4_sspecijalni nacini obrade

Prof. dr Ilija Komljenović OPŠTE RATARSTVO

47

Specijalni načini osnovne obrade Navesti ćemo nekoliko specijalnih načina obrade zemljišta koji imaju uglavnom meliorativni karakter.

Zapravo, oni se retko koriste i to u slučajevima kada se neko zemljište privodi iskorištavanju u proizvodnji

hrane. Ove mere su vrlo skupe, te pripadaju karakteru investicija.

1. Izbacivanje peska radi popravljanja teksture antropogenog sloja zemljišta. Primenjuje se

samo gdje se u dubini profila nalazi sloj peska, a na površini teška glina. Vađenje peska se vrši pomoću

posebne mašine koja ima beskonačnu pužnicu. Ona prodire u dubinu zemljišta do sloja peska i izbacuje

ga na površinu pod uglom od 450. Izbačeni pesak zahvaća rotirajuća zvezda i jednoliko ga raspoređuje

po površini u širinu 200-300 cm. Posle toga, teškim tanjiračama ili frezom se pesak izmeša sa

površinskim delom zemljišta. Ovakva mašina se primenjuje na polderima u Holandiji.

2. Prebacivanje horizonata sa nižeg na viši novo u

profilu i to tako što se peskoviti, lakši sloj postavlja bliže

površini, čime se postiže brža infiltracija u descedentnom

pravcu. To se postiže tako da se taj lakši sloj podigne "sprat"

više. Operacija se izvodi posebnim vrlo velikim dubinskim

rahljačem koji radi na dubini do 200 cm. On na donjem delu

ima metalno proširenje (krila). Prolazeći kroz masu zemljišta

na većoj dubini pod određenim uglom, podiže lakši sloj

zemljišta do visine krila i tu ga ostavlja. Na taj način, teksturno

lakši sloj zemljišta bude postavljen bliže površini, odnosno

ispod mekote, pa se voda brže infiltrira i kreće descedentno. Krilni dubinski rahljač za premeštanje

horizonata

3. Primena eksploziva poznata je u poljoprivredi za tretiranje zemljišta prilikom razbijanja vrlo

debelih, kompaktnih glinovitih slojeva koji se ne mogu dovoljno razrahliti na drugi način obrade, zatim

za probijanje sloja orštajna koji je neprobojan za prolaz vode i korenja. Ni jedan način obrade zemljište

tako radikalno ne razrahljuje, sitni i meša kao eksploziv. Rukovanje eksplozivom je stručan i opasan

posao, zato ga u dogovoru sa agronomima izvode za to obučeni ljudi.

4.

Dopunska obrada zemljišta

Posle oranja, poorana površina je gruba jer je drobljenje i usitnjavanje postignuto u najgrubljem obliku,

što onemogućava potpuno iskorištavanje i dobijanje maksimalnih prinosa. Zato se pristupa pripremi njenog

površinskog sloja. Zemljište mora biti pripremljeno tako da je idealno izdrobljeno, usitnjeno, da grudve ne

sprečavaju i ometaju pokrivanje semena i njegovo klijanje. Dopunska obrada zemljišta ima isključivo karakter

površinske obrade.

Operacije koje se obavljaju pri dopunskoj obradi zemljišta, odnosno predsetvenoj pripremi površinskog

(setvenog) sloja zemljišta su: brananje (vlačenje), ravnanje (finiširanje), kultiviranje, valjanje, drljanje, kao i

obrada rotacionim oruđima - integralna obrada. Cilj ovih operacija je usitnjavanje plitkog sloja ornice i stvaranje

uslova za klijanje i nicanje semena i dalji porast i razviće kulturnih biljaka.

Brananje

Osnovna namena brane je izravnavanje površinskog plitkog rastresitog

sloja zemljišta do 3 cm dubine. Brananjem se zemljište "seče", lomi tanka

pokorica na površini. Učinak se brananja sastoji u smanjenju evaporacije,

zemljište se zagrejava, sitni, a površina poravnava, aktiviraju se mikroroganizmi

a korovi se provociraju na klijanje i nicanje. Primenjuje se na lakšim, strukturnim

i nezakorovljenim zemljištima, rano u proleće, na oranju koje je obavljeno u

letnje-jesenjem periodu prethodne godine. Pravi je momenat za brananje onda

kad vrhovi brazda sa sunčane strane pobele odnosno, onda kada su se prosušili, a

sa suprotne strane su još vlažni. Ta intervencija se još naziva zatvaranje

brazde. Brana od drvenih

gredica


48

Ako je zemljište suviše suvo i sklono rasprašivanju brananje se ne preporučuje jer tada dolazi do

nakupljanja sitnih agregata u mikrodepresijama (mineralni koloidi) te ukoliko dođe do padavina - kiša, stvara

se debela pokorica. Brana se takođe ne primenjuje ako je zemljište suviše vlažno.

