27 nanomedicina

8/10/2019 27 nanomedicina

http://slidepdf.com/reader/full/27-nanomedicina 1/13

27 NANOMEDICINA: STANJE I PERSPEKTIVE1

Razvoj nanotehnologije, zahvaljujući svom potencijalu da iskoristi otkrića molekularne biologije, počeo je da menja osnove dijagnostike, terapije i prevencije bolesti. Primena nanotehnologije utretmanu, dijagnozi, praćenju i kontroli bioloških sistema nedavno je definisana pod nazivomnanomedicina od strane Nacionalnog instituta za zdravlje !".

Nanomedicina je vrlo široka oblast i proučava nanočestice koje deluju kao biološki mimetici #npr.funkcionalizovane ugljenične nanotube$, %nanomašine% #npr. one napravljene od "N&$, nanovlakna i polimerne nanokonstrukte koje slu'e kao biomaterijali #npr. nanoporozne membrane$, kao i različiteure(aje koji deluju na nanonivou #npr. i)mikročipovi za otpuštanje lekova i šuplje mikroiglice od i)monokristala$ #v. "odatak *$. +ako(e, postoji široko polje nanotehnologija sposobnih za ciljanu isporukulekova, genetskog materijala i dijagnostičkih agenasa u odre(ene ćelije i vanćelijske prostore uorganizmu. *stra'ivanje racionalne i ciljane isporuke terapeutskih i dijagnostičkih agenasa upravo i predstavlja jedan od glavnih ciljeva nanomedicine. n obuhvata preciznu identifikaciju meta #ćelija ireceptora$ u odre(enim kliničkim stanjima, kao i izbor odgovarajućih nanonosilaca koji treba daobezbede postizanje 'eljenog cilja uz što manje ne'eljenih efekata. -ononuklearni fagociti, dendritičnećelije, ćelije endotela i tumorske ćelije predstavljaju glavne mete u ovakvom pristupu.

vo poglavlje bavi se ključnim aspektima dizajna nanočestica i njihovom ulogom u ciljanomisporučivanju lekova, imajući pri tome u vidu prednosti nanometarske veličine čestica, njihovo biološko ponašanje, kao i pitanja njihove potencijalne toksičnosti i sigurnosti primene.

27.1 NANOČESTICE U MEDICINSKOJ DIJAGNOSTICI

Nanotehnologija je oblast nauke posvećena manipulaciji atoma i molekula koje vode konstrukcijistruktura veličine nanometra #uglavnom // nm i manje$ sa posebnim svojstvima. 0izička i hemijskasvojstva materijala izuzetno se menjaju kada se broj atoma koji čine materijal znatno smanji. -ali brojuslovljava drugačiji raspored i me(urastojanje za površinske atome, a ta svojstva dominiraju fizičkim ihemijskim svojstvima objekta 12. &oloidno !u, kristali gvo'(e oksida i kvantne tačke primeri sunanočestica čija je tipična veličina u opsegu od do 3/ nm i koji imaju dijagnostičku primenu u biologiji i medicini #v. "odatak **$. Nanočestice !u imaju primenu kao umanjioci #engl. quencher $fluoroscencije 13,42. Nanokristali 0e sa superparamagnetnim svojstvima, zahvaljujući sposobnosti da prouzrokuju promene u relaksacionim vremenima spin)spin interakcije susednih molekula vode, koristese kao kontrastna sredstva u magnetnoj rezonanci za detekciju tumora, ateroskleroze i zapaljenskih promena mozga i zglobova 152.

&vantne tačke se koriste za obele'evanje različitih bioloških sistema radi optičke detekcije in vitro iin vivo 16,72. Na primer, nedavno su objavljeni rezultati studije u kojoj su kvantne tačke korišćene za praćenje metastaziranja tumorskih ćelija 182. +alasna du'ina fluoroscentne emisije kvantnih tačaka #odultravioletne do bliske infracrvene$ mo'e se podešavati menjanjem veličine čestice. Njihov veliki odnos površine i zapremine pru'a značajne mogućnosti u dizajniranju različitih funkcionalnih nanosistema.

vo poglavlje napisali su 9ladimir +rajković i :oran -arković.



