8. graditeljsko nasledje-nacini koriscenja

8/12/2019 8. Graditeljsko Nasledje-nacini Koriscenja

1/55

GRADITELJSKO NASLEGRADITELJSKO NASLEE/OUVANJE, ZATITAE/OUVANJE, ZATITA

NASLEE -NASLEE - NASLEENA SVOJINA KOJANASLEENA SVOJINA KOJA

PRELAZI U SKLADU SA ZAKONOM SA OEVAPRELAZI U SKLADU SA ZAKONOM SA OEVAI MAJKI NA DECUI MAJKI NA DECU..

VEOMA STARA RE KOJA JE IZVORNO BILAVEOMA STARA RE KOJA JE IZVORNO BILA

VEZANA ZA PORODINE, EKONOMSKE IVEZANA ZA PORODINE, EKONOMSKE IPRAVNE STRUKTURE STABILNOG DRUTVA,PRAVNE STRUKTURE STABILNOG DRUTVA,UKORENJENOG U VREMENU I PROSTORU.UKORENJENOG U VREMENU I PROSTORU.

MODIFIKOVANO RAZNOVRSNIMMODIFIKOVANO RAZNOVRSNIM

PRIDEVIMA (GENETSKO, PRIRODNO,PRIDEVIMA (GENETSKO, PRIRODNO,ISTORIJSKO), NASLEE JE DOBILO POMALOISTORIJSKO), NASLEE JE DOBILO POMALONOMADSKINOMADSKIKONCEPT.KONCEPT.


2/55

ISTORIJSKO NASLEE KAO TERMIN ODNOSI SEISTORIJSKO NASLEE KAO TERMIN ODNOSI SENA BOGATSTVO U KOJEM ZAJEDNICA UIVA, ANA BOGATSTVO U KOJEM ZAJEDNICA UIVA, AKOJE SE PROIRILO DO PLANETARNI!KOJE SE PROIRILO DO PLANETARNI!

RAZMERA I KOJE JE SE SASTOJI ODRAZMERA I KOJE JE SE SASTOJI ODKONTINUALNE AKUMULACIJE RAZNOVRSNI!KONTINUALNE AKUMULACIJE RAZNOVRSNI!OBJEKATA POVEZANI! ZAJEDNIKOMOBJEKATA POVEZANI! ZAJEDNIKOMODLIKOM DA PRIPADAJU PROLOSTI" DELA IODLIKOM DA PRIPADAJU PROLOSTI" DELA I

REMEKDELA LIKOVNE I PRIMENJENEREMEKDELA LIKOVNE I PRIMENJENEUMETNOSTI, MUZIKE, PLODOVI I PROIZVODIUMETNOSTI, MUZIKE, PLODOVI I PROIZVODIZNANJA I VETINA LJUDSKOG RODA.ZNANJA I VETINA LJUDSKOG RODA.

U DANANJIM DRUTVIMA KOJA MOBILNO#UU DANANJIM DRUTVIMA KOJA MOBILNO#U

I SVEPRISUTNO#U OSTAJU BEZ KORENA,I SVEPRISUTNO#U OSTAJU BEZ KORENA,ISTORIJSKO NASLEE POSTAJE GLAVNA REISTORIJSKO NASLEE POSTAJE GLAVNA RERAZNI! SREDINA I ODMA! ASOCIRA NARAZNI! SREDINA I ODMA! ASOCIRA NAUVREENE OBIAJE I NAIN RAZMILJANJA.UVREENE OBIAJE I NAIN RAZMILJANJA.


3/55

SEMANTIKE PROMENE OVE REI UKAZUJUSEMANTIKE PROMENE OVE REI UKAZUJUNA ZAMU#ENOST FENOMENA.NA ZAMU#ENOST FENOMENA.

NAE ISTORIJSKO NASLEE I PRAKSA KOJA JE SNAE ISTORIJSKO NASLEE I PRAKSA KOJA JE SNJIM POVEZANA ZAROBLJENI SU U SLOJEVIMANJIM POVEZANA ZAROBLJENI SU U SLOJEVIMAZNAENJA IJA DVOSMISLENOST IZNAENJA IJA DVOSMISLENOST IKONTRADIKTORNOST ODMA! POVEZUJU DVAKONTRADIKTORNOST ODMA! POVEZUJU DVA

SVETA I DVE VIZIJE SVETA.SVETA I DVE VIZIJE SVETA. KULT ISTORIJSKOG SPOMENIKA ZATO NEKULT ISTORIJSKOG SPOMENIKA ZATO NE

MOE DA IZAZOVE ZADOVOLJSTVO (KAO TOMOE DA IZAZOVE ZADOVOLJSTVO (KAO TOJE TO EST SLUAJ KOD ANALITIARA), VE#JE TO EST SLUAJ KOD ANALITIARA), VE#

ZA!TEVA NIZ PITANJA, JER PREDSTAVLJAZA!TEVA NIZ PITANJA, JER PREDSTAVLJAJEDAN POKAZATELJ, ZANEMAREN, ALI KOJIJEDAN POKAZATELJ, ZANEMAREN, ALI KOJIIPAK POKAZUJE STANJE DRUTVA I NJEGOVEIPAK POKAZUJE STANJE DRUTVA I NJEGOVE

ANGAOVANOSTI OKO SAMOG SEBE.ANGAOVANOSTI OKO SAMOG SEBE.


4/55

IZ BOGATOG I !ETEROGENOG ISTORIJSKOGIZ BOGATOG I !ETEROGENOG ISTORIJSKOGNASLEA KATEGORIJA KOJA SENASLEA KATEGORIJA KOJA SENAJNEPOSREDNIJE ODNOSI NA SVAKODNEVNONAJNEPOSREDNIJE ODNOSI NA SVAKODNEVNO

OKRUENJE SVAKOG OVEKA JE GRAENOOKRUENJE SVAKOG OVEKA JE GRAENONASLEE ILI GRADITELJSKO NASLEE.NASLEE ILI GRADITELJSKO NASLEE.

IAKO JE DO PRE IZVESNOG BROJA GODINA IIAKO JE DO PRE IZVESNOG BROJA GODINA IONO BILO NAZIVANO ISTORIJSKO NASLEE,ONO BILO NAZIVANO ISTORIJSKO NASLEE,OVA DVA IZRAZA VIE NISU SINONIMI.OVA DVA IZRAZA VIE NISU SINONIMI.

OD $%&'. . ISTORIJSKI SPOMENICIOD $%&'. . ISTORIJSKI SPOMENICIPREDSTAVLJAJU SAMO JEDAN DEO NASLEAPREDSTAVLJAJU SAMO JEDAN DEO NASLEA

KOJE NASTAVLJA DA SE UVE#AVA,KOJE NASTAVLJA DA SE UVE#AVA,PRIDRUIVANJEM NOVI! TIPOVA , KAO IPRIDRUIVANJEM NOVI! TIPOVA , KAO IPROIRIVANJEM !RONOLOKI! OKVIRA IPROIRIVANJEM !RONOLOKI! OKVIRA IGEOGRAFSKI! TERITORIJA NA KOJIMA SE OVIGEOGRAFSKI! TERITORIJA NA KOJIMA SE OVI

TIPOVI UPISUJU.TIPOVI UPISUJU.


5/55

U VREME KADA JE STVORENA PRVA KOMISIJA ZAU VREME KADA JE STVORENA PRVA KOMISIJA ZAISTORIJSKE SPOMENIKE U FRANCUSKOJ $*+. .ISTORIJSKE SPOMENIKE U FRANCUSKOJ $*+. .BILE SU DEFINISANE TRI KATEGORIJEBILE SU DEFINISANE TRI KATEGORIJE

ISTORIJSKI! SPOMENIKA" ANTIKI OSTACI,ISTORIJSKI! SPOMENIKA" ANTIKI OSTACI,RELIGIJSKE GRAEVINE SREDNJEG VEKA IRELIGIJSKE GRAEVINE SREDNJEG VEKA INEKOLIKO DVORACA. NEPOSREDNO POSLE IINEKOLIKO DVORACA. NEPOSREDNO POSLE IISVETSKOG RATA BROJ INVENTARISANI!SVETSKOG RATA BROJ INVENTARISANI!