Pravac brananja obično je ukoso u odnosu na pravac oranja, sem u slučaju težih, glinovitih zemljišta,

kada se ova operacija obavlja popreko na pravac oranja. Brzina rada je 6 - 8 km/sat. Ova se operacija praktikuje i

pri rasturanju krtičnjaka na travnjacima.

Ima nekoliko konstrukcija brana, a prema potrebi može se izraditi i na samom gospodarstvu.

Jednostavna brana je izrađena od nekoliko paralelno postavljenih drvenih gredica koje su međusobno spojene

lancima. Umesto drvenih gredica mogu poslužiti metalni obručevi, metalne šipke itd.

Ravnanje zemljišta

Potreba za ravnanjem zemljišta u dopunskoj obradi javlja se kao

posledica nekvalitetno izvedene osnovne obrade. Za ovaj posao više nego

kod drugih operacija mora se voditi računa o stanju vlažnosti zemljišta. Ako

je zemljište vlažno dolazi do kvarenja strukture, razmazivanja, zbijanja, a

potom raspucavanja. Ravnanje se primenjuje u cilju sistematizacije terena,

izravnavanja prirodnih depresija ili uzvišenja koja ometaju normalan rad

mehanizacije za osnovnu i dopunsku obradu zemljišta u sistemima

intenzivne biljne proizvodnje.

Danas se u tu svrhu koriste ravnjači, skreperi, greberi, finišeri. Naša

mašinogradnja (IMT) izrađuje na srednjim i teškim traktorima točkašima

ravnjač upravljan hidrauličnim sistemom, sa nožicama čiji se ugao može

menjati. Primenom ovih oruđa postiže se ravna, mrvičasta i rahla površina

zemljišta. Ravnjač

Drljanje

Pravilno izvedeno drljanje predstavlja vrlo koristan zahvat u obradi zemljišta, kojim se postiže stvaranje

rastresitog površinskog sloja zemljišta kao idealne podloge za klijanje semena i nicanje biljaka. Dubina rada

drljače je 6 - 7 cm, a najbolje efekte postiže ako je zemljište umerene vlažnosti (40 - 50 % PVK).

Nošena kombinovana drljača Šema rada drljače

Drljanjem se razbija pokorica formirana kao posledica obilnih padavina, čime se stvaraju povoljni

uslovi za aeraciju što poboljšava toplinsko stanje i disanje zemljišta, agregati se isitnjuju, njegova površina

poravnava pri čemu se suzbijaju krovi. Dobar učinak i kvalitet rada postiže se pri brzini 6 - 8 km/sat.

Pri drljanju zemljišta pokazuje se specifičnost drljača a sto je sortiranje agregata zemljišta. Nakon

primene drljače, na površini ostaju krupnije grudice, a ispod njih sitnije. Sortiranje agregata zemljišta vezano je

za radni organ drljače, a to je zub raznog oblika i dužine. Može se reći da nijedno drugo oruđe kao drljača nije

tako efikasno u mehaničkom uništenju korova u početnim fazama njegova rasta. Najpogodnije je vreme za

uništavanje korova drljanjem, kada semenke korova isklijaju, a primarne se stabljičice korova poput belih

konaca nalaze ispod površine zemljišta, dakle, pre nicanja. Agrotehničko pravilo je da se na teškim zemljištima

primenjuju teže drljače, dok se na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, uglavnom upotrebljavaju lake

drljače.

Na parceli se može drljati u svim smerovima, uzduž brazda, dijagonalno, okomito na brazde i cik-cak.

Na grebenastoj površini nakon prethodne obrade, najbolje je drljati dijagonalno ili okomito na vrhove brazda.


49

Danas se u upotrebi nalaze različiti tipovi drljača: krute i ogibljene, zatim mrežaste, livadske drljače,

klateće, rotacione, kao i plevilice (čupaju korove i plitko usitnjavaju zemljište).

Tanjiranje

Osnovna uloga tanjiranja je da poorano zemljište iseče, usitni i izmeša. Ovo je posledica činjenice da za

radne organe tanjirača ima diskove (tanjire), koji bez obzira bili oni punog (glatkog) ili izrezanog (nazubljenog)

oboda rade na principu rotacije. Na radnom organu (tanjiru), delovi zemljišta prevaljuju razne dužine puta, bliže

centru tanjira kraći, a idući prema obodu tanjira duži put. Radni organi tanjirače ulaze u zemljište od 10 do 15

cm a maksimalno nešto više od 20 cm. Rad tanjirače ovisi o veličini tanjira, o uglu između poluosovina i o

opterećenju oruđa. Tanjirača sa većim promerom diskova redovito mogu dublje ulaziti u zemljište, a prodiranje

je to jače što je manji ugao između poluosovina i ako je tanjirača jače opterećena. Kada su poluosovine

izravnane, tanjirača ne obrađuje zemljište.

Vučena offset tanjirača Nošena tandem tanjirača

Optimalno vreme izvođenja tanjiranja je kod sadržaja zemljišne vlage na nivou 40 - 50 % od poljskog

vodnog kapaciteta (MVK).

