1

EKONOMIJA EUprof. dr Miodrag Paspalj

� Sporazum o asocijaciji (pridruživanju) predstavlja pravni osnov kojim se regulišu različiti vidovi saradnje između Evropske unije i trećih država uopšte.

� Opšte odrednice koje sadrže manje-više svi zaključeni sporazumi o pridruživanju su i uzajamna prava i obaveze ugovornica, zajedničke aktivnosti i posebne procedure ili poslovi Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice

� „zajednica može da zaključi sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija sporazume o pridruživanju, što obuhvata uzajamna prava i obaveze, zajedničke akcije i posebne procedure“.

2

� Dakle, radi se o međunarodno-pravnim aktima koji se zaključuju na duži vremenski period.

� Sadržina ovih ugovora direktno je uslovljena motivima i ciljevima i može biti apsolutno različita.

3

� Politika širenja Evropske unije na Istok je 2004. godine rezultirala petim i najvećimproširenjem EU jer su tada čak deset država, od čega čak osam bivših socijalističkihdržava, postale članice Evropske unije. Tajproces je nastavljen, pa su tri godine kasnije, u šestom proširenju, članice Evropske unijepostale Rumunija i Bugarska.

4

� Svoju politiku prema državama jugoistočne Evrope Evropska unija je posebno diferencirala adekvatno razlikama u političkoj stabilnosti, ekonomskom razvoju, te društveno bezbednosnim determinantama. Tako je Slovenija 2004. godine postala članica Evropske unije zadovoljivši kriterijume prijema, dok su Bugarska i Rumunija bile predmet posebne strategije prijema, premda se radi o državama Istočnog Balkana.

5

� Raspad bloka socijalističkih država 90-tih godina prošlog veka pratile su tri regionalne političke inicijative, i to:

1. Centralnoevropska inicijativa, 2. Crnomorska ekonomska saradnja i 3. Pakt stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi.

6

� Centralnoevropska inicijativa rezultat je regionalnog sastanka ministara inostranih poslova Italije, SFR Jugoslavije, Mađarske i Austrije, održanog 11. novembra 1989. godine u Budimpešti. Ovaj politički forum, koji je pokrenut na inicijativu Italije, imao je.za cilj ubrzanu transformaciju i povezivanje bivših socijalističkih država u ekonomski i politički sistem tradicionalnih evropskih vrednosti

7

� Druga politička inicijativa okupila je jedanaest država u forum Crnomorske ekonomske saradnje 1992. godine. Članice foruma su: Bugarska, Albanija, Rumunija, Turska, Grčka, Ukrajina, Rusija, Moldavija, Azerbejdžan, Gruzija i Jermenija.

� Slično Centralnoevropskoj i ova inicijativa ostvaruje rad kroz povremene sastanke šefova država i vlada i redovne polugodišnje, odnosno godišnje sastanke ministara inostranih poslova i Parlamentarnu skupštinu.

8

� Premda geografski bliske države članice Crnomorske ekonomske saradnje opterećene su nacionalnim, istorijskim i verskim razlikama, strukturnim privrednim neusaglašenostima, razlikama u bezbednosnim i političkim ciljevima, pa se saradnja ni u oblasti ekonomije ne odvija tempom i na nivou koji bi bio opšte koristan.

9

� Pakt stabilnosti se u početku odnosio na stabilizaciju evropskih odnosa i razvoj regionalne saradnje između država bivšeg socijalističkog bloka.

� Ideja je prihvaćena kao deo strategije zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, pa je Prva konferencija Pakta stabilnosti održana 26. i 27. maja 1994. godine u Parizu.

10

� Ovako koncipiran Pakt stabilnosti predvideo je odvijanje pregovaračkog procesa kroz dva regionalna pristupa.

1. Prvi regionalni okrugli sto obuhvatio je bivše sovjetske baltičke republike Estoniju, Letoniju i Litvaniju, kao i druge zemlje koje imaju interes u regionu, a

2. Drugi okrugli sto države Srednje i Istočne Evrope Češku, Slovačku, Poljsku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.