PRIMERAKA SE UDESETOSTRUIO, ALI NJI!OVAPRIMERAKA SE UDESETOSTRUIO, ALI NJI!OVAPRIRODA SE VEOMA MALO PROMENILA. ONI SUPRIRODA SE VEOMA MALO PROMENILA. ONI SUPREVAS!ODNO BIRANI NA OSNOVUPREVAS!ODNO BIRANI NA OSNOVU

AR!EOLOKI! ISTRAIVANJA I AKADEMSKEAR!EOLOKI! ISTRAIVANJA I AKADEMSKEISTORIJE AR!ITEKTURE.ISTORIJE AR!ITEKTURE.

OD TOG VREMENA, SVE VRSTE UMETNOSTIOD TOG VREMENA, SVE VRSTE UMETNOSTIGRAENJA JAVNE I PRIVATNE, SKUPOCENE IGRAENJA JAVNE I PRIVATNE, SKUPOCENE I

UTILITARNE- DODAVANE SU NA LISTU, PODUTILITARNE- DODAVANE SU NA LISTU, POD


6/55

$.$. MANJE VANA AR!ITEKTURA,MANJE VANA AR!ITEKTURA,ITALIJANSKI TERMIN ZA PRIVATNU,ITALIJANSKI TERMIN ZA PRIVATNU,

NEMONUMENTALNU AR!ITEKTURU,NEMONUMENTALNU AR!ITEKTURU,ESTO GRAENU BEZ POMO#IESTO GRAENU BEZ POMO#IAR!ITEKATAAR!ITEKATA

-.-. VERNAKULARNA AR!ITEKTURAVERNAKULARNA AR!ITEKTURA,,ENGLESKI IZRAZ ZA RAZLIKOVANJEENGLESKI IZRAZ ZA RAZLIKOVANJEGRAEVINA REGIONALNOGGRAEVINA REGIONALNOG

KARAKTERAKARAKTERA*.*. INDUSTRIJSKA AR!ITEKTURAINDUSTRIJSKA AR!ITEKTURAFABRIKA,FABRIKA,

ELEZNIKI! STANICA, RAZNI! PE#I,ELEZNIKI! STANICA, RAZNI! PE#I,

PRVO IZDVOJENA U ENGLESKOJPRVO IZDVOJENA U ENGLESKOJ


7/55

USTVARI, NASLEE VIE NIJE BILOUSTVARI, NASLEE VIE NIJE BILOOGRANIENO NA POJEDINANE GRAEVINE,OGRANIENO NA POJEDINANE GRAEVINE,ONO DANAS OBU!VATA GRADITELJSKEONO DANAS OBU!VATA GRADITELJSKE

ANSAMBLE, URBANA TKIVA, GRADSKEANSAMBLE, URBANA TKIVA, GRADSKEBLOKOVE, SELA, GRADOVE, AK I GRUPEBLOKOVE, SELA, GRADOVE, AK I GRUPEGRADOVA (JAPAN), TO SE MOE UOITI NAGRADOVA (JAPAN), TO SE MOE UOITI NALISTI SVETSKOG NASLEA KOJU JE USTANOVIOLISTI SVETSKOG NASLEA KOJU JE USTANOVIO

UNESCO.UNESCO. DO $%&'.. !RONOLOKI OKVIR KOJI JEDO $%&'.. !RONOLOKI OKVIR KOJI JE

OBU!VATAO ISTORIJSKE SPOMENIKE BIO JE,OBU!VATAO ISTORIJSKE SPOMENIKE BIO JE,

KAO I DANAS, BEZ OGRANIEKAO I DANAS, BEZ OGRANIENOGNOGPOETKA, IPOETKA, IPOKLAPAO SE SA !RONOLOGIJOMPOKLAPAO SE SA !RONOLOGIJOMAR!EOLOKI! ISTRAIVANJA, PA JE ZATOAR!EOLOKI! ISTRAIVANJA, PA JE ZATOKRAJNJA GRANICA BILA DRUGA POLOVINA IKRAJNJA GRANICA BILA DRUGA POLOVINA I

VEKA.VEKA.


8/55

REZULTAT TAKVOG S!VATANJA JE GUBITAK IREZULTAT TAKVOG S!VATANJA JE GUBITAK IALJENJE ZA MNOGIM GRAEVINAMA ($%&. JEALJENJE ZA MNOGIM GRAEVINAMA ($%&. JEUKLONJENA KU#A NARODA VIKTORA ORTE, LESUKLONJENA KU#A NARODA VIKTORA ORTE, LES

!ALLES SU SRAVNJENE $%+'. . UPRKOS!ALLES SU SRAVNJENE $%+'. . UPRKOSBURNOM PROTESTU SA SVI! STRANA SVETA)BURNOM PROTESTU SA SVI! STRANA SVETA)

MNOGI PAVILJONI SU STRADALI SAMO ZBOGMNOGI PAVILJONI SU STRADALI SAMO ZBOG

SVOJE TRIVIJALNE FUNKCIJE ILI ZATO TO SUSVOJE TRIVIJALNE FUNKCIJE ILI ZATO TO SUSE VEZIVALI ZA NAPOLEONA III (KOJI NIJESE VEZIVALI ZA NAPOLEONA III (KOJI NIJEUIVAO DOBRU REPUTACIJU), PA I! TO NIJEUIVAO DOBRU REPUTACIJU), PA I! TO NIJEKVALIFIKOVALO ZA STATUS SPOMENIKA. DANASKVALIFIKOVALO ZA STATUS SPOMENIKA. DANAS

JE TAJ DEO PARIZA, KOJI JE PROJEKTOVAOJE TAJ DEO PARIZA, KOJI JE PROJEKTOVAOOSMAN, ZVANINO NA LISTI I PRAKTINOOSMAN, ZVANINO NA LISTI I PRAKTINONEDODIRLJIV.NEDODIRLJIV.

SLIAN JE SLUAJ I SA SECESIJOM.SLIAN JE SLUAJ I SA SECESIJOM.


9/55


10/55

PRODUKCIJA VEKA SKORO SILOM SEBIPRODUKCIJA VEKA SKORO SILOM SEBIOTVARA VRATA NASLEA. POSTOJI SVEST DAOTVARA VRATA NASLEA. POSTOJI SVEST DA

NIJE TREBALO UKLONITI RAJTOV IMPERIJALNIJE TREBALO UKLONITI RAJTOV IMPERIJAL!OTEL U TOKIJU ($%$/-$%&), PEROOV ESDERS!OTEL U TOKIJU ($%$/-$%&), PEROOV ESDERSSTUDIOS ($%$%-$%&'), MENDELSONOVUSTUDIOS ($%$%-$%&'), MENDELSONOVUSC!OCKEN ROBNU KU#U ($%0-$%//), KANOVUSC!OCKEN ROBNU KU#U ($%0-$%//), KANOVU

POLIKLINIKU U FILADELFIJI ($%/0-$%+*).POLIKLINIKU U FILADELFIJI ($%/0-$%+*). ZATO SE DANAS STVARA NIZ KRITERIJUMA IZATO SE DANAS STVARA NIZ KRITERIJUMA I

TIPOLOGIJA KOJE NE#E OSTAVITI NEZATI#ENTIPOLOGIJA KOJE NE#E OSTAVITI NEZATI#ENNIJEDAN ISTORIJSKI ZNAAJAN PRIMER.NIJEDAN ISTORIJSKI ZNAAJAN PRIMER.