Primena ovakvih optičkih nanooru(a mogla bi da doprinese razumevanju kompleksnih regulacionih isignalnih mre'a koje kontrolišu ponašanje ćelije u fiziološkim i patološkim stanjima.

27.2 NANOČESTICE KAO NOSIOCI LEKOVA

Pored pomenutih, postoje brojni konstrukti i sistemi čestica nanometarskih veličina #od nekolikodo 36/ nm$ koji bi mogli da se koriste za transport i isporuku lekova u organizmu. ; ovu grupu spadaju polimerne micele, dendrimeri, polimerne i keramičke nanočestice, razni proteinski sklopovi,nanočestice od virusnih ovojnica i lipozomi #v. "odatak **$ 1<,=2. +erapeutski i dijagnostički agensimogu biti inkapsulirani, kovalentno povezani ili adsorbovani na pomenute nanonosioce. Na taj način se prevazilaze problemi rastvorljivosti leka, imajući u vidu da su mnogi kandidati za nove lekovenerastvorljivi u vodi.

0armakokinetički profili injektovanih nanokristala mogu varirati of brzorastvornih vrloslaborastvornih u krvi. :bog njihove male veličine i funkcionalizacije površine sintetičkim polimerimai odgovarajućim ligandima, nanočestični nosioci lekova mogu biti usmereni na specifične ćelije ilokacije unutar tela nakon intravenske i subkutane injekcije 1<,/2. +akav pristup mo'e povećati

osetljivost detekcije u medicinskoj dijagnostici, poboljšati terapeutsku efikasnost i smanjiti ne'eljeneefekte. Neki od nosilaca se mogu tako napraviti da se aktiviraju promenom p> okoline, hemijskimstimulusom, primenom visoko oscilatornog magnetnog polja ili primenom spoljašnjeg izvora toplote12. +akve modifikacije omogućavaju da se kontroliše integritet čestice, brzina isporuke leka, kao ilokacija isporuke leka #npr. u specifičnim ćelijskim organelama$. Neki nosioci su multifunkcionalni?imaju sposobnost da se specifično vezuju za receptore na ciljanim ćelijama i da simultano isporuče lek i biosenzore koji detektuju efikasnu isporuku leka 132.

27.3 MEHANIZMI UKLANJANJA NANOČESTICA IZ ORGANIZMAI MOGUĆNOST CILJANE ISPORUKE LEKOVA

Nanočestice se ne ponašaju slično? njihovo ponašanje u okviru biološke mikrosredine, stabilnost,vanćelijska i ćelijska distribucija zavise od njihove hemijske strukture, morfologije i veličine. viaspekti su diskutovani u zavisnosti od puta unošenja u organizam? preko krvotoka #intravenski$ ili krozko'u #subkutano$.

-re'a krvnih i limfnih sudova u telu pru'a prirodne puteve za distribuciju hranljivih materija,izbacivanje ne'eljenih materija i isporuku terapeutskih agenasa. *ako na prvi pogled ovakvaorganizacija pru'a malo mogućnosti za kontrolisan prilaz 'eljenom tkivu, nanočestični sistemi ipak omogućavaju ciljani prilaz odre(enim ćelijskim populacijama i delovima tela. !ko se unesuintravenskom injekcijom, čestice se brzo izbacuju iz cirkulacije unošenjem #fagocitozom$ od strane&upferovih ćelija jetre i makrofaga slezine 142. vaj pasivan, prostorno)specifičan način uklanjanja

