovnici me|unarodnih organizacija. Tajstav se zavr{ava nepostoje}im iskazom ili, boqe re~eno, la`nompretwom Veselina [qivan~anina, koja treba da dokaè vrhunac si-rovosti, agresivnosti i primitivizma srpskog oficira. Kqu~no pi-tawe je ipak: ko su svedoci koji ne{to govore Anastasijevi}u? Ako jeto istina, a ne samo hvalisawe Anastasijevi}a, novinar “Vremena”po~inio je te{ko krivi~no delo prikrivawa jednog od najteìh kri-vi~nih dela ratnog zlo~ina, a da nikome u srpskoj javnosti to nije nina pamet palo. Mo`da ti svedoci nisu ni postojali, ve} su to bile in-formacije stranih obave{tajnih slu`bi ili wihovih nevladinih is-postava? Anastasijevi}, optuùju}i qude za ubistvo, poziva se na iz-

31

vore “Vremena”. Da li je “Vreme” prijavilo nadle`nom okru`nom tu-ìla{tvu ili bilo kom drugom nadle`nom organu u Srbiji imena ne-posrednih izvr{ilaca zlo~ina u Ov~ari? Da li je Anastasijevi}li~no video ili ~uo bilo {ta od onoga {to je napisao? Ako nije, anije, jer bi se do neba hvalisao da jeste, kako i na koji na~in je utvr-dio verodostojnost i pouzdanost iskaza navodnih svedoka? Ili, oda-kle smelost i spremnost, ina~e jednom opskurnom i jadnom beograd-skom }o{karo{u (izraz za lokalne pijance iz prodavnice i kafane ukvartu) da za najteè zlo~ine optuùje bez dokaza, bez ikakvih nepo-srednih saznawa i da taj stav hvali i promovi{e kao da je li~no u~e-stvovao u dono{ewu pravosna`ne presude protiv pripadnika tzv. vu-kovarske trojke?

“[qivan~anin je nakon povratka iz Vukovara neko vreme uìvaou slavi koju mu je donelo slikawe za televiziju pred vukovarskombolnicom: davao je intervjue ilustrovanim listovima, koji su ga na-zivali ’Vitez od Vukovara’, a po~eli su da ga vi|aju i u restoranuKluba kwièvnika u dru{tvu sa nacionalno svesnim intelektualci-ma.

Neki wegovi poznanici kaù da su mu u me|uvremenu ìvci znat-no popustili i da lo{e spava”.

Zanimqivo je da Anastasijevi} kaè da je i Teritorijalna odbra-na bila organizacija koja je ukqu~ivala i dobrovoqce i lokalni ka-dar i neke policijske jedinice. Dakle, iz Anastasijevi}evih re~ipotpuno jasno proizlazi da je Teritorijalna odbrana, kao i JNA ima-la jedinstvenu komandu, a da dobrovoqci i neke druge jedinice nijed-nog trenutka nisu samostalno delovale.

Zanimqivo je kako Anastasijevi} dobija informacije da [qi-van~anin pose}uje Klub kwièvnika. Anastasijevi} ne navodi ko jeto [qivan~anina pratio ili ko ga je to video. Istovremeno, on pri-me}uje “da neki [qivan~aninovi poznanici kaù da su mu u me|uvre-menu ìvci znatno popustili i da lo{e spava”. To name}e vi{e pita-wa na koja Anastasijevi} nije odgovarao i na koje danas ne moè suvi-slo i smisleno da odgovori. [ta je u stvari bila namera ovog “{kolo-vano” napisanog teksta Dejana Anastasijevi}a? Naime, jasno je da ni-ko sem surpuge i dece Veselina [qivan~anina nije mogao da zna kakoi na koji na~in on spava. Jasno je i to da optuèni [qivan~anin tonikome i nikada ne bi pri~ao, osim mo`da najboqim i najbliìm pri-jateqima. Postavqa se pitawe da li je Anastasijevi} bio u kontaktusa wegovim najbliìm prijateqima ili ne? Odgovor se name}e: Nije!Nije nikada ni video ni ~uo nijednog prijateqa Veselina [qivan~a-nina. Anastasijevi} je ovakvom re~enicom èleo da ha{kog optuè-nika predstavi kao zlo~inca sa griòm savesti. @eleo je da izazovenervozu kod svakog optuènika i “dokaè” da postoje mo}ne sile kojekontroli{u (pod)svest svakog od navodnih zlo~inaca.

Razume se, promocija ideje delovawa Ha{kog tribunala ipak jenajzna~ajnija. Anastasijevi} posebno insistira na dominantnoj ulo-zi Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Ha{kom tribunalu, kao ~eki}u

32

za pritisak na kqu~ne politi~ke figure sa prostora biv{e Jugosla-vije. Naravno, zavr{na poruka je jasna, fokusirana i ponovo usmere-na na vrh srpske dràve i mogu}nost eventualnog podizawa optu`ni-ce protiv Milo{evi}a. Takav zavr{etak teksta su{tinski predsta-vqa zakqu~ak svega {to je Anastasijevi} u tekstu naveo. On bez ika-kvog argumenta unapred obezbe|uje krivca i stavqa ga svakom ~itao-cu na tacnu svojih insinuacija.