11

� 21. marta 1995. godine u Parizu usvojena je Deklaracija o Paktu stabilnosti.

� Ideju o Paktu stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi ponovo je pokrenuo 1999. godine nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer. Ideja da se kroz aktivnosti Pakta stabilnosti prevaziđe stalna nestabilnost i regionalni sukobi na Balkanu prihvaćena je od Saveta Evropske unije uz obećanje državama regiona njihovu punu integraciju u Evropsku uniju.

12

� Na ministarskom sastanku održanom 10. juna 1999. godine u Kelnu usvojena je Deklaracija o Paktu stabilnosti Jugoistočne Evrope od strane 28 država i 16 međunarodnih organizacija.

� Sve države jugoistočne Evrope postale su članice Pakta stabilnosti, izuzev SR Jugoslavije, koja je taj status ostvarila posle demokratskih promena političkog režima 2000. godine.

13

� Umesto Pakta stabilnosti Jugoistočne Evrope, kao nova politička inicijativa između država regiona i međunarodne zajednice formiran je Regionalni savet za saradnju (Regional Cooperation Council), koji je u 2008. godini preuzeo prava i dužnosti Pakta. Sedište Regionalnog saveta za saradnju je u Sarajevu.

� Na taj način stvorene su pretpostavke da regionalni interesi država članica budu odlučnije predstavljeni no kada su inicijative dolazile iz Brisela, gde se nalazilo sedište Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

14

� Regionalni savet za saradnju čine države učesnice u Procesu saradnje u Jugoistočnoj Evropi (Albanija, Bugarska, BiH, Grčka, Hrvatska, Bivša jugoslovenska republika Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Crna Gora i Turska), UNMIK (kao predstavnik Kosova i Metohije po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti OUN), Evropska unija sa tri predstavnika (Komisije, Sekretarijata Saveta i predsedavajući Saveta ministara), Evropski parlament i određeni broj zemalja i institucija koje podržavaju regionalnu saradnju država Jugoistočne Evrope

15

� Prema državama Zapadnog Balkana Evropska Unija je definisala pristup kroz politiku „duplog koloseka”, uzevši kao kriterijum učešće u ratnim sukobima.

� Unija je, naime, najpre svoje odnose regulisala sa Albanijom i Makedonijom, kao državama koje nisu učestvovale u ratnim sukobima, a potom sa Hrvatskom, BIH i tadašnjom Saveznom republikom Jugoslavijom.

16

� Kroz realizaciju ovih sporazuma o pridruživanju vršena je promocija „zapadne kulture življenja”, a istovremeno je ostvarivana izgradnja unutrašnjeg tržišta Evropske unije, kao integralni deo globalnog svetskog tržišta roba, usluga, kapitala i radne snage.

� Dakle, pored političkih ostvarivani su i globalni ekonomski, trgovinski i bezbednosni interesi najrazvijenijih država kroz proces pridruživanja, te proces integracije u regionalnu međunarodnu organizaciju.

17

� Zaostajanje nacionalnih privreda usled socijalizma i pad društvenog i ličnog standarda kao rezultanta neefikasne organizacije, nedovoljno efektivne proizvodnje značilo je i definitivni poraz socijalizma kao svetskog procesa razvoja države i društva na socijalno humanim principima.

� Transformacija državnog i društvenog vlasništva u privatno bila je preduslov za oživljavanje tržišnog načina privređivanja, povećanje proizvodnje i dalji nastavak integracionih procesa.

18

� Države Zapadnog Balkana su i dalje bili potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, ali je put do ostvarenja toga cilja postao složeniji i teži nego ranije. Umesto sporazuma o trgovini, pa saradnji (a takvi su bili sporazumi između SFRJ i EEZ do 1990. godine), koje bi potom pratio sporazum o asocijaciji kao predkorak ka članstvu u Uniju, uveden je institut stabilizacije, kao kvalifikaciona faza za proces pridruživanja.

