tematski bilten oktobar 2019 pametni novi svet · tematski bilten: pametni novi svet - Četvrta...

TEMATSKI BILTEN

PAMETNI NOVI SVET

Četvrta industrijska revolucija

Oktobar 2019

U SARADNJI SA

UVODNIKKao i tri prethodne i Četvrta industrijska revolucija donela je svetu brojne promene. Međutim, za razliku od svojih prethodnica, dešava se prebrzo, gotovo da ne možemo da uhvatimo korak sa njom. Tehnologija napreduje iz dana u dan, uvukla se u kompanije, fabrike, na gradilišta, izašla na ulice, ušunjala u škole i ljudske domove.

Sada ne možemo zamisliti dan bez telefona, tableta, računara. Pametni su nam i televizori, razgovaramo sa frižiderima, tehnologija nam govori da li je vreme da zalijemo voćnjake i kakav će biti rod naredne godine. A, kako se mi snalazimo u svemu tome?

Srbija je nekada bila zemlja poljoprivrede. Danas sve više postaje prepoznatljiva kao zemlja koja svetu daje najbolje IT stručnjake. U našim razvojnim centrima nastaju softveri i rešenja za ceo svet. Osnivaju se brojni startapi, pa samo u Naučno tehnološkom Parku Beograd trenutno posluje 70 kompanija koje zapošljavaju oko 700 inženjera. Prošle godine te kompanije ostvarile su ukupan profit od 20 mil EU.

Kao što vidimo znanje i stručnjake imamo. Međutim, postavlja se pitanje kako je privreda odreagovala na promene koje se dešavaju. Da li su kompanije prigrlile inovacije ili im se i dalje opiru? Dokle je Srbija stigla kada je reč o digitalnoj transformaciji?

Na ova pitanja pokušali smo da damo odgovore u novom Temastkom biltenu eKapije: Pametni novi svet - Četvrta industrijska revolucija. Takođe, predstavili smo i brojna pametna rešenja za industriju, građevinu, telekomunikacije, pamet-no stanovanje, poljoprivredu... Uverili smo se da su sva ta rešenja kreirana sa istim ciljem - da čoveku uštede vreme i novac, olakšaju poslovanje, ali i sva-kodnevni život.

Kako se moglo zaključiti iz razgovora sa brojnim stručnjacima, ne ide nam loše. Imamo šta da ponudimo svetu, zapravo, već nudimo. Izvoz IT industrije pre sedam godina bio je 150 mil EUR, dok je 2018. izvoz IT usluga servisa i proiz-voda iznosio 1,15 mlrd EUR. Podaci za prvi kvartal 2019. pokazuju da je u tom segmentu zabeležen rast od 40%, što pokazuje da ćemo krajem sledeće godine doći do cifre od 2 mlrd EUR izvoza.

Brojke su, možemo videti, na našoj strani, potencijali za razvoj su ogromni. Kako nam je rekao jedan od sagovornika, Industrijska revolucija 4.0 otvorila je mogućnost i malim zemljama kao što je Srbija da izađu u prvi plan, bez obzira na prethodne pozicije na ekonomskoj mapi sveta. Dakle, šansu imamo. Sada ostaje pitanje da li ćemo uspeti i da je iskoristimo.

Urednica biltena: Dragana Obradović

SADRŽAJ4 Srbija ima jedinstvenu šansu da istupi u digitalnu budućnost Programi Master 4.0 spremaju studente za izazove koje donosi Četvrta industrijska revolucija

7 Pravo je vreme da se iskoriste šanse koje pruža digitalna ekonomija Internet trgovina prilika za mikro, mala i srednja preduzeća

10 Razvoj 5G mreže u Srbiji Šanse i izazovi

12 Budućnost je stigla Čemu služi Državni data centar?

14 Industrijska revolucija 4.0Sve što treba da znamo

18 Dejan Marković, generalni direktor Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru Imamo pametna rešenja za sve korisnike

20 Bojan Petković, regionalni menadžer kompanije PlanRadar Građevinskoj industriji nudimo softversko rešenje koje štedi vreme i olakšava poslovanje

24 Darko Marjanović, direktor kompanije Things Solver Silicijumskoj dolini treba znanje IT stručnjaka iz Srbije

27 Momir Đekić, Chief Disruption Officer TeleGroup Innovation Inovacija - mera održivosti biznisa u digitalnoj ekonomiji

30 Peđa Petronijević, direktor GTC Srbija Pratimo svetske trendove i donosimo ih u Srbiju

32 Mark Raben, CTO u kompaniji SAP za MEEČovek i tehnologija uvek idu zajedno

35 Drugi Sajam proizvodnih tehnologijaNovosadski sajam 24. i 25. oktobra 2019.

38 Budućnost industrijeDigitalna transformacija uz ABB

41 Razvoj proizvoda sa integrisanim softverom baziran na testiranju: Veći kvalitet i jeftiniji razvoj uz Typhoon HIL

43 Coeus Platforma koja kompanijama nudi “pamet” mašinskog učenja za bolje razumevanje potrošača

45 Tehnologija budućnosti u UNIQA osiguranju

47 Da li je pametno živeti u pametnom gradu?

49 Siemens Mobility sprovodi modernizaciju sistema kontrole semafora u Beogradu

51 Precizna poljoprivreda 15 godina Trimble Ag GNSS navigacije u Srbiji

Šira slikaŠira slika

4 • Tematski bilten: Pametni novi svet - Četvrta industrijska revolucija • www.ekapija.com Tematski bilten: Pametni novi svet - Četvrta industrijska revolucija • www.ekapija.com • 5

Srbija ima jedinstvenu šansu da istupi u digitalnu budućnost

Programi Master 4.0 spremaju studente za izazove koje donosi Četvrta industrijska revolucija

Njihove ideje osvajaju svet, kompanije u mnogim zemljama koriste softvere koje su oni

kreirali, pa čak i stručnjaci u Silicijumskoj dolini imaju šta da nauče od njih.

Zahvaljujući upravo tim mladim ljudima možemo reći da je Srbija spremno dočekala i

Industrijsku revoluciju 4.0 i dobila šansu da, iako mala zemlja, postane veliki igrač na

svetskom tržištu. Nemanja Đorđević, programski direktor za obrazovanje u Inicijativi

“Digitalna Srbija”, kaže za eKapiju da velike i uticajne društvene inovacije mogu da se

odigraju i kod nas.

Donedavno su najveći i pravi ambasadori Srbije, koji su u svet slali lepu sliku o nama, bili uglavnom sportisti. Danas, međutim, postajemo sve prepoznatiji kao zemlja iz koje dolaze najbolji mladi stručnjaci u IT industriji.

Nemanja Đorđević


Tematski bilten: Pametni novi svet - Četvrta industrijska revolucija • www.ekapija.com • 5

- Srbija ima jedinstvenu šansu da istu-

pi u digitalnu budućnost, preskačući

početničke greške, učeći na tuđim i

prisvajajući postojeće dobre prakse iz

ostalih zemalja. Za razliku od prethod-

nih industrijskih revolucija, ova četvrta

otvorila je mogućnost i malim zemljama

kao što je Srbija da istrče u prvi plan,

bez obzira na prethodne pozicije na

ekonomskoj mapi sveta. Velike i uticajne

društvene inovacije mogu svakako da se

odigraju i kod nas i baš oko te ideje se

okupila grupa kompanija i organizacija

koje stoje iza Inicijative “Digitalna Srbija”

- kaže Nemanja.

Među njima su, kaže, i kompanije koje su

pokazale da je iz naše zemlje moguće

postati konkurentan na globalnom nivou

- u oblastima kao što su video igre, block-

chain ili bioinformatika.

- U osnovnoj misiji naše organizacije

je da pomognemo stvaranje uslova da

takve kompanije budu dominantne u

srpskoj ekonomiji za 10 godina. Ukoliko

to postignemo, napredak će biti osetan u

svim delovima društva, a ne samo u tzv. IT

industriji, kako je danas često nazivamo -

ističe Đorđević.

Dobre zarade, relativno lako zapošljavanje

i mogućnost rada u najvećim svetskim IT

kompanijama, samo su neki od razloga

što se sve veći broj budućih brucoša

opredeljuje za fakultete iz domena

prirodnih nauka, matematike, informa-

tike i tehnologije. Uprkos tome, Srbiji i

dalje nedostaju IT stručnjaci. Istraživanje

Infostuda za 2018. godinu pokazalo je da

je IT bio sektor u kome je bilo najlakše

naći posao. Ipak, s druge strane, upravo je

u toj oblasti bilo najmanje konkurisanja u

odnosu na broj objavljenih oglasa.

- Među IT stručnjacima praktično nema

nezaposlenih i jedna moguća reakcija

na tu činjenicu je organizovanje novih

programa u školama i na fakultetima

koji bi ojačali transdisciplinarna znanja

i uveli nove učenike i studente u polje

od interesa za tehnološke kompanije.

Ukupan broj studenata zato na tehničkim

i prirodno-matematičkim fakultetima u

Srbiji stalno raste, ali ono što je važnije

od kvantiteta jeste kvalitet i primenlji-

vost njihovog znanja. Najvažnije je dakle

da stvorimo ljude koji će stvarati nove

poslove - kaže sagovornik eKapije.

Kao odgovor na ovaj problem, ali i kako

bi studente pripremili na sve izazove,

ali i za sve nove poslove koje donosi

Četvrta industrijska revolucija, Inicijativa

“Digitalna Srbija” pokrenula je program

Master 4.0.

- Ovi programi inicirani su istraživanjem

jednog od naših osnivača, Infostud grupe,

koje je utvrdilo da 95% IT kompanija u

Srbiji ima poteškoća sa pronalaženjem

odgovarajućih stručnjaka na tržištu rada.

Kao odgovor na ovaj problem, “Digitalna

Srbija” je u saradnji sa Ministarstvom

prosvete definisala da je potrebno

povezati ključne oblasti iz domena IT i

biznisa, da određen broj predavača bude

iz industrije i sa inostranih fakulteta, kao

i da se obezbedi više prostora za razvoj

praktičnog znanja. Rezultat je sada pred

nama u vidu četiri master programa

koji će biti održani na deset fakulteta

u Beogradu, Kragujevcu i Nišu - kaže

Nemanja Đorđević.



Ovi programi namenjeni su najboljim stu-

dentima sa određenim nivoom tehničkog

znanja koji donose sa osnovnih studi-

ja. Kako kaže sagovornik eKapije, više

od 300 predavača, 75 kompanija i 10

fakulteta ponudilo je oko 150 predmeta

iz oblasti kao što su veštačka inteligen-

cija, mašinsko učenje, virtuelna realnost,

ali i preduzetništvo, finansije i marketing.

- Najveća prednost ovih programa leži

upravo u tom spoju naprednih znanja iz

oblasti tehnologije i poslovnih veština,

koje omogućavaju da se linije koda

pretoče u konkurentan proizvod koji je

moguće plasirati na globalno tržište.

Program je namenjen najboljim studen-

tima koji su spremni da prošire i usavrše

svoja znanja stečena na osnovnim studi-

jama, nudi mogućnost redovnog studi-

ranja, ali i studiranja uz rad. Svaki od

navedenih programa otvoriće poziv za

upis 35 studenata, što znači da ćemo za

nekoliko godina (za sada je potvrđeno

da će biti upisane dve generacije stude-

nata) imati skoro 300 stručnjaka koji

će biti u stanju da povedu razvoj digi-

talne ekonomije naše zemlje. Dva od

četiri programa počinju sa upisom

u ovom semestru, a reč je o konzor-

cijumima Elektrotehničkog i Fakulteta

organizacionih nauka iz Beograda, kao

i zajedničkom programu Univerziteta

u Kragujevcu. Početkom 2020. godine

se one okrenute pružanju podrške star-

tapima u početnoj fazi razvoja, kao i raz-

voju preduzetničkog načina razmišljanja

kod široke populacije - kaže sagovornik

našeg portala.

U Inicijativi “Digitalna Srbija” uvek su

isticali da je digitalna transformacija

istorijska šansa Srbije, dok je obrazovanje

prvi i glavni korak na tom putu. Zato su

pokrenuli brojne programe i kampan-

je, kako bi edukovali mališane, njihove

roditelje, profesore, ali i širu javnost o

tome šta su nove tehnologije, šta nam

donose, šta je to zapravo digitalna trans-

formacija i zbog čega je važna. To će,

kažu, nastaviti da rade i dalje.

- Kada je reč o obrazovanju, između osta-

log, ove godine nastavljamo sa podrškom

specijalizovanim IT odeljenjima u gim-

nazijama, pre svega kroz organizovanje

gostujućih predavanja zaposlenih u kom-

panijama članicama “Digitalne Srbije”.

Oni će posetiti najmotivisanije učenike

u preko 35 gradova u Srbiji, u nameri da

im prenesu znanja i iskustva iz stvarnog

sveta. Tokom 2020. ćemo se dodatno

fokusirati na podršku nastavnicima infor-

matike na svim nivoima obrazovanja

jer su upravo nastavnici ključna karika

svakog obrazovnog sistema, a samim tim,

dugoročno gledano, i napretka čitavog

društva - kaže za eKapiju Nemanja

Đorđević.

očekujemo upis i na programe koje

su zajednički osmislili Mašinski i

Matematički fakultet u Beogradu, kao

i fakulteti Univerziteta u Nišu - navodi

Nemanja.

Inicijativa “Digitalna Srbija” osnovana je

2017. godine i realizuje programe u neko-

liko različitih oblasti.

- To su startap ekosistem, pravna regu-

lativa, infrastruktura i komunikacije.

Fokusirani smo na one promene koje

mogu najbrže i najviše da doprinesu raz-

voju digitalne ekonomije u Srbiji. Među

našim planiranim aktivnostima izdvajaju

nd3000/shutterstock.com

TippaPatt/shutterstock.com



Pravo je vreme da se iskoriste šanse koje pruža digitalna ekonomija

Internet trgovina prilika za mikro, mala i srednja preduzeća

- Digitalno doba donosi transformaciju svega: prirode tržišta i proizvoda, načina proiz-

vodnje, načina dostave i plaćanja, nivoa kapitala potrebnog za globalno poslovanje, kao i

potreba za ljudskim kapitalom. Ono takođe unapređuje produktivnost i izlaže kompanije

novim idejama, tehnologijama, novim modelima upravljanja i poslovanja i kreira nove

kanale za pristup tržištu. I sve ovo uz relativno male troškove. Od ključnog značaja je da

veći broj firmi u Srbiji unapredi digitalne veštine svojih zaposlenih i uloži u tehnologiju

koja je potrebna da bi držali korak sa digitalnom transformacijom - kaže za ekapiju

Aleksandar Zarić, direktor tima za unapređenje poslovnog okruženja u USAID. Zarić je na

Webiz edukaciji koja je održana prošle nedelje u Nišu bio učesnik panela pod nazivom

“Šta sve može preduzetnik u digitalnom svetu”.

Nikada nije bilo bolje vreme

da se iskoriste šanse koje

pruža digitalna ekonomija,

smatraju stručnjaci. Da bi

kompanije opstale i živele u

savremenom svetu moraju

biti svesne značaja procesa

digitalne transformacije i

primene novih tehnologija u

poslovanju.

Rido/shutterstock.com



Kako je istakao za naš portal, jedna od

oblasti koja stvara izuzetne šanse i prilike

za rast i izvoz, najpre mikro, malih i sredn-

jih preduzeća jeste internet trgovina.

- Korišćenjem globalnih platformi za e-

trgovinu i plaćanje za povezivanje sa de-

setinama miliona internet kupaca, velika

je verovatnoća da će se internet prodavci

baviti izvozom, i to na više tržišta, i da će

najveći deo svojih prihoda ostvariti iz iz-

voza, za razliku od tradicionalnih, fizičkih

prodavnica od kojih se samo veoma mali

broj bavi izvozom i to obično samo na

jedno ili dva tržišta - kaže Zarić.

U cilju unapređenja trgovine, a naročite

e-trgovine, u Srbiji su u julu ove godine

usvojeni novi Zakon o trgovini i izmene

Zakona o elektronskoj trgovini. Značajan

impuls razvoju ove oblasti jeste i projekat

“Jačanje elektronske trgovine u Republici

Srbiji” koji USAID sprovodi u saradnji sa

Ministarstvom trgovine, turizma i tele-

komunikacija, kao i poslovnim sektorom

udruženim u E-Commerce Asocijaciju Sr-

bije.

- Kroz brojne aktivnosti pomogli smo

unapređenje propisa. Nove pogodnosti

uključuju zakonsko uvođenje i uređenje

elektronske prodavnice, elektronske plat-

forme, mogućnosti isticanja cene u stra-

noj valuti, dropshiping modela u Zakon o

trgovini, kao i izmene Zakona o elektron-

skoj trgovini. Sada se okrećemo primeni

i poslovnom ambijentu. Naša istraživanja

pokazuju da su prioriteti podizanje svesti,

znanja, veština, i poverenja u elektronsku

trgovinu - ističe sagovornik eKapije.