DANAS I SAMI AR!ITEKTI BRINU O ZVANINOJDANAS I SAMI AR!ITEKTI BRINU O ZVANINOJKLASIFIKACIJI SVOJI! RADOVA.KLASIFIKACIJI SVOJI! RADOVA.


11/55

JO ZA VREME IVOTA LE KORBIZJE JE POEO DAJO ZA VREME IVOTA LE KORBIZJE JE POEO DA

TRAI ZATITU ZA SVOJE GRAEVINE, OD KOJI!TRAI ZATITU ZA SVOJE GRAEVINE, OD KOJI!JE DANAS $$ ZATI#ENO, A $0 UIVA PRET!ODNUJE DANAS $$ ZATI#ENO, A $0 UIVA PRET!ODNUZATITU.ZATITU.

VILA SAVO1E JE U VIE NAVRATA RESTAURISANA,VILA SAVO1E JE U VIE NAVRATA RESTAURISANA,TO JE KOTALO VIE NEGO ZA MNOGETO JE KOTALO VIE NEGO ZA MNOGE

SREDNJOVEKOVNE SPOMENIKESREDNJOVEKOVNE SPOMENIKE..


12/55

POSMATRANO VAN EVROPE, AMERIKA JEPOSMATRANO VAN EVROPE, AMERIKA JEPRVO POELA DA TITI SVOJE PRIRODNOPRVO POELA DA TITI SVOJE PRIRODNONASLEE, A ZNATNO KASNIJE DA SE BAVINASLEE, A ZNATNO KASNIJE DA SE BAVIKONZERVACIJOM GRAKONZERVACIJOM GRADDITELJSKOGITELJSKOGNASLEA2 U KINI SU SISTEMATSKI POELINASLEA2 U KINI SU SISTEMATSKI POELIDA KORISTE POJAM ISTORIJSKI SPOMENIKDA KORISTE POJAM ISTORIJSKI SPOMENIKOD $%+'. .OD $%+'. .

PRVI MEUNARODNI KONGRES OPRVI MEUNARODNI KONGRES OKONZERVACIJI ISTORIJSKI! SPOMENIKAKONZERVACIJI ISTORIJSKI! SPOMENIKAODRAN $%*$. . U ATINI BIO JE EVROPSKIODRAN $%*$. . U ATINI BIO JE EVROPSKI

DOGAAJ.DOGAAJ.

NA DRUGOM KONGRESU, U VENECIJI $%&0..NA DRUGOM KONGRESU, U VENECIJI $%&0..PRIDRUILI SU SE TUNIS, MEKSIKO I PERU.PRIDRUILI SU SE TUNIS, MEKSIKO I PERU.


13/55

PETNAEST GODINA KASNIJE SVETSKUPETNAEST GODINA KASNIJE SVETSKUKONVENCIJU O NASLEU POTPISALE SU 0KONVENCIJU O NASLEU POTPISALE SU 0

ZEMLJE.ZEMLJE.

TROSTRUKO PROIRENJE TIPOLOKO,TROSTRUKO PROIRENJE TIPOLOKO,!RONOLOKO I GEOGRAFSKO NASLEA!RONOLOKO I GEOGRAFSKO NASLEAPRATIO JE EKSPONENCIJALNI RASTPRATIO JE EKSPONENCIJALNI RAST

ZAINTERESOVANOG KRUGA.ZAINTERESOVANOG KRUGA. IPAK, OVA NAIZGLED IDILA PRA#ENA JE IIPAK, OVA NAIZGLED IDILA PRA#ENA JE I

PROBLEMIMA KOJE POINJU DA ZABRINJAVAJUPROBLEMIMA KOJE POINJU DA ZABRINJAVAJU MOE SE POSTAVITI PITANJE DA LI #E SE SVEMOE SE POSTAVITI PITANJE DA LI #E SE SVE

ZAVRITI UNITAVANJEM SOPSTVENOG TRUDAZAVRITI UNITAVANJEM SOPSTVENOG TRUDADA SE NASLEE ZATITI3DA SE NASLEE ZATITI3


14/55

NEGATIVNI EFEKTI TURIZMA VE# SENEGATIVNI EFEKTI TURIZMA VE# SEODAVNO OSE#AJU NE SAMO U FIRENCI ILIODAVNO OSE#AJU NE SAMO U FIRENCI ILIKJOTU, KOJI SE SVAKODNEVNOKJOTU, KOJI SE SVAKODNEVNO

UNITAVAJUUNITAVAJU


15/55

U EGIPTU SE OZBILJNO RAZMATRAU EGIPTU SE OZBILJNO RAZMATRAZATVARANJE GROBOVA U DOLINI KRALJEVAZATVARANJE GROBOVA U DOLINI KRALJEVA

ZBOG SVAKODNEVNOG ZAGAIVANJAZBOG SVAKODNEVNOG ZAGAIVANJA

OSETLJIVOG ENTERIJERAOSETLJIVOG ENTERIJERA


16/55

U CELOJ EVROPI MOE SE UOITI INFLACIJAU CELOJ EVROPI MOE SE UOITI INFLACIJANASLEA, TO SE OGLEDA I NA POLJUNASLEA, TO SE OGLEDA I NA POLJUTROKOVA ODRAVANJA, LOEGTROKOVA ODRAVANJA, LOEG

PRILAGOAVANJA SAVREMENOJ UPOTREBI, IPRILAGOAVANJA SAVREMENOJ UPOTREBI, IPARALIU#IM EFEKTIMA NA VELIKE RAZVOJNEPARALIU#IM EFEKTIMA NA VELIKE RAZVOJNEPROJEKTE.PROJEKTE.

TREBA NAVESTI I POTREBU ZA NOVINAMA ITREBA NAVESTI I POTREBU ZA NOVINAMA I

DIJALEKTIKU DESTRUKCIJE, KOJA JE VEKOVIMADIJALEKTIKU DESTRUKCIJE, KOJA JE VEKOVIMAOMOGU#AVALA DA NOVI SPOMENICI ZAMENEOMOGU#AVALA DA NOVI SPOMENICI ZAMENESTARE. STOTINE GOTIKI! CRKAVA SUSTARE. STOTINE GOTIKI! CRKAVA SUSRUENE U VII I VIII VEKU RADISRUENE U VII I VIII VEKU RADI

ULEPAVANJAULEPAVANJAI ZAMENJENE SU BAROKNIM II ZAMENJENE SU BAROKNIM IKLASICISTIKIM GRAEVINAMA.(PIERREKLASICISTIKIM GRAEVINAMA.(PIERREPATTE, AR!ITEKTA LUJA V U SVOM PLANU ZAPATTE, AR!ITEKTA LUJA V U SVOM PLANU ZAULEPAVANJE PARIZA PREDLAGAO JE DA SEULEPAVANJE PARIZA PREDLAGAO JE DA SE

SRUE SVE GOTIKE GRAEVINESRUE SVE GOTIKE GRAEVINE


17/55

AK SU I ANTIKIAK SU I ANTIKISPOMENICI, KOJI SUSPOMENICI, KOJI SU

BILI VEOMA CENJENI UBILI VEOMA CENJENI UKLASICIZMU,KLASICIZMU,UKLANJANI UUKLANJANI UTRENUTKU KADA SUTRENUTKU KADA SU

OMETALI PROJEKTEOMETALI PROJEKTEMODERNIZACIJEMODERNIZACIJEGRADOVA, KAO TO JEGRADOVA, KAO TO JETO PRIMER KODTO PRIMER KOD

IZGRADNJE UVENEIZGRADNJE UVENEPALATEPALATE 44TUTELLETUTELLE44UUBORDOUBORDOU


18/55

OVAKVI PRIMERI KONSTRUKTIVNEOVAKVI PRIMERI KONSTRUKTIVNEDESTRUKCIJE I MODERNIZACIJE DANAS SLUEDESTRUKCIJE I MODERNIZACIJE DANAS SLUE