#klirensa$ predstavlja osnovni mehanizam deaktivacije stranih čestica od strane ćelija imunskogsistema. psonizacija, tj. adsorbcija odre(enih krvnih proteina #opsonina$ kao što su fibronektin,imunoglobulini i proteini komplementa, na površinu nanočestice, poma'e njenom prepoznavanju iuklanjanju od strane makrofaga 142. 9eličina i karakteristike površine nanočestice imaju va'nu uloguu procesu opsonizacije i kinetici klirensa 152. 9eće čestice #3// nm i veće$ efikasnije aktiviraju sistemkomplementa od manjih čestica, što vodi njihovoj efikasnijoj opsonizaciji i br'em ukljanjanju iz krvifagocitozom. +ako(e, intenzitet i mehanizam vezivanja opsonina za nanočestice znatno se razlikuju uzavisnosti od svojstava njene površine, kao što su prisustvo i tip funkcionalnih grupa i gustina površinskog naelektrisanja 152. Razlike u opsonizaciji rezultiraju u razlikama u brzini klirensa i



makrofagnoj sekvestraciji nanočestica. vo je posebno va'no ako se ima u vidu heterogenostmakrofaga u odnosu na fenotip i fiziološku funkciju, čak i u okviru istog tkiva. dre(ene populacijefagocita mogu se razlikovati po mehanizmima prepoznavanja stranih čestica. +ako, dinamički procesadsorpcije proteina zajedno sa depozicijom različitih opsonina na površini nanočestice mo'e da imakao posledicu hijerarhijsko prepoznavanje od strane različitih populacija fagocita, što vodi njihovojkooperaciji u uklanjanju čestice. Na primer, specifični receptor makrofaga mo'e prepoznati najranije

promene površine čectice u krvi, dok neki drugi receptori prepoznaju česticu u kasnijim fazama i takoomogućavaju njeno potpuno uklanjanje iz cirkulacije. *ako su ovi mehanizmi nedovoljno proučeni,njihovo razumevanje moglo bi da omogući dizajn i površinsku modifikaciju nanosistema koji bi biliselektivno usmereni na odre(ene subpopulacije makrofaga@fagocita.

-ala veličina čestice znači veliku relativnu površinu. vo mo'e stvoriti probleme aglomeracije primarnih nanočestica u biološkoj sredini, što onda utiče na efektivnu veličinu nanočestica i njihovukinetiku klirensa. Na primer, poznato je da dendrimeri i kvantne tačke aglomerišu u biološkoj sredini."rugi primer je interakcija izme(u nanosistema na bazi lipida i lipoproteina, što dovodi da dramatične promene veličine. "akle, planiranje strukture površine je fundamentalno pitanje u dizajnu nanočestice.Precizna modifikacija površine sintetičkim polimerima mo'e rešiti probleme agregacije i omogućitikontrolu nad interakcijom nanočestice i biološkog sistema. Na primer, prevlake od polidentat fosfina ili

modifikacija površine različitim hidrofilnim polimerima omogućavaju kvantnim tačkama rastvorljivost,disperzibilnost i stabilnost u serumu 172. Postoje brojni primeri u literaturi gde je površina nanonosilaca pa'ljivo spojena sa %makromolekularnim dlakama% #hairs$ napravljenim od polietilen glikola #PAB$ ilisličnih polimera 142. va strategija sprečava prepoznavanje nanočestice od strane makrofaga, što seuglavnom posti'e smanjenjem adsorpcije proteina i opsonizacije. Afikasnost ovih procesa zavisi od tipa polimera, njihove površinske stabilnosti, reaktivnosti i površinske gustine 142. vakvo korišćenje%nevidljivog štita% # stealth$ slično je strategiji koju koriste patogeni organizmi da bi izbegli detekcijuod strane ćelija imunskog sistema. upresija procesa opsonizacije je va'an prvi korak u smanjenju pasivne retencije nanočestica u makrofagima, što je neophodan preduslov za njihovo usmeravanje kadrugim mestima u organizmu. ; ovom slučaju, izlaz čestice iz krvotoka je ograničen na ona mesta gdesu kapilari oblo'eni endotelnim ćelijama izme(u kojih su velike pore #tzv. fenestrirani endotel$, kao što