Brzina rada tanjirače obično se kreće oko 4,5 - 5 km/sat, odnosno 8 km/sat u cilju boljeg sitnjenja

zemljišta.

Tanjiranjem se meša đubrivo (organsko i mineralno) a osim

toga i otvara put plugu na zbitim travnjacima i detelištima pre

preoravanja. Važno je istaći da tanjiranje ne sme biti poslednji zahvat

obrade na oranici, jer iza tanjirače površina ostaje grebenasta, zato

nakon tanjiranja treba zemljište poravnati drljačom.

U agregatiranju tanjirača važan je proporcionalan odnos snage

traktora prema broju radnih organa. Pri obavljanju plitkog tanjiranja,

minimalno potrebna snaga po disku je 0,73 kW (1 KS), dok je za

duboko tanjiranje potrebna snaga 1,47 kW (2 KS).

S obzirom na konstrukciju, tanjirače se dele na jednostruke

(dve poluosovine) o dvostruke (četiri poluosovine). Princip rad tanjirače Jednostruke tanjirače su nošene, a dvostruke su vučene ili polunošene. Posebna konstrukcija su offset

tanjirače, čije su poluosovine pomaknute u stranu. Pogodne su za obradu zemljišta u širokim nasadima,

prvenstveno u voćnjacima. Posebnu grupu čine tanjiraste ljuštilice. Koriste se za ljuštenje strništa nakon žetve

strnina. Imaju veliki broj tanjira ili baterija diskova, koja im omogućava da se lako prilagođava neravninama

zemljišta. širokog su zahvata i imaju veliki učinak po jedinici vremena.

Plošno kultiviranje

Plošnim kultiviranjem se zemljište intenzivnije rahli i sitni, odnosno meša zemljište, ali se sloj zemljišta

zahvaćen obradom ne okreće.

Kultiviranje je delotvoran način mehaničkog uništavanja korova, a samo ograničeno upotrebljava za

mešanje mineralnih đubriva. Plošno kultiviranje se po pravilu nastavlja na oranje, pogotovo ako se poorano

zemljište sleglo ili se od kiša zbilo. Kadkad je plošna kultivacija prva operacija na lakšim zemljištima i u

aridnijem klimatu.


50

Važno je da se zemljište kultivira u vreme povoljne vlažnosti zemljišta. Ako je zemljište prevlažno, na

površinu izbacuje mokre grude koje se kasnije brzo stvrdnu. Ako je zemljište suho, oruđe teško ulazi u

zemljište te lome komade zemljišta.

Plošni kultivator Plošno kultiviranje

Kod teškog, zbitog i suhog zemljišta, kultivator ne može ući u zemljište. Smer kretanja kultivator ne

ide uzduž brazde, nego dijagonalno, jer ako se kultivator kreće uzduž brazde, radni organi kultivatora jednim

delom obrađuju naprazno, odnosno, prolaze između sastava brazda. Ako je zemljište pre kultiviranja poravnano,

onda se kultiviranje vrši okomito na smer oranja. Kultivatori iza sebe ostavljaju grebenastu površinu, pa je posle

toga potrebno izvršiti drljanje.

Dubina kultiviranje se kreće od 5 do 30 cm a u proseku 10 do 15 cm. Prosečna radna brzina je 7 km/h.

Pored plošnih kultivatora postoje međurednim kultivatori o kojima će biti reči u poglavlju nege gajenih biljaka.

Valjanje

Namena valjanja kao agrotehničke mere je poravnavanje površinskog sloja zemljišta, pojačanje

kapilarnog penjanja vode, uspostavljanje fizičkog kontakta semena i zemljišta, razbijanje busena (grudvi) i

pokorice, provociranje korova na nicanje Valjanjem zemljišta postaju hladnija ali se povećava vodljivost toplote.

Valjanjem se također mogu uništavati korovi ili ih provocirati na aktivan život. Valjci s glatkim plaštom ne

mogu izravno uništavati korov, već potiču na klijanje i nicanje, pa se onda uništavaju sledećim zahvatima

obrade. Valjci neravnih plašteva izravno uništavaju korove ali samo u početnim stadijuma rasta. Agrotehničko

pravilo je da valjanje oranica glatkim valjcima ne sme biti poslednja agrotehnička operacija, kod travnjaka

naprotiv to je kadkad i potrebno. Posle valjanja površinu zemljišta treba prorahliti kako ne bi došlo do stvaranja

pokorice. Sloj zemljišta zbit valjcima nije debeo, a kreće se između 5 i 20 cm. Lagani valjci zbijaju do 5, srednje

teški do 15 a teški ili specijalni paker valjci do 20 cm dubine.

Glatki valjak Rad glatkog valjka

Za valjanje su najpogodnija zemljišta osrednje vlažnosti u suprotnom se ne postiže očekivani efekat,

naprotiv, može se učiniti veća šteta na stanje zemljišta (utiskivanje krupnih suvih gruda u zemljište ili stvaranje

debele pokorice ukoliko je zemljište jako vlažno).