Svega 12% kompanija ima elektronsku prodavnicu

Prema njegovim rečima, preduzetnici u

Srbiji postaju sve svesniji novih mogu-

ćnosti koje im pružaju digitalne

tehnologije. Ipak, kako kaže, i dalje postoji

značajan prostor za dodatni rast znanja i

veština neophodnih za poslovanje u digi-

talnoj eri, kao i primenu tih znanja u sa-

mom poslovanju.

USAID Projekat saradnja za ekonomski

razvoj sprovodi “Anketu 1000 preduzeća”,

koja je pokazala da su kompanije u Srbiji

u velikom broju svesne značaja e-trgov-

ine. Naime, 71% kompanija saglasno je

da će značaj e-trgovine kao kanala po-

slovanja jako porasti na globalnom nivou

u narednom periodu, a njih 58% veruje da

će se to isto dogoditi i kada je u pitanju

Srbija. Iako 66% kompanija ima svoju in-

ternet stranu, samo 12% ima elektronsku

prodavnicu a još manje ih nudi opciju

plaćanja preko interneta (8%). Čak 81%

kompanija koje nemaju elektronsku pro-

davnicu nisu nikad razmišljale o tome da

je uvedu.

- Kako su pokazali rezultati ankete, sub-

jekti koji imaju internet stranu i/ili ele-

ktronsku prodavnicu imaju mnogo bolje

poslovne performanse. Poslovni i finansi-

jski rezultati (kao što su ukupni prihodi i

neto dobit) su mnogo bolji kod privrednih

subjekata koji su prisutni na internetu.

Najveći rast postižu firme sa elektrons-

Aleksandar Zarić

Pixabay.com/Geralt

kom prodavnicom, čak bez obzira na to da

li osvajaju strana tržišta - navodi Aleksan-

dar Zarić.

Uprkos tome što možemo reći da je digi-

talna transformacija jedna od gorućih

tema u poslednjih nekoliko godina, u Sr-

biji i dalje postoji veliki broj preduzeća

koja ne koriste napredne digitalne

tehnologije. Kako je pokazala anketa

USAID-a, stepen digitalizacije privrede

varira u zavisnosti od sektora, a naročito

velika razlika postoji između tehnološki

visoko razvijenih i tradicionalnijih oblas-

ti, kao i između regiona. Takođe, postoje

velike razlike između velikih kompanija i

MMSP.

- Anketa je pokazala da srednja i velika

preduzeća imaju mnogo veće zahteve u

pogledu digitalnih veština zaposlenih

upoređenju sa mikro i malim preduzećima.

Veće kompanije daju mnogo veći značaj

naprednim i specijalizovanim digitalnim

veštinama nego što to čine mikro i male

kompanije. Postoje i regionalne razlike.

Digitalne veštine su potrebne većem pro-

centu privrednih subjekata iz Beograda,

južne i istočne Srbije nego subjektima

iz Vojvodine, Šumadije i zapadne Srbije -

kaže naš sagovornik.

Neophodna edukacija trgovaca i potrošača

Sledeći korak kada je reč o razvoju i

unapređenju internet kupoprodaje jeste

usvajanje sveobuhvatnog Programa za

razvoj elektronske trgovine u Republici

Srbiji za period 2019-2020. godina sa

Akcionim planom. Tada će, ističe naš sa-

govornik, biti pokrivene sve oblasti eko-

sistema e-trgovine.

- Kada je reč o privredi, USAID Projekat

saradnje za ekonomski razvoj će podržati

i edukacije elektronskih trgovaca, ali i ra-

diti na približavanju elektronske trgovine

delu poslovne zajednice koji se njome

još uvek ne bavi. Na strani potrošača svi

zajedno radićemo na edukaciji kupaca i

potencijalnih online kupaca, kako bi mo-

gli da uživaju u ključnim prednostima

koje elektronska trgovina donosi, kao

što su ušteda vremena, laka komparacija

različitih ponuda, veći izbor, ugodnija i

često dosta povoljnija kupovina.

Fokus će biti i na jačanju kapaciteta inspe-

kcijskih organa nadležnih za sprovođenje

inspekcijskog nadzora u oblasti elektron-

ske trgovine.



- Prema istraživanju koje je sproveo

USAID Projekat saradnje za ekonom-

ski razvoj, unapređenje i ojačanje kapa-

citeta inspekcijskih organa nadležnih

za sprovođenje inspekcijskog nadzora u

oblasti elektronske trgovine, prvenstve-

no tržišne inspekcije, kao i unapređenje

borbe protiv sive ekonomije, najvažnije

su teme za privredu - rekao je Aleksandar

Zarić za eKapiju.

Kada govorimo o internet trgovini, ne

možemo preskočiti i pitanje bezbednosti.

Tako je predsednica E-commerce aso-

cijacije Srbije Zorana Milidrag nedavno

za eKapiju rekla da je e-trgovina u Srbiji

sigurna ukoliko se roba kupuje od prov-

erenih trgovaca.

- Tu ne mislim samo na one koji imaju

ritejl objekte pa su vam poznati, postoje

i drugi načini na koje možete da prov-

erite da li je prodavnica sigurna. Uvek

proverite da li i na koji način možete da

vratite robu, da li postoji adresa, telefon.

Postoje načini da vidite da li je neka in-

ternet prodavnica prava ili nije. Kao što

ne biste kupovali u ritejlu u nekom stanu

u mraku, iza nekog ćoška, nego kupujete u

legalnim prodavnicama, tako isto ukoliko

kupujete u legalnim internet prodavni-

cama nema potrebe da brinete - istakla je

Milidrag.

Panchenko Vladimir/shutterstock.com



Razvoj 5G mreže u Srbiji

Šanse i izazovi

Naša zemlja intenzivno se priprema za uvođenje ove tehnologije, a kako bi se to real-

izovalo, potrebna je saradnja u oblasti telekomunikacija privatnog i javnog sektora, ali

i država regiona.

Predviđa se da će 5G mreža u našoj zemlji postati standard do 2025. godine, a iz Ratela

su najavili da je za narednu godinu planirana aukcija po pitanju spektra za 5G.

- U tom smislu Srbija ne kasni za Evropom gde, takođe, taj posao neće biti tako brzo

završen. Nije pitanje da li je i ko je brži u toj trci za uvođenje nove, pete generacije

mobilne telefonije, nego je pitanje ko je tržišno spremniji da tu tehnologiju iskoristi.

Ukoliko je privreda spremna da prihvati tu transformaciju, onda će i uvođenje 5G

tehnologije imati smisla - rekao je nedavno direktor Ratela, Vladica Tintor.

Kako je istakao, ni evropske zemlje, a ni Srbija, nemaju plan za komercijalnu primenu 5G

mreže ni ove, a ni sledeće godine.

Poslednjih godina uveliko se

priča o 5G mreži, međutim,

čini se da je tokom 2019.

godine došlo do značajnijih

pomaka kada je reč o ovoj

tehnologiji. Kako je uvođenje

5G mreže izazov za svako

društvo, ni Srbija nije

izuzetak.

Toria/shutterstock.com



- Možda je 2021. godina trenutak kada bi

moglo realno da se razmišlja o komerci-

jalnom pružanju usluga 5G tehnologije

- najavio je Tintor u intervjuu za Blic.

O razvoju 5G tehnologije govorio je i

Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma

i telekomunikacija prilikom sastanka

sa predstavnicima kompanije Huawei u

aprilu ove godine u Kini.

- U Srbiji već radimo na izgradnji tele-

komunikacione infrastrukture i tu je naš

ključni partner Huawei. Radi se o pro-

jektu od 150 mil EUR koji je u toku,

i do sredine sledeće godine 750.000

domaćinstava u Srbiji će biti povezano

sa optičkom mrežom, a samim tim dobiti

i mogućnost brzog interneta. Na taj način

stvaramo preduslove da 2020. počnemo

sa 5G tehnologijom - rekao je Ljajić.

Kompanija Telenor je u junu 2019. godine

u Naučno-tehnološkom parku Beograd

pustila u rad prvu 5G baznu stanicu

u Srbiji. Zahvaljujući njoj 5G okruženje

mogu da koriste kompanije, preduzetnici

i studenti tehničkih fakulteta za razvoj

različitih tehnoloških rešenja. Kako su

naveli iz kompanije Telenor, reč je o 5G

testnom okruženju, koje će najpre biti

dostupno samo u NTP-u, dok se očekuje

da će ta usluga građanima Srbije biti

dostupna za oko godinu dana.

Tom prilikom Saša Leković, izvršni direk-

- 5G mreža će omogućiti da se sa

uređajima upravlja u realnom vremenu,

da zažive mreže velikog broja senzo-

ra (Internet Of Things) koje upravljaju

gradskim servisima i velikim sistemima

(Smart City). Sve ovo će uticati ne samo

na povećanje kvaliteta svakodnevnog

života i smanjenja troškova poslovanja,

već će otvoriti i veliki broj mogućnosti

za razvoj novih poslova i preduzetništvo

- istakao je prilikom puštanja bazne stan-

ice u rad doc. dr Mihailo Jovanović, direk-

tor Kancelarije za IT i eUpravu.

Kada govorimo o razvoju 5G mreže, ne

možemo zaobići ni pitanje štetnosti

ove tehnologije. Kako je nedavno rekao

Vladica Tintor, direktor Ratela, 5G mreža

zahteva i posebnu infrastrukturu i velike

kapacitete, potrebna je gusta mreža

baznih stanica, a takođe je neophodno da

te bazne stanice budu povezane optičkim

vlaknima. Upravo je ta činjenica pokrenu-

la u celom svetu građansku inicijativu po

pitanju zračenja. Ipak, Tintor objašnjava

da 5G mreža ne donosi opasnost od

dodatnog zračenja.

- Ne možemo reći da bazna stanica ne

zrači, jer da nije tako, ne bismo ni imali

nikakav signal. Ipak, treba imati u vidu

inženjersku stranu koja možda ne deluje

logično, ali - što je mreža baznih stanica

gušća, to je njihova snaga manja - objas-

nio je Tintor.

tor tehnike Telenora istakao je da je

5G tehnologija zapravo transformaciona

tehnologija.

- To je tehnologija koja donosi velike

brzine i transformaciju u različitim seg-

mentima - u industriji, upravljanju auto-

mobilima i saobraćaju, kao i u razvo-

ju raznih vrsta senzora - rekao je tada

Leković.

Za razliku od svih prethodnih, 5G gener-

acija mobilne telefonije donosi mnogo

brži odziv mreže i mnogo veću brzinu

prenosa podataka, što znači da će za

mnoge primene, kao što su virtuelna i

proširena realnost, za koje su do sada bili

korišćeni samo fiksni računari, moći da se

koriste i mobilni uređaji.

Pixabay.com/jarmoluk

Viewvie/shutterstock.com



Budućnost je stigla

Čemu služi Državni data centar?

Početkom jula 2019. počela je njegova gradnja, a vrednost investicije u prvoj fazi je 30

mil EUR. Prema planu, trebalo bi da radovi budu završeni do leta 2020.

Državni data centar u Kragujevcu biće u potpunosti u vlasništvu Republike Srbije, imaće

maksimalni kapacitet od 1180 REK ormana, što je više od 5 puta od postojećeg Data

centra u Beogradu. Data centar u Kragujevcu će biti spreman da ispuni i najviši tehnički

standard pouzdanosti Tier 4.

Zašto se gradi Državni data centar?

Osnovna ideja osnivanja Državnog data centra je povezivanje baze podataka od značaja

za funkcionisanje državne administracije u jednu, centralizovanu bazu. Na to je ukazala i

premijerka Ana Brnabić prilikom početka gradnja data centra u Kragujevcu.

Šetnja od šaltera do šaltera

i borba sa hrpom papira

mogla bi uskoro da postane

prošlost za građane Srbije.

Iako ovaj scenario zvuči

pomalo nadrealno, izgradnjom

Državnog data centra u

Kragujevcu čini se da smo

korak bliže ostvarenju.

Mikhail Starodubov/shutterstock



- Ovo je infrastrukturni projekat od na-

cionalnog značaja koji će obezbediti

sistemsku i bržu izgradnju informacionih

sistema elektronske uprave, efikasnije

povezivanje različitih baza podataka

i razvoj različitih usluga eUprave za

građane, za privredu i za državu - rekla je

tada Brnabić

Zapravo, cilj postojanja Državnog data

centra jeste da građani celokupnu komu-

nikaciju sa državnom ili lokalnom samou-

pravom mogu da izvrše preko interneta ili

mobilnog telefona.

Data centar će doprineti neometanom

i pouzdanom radu usluga elektronske

uprave, bezbednom čuvanju podataka iz

registara, kao i razvoju budućih usluga.

Na taj način unaprediće se rad javne up-

rave što će ubrzati procedure i

pojednostaviti svakodnevni život građana

i poslovanje privrede.

Komercijalni korisnici

Državni data centar biće ujedno i region-

alni centar za čuvanje podataka koji će

imati deo namenjen komercijalnim koris-

nicima. Kompanije IBM, Microsoft, Oracle

i Banka Poštanska štedionica već su izra-

zile zainteresovanost da svoje podatke

čuvaju u ovom centru.

Za direktora Kancelarije za informacione

tehnologije i elektronsku upravu, Mihaila

Jovanovića to je znak da ove kompanije

imaju poverenje u ovaj projekat.

- Jedan od najvećih pokazatelja ogrom-

nog regionalnog i svetskog potencijala

i visokog tehničkog i bezbednosnog

kvaliteta budućeg Državnog data cen-

tra u Kragujevcu jeste zainteresovanost

svetskih IT giganata za korišćenje komer-

cijalnih kapaciteta ovog centra.

Namera nam je da zajedno uspostavl-

jamo i eksploatišemo infrastrukturu un-

utar Državnog data centra (cloud sisteme,

sisteme bezbednosti podataka i dr.) kao

i da koristimo nove tehnologije poput

veštačke inteligencije, IoT, blokčejna u

svrhu razvoja eUprave. Ukoliko bi velike

IT kompanije odlučile da otvore svoj data

centar u Srbiji to bi bilo od neprocenjivog

značaja za dalji razvoj IKT sektora u Srbiji

- izjavio je tada Jovanović.

Posle svetskih IT giganta koji bi čuvali

podatke u Državnom data centru, ne-

davno je saopšteno da Huawei planira

da otvori u Kragujevcu regionalni cen-

tar za skladištenje podataka za južnu i

jugoistočnu Evropu. Kineski data centar

nalazio bi se u zgradi Državnog data cen-

tra.

U Evropi Huawei, inače, ima dva region-

alna data centra za skladištenje podataka.

Jedan je u Nemačkoj, a drugi u Holandiji,

dok u ovom delu evropskog kontinenta

nemaju takav centar.

dotshock/shutterstock.com

Pixabay.com/Akela999



Industrijska revolucija 4.0

Sve što treba da znamo

Prva industrijska revolucija, krajem 18. veka donela je svetu parnu mašinu i označila

početak, do tada nezamislivog, ubrzanog razvoja. Sredinom 19. veka, uz primenu

električne energije, svet je ušao u drugu industrijsku revoluciju, koja je trajala sve do

80-ih godina kada je analognu tehnologiju zamenila digitalna i kada su kompjuteri i

internet postali glavni pokretači društvenog, ali i industrijskog razvoja.

Faze između dve industrijske revolucije ranije su značajno duže trajale, između prve

i druge prošao je čak čitav vek, međutim danas, svega 40-ak godina posle treće, svet

sigurnim koracima ulazi u Četvrtu industrijsku revoluciju.

Pojam Četvrte industrijske

revolucije poslednjih godina

nezaobilazna je tema kada

se priča o napretku i razvoju

društva, ali i privrede. I dok

jedni smatraju da je svet

duboko zagazio u nju, drugi

analitičari kažu da smo tek na

pragu i da nas prave promene

koje će Četvrta industrijska

revolucija doneti, tek čekaju.

Sergey Nivens/shutterstock.com



Šta nam ona donosi?

Pojam Četvrte industrijske revolucije

prvi put je upotrebio Klaus Švab (Klaus

Schwab) direktor Svetskog ekonomskog

foruma, 2015. godine.

Prethodne industrijske revolucije najviše

su promenile način na koji radimo, dok će,

čini se, ova poslednja uticati i na način na

koji mislimo i umanjiti, ili pak potpuno

ukinuti jaz između ljudi i tehnologije.