je slučaj u jetri, ili gde je integritet endotelijalne barijere narušen zapaljenskim procesom ili rastomtumora 162. 9eličina pora u sinusoidnom endotelu jetre mo'e dostići 6/ nm, dok endotelne pore utumorskim kapilarima dosti'u i 4// nm. Produ'ena cirkulacija nanočestica je idealna za sporo ilikontrolisano otpuštanje terapeutika u krvi radi tretmana vaskularnih obolenja. sim modifikacije površine nanočestica postoje i drugi načini sprečavanja interakcije nanočestice i makrofaga. Nedavninapredak u hemiji sintetičkih polimera omogućio je preciznu kontrolu nad arhitekturom idisperzibilonošću polimera i njihovih konjugata. Neki od ovih novih materijala mogu da se samo)organizuju u nanočestice sposobne da izbegavaju makrofage 172.

Nedavni razvoj molekularne biologije otkrio je mnoštvo informacija o krvnim i limfnimsudovima, a naročito o endotelnim ćelijama koje ih obla'u. :ahvaljujući savremenim studijamaglobalne ekspresije gena, utvr(eno je da vaskularne endotelne ćelije, u zavisnosti od svoje lokalizacije,

imaju karakterične molekularne %profile% 1382. Njihovo poznavanje predstavlja osnovu za potencijalnousmeravanje terapeutskih i dijagnostičkih entiteta u odre(ena tkiva, uključujući i tumorska 172. vozahteva vezivanje nanonosača za odgovarajuće ligande sposobne da na osnovu ekspresije specifičnihmolekula %prepoznaju% endotel odgovarajućeg tkiva. +akvi entiteti se mogu posmatrati kao male podmornice koje plove krvotokom u potrazi za specifičnim markerima ciljnog tkiva.

:a razliku od intravenskog unosa, intersticijalna #npr. subkutana$ injekcija nanočestica mo'e bitimetoda izbora ako je meta odre(eni limfni čvor ili grupa regionalnih limfnih čvorova. udbinaintersticijalno injektovanih nanočestica zavisi od njihove veličine i površinskih karakteristika. 9eličina



čestice mora biti dovoljno velika da bi se sprečila difuzija u krvne kapilare. Cestice veličine od 4/ do// nm obično zadovoljavaju ovaj uslov, dok se čestice veće od // nm kreću vrlo sporo i podlo'ne suklirensu od strane intersticijalnih makrofaga. Površinske karakteristike odre(uju nivo agregacije česticau tkivnom intersticijumu, pa se kinetika dreniranja i retencija u limfnim čvorovima mogu optimizovatimodifikacijama površine nanočestice. +ako npr. hidrofilne čestice odbijaju jedna drugu i interaguju vrloslabo sa matriksom intersticijuma i dreniraju se veoma brzo.