51

Na ravnoj površini nakon osnovne obrade zemljišta, može se valjati uzduž, okomito pa čak i

dijagonalno na smer oranja

Ima mnogo oruđa za valjanje. Uglavnom se dele na valjke s glatkim i neravnim plaštem. Po broju

cilindarskih delova, oni se dalje dele na jednodelne, trodelne, peterodelne i višedelne. Valjak ne može biti

dvodelan, jer bi između dva cilindra ostalo nepovaljano zemljište. U principu, bolji su višedelni valjci od

jednodelnih jer se mogu prilagođavati neravninama zemljišta.

Po težini valjci mogu biti lagani, srednje teški i teški, zatim valjci sa cilindrima većeg i manjeg

promera. Valjci manjeg promera jače razbijaju grude, a većeg promera dublje zbijaju zemljište.

U poslednje vreme u primeni su kombinovana oruđa (kultivator + valjak) koji izuzetno efikasno sitne

zemljište, paravnavaju površinu i stvaraju idealne uslove za setvu.

Obrada zemljišta frezom

Obrada zemljišta rotacionim oruđima predstavlja integralnu obradu zemljišta, s obzirom da se u jednom

prohodu stvara supstrat, dovoljno pripremljen za setvu - sadnju.

Freza se primenjuje prilikom privođenja zemljišta kulturi, za uklanjanje spontane biljne vegetacije,

homogeniziranja unetih materija (đubriva, pesticida, strukturo-obrazujućih materija) i zemljišta. Freza može biti

vučena i nošena. Radni delovi mrve, sitne i bacaju delove zemljišta uvis koji udaraju u zaštitni poklopac i tu

padaju. Taj deo je homogen i može se izvršiti setva. Freza obično zahvata samo deo ornice (15-25 cm) i

uključuje osnovnu, dopunsku obradu pa je zemljište u jednom potezu sposobno da primi seme.

Princip rada freze Rad freze u polju Traktorska nošena freza

Radna brzina kretanja freze je 1,5 - 7,5 km/sat. Pri optimalnim uslovima, primenom freze se stvara

idealna struktura zemljišta, koja na žalost nije stabilna jer je stvorena u jednom momentu na veštački način, pod

uticajem mehaničkih sila. Zbog toga se zemljište brzo sleže. Na koloidnim zemljištima nestabilne strukture se

nakon obilnih kiša stvara debela pokorica, o čemu svakako treba voditi računa.

Danas se opravdano smatra da je freza s obzirom na učinak gotovo nezamenjivo oruđe za obradu teških,

koherentnih tala u nepovoljnom stanju za obradu, za potpuno mešanje bilo koje materije s zemljištem i kad u

jednom zahvatu treba prirediti zemljište za setvu (sadnju).

Obrada zemljišta rotacionom lopatom

Princip rada jeste rotacija ekscentrično uzglobljenih radnih organa na

horizontalnom vratilu (nema širu primenu kod nas). Rotirajućom se lopatom ili

prvi put obrađuje i tada je to osnovna operacija obrade, ili se primenjuje kao

dopunski zahvat nakon izvršenog oranja. Mehanička lopata još može poslužiti za

unošenje organskih materija u zemljište (stajnjak, siderati, mineralna đubriva). To

je oruđe osobito pogodno za obradu teških žilavih zemljišta, za sprečavanje

stvaranja bolesti tabana pluga. Upravo u gorim uslovima proizvodnje, rotirajuća

lopata omogućuje finalizaciju obrade za setvu (sadnju). Dubina rada rotirajuće

lopate je do 35 cm.

Radni organ rotirajuće lopate


52

Obrada zemljišta rotirajućom motikom

Ovim načinom se obrađuje plitki površinski sloj s ciljem pokorice i suzbijanja korova. Ovom se

traktorskom rotirajućem oruđu okretanje radnih organa postiže kretanjem traktora odnosno oruđa kroz tlo.

Radni organ rotirajuće motike Rotirajuća motika

Rotirajuća motika vrlo plitko, površinski rahli

zemljište. Pri tome razbija tanku pokoricu, mehanički uništava

korov u klijanju i nicanju. To je glavna namena ovog oruđa, a

primenjuje se u početnom rastu gajenih biljaka, i to onih šireg

razmaka setve (okopavinski usevi).

Rad rotirajuće motike

Ogrtanje

Sastoji se u ogrtanju prizemnih delova biljke rastresitom, sitnom zemljom (krompir). Nakon ogrtanja, u

redovima biljaka nastaju humci. Ogrtanje je moguće kod kultura širokog razmaka setve, odnosno sadnje

(okopavine). Svrha ogrtanja je bolji rast podzemnih organa biljaka (gomolja), brže sušenje i grejanje teškog

zemljišta kada je godina vlažna, učvršćenje useva visokog rasta na lakom zemljištu protiv jačih vetrova

(kukuruz). Ogrtanjem se usput uništava korov.