MNOGIMA DA SE SUPROTSTAVE STAVOVIMAMNOGIMA DA SE SUPROTSTAVE STAVOVIMASLUBE ZATITE I DA ZA!TEVAJU PROMENE.SLUBE ZATITE I DA ZA!TEVAJU PROMENE.MNOGE GRAEVINE SU ZAMENJENE NOVIM UMNOGE GRAEVINE SU ZAMENJENE NOVIM UIME TE!NIKOG I DRUTVENOG PROGRESA,IME TE!NIKOG I DRUTVENOG PROGRESA,

KOJI IMPLICIRAJU UNAPREENJE KVALITETAKOJI IMPLICIRAJU UNAPREENJE KVALITETAIVOTA.IVOTA. POLITIKA VOLJA DA SE AR!ITEKTURAPOLITIKA VOLJA DA SE AR!ITEKTURA

MODERNIZUJE U VELIKOJ MERI JE BILAMODERNIZUJE U VELIKOJ MERI JE BILA

POTPOMOGNUTA IDEOLOGIJOM POKRETAPOTPOMOGNUTA IDEOLOGIJOM POKRETACIAM I NJEGOVIM AR!ITEKTONSKIMCIAM I NJEGOVIM AR!ITEKTONSKIMZVEZDAMA.ZVEZDAMA.


19/55

S DRUGE STRANE, AR!ITEKTI SE POZIVAJU NAS DRUGE STRANE, AR!ITEKTI SE POZIVAJU NAKREATIVNO PRAVO UMETNIKA. KAO I NJI!OVIKREATIVNO PRAVO UMETNIKA. KAO I NJI!OVIPRET!ODNICI I ONI SE VIE NADAJU DA #EPRET!ODNICI I ONI SE VIE NADAJU DA #E

OSTAVITI TRAG U URBANOJ ARENI, NEGO DA #EOSTAVITI TRAG U URBANOJ ARENI, NEGO DA #EOSTATI VANOSTATI VAN 44GRADSKI! ZIDINAGRADSKI! ZIDINA. ONI STALNO. ONI STALNOPONAVLJAJU DA TOKOM VREMENAPONAVLJAJU DA TOKOM VREMENARAZNOVRSNI STILOVI KOEGZISTIRAJU, DA SURAZNOVRSNI STILOVI KOEGZISTIRAJU, DA SU

NAPRAMAPOSTAVLJENI I PROETI U ISTOMNAPRAMAPOSTAVLJENI I PROETI U ISTOMGRADU ILI AK U ISTOJ GRAEVINI. ZA TO IMGRADU ILI AK U ISTOJ GRAEVINI. ZA TO IMSLUE PRIMERI IZ ISTORIJE AR!ITEKTURE,SLUE PRIMERI IZ ISTORIJE AR!ITEKTURE,PRE SVI! OSTALI! KATEDRALE, KOJE SUPRE SVI! OSTALI! KATEDRALE, KOJE SU

POELE DA SE GRADE KAO RANO ROMANIKE,POELE DA SE GRADE KAO RANO ROMANIKE,A ZAVRENE SU, AKO SU ZAVRENE, UA ZAVRENE SU, AKO SU ZAVRENE, UPLAMENOJ GOTICI, I KASNIJE.PLAMENOJ GOTICI, I KASNIJE.


20/55

ARTR

FIRENCA

TOLEDO


21/55

IZGLED NEKI!IZGLED NEKI!GRADOVA, KAO TO JEGRADOVA, KAO TO JEPARIZ, VREDAN JEPARIZ, VREDAN JE

UPRAVO ZBOG STILSKEUPRAVO ZBOG STILSKERAZNOVRSNOSTIRAZNOVRSNOSTIAR!ITEKTURE IAR!ITEKTURE IPROSTORA. ONI NEPROSTORA. ONI NEMOGU BITI ZAMRZNUTIMOGU BITI ZAMRZNUTI

U VREMENU ZBOGU VREMENU ZBOGNEPOPUSTLJIVOGNEPOPUSTLJIVOGKONZERVATORSKOGKONZERVATORSKOGPRISTUPA, VE# SEPRISTUPA, VE# SE

MORAJU KONTINUALNOMORAJU KONTINUALNORAZVIJATI, PA JE TIMERAZVIJATI, PA JE TIMEOPRAVDANO IOPRAVDANO IPOSTOJANJE PIRAMIDE UPOSTOJANJE PIRAMIDE UDVORITU LUVRA.DVORITU LUVRA.


22/55

U OVOJ RASPRAVI POSTOJI I ULOGA VLASNIKAU OVOJ RASPRAVI POSTOJI I ULOGA VLASNIKAKOJI TRAE SVOJE PRAVO DA SLOBODNOKOJI TRAE SVOJE PRAVO DA SLOBODNORASPOLAU SVOJINOM, DA IZ NJE IZVLAERASPOLAU SVOJINOM, DA IZ NJE IZVLAEZADOVOLJSTVO I PROFIT KAKO ONI IZABERU.ZADOVOLJSTVO I PROFIT KAKO ONI IZABERU.

TO SE U POJEDINIM ZEMLJAMA U IZVESNOJTO SE U POJEDINIM ZEMLJAMA U IZVESNOJ

MERI ZAKONSKI OGRANIAVA PRIVILEGIJAMAMERI ZAKONSKI OGRANIAVA PRIVILEGIJAMAJAVNOG INTERESA, ALI U NEKIM DRUGIM SEJAVNOG INTERESA, ALI U NEKIM DRUGIM SEOGRANIAVANJE PRIVATNE UPOTREBEOGRANIAVANJE PRIVATNE UPOTREBEISTORIJSKOG NASLEA SMATRA ATAKOM NAISTORIJSKOG NASLEA SMATRA ATAKOM NA

GRAANSKU SLOBODU.GRAANSKU SLOBODU.


23/55

RAZLIITI GLASOVI OVI! ANRAZLIITI GLASOVI OVI! ANTTAGONIZAMAAGONIZAMA

VRSTI SU ISTO KOLIKO I ODLUNI. SVAKI DANVRSTI SU ISTO KOLIKO I ODLUNI. SVAKI DANSE TO POTVRUJE. PA IPAK, STALNI STRA!SE TO POTVRUJE. PA IPAK, STALNI STRA!KOJI VISI NAD NASLEEM NE SPREAVA DA SEKOJI VISI NAD NASLEEM NE SPREAVA DA SESTVORI IROKI KONSENSUS U KORISTSTVORI IROKI KONSENSUS U KORIST

KONZERVACIJE I ZATITE, KOJE SE ZVANINOKONZERVACIJE I ZATITE, KOJE SE ZVANINOBRANE U IME NAUNI!, ESTETSKI!,BRANE U IME NAUNI!, ESTETSKI!,MEMORIJALNI!, DRUTVENI! I URBANI!MEMORIJALNI!, DRUTVENI! I URBANI!

VREDNOSTI KOJE OVO NASLEE POVEZUJU SAVREDNOSTI KOJE OVO NASLEE POVEZUJU SA

NAPREDNIM INDUSTRIJSKIM DRUTVIMA.NAPREDNIM INDUSTRIJSKIM DRUTVIMA.