19

� Evropskisavet je na zajedničkom samitu sa predstavnicima pet država Zapadnog Balkana usvojio 21. juna 2003. godine u Solunu „Agendu za Zapadni Balkan”, kao deklaraciju koja promoviše i naglašava evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, ali i potrebu primene nadgledanja i podsticanja reformi u postupku implementacije komunitarnog prava Unije.

20

� Treba, međutim, reći da je procedura zaključenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju veoma složena i dugotrajna. Naime, da bi sporazum proizveo dejstvopotrebno je da ga ratifikuju ne samo Savet ministara i Evropski parlament kao organi EU, već i vlade i parlamenti danas 28 država članica Unije, pa proces ratifikacije traje po dve ili više godina, što pokazuju i primeri Makedonije i Hrvatske (pre pristupa).

21

� Prema relevantnoj literaturi, postoji 4 oblika regionalne ekonomske asocijacije:

1) slobodna trgovinska oblast, koja podrazumeva slobodnu trgovinu između zemalja članica;

2) carinska unija, koja objedinjuje slobodnu trgovinsku oblast i zajedničke spoljne carine u trgovini sa zemljama koje nisu članice;

3) zajedničko tržište, koje objedinjuje carinsku uniju i slobodnu mobilnost faktora proizvodnje;

4) ekonomska unija, koja objedinjuje zajedničko tržište i zajedničku ekonomsku politiku.

� U stvarnosti, ekonomske integracije najčešće kombinuju osobine dva ili više oblika asocijacija.

22

� Tokom ekonomske integracije, države članice ograničavaju nacionalne ciljeve i politike ili ih u potpunosti zamenjuju ciljevima i politikama koje su donete zajednički na nivou unije.

� Prosperitet integracije zavisi od volje članica za prenošenje svojih stvarnih ovlašćenja na nadnacionalnu vlast, što uzrokuje postepeno umanjenje suverene vlasti država članica.

� Ovaj proces praćen je povećanjem nadležnosti unije.

23

� Kako asocijacija između država najčešće ima za cilj ostvarivanje koristi, treba istaći činjenicu da ova korist ne mora biti isključivo ekonomske prirode (može biti politička,odbrambena ili neka druga korist).

� Usled liberalizacije trgovine i povećanja konkurencije, sve ekonomske asocijacije uvek imaju pozitivne i negativne ekonomske posledice, koje bi svakako trebale biti predmet analiziranja i procena.

24

� Efekti ekonomske integracije mogu se podeliti na:

1. statičke i

2. dinamičke.

25

� Statički efekti se javljaju u kratkom i srednjem roku, i to neposredno po ulasku određene države u carinsku uniju.

� Jedan od oblika statičkih efekata u kratkom roku predstavljaju efekti na trgovinu.

� Što se statičkih efekata u srednjem roku tiče, ovde se mogu nabrojati efekti za podsticanje konkurentnosti, efekti ekonomije obima i efekti mobilnosti faktora proizvodnje.

26

� Dinamički efekti javljaju se u dugom roku i nastaju kao posledica uticaja promena u ekonomskoj strukturi Evropske Unije na stopu ekonomskog rasta.

27

� Do stvaranja carinske unije i slobodnih trgovinskih oblasti počinje sa uklanjanjem trgovinskih barijera između članica.

� Carinske unije omogućuju integraciju spoljnotrgovinskih politika članica na bazi usvajanja spoljne carinske tarife prilikom trgovine sa državama koje nisu članice.

28

� Ustanovljavanje carinske unije predstavlja:

kombinaciju liberalizacije između članica sa ograničavanjem trgovine sa ostalim državama sveta, i istovremeno pravi razliku u liberalizaciji trgovine.

29

� Problem analiza ekonomija obima jeste taj što one nisu kompatibilne sa savršenom konkurencijom.

� U stvarnom svetu mnoga tržišta su češće monopolistička nego savršeno konkurentna. Međutim, na ovim tržištima monopolističke preduzeća ne određuju cene pošto postoji inostrana konkurencija.

� Integracija implicira povećanje stepena konkurentnosti takvih preduzeća širom unije. Ona deluje kao politika protiv trustova, jer obuzdava moć monopola

30

� Ukoliko su tržišta roba, usluga i faktora proizvodnje savršeno konkurentna i ukoliko su određeni uslovi ispunjeni (npr. identičnost proizvodne tehnologije), slobodna trgovina na internacionalnom nivou dovodi do izjednačavanja ne samo cene roba, nego i cene faktora proizvodnje angažovanih u ovakvoj proizvodnji (nadnice, rente od kapitala).

31

� U stvarnom svetu nisu ispunjeni mnogi preduslovi za izjednačavanje cena faktora proizvodnje.

� Kao primer mogu poslužiti:1. troškovi transporta i 2. troškovi usled primene različitih

proizvodnih tehnologija

32

� Dinamički efekti integracije javljaju se na kraju, posle statičkih.

� Statički efekti, zbog toga, ne bi smeli biti odlučujući prilikom razmatranja pitanja treba li ili ne treba nastaviti sa ekonomskom integracijom.

� Najbitniji su dinamički efekti koji nastaju od inteziviranja konkurencije i mogućnosti koje integracija tržišta pruža.

33

� Ovako nastalo veliko tržište može implicirati specijalizaciju koja bi vodila ka:smanjenju troškova od potpunije upotrebe kapaciteta, koja unapređuje produktivnost kroz širenje tehnologija i znanja, optimalnosti u alokaciji resursa, podstaknutog investiranja i ubrzanog rasta.

34

� Države obrazuju regionalne ekonomske asocijacije iz ekonomskih, političkih, strateških i mnogih drugih razloga.

� Glavni ekonomski uticaj ovih asocijacija jeste proširenje tržišta i povećanje konkurencije preko liberalizacije trgovine.

35

� Budžet predstavlja procenu javnih prihoda i javnih rashoda za period od jedne finansijske godine.

� Generalno posmatrano, budžet je izveštaj o ciljevima Vlade i odraz stepena javne delatnosti u nacionalnoj ekonomiji.

36

� Analiza strukture Budžeta, i ovde posebno posmatranog Budžeta EU istražuje sledeće:

a) poreklo državnih finansijskih sredstava (oporezivanje dohodaka i prihoda fizičkih i pravnih lica

b) namenu ovih sredstava, odnosno određene izdatkeza direktnu potrošnju i investicije

s) efekte strukture javnih prihoda i javnih rashoda, kao i opšte stanje Budžeta (suficit ili deficit Budžeta)

37

� Sa aspekta ekonomista, Budžet je instrument fiskalne politike kojim se Vlada služi kada sledi sledeće ciljeve ekonomske prirode koji su u vezi sa:

- dodelom sredstava javnom i privatnom sektoru i alokacijom na potrošnju i investicije

- raspodelu dohotka- ekonomski rast- stabilizaciju

38

� Relativni značaj Budžeta kao instrumenta ekonomske politike može se shvatiti preko

�veličine Budžeta (u poređenju sa nacionalnim dohotkom),

�strukture Budžeta (prihodna i rashodna strana),

�neto pozicije Budžeta (suficit ili deficit), kao I�opsega njegovog delovanja u vidu neto

transfera ka određenoj industrijskoj grani, regionu ili grupama stanovništva.

39

� Ugovorom o spajanju EZUČ i EUROATOM, koji je potpisan 1967. stvorene su i osnovne retpostavke za ujedinjavanje Budžeta ovih zajednica u jedinstveni Budžet, nazvan Opštim Budžetom Evropskih zajednica.

40

� Na početku, Budžet se formirao od rasoloživih finansijskih sredstava i izdataka raspoređenih u skladu sa zajednički donetim odlukama od strane ugovornih strana.

� Njegova osnovna osobina bila je ta da je bio sačinjen od fiksnih doprinosa članica u dogovorenom obimu, dok su izdaci bili usmeravani u unapred jasno određene delatnosti.