- Četvrta industrijska revolucija, prome-

niće ne samo ono što radimo, već i to

ko smo. To će uticati na naš identitet i

sva pitanja povezana s njim: naš osećaj

privatnosti, poimanje vlasništva, obrasce

potrošnje, vreme koje posvećujemo poslu,

slobodnom vremenu, način na koji raz-

vijamo karijeru, negujemo svoje veštine,

upoznajemo ljude i negujemo odnose sa

njima - rekao je Švab.

Svedoci smo toga da je reč o globalnom

konceptu digitalne transformacije koji

ukazuje da ulazimo u novo industrijsko

doba.

Veštačka inteligencija (Artificial intel-

ligent - AI), Mašinsko učenje (Machine

learning), IoT (Internet of things), nan-

otehnologija, robotika, 3D štampači,

Dok stručnjaci ukazuju na benefite koje

možemo imati, ali i koje već imamo od

razvoja veštačke inteligencije, postoje

i brojne teorije zavere o tome kako će

jednog dana mašine “zavladati svetom”.

U kompaniji Microsoft za sve krive

naučnu fantastiku.

- Postoji veliki strah da će AI preuzeti

poslove i da će nam inteligentni roboti

naneti štetu i jednog dana preuzeti svet.

Ovo kod nas u Microsoftu izaziva veliku

zabrinutost, jer ukoliko AI zaista treba da

koristi društvu, moramo da pridobijemo

poverenje ljudi čije će živote ona trans-

formisati - smatraju u ovoj kompaniji.

Kako navode današnji AI sistemi sposob-

ni su jedino za izvršavanje pojedinačnog

i specifičnog zadatka. Ovi sistemi su dobri

u logičkim zadacima, ali nisu sposobni za

intuiciju, empatiju ili emocionalnu inteli-

genciju. Drugim rečima, strahovi koje

imaju neki ljudi daleko su od onoga što

se stvarno dešava u razvoju AI.

Na priču o AI nadovezuje se i mašinsko

učenje, zahvaljujući kome kompjuteri

mogu da uče bez eksplicitnog programi-

ranja. Zasniva se na ideji da postoje

generički algoritmi koji vam mogu reći

nešto interesantno o skupu podataka,

a da pritom vi ne morate da napišete

poseban kod za taj problem. Umesto da

biotehnologija, pametni gradovi, Big

Data… samo su neke od promena koje su

već zahvatile svet i ubrzano se šire.

Novo industrijsko doba

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, nje-

no istraživanje započelo je još 50-tih

godina 20. veka. Ipak, najveći zamah u

razvoju ostvaren je u poslednjih nekoliko

godina. Danas veštačkom inteligencijom

nazivamo mogućnost mašina/računara

da simuliraju ljudsku inteligenciju.

Gotovo da ne postoji pojam koji je iza-

zvao toliko kontroverze u savremenom

svetu kao što je to veštačka inteligencija.

metamorworks/shutterstock.com

Pixabay.com/TheDigitalArtist

Šira slika

16 • Tematski bilten: Pametni novi svet - Četvrta industrijska revolucija • www.ekapija.com

pišete kod, vi ubacite podatke u generički

algoritam, a on napravi svoju logiku na

osnovu podataka.

Zahvaljujući mašinskom učenju danas

imamo autonomne automobile, bespi-

lotne letelice, ono upravlja brojnim

aplikacijama koje svakodnevno koristimo

i olakšavaju nam život, tu su i društvene

mreže, poznati glasovni asistenti kao što

su Alexa, Siri... Lista je zaista dugačka.

Ne tako davno, samo su nam telefoni

bili “pametni”. Danas, međutim, imamo

pametne televizore, satove, frižidere,

šporete, mašine... Svi ti uređaji mogu da

komuniciraju između sebe, a i mi sami

možemo da upravljamo njima iz bilo kog

mesta na svetu. Za to možemo da zahvali-

mo pojmu Internet of Things (IoT), koji se

odnosi na milijarde fizičkih uređaja širom

sveta opremljenih senzorima i softveri-

ma, koji su trenutno povezani na internet

kako bi prikupljali i delili podatke.

Predviđanja kažu da će do 2020. godine

između 20 i 200 milijardi takvih uređaja

biti povezano na internet, u okviru

Internet of Things. IoT ima ambiciju da

umreži pametne uređaje u različitim gra-

dovima, industrijskim pogonima, vozilima,

u trgovini i zdravstvu, kao i mnogim dru-

gim domenima.

Koliko je razvoj veštačke inteligencije

uznapredovao i postao važan za svako

društvo pokazuje i podatak da poje-

dine države imaju zvaničnu strategiju o

veštačkoj inteligenciji. Prema najavama

iz Vlade, tim zemljama će se uskoro

pridružiti Srbija, koja će svoju strategiju

za AI usvojiti do kraja 2019.

Imamo li razloga za strah?

Sada se vraćamo na pitanje, da li treba da

strahujemo od Industrijske revolucije 4.0

i svih promena koje ona donosi?

Činjenica je da se promene već dešavaju,

i da će biti sve brže i obimnije. Istina

je i da je aplikacija uspela da ostvari

pobedu u tradicionalnoj strateškoj igri

Go nad višestrukim svetskim šampionom,

koristeći posebne veštačke neuronske

mreže za “učenje”. Ali, da li to znači da

će mašine zavladati svetom? Iako ovo

pitanje nije bez osnova, scenario u kome

mašine preuzimaju moć od čoveka malo

je verovatan.

Da ne treba da se plašimo mašina i

tehnologije smatra i Mark Raben, CTO

kompanije SAP za Centralnu i Istočnu

Evropu. Kako je rekao u razgovoru za

eKapiju, tehnologija je oduvek bila uz

čoveka i ne možemo ih nikada posmatrati

kao dva odvojena pojma.

- Čovek je taj koji je i stvorio i stvara

tehnologiju, toga moramo biti svesni. Ne

plašim se tehnologije, već onoga što bi

čovek mogao da uradi sa njom, ako hoće

- rekao je Raben.

Tvorac pojma Četvrta industrijska revolu-

cija Klaus Švab napisao je u svojoj knjizi

da su “promene koje ona donosi toliko

duboke da, iz perspektive ljudske isto-

rije, nikada nije postojalno vreme većih

obećanja ili većih opasnosti”. Ipak, kako

kaže, potrebno je da državnici i građani

zajedno stvore budućnost koja radi za

sve, tako što na prvo mesto postavlja i

osnažuje ljude.

- Treba stalno da se podsećamo da su

sve nove tehnologije prvenstveno alatke

napravljene od ljudi za ljude. Četvrta

industrijska revolucija može ugroziti

tradicionalne ljudske izvore značenja -

posao, zajednicu, porodicu i identitet -

ili može čovečanstvo prebaciti u novu

kolektivnu i moralnu svest zasnovanu na

osećaju zajedničke sudbine. Izbor je naš -

napisao je profesor Švab.

Pixabay/TheDigitalArtist

Pixabay/geralt

Šira slika

http://gtc.com.pl/projekt/green-heart-2/

Razgovor saRazgovor sa


Dejan Marković, generalni direktor Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru

Imamo pametna rešenja za sve korisnike

eKapija: Kompanija Schneider Electric kreirala je EcoStruxure rešenja, recite nam nešto više o tome?

- Naša EcoStruxure platforma zasnovana je na Internet of Things (IoT) tehnologiji i služi

kao osnova za upravljanje, vođenje, automatizaciju i optimizaciju sistema lokalno ili u

cloudu. Objedinjuje sva tri nivoa, prikupljanje podataka, kontrolu i analitiku i kada se

na taj način primenjuje daje najbolje rezultate. Pomoću nje moguće je prikupljati velike

količine podataka iz samih tehnoloških procesa, kontrolisati i upravljati procesima i

potrošnjom energenata, kao i analiza svih prikupljenih podataka iz procesa.

eKapija: Kome su EcoStruxure rešenja namenjena?

- Razvijeno je šest “specijalističkih” arhitektura prema oblastima primene. Postoje

Building Plant, Machine, Grid, IT i Power EcoStruxure platforma. Uz pomoć njih moguće

je unaprediti poslovanje u svim segmentima - od poslovnih zgrada, preko hotela, škola,

fudbalskih stadiona, do bolnica, nudimo rešenja i u poljoprivredi. Dometi naših rešenja

napreduju iz godine u godinu.

Razvoj savremenih tehnologija svakodnevno menja naše živote u brojnim sferama, a možda najuočljivije promene donosi u načinu na koji poslujemo. Nova rešenja i poslovni modeli primenjuju se i neprekidno unapređuju već godinama, a Dejan Marković, generalni direktor Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru otkriva šta neko rešenje čini pametnim, kolike nam uštede donose nove tehnologije, i predstavlja najbolje primere u praksi iz sveta, ali i iz Srbije.

Dejan Marković



eKapija: Koje su to prednosti korišćenja ovih rešenja? Kakve benefite korišćenje EcoStruxure rešenja donosi privredi, kakve industriji, a koje individualnim ko-risnicima?

- Kada benefite podelimo u tri kategori-

je - veliki rashodi, operativni rashodi i

održivost i operativnost i potom saber-

emo sve podatke, dobijamo da se ušteda

energije kreće od 20 do čak 80%.

eKapija: Da li su pametna rešenja uvek i povoljna rešenja?

- Studija koju je Schneider Electric ura-

dio na uzorku od 230 velikih projekata

koji su implementirali naša rešenja u

41 zemlji tokom proteklih pet godina

pokazuju da se ulaganje investicije u

digitalnu transformaciju isplati u proseku

za tri godine. Sve ove brojke ukazuju da

su pametna rešenja i povoljna, a da je

digitalizacija neophodna i isplativa.

eKapija: Kolike uštede se ostvaruju pri-menom EcoStruxure rešenja u svim seg-mentima poslovanja?

- Zahvaljujući digitalnoj transformaciji za

early adopterse uštede su do 70%, dok za

kasnije priključene taj procenat opada i

iznosi oko 30%. To je statistika, ali zaista

nikada nije kasno da se priključite digi-

talizaciji jer ona donosi nedvosmislene

benefite za korisnike u svim sferama.

eKapija: Da li danas fabrike mogu opstati bez upotrebe pametnih rešenja? Koliko ona utiču na unapređenje poslovanja?

- Naravno, fabrike mogu da opstanu, ali

ne mogu da pobede u trci sa vremenom,

konkurencijom i sa zahtevima tržišta.

eKapija: Da li je potrebu za povećanom potrošnjom moguće zadovoljiti “pamet-nim” fabrikama?

- Povećanje produktivnosti svakako je

jedan od vidova unapređenja poslovanja

uz pomoć tehnologije. Na primer, u New

Belgium pivari u Koloradu, uspeli su

da instalacijom novog softvera povećaju

produktivnost u pakovanju piva. Pre ino-

vacija bili su osma po veličini pivara

u Americi, njihov obim posla značajno

se povećao, ali to povećanje proizvod-

nje nije ispratilo i zahteve pakovanja

većeg broja proizvoda. Rešenje su našli u

unapređenju softverske platforme, koje je

efikasnost poslovanja povećalo za 45 do

čak 65%. To je dokaz da rešenja koja nudi

Schneider Electric nisu namenjena samo

velikim, multinacionalnim kompanijama,

već svima koji žele da posluju uspešnije.

eKapija: Koja su se još pametna rešenja kompanije Schneider Electric poka-zala kao najpopularnija kod korisnika? Navedite neke od najboljih primera u praksi.

- Zahvaljujući EcoStruxure platformi mi

danas imamo zgradu Edge u Amsterdamu,

koja proizvodi više energije nego što je

troši, a višak proizvedene energije vraća

u javni sistem, što je neverovatan domet

u vremenu kada smo svi svesni da je

električna energija resurs koji moramo

štedeti. U Srbiji su, na primer, rešenje

EcoStruxure u svoje poslovanje imple-

mentirale fabrike Immi u Nišu, Drenik u

Beogradu, Aerodrom Nikola Tesla, hoteli

Hilton i Sheraton, kao i poslovna zgrada

Green Heart GTC. Među uspešnim global-

nim primerima digitalne transformacije

ističu se i hotel Hilton Garden Inn u

Dubaiju, fudbalski stadion Tottenhama,

bolnica Penn Medicine u Pensilvaniji...

Kompanija SOMIC, kao vodeći proizvođač

najkompaktnijih i najbržih mašina za

pakovanje kapsula za kafu, zahvaljujući

digitalizaciji koju su sproveli u svojim

pogonima zabeležili su ubrzanje proiz-

vodnje za 50%, kao i uštedu energije od

40%.

eKapija: U čemu je tajna uspeha koje beležite u ovoj oblasti? Šta to neko rešenje mora da ima da bismo ga nazvali “pametnim”?

- Pametno je svako rešenje koje će una-

prediti poslovanje, ubrzati procese i

povećati uštedu i zaradu, a to se postiže

izborom rešenja koje je najadekvatnije

svakom pojedinačnom slučaju. Danas

imamo rešenja za svaku od grana indus-

trije i svaki segment poslovanja.

eKapija: Koji su planovi Vaše kompanije za naredni period?

- Schneider Electric je više od 17 godina

prisutan u Srbiji i uspešan biznis model

ovaj globalni lider u upravljanju energi-

jom i automatizaciji primenjuje i u našoj

zemlji. Ljudima donosimo tehnologiju

koja preoblikuje industriju i transformiše

gradove i taj trend ćemo nastaviti i u

budućnosti. Plan nam je da našu lider-

sku poziciju opravdamo i u godinama

pred nama. Ona nas obavezuje i da liniju

kvaliteta svim našim korisnicima obez-

bedimo u kontinuitetu i bez izuzetaka.

Bojan Petković, regionalni menadžer kompanije PlanRadar

Građevinskoj industriji nudimo softversko rešenje koje štedi vreme i olakšava poslovanje

Osnovna ideja bila je kvalitetno praćenje nedostataka na projektima i njihovo dokumen-

tovanje. Iako prvenstveno namenjen građevinskom sektoru, PlanRadar ubrzo je našao

svoju primenu i u drugim oblastima kao što su facility management i proizvodna in-

dustrija, praktično, u svim onim sferama u kojima je neophodno kreiranje kvalitetne

dokumentacije na terenu.

Osnovana 2013. godine u Beču, kompanija PlanRadar konstantno raste i svake godine

povećava kako prihode, tako i broj zaposlenih. Plan je da se tako i nastavi, a sledeći korak

je i širenje na tržište jugoistočne Evrope.

O tome šta to PlanRadar nudi korisnicima i koji su sve benefiti primene ovog rešenja,

ali i daljim planovima kompanije, razgovarali smo sa Bojanom Petkovićem, regionalnim

menadžerom PlanRadara za jugoistočnu Evropu.

U nameri da građevinskim

kompanijama pruži adekvatno

rešenje za upravljanje

dešavanjima na gradilištu, ali

i da pre svega investitorima

i izvođačima uštedi vreme i

novac, kompanija PlanRadar kreirala je istoimeni softver

za upravljanje građevinskom

dokumentacijom.

Bojan Petković



https://www.planradar.com/

- Svaki menadžer nekog projekta ili

inženjer na gradilištu ima potrebu da

komunicira sa brojnim saradnicima,

koristeći različite alate kao što su mobilni

telefoni, mejlovi, analogni zapisi, pisani

dokumenti, te da o svemu što se događa

na nekom projektu vodi evidenciju. Isto

tako ima potrebu i da prati nedostatke

tokom samog izvođenja radova. PlanRa-

dar sakupio je sve te segmente i stavio ih

na jedno centralno mesto, platformu koja

kao podlogu ima određeni nacrt, tako da

je sve što se dešava na jednom projektu

direktno mapirano sa nacrta.

To znači da, koristeći mobilnu aplikaciju,

korisnik može da ode na teren, locira

određeni problem koji se dogodio, to

dokumentuje slikama ili audio zapisima

i uputi u celu priču nekog drugog koris-

nika. PlanRadar je zapravo centralna plat-

forma koja, ne samo što pomaže onome

ko je administrator u samoj aplikaciji, već

omogućava i da se u sve uključe i ostali

korisnici - izvođači i podizvođači radova,

investitori, dakle, svi oni koji su uključeni

u sam projekat. To znači da u realnom vre-

menu, veliki broj ljudi može da učestvuje

u jednom projektu i prati šta se dešava na

pojedinačnom zadatku.

eKapija: Da li je za korišćenje ove ap-likacije neophodna posebna obuka koris-nika?

- Naprotiv! Kako se pokazalo iz iskustva,

korisniku je potrebno da provede maksi-

mum pola sata u samoj aplikaciji, kako bi

bio potpuno obučen za rad u njoj. Naime,

postoje tri glavna segmenta PlanRadara

zbog kojih je on tako globalno uspešan.

Prvo, rešenje PlanRadar je veoma “user

friendly”. Generalno, sektor građevine nije

prošao digitalnu transformaciju na ona-

kav način kao što je to, na primer, slučaj

sa drugim industrijama, što ne znači da ne

postoji potreba za tim. Jednostavno, ljudi

u toj sferi nisu imali kvalitetan alat koji će

im to omogućiti.