24/55

UKOLIKO SE UOPTE MOE IZVESTI NEKIUKOLIKO SE UOPTE MOE IZVESTI NEKIZAKLJUAK ON BI, NESUMNJIVO, SADRAO IZAKLJUAK ON BI, NESUMNJIVO, SADRAO I

POKUAJ DA SE REI ENIGMA ZNAENJA, TAPOKUAJ DA SE REI ENIGMA ZNAENJA, TAJE SEMANTIKA ZONA GRADITELJSKOGJE SEMANTIKA ZONA GRADITELJSKOGNASLEA3NASLEA3

PRVO SE UOAVA DA POSTOJIPRVO SE UOAVA DA POSTOJI SPOMENIKSPOMENIKII

ISTORIJSKI SPOMENIKISTORIJSKI SPOMENIK SPOMENIK JE U ORIGINALNOM ZNAENJUSPOMENIK JE U ORIGINALNOM ZNAENJU

REI LATINSKIREI LATINSKI MONUMENTUMMONUMENTUM(OD MONERE-(OD MONERE-OPOMENUTI, PODSETITI), TO PRIZIVA MO#OPOMENUTI, PODSETITI), TO PRIZIVA MO#

SE#ANJA. ALI, TO NIJE NEUTRALNASE#ANJA. ALI, TO NIJE NEUTRALNAINFORMACIJA, VE# IVA USPOMENA KOJA SEINFORMACIJA, VE# IVA USPOMENA KOJA SEPOSTIE EMOCIJAMA.POSTIE EMOCIJAMA.


25/55

U IZVORNOM ZNAENJU SPOMENIK JE SVAKIU IZVORNOM ZNAENJU SPOMENIK JE SVAKIARTEFAKT KOJI PODIE ZAJEDNICAARTEFAKT KOJI PODIE ZAJEDNICAPOJEDINACA DA OBELEI ILI POTSETI BUDU#EPOJEDINACA DA OBELEI ILI POTSETI BUDU#E

GENERACIJE NA POJEDINCE, DOGAAJE,GENERACIJE NA POJEDINCE, DOGAAJE,RTVE, VEROVANJA..RTVE, VEROVANJA.. SPECIFINOST SPOMENIKA JE DASPECIFINOST SPOMENIKA JE DAJEJEONONUU

NEPOSREDNOJ FUNKCIJI KOJA SE ZASNIVA NANEPOSREDNOJ FUNKCIJI KOJA SE ZASNIVA NA

SE#ANJUSE#ANJU NO PROLOST KOJA SE SPOMENIKOM EVOCIRANO PROLOST KOJA SE SPOMENIKOM EVOCIRA

NIJE BILO KOJA PROLOST, VE# ONA KOJANIJE BILO KOJA PROLOST, VE# ONA KOJANEPOSREDNO DOPRINOSI ODRAVANJU INEPOSREDNO DOPRINOSI ODRAVANJU I

OUVANJU IDENTITETA JEDNE ETNIKE,OUVANJU IDENTITETA JEDNE ETNIKE,RELIGIJSKE, NACIONALNE, PLEMENSKE ILIRELIGIJSKE, NACIONALNE, PLEMENSKE ILIPORODINE ZAJEDNICE.PORODINE ZAJEDNICE.


26/55

ZA ONE KOJI PODIU SPOMENIK I ZA ONE KOJIZA ONE KOJI PODIU SPOMENIK I ZA ONE KOJIPRIMAJU NJEGOVU PORUKU, SPOMENIK JEPRIMAJU NJEGOVU PORUKU, SPOMENIK JEODBRANA OD IVOTNI! TRAUMA, JEDNAODBRANA OD IVOTNI! TRAUMA, JEDNA

SIGURNOSNA MERA. SUTINA SPOMENIKA LEISIGURNOSNA MERA. SUTINA SPOMENIKA LEIU VEZI IZMEU IVOTNOG VREMENA IU VEZI IZMEU IVOTNOG VREMENA ISE#ANJA, TJ. U NJEGOVOJ ANTROPOLOKOJSE#ANJA, TJ. U NJEGOVOJ ANTROPOLOKOJFUNKCIJI.FUNKCIJI.

TOKOM VREMENA DOLO JE DO EVOLUCIJETOKOM VREMENA DOLO JE DO EVOLUCIJEZNAENJA. 5UATREMZNAENJA. 5UATREM66RE DE 5UINC1 JE PISAORE DE 5UINC1 JE PISAODADA PRIMENJENO NA AR!ITEKTONSKA DELAPRIMENJENO NA AR!ITEKTONSKA DELA,,OVA RE SEOVA RE SE ODNOSI NA GRAEVINE,ODNOSI NA GRAEVINE,PODIGNUTE BILO DA OVEKOVEE USPOMENUPODIGNUTE BILO DA OVEKOVEE USPOMENU

NA NEKU ZNAAJNU STVAR, ILI SU PODIGNUTINA NEKU ZNAAJNU STVAR, ILI SU PODIGNUTIILI POSTAVLJENI NA TAKAV NAIN DA POSTAJUILI POSTAVLJENI NA TAKAV NAIN DA POSTAJUINSTRUMENT ZA ULEPAVANJE I RASKOINSTRUMENT ZA ULEPAVANJE I RASKOGRADAGRADA..


27/55

DALJE JE AK UKAZAO DADALJE JE AK UKAZAO DA SE U OVOM DRUGOMSE U OVOM DRUGOMSLUAJU, IDEJA SPOMENIKA ODNOSI VIE NASLUAJU, IDEJA SPOMENIKA ODNOSI VIE NAEFEKAT GRAEVINEEFEKAT GRAEVINE,,NEGO NA NJENUNEGO NA NJENU

NAMENU I DA SE MOE PRIMENITI NA SVENAMENU I DA SE MOE PRIMENITI NA SVETIPOVE GRAEVINATIPOVE GRAEVINA.. ALOJZ RIGL JE UKAZAO NA OSNOVNU RAZLIKUALOJZ RIGL JE UKAZAO NA OSNOVNU RAZLIKU

POETKOM VEKA" SPOMENIK JEPOETKOM VEKA" SPOMENIK JEPROMILJENA (PROMILJENA (GE7OLTEGE7OLTE) KREACIJA IJA JE) KREACIJA IJA JENAMENA USTANOVLJENANAMENA USTANOVLJENAA PRIORIA PRIORI I ODI ODPOETKA, DOK ISTORIJSKI SPOMENIK NIJEPOETKA, DOK ISTORIJSKI SPOMENIK NIJEPOETNO ZAMILJEN (UNGE7OLT) I STVARANPOETNO ZAMILJEN (UNGE7OLT) I STVARANKAO TAKAV2 ON JE STVORENKAO TAKAV2 ON JE STVORENA POSTERIORIA POSTERIORI

USAGLAAVANJEM STAVOVA ISTORIARA IUSAGLAAVANJEM STAVOVA ISTORIARA ILAIKA, KOJI SU GA IZABRALI IZ MASELAIKA, KOJI SU GA IZABRALI IZ MASEPOSTOJE#I! GRAEVINA, OD KOJI! MALI BROJPOSTOJE#I! GRAEVINA, OD KOJI! MALI BROJSU SPOMENICI.SU SPOMENICI.


28/55

SVAKI OBJEKAT IZ PROLOSTI MOE BITISVAKI OBJEKAT IZ PROLOSTI MOE BITIPRETVOREN U ISTORIJSKO SVEDOANSTVO BEZPRETVOREN U ISTORIJSKO SVEDOANSTVO BEZDA IMA, IZVORNO, MEMORIJALNU NAMENU.DA IMA, IZVORNO, MEMORIJALNU NAMENU.