27.4 USMERAVANJE NANOČESTICA

Ma!"#a$%. posobnost makrofaga, osnovnih ćelija uro(ene imunosti, da prepoznaju i ingestirajustrane čestice procesom fagocitoze, obezbedila je racionalan pristup usmeravanju nanočestica ka ovimćelijama. Promene u efektorskim funkcijama makrofaga doprinose mnogim patološkim stanjima kaošto su ateroskleroza, autoimunitet i infekcije. "akle, makrofag je validna farmaceutska meta i postoje brojne mogućnosti za terapeutske pristupe bazirane na selektivnoj isporuci nanočestica makrofagima1<2. Recimo, iako većinu mikrorganizama makrofagi efikasno fagocituju i ubijaju, mnogi patogeniinfektivni agensi razvili su načine da izbegnu destrukciju posle fagocitoze. "akle, pasivno usmeravanjenanočestica sa inkapsuliranim antimikrobijalnim agensima ka inficiranim makrofagima predstavljalogičnu strategiju za efikasno ubijanje mikroba 1<2. Pošto, kao i mikrobi, podle'u fagocitozi, ovakvenanočestice biće usmerene ka lizozomima, unutarćelijskim organelama u kojima umesto da buduuništeni, mikroroganizmi otporni na dejstvo lizozomalnih proteolitičkih enzima uspešno pre'ivljavaju.;pravo aktivnost ovih enzima dovodi do degradacije nanočestičnog nosača i osloba(anja leka unutar lizozomne vezikule ili u samu citoplazmu, bilo prostom difuzijom ili pomoću specifičnih transportera.dobrene formulacije za kliničku primenu su za sada ograničene na lipidne nanosisteme #//)3// nm$sa inkapsuliranim amfotericinom D #!mp D$ i koriste se za tretman odre(enih gljivičnih infekcija 1<2.vakvim pristupom znatno je smanjena klinički efektivna doza !mp D, pošto je lek usmeren direktnona inficirane makrofage. "ruga prednost je smanjenje nefrotoksičnosti i osloba(anju proinflamatornihcitokina, uobičajenih ne'eljenih efekata koji prate !mp D terapiju 182. "rugi autori su koristilimultifunkcionalne nosače za isporučivanje antibiotika makrofagima 1<2. *ntravenska injekcijalipozoma sa tuftsinom dovela je ne samo do efikasne isporuke inkapsuliranog antibiotika makrofagima,već i u njihovoj nespecifičnoj stimulaciji protiv parazitskih, gljivičnih i bakterijskih infekcija 1<2.vakav efekat bio je posredovan vezivanjem tuftsina za specifični receptor na makrofagima, što jeimalo za posledicu pojačavanje njihovog antimikrobnog dejstva.

-akrofagi i tzv. dendritične ćelije imaju glavnu ulogu u indukciji imunskog odgovora. istemikao što su polimerne i keramičke nanosfere, nanoemulzije i lipozomi, ako su fizički ili kovalentnovezani za proteinske antigene, deluju kao stimulatori imunskog odgovora ) tzv. adjuvansi 1=2.posobnost nanočestica da obezbede indukciju imunskog odgovora rekombinantnim ili sintetičkim peptidima koji su sami po sebi slabo imunogeni ili neimunogeni, kvalifikuje ih kao validne kandidateza vakcine nove generacije. +ako(e, genetska imunizacija pomoću nanočestica koje nose odgovarajuću

"N& nedavno je privukla znatnu pa'nju 13/2.bele'avanje makrofaga kontrastnim sredstvima u formi nanočestica predstavlja interesantan

dijagnostički pristup. Nakon izlaska iz krvotoka, intravenski injektovani nanokristali paramagnetnoggvo'(e oksida zadr'avaju se u makrofagima limfnih čvorova. Njihova intraćelijska akumulacija skraćujespinske relaksacione procese, pa se na snimanju magnetnom rezonancom ovi čvorovi #koji akumulirajukristale gvo'(e oksida$ detektuju kao tamniji u odnosu na ostalo tkivo. vo otkriće je olakšalorazlikovanje normalnih i tumorskih limfnih čvorova 132. &orišćenjem ove metode detektovane su vrlomale metastaze #manje od 3 mm u prečniku$ u limfnim čvorovima kod pacijenata sa kancerom prostate1332, dok ostale dijagnostičke tehnike ne mogu da otkriju tako male tumorske depozite.



uperparamagnetni nanokonstrukti tako(e poma'u u vizuelizaciji vaskularnih patoloških promena uartritisu 1342 i aterosklerozi 1352, što je odraz povećane permeabilnosti krvnog endotela i lakšeg pristupatkivnim makrofagima. lično, apsorpcija fluoroscentnih kvantnih tačaka u makrofagima limfnih čvorovaomogućila je mapiranje limfnih čvorova i vizuelizaciju duboko lociranih limfnih čvorova 1362.