41

� U skladu sa uslovima koji su dogovoreni u inicijalnoj fazi, Savet 1970. odlučuje da zameni direktne doprinose članica Budžetu, i to prihodima koji se povećavaju automatski iz odgovarajuće dodeljenih izvora sredstava.

� Prednost ovako nastalog Budžeta jeste ta da Komisija dobija određeni stepen nadležnosti, čime slabi njena finansijska zavisnost od članica.

42

� Budžet ekonomskih zajednica donosi se na godišnjem nivou, za kalendarsku godinu, i izražen je u eurima. Ukoliko je potrebno, mogu se praviti i dodatni budžeti tokom godine. Zajedničku odgovornost za donošenje odluka o budžetu Zajednice imaju Savet i Evropski parlament, na bazi predloga Komisije. Tokom priprema i usvajanja Budžeta, tri institucije poštuju sledeću proceduru, sadržanu u sledećim koracima:

43

Komisija, na osnovu procena koje joj pet institucija Zajednice podnesu, priprema preliminarni nacrt Budžeta koji se prezentuje budžetskim vlastima do 15.juna;

44

Savet, na bazi glasova kvalifikovane većine priprema nacrt Budžeta i dalje ga prosleđuje Parlamentu na prvo čitanje do 15. septembra

45

Parlament predlaže promene, ili odbija nacrt Budžeta, u kom slučaju ga vraća Savetu na drugo čitanje i eventualne izmene

46

Savet razmatra predložene izmene i vraća nacrt Parlamentu na drugo čitanje do kraja novembra meseca

47

Parlament do kraja decembra objavljuje usvajanje Budžeta ili njegovo odbijanje u celini, uz zahtev za podnošenje novog nacrta

48

� Jedan od principa fiskalnog federalizma jeste supsidijarnost.

� Ona je povezana sa decentralizacijom, koja ima za cilj donošenje odluka na onom nivou vlasti koji bi na najbolji način mogao iskazati želje/interese građana.

� Odnosi se na prenos odgovornosti za budžetsku politiku (porezi i javni rashodi)na vlast organizovanu na više nivoa.

49

� Jedna od najistaknutijih karakteristika fiskalnog federalizma jesu međuvladini transferi ili pokloni.

� U federaciji, najveći procenat prihoda državnih i lokalnih vlasti najčešće potiče od učešća u prihodima u svakom od važnijih federalnih poreza

50

� Međuvladina bespovratna sredstva dodeljuju se sa sledećom namenom:

- ispravljanje efekata prelivanja između područja sa različitom sudskom nadležnošću

- promocija međuregionalne preraspodele, sa ciljem pravičnog, jedinstvenog i balansiranog ekonomskog razvoja

- kompenzovanje gubitaka u blagostanju, koji predstavljaju posledicu inicijativa centralne vlasti

- korekcija vertikalnih fiskalnih neravnoteža- promocija pravde među pojedincima

51

� Jedna od najvećih prepreka koje se javljaju i ometaju savršeno konkurentno tržište, jesu razlike između poreskih sistema članica carinske unije.

� Ovo je ujedno i prepreka koja se najteže ublažava.

52

� Poreski sistemi pojedinih država mogu ispoljavati razlike po osnovu više kriterijuma. Jedan od njih je poreska osnovica.

� Zatim, poreska stopa, vrsta poreza.

� Čak i u slučaju poklapanja poreske osnovice, stope i vrste poreza, poreski prihodi i efekti mogu se razlikovati od države do države.

53

� Poreska harmonizacija predstavlja proces prilikom koga se vrši prilagođavanje poreskih sistema različitih država, tako da poreski uslovi više ne ispoljavaju uticaj na kretanje roba, usluga i faktora proizvodnje između država.

� Poresku harmonizaciju potrebno je primeniti u situacijama kada se javljaju fiskalne eksternalije između članica, a preko kojih fiskalne odluke jedne države deluju na ostale.

54

� Dakle,

Osnovi cilj harmonizacije poreza jeste internacionalizovanje ovih efekata, tako što različite poreske sisteme pravi međusobno kompatibilnim i kompatibilnim sa ciljevima EU

55

� Poreska harmonizacija u EU ima dva cilja:

- konkurencija na jednakim osnovama između partnera EU, podrazumevajući ukidanje poreskih granica

- ubrzavanje procesa integracije i unifikacije tržišta

56

� Oporezivanje u EU bazirano je na sledećim principima :

57

princip nacionalne nadležnosti, gde ukoliko Zajednica po ugovoru nema nadležnost, politika je isključiva nadležnost članice

58

princip supsidijarnosti, koji podrazumeva preduzimanje akcija na nivou Zajednice samo tamo gde se ciljevi ne mogu ostvariti dovoljno dobro preko članica, odnocno mogu bolje preko Zajednice

59

princip jednoglasnog odlučivanja, koji podrazumeva odlučivanje preko EU o poreskim pitanjima isključivo jednoglasno donetom odlukom članica

60

� Evropska unija je od samog nastanka ustanovila monetarnu integraciju koja bi predstavljala jedan od najbitnijih elemenata tržišne integracije. Ranije, postojali su pokušaji da se ovaj cilj ostvari preko instrumenata fiksnih deviznih kurseva, međutim ovi pokušaji nisu urodili plodom-nisu približili EU Evropskoj monetarnoj uniji (EMU).

� Cilj monetarne integracije realizovan je uspostavljanjem nove valute, eura i Evropske centralne banke (ECB).

61

� Glavni zadatak Evropske centralne banke jeste konstituisanje nove monetarne vlasti Evropske unije, zajedno sa centralnim bankama država članica.

� Ovako nastala monetarna vlast poznata je pod imenom „Evrosistem“.

62

� Procesi pomoću kojih države članice mogu da ostvare integrisanje svojih monetarnih sektora (ukoliko se, naravno, međusobno dogovore i slože), jesu sledeći:

� a) Koordinacija� b) Harmonizacija� s) Unifikacija politika koje uzrokuju

eksternalije, prilikom čega sve više i više gube nacionalni suverenitet.

63

� Monetarna integracija zahteva potpunu liberalizaciju kretanja kapitala između članica, što se može sprovesti u delo pomoću dve metode.

� Jedna je neopozivo fiksiranje pariteta deviznih kurseva i neopoziva konvertibilnost nacionalnih valuta članica.

� Druga metoda jeste zamena nacionalnih valuta uvođenjem jedinstvene nove zajedničke valute, koja implicira integraciju finansijskih i monetarnih sektora članica pod zajedničkom centralnom bankom.

64

� DOBITI:� prekogranična transparentnost cena� eliminacija izdataka za transakcije u međudržavnoj

trgovini, a koje su u vezi sa zamenom jedne valute za drugu

� efikasnost jedinstvene valute� poboljšanje kod preraspodele sredstava kroz

eliminaciju neizvesnosti koja se javlja usled nepostojanog deviznog kursa na tržišne cene i trgovinu

� standardizacija i smanjenje kamatnih stopa, što stimuliše investicije unutar stabilnog tržišta

� povećanje kredibiliteta politike kroz eliminaciju devalvacije

� štednja koja se javlja zbog držanja manjih međunarodnih rezervi

65

� IZDACI:�pravo korišćenja sopstvene monetarne

politike i mogućnosti da kroz devalvaciju, a preko promena relativnih cena deluju na osobene spoljne šokove (koji deluju samo na određenu zemlju)

�upotreba inflacionog poreza koji predstavlja izvor budžetskih prihoda

� rast međuzavisnosti ostalih nacionalnih politika unutar Unije, ograničenih zajedničkom monetarnom politikom

66

� Prema standardnoj teoriji optimalne valutne oblasti, utvrđuju se kriterijumi koje bi potencijalne države članice monetarne unije morale ispuniti.

� Ovi kriterijumi trebaju biti ispunjeni sa razlogom ostvarivanja maksimalne koristi i minimalnih troškova.

� Što su države članice više nalik na regione jedinstvene države koji imaju zajedničku valutu, postoji veća mogućnost izvlačenja većih dobitaka usled integracije svojih monetarnih sektora.

67

� Kod regiona jedinstvene države postoje dve suštinske inter-regionalne osobine:

a) fleksibilnost cena (roba,usluga, kapitala)

b) mobilnost faktora (kapitala i rada)

68

� Kada postoji savršena konkurencija, slobodna trgovina maksimizira efikasnost i donosi dobit za sve članice.

� U mnogim državama se ipak, slobodna trgovina ne podrazumeva.

� Razvijene industrijske zemlje koriste se trgovinskim intervencionističkim politikama sa ciljem ispunjenja sledećih zadataka:

69

a) zaštita ili stimulacija mladih industrijskih grana;

b) promocija sektorske strategije sa ciljem privrednog rasta, kod industrija visoke tehnologije;

c) uvođenje posebnih karakteristika u sektore koje prate gubici (poljoprivredni sektor)

d) zaštita sektora koji su bitni sa aspekta nacionalne bezbednosti i odbrane

kao i

70

e) korekcija trgovinskog disbalansa koji je uzrokovan problemima makroekonomske prirode

f) angažovanje na polju zaštite zaposlenosti radne snage, i na taj način sprečavanje pojave visokih budžetskih troškova koji prate nezaposlenost

g) izbegavanje promena deviznog kursa koje uzrokuju nestabilnost

h) iskorištavanje strategija trgovinskih politika koje rezultiraju maksimizacijom profita

71

� Carinska unija je stupila na snagu 1968. godine, nakon čega su 3 članice iz prvog proširenja-Velika Britanija, Danska i Irska usvojile 1977. ukinule carine na trgovinu unutar Zajednice usvajajući zajedničku carinsku tarifu.

� Petnaest godina kasnije, 1992. pridružuju im se i Grčka, Španija i Portugal.

� Iz najnovijeg proširenja, još tri članice pristupaju zajedničkom tržištu (Švedska, Finska i Austrija). Na taj način tržište je povećano na EU-15.

72

� Zajednička trgovinska politika stupa na snagu 1968., krajem perioda tranzicije.

� Zajednica po osnovu Ugovora poseduje isključivu nadležnost nad upravljanjem zajedničkom spoljnom trgovinskom politikom, održavanjem adekvatnih odnosa sa međunarodnim organizacijama, zaključivanje zajedničkih sporazuma sa trećim zemljama, kao izaključivanje sporazuma sa međunarodnim organizacijama a sve u cilju harmonizacije razvoja trgovine na svetskom nivou, ubrzanog ukidanja ograničenja na svetsku trgovinu, kao i smanjivanje carinskih barijera.

73

� Evropski socijalni fond ustanovljen je Rimskim Ugovorom, i predstavlja najduže osnovani Strukturni fond.

� Sredstva ovog fonda su bila, u najvećoj meri, usmeravana na finansiranje nezaposlenih (na podržavanje sprečavanja i borbe protiv nezaposlenosti), kao i razvoj ljudskih resursa sa ciljem promovisanja visokog nivoa zaposlenosti i održivog razvoja.

74

� Akcije ESF-a su usmerene na 5 glavnih oblasti:1) razvoj politika za borbu protiv nezaposlenosti

i podrške za ulazak na tržište rada2) promovisanje socijalnih inkluzija, sa

akcentom jednakih mogućnosti za sve3) razvoj obrazovanja, nauke i obuke, koji

predstavlja deo poltike za doživotno učenje4) promovisanje obučene i prilagodljive radne

snage, stimulisanje inovacija u organizaciji rada, povećanje ljudskih potencijala u nauci i tehnologiji,otvaranje radnih mesta

5) povećanje učešća žena na tržištu rada

75

� Evropski socijalni fond administrira Komisijakoja vrši usmeravanje većine raspoloživih sredstava u oblasti kojima su ona najnužnija, a koje su objektivno odabrane uvažavajući odgovarajuće kriterijume.

� Ovo usmeravanje vrši se sporazumno sa državama članicama.

76

HVALA NA PAŽNJI!

77