GENEGENEZZA OVOG KONCEPTAA OVOG KONCEPTA DATIRA IZ VREMENADATIRA IZ VREMENAKADA SE POJAVIO JEDAN PROJEKAT, DO TADAKADA SE POJAVIO JEDAN PROJEKAT, DO TADANEZAMISLIV, A KOJI JE OBU!VATAONEZAMISLIV, A KOJI JE OBU!VATAOPROUAVANJE I UVANJE GRAEVINA SAMOPROUAVANJE I UVANJE GRAEVINA SAMO

ZATO TO SU SVEDOCI ISTORIJE I UMETNIKAZATO TO SU SVEDOCI ISTORIJE I UMETNIKADELA. U TOM DU!U JE LEON BATISTA ALBERTI,DELA. U TOM DU!U JE LEON BATISTA ALBERTI,NA PRELOMU DVA DOBA, SLAVIONA PRELOMU DVA DOBA, SLAVIO

AR!ITEKTURU KOJA NAM ODJEDNOM MOEAR!ITEKTURU KOJA NAM ODJEDNOM MOE

OIVETI PROLOST, OBEZBEDITI SLAVUOIVETI PROLOST, OBEZBEDITI SLAVUAR!ITEKTI-UMETNIKU I DOKAZATIAR!ITEKTI-UMETNIKU I DOKAZATIAUTENTINOST ISTORIJSKI! SVEDOENJA.AUTENTINOST ISTORIJSKI! SVEDOENJA.

KLJUNA RE ZA NASLEE JEKLJUNA RE ZA NASLEE JE


29/55

KLJUNA RE ZA NASLEE JEKLJUNA RE ZA NASLEE JEVALORIZACIJAVALORIZACIJA(89.(89. V:;?:@>>E9:9B8C89@E9:9B8C89@, =., =. M>8 89 F:;8=).M>8 89 F:;8=).

VALORIZACIJA SUMIRA POSTOJE#EVALORIZACIJA SUMIRA POSTOJE#ESTANJE GRADITELJSKOG NASLEA.STANJE GRADITELJSKOG NASLEA. TIME SE NE MOE SAKRITITIME SE NE MOE SAKRITI

INJENICA DA SE DANAS, KAO IINJENICA DA SE DANAS, KAO IRANIJE, UPRKOS POSTOJANJURANIJE, UPRKOS POSTOJANJUZATITNE LEGISLATIVE, NASTAVLJAZATITNE LEGISLATIVE, NASTAVLJABEZOBZIRNO I GRUBO RAZARANJEBEZOBZIRNO I GRUBO RAZARANJESTARI! GRAEVINA I CELINA USTARI! GRAEVINA I CELINA UCELOM SVETU, POD IZLIKOMCELOM SVETU, POD IZLIKOMMODERNIZACIJE, RESTAURACIJE, ILIMODERNIZACIJE, RESTAURACIJE, ILINEODOLJIVOG POLITIKOGNEODOLJIVOG POLITIKOG

PRITISKA.PRITISKA.


30/55

VALORIZACIJA, U STVARNOSTI, PREDSTAVLJAVALORIZACIJA, U STVARNOSTI, PREDSTAVLJAZABRINJAVAJU#U DVOSMISLENOST. ONA SEZABRINJAVAJU#U DVOSMISLENOST. ONA SEISTOVREMENO ODNOSI NA INTELEKTUALNE IISTOVREMENO ODNOSI NA INTELEKTUALNE IDU!OVNE VREDNOSTI POVEZANE SADU!OVNE VREDNOSTI POVEZANE SA

BATINOM, ALI I SA EKONOMSKOMBATINOM, ALI I SA EKONOMSKOMVREDNO#U2 ONA PODRAZUMEVA RASTU#UVREDNO#U2 ONA PODRAZUMEVA RASTU#UPRISTUPANOST, ITLJIVOST I LEPOTUPRISTUPANOST, ITLJIVOST I LEPOTUNASLEENOG PRIMERKA, OBJEKTANASLEENOG PRIMERKA, OBJEKTANAMENJENOG UIVANJU POSETIOCA ILINAMENJENOG UIVANJU POSETIOCA ILI

KORISNIKA, KAO I ATRAKTIVNOST, KOJA #EKORISNIKA, KAO I ATRAKTIVNOST, KOJA #EOZNAITI POVE#ANJE PROFITA KULTURNOJOZNAITI POVE#ANJE PROFITA KULTURNOJINDUSTRIJI.INDUSTRIJI.

FRANCUSKA REFRANCUSKA RE MISE EN VALEURMISE EN VALEURUPRAVOUPRAVOUKAZUJE NA TAJ FENOMEN U ISTORIJIUKAZUJE NA TAJ FENOMEN U ISTORIJIKONZERVATORSKE PRAKSE" ANTAGONIZAMKONZERVATORSKE PRAKSE" ANTAGONIZAMIZMEU DVA VREDNOSNA SISTEMA I DVAIZMEU DVA VREDNOSNA SISTEMA I DVAKONZERVATORSKA PRISTUPA.KONZERVATORSKA PRISTUPA.


31/55

PRVI, POZIVAJU#I SE NA ZATITU ILIPRVI, POZIVAJU#I SE NA ZATITU ILIUVAAVANJE, SLEDI, KORISTE#I NOVE NAUNEUVAAVANJE, SLEDI, KORISTE#I NOVE NAUNEI TE!NIKE METODE, RAD INOVATORA I II TE!NIKE METODE, RAD INOVATORA I I

VEKA, KOJI IPAK NEMAJU IZUZETNO JAKE VEKA, KOJI IPAK NEMAJU IZUZETNO JAKEREFERENCE. NA PRIMER, VEOMA MALOREFERENCE. NA PRIMER, VEOMA MALOPROFESIONALNI! URBANI! KONZERVATORA IPROFESIONALNI! URBANI! KONZERVATORA IRESTAURATORA POZNAJE DOPRINOS BOITA ILIRESTAURATORA POZNAJE DOPRINOS BOITA ILI

OVANONIJAOVANONIJA, TEORETI, TEORETIARA ZATITEARA ZATITE DRUGIM, KOJI JE UPRAVO SADADRUGIM, KOJI JE UPRAVO SADA

PREOVLADAVAJU#I U SVETU, DOMINIRAPREOVLADAVAJU#I U SVETU, DOMINIRAPROFITABILNOST, ESTO UZ PODRKUPROFITABILNOST, ESTO UZ PODRKUDRAVNI! I DRUGI! ZVANINI! INSTITUCIJA,DRAVNI! I DRUGI! ZVANINI! INSTITUCIJA,

A TO JE OSUENO JO U I VEKU I KASNIJE UA TO JE OSUENO JO U I VEKU I KASNIJE UVENECIJANSKOJ POVELJI.VENECIJANSKOJ POVELJI.


32/55

OBLAST ZATITE JE DANAS POZORNICAOBLAST ZATITE JE DANAS POZORNICA

NERAVNOPRAVNE I SUMNJIVE BORBE UNERAVNOPRAVNE I SUMNJIVE BORBE UKOJOJ SNAGA POJEDINACA OSTAJEKOJOJ SNAGA POJEDINACA OSTAJEVEOMA MO#NA I U KOJOJ ODLUKAVEOMA MO#NA I U KOJOJ ODLUKAAR!ITEKTE, URBANISTE ILI SLUBENIKAAR!ITEKTE, URBANISTE ILI SLUBENIKA

U ZATITI JO UVEK MOE DA PROMENIU ZATITI JO UVEK MOE DA PROMENISUDBINU SPOMENIKA ILI NEKOG GRADA.SUDBINU SPOMENIKA ILI NEKOG GRADA. OVA KONFLIKTNA SITUACIJA ZA!TEVAOVA KONFLIKTNA SITUACIJA ZA!TEVA

DA SE UKAE NA DU! I PRAKSUDA SE UKAE NA DU! I PRAKSU

DOMINANTNI! TRENDOVA KOJI SUDOMINANTNI! TRENDOVA KOJI SUPODRANI U SLUBAMA ZATITE IPODRANI U SLUBAMA ZATITE IRAZVOJEM URBANE EKONOMIJE.RAZVOJEM URBANE EKONOMIJE.


33/55

VEOMA STRPLJIVI RAD MNOGI!VEOMA STRPLJIVI RAD MNOGI!SPECIJALIZOVANI! AR!ITEKATA, DRAVNI!SPECIJALIZOVANI! AR!ITEKATA, DRAVNI!SLUBENIKA, PRIVATNI! POSEDNIKA ILISLUBENIKA, PRIVATNI! POSEDNIKA ILI

JEDNOSTAVNO GRAANA, IJI SU NAPORIJEDNOSTAVNO GRAANA, IJI SU NAPORIPROIZALI IZ POTOVANJA PREMA ISTORIJSKOMPROIZALI IZ POTOVANJA PREMA ISTORIJSKOMNASLEU, MOGU SE UOITI JEDINO UKOLIKONASLEU, MOGU SE UOITI JEDINO UKOLIKOSE S!VATE KAO SUPROTSTAVLJANJESE S!VATE KAO SUPROTSTAVLJANJEDVOSMISLENOSTI KOJOM JE DANAS OBAVIJENDVOSMISLENOSTI KOJOM JE DANAS OBAVIJENPOJAM NASLEA.POJAM NASLEA.

ISTI JE SLUAJ I SA POJMOM VREDNOVANJA,KOJIISTI JE SLUAJ I SA POJMOM VREDNOVANJA,KOJI

SE ZASNIVA NA PROCENI SVOJSTAVA NEKOGSE ZASNIVA NA PROCENI SVOJSTAVA NEKOGNASLEA ZA KOJE POSTOJI JAVNI INTERES.NASLEA ZA KOJE POSTOJI JAVNI INTERES.


34/55

SPOMENIKA SVOJSTVA SE STALNOSPOMENIKA SVOJSTVA SE STALNOUMNOAVAJU, VE# PREMA TOME KAKO SE IRI IUMNOAVAJU, VE# PREMA TOME KAKO SE IRI I

OBU!VAT TA SE SVE POD ISTORIJSKIMOBU!VAT TA SE SVE POD ISTORIJSKIMSPOMENIKOM PODRAZUMEVA. TA VREDNOSNASPOMENIKOM PODRAZUMEVA. TA VREDNOSNASVOJSTVA SU VEOMA SLINA U SVIM ZEMLJAMASVOJSTVA SU VEOMA SLINA U SVIM ZEMLJAMAI PODRAZUMEVAJU ISTORIJSKE, UMETNIKE,I PODRAZUMEVAJU ISTORIJSKE, UMETNIKE,

NAUNO-DOKUMENTARNE, KULTURNE,NAUNO-DOKUMENTARNE, KULTURNE,ETNOGRAFSKE, AR!ITEKTONSKE,ETNOGRAFSKE, AR!ITEKTONSKE,URBANISTIKE, RURALNE, AR!EOLOKE,URBANISTIKE, RURALNE, AR!EOLOKE,KONSTRUKCIJSKE, I INE DRUGE KVALITETEKONSTRUKCIJSKE, I INE DRUGE KVALITETE

KOJE NASLEE MOE DA POSEDUJE.KOJE NASLEE MOE DA POSEDUJE.


35/55

OVAJ STAV O VALORIZACIJI SEOVAJ STAV O VALORIZACIJI SEPOSTEPENO FORMIRAO, A PARALELNO SPOSTEPENO FORMIRAO, A PARALELNO SNJIM RAZVIJAO SE I STAV DA JE NUNONJIM RAZVIJAO SE I STAV DA JE NUNO

STEPENOVANJE VREDNOSTI NA OSNOVUSTEPENOVANJE VREDNOSTI NA OSNOVUDODATNI! KRITERIJUMA, KOJI SUDODATNI! KRITERIJUMA, KOJI SUSLOENI, SLOJEVITI I KOJI SE USLOENI, SLOJEVITI I KOJI SE UPOJEDINIM ELEMENTIMA RAZLIKUJU ODPOJEDINIM ELEMENTIMA RAZLIKUJU ODZEMLJE DO ZEMLJE, NAJE#E UZEMLJE DO ZEMLJE, NAJE#E UZAVISNOSTI OD DOMINANTNOGZAVISNOSTI OD DOMINANTNOGPROFILA EKSPERATA KOJIPROFILA EKSPERATA KOJIINTERDISCIPLINARNO RADE NAINTERDISCIPLINARNO RADE NAPROCENI VREDNOSTI.PROCENI VREDNOSTI.

U VE#INI ZEMALJA VALORIZACIJA JEU VE#INI ZEMALJA VALORIZACIJA JEDVOSTEPENA, ALI SE PROCEDURADVOSTEPENA, ALI SE PROCEDURA

RAZLIKUJE U POJEDINOSTIMA.RAZLIKUJE U POJEDINOSTIMA.


36/55


37/55

KONZERVACIJA I RESTAURACIJA SU TEMELJIKONZERVACIJA I RESTAURACIJA SU TEMELJISVAKOG VREDNOVANJA ISTORIJSKOGSVAKOG VREDNOVANJA ISTORIJSKOG

SPOMENIKA. ATMOSFERSKO ZAGAENJE,SPOMENIKA. ATMOSFERSKO ZAGAENJE,!EMIJA, BIO!EMIJA I BIOLOGIJA DALI SU NOVI!EMIJA, BIO!EMIJA I BIOLOGIJA DALI SU NOVISMISAO RASKINOVOJ TEZI DOZVOLJAVAJU#I DASMISAO RASKINOVOJ TEZI DOZVOLJAVAJU#I DASE DELUJE NETRAUMATSKI NASE DELUJE NETRAUMATSKI NA ZDRAVLJEZDRAVLJE

SPOMENIKA. S RAZLOGOM SE MOE VEROVATISPOMENIKA. S RAZLOGOM SE MOE VEROVATIDA JE PRI!VA#EN I PRINCIP UVANJA STARI!DA JE PRI!VA#EN I PRINCIP UVANJA STARI!DODATAKA GRAEVINAMA I CELINAMA, KAO IDODATAKA GRAEVINAMA I CELINAMA, KAO IOVANONIJEVA TE!NIKAOVANONIJEVA TE!NIKA DIRIDAMENTODIRIDAMENTO, KOJA, KOJA

JE SNANU PODRKU NALA U URBANOJJE SNANU PODRKU NALA U URBANOJMORFOLOGIJI. OSUDA REKONSTRUKCIJE MOEMORFOLOGIJI. OSUDA REKONSTRUKCIJE MOESE SMATRATI DEFINITIVNOM.SE SMATRATI DEFINITIVNOM.


38/55

BOITOVA PRAVILA RESTAURACIJE SU OPTEBOITOVA PRAVILA RESTAURACIJE SU OPTE

PRI!VA#ENA, NAROITO NJEGOV ZA!TEV DAPRI!VA#ENA, NAROITO NJEGOV ZA!TEV DASE SVAKA MODERNA INTERVENCIJA JASNOSE SVAKA MODERNA INTERVENCIJA JASNONAZNAI. ITAV NIZ UMETNIKI IZVEDENI!NAZNAI. ITAV NIZ UMETNIKI IZVEDENI!INTERVENCIJA NA TAJ NAIN POSTOJI U SVETU,INTERVENCIJA NA TAJ NAIN POSTOJI U SVETU,

POSMATRA JE OBUZET SNANIM IZRAZOMPOSMATRA JE OBUZET SNANIM IZRAZOMAR!ITEKTONSKI! VOLUMENA, ALI ZATO GUBIAR!ITEKTONSKI! VOLUMENA, ALI ZATO GUBISVAKU PREDSTAVU O ORIGINALNOM STANJUSVAKU PREDSTAVU O ORIGINALNOM STANJURUEVINA.RUEVINA.

UPADLJIV PRIMER TAKE ILUZIJE JEUPADLJIV PRIMER TAKE ILUZIJE JETEOTI!UACAN U MEKSIKU.TEOTI!UACAN U MEKSIKU.


39/55


40/55

ISTORIJSKEISTORIJSKEILI FANTASTINEILI FANTASTINEREKONSTRUKCIJE, ARBITRARNEREKONSTRUKCIJE, ARBITRARNE

DESTRUKCIJE I RESTAURACIJE, KOJE SEDESTRUKCIJE I RESTAURACIJE, KOJE SENIGDE ZVANINO NE REGISTRUJU,NIGDE ZVANINO NE REGISTRUJU,POSTALE SU JEDAN OD DOMINANTNI!POSTALE SU JEDAN OD DOMINANTNI!

REZULTATA SAVREMENOG S!VATANJAREZULTATA SAVREMENOG S!VATANJAVALORIZACIJE.VALORIZACIJE. NA OVA NAIN JE UNITEN ITAV NIZNA OVA NAIN JE UNITEN ITAV NIZ

ORIGINALNI! PRIMERA I ZAMENJENORIGINALNI! PRIMERA I ZAMENJENNJI!OVIM REPLIKAMA SA ZAMILJENIMNJI!OVIM REPLIKAMA SA ZAMILJENIMDODACIMA KOJI I!DODACIMA KOJI I! POBLJAVAJUPOBLJAVAJU..


41/55

KEBEK


42/55

LINC


43/55

SAINT AYOUL


44/55

ISTORIJSKO NASLEE KAO SCENAISTORIJSKO NASLEE KAO SCENAPREDSTAVLJENO JE VE# KOD VIOLE-LE-DIKA IPREDSTAVLJENO JE VE# KOD VIOLE-LE-DIKA INEKI! DRUGI! KONZERVATORA I VEKA.NEKI! DRUGI! KONZERVATORA I VEKA.SCENOGRAFIJA SE SMATRA PRAVOM OSNOVOMSCENOGRAFIJA SE SMATRA PRAVOM OSNOVOMURBANISTIKE UMETNOSTI. SMISAO JE DA SEURBANISTIKE UMETNOSTI. SMISAO JE DA SESPOMENIK KULTURE ISKAE KAO DOGAAJ,SPOMENIK KULTURE ISKAE KAO DOGAAJ,

KAO PREDSTAVA. TO JE POSEBNOKAO PREDSTAVA. TO JE POSEBNOAKTUELIZOVANO NAKON $%*'. KADA JEAKTUELIZOVANO NAKON $%*'. KADA JESTVORENO NO#NO OSVETLJENJE. STVARAJU#ISTVORENO NO#NO OSVETLJENJE. STVARAJU#ISJAJ U NO#I, TE GRAEVINE DELUJU KAOSJAJ U NO#I, TE GRAEVINE DELUJU KAO

BOANSTVA KOJA DOLAZE U SLAVI I KAO DABOANSTVA KOJA DOLAZE U SLAVI I KAO DAZRAE VENO#U. TAKO I! SVETLOSTZRAE VENO#U. TAKO I! SVETLOSTPREDSTAVLJA U DRUGOJ DIMENZIJI,PREDSTAVLJA U DRUGOJ DIMENZIJI,POETINOJ I TRANSCEDENTNOJPOETINOJ I TRANSCEDENTNOJ


45/55

KATEDRALA

U BURU


46/55

ANIMACIJAANIMACIJAOBINO POINJE OD ENTERIJERAOBINO POINJE OD ENTERIJERAGRAEVINE, A NAMERA JE DA SE OLAKAGRAEVINE, A NAMERA JE DA SE OLAKA

RAZMEVANJE NASLEA, POSREDSTVOMRAZMEVANJE NASLEA, POSREDSTVOMPRENOSNIKA, OVEKA ILI NEKOG DRUGOGPRENOSNIKA, OVEKA ILI NEKOG DRUGOGSREDSTVA. POSTOJI ITAVA !IJERAR!IJA KOJASREDSTVA. POSTOJI ITAVA !IJERAR!IJA KOJAIDE OD SPECIJALNI! EFEKATA, PREKOIDE OD SPECIJALNI! EFEKATA, PREKO

AUDIOVIZUELNI! KOMENTARA, DO STVARANJAAUDIOVIZUELNI! KOMENTARA, DO STVARANJAIMAGINARNI! ISTORIJSKI! SCENA UZ POMO#IMAGINARNI! ISTORIJSKI! SCENA UZ POMO#GLUMACA, MANEKENA, LUTAKA ILIGLUMACA, MANEKENA, LUTAKA ILI

VIRTUELNI!, KOMPJUTERIZOVANI! OBLIKA.VIRTUELNI!, KOMPJUTERIZOVANI! OBLIKA. TO JE DEMAGOKI I PATERNALISTIKI OBLIKTO JE DEMAGOKI I PATERNALISTIKI OBLIK

KOMUNIKACIJE, ALI JE IPAK VRSTO VEZAN ZAKOMUNIKACIJE, ALI JE IPAK VRSTO VEZAN ZAVALORIZACIJU.VALORIZACIJU.


47/55


48/55

REALIZOVANA DO KRAJNOSTI, ANIMACIJAREALIZOVANA DO KRAJNOSTI, ANIMACIJAPOSTAJE SUPROTNOST SCENINOSTI, KOJAPOSTAJE SUPROTNOST SCENINOSTI, KOJA

SPOMENIK PRETVARA U POZORINUSPOMENIK PRETVARA U POZORINUSCENU. GRAEVINA TAKO POINJE DA SESCENU. GRAEVINA TAKO POINJE DA SETAKMII SA DOGAAJEM KOJI SE U NJOJTAKMII SA DOGAAJEM KOJI SE U NJOJODVIJA.ODVIJA.

KONCERTI, IZLOBE, OPERE, DRAME, AKKONCERTI, IZLOBE, OPERE, DRAME, AKI MODNE REVIJE POVEZANE SU SAI MODNE REVIJE POVEZANE SU SA

VREDNO#U NASLEA KOJE I! TAKOVREDNO#U NASLEA KOJE I! TAKOVALORIZUJE, ALI ONI GA MOGU DODATNOVALORIZUJE, ALI ONI GA MOGU DODATNO

UVE#ATI, UMANJITI ILI AK UUVE#ATI, UMANJITI ILI AK UEKSTREMNIM SLUAJEVIMA POTRTI.EKSTREMNIM SLUAJEVIMA POTRTI.


49/55

MODERNIZACIJA JE NOVI PROCES KOJI SEMODERNIZACIJA JE NOVI PROCES KOJI SE


50/55

MODERNIZACIJA JE NOVI PROCES KOJI SEMODERNIZACIJA JE NOVI PROCES KOJI SENA IZVESAN NAIN IZRUGUJENA IZVESAN NAIN IZRUGUJEPOTOVANJU KOJE SE IMA PREMAPOTOVANJU KOJE SE IMA PREMA

NASLEU, JER SE IGRA PRENOENJEMNASLEU, JER SE IGRA PRENOENJEMPANJE, PA I VREDNOSTI UVLAENJEMPANJE, PA I VREDNOSTI UVLAENJEMNOVOG U STARO, ALI SADA U OBLIKUNOVOG U STARO, ALI SADA U OBLIKUIZGRAENOG OBJEKTA, A NE POZORINEIZGRAENOG OBJEKTA, A NE POZORINESCENE. MODERNIZOVATI NIJE DAVANJESCENE. MODERNIZOVATI NIJE DAVANJENOVOG IZGLEDA, VE# INJEKTIRANJENOVOG IZGLEDA, VE# INJEKTIRANJEREGENERATIVNOG IMPLANTATA U TELOREGENERATIVNOG IMPLANTATA U TELO

STARE GRAEVINE. TO JE PRORAUNATISTARE GRAEVINE. TO JE PRORAUNATIRIZIK. TIPIAN PRIMER JE ZAMENARIZIK. TIPIAN PRIMER JE ZAMENASTARI!, PUNI! VRATA STAKLENIM.STARI!, PUNI! VRATA STAKLENIM.


51/55


52/55


53/55


54/55


55/55

8. graditeljsko nasledje-nacini koriscenja

Documents