E&'"()*&) +)*%,). &oncept usmeravanja nanočestica ka krvnim sudovima je veoma atraktivan,imajući u vidu va'nu ulogu krvnog endotela u brojnim patološkim procesima uključujući tumore,zapaljenja, vaskularnu trombozu i dr. Drojne studije su pokazale selektivno nagomilavanje pasivnousmerenih nanočestica u specifičnim endotelnim ćelijama. +ako se npr. katjonski lipozomi nakon jednog sata od ulaska u krvotok lokalizuju u endozomima i lizozomima endotelnih ćelija odre(enihorgana 1372. vakva selektivna distribucija nije povezana sa morfološkim karakteristikama endotela uodre(enom organu, već predstavlja rezultat specifične ekspresije receptora za ove nanočestice naendotelu odre(enih krvnih sudova.

Nedavni napredak u mapiranju vaskulature čoveka različitim tehnikama molekularne biologijestvorio je nove mogućnosti za specifično usmeravanje lekova 138,3<2. Nedavno je opisan prvi pokušajmapiranja vaskulature čoveka tzv. %phage displaE% tehnikom. !utori su otkrili 587/ sekvenci koje sulokalizovane u različitim organima i zaključili da u mnogim slučajevima sekvence odgovaraju

poznatim molekulima na površini endotelnih ćelija. vakav pristup se sada koristi za usmeravanjeterapeutskih agenasa u vaskulaturu čvrstih tumora pomoću nanopeptida koji se specifično vezuju zaendotelne molekule iz klase integrina 13=2. 9ezivanjem integrin)specifičnog nanopeptida zaantitumorski lek doksirubicin stvoreno je jedinjenje koje je znatno efikasnije od samog doksirubicina isa manjim ne'eljenim efektima po srce i jetru. >eksapeptid NBR, koji se specifično ve'e zaaminopeptazu N na endotelnim ćelijama novostvorenih krvnih sudova, povezan sa antitumorskimcitokinom +N0, povećava / puta efikasnost doksirubicina protiv tumora 13=2. vakvi prostupi, zasada uspešni na animalnim modelima kancera, zasnovani su na pretpostavci da uništavanjenovostvorene vaskulature koja hrani tumor posredno dovodi do uništavanja samih tumorskih ćelija.

T-"!/) +)*%,). Razvoj %stealth% tehnologija kojima se nanočestice modifikuju tako da postanu

%nevidljive% za makrofage, omogućio je izbegavanje fagocitoze i pasivnu akumulaciju intravenskiinjektovanih nanočestica #3/ )6/ nm$ u tumorima, za koje je poznato da imaju %propustljive% krvnesudove sa velikim porama izme(u endotelnih ćelija 142. -e(utim, zbog heterogene prokrvljenostitumora, prostorna raspodela %stealth% nanočestica je heterogena i nepredvidljiva, a strukturne ifunkcionalne abnormalnosti krvnih i limfnih sudova, kao i ćelija unutar čvrstih tumora, ometaju efikasnuisporuku nanočestica 14/2. +ako npr. hidrostatički pritisak unutar tumorske ćelije veći je od pritiskaunutar zdrave ćelije, pa bi se efikasnija isporuka leka mogla postići ako se hidrostatički pritisak izjednačiu krvnim sudovima i tumoru 142. +ako(e, poremećena organizacija vanćelijskog matriksa ometa difuzijumakromolekula i nanočestica u tumore 1432. "akle, difuzija makromolekula i nanočestica će zavisiti odtipa tumora, anatomske lokacije, kao i organizacije vanćelijskog matriksa u samom tumoru.

;prkos ovim ograničenjima, već postoje odobrene formulacije dugo cirkulišućih lipozoma sa

inkapsuliranim doksorubicinom za tretman kancera materice i dojke 133,442. vakvi lekovi imaju povoljniju farmakokinetiku u pore(enju sa slobodnim lekom, jer je slobodna površina doksorubicinaunutar lipozoma 4// puta veća od slobodnog doksorubicina, a klirens od strane makrofaga je smanjennajmanje 36/ puta 1442. :bog svog povoljnog farmakokinetičkih profila, doksorubicin unutar lipozomase nalazi u fazi kliničkih istra'ivanja.

Drojna pitanja se moraju razmotriti u primeni %stealth% nanočestica za terapiju kancera. Prvo,nosilac mora imati veliki kapacitet za adsorbciju leka i mora ostati stabilan unutar vaskulature uzminimalan gubitak leka. "rugo, utvr(eno je da većina nanonosilaca, uključujući i lipozome, ne stupa ukontakt sa tumorskim ćelijama 1452. "akle, proces izlaska nanočestice iz krvnog suda mora biti praćen



odvajanjem leka od nosioca, rezultirajući u izlaganju mete #tumorske ćelije, tumorskih makrofaga,tumorskog endotela$ dejstvu leka. sloba(anje leka iz lipozoma zavisi od tipa leka i metoda inkapsulacije1462. Npr. lipozomi sa pasivno inkapsuliranim cisplatinom, zbog vrlo sporog otpuštanja leka iz lipozoma,nemaju antitumorsko dejstvo uprkos akumulaciji u tumoru 1472. druge strane, hemijski metodinkorporacije doksorubicina omogućava br'u degradaciju lipozoma i br'e osloba(anje leka. Najznačajnija osobina lipozomskog doksorubicina je smanjenje ne'eljenih efekata koje ima slobodni

doksirubicin.tpuštanje leka iz nanonosilaca je ključno pitanje za hemoterapiju tumora. +renutno najefikasniji

pristup je inkapsulacija u lipozome, a manje efikasna je primena polimernih micela koje imaju maluzapreminu za inkapsulaciju. Postoje brojni načini za indukciju otpuštanja leka iz lipozoma po njihovojakumulaciji u tkivu tumora. Fedan od njih je destabilizacija lipozoma putem enzima čija koncentracija je povećana u tumorskom tkivu, kao što je npr. fosfolipaza !3 1482. vaj enzim vrši vrlo brzu hidrolizuestarske veze u fosfolipidima lipozoma 1482. Gisplatinski lipozomi sa visokim sadr'ajem fosfolipidaosetljivih na dejstvo fosfolipaze !3 otpuštali su lek vrlo brzo u prisustvu enzima, dok je kontrolnagrupa lipozoma bez !3)osetljivih lipida pokazala zanemarljivu citotoksičnost.

*ako postoje rezultati koji opisuju aktivno usmeravanje nanočestica ka tumorskim ćelijama,isporuka leka u ovim slučajevima je ipak ostala pasivna. Nanočestice se mogu usmeriti ka tumorskimćelijama pomoću tumor)specifičnih antitela ili drugih molekula koji se specifično vezuju za tumorskećelije, kao što je npr. folna kiselina. Akspresija receptora za folnu kiselinu ograničena je na karcinommaterice, rektuma i pluća, i uglavnom nije karakteristika normalnog tkiva 14<2. ;smeravanje pomoćufolne kiseline je interesantan pristup koji pru'a brojne prednosti u odnosu na antitela. Prvo, folat neizaziva imunski odgovor kod pacijenata. "rugo, nanonosioci oblo'eni folnom kiselinom se vrlo brzointernalizuju zahvaljujući interakciji sa folnim receptorima tumorskih ćelija. Blavni problem je nivootpuštanja leka iz internalizovanih nanočestica, koji jako zavisi od p> sredine #kisela sredina endozomane favorizuje otpuštanje doksorubicina iz lizozoma$.

20. TOKSIČNOST NANOČESTICA

9ezivanjem lekova za nanočestica kao nosioce mogu se prevazići problemi rastvorljivosti istabilnosti leka, kao i smanjiti ne'eljeni efekti. -e(utim, brojni toksikološki radovi u različitim biološkim sistemima pokazali su toksičnost samih nanočestica, kao što su kvantne tačke, polimernemicele, fuleren #G7/$ i njegovi derivati.

*ako su Gde kvantne tačke puno obećavale u dijagnostici, malo je bilo poznato o njihovommetabolizmu i mogućim štetnim efektima. tkriveno je da su Gde kvantne tačke letalne za ćelije jer otpuštaju vrlo toksične Gd)jone 152. Neke polimerne micele tako(e mogu izazvati ćelijsku smrt153,542, a imaju i sposobnost da menjaju ekspresiju gena u ciljnim ćelijama 1552, što mo'e dovesti dorazličitih ne'eljenih efekata prilikom upotrebe polimernih struktura kao nosilaca lekova.

Različiti derivati fulerena rastvorljivi u vodi, zahvaljujući sposobnosti da neutrališu kiseoničneslobodne radikale, uglavnom se smatraju citoprotektivnim agensima 15/2. -e(utim, nedavna istra'ivanjasu pokazala da fuleren i njegovi derivati u odre(enim uslovima #npr. posle ozračivanja vidljivomsvetlošću ili ultraljubičastim zracima$ mogu da proizvode kiseonične radikale i tako oštećuju ćelije 152.d svih nanočestica na bazi fulerena, najtoksičniji je vodeni koloid čistog, nederivatizovanog fulerena,tzv. nano)G7/ #l. 38.$. Nedavno je pokazano da je ovaj kristal fulerena #4/)4// nm$ nekoliko redaveličine toksičniji prema različitim ćelijama sisara od polihidroksilovanog fulerena G7/#>$n i drugihfulerenskih derivata rastvorljivih u vodi 15/2. :ahvaljujući sposobnosti da u uslovima ambijentalnogosvetljenja proizvodi velike količine visoko reaktivnih kiseoničnih radikala, nano)G7/ u veoma niskim



koncentracijama prouzrokuje izuzetno brzu destrukciju ćelijske membrane i smrt ćelije u roku od samonekoliko sati. :a razliku od nano)G7/, vodorastvorni derivati fulerena u odsustvu ultraljubičastih zračenjane proizvode kiseonične radikale i pokazuju vrlo nisku toksičnost tek u veoma visokim koncentracijama i posle višednevne kultivacije. ; ni'im, netoksičnim koncentracijama, vodorastvorni derivati fulerenauglavnom deluju kao antioksidansi koji štite ćelije od oksidativnog stresa 15/2.

H*&! 38. TEM mikrofotografija nanokristala C 60

27.0 UDUĆNOST NANOMEDICINE

Nanotehnologija je nedavno počela da menja metode medicinske dijagnostike i isporuke lekova.

Razvoj različitih laboratorijskih dijagnostičkih oru(a i metoda na bazi nanočestica #nosači iglica zamikroskope, sekvenciranje "N& na nanoporama i dr.$, kao i nanoentiteta za kliničku dijagnostiku iterapiju, uveliko prate progres antitumorskih strategija i nalaze se me(u glavnim ciljevima postojećih projekata. "a bi se realizovao in vivo potencijal nanotehnologije u ciljanoj dijagnostici i isporucilekova, nanoentiteti moraju biti multifunkcionalni i što %pametniji%, tj. sposobni da obave više različitihzadataka što efikasnije i uz odsustvo ne'eljenih efekata. :a ostvarenje ovog cilja neophodna su dalja bazična i primenjena istra'ivanja usmerena ka razumevanju fizičko)hemijskih svojstava nanočestica,kao i njihove interakcije sa ćelijama i tkivima tokom različitih fizioloških i patoloških procesa.

27.7 DODATAK I: PRIMERI UPOTREE NANOČESTICA

Na&""!) a /)5)&6%!a&,) DNK. vo je metoda ultra)brzog sekvenciranja "N& koja sezasniva na nanoin'enjeringu pora 1572. -ali električni potencijal vuče naelektrisani lanac "N& kroz poru prečnika )3 nm u α)hemolizin proteinskom kompleksu umetnutom u lipidni dvosloj koji razdvajadva provodnika. trujni i vremenski profili se snimaju i pretvaraju u električne impulