5 industrijska revolucija

8/13/2019 5 INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

1/7

INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA, VREME PRVOG INTENZIVNOGUGROAVANJA IVOTNE SREDINE

Velika nauna otkria, renesansno oslobaanje crkvenih stega, zatimnovootkriveni geografski prostori, ali i izmenjeni drutveni odnosi, stvorilisu bitan preduslov razvitka industrije. U drutvenom pogledu ovom jenajvie doprinela eformacija. !a njom se menjaju pogledi na etikuekonomske delatnosti. "oeo je da se razvija pojam o vremenu u modernomsmislu. Vreme postaje dragoceno. #a preteran broj prazninih dana ljudi su poeli da gledaju kao na zlo. ad je sve vie postajao vrhovna vrednost.$%deja o delotvornosti je dobila ulogu jedne od najviih moralnih vrlina. Uisto vreme, &elja za bogatstvom i materijalnim uspesima postala jeneodoljiva strast$. "siholoko i idejno oslobaanje linosti stvorilo je$industrijskog oveka$ 'apada i novi civilizacijski i neautoritarni sistemodnosa.

#auna otkria su dala osnovu za primenjena istra&ivanja na poljumainstva, energetike, elektrotehnike, hemijske tehnologije, tehnike fizike,a u novije vreme i nuklearne fizike i automatike. #a taj nain nauka je postala pretea i preduslov industrije, u kojoj je nala punu primenu, ali jenauka omoguila i negaciju napretka, izra&eno kroz zagaivanje idegradaciju &ivotne sredine. (egradacija sredine se vezuje ne samo za prirodu, ve i za drutvene odnose, urbane prostore i uslove rada. )avlja se

novi gospodar, nevidljiv ali efikasan * novac u vidu profita. +tkriem novihizvora energije poinje $industrijska revolucija$ * drugi veliki korak urazvoju oveanstva. Usavravaju se naini njene proizvodnje i korienja. #ove energije su svojevrstan simbol vremena. ransformacija fosilneenergije u mehaniku postala je uslov razvoja i rada. "rvi znaci industrijskerevolucije i masovno iskoriavanje prirodne sredine, bili su iskazani pronalaskom parne maine.

(a bi se parna maina pokretala potreban je ugalj, a da bi bila napravljena potreban je elik i opet ugalj, a sagorevanjem uglja zagauje se voda ivazduh. +tpaci u vidu ljake i pepela su nova brda i novi vidici. #astajuteritorije na kojima biljke ne uspevaju. )o veu potonju uglja je uslovio prolalazak !imens*-artenove pei. (imnjaci sve vie daju nove profilegradovima, a stanovnici tih gradova poslednji put gledaju zvezdano nebo.+no na kraju gubi svoju plavu boju, pretvara se u olovno sivi krov od dima, pare i raznih isparenja. "rirodna sredina je napadnuta po prvi put takointenzivno i tako organizovano. %z utrobe 'emlje po prvi put se vade milioni


2/7

tona uglja, milioni kubnih metara rude gvo&a i drugih metala. +vaj poetni period industrijske ere mo&e se shvatiti kao period metalurgije. #eki ganazivaju i period uglja i elika, neki opet periodom parne maine."arna maina, bilo da se radi o njenoj primeni u brodu, lokomotivi ili fabrici,zamenjuje ogromnu masu radne snage. a radna snaga je sada potrebna da proizvodi energiju i parne maine. )avljaju se i prvi otpori prema tom$gvozdenom konju$ zbog koga radnici gube posao. aditi pored parnemaine nije ni malo lako. /artisti lome maine, ali ona je neunitiva jer predstavlja progres. adnici jo nisu bili organizovani da bi tra&ili boljeuslove i nisu znali da nije krivac njihovim nedaama maina ve prekomernirad u tekim radnim i &ivotnim uslovima.

adna, stambena i uopte &ivotna sredina postaju sve gore. 0edu &ivljenjaradnika veoma su ilustrativno iskazali veliki klasici socijalnog romana1/ehov, (ikens, %go, (ostojevski, 0alzak i dr. Vlasnici preduzea, voenitrkom za profitima i bogaenjem nisu vodili rauna o radnicima, jer radnesnage je na tr&itu bilo i previe. #i njihova proizvodna svest nije bilaizgraena i nije se gledalo na budunost. 0rza, i to vea zarada bila jeosnovni motiv.

#ije se shvatalo da je i radna snaga kao i svaka druga energija potroiva, daloi &ivotni i radni uslovi daju i ni&i kvalitet rada a time i proizvoda, to daljevodi i do manje zarade. adno vreme je praktino bilo neutvreno, a oodmoru, rekreaciji i kulturnom &ivotu radnika nije bilo ni govora. !indikalni pokret je bio tek u povoju. )ednostavno radnik je vlasniku fabrike prodavaone samo svoj rad i svoju radnu snagu, ve i svoj &ivot. o je 2arl -arksveoma ilustrativno izrazio u prvom tomu 2apitala1 $"ri graenju veihobjekata 3na primer &eleznica4 i otvaranju novih rudnika, preduzimai sugradili drvene kolibe i to na malom prostoru, bez ikakvih higijenskih uslova.2olibe su bile prenatrpane, a ljudi u njima zagueni od isparenja, od prljavihi ustajalih lokvi, koje su bile pod samim prozorima. "ravljena su akudubljenja u bregu od krenjaka 3(evokouls*5ngleska4. +ve peine suslu&ile kao stanovi kopaima i radnicima na izgradnji &eleznice. "eine suvla&ne, bez kanala za neistou, bez nu&nika. U ovakvim naseljima harale suzaraze1 velike boginje, tifus, kolera, arlah. #i pojedini delovi grada nisuizgledali mnogo bolje. Veliki industrijski centri u 5ngleskoj, #emakoj, akasnije i u !6(, bili su pravi pakao, koji su tvorili industrijski objekti,zaguljivi vazduh od sagorevanja uglja i neistoa na ulicama$. 5vo kako jeo -anesteru zapisao jedan francuski putopisac 789. godine1 $%z ovogagrada izvire najvea reka ljudskog rada i oplouje itav svet. U ovom

:


3/7

prljavom kanalu tee isto zlato. o je mesto gde se oveanstvo uspelonajvie i gde se srozalo najni&e, gde civilizacija stvara uda i gdecivilizovani ovek postaje divljak$. #ije zagaivanje velikih industrijskihgradova bilo ogranieno samo na izbacivanje velike koliine ai i dima uatmosferu i na prljave i za &ivot neugodne radnike etvrti.

;lomazne i tehnoloki neusavrene maine stvaraju buku na ulicama,rekama, lukama, a da ne govorimo o fabrikim halama. "riroda je ugro&ena isa druge strane. !ada maine re&u i obrauju drvo. o drvo se lakotransportuje parnim lokomotivama, a u pilanama parne maine opet stru&udrvo u velikim koliinama.


4/7

!ledei korak ka uveanom ugro&avanju &ivotne sredine, je bila pojavaautomobilskog motora. !vetska proizvodnja uglja je 7??. godine iznosilasvega 9 miliona tona a sada je to ?? puta vie. ada su (ajmler i 0enckonstruisali prvi motor sa unutranjim sagorevanjem i nastupa novo vreme,vreme automobila. 2rajem @Aog veka uglju se pridru&uje novi izvorenergije*nafta. !ada su ve buka i izduvni gasovi prisutni na ulicamagradova, na planinskim prevojima, na morskim obalama. #ove maine nisuvezane za &eleznike ine, mogu se kretati i livadom i njivom. !amohodnoseku ume i izvlae balvane, prevoze putnike do njihovog boravita. U periodu automobilskog motora, koji neki nazivaju i vreme nafte dolazi dovelikog zagaivanja prirodne sredine. #ekako u isto vreme dolazi dointenzivne primene elektriciteta kada je Baradej postavio osnove korienjaelektrine energije i njene proizvodnje. o je, kada je u pitanju prirodnaovekova sredina, najvei napredak oveanstva u periodu industrijskerevolucije.

5lektricitet je najistija energija. o je doprinelo poboljanju &ivotnesredine, naroito radne, stambene i urbane. -eutim, sama proizvodnjaelektrine energije, mo&e ugro&avati &ivotnu sredinu. !vakako, najvietermoelektrane, bez obzira da li su na ugalj ili mazut jer sagorevanjem uvazduh emituje se niz tetnih materija. Cidroelektrane svojim velikimvodnim akumulacijama, ine da se na veem prostranstvu izmeni prirodnasredina. #e menja se samo hidroloki sistem reke na kojoj je hidroelektrananapravljena, ve se menja i klima, biljni i &ivotinjski svet, geomorfologijaterena i pratei procesi, pa ak i drutveni odnosi i navike ljudi koji &ive okotih reka. +gromno je poveanje korienja energije u ovom vremenu. (ok jeu agrarnom dobu ovekovog razvoja, on koristio fizioloke izvore 3stoku4,sada glavni energetski izvor postaju ne&ive materije * ugalj i nafta. Uzaecima civilizacije ovek koristi obnovljive fizioloke izvore, a sada jevezan za neobnovljive resurse. +vo je ve vreme kada preti nematinaenergetskih resursa, to e izazvati prve krize globalnih razmera.

"osle velike industrijske revolucije, koja je bila u toku prolog veka, gde jeenergija dominantan interes, DD vek karakterie potraga za novimmaterijalima. "eriod hemijsko *tehnoloke revolucije poinje s poetka DDveka, a traje i danas. +vo vreme je donelo dve $hemijske blagodeti$oveanstvu, koje su mnogo uticale na degradaciju &ivotne i radne sredine."rvi proizvodi vezani su za hemizaciju poljoprivrede. #apre su to bilavetaka ubriva 3azotna, fosfatna i kalijumska4. %stina, primena vetakihubriva nije se u potpunosti negativno odrazila na kvalitet &ivotne sredine,

>


5/7


6/7

postoji. Vreme industrijske revolucije je izmenilo mnogo toga u saznanjimao naoj neposrednoj ali i dalekoj okolini. 'ahvaljujui tehnici, ovek jestupio u sfere mikro i makro sveta. 5lektronika i automatizacija obavljajumnoge poslove za oveka, ak za njega pamte i proraunavaju. "otrebniutroak ljudskog rada se sve vie smanjuje, ljudi imaju sve vie slobodnogvremena. +d nekadanjih = sati proizvodnog rada, danas se prelazi i na petoasovni radni dan. !a druge strane proizvodnja tehnikih sredstavaiziskuje sve vie sirovina i sve vie energije. ako poboljanje &ivota usmislu kvalitetnije radne sredine i &ivotnog standarda pokazuje i drugustranu medalje. "osle industrijske revolucije kao i posle $agrarne revolucije$dolazi do demografske eksplozije. o je posledica poboljavanja &ivotnihuslova i olakanja u domenu rada.U naukama o prostoru se toga mnogo izmenilo. (arvinistiku teoriju pratio je niz saznanja u fizici, hemiji, astronomiji, medicini, geologiji i geografiji.+vo vreme je dalo Cegela i 6jntajna, donelo je marksistiki pogled na svet,najpre kroz dela -arksa, 5ngelsa i Eenjina, a potom Eukaa, !artra,-arkuzea. U ovom veku se menjaju socijalni odnosi u drutvu. (emokratija je zakucala na vrata, ali su ovo vremena i faizma, staljinizma i raznih$novih poredaka$. #a svet su doli i prvi ekoloki pokreti. U ovom vremenudefinisano je i novo ekoloko miljenje.

U naunom istra&ivanju &ivotne sredine, va&nu ulogu je odigrala i prvateorijska rasprava iz ekologije. !am izraz $ekologija$ uveden je u svetskunauku od strane nemakog biologa Cekela 7==. godine koji je definie kao$odnos &ivih bia prema okolini$. U svojim poecima ekologija je biolokadisciplina. 2asnije se razvila kao posebna nauka, neposredno povezana sanizom prirodnih ali i drutvenih nauka. +igledno je da je nauno tehnikarevolucija oveanstva dala tri velika saznanja1 darvinistiku teorijuevolucije 3koja regulie odnose u prirodi4, dijalektiki materijalizam 3kojiregulie odnose u drutvu i odnose izmeu prirode i drutva4 i kosmizam3koji definie zakone makro i mikro sveta4.

Veliki napredak tehnike doveo je do mogunosti da se ovek odvoji odmatice 'emlje. ;agarinov let oko 'emlje je napravio takvu revolucionarnu promenu za koju oveanstvo nije ranije znalo. o je izazvalo i velike promene u svesti ljudi. azvijaju se ideje kosmizma, koje prevazilaze svadotadanja matanja o bo&anskoj ulozi oveka. )avljaju se nova shvatanja da je mogue menjati ne samo ljudsku psihu ve i njegovo telo. U ovom vekudominantna su istra&ivanja na polju in&enjerske genetike. 2loniranja su

=


7/7

interesantna stvar, ali se moramo zapitati, nee li svi jednog dana biti kopijenekog voe $velikog brata$.

ehnicisti sa druge strane podvlae beskrajne mogunosti ljudskog razuma,a posebno plodova tog razuma. azvoj informatike je uslovio da danas ceosvet predstavlja jedno $veliko selo$. raevi meu 6borgenima 6ustralijesti&u na stranice novina u !kandinaviji, a o kraljevskoj kui 5ngleske iliFpanije danas skoro da sve znaju i "igmeji. %nformaciona sfera je okru&ila'emlju u celosti.

G

5 industrijska revolucija

Documents