Iz dnevnika reportera “Krvava pri~a” autora Jovana Dulovi}asa podnaslovom “Na{ novinar boravio je u Vukovaru u novembru pre~etiri godine. Ovo {to sada objavqujemo autenti~ne su bele{ke na-stale tih dana”, jasno se vidi ure|iva~ka politika lista “Vreme”, ko-ja ne preza od najgorih medijskih falsifikata, neistina i poluisti-na, kako bi prikazala Srbe u najgorem svetlu i svalila potpunu kri-vicu na grba~u srpskog naroda i srpske dràve. Ovaj tekst, u stvari,ma kako kontradiktoran i neistinit bio, o~igledno je, u nedostatkubilo kakvih dokaza, sluìo Ha{kom tribunalu kao jedini osnov zapodizawe besmislenih optu`nica protiv vi{e lica, a posebno pro-tiv dr Vojislava [e{eqa.

Pogledom na strane 18 i 19 lista “Vreme”, od 20. novembra 1995.godine, na nedovoqno jasno vidqiv, ali na podsvest upu}en na~in, ~aki slikom “Vreme” sugeri{e ~itaocu da su [qivan~anin i Vojislav[e{eq akteri krvave pri~e, jer glavni naslov “Krvava pri~a” pozi-cioniran je ispod fotografija [qivan~anina i [e{eqa iz Vukova-ra, a ispod kojih pi{e samo “akteri”. Zanimqivo je i to da nadnaslovi podnaslov govore o dnevniku novinara Jovana Dulovi}a koji se se-tio da svoje, tobo` autenti~ne bele{ke, objavi sa ~etiri godine za-ka{wewa.

“Vukovar, 13. novembar 1991, 17.30Stiè [e{eq sa svitom da obi|e front. Fronta ovde zapravo

uop{te nema. Deo Vukovara u kome se nalazimo uglavnom nastawensrpskim ìvqem, veoma je malo poru{en. Samo me{tani – teritori-jalci znaju kojom se ulicom moè pri}i bliè centru. Ali ni to ni-je bezbedno. [e{eq saziva sastanak sa komandnim kadrom JNA i ko-mandantima TO i dobrovoqcima. U jednoj od ku}a u Ulici novoj. Voj-voda je u maskirnoj uniformi i sa {majserom oko vrata. Wegovi te-lohraniteqi skamewenih lica poku{avaju da uo~e neku skrivenuopasnost. Sve je zapravo sme{no. I [e{eq, i oficiri, i ostali ko-mandanti sa bradama, kokardama i kamama. Svi stoje mirno i pozdra-vqaju vojvodu.

“Svi smo mi jedna armija”, kaè [e{eq. “Ali ~ija” – pita kape-tan Sa{a Bojkovski. Vojvoda kao da je pre~uo pitawe nastavqa: “Ne-ma pqa~ka{a, alkoholi~ara, ekscesa...”. Vidim da veruje svojim do-brovoqcima koji su mu servirali takve laì. Jer ovde je opasno iza-}i na ulicu ~im padne mrak – svi su pijani i svi pucaju. Jedne no}i{e{eqevci su ban~ili i kroz prozor do jutra izbacili pun sandukbombi u ba{tu.

“Va{i borci su odli~ni”, servilno prime}uje jedan potpukovnik.

33

“Nisu to moji borci, ve} smo mi jedna armija”, odgovara vojvoda i na-stavqa: “Ovaj rat je jedna velika proba za Srbe, jer ko to pro|e, po-bedio je. Imamo mnogo izdaje i ne dozvolite da vam qudi neka`wenodezertiraju. [ire se laì o vojsci, izdajni~ke stranke rovare, evoba{ sad su pokupili onog ânka koji je bunio Ma|are u Vojvodini”...Svi ga pa`qivo slu{aju. I major Veselin [qivan~anin, i kapetanMiroslav Radi}, i jo{ nekoliko oficira. Vojvoda barata uglavnompoluisitnama i obja{wava: “Prihvatili smo koncept jugoslovenskearmije a ne srpske. To zato {to onda nema pravnog osnova da se stra-ne sile ume{aju, jer kao {to vidimo, ratuje savezna armija protiv po-buwenih Hrvata”... Za kraj ostavqa poruku: “Nijedan usta{a ne smeìv da iza|e iz Vukovara”. Za ve}inu dobrovoqaca i pripadnika pa-ravojski svaki Hrvat je usta{a. Bojim se da niko ne}e mo}i da ih ob-uzda.

Uve~e, oko 18.35, slu{am od kapetana Bojkovskog da je dvadesetakna{ih boraca napustilo neku osvojenu ulicu i da se sad ponovo vaqatu}i zbog we. @ali se i komandir ~ete teritorijalaca Stanko Vuja-novi}. Kaè: “Mi prvi osvojimo prostor i pro|emo ga, jer iza nas iduna{i ~ista~i koji treba da pregledaju svaki podrum, tavan, prostori-ju i vide da li je mo`da neki usta{a ostao. Me|utim, oni gledaju {ta}e da uzmu iz ku}a i ponesu. To je, zapravo, ruqa”... “Jeste, oni su od-li~ni ~ista~i”, upada Bojkovski, “svaku fioku i orman su detaqnoo~istili”.

Stvarni ili la`ni dnevnik Jovana Dulovi}a, objavqen kako smorekli sa ~etiri godine zaka{wewa, vrvi od kontradiktornosti, neja-snih poruka, ali sa jasnom netrpeqivo{}u i gotovo mr`wom premaVojislavu [e{equ, ali i svim Srbima u Vukovaru. Jedini problem jetaj {to ne moèmo da zakqu~imo zbog tolikog zaka{wewa objavqi-vawa dnevni~kih bele{ki da li je ta mr`wa i netrpeqivost aprior-na ili aposteriorna. U stvari, ne{to kasnije, posle analize Dulovi-}evih tekstova, nedvosmisleno se dolazi do zakqu~ka da su ove bele-{ke rezultat naknadne pameti, ne toliko Dulovi}a, koliko onih ko-jima su bile potrebne kakve-takve tvrdwe o zlo~inima koje su Srbi~inili.

Najpre, po Dulovi}u, [e{eq sa svitom stiè na front, koga poDulovi}u zapravo uop{te nema i, iako fronta nema, nigde i ni{tanije bezbedno, jer po Dulovi}u snajperi deluju svakodnevno. Dulovi},vaqda slu~ajno, pre}utkuje da je re~ o hrvatskim snajperistima kojideluju neselektivno po ciqevima na srpskoj teritoriji, jer, jasno jeda Hrvati nisu kao Srbi. Me|utim, za “Politiku ekspres”, za koju jeizve{tavao sa rati{ta, Dulovi} je detaqno objasnio kako su bili or-ganizovani, kako su dejstvovali i koliko su qudi pobili hrvatskisnajperisti. Dulovi} daqe opisuje sastanak Vojislava [e{eqa sa ko-mandnim kadrom JNA, TO i dobrovoqcima èle}i da Vojislava [e-{eqa predstavi kao nekoga ko su{tinski nare|uje tim jedinicama.Me|utim, odmah zatim, Dulovi} konstatuje da su svi oni sme{ni.Podrazumeva se, naravno, da onaj koji je sme{an ne moè biti ni

34

ozbiqan, ni opasan, niti bilo kakva pretwa. Ipak, zanimqivo je daje Dulovi} video i komandante sa kamama. Kojeg je to komandanta sakamom video Dulovi}, za{to nije naveo wegovo ime i ako je to bilala`, a jasno je da jeste, ko bi i kako mogao da veruje ostalim tvrdwa-ma Jovana Dulovi}a? I kako se to stoji mirno sve drè}i kamu u ru-ci? Odmah zatim, Dulovi}, vaqda nerazumevaju}i su{tinu napisanihre~i hvali Vojislava [e{eqa tvrde}i da je [e{eq rekao da su svisrpski borci jedna armija, {to podrazumeva jednu komandu, isti voj-ni ciq, kao i po{tovawe svih prihva}enih me|unarodnih konvenci-ja i protokola o delovawu u oruànim sukobima. Dulovi} nastavqapohvale na [e{eqev ra~un, ~ak i konstatuje da sam vidi da je [e{equveren u to da nema pqa~ka{a, alkoholi~ara, ekscesa i tri ta~ke.[ta je to jo{ [e{eq pomenuo? Da li je [e{eq u nastavku govorioi o vite{kom pona{awu i izbegavawu maltretirawa civila, a ako ne,{ta je to {to je jo{ spadalo u tri ta~ke? Jo{ jedno pitawe koje se na-me}e jeste, ako je [e{eq brinuo ~ak i o pijan~ewu i ekscesima, da lije mogu}e da ne bi brinuo o neuporedivo zna~ajnijim stvarima kao{to su maltretirawe ili eventualno ~iwewe zlo~ina nad civilnimstanovni{tvom? Na [e{eqeve re~i nadovezao se potpukovnik Jugo-slovenske armije koji je pohvalio delovawe takozvanih [e{eqevihboraca, a sam Dulovi} konstatuje da [e{eq kaè, citiramo: “Nisuto moji borci, ve} smo svi mi jedna armija”. Zanimqivo je da Dulovi}konstatuje da [e{eq barata uglavnom poluistinama navode}i wego-vu re~enicu u kojoj kaè, ili jo{ jedanput ponavqa, da smo svi pri-hvatili koncept Jugoslovenske armije, a ne srpske. To, naravno, zna-

dr vojislav [e{eq - vseselj.rs segrt zlocinacki rimski papa jovan... ·

Documents