Ogrtanje ima i svojih nedostataka, a to je poskupljenje režijskih troškova, suhi grebenovi na suhom

zemljištu smetaju pri skidanju useva i daljnjoj obradi, pogotovo za sušne godine, jer je ogrnuta površina jače

osušena zbog povećane površine i evaporacije.

Ovaj način obrade zemljišta je napušten za kukuruz i druge okopavine osim za krompir.

Oruđe za ogrtanje okopovina posebne konstrukcije Rad ogrtača


53

Agregatiranje oruđa za obradu zemljišta

U današnjim uslovima, racionalnom korišćenju rada i sredstava, blagovremenom izvršavanju planiranih

operacija u optimalnim agrotehničkim rokovima u manjem

broju prohoda teške mehanizacije, pravilno agregatiranje

oruđa ima izuzetan značaj. Naime, svaka radna operacija u

obradi zemljišta je delimična, što znači da se pri obradi

zemljišta intenzivno gazi proizvodna površina što utiče na

pogoršanje fizičkih osobina zemljišta. Da bi se ovo izbeglo,

moguće je koristiti mašine koje u jednom prohodu vrše više

radnih operacija i na taj način smanji broj prohoda. Kod

kombinovanih zahvata obrade najvažnije je iskoristiti

povoljno stanje vlažnosti zemljišta što je vrlo bitno za

kvalitet izvedene operacije. Time se stvaraju najpovoljniji Vučeni setvospremač (teški) Multitiller

uslovi za klijanje i nicanje.

Danas se agregatiranje oruđa najčešće koriste za dopunsku obradu zemljišta. Ona su širokozahvatna da

se smanji broj prohoda a time i gaženje. Međutim, postoje i brojne druge izvedbe u kojem je povezana osnovna i

dopunska obrada zemljišta, npr., osnovna obrada rotirajućim oruđima+priprema zemljišta drljanjem i ježastim

valjcima ili sa šupljim cilindrima+setva (rotosem sistem).

Jedno od najsavremenijih rešenja jeste mašina koja istovremeno obavlja sledeće operacije: osnovnu

obradu zemljišta diskosnim oruđem, ravnanje površine, drljanje, aplikaciju mineralnih đubriva i pesticida,

valjanje i setvu (tilter, maxicultivator).

Sistemi obrade zemljišta

Spajanjem odvojenih načina obrade zemljišta u agrotehničku logičku celinu nastaje sistem obrade

zemljišta. On je prilagođen ekološkim i proizvodnim uslovima da bi se što bolje iskoristilo zemljište za gajenje

biljaka, a istodobno to nije zatvorena celina, nego postoji u kontinuitetu gajenja biljaka sa sezonskim uklapanjem

u intervale određene za obradu zemljišta.

Na sistem obrade zemljišta deluje veći broj faktora kao što su klima, zemljište, reljef, đubrenje, sistem

biljne proizvodnje, izvor energije i oruđa za obradu, nivoa ulaganja u gajenje kultura itd. Prema ovome se vidi,

da su zemljište i klima konstantni činioci, a sve ostalo su promenljivi. Prema tome, nema univerzalnog sistema

obrade zemljišta za celu agrosferu, on je regionalan a ponegde i lokalan. Na istom mestu, sistem obrade se

menja.

Svaki sistem obrade ima i nedostatke, ali je najbolji onaj sistem obrade koji je optimalno usklađen s

osobinama zemljišta i klime, sa zahtevima gajenih biljaka a istodobno treba najmanje rada.

Iz gora razloga ćemo izložiti sisteme obrade koji su prilagođeni našim uslovima. To su zapravo klasični

sistemi obrade jer se kod nas najčešće koriste.

Postoji tri sistema obrade zemljišta a to su:

1. Sistem obrade zemljišta na oranicama.

2. Sistem obrade zemljišta za drvenaste kulture.

3. Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice.

Sistem obrade zemljišta na oranici Ovde je dominantna sezona setve/sadnje, pa se na oranici sistemi obrade dele na:

1. Sistem obrade za ozimine (jesenska setva).

2. Sistem obrade za jarine (proletna setva).

3. Sistem obrade za interpolirane useve (kasna proletna i letna setva)


54

Sistem obrade za ozimine

Zajedničko za ozimine je da se seju na prelazu leta u jesen i u jesen. Ozimine izdrže nepovoljan zimski

period odnosno prezimljuju. S prolećem nastavljaju vegetaciju, a dozrevaju u toplom delu godine pod uslovom

da nisu višegodišnje biljke.

U našim proizvodnim uslovima je agrotehnički zadatak sistema obrade zemljišta za ozimine, da se

pripremi povoljan supstrat do optimalnog roka setve. Pri tome treba naglasiti, da u ovom sistemu nema potrebe

da se oborine sakupljaju u zemljištu jer ozimine i onako prolaze hladno-vlažni period, u kojem ima prekomerne

vlage.

Sistem obrade zemljišta za ozimine ima nekoliko varijanata ovisno o slobodnim intervalima između

preduseva i termina setve ozimina. Sledeća tabela prikazuje neke varijante sistema obrade zemljišta za ozimine.

Varijante sistema obrade zemljišta za ozimine

Redni

broj Leto Jesen

1. Vrlo plitko oranje strništa+plitko letnje oranje Duboko oranje, dopunska obrada

2. Vrlo plitka obrada zemljišta (stnjikanje) Duboko oranje, dopunska obrada

3. Oranje za setvu (duboko oranje) Dopunska obrada

4. Strnjikanje+ duboko oranje -

5. - Plitko oranje+duboko oranje, dopunska obrada

6. - Duboko oranje, dopunska obrada

U našim uslovima se danas primenjuje varijanta dubokog oranja i s dopunskom obradom u jesen.

Ostale varijante se zbog racionalizacije i smanjenja režijskih troškova gotovo više ne primenjuju. Drugi razlog je

plodored, odnosno predusev. Predusev ozimina u nas je redovito neka jara okopavina, koja se ubire u jesen

(kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa itd), pa nema dovoljno vremena za primenu ostalih varijanti obrade

zemljišta.

Duboko oranje ili oranje za setvu

To je najdublji zahvat obrade zemljišta za ozimine, a obavlja se raonim plugom (ponegde diskosnim).

Prosečna dubina oranja varira 20-30 cm. U zadnje vreme, na teksturno lakšim zemljištima primenjuje se

tanjiranje teškim tanjiračama, imajući u vidu olakotnu okolnost da strnine (pšenica, ječam, ovas) imaju slabije

razvijen korenov sistem. Setveno oranje se obavezno povezuje s prethodnim osnovnim đubrenjem. Ukoliko pri

berbi ili žetve preduseva, žetveni ostaci nisu usitnjeni, vrši se njihovo sitnjenja (tarupiranje). Ako to nije

moguće, primenjuju se plugovi sa visokim klirensom da ne bi došlo do zagušenja žetvenim ostacima. U tom

slučaju dolazi do iskakanja pluga iz brazde, što nije poželjno, jer je tada kvalitet oranja vrlo loš.

Dopunska ili površinska finalna obrada

Za finalizaciju obrade nakon lošijeg oranja može poslužiti tanjiranje i drljanje, eventualno i kultivator.

Ako je zemljište dobro poorano u vreme povoljne vlažnosti na tlima lakše strukture, dovoljno je koristiti samo

setvospremač. Da bi se neravnine prilikom oranja ispravile, dobro je da se setvospremačem ide dijagonalno na

smer brazde.

Neka od oruđa za dopunsku obradu zemljišta


55

Budući da se radi o kulturama koje prolaze kroz vrlo nepovoljan godišnji period (zimu) s niskim

temperaturama i obiljem oborina, to se u finalizaciji obrade treba držati pravila, da setvena površina ne bude

previše usitnjena jer se lakše zakorovi a usevi jače mrznu. Zato se u ovoj fazi obrade ne primenjuje freza, ne

brana se teškom branom niti radikalno drlja. Iako krupniji agregati na setvenoj površini ne pružaju lepu sliku,

ipak je takva površinska struktura povoljnija za usev jer se biljke bolje odupiru izvlačenju od mraza

(golomrazica) i zaštićenije su od ledenih vetrova ako nema snežnog pokrivača.

Sistem obrade zemljišta za jarine

Ovaj sistem obrade se odnosi na useve koji se seju/sade nakon zime, odnosno početkom proleća i u

proleće, a kao jednogodišnji završavaju vegetaciju kasno leti ili u jesen. Agrotehnički zadatak sistema obrade

zemljišta za jarine je da stvori povoljan supstrat do optimalnog termina setve jarih useva. On u našim uslovima,

također ima zadatak da sakuplja vlagu u hladnom i vlažnom periodu jeseni i zime i da je čuva u toplom delu

godine.

Sistem obrade zemljišta za jarine može se realizovati prema intervalu slobodnog zemljišta između

preduseva i sledećeg useva. Taj interval može biti dug, tako da obuhvati sve sezone (leto, jesen, zimu i proleće),

ili jako kratak. Mereno vremenskim intervalom, to je raspon od 10 meseci do svega nekoliko dana.

U sledećoj tabeli, dat je prikaz varijanti sistema obrade zemljišta za jarine.

Varijante sistema obrade zemljišta za jarine

Redni

broj

Godišnje doba

Leto Jesen Zima

1. Strnjikanje + letno oranje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada

2. Strnjikanje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada

3. Strnjikanje + letno oranje Duboko oranje sa ili bez podrivanja Vrlo plitko oranje+dopunska

obrada

4. Strnjikanje+duboko oranje - Dopunska obrada

5. Duboko oranje sa ili bez

podrivanja Eventualno plitka obrada Dopunska obrada

6. - Duboko oranje sa ili bez podrivanja Dopunska obrada

7. - - Proletno setveno oranje+dopunska

obrada

8. - - Vrlo plitko oranje+oranje za

setvu+dopunska obrada

Dana se u nas najčešće primenjuje nekoliko varijanti sistema obrade za jarine, a to su: 1. strnikanje u

leto, duboko oranje u jesen i predsetvena priprema u proleće, 2. duboko oranje u jesen i predsetvena

priprema zemljišta u proleće i 3. oranje za setvu u proleće + predsetvena priprema zemljišta.

Strnikanje

Strnikanje (prašenje, ljuštenje strništa) se obavlja nakon žetve strnina u leto. Strnikanje se vrši

plugovima strnikašima ili tanjiračama ljuštilicama. To je plitka obrada od 10 cm dubine. Uloga strnikanje je da

se sačuva vlaga nakon skidanja strnina, da se u zemljište unesu žetveni ostaci, unište tek ponikli korova a oni

koji nisu ponikli da se isprovociraju na klijanje nicanje. Bitno je da se odmah nakon žetve i usitnjavanja žetvenih

ostataka izvrši strnikanje, kako bi se iskoristilo povoljno stanje vlažnosti. Ukoliko protekne dosta vremena

između žetve i strnikanja, proizvodna se površina u usled letnih vrućina brzo isuši što kasnije, utiče na kvalitet

rada ove operacije.


56

Strnjikanje

Duboko oranje u jesen (setveno oranje)

Duboko oranje u jesen treba izvršiti prije sezona kiša u jesen, a to je od polovine septembra do

polovine oktobra. Ore se dublje od 30 cm, jer okopavine manje-više imaju dobro razvijen korenov sistem. Ako je

zemljište težeg mehaničkog sastava (teške gline) oranje se povezuje sa podrivanjem, da bi se razbio nepropusni

sloj za vodu i uništio tzv. taban pluga.

Dubokim oranjem se okreće veća masa zemljišta i izvrgava uticaju atmosferilija. Niže zone oranog

zemljišta u koju su migrirala i delom inaktivirala biljna hranjiva, sada se izbacuju na površinu, gde se ponovo

aktiviraju. To je prije svega posledica snažne oksidacije.

Površina zemljišta se zimi navlažuje i smrzava pi negativnim temperaturama, kod nas ponekad po

nekoliko puta, zbog izmene hladnih i toplih razdoblja. To je vrlo korisno jer dolazi do već ugorenja zemljišta

od mraza, koje će se iskoristiti nakon zime za brzu i kvalitetnu površinsku pripremu zemljišta za setvu, bez

ponovnog oranja.

Izvrgavanjem zemljišta negativnim temperaturama postiže se ugibanje biljnih štetnika i korova.

Napokon, što je vrlo važno, svrha dubokog oranja između ostalog je akumulacija zimske vlage kojom će se

biljke koristiti u toplom delu godine, u vreme kada nema dovoljno oborina.

Dopunska obrada ili priprema zemljišta za setvu

Ako je jesensko oranje obavljeno kvalitetno i na vreme, ako je usled mrazove došlo do ugorenja

zemljišta, kasno u zimi ili rano u proleće kada je sa sunčane strane brazda došlo od prosušivanja, može se

obaviti zatvaranje brazde brananjem. Dobar učinak ima i drljanje ili kombinovane sitnilice. Pre setve, vrši se

tanjiranje ako je površina grublja i ako je jača pojava korova. Ukoliko to nije, tanjiranje se može izostaviti. Tada

se zemljište za setvu može pripremiti nekim kombinovanim oruđem kao što je setvospremač.

Kod nas se ponekad, a to je češće kod privatnim proizvođača hrane, izostavlja strnikanje ili duboko

oranje u jesen. Tada se samo ore za setvu u proleće što je nepoželjno, jer se time gubi osnovna svrha obrade

zemljišta za jarine, a to je akumulacija vlage, ugorenje zemljišta pod uticajem mraza i izlaganje štetočina

nepovoljnim klimatskim uslovima, što se dakako kasnije odražava na pad prinosa jarina.

Priprema zemljišta za setvu


57

Sistem obrade zemljišta za interpolirane useve

Ovaj sistem se primenjuje za useve kraće ili kratke vegetacije koji se seju kasno u proleće ili leti nakon

skidanja ozimog međuuseva ili ozimina koje ostavljaju zemljište slobodno raniju u letu.

Osnovno je da se obrada obavi u što kraće vreme zbog visoke evapotranspiracije, da se ne gube

optimalni termini setve i da se osigura dovoljno dug period vegetacije za interpolirane useve. Za ovu grupu

useva, najdelotvornija je primena freze, jer u jednom prohodu može prirediti zemljište za setvu. Danas postoje i

druga oruđa koja u jednom prohodu obrade, pripreme zemljište za setvu i izvrše setvu. To je već spomenuti

rotosem – sistem.

Ako se ne primenjuju ova oruđa, mogu se koristiti raoni ili diskosni plugovi koji treba da pooru na 10

do 20 cm dubine i povalja. Svrha valjanja je, da se uspostavi kapilaritet i dovede vode kapilarnim putem iz

dubljih slojeva zemljišta. Nakon valjanja, drlja se, da bi se površinski sloj razrahlio i sprečio nagli gubitak vlage

evaporacijom. Drljanje je poslednja operacija pre setve. Pre frezanja odnosno oranja, rasipaju se veštačka

đubriva.

Sistem obrade za drvenaste useve

Sistem obrade zemljišta za drvenaste biljke, dele se u dve glavne vremenski odvojene faze. Prva faza

dolazi pre postavljanja nasada. Druga se dalje deli na obradu za vreme mirovanja i obradu u toku aktivne

vegetacije drvenastih useva.

Pri postavljanju plantaža ore se duboko, rigola pa i dubinski rahli. Ova operacija se u našim klimatskim

uslovima obavlja kad je zemljište dovoljno suvo, a to je kasno leti i rano u jesen.

Jako duboku obradu iziskuju voćke zbog vrlo dubokog ukorenjivanja. Ovi vrlo masivni zahvati u

osnovnoj obradi su povezani sa meliorativnim đubrenjem organskim i veštačkim đubrivima, koji se u zemljištu

dodaju u većim količinama radi produžnog efekta ali i zbog velike zapremine zemljišta koja se obrađuje.

U drugoj fazi obrade obavljaju se operacije osnovne obrade za drvenaste biljke dok vegetacije miruje

(jesen i rano proleće). Tada se vrši srednje duboko oranje u jesen, zatim pliće frezanje rano u proleće. Ti se

agrotehnički zahvati dopunjuju tanjiranjem i kultiviranjem. Dok vegetacija miruje, obrada se spaja sa redovnim

osnovnim đubrenjem.

Za vreme aktivne vegetacije prema potrebi se obavlja plitka površinska obrada odgovarajućim oruđima.

Pretvaranje permanentnih travnjaka u oranice

Trajni je travnjak prirodna biljna zajednica formirana na zemljištu slobodne prirode s prirodnom

stratigrafijom. Prilikom stvaranja permanentnih travnjaka u oranicu, dominiraju dva momenta: gustina tratine i

tip zemljišta sa svojim prirodnim horizontima.

Za fitocenozu trajnog travnjaka je karakteristično da prevladavaju travne višegodišnje vrste, pa je

dosledno tome stvoren čvrst sklop odnosno tratina. Trave su karakteristične po procesu busanja, te se stoga mora

voditi računa o kvalitetu oranja takvih površina, jer će inače travne vrste nakon privođenja o oranicu stalno

izbijati na površinu.

Zato je agrotehnički zadatak privođenja trajnog permanentnog travnjaka u oranicu da se uništi tratina,

konzervacija humusa i dobijanje čistog zemljišta za setvu gajenih biljaka.

Za praksu je važno vreme odnosno sezona privođenja travnjaka u oranicu. Najpogodnije je leto, kad je

prirodni travnjak iskorišćen (kosidba).

Debljina humusnog sloja pod tratinom varira, a time njegov sadržaj, ali je pravilo da se pri prvoj obradi

ore dublje od debljine humusnog sloja.

Ti su načina pretvaranja permanentnog travnjaka u oranicu:

1. Preoravanjem plugom za 1800.

2. Preoravanjem plugom za 1350.

3. Frezanje.

Preoravanje plugom za 1800, primenjuje se na teškim zemljištima s vrlo kompaktnom tratinom. Za tu

svrhu služe plugovi sa izduženim spiralnim odgrnačama. Rezultat je potpuno okretanje tratine da ona nalegne na

zdravicu pa zbog nedostatka svetla i kiseonika ugine.


58

Šema preoravanja travnjaka za 1800

Preoravanje plugom za 1350 se primenjuje na nešto lakšim zemljištima sa slabijom tratinom u

sušnijem klimatu. Oranje se obavlja običnim plugovima. Da ne bi na spojevima brazdi izbijala tratina, dodavali

su se predraonici za rezanje tratine na spoju brazda (u obliku trougla ili pravougaonika). Još jedan način, koji je

češći je da predraonik reže prvi sloj sa tratinom na 10 do 12 cm i baca je na dno brazde, a za njim glavno plužno

telo ore i potpuno poklapa sa izoranim slojem plastice. Na taj način je bila smanjena mogućnost oživljavanja

tratine.

Šema preoravanje travnjaka za 1350

Primena freze ima prednost što brzo uništava tratinu i stvara fino sitno zemljište, ali postoji opasnost

da vegetacija ponovo krene ako je vreme vlažno ili kad posle obrade nastupi kišni period.

Šema rada pluga sa predraonikom

Danas se pre privođenja travnjaka u oranicu koriste totalni herbicidi, čime se uspešno uništava tratina,

nakon čega se ore normalnim ili uobičajenim plugovima. Sa zaoravanjem travnjaka, primenjuju se insekticidi,

kalcizacija za kisela zemljišta itd.

4_sspecijalni nacini obrade

Documents