Za korišćenje PlanRadara bitne su nam tri

osnovne funkcije - da znamo da koristimo

novi softver nije u skladu sa tim i zahteva

potpuno redefinisanje dosadašnjeg

načina poslovanja kompanije. To je često i

jedan od razloga zbog kog ljudi imaju ot-

por prema inovacijama. Sa PlanRadarom

nema bojazni od takvog scenarija. Osim

što je “user friendly” i prilagodljiv našim

potrebama, softver se takođe i integriše

sa već postojećim sistemom u određenoj

kompaniji. Osnovni cilj, odnosno osnovna

ideja ovog softvera je, dakle, da olakša ce-

lokupno poslovanje.

eKapija: Da li su za korišćenje PlanRada-ra neophodni neki posebni uređaji, ili se mogu koristiti telefoni ili računari koje inače koristimo?

- PlanRadar je “cloud based” aplikacija,

tačnije softver, radi na svim platformama

i svim uređajima i veličina memorije un-

utar nekog uređaja nije presudna za rad i

mobilni telefon, da znamo da mapiramo

određeni zadatak ili problem preko touch

screen-a, te napravimo sliku i na kraju, da

sve ove stvari opišemo u okviru samog

rešenja. Dakle, vrlo je lak za korišćenje.

Druga stvar koja je jako bitna jeste

mogućnost prilagođavanja samog

rešenja potrebama korisnika. Na jednom

gradilištu imamo građevinske i mašinske

inženjere, arhitekte, elektroinženjere i

svi oni imaju svoje potrebe i specifične

zadatke koje aplikacija može da prati.

To znači da PlanRadar može biti kasto-

miziran, odnosno prilagodljiv potrebama

korisnika.

Takođe, još jedna bitna stavka koju ima

PlanRadar, jeste mogućnost integracije

sa postojećim sistemom. Znamo da svaka

firma ima neki svoj integrisani sistem, pa

se često dešava da neka novina, odnosno









korišćenje ove aplikacije. Sve slike, doku-

menti i kompletna korespodencija čuvaju

se na cloudu. Značajno je naglasiti i da

aplikacija radi offline, što je jako važno

na građevinskim projektima, gde su ko-

risnici unutar nekog objekta gde nemaju

pristup internetu. Zaista smo se trudili da

PlanRadar bude maksimalno od pomoći

korisnicima.

Moram da napomenem i ogromnu pred-

nost korišćenja ovog rešenja na infra-

strukturnim projektima. Aplikacija nam

nudi alate za kreiranje podataka, praćenje

zadataka i gradilišta čak i u uslovima

koji nisu “friendly” i koji su jako teški

za izvođenje. Aplikacija je u tom delu

poboljšana, korisnik može da reaguje

brzo, kreira dokumentaciju i u realnom

vremenu rešava problem koji je eventu-

alno nastao na projektu.

eKapija: Da li je nakon preuzimanja Plan-Radar dostupan na nivou firme, ili samo određenim osobama u kompaniji?

- Glavni i osnovni benefit korišćenja Plan-Radara je ušteda vremena. Zašto je to

tako? Pa vi na jednom sistemu prikupljate

sve informacije i automatski kreirate

izveštaje, a do sada ste to radili na pet,

šest komercijalnih načina. Iz iskustva i

priče sa postojećim klijentima, a obavili

smo intervjue sa više od 100 njih, ušteda

vremena na nedeljnoj bazi po jednom ko-

risniku je od šest do 12 sati nedeljno. To

je u proseku ceo jedan radni dan od pet

radnih dana. Samim tim, dok aplikacija

za vas obavlja ceo taj administrativni

deo, ljudi mogu da se fokusiraju na bitne

stvari i svoje probleme u okviru struke.

Takođe, često se dešava i da inženjeri

rade na više projekata, što zna da bude

dosta naporno. Sada, zahvaljujući PlanRa-

dar rešenju, u svako doba dana i noći ko-

risnici imaju pristup svemu što se dešava

na gradilištu, ali i povratnu informaciju

od ostalih korisnika. To mnogo olakšava

posao, kako vođama projekata, tako i di-

rektorima i investitorima, jer su odmah

upoznati sa određenim problemom na

terenu i odmah mogu pristupiti i njego-

vom rešavanju.

eKapija: Koliko aplikacija PlanRadar da-nas ima korisnika?

- Plan Radar na globalnom nivou trenut-

no ima oko 5.000 klijenata, što zapravo

znači više od 20.000 korisnika koji rade

na preko 25.000 projekata na nedeljnoj

bazi. Ta brojka stalno se povećava, brzo

rastemo i cilj nam je da se predstavimo i

firmama u Srbiji.

Ono što je jako bitno za naše korisnike,

jeste da su svi podaci na aplikaciji Plan-

Radar bezbedni. Čuvaju se u Evropi, na

Amazonovim serverima i sve je usklađeno

sa GDPR standardima. U samoj kompaniji

imamo i stručnjake za GDPR i svi podaci

su podređeni tim pravilima i formama.

eKapija: Sa kojim kompanijama ste sarađivali do sada i na kojim je sve pro-jektima korišćena aplikacija PlanRadar?

- Naše rešenje koristi licencni model na

mesečnoj, odnosno godišnjoj bazi. U okvi-

ru PlanRadara postoje dva tipa korisnika.

To su, pre svega, interni korisnici, odnosno

nosioci licence i svi ostali korisnici. Važno

ja naglasiti da su svi ostali besplatni ko-

risnici i mogu pristupiti aplikaciji i raditi

u njoj bez ikakvih ograničenja, naravno,

ako im to omogući nosilac licence. Sama

licenca nije vezana za računar ili mobilni

telefon, već isključivo za korisničko ime

(username). To daje veliku fleksibilnost

unutar firme.

Licencirani korisnici mogu da vode neo-

graničeni broj gradilišta i neograničeni

broj projekata. Dostupna su im i tri li-

cencna modela, u zavisnosti od njihovih

potreba.

eKapija: Koji su benefiti korišćenja ove aplikacije? Kakva su dosadašnja iskustva korisnika?



https://www.planradar.com/pricing/



- Radili smo na velikom broju projekata,

ali pomenuću samo neke od njih. Sa

kompanijom Porr u Austriji radili smo na

modernizaciji metroa u Beču, konkretno

na liniji U4. Projekat ukupne dužine oko

3,8 kilometara, između stanica Hüttel-

dorf i Schönbrunn, završen je za samo

128 dana. PlanRadar ovde je korišćen da

smanji vreme potrebno za evidentiranje

svih zadataka na terenu i prikupljanje

kvalitetne dokumentacije. Projekat je

završen znatno pre roka, inženjeri su to-

kom rada mogli da se fokusiraju na bitne

stvari i nakon završetka projekta su imali

jako kvalitetnu dokumentaciju sa ogrom-

nom količinom podataka.

U Austriji smo takođe radili sa kompani-

jom Strabag, a kao svog partnera na

globalnom nivou prepoznao nas je i Sie-

mens. Tu je i kompanija CBRE koja je veo-

ma poznata i po svojim predstavništvima

i projektima u regionu, zatim brojni arhi-

tektonski biroi i investitorske kuće, kao

što su Union Invest ili ATP Arhitekt iz

Insbruka. Važno je naglasiti da je primena

rešenja PlanRadar korisna kako za velike,

tako i za male projekte.

eKapija: Koliko se prednosti digitalne tehnologija danas koriste u građevinskoj industriji? Da li su naše kompanije ot-vorene za “pametna rešenja”?

- Kao što sam već pomenuo, sektor

građevinarstva i dalje nije prošao kroz

proces digitalne transformacije. Kako je

pokazalo istraživanje kompanije Roland

Berger, na globalnom nivou, 90% kom-

panija u građevinarstvu razmišlja o digi-

talnoj transformaciji, međutim manje od

6% njih koristi benefite digitalnih alata.

Potreba za upotrebom novih tehnologija

u građevinskoj industriji, ali i potencijal

zaista postoji. Važno je ponuditi rešenje

koje je jednostavno, može korisnicima

uštedeti vreme, poboljšati poslovanje i

dati im konkretne koristi.

eKapija: Koji su planovi kompanije Plan-Radar za naredni period?

- Kompanija na globalnom nivou raste

iz meseca u mesec i cilj je da do 2020.

godine ostvarimo ukupan prihod oko 10

miliona EUR, što mislim da je poprilično

realno. Kada je reč o regionu, plan je da u

naredne dve godine imamo više stotina

klijenata. Iako je predstavništvo kom-

panije za jugoistočnu Evropu u Zagrebu,

jednako vremena provodimo u svim zem-

ljama. U planu je i zapošljavanje ljudi u

celom regionu.

Namera nam je da budemo nosioci pozi-

tivnih promena i digitalne transformacije

u građevinskoj industriji. Naše zemlje

su kroz istoriju bile dosta jake kada je

građevina u pitanju i zaista smatram da

imamo ogroman potencijal da to ponovo

postanemo.


Planirani izgled kondominijuma Wellport



Darko Marjanović

Darko Marjanović, direktor kompanije Things Solver

Silicijumskoj dolini treba znanje IT stručnjaka iz Srbije

Jedan od osnivača kompanije i direktor Darko Marjanović voli da kaže da je posvećen

podacima, ali ne samo sa komercijalnog aspekta.

Cilj mu je i da pomogne data zajednicu, a to i radi kroz članstvo u Upravnom odboru

organizacije Data Science Srbija. Sa ponosom ističe i da je otac jedne male Marlene. A,

kako je sve počelo?

- Things Solver formalno posluje od 2016. godine. Međutim, još u vreme studiranja

vodio sam blog Hadoop Srbija koji je bio posvećen data science-u. Negde u to vreme

smo kolega Miloš i ja održali predavanje u kompaniji Microsoft, gde su nas čuli ljudi

iz banke Intesa. Oni su postali i naš prvi klijent, a rad za njih naš prvi projekat. Priča

je polako krenula da se razvija, Miloš i ja osnovali smo Things Solver, a posle Intese

došli su i ostali klijenti. Kada smo počinjali, pričalo se o pojmovima kao što su Big data,

mašinsko učenje, veštačka inteligencija, ali se niko nije time ozbiljnije bavio. Bili smo

spremni da rizikujemo i sada mogu da kažem da se isplatilo - kaže za eKapiju Darko

Marjanović.

Kompanija Things Solver osno-

vana je 2016. godine i već

sada može da se pohvali

velikim brojem projekata, ali

i listom klijenata sa kojima

sarađuje. Iako je reč o mla-

dom timu ljudi, zadiviće vas

njihova energija, ogromna

količina znanja, kreativnost i

ideje koje ovde nastaju.

http://www.datascience.rs/

https://thingsolver.com/



eKapija: Čime se sve danas bavi kompani-ja, koje sve proizvode/rešenja i usluge nudite svojim klijentima?

- Fokus kompanije Things Solver jeste na

rešenjima i proizvodima koji su zasnovani

na mašinskom učenju, veštačkoj inteli-

geniji i big data tehnologiji. Međutim,

vremenom smo se malo više okrenu-

li rešenjima koja su namenjena biznis

korisnicima i to nam zaista odlično ide.

Naš glavni proizvod jeste Coeus (Kios), ali

tu su i rešenja koja smo razvili za brojne

klijente.

Za Telekom Austria grupu, koja je inače

vlasnik kompanije VIP Mobile, kreirali

smo rešenje za optimizaciju mreže koje

koristi podatke, data science i mašinsko

učenje zarad lakšeg i boljeg donošenja

odluka, što dalje utiče na njihovu uštedu

i povećanje zarade. Jako smo ponosni na

taj projekat jer smo uspeli da napravi-

mo softver koji menja procese u jednoj

kompaniji. Takođe, za njih smo razvili i

rešenje za customer experience manage-

ment, koji služi za upravljanje podacima

i poboljšanje korisničkog iskustva kli-

jenata. Kolege iz VIP-a jako dobro su

prihvatile taj alat, koriste ga svakodnevno

i imaju benefite od toga.

Radimo i na drugim projektima, kao što

su turn analize, predikcija, plate za banke,

različite segmentacije, detekcija anom-

alija i slično. Zaista, širok je spektar pro-

jekata na kojima smo radili, ali najveći

fokus nam je na Coeus-u, jer je to ipak

proizvod, dok su ostalo rešenja.

eKapija: U kojim sve oblastima poslujete? Koja rešenja su se pokazala kao najpopu-larnija kod vaših klijenata?

- Things Solver posluje u oblastima kao

što su bankarstvo, telekomunikacije i

retail. Nešto manje smo zastupljeni i

u sektoru nekretnina. Za sada, najviše

klijenata imamo u sektoru telekomuni-

kacija, a onda slede retail i banking, gde

smo zastupljeni u podjednakoj meri.

Naše najpopularnije i trenutno najza-

stupljenije je rešenje koje radimo za

telekomunikacije, za optimizaciju radio

mreže. Koristi se u Telekom Austria grupi

i ima ogroman potencijal za dalje širenje.

Sledeći je Coeus koji u poslednje vreme

sve više predstavljamo kompanijama i

koji postaje sve interesantniji proizvod

kako kod postojećih, tako i kod potenci-

jalnih klijenata.

eKapija: Kako ocenjujete IT industriju u Srbiji?

- Mislim da je Srbija jako dobro mesto

za IT kompanije. Takođe, naši stručnjaci

imaju ogromno znanje i pružamo odličan

kvalitet usluga. Ipak, trebalo bi više da

nudimo konkretne proizvode, a da to

manje bude outsorcing. Mislim da mora-



mo da poradimo na tome, jer nećemo

moći da se takmičimo sa Indijom i dru-

gim velikim zemljama. Imamo ogroman

potencijal, naročito u data science oblas-

ti, pa i mi kroz zajednicu pokušavamo da

predstavimo Srbiju kao zemlju iz koje

dolaze dobri data stručnjaci. Ako se svi

zajedno potrudimo, mislim da možemo

biti jako dobri u tome i odlično se pozi-

cionirati.

eKapija: Da li ste prilikom pokretanja posla koristili neke subvencije i da li su one dostupne mladim stručnjacima u IT industriji?

- Subvencije danas jesu dostupne. Ono

zbog čega domaće firme nisu srećne

jeste subvencionisanje stranih kompani-

ja. Things Solver nije koristio nikakve

podsticaje kada je počinjao i sma-

tram da, zapravo, država i ne treba da

subvencioniše IT. Nama je za početak

dovoljna dobra ideja, laptop i internet.

Podsticaji i pomoć države potrebniji su

nekim drugim granama, kao što je poljo-

privreda. Mi se i bez pomoći možemo jako

dobro razvijati.

eKapija: Kako se borite sa konkurencijom, s obzirom na to da broj IT kompanija u Srbiji raste iz dana u dan?

- Things Solver je od samog starta izabrao

specifičnu nišu, specifičan deo IT indus-

trije. Samim tim, konkurenciju u Srbiji

imamo, ali ne u tolikoj meri. Smatram da

je konkurencija jako dobra i zdrava stvar.

Ne plašimo je se, već jedva čekamo da je

bude još više. To će i nas kao kompaniju

podstaći da idemo napred i budemo još

bolji.

eKapija: Veliki broj vaših kolega rešio je da napusti Srbiju i posao potraži u in-ostranstvu. Šta je to što je vas zadržalo ovde?

- Pre svega volim Srbiju, tu su mi porodica

i prijatelji, to je zapravo glavni razlog.

S druge strane, smatram da se u našoj

zemlji može jako dobro živeti od IT-ja,

možda čak i lepše i kvalitetnije nego vani.

Ipak, neke se stvari ovde moraju srediti,

u suprotnom, sve više mladih ljudi može

se odlučiti da ode i zemlje i potraži svoju

šansu u inostranstvu.

eKapija: Da li je i u kojoj meri Četvrta in-dustrijska revolucija zastupljena u Srbiji? Da li kaskamo za svetom?

- Things Solver ima klijente u Srbiji, ali

i Evropi i Americi. Samim tim, imali smo

priliku da se uverimo da za Evropom

gotovo uopšte ne kaskamo. Naš najveći

problem je to što smo malo tržište, gde

razvoj nije mnogo ubrzan. Kada je reč

o Americi, ni tu ne bih rekao da smo u

nekom mnogo lošijem položaju. Štaviše,

radeći sa klijentima i na data science pro-

jektima u Silicijumskoj dolini, gde je sve

nekako i počelo, uverili smo se da smo u

nekim domenima čak i bolji i brži od njih.

To je i za nas bio šok, jer smo smatrali

da su mnogo napredniji i da im ne treba

naše znanje. Ipak, pokazalo se da grešimo

i da im je i te kako potrebno.

eKapija: Kako ste stigli do Silicijumske doline?

- Preko društvene mreže LinkedIn, preko

koje zapravo i dobijamo veliki broj klijen-

ata. Mi u kompaniji nemamo tim zadužen

za prodaju, sve ide preko preporuke.

A, kao što vidite, te preporuke nekada

stignu i preko granica Srbije. Rekao bih

da je to znak da radimo dobar posao.

eKapija: Da li imate problem da objasnite klijentima šta je to što vi radite? Da li i dalje postoji otpor domaćih kompanija prema primeni inovativnih tehnologija u poslovanju?

- Da ste nas to pitali 2016. godine, kada

smo počinjali, odgovor bi bio potvrdan.

Danas se, međutim, situacija značajno

promenila. Dosta se priča o data science-

u, internetu stvari, mašinskom učenju i

veštačkoj inteligenciji, tako da ti pojmovi

našim klijentima nisu strani. Možda nivo

razumevanja nije uvek isti, ali svakako

znaju o čemu pričamo.

Kad je reč o otporu kompanija prema

novim tehnologijama, postoji i dalje, iako

u manjoj meri. Rekao bih da najveći

otpor nastaje zbog straha od toga da

će tehnologija ljudima oduzeti posao

i ukinuti neka radna mesta. Ipak, svi

zajedno moramo biti svesni toga da

moramo ići u korak sa svetom, i da nam

tehnologija značajno može unaprediti

poslovanje, ali i život. Moramo shvatiti

koje nam sve benefite donosi.

eKapija: Koji su planovi kompanije Things Solver za naredni period?

- Kompanija sve više ulaže u Coeus, jer je,

kako sam već pomenuo, proizvod nešto

što treba da izvozimo iz Srbije. To je

naša glavna strategija za naredni period.

Takođe, planiramo da se učvrstimo najpre

u regionu, a zatim i da nastavimo dalje

ka Evropi i Americi. Već sada smo u

procesu širenja, a kako firma bude rasla,

biće i novih radnih mesta. Trudimo se da

imamo neki normalan razvoj, da se ne

širimo prebrzo, a da opet imamo konstan-

tan rast. Ideja je da porastemo 2-3 puta u

naredne dve godine. Kompanija trenutno

ima 14 zaposlenih, a prošle godine nas

je bilo skoro tri puta manje. Želimo da

razvoj kompanije prati i finansijski rast,

i mogu da kažem da nam za sada dobro

ide.

Momir Đekić, Chief Disruption Officer TeleGroup Innovation

Inovacija - mera održivosti biznisa u digitalnoj ekonomiji

Momir Đekić



Sada se samo menjaju modaliteti promena u jednoj kompaniji, kaže u razgovoru za

eKapiju Momir Đekić, Chief Disruption Officer u okviru tima za inovacije u kompaniji

TeleGroup, i jedan od učesnika konferencije “Webiz edukacija - Digitalna ekonomija”

nedavno održane u Nišu.

Kako navodi, pre 20 godina nismo imali internet, pre 10 godina nismo imali ovako brz

internet, a pre dve, tri godine Instagram nije bio toliko bitna društvena mreža kao što je

danas. Zato u tom nizu promena, koje se dešavaju prebrzo, nikako i ne možemo govoriti

o jednoobraznom rešenju niti modelu koji se može primeniti za sve biznise u jednakoj

meri.

U svetu ne postoji

jednoobrazan model digitalne

transformacije, niti je “change

management” koji se odnosi

na promene u biznisu nešto

novo.



- Suština digitalne transformacije jeste

da kao kompanija prepoznate igru koju

igrate, da se zapitate da li treba da se

otisnete u transfromaciju svog biznisa

i zašto, i na koncu, da li zaista dobro

poznajete svoje korisnike i pružate li

im adekvatnu vrednost na tržištu. Dakle,

nulti korak je definisanje potrebe koju

imate kao kompanija, bilo da je reč o

tome da ne poslujete dobro, želite da

povećate profit, operativnu efikasnost ili

napravite razliku na tržištu - inovirate!

eKapija: Danas se u svim medijima, orga-nizacijama, državnim institucijama po-stavlja pitanje šta je digitalna transfor-macija. Međutim, kako ste pomenuli na panelu, treba definisati to šta digitalna transformacija nije?

- Transformacija nije kada zame-

nite naočare, šminku, frizuru ili sat.

Transformacija je kada, na primer, odete

u Indiju i odlučite da se ponašate kao

čovek koji živi u Indiji 20 dana, kako

biste videli da li je za vas to prihvatljivo

ili ne. To je prava transformacija. Takođe,

transformacija nije kada kupite novi CRM

softver za evidenciju poslovnih prilika.

Ljudi često misle da su se digitalno

transformisali ako investiraju u CRM,

ERP ili digitalni marketing. Ali to nije

dovoljno, a evo i zašto. Prvo, da biste efi-

kasno radili digitalni marketing morate

da znate da je to nemoguće ako ne

znate koje informacije dolaze sa tržišta,

kakva je percepcija kupaca onoga što vi

isporučujete, zatim onoga što isporučuje

vaša konkurencija, ali i onoga što vi

želite da isporučite. Ako to ne znate, koju

god strategiju digitalnog marketinga da

sprovedete, koji god tehnološki alat da

izaberete, nećete biti dovoljno uspešni i

bacićete novac.

eKapija: Pomenuli ste i da je važna prom-ena svesti, a nije tajna da ljudi u Srbiji teško menjaju navike i da, ako nam neki model daje rezultate, grčevito ga se držimo i odbijamo nešto novo. Kako to promeniti?

- Najpre moramo da razdvojimo ta dva

veoma važna aspekta - navika je jedno,

a svest nešto drugo. Čovek teško menja

navike, ali menja svest, čak i ako ostane

veran tim navikama. Prvi korak svesti je

biti informisan. Za početak, ljudi moraju

da imaju potrebu da promene svest. Kako

dolazimo do toga? Na žalost, ta je potre-

ba najčešće vođena iracionalnim stvari-

ma, pa ćete ljude strahom pokušavati

da motivišete da nešto rade. A onda se

bavite njihovom navikom. Moramo biti

svesni globalizacije i prilike koja nam

se pruža. Nije dovoljno da se oslanjamo

na znanja od juče, kako bismo održivo

poslovali sutra. Novo doba - nova pravila

igre. Ako ne promenimo svest, nerealno je

da očekujemo uspeh.

eKapija: Da li postoji neki obrazac koji ste primetili kod klijenata sa kojima ste radi-li, kada je reč o procesu transformacije. Šta je to što im je zajednička bolna tačka?

- Kompanije najčešće ne znaju svoje

vrednosti, nemaju strategiju - osim na

papiru - i ne komuniciraju svoju viziju i

misiju zaposlenima, nisu organizovane

korporativno, bez obzira što su odavno

prerasle preduzetnički okvir. I dalje su na

ceni lojalni zaposleni koji ne znaju svoj

posao i spremni su da rade ono što im se

kaže. Međutim, dokle god ne počnemo da

komuniciramo prave vrednosti, nećemo

biti sposobni ni da promenimo svest.

Kada dođem u kompaniju koja ima 100

ili 200 zaposlenih i pitam ih da li nji-

hovi zaposleni znaju koje su vrednosti

kompanije, nemaju odgovor. Takođe, kada

ih pitam šta je cilj osobe koja se bavi

razvojem u toj kompaniji, obično dobijem

odgovor da nemaju takvu osobu i sma-

traju da im ne treba. To je ono što treba

da se menja.

eKapija: Srbija uglavnom kaska za sve-tom i retko je prva u nečemu, sudeći po statistikama. Budući da se u poslednjih godinu dana aktivno priča o digitalnoj transformaciji, uvođenju novih tehnologi-ja, aplikacija... kako biste ocenili trenutni položaj Srbije na skali od 1 do 10?

- Srbija ima jednu stvar u kojoj je prva

u Evropi i koja je veoma važna. Prva je

po broju ljudi koji se bave kreativnim Momir Đekić na konferenciji “Webiz edukacija - Digitalna ekonomija”


www.enelps.com

Mi dizajniramoi gradimo Data Centre

EfikasnorešenjeMODULARNI KOMPAKTNI

MIKRODATA CENTRI

industrijama u odnosu na broj stanovnika.

S obzirom na to koliko zaostajemo za

svetom u nekim drugim oblastima, kada

je reč o digitalnoj transformaciji Srbija i

nije tako spora, u odnosu na ostale zemlje

regiona. Ipak, ako pričamo o digitalizaciji,

ne možemo uzeti u obzir samo jedan fak-

tor. Tako, ako je reč o digitalizaciji javne

uprave, Srbiji možemo dati šesticu, a ako

pak pričamo o navikama korisnika uslov-

ljenim i jazom generacija, onda je ocena

dosta slabija.

eKapija: U poslednje vreme pojavilo se dosta profesija koje pre nekoliko godina nismo mogli ni da zamislimo. Šta će to Četvrta industrijska revolucija doneti Sr-biji u narednih 10-15 godina, kada gov-orimo o novim poslovima, na šta da se fokusiramo?

- U kompaniji TeleGroup prošli smo kroz

važnu promenu unutar organizacije i

kreirali smo jedan spin-off koji se zove

TeleGroup Innovation.

Naš zadatak je da se bavimo inovacijama

na tržištu, kako bi matična kompanija u

narednim godinama uopšte imala šansu

da bude poželjan poslodavac za koga

žele da rade mladi ljudi. Naš stav je da

će mladi ljudi želeti da rade samo u kom-

panijama koje rade na “pametnim” stvari-

ma i koje komuniciraju određene vred-

nosti. Za nekih 15 godina 80% današnjih

zanimanja će postojati samo u tragovima,

dok će dominantna biti zanimanja koje

danas teško možemo i da percipiramo.

Kompanije moraju da shvate da je neo-

phodnost promene stvarna i da je možda

najvažnija ključna reč u tom procesu -

inovacija.

U narednih 10 godina kompanije koje

posluju na našem tržištu moraju pronaći

način da se promene - u prevodu men-

jaj se ili ćete zameniti. Mi kroz naš

Innovation tim na tome radimo sve

vreme. S jedne strane menjamo sebe, a sa

druge, pomažemo i drugim kompanijama

da pronađu svoje štihove iz novog špila.

eKapija: Na čemu će kompanija TeleGroup raditi u narednom periodu?

- TeleGroup je velika kompanija koja

pokriva čitav niz tehnoloških i poslovnih

aspekata unutar našeg, ali i tržišta

regiona. Kao i svaka druga kompanija,

trudićemo se da pokrijemo ozbiljnu širinu

delatnosti, kako bismo obezbedili prof-

itabilnost, jer je u Srbiji teško opstati

ako se baviš samo jednom delatnošću.

Takođe, naš Innovation tim će držati

ravnotežu tom širokom spektru poslovnih

aspekata, što je jako važno. Kada je reč o

planovima u transfromaciji poslovanja,

cilj nam je da nastavimo da pomažemo

kompanijama na tržištu Srbije ali i šire, da

shvate zašto je inovacija mera održivosti

biznisa u digitalnoj ekonomiji. Ovo je

posebno važno u kontekstu domaćeg

tržišta koje ima veliku širinu u poslovanju

i samim tim brani preveliki front.

http://www.enelps.com/servisni-centar.html

Peđa Petronijević, direktor GTC Srbija

Pratimo svetske trendove i donosimo ih u Srbiju

Realizacijom započetih

projekata kompanije GTC

Srbija, Beograd je tokom

2019. postao bogatiji za

još jedan tržni centar i dve

nove poslovne zgrade. I tu

se planovi kompanije ne

završavaju.

Peđa Petronijević

U fokusuU fokusu


Iako do kraja godine imamo još puna tri meseca, već sada možemo zaključiti da je 2019.

bila veoma uspešna za kompaniju GTC Srbija.

- Krajem maja 2019. godine naša kompanija je završila i pustila u rad Ada Mall, savre-

men i atraktivan tržni centar. Takođe, otvorili smo dve nove poslovne zgrade i garažu

sa 900 parking mesta u okviru kompleksa Green Heart, ukupne kvadrature 55.000 m2.

U planu je da poslednja, treća zgrada površine 6.000 m2, koja se nalazi u okviru istog

kompleksa, bude spremna za useljenje novih zakupaca na proleće 2020. godine - rekao

je za eKapiju Peđa Petronijević, direktor kompanije GTC Srbija.

Još jedan projekat koji će svakako obogatiti ponudu srpske prestonice kada je reč

o poslovnim prostorima jeste i GTC X. Prostiraće se na 30.000 m2 i biće smešten u

Bulevaru Milutina Milankovića.

U fokusuU fokusu


- Sprat veličine 2.000 m2 i podzemna

garaža na tri nivoa pokazali su se kao

izuzetno atraktivni potencijalnim zakup-

cima. Ceo kompleks karakteriše inovati-

van i autentičan dizajn, a interesovanje

potencijalnih zakupaca je više nego

zadovoljavajuće. Kao i u svim svojim

projektima, GTC pre svega insisitira na

efikasnosti i funkcionalnosti radnog pro-

stora i okruženju sa svim sadržajima

potrebnim zakupcima zgrade, a zatim te

elemente nadograđuje posebnim arhi-

tektonskim novitetima - kaže Petronijević.

Kako je pametna gradnja sve više prisut-

na u celom svetu, ni Srbija ne zaostaje za

ovim trendom.

- Internacionalne kompanije kao što je

naša teže tome da prate svetske trendove

i donose ih u Srbiju. Pametne zgrade

pre svega treba da smanje operativne

troškove bez smanjenja kvaliteta usluge

koja se pruža, kao i da zakupcima ponude

dodatne sadržaje i udobnost - kaže naš

sagovornik.

Na projektima izgradnje šoping centra

Ada Mall i poslovnog kompleksa Green

Heart kompanija GTC pokazala je i da

poslovne zgrade mogu pronaći inspi-

raciju u prirodi. Kako kažu, kompanija će

nastaviti sa tim trendom i u budućnosti.

- GTC insistira na novitetima i uvek

želimo da svojim zakupcima i posetio-

cima naših objekata, pored funkciona-

lnosti, obezbedimo i ambijent u kome

će uživati. Ljudi kažu da je sreća u

malim svakodnevnim stvarima i sigurni

smo da svi prepoznaju našu posvećenost

ideji da ljudima, koji gotovo ceo dan

borave u našim zgradama, obezbedimo

prirodan i ugodan prostor. Kratak pre-

dah uz kafu na terasi obasjanoj suncem

može da ulepša i najteže trenutke. Pored

estetskih novina, svaka zgrada kompanije

GTC je LEED sertifikovana, što je postalo

simbol odgovorne gradnje - ističe Peđa

Petronijević.

Kako navodi, cilj GTC-a su projekti pre-

poznatljivi po visokom nivou gradnje,

a ipak dovoljno fleksibilni, ostavljajući

klijentima prostora za sopstveni dizajn

enterijera.

- Ključnu stavku u projektovanju

i stvaranju takvih objekata predstav-

ljaju odgovornost prema okruženju

i upotreba tehnologija zasnovanih na

međunarodnim i evropskim standardima,

koje imaju za cilj održive zgrade, u isto

vreme proizvodeći visok nivo komfora.

U narednom periodu, fokus kompanije

GTC biće na završetku započetih pro-

jekata, dok dalji planovi zavise, pre svega,

od zahteva sa tržišta.

- Ovo tržište već duže vreme pokazuje

izuzetan potencijal, te se nadamo da će

se i investicione aktivnosti nastaviti istim

tempom - zaključuje Peđa Petronijević,

direktor kompanije GTC Srbija.

Projekat GTC X

Kompleks Green Heart

Mark Raben, CTO u kompaniji SAP za MEE

Čovek i tehnologija uvek idu zajedno

Tehnologija danas napreduje neslućenom brzinom što dovodi do toga da se često postavlja pitanje: mašina ili čovek? Isključuje li razvoj jednog ono drugo?

Ljudi i tehnologija imaju mnogo toga zajedničkog, pa ukoliko razumemo čoveka lakše

ćemo shvatiti tehnologiju i sve benefite koje nam ona donosi. Treba najpre da krenemo

od sebe, smatra Mark Raben, CTO kompanije SAP MEE. Jer, kako kaže, čovek je taj koji

stvara tehnologiju i to vekovima unazad. Jedna od prvih “tehnologija” bila je vatra.

- Kada je uspeo da kontroliše vatru, jedna od njenih primena bilo je i kuvanje. Kuvanjem

smo dobili ukusniju hranu koja nam je pružila poseban ugođaj, a koja nam u isto vreme

daje energiju i omogućava nam da opstanemo. Savladavanje vatre, razvoj poljoprivrede,

priprema hrane, sve su to neke vrste tehnologije, iako ih tako ne doživljavamo. Tako je

i sa mnogim drugim procesima - ponavljamo ih svakodnevno, učimo ih i na kraju usva-

jamo kao normalne - kaže Mark Raben za eKapiju.

Mark Raben

U fokusuU fokusu


https://www.markraben.com/

U fokusuU fokusu


Kada kažemo da je vatra predstavnik

stare tehnologije, možemo reći da je,

recimo, mašinsko učenje nova. Zajednička

im je dobrobit koju čovek stvara za sebe,

navodi Mark Raben, koji je svoje iskustvo

i doživljaj digitalnih tehnologija podelio

sa posetiocima Coming konferencije koja

je održana u Beogradu.

Digitalna transformacija nije jednosta-

van, a ni jednosmeran proces. Nije lako

nekoj kompaniji ili timu ljudi koji su

navikli na neki već postojeći, usklađen

sistem, objasniti kako im to tehnologije

mogu olakšati poslovanje. Zato u SAP-u

polaze od tri osnovne stvari.

- Prva je inspiracija. Pokažemo liderima

kompanija šta je sve moguće uraditi i koje

su vrednosti tehnologije. Zatim, praktični primeri, kada im pokažemo primere i

studije slučaja, kako bismo predočili šta

inovacije zapravo sve mogu da urade za

njih. I najvažnije - prenošenje ideje u delo,

jer nije da samo pričamo o inovacijama,

već i radimo konkretne stvari. Imamo

tim ljudi koji je zadužen za konkretne

projekte, radimo sa korisnicima kako bi

oni od inovacije, rada i tehnologije imali

vidljive benefite - kaže Raben za eKapiju

Kako ističe, poslednjih nekoliko godina

situacija se dosta promenila kada je reč

o primeni novih tehnologija, odnosno o

njihovom prihvatanju.

- Najveće promene u efikasnosti

poslovanja osete se kada se implemen-

tiraju pametne tehnologije. Njihova

implementacija moguća je na tri nivoa.

Prva je primena IT tehnologija kao

podrška osnovnim procesima u nekom

preduzeću, kako bi se dao doprinos raz-

voju u različitim oblastima, kao što su

računovodstvo, proizvodnja, market-

ing, ljudski resursi i druge linije biznisa.

Sledeća kategorija je primena tehnologi-

je sa direktnim ciljem pozicioniranja u

odnosnu na konkurenciju. Težite tome da

budete kvalitetniji, bolji “pametniji” od

njih. Treći nivo je korišćenje tehnologije u

okviru proizvoda i usluga koje kompanije

nude krajnjim korisnicima. Ne postoji

industrija koja je izuzeta, a primećujem

da kod naših korisnika sve više raste

svest o digitalizaciji, ne postoji otpor

prema inovacijama, kao što je to bilo

ranije. Za uspešnost digitalizacije neo-

phodan je fokus na implementaciju i

kasnije primenu tih tehnologija, što

kompanije uviđaju i pokazuju sve veće

interesovanje da započnu svoju digitalnu

transformaciju - ističe Mark.

S obzirom da se promene na tržištu

dešavaju prebrzo, postavlja se pitanje da

li kompanije mogu da prate taj tempo.

- Ako mene pitate, često smo skloni

da previše razmišljamo o nečemu, ana-

liziramo i samo pričamo o tome, a ne

preduzimamo konkretne korake. Poenta

je da morate da krenete, radite na pro-

meni, učite i uočavate benefite te trasn-

formacije. Problem je što većina lidera

U fokusuU fokusu


i kompanija traga za nekim trajnim

rešenjem, a zapravo, bolje je fokusirati se

na konkretne izazove i njihovo rešavanje,

kao i na mogućnosti tehnologije da nam

pomogne u tome. Danas ne smete čekati

predugo, tehnologija se razvija prebrzo, a

što duže čekate, veća je opasnost da ste

već zakasnili - kaže sagovornike Kapije.

Inovacija, kako kaže Mark Raben, nije

nešto što može da se planira. Međutim,

možete planirati njenu dalju primenu,

kako biste bili efikasniji.

- Uzmimo za primer autonomne auto-

mobile i kako tu tehnologiju možete

koristiti za povećanje sopstvene efikas-

nosti. Zamislite da ste vlasnik takvog

automobila, i s jedne strane, vozeći se u

njemu ne morate držati volan, već za to

vreme možete obavljati neki drugi posao.

Takođe, u vreme dok vi radite, on ne mora

biti parkiran ispred vaše kancelarije, već

ga možete poslati nazad na ulicu, gde će

funkcionisati kao kao autonomna taksi

služba. Na taj način, menja se i priroda

vašeg posla, a vi postajete efikasniji na

više nivoa.

Danas smo stigli do stadijuma Indu-

strijske revolucije 4.0 u kome je fokus na

novim tehnologijama kao što su IoT i/ili

Machine Learning. Tokom svoje prezent-

acije u okviru Coming konferencije, Mark

je slikovito na licu mesta, pokazao kako

tehnologija radi za nas. Kako prati pro-

cese u jednoj kompaniji i ukazuje nam

na postojeće probleme, ali nam i govori

šta bi trebalo uraditi kako bi se problem

rešio.

- Mašine danas mogu da čitaju, slušaju,

učimo ih da govore, pa čak i predviđaju.

Važno je da budemo svesni mogućnosti

koje nam tehnologija pruža. Iako smo

daleko odmakli u tom razvoju, mogućnosti

za napredak su i dalje ogromne. Zato

moramo da ih iskoristimo - istakao je

Raben.

Na pitanje čovek ili mašina, naš sagovo-

rnik kaže - i jedno i drugo. Za njega ta dva

pojma nikako ne mogu biti odvojena. I

sam razvoj tehnologije nije nešto čega

čovek treba da se boji.

- Tehnologija nikako ne može biti odvoje-

na od ljudskog bića. Kako sam već rekao,

čovek je taj koji je stvorio tehnologiju

i stvara je oduvek. Čak su vatra i točak

svojevrsne tehnologije drugog vremena.

Iskreno da vam kažem, ne plašim se ja

tehnologije, bojim se toga šta ljudi mogu

da urade sa njom, ako to žele. Uvek je

akcenat na tome šta ćete vi sami uraditi

sa tehnologijom, a za to je ključno da

budemo fleksibilni, sposobni da se prila-

godimo, prepoznamo prilike za napredak i

da sami nešto naučimo i rastemo zajedno

sa inovacijama - zaključuje razgovor za

naš portal Mark Raben iz kompanije SAP.

Drugi Sajam proizvodnih tehnologija

Novosadski sajam 24. i 25. oktobra 2019.

Drugi po redu Sajam proizvodnih tehnologija biće održan u hali Master na Novosadskom sajmu 24. i 25. oktobra 2019. godine. Sajam će predstaviti napredna softverska rešenja za proizvodnju, proizvodne mašine i alate, 3D štampu i 3D skeniranje i profesionalni hardver.

Prvi Sajam održan je oktobra 2018. godine na Šumadija sajmu u Kragujevcu i koncept

specijalizovanog događaja posvećenog industriji pokazao se veoma dobrim: sajam je

posetilo preko 500 profesionalaca iz 300 kompanija.

Sajam i ove godine organizuju Solfins 3D Kompanija i Strojotehnika, ali ovoga puta uz

podršku šest partnerskih kompanija koje se pridružuju organizaciji inspirisane uspešnim

prošlogodišnjim sajmom: Festo, Meusburger, EPH Fero, Key IT, BPP Group i Garant WIS.

Sa prošlogodišnjeg sajma u Kragujevcu

U fokusuU fokusu


O tome kako se javila ideja za orga-

nizaciju ovog specijalizovanog događaja

organizatori kažu:

- Kao pružaoci konsultantskih usluga i

rešenja za industriju, sa preko 300 kli-

jenata, želeli smo da iskoristimo svoju

centralnu poziciju u domaćoj industriji

kako bismo, pre svega klijentima, ali

i svim zainteresovanim profesionalcima

predstavili najnovija rešenja za razvoj

i proizvodnju koje koriste najuspešnije

firme u Srbiji. Tako je 2018. godine nasta-

la ideja ovakvog sajma, i nakon više nego

uspešne premijere Prvog Sajma proiz-

vodnih tehnologija u Kragujevcu, rešili

smo da događaj ponovimo i ove godine

ali na novoj lokaciji - kaže Srđan Živkov,

izvršni direktor Solfins 3D Kompanije.

Za Drugi sajam proizvodnih tehnologija

organizatori su izabrali Novi Sad, kao

centar oko koga gravitira desetine firmi

ove industrije, od Sremske Mitrovice

do Subotice, sa stotinama angažovanih

inženjera i visokokvalifikovanih profe-

sionalaca u svim fazama razvoja i proiz-

vodnje.

- Strojotehnika je na srpskom tržištu

prisutna kao vodeći distributer savre-

menih CNC mašina i alata za mašinsku

obradu, i fokusirani sajam je odličan for-

mat gde možemo da pokažemo u praksi,

ne samo proizvode, već i konkretne pred-

nosti naše ponude, da se sretnemo sa

svim našim klijentima, ali i da čujemo

trendove i želje tržišta - kaže Daniel

Radić, predstavnik Strojotehnike za Srbiju.

Sajamska ponuda za domaće kompanije

Sajam će na oko 2.000 m2 izložbenog

prostora predstaviti specijalizovana

softverska rešenja za 3D modelovanje,

simulacije, kontrolu kvaliteta, reverzni

inženjering, programiranje CNC mašina,

vizuelizaciju, kreiranje upustava, uprav-

ljanje dokumentacijom, procesima, pro-

jektima i poslovanje, kao i 3D štampu, 3D

skeniranje i mašinsku obradu - uživo.

Posetioci neće biti uslovljeni termi-

nima demonstracija i predavanja, već

će kompletna ponuda biti predstav-

ljana malim grupama ili pojedinačno,

oba dana, tokom celog radnog vremena

sajma, zahvaljujući angažmanu preko 30

aplikativnih inženjera i specijalista za

specifične oblasti rada.

- Pozivamo sve vlasnike i menadžere

kompanija, inženjere, tehnologe i oper-

atere CNC mašina i 3D štampača, pro-

fesore, nastavnike, studente i učenike

U fokusuU fokusu


U fokusu

tehničkih škola i fakulteta, ali i sve entuz-

ijaste, hobiste i ljubitelje tehnologija da

posete Sajam proizvodnih tehnologija

i da vide sve ono što je, ne samo tre-

nutno aktuelno, već i ono što će obeležiti

četvrtu industrijsku revoluciju koja se

odvija - kaže Srđan Živkov.

Solfins CAD/CAM Nagradni turnir

Na kraju prvog dana sajma, od 18 časova,

u sajamskoj hali biće održan Solfins

Nagradni turnir u 3D CAD modelovanju

u SolidWorks ili CATIA softveru (prema

izboru učesnika), i revijalni dvoboji u CAM

programiranju.

Na prethodnom CAD/CAM turniru

učestvovalo je preko 20 inženjera iz 15

kompanija, a pobednici su dobili vredne

nagrade: 3D miševe za inženjering, bes-

platno skeniranje i 3D štampu svojih

figura.. Ove godine organizator turnira,

Solfins 3D Kompanija, sprema još neka

iznenađenja za najbrže i najveštije CAD i

CAM korisnike.

Osigurajte najbolje iskustvo na Sajmu proizvodnih tehnologija

Kako bi gosti i posetioci sajma imali bolje

iskustvo i iskoristili događaj na najbolji

mogući način, organizatori su kompletnu

ponudu predstavili na internetu, zajedno

sa opcijama za zakazivanje sastanaka i

traženje sajamskih ponuda putem sajta.

Ulaz na Sajam je besplatan za sve pose-

tioce, uz prethodnu registraciju na sajtu

Solfinsa.

Kompletnu ponudu Sajma proizvodnih

tehnologija i upit za besplatnu registrac-

iju pronađite na sajtu Solfins 3D Kom-panije.

U fokusuU fokusu U fokusu

https://solfins.com/event/sajam-proizvodnih-tehnologija-novi-sad-2019-2019-10-24-2019-10-25-13/register

https://solfins.com/event/sajam-proizvodnih-tehnologija-novi-sad-2019-2019-10-24-2019-10-25-13/register

https://platobezanija.rs

Budućnost industrije

Digitalna transformacija uz ABB

upareni sa stalnim napretkom u performansama u digitalnoj funkcionalnosti radi

unapređenja komunikacije, analize podataka i prezentacije, izazivaju promene u glo-

balnim lancima snabdevanja zajedno sa suštinskim strukturalnim promenama u indus-

trijama.

U cilju održanja konkurentnosti u sredini koja je u ovoj meri promenljiva i ponude

proizvoda koji su u celosti prilagođeni u malim serijama, a na isplativ i održiv način,

industrijama je potreban ekosistem koji pokreće visoko povezana digitalna rešenja i

usluge: industriji je potrebna digitalizacija.

Digitalna tehnologija industrijske procese podiže na sledeći nivo. Digitalna tehnologija

unapređuje povezanost, kompatibilnost i saradnju, čineći da industrijska proizvodnja

i obrada budu fleksibilnije, produktivnije i efikasnije nego ranije. Digitalizacija indus-

Zahtevi za većom produktivnošću, sve kraći upotrebni vek proizvoda, trend ka masovnom individualnom prilagođavanju proizvoda i sve precizniji standardi za zaštitu životne sredine i usklađenosti sa zakonima,

Primena novih tehnologija u industrijiPrimena novih tehnologija u industriji




trije - u svakom od svojih nekoliko oblika,

uključujući četvrtu industrijsku revolu-

ciju, industrijski Internet Stvari, Indus-

triju 4.0, Kina 2025 i nadalje - ne samo

da optimizuje pojedinačne korake proiz-

vodnje ili obrade, već dovodi i do revo-

lucije u globalnim lancima snabdevanja

i ekosistemima. ABB je vodeći isporučilac

rešenja u ovoj oblasti, od kojih se mnoga

nude pod brendom ABB AbilityTM.

Preduslov digitalizacije je mogućnost

povezivanja sredstava kao što su alati,

mašine, materijali i zaposleni koji

učestvuju u lancu snabdevanja. Tako

se stvara veza između realnog, fizičkog

sveta i povezanog, digitalnog sveta. Ali,

ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez

standardizovanih komunikacionih proto-

kola i formata podataka kao i hardverskih

interfejsa. ABB je prisutan u vodećim

svetskim organizacijama za razvoj stan-

darda.

Kada mašine i različita oprema razumeju

značenje informacija jer koriste istu ter-

minologiju, razumeju i poruke koje se

razmenjuju međusobno i mogu reagovati

u skladu sa istim. Tako se stvaraju uslovi

koji su potrebni za njihovu nezavisnu

interakciju i izvršenje određenih zadata-

ka. Upotreba napredne tehnologije kao

što je industrijska veštačka inteligencija

jeste jedna od oblasti istraživanja i raz-

voja na koje se ABB fokusira u svom radu

na uvođenju autonomije u industriju.

Digitalni blizanac (Digital Twin), odnosno

digitalna kopija fizičkog sredstva, jeste

jedan element digitalizacije. Na ovaj

način se industrijama omogućava da

u značajnoj meri skrate vreme koje je

potrebno za razvoj, proizvodnju i testiran-

je prototipa i smanje troškove proizvod-

nje. Posedovanje konzistentnih podataka

tokom celog upotrebnog veka sredstva

jeste preduslov za uspešnu upotrebu dig-

italne tehnologije. Samo sredstvo može

biti proizvod, sistem ili fabrika. Digitalni

blizanac se može upotrebiti da unapredi

detalje proizvoda ili optimizuje specifične

oblasti u lancu snabdevanja.

Integritet podataka i mere sajber bezbed-

nosti osiguravaju da podaci u lancu snab-

devanja ostaju kompletni i neizmenjeni.

To je jedan način da se sakupe potrebne

informacije o optimizaciji iz podataka.

Ideja jeste da se ljudima posao u

današnjim operacijama olakša, a ne da

ljudi postanu suvišni. Naprotiv, autonom-

ni sistemi izvode jednolične, opasne ili

naporne zadatke i donose odluke u oblas-

tima gde intervencija ljudi nije potrebna.

Odluke su zaista autonomne tek kada

su ovi sistemi u stanju da donesu prave

odluke u situacijama koje nisu naučeni

(programirani) da rešavaju.

Automatizacija stvara visoko kvalitetne

poslove za ljude. Međutim, prema nalazi-

ma studije koju je sproveo ABB, da bi bili

https://new.abb.com/abb-ability

https://new.abb.com/news/detail/11242/digital-twin-a-key-software-component-of-industry-40



spremniji za poslove sutrašnjice, čak i

države koje su dobro opremljene, moraju

ponovo razmotriti svoje koncepte obra-

zovanja i obuke. ABB se već priprema za

budućnost kreirajući “sredinu digitalnih

radnih mesta” i obezbeđujući zaposlen-

ima intenzivne obuke iz oblasti alata za

digitalnu automatizaciju.

Kompanija ABB je aktivna i u univerz-

itetskom obrazovanju. Na primer, kom-

panija je osnovala “Jurgen Dormann

fondaciju za inženjersko obrazovanje”

2007. godine. Fondacija dodeljuje sti-

pendije studentima elektrotehnike širom

sveta koji prikazuju izuzetne akademske

rezultate i kojima su potrebni finansi-

jski resursi da nastave školovanje. ABB

istraživačka nagrada u čast Hubertus

von Grunberg uspostavljena je 2016.

godine. Dobitnici osvajaju 300.000 USD

stipendija za istraživanje a dodeljuje se

svake 3 godine.

ABB u Srbiji je 2012. godine ustanovio

godišnju nagradu najboljem student

na grupi predmenta iz Elektromotornih

pogona Elektrotehničkog fakulteta Uni-

verziteta u Beogradu. Nagrada obuhvata

jednomesečnu plaćenu stručnu praksu u

sedištu ABB-a u Beogradu i organizova-

no studijsko putovanje i obuku za ABB

frekventne regulatore u fabrici u Helsink-

iju, Finska.

Pored međusobne saradnje između

različitih elemenata i izražene autonomi-

je procesa u porastu, digitalizacija takođe

ima za cilj da postigne viši nivo održivosti.

Digitalna tehnologija može pomoći u

smanjenju štetnih posledica klimatskih

promena. ABB je kreirao svoj slogan

“Misije do nulte emisije” da promoviše

zaštitu životne sredine i ova misija je već

postigla značajne rezultate. ABB trenutno

generiše više od polovine svojih prihoda

preko ekoloških proizvoda i sistema; i taj

trend je u porastu. Kreiranje proizvoda

koji služe automatizaciji u privatnom i

komercijalnom sektoru pomažu u optimi-

zaciji energije i lakšoj kontroli električne

opreme. Ušteda energije do 30% se može

postići zahvaljujući digitalizaciji.

Kompanija ABB je konsolidovala bro-

jna rešenja iz oblasti digitalizacije za

industrije pod brendom ABB AbilityTM i

neprekidno širi svoju ponudu proizvoda

i servisa koje kreira na vrhunskim plat-

formama. Portfolio se trenutno sastoji od

oko 200 rešenja koja se mogu prilagoditi

potrebama korisnika.

https://new.abb.com/rs

https://new.abb.com/mission-to-zero

https://new.abb.com/abb-ability



Razvoj proizvoda sa integrisanim softverom baziran na testiranju

Veći kvalitet i jeftiniji razvoj uz Typhoon HIL

Softver je u sistemima za pomoć u vožnji. U klima uređajima koji prate nivo komfora u

prostoriji. U naprednom programu za vađenje fleka mašine za veš. U punjačima za tele-

fone (i u bateriji gde produžava njen vek trajanja, te sprečava pregrevanje i eksploziju).

U glavi tuša koja menja boju zavisno od temperature vode kojom se tuširamo. U avion-

skim sistemima koji olakšavaju rad pilotima i čine avio prevoz najbezbednijim oblikom

prevoza. Integrisani kontrolni softver je sveprisutan.

Međutim, metode obezbeđivanja kvaliteta ove vrste softvera nisu u potpunosti ispratile

njegovu ekspanziju. Prizemljene flote novih modela aviona, hitna nadogradnja softvera

koji kontroliše papučicu gasa u automobilima, povlačenje udarnog modela mobilnog

telefona, opoziv 10.000 električnih trotineta… Ovo su samo primeri koji su dospeli do

očiju javnosti, dok stotine hiljada sitnijih softverskih bagova prolaze kao novi sastavni

deo života koji većina ljudi rešava paljenjem i gašenjem uređaja.

Postoji, međutim, oblast gde je kvalitet kontrolnog softvera kritičan za funkcioni-

sanje celokupnog društva i privrede, i gde se trošak paljenja i gašenja sistema, da bi

se otklonio softverski kvar, meri milionskim gubicima: energetika. Drastično povećanje

Softver je svugde. Ne samo u

svojim očiglednim pojavnim

oblicima poput aplikacija

u telefonima, tabletima,

računarima, pametnim

satovima i televizorima,

ili servisima na internetu.

Softver je u svakoj pori našeg

života, od kućnih poslova

do struje u utikačima čiju

dostupnost uzimamo zdravo

za gotovo.

Demonstracija opreme kompanije Typhoon HIL na Simpozijumu o kontrolerima za mikromreže i distribuirane energetske resurse organizovanom na univerzetutu MIT 2017. godine

Pametna rešenja za uspešno poslovanjePametna rešenja za uspešno poslovanje


Primena novih tehnologija u industriji


broja softverski kontrolisanih uređaja u

energetskom sistemu i unapređenje dis-

tributivne mreže za potrebe elektrifi-

kacije drumskog saobraćaja prolaze van

očiju javnosti, uprkos tome što nepres-

tana dostupnost struje predstavlja temelj

savremenog načina života, što zahteve

za kvalitet softvera koji ovim sistemima

upravlja podiže na jedinstven nivo.

Kompanija Typhoon HIL Inc., čiji se

istraživačko razvojni centar nalazi u

Srbiji, stvorila je najbolje rešenje za raz-

voj novih softverski kontrolisanih uređaja

i sistema iz oblasti energetske elektron-

ike, bez obzira na to da li su pravljeni da

rade nezavisno od distributivne mreže ili

da budu spojeni na nju. Upotrebom ovih

rešenja, kontrolni softver može automats-

ki da se testira u svim fazama razvoja

- od prototipa do nadogradnje softve-

ra u postojećim uređajima. Pri tome,

ova rešenja odgovaraju na sve ključne

izazove s kojima se visokotehnološke

firme susreću: produktivnost, bezbednost,

nedostatak kvalifikovane radne snage i

specifičnost internih procesa razvoja.

Kontrolni softver čine desetine hiljada

linija koda koji su kolaborativno razvijali

programeri iz jednog ili više, nekada geo-

grafski odvojenih, timova. Ovakva kom-

pleksnost zahteva detaljno testiranje.

Paradoksalno, broj inženjera u razvoju

softvera često je i do pet puta veći od

broja inženjera koji se bave testiranjem i

kontrolom kvaliteta.

Upravo zbog toga, od timova koji se bave

testiranjem i kontrolom kvaliteta očekuje

se izuzetan nivo produktivnosti. Rešenja

kompanije Typhoon HIL odgovaraju na

ovaj izazov kroz mogućnost potpune

automatizacije testiranja uz automats-

ko generisanje izveštaja. Na taj način,

test inženjeri mogu na najbrži mogući

način da obezbede povratnu informaciju

razvojnom timu o kvalitetu novonapi-

sanog kontrolnog softvera. Time se stvara

neprestana povratna petlja između raz-

vojnog tima i tima za kontrolu kvaliteta,

koja obezbeđuje da čak i najmanje iter-

acije softvera budu proverene u hiljad-

ama različitih test scenarija i da se svaka

greška uoči skoro momentalno.

Produktivnost povećava i vertikalna

integracija: kompletan softver i hard-

ver proizvodi Typhoon HIL, pa testiranje

može odmah da počne, bez dugotra-

jne integracije i podešavanja različitih

delova test okruženja od različitih

proizvođača. Upravo zbog toga, vodeći

svetski proizvođači - Schneider Electric,

ABB, Woordward, AVL i stotine drugih

- koriste Typhoon HIL rešenja za razvoj

i predsertifikaciju solarnih pretvarača,

sistema za skladištenje električne ener-

gije, kontrolnih sistema za elektromotore,

sistema za upravljanje mikromrežama i

slično.

Bez obzira da li se razvija softver za

pretvarač od 3 kW, pogonski sistem

električnog automobila od 300 kW,

punjači za električne automobile od uku-

pno 1 MW ili kontroler mikromreže od 5

MW, Typhoon HIL omogućava da se kon-

trolni softver testira bez ikakvog rizika,

na radnom stolu, tj. bez potrebe da se

koriste skupa laboratorijska postrojenja.

HIL emulatori sa vremenskim korakom od

50 ns emuliraju energetski deo uređaja

(npr. IGBT tranzistore, elektromotore,

baterijske ćelije itd.), dok se kontrolni

softver povezuje direktno na emulaciju.

Budući da kontrolni softver “ne zna” da u

stvari upravlja emuliranim energetskim

sistemom, inženjeri mogu da direktno

testiraju ponašanje softvera, bez rizika

- poput kratkih spojeva, uništenih prototi-

pa ili čak eksplozija - koji su neminovnost

tradicionalnog testiranja.

Osim povećane produktivnosti i inher-

entne bezbednosti, ovakvo rešenje

omogućava i da se prevaziđe nedostatak

kvalifikovane radne snage, jer postojeći

inženjerski kadar može da obavi trostru-

ko ili četvorostruko više testiranja uz

manji utrošak vremena. Konačno, pošto

se automatizacija testiranja bazira na

trenutno najpopularnijem programskom

jeziku - Pythonu - svaki tim može da

testiranje prilagodi svojim procesima u

svega nekoliko dodatnih linija automa-

tizacionog koda.

Na ovaj način, razvoj baziran na testiranju

neizostavno povećava kvalitet softvera,

a kroz povećanje produktivnosti i rano

otkrivanje grešaka pojeftinjuje njegov

razvoj, čime i Typhoon HIL i korisnici

njihove opreme daju opipljiv doprinos

razvoju nove, transakcione energetske

mreže, te digitalizaciji, dekarbonizaciji i

decentralizaciji električne energije.

Typhoon HIL Microgrid Testbed, potpuno vertikalno integrisano rešenje za razvoj kontrolnog softvera baziran na testiranju



Primena novih tehnologija u industriji

Coeus

Platforma koja kompanijama nudi “pamet” mašinskog učenja za bolje razumevanje potrošača

Domaća kompanija Things Solver se od osnivanja uspešno bavi upravljanjem velikom količinom podataka i izvlačenjem značajnih uvida korišćenjem prediktivnih modela.

Odabir adekvatnog modela mašinskog učenja podrazumeva razumevanje industrije u

kojoj se klijent nalazi i posvećenost problemu koji traži rešenje iz podataka. Cilj Things

Solver tima, koga čine većinom Data Scientist-i, Data Inžinjeri i Frontend developeri, je

kreiranje alata koji doprinose rastu vrednosti biznisa.

Proteklih godina rada sa podacima, Things Solver je nastojao da objedini modele

mašinskog učenja koji rezultiraju pouzdanom predikcijom ponašanja potrošača u

budućnosti. Tokom evolucije i razvoja, nastala je ideja o kreiranju jedinstvene platforme

koja uz pomoć pomenutih modela pruža višedimenzionalnu podršku poslovanju.



Za trocifren procenat rasta kompanije

Things Solver u 2019. godini znatne

zasluge nosi upravo razvoj nove plat-

forme Coeus (Kios).

Coeus je danas uslužni softver koji, iz

poslovnih podataka, izvlači primen-

ljive informacije i znanje. Rezultat su

konstruktivne sugestije za donošenje

poslovnih odluka.

Coeus platforma je osmišljena kao

podrška prodajnim timovima da istražuju

i pronalaze trendove u svojim podacima

i da donose pravovremene odluke na

osnovu predikcija koje sugerišu modeli

mašinskog učenja. Posebna pogodnost

korisnicima platforme je što nudi nekoliko

paketa korišćenja, sa ciljem da se prila-

godi količini podataka i kompleksnošću

zahteva koje nameće delatnost klijenta.

U okviru različitih paketa korišćenja, kli-

jentu se nudi nekoliko opcija integracije,

tehnička podrška, kao i opcija razvijanja

dodatnih modela specifičnih samo za

potrebe datog korisnika.

Modul korisničkog profila smatra se jed-

nim od najkorisnijih alata koji integriše

sve podatke koje kompanija ima o svom

kupcu sa raznih izvora podataka, a u

skladu sa industrijom za koju je Coeus

namenjen. Važno je napomenuti da pored

sirovih podataka o kupcu, ovaj modul

nudi i izlaz prediktivnih modela koji gov-

ore o preferencijama kupca u budućnosti.

Na stranici ovog modula može se naći

trend potrošnje određenog kupca, vred-

nost kupca za kompaniju, koliko je vero-

vatno da će kupiti sledeći proizvod i koji,

te u kom segmentu kupaca se on nala-

zi u odnosu na zabeleženo potrošačko

ponašanje.

Najveća vrednost biznisu iz perspektive

korisnika Coeus-a je personalizovan pris-

tup i predložen tretman ka svakom kupcu.

Ovaj modul je idelan alat za prepozna-

vanje kupčevih preferencija u kupovini

pri samom kontaktu sa njim, bilo da je

on došao do šaltera da se informiše,

pozvao korisnički servis ili obavlja kupo-

vinu na kasi. Modul korisničkog profila je

najefikasniji alat za razumevanje svakog

pojedinačnog kupca.

Pored modula korisničkog servisa koji se

fokusira na kupca pojedinačno, izdvaja

se i modul koji ima primenu u kreiranju

promocija proizvoda i usluga određenoj

grupi kupaca. Nije iznenađujuće da se

ovaj modul naziva Kreator kampanje.

Vrednost Kreatora kampanje je da uz

pomoć višekriterijumske selekcije kreira

idealan skup kupaca koji nose najveću

verovatnoću da će kupiti proizvod koji

je predmet promocije, ali i da isfiltrira

samo one kupce čija je procenjena vred-

nost za kompaniju u skladu sa budžetom

kampanje. Ovu mogućnost daju mu pre-

diktivni modeli preporuke i vrednost

korisničkog ciklusa kupca. Cilj ovog

modula je targetiranje samo adekvatnih

kupaca.

Ovakav pristup kao rezultat daje efikasne

kampanje uz povećanje procenta kupaca

koji reaguju na promociju. Nakon ere

agresivnog marketinga, danas moramo

biti veoma obazrivi da neadekvatnim

pristupom ne oteramo kupce već osetljive

na količinu promotivnog materijala koje

svakodnevno dobijaju. Kreator kampanje

modul nastoji da stekne i zadrži poveren-

je koje klijent ima kod svojih potrošača.

Za sve radoznale korisnike platforme,

Coeus nudi razne zanimljive uvide kroz

vizualizaciju - bilo da želite da saznate iz

kojih delova na mapi vam dolaze različiti

tipovi kupaca ili da vidite kako kupci

menjaju ponašanje kroz vreme.

Coeus je vremenom akumulirao i imple-

mentirao znatiželjna pitanja korisnika i

otvoren je i za vaše sugestije kroz demo

verziju za koju se možete prijaviti na sajtu

Things Solver-a.

Coeus je do sada primenu našao u ban-

karstvu, maloprodaji i telekomunikaci-

jama, a u planu je razvijanje dodatnih

modula za industrije koje imaju sličan

pristup svojim potrošačima.

https://thingsolver.com/contacts/



Tehnologija budućnosti u UNIQA osiguranju

Zahvaljujući ovom inovativnom servisu korisnici mogu da, tokom samo jednog video

poziva sa proceniteljem, snime nastala oštećenja na imovini i vozilima, i razmene svu

neophodnu dokumentaciju, zbog čega proces isplate šteta traje do 48 sati.

Ovakav vid komunikacije omogućen je uz pomoć Videochat rešenja razvijenog od

nemačke kompanije Purpleview, koju na našem tržištu zastupa ICTS DOO Beograd.

Prethodne sedmice, javnost

je upoznata da je UNIQA

osiguranje prvo u regionu

koje je svojim klijentima

omogućilo da procenu štete

na imovini ili motornom

vozilu obave u potpunosti

onlajn uz pomoć Video -

procene šteta.

Rešenja za pametne gradoveRešenja za pametne gradove


Pametna rešenja za uspešno poslovanje


- Od sredine 2017. godine mi zastupamo

Purpleview u regionu i možemo reći

da smo imali dobar uspeh od 2018.

godine kada smo uradili prvu instalaciju

za banku u Srbiji, a ove godine se to

nastavilo sa instalacijom kod klijenata u

Hrvatskoj i Srbiji. Ideja za video procenu

šteta, došla je na jednoj demo prezentaci-

ji video chat rešenja u UNIQA osiguranju,

u prvi mah smo bili zatečeni pitanjem o

mogućoj upotrebi video chat platforme

za video procenu šteta. Posle prezent-

acije, razmotrili smo moguće opcije za

rešenje i tu je sve počelo. Od tog trenutka

je prošlo mnogo faza - od korišćenja

postojećeg modula koji je dosta zavisio

od internet konekcije, loših fotografija,

do toga da je proizvođač prihvatio da

napravi potpuno nov modul za fotograf-

isanje u real time koji fotografiše u istoj

rezoluciji koja je na kameri mobilnog

uređaja - kažu u ICTS-u.

- Platforma podržava i Remote signature,

ali ta oblast još nije zakonski regulisana

u Srbiji, tako da kada i to bude rešeno,

imaćemo 100% zaokružen proces u banci,

osiguranju, javnoj upravi - kažu u ICTS-u.

Inženjeri ICTS DOO Beograd, od ove

godine rade i na dodatnom razvoju,

kreirajući WEB interfejse za monitoring

i izveštavanje, koji će omogućiti koris-

nicima da pored upotrebe modula unutar

aplikacije, dobiju i povratne informacije

od klijenata, kreiraju statistiku za internu

analizu i nadziru rad platforme u realnom

vremenu.

Platforma je potpuno WEB bazirana - kli-

jentu nije potrebna dodatna aplikacija da

bi asistirao procenitelju u fotografisanju,

dovoljan je mobilni telefon ili tablet,

browser i internet konekcija. Ono što je

razlikuje od sličnih na tržištu je ceo set

dodatnih funkcija koje pruža agentu/

procenitelju: slanje i prijem fajlova, co-

browsing, video identifikaciju, deljenje

ekrana i interaktivni mod (klijent kroz

browser može da popunjava formulare,

word, excel dokumenta i slično).

Sem u video proceni i prijavi šteta, ovaj

softver je upotrebljen u bankarskom sek-

toru za kreiranje virtuelnih filijala, koje

omogućavaju klijentima da bez dolaska

u banku završe razgovor sa svojim ličnim

bankarom, popune formulare, a doku-

menta dobiju na kućnu adresu na potpis.

Da li je pametno živeti u pametnom gradu?

Na ovo pitanje mogli biste da pronađete širok spektar odgovora - od onih koji idu u prilog tezi da je ova tehnologija pravi način da se život učini humanijim, do onih koji u njoj vide pretnju po privatnost pojedinca.

Kroz istoriju se pokazalo da velike tehnološke promene, a pametni gradovi to jesu, iza-

zivaju otpor kao i kontraverzne reakcije i mišljenja.

Bez obzira kog ste stanovišta, neosporna je činjenica da je tehnologija uvek bila kritična

sila u evoluciji različitih civilizacija i nas kao vrste u celini. Od organizovanja u prve

naseobine, izuma točka, preko prve industrijske revolucije do danas, tehnološki razvoj

je pratio razvoj našeg društva i uticao na način kako živimo, na zgrade u kojima živimo

i radimo, i urbani prostor kao ravan u kojoj se odvija naša svakodnevica.



Pametna rešenja za uspešno poslovanje



Život se danas odvija brzo, brže nego

ikada ranije. I pored toga, u velikim gra-

dovima protok ljudi i saobraćaja često

je usporen zbog načina na koji su oni

organizovani.

Kako urbanizacija, industrijalizacija

i potrošnja rastu i pritisci na životnu

sredinu se povećavaju. Sve to, vrlo direkt-

no utiče na nas i sadržaj kojim je ispun-

jen svaki naš dan.

Pametni gradovi, i oni koji teže da to

u bliskoj budućnosti postanu, integrišu

tehnologiju tako da čitavo urbano

okruženje učine humanijim.

Zahvaljujući pametnim telefonima i

aplikacijama pametnih gradova, menjaju

se životi građana i način na koji gradske

službe sa njima komuniciraju. Osim što

im pružaju bitne informacije otvaraju se i

za dvosmernu komunikaciju.

Mogućnost građana da komuniciraju sa

gradskim vlastima svoja mišljenja, prob-

leme i utiske čine gradove fleksibilnijim i

odgovornijim, pa se kvalitet života menja

u mnogim segmentima: sigurnost, zdrav-

lje, kvalitet životne sredine i vazduha,

energetska efikasnost, društvena pove-

zanost i građanska participacija, troškovi

života i sl.

Imati prave informacije u pravo vreme

je naravno bitno, ipak pametni grad nije

sveden samo na instaliranje digitalnih

aplikacija koje obezbeđuju bolju informi-

sanost. Zahvaljujući ovoj tehnologi-

ji moguće je prikupiti velike količine

podataka u realnom vremenu koje treba

da posluže pri donošenju boljih odluka

koje će dodatno da unaprede svakodn-

evicu.

I pored svih očiglednih prednosti,

dosadašnja iskustva su raznolika. Uspeh

uvođenja i funkcionisanja ove tehnologije

zavisi pre svega od nasleđenih infrastruk-

turnih sistema, regulative, ali i početnog

polazišta.

Razvijene zemlje nisu u prednosti kada

je reč o uspostavljanju pametnih gra-

dova kao standardnog principa za orga-

nizovanje života u gradovima. Naprotiv,

često imaju velike probleme sa prom-

enama regulative i čvrsto postavljenim

sistemima. Uključivanje nove tehnologije

u takve sisteme može da bude veliki

izazov.

Srbija je relativno nova u primeni ovih

tehnologija. Na prvi pogled to možda

deluje kao nedostatak, u stvari je glavna

prednost da se pametni gradovi uvedu

brzo i efikasno - zbog sistema koji može

da se gradi i nadograđuje i regulative

koja se razvija paralelno tako da na jedan

praktičan način isprati njihovo uvođenje.

Osim tehnologije i regulative, pravovre-

mena, nesmetana i nesebična razmena

znanja i iskustava takođe je bitan faktor

uspeha u implementaciji.

AIGO je kompanija koja poboljšanje

uslova i standarda okruženja u kome

posluje vidi kao bitan deo svoje misije.

Nju ostvaruje kreiranjem inovativnih

hardversko-softverskih rešenja koja

unapređuju poslovanje velikog broja

kompanija i aktivnim deljenjem znanja

i iskustava iz različitih oblasti IT indus-

trije. Organizovanjem panel diskusija i

drugih sličnih inicijativa sa predstavnic-

ima državne administracije i vodećim

ekspertima iz IT zajednice edukuje tržište

kako bismo zajedno stvorili uslove da

na pametan način živimo u pametnim

gradovima.

metamorworks/shutterstock.com



Siemens Mobility sprovodi modernizaciju sistema kontrole semafora u Beogradu

Grad Beograd je sa kompanijom Siemens Mobility sklopio ugovor u trajanju od 3 godine o sprovođenju projekta modernizacije sistema kontrole semafora putne mreže Beograda, a ugovor je zasnovan na planu grada u cilju jačanja Beograda kao modernog evropskog grada visoke klase.

Modernizacija će pokrivati deo Beograda i obuhvatiće više od 300 raskrsnica.

Imajući u vidu statistiku koja kaže da se u Beogradu registruje preko 4.000 dodatnih

automobila mesečno, što svakodnevno izaziva saobraćajne gužve, projekat ima za cilj da

primeni mere koje će povećati protok saobraćaja kako za individualni saobraćaj, tako i

za javni prevoz, i u isto vreme smanji emisije gasova izazvane saobraćajem.

Digitalizacija u poljoprivrediDigitalizacija u poljoprivredi


Rešenja za pametne gradove


- Ovo je značajan projekat za kompan-

iju Siemens Mobility u širem regionu.

Sa dugogodišnjim iskustvom koje

ima naša kompanija kao stručnjak za

saobraćajne sisteme, mi, zajedno sa gra-

dom Beogradom, pravimo revoluciona-

rni korak ka tome da Beograd postane

evropski grad vrhunske klase u oblas-

ti saobraćaja. Ova vrsta projekta je do

sada jedinstvena u Srbiji i celokupnom

regionu, a i šire - rekao je Udo Ajhlinger,

generalni direktor kompanije Siemens

u Srbiji.

Sistem prikuplja podatke o saobraćaju

koje pružaju senzori koji kvantitativno i

anonimno nadgledaju količinu saobraćaja

raznih učesnika na putu, kao što su vozila

i javni prevoz. Korišćenjem alata za pri-

kupljanje podataka o saobraćaju i inteli-

gentnih algoritama saobraćaja, građani

Beograda manje će vremena trošiti na

putovanje, npr. između kuće i posla.

- Ovim projektom u Beogradu će biti

primenjene nove tehnologije - one koje

imaju gradovi kao što su Beč, Minhen,

London itd. - na više od 300 raskrsnica

u Beogradu. Izuzetno smo ponosni na

činjenicu da će baš Siemens Mobility

sprovesti ovaj projekat. Nastojaćemo da

opravdamo poverenje, za dobrobit grada

- dodao je gospodin Ajhlinger.

Da bi se ovo postiglo, implementiraće

se kompletni adaptivni sistem upravl-

janja mrežom saobraćaja svetske klase,

uz korišćenje podataka o saobraćaju u

realnom vremenu za poboljšanje param-

etara protoka saobraćaja povezanih sa

mrežom: skraćeno vreme putovanja,

svođenje broja zaustavljanja na mini-

mum, smanjenje emisija izduvnih gas-

ova i zagađenja gradskom bukom, kao i

troškova, kako za putnike tako i za oper-

atere javnog prevoza u Beogradu.

Precizna poljoprivreda 15 godina Trimble Ag GNSS navigacije u SrbijiPrecizna poljoprivreda - Termin sa mnogo značenja i različitih definicija. Uključuje precizno planiranje, merenje, navigaciju, setvu, prihranu, zaštitu i drugo. Zajednički imenilac svemu je precizno pozicioniranje - funkcija bez koje nema precizne navigacije i primene bilo kojih agrotehničkih mera koje zavise od pozicije u prostoru.

Ključ za precizno pozicioniranje su globalni satelitski navigacioni sistemi (GNSS), gde

je najpoznatiji američki GPS (Global Positioning System), pokrenut 1978. kao vojni

program.

Prvi komercijalni GPS za precizna merenja ikada - napravila je kompanija Trimble

Navigation 1984. godine. Kao pionir u razvoju tehnologije, Trimble je razvio više od

1000 patenata, koji predstavljaju osnovu preciznog pozicioniranja pomoću satelita. Za

preciznu poljoprivredu od ključnog značaja je Trimble RTK tehnologija, predstavljena

1994. godine, koja je postala opšte prihvaćen standard za precizno pozicioniranje u

realnom vremenu, tačnosti 2,5 cm (1 inč) i bolje. Već godinu dana kasnije Livona je

zvanično predstavila Trimble GPS tehnologiju u Srbiji, čime je počela primena profe-

sionalnih GPS uređaja u brojnim inženjerskim i drugim oblastima.

Trimble Autopilot za savršeno precizno navođenje poljoprivrednih mašina



Rešenja za pametne gradove



Prvi Trimble AgGPS prijemnici, projek-

tovani za primene u poljoprivredi, pred-

stavljeni su samo nekoliko godina kas-

nije. Od tada do danas, Trimble redom

osvaja nova rešenja koja nalaze značajne

primene u poljoprivredi i šire. Posebno

izdvajamo Trimble VRS tehnologiju, koja

je omogućila precizno pozicioniranje

bilo gde na području države, pokrivene

mrežom permanentnih stanica (AGROS

mreža u Srbiji, uspostavljena 2004.

godine od strane Republičkog geodetsk-

og zavoda).

Za samo četiri decenije, od lansiranja

prvog GPS satelita u orbitu, stigli smo do

centimetarske tačnosti u traktoru i pre-

ciznog vođenja poljoprivrednih mašina

koje se nije moglo ni zamisliti. Danas su

traktori često opremljeni navigacionim

sistemima sa automatskim upravljan-

jem, uključujući vođenje i upravljanje

priključnih mašina.

Gde je tu Srbija? Prve Trimble sisteme

za preciznu navigaciju u poljoprivredi

Livona je predstavila 2004. godine.

Komercijalna ekspanzija ovih sistema

počinje dve godine kasnije, kada je

Trimble predstavio revolucionarne navi-

gatore serije Trimble EZ-Guide. Od tada

do danas našim poljima kreće se više

hiljada traktora i drugih mašina oprem-

ljenih Trimblovim sistemima za preciznu

navigaciju, dok su oblasti primene davno

prešle sa puke navigacije na razmenu

podataka u realnom vremenu, praćenje

i upravljanje proizvodnjom u sistemu

međusobno povezanih poljoprivrednih

mašina, od njive do kancelarije i obrnuto.

Primenom Trimble GNSS navigatora

dobija se čitav niz podataka o izvršenim

aktivnostima, uključujući obrađene

površine, efektivno vreme rada i kretanja

mašina, utrošak materijala, ostvarene pri-

nose i brojne druge informacije. Bez

ikakvog ličnog angažmana rukovaoca,

ovi podaci beleže se automatski i pred-

stavljaju dragoceni skup podataka koji

omogućuje detaljnu analizu izvršenih

radova i bolje planiranje narednih

aktivnosti.

Pored podataka dostavljenih od strane

Trimble GNSS navigatora, sve češće su

raspoloživi i drugi podaci od ostalih

povezanih uređaja. Zahvaljujući ISOBUS

tehnologiji Trimble navigatori predstav-

ljaju univerzalne terminale za koman-

dovanje svim povezanim ISOBUS kom-

patibilnim mašinama, uključujući sejalice,

rasipače, prskalice i druge radne mašine.

Najtraženiji Trimble Ag proizvodi u Srbiji

Srbija ide u korak sa najrazvijenijim

zemljama, sasvim je jasno. To potvrđuje

najčešći izbor poljoprivrednika u

Srbiji - sistem Trimble Autopilot - koji

omogućuje automatsko vođenje i uprav-

ljanje mašinama. Kao univerzalan sistem

može se ugraditi u najsavremenije pol-

joprivredne mašine (traktore, kombajne,

samohodne prskalice), potpuno spremne

za ovu tehnologiju, kao i tehnološki jed-

nostavniju ili stariju mehanizaciju, gde se

automatsko upravljanje ostvaruje ugrad-

njom dodatnih komponenti.

Tipična tačnost autopilota iznosi

2,5 cm, što ih čini primenljivim i za

najzahtevnije poljoprivredne operacije

(setva, međuredna kultivacija, formiranje

bankova u povrtarstvu i sl.).

Očigledne koristi od Trimble sistema pre-

poznao je široki krug korisnika u Srbiji, od

porodičnih gazdinstva sa posedima od 50

ha, do velikih poljoprivrednih kompanija,

Trimble AutoSync za automatsku sinhronizaciju podataka teren-biro-mobilni uređaj



sa više desetina hiljada hektara obradive

površine.

Direktne uštede u radu postižu se elimi-

nacijom preklopa i razmaka između pro-

hoda, uz smanjenje troškova goriva i

inputa čak do 20%. Smanjeni su i troškovi

mehanizacije, kojoj je produžen radni vek,

a poslovi se izvršavaju brže i efikasnije,

uz neuporedivo manji zamor rukovaoca

mašinama.

Jednako su značajne indirektne uštede,

ostvarene lakšim poštovanjem opti-

malnih agrotehničkih rokova, manjim

štetama na usevima zbog ranije nepre-

ciznog rada, uz manje grešaka rukovaoca.

Preciznim radom ostvaruje se i bolji pri-

nos, odnosno veći profit.

Pored autopilota, prisutnih na većem

broju srednjih i velikih poljoprivrednih

gazdinstva u Srbiji, sve češća je prime-

na još naprednijih Trimble sistema, koji

omogućuju varijabilnu primenu đubriva i

semena na parcelama, sekcijsku kontrolu

mašina, mapiranje prinosa, bežični pre-

nos podataka i brojna druga rešenja.

Našim njivama kreću se gotovo svi proiz-

vodi iz bogatog Trimble portfolija, uz

naglašeni interes za nova i još naprednija

rešenja. Među njima posebno ističemo

nedavno najavljene Trimble autonomne

sisteme, koji će omogućiti rad traktora

i kombajna bez prisustva rukovaoca u

kabini.

Stručnjaci Livone sa pažnjom prate raz-

voj novih tehnologija i pripremaju se za

budućnost.

O Livoni d.o.o.

Livona d.o.o. je privatno preduzeće

posvećeno geoprostornim tehnologijama

u službi inženjerskih i drugih oblasti, sa

posebnim osvrtom na preciznu poljo-

privredu. Kao jedini ovlašćeni Trimble

distributer u Srbiji, još od 1995. godine,

Livona se nametnula kao pionir i lider u

primeni profesionalnih GNSS sistema u

Srbiji i regionu, postavljajući standarde

za primenu ovih tehnologija. Livona

je dobitnik prestižne titule “Trimble

Distributer godine” 2002, 2014. i 2016.

godine.

Autori: Ljubiša Adžemović, Mitar Jovanović – Livona d.o.o. Beograd - www.livona.rs

http://www.livona.rs/

tematski bilten oktobar 2019 pametni novi svet · tematski bilten: pametni novi svet - Četvrta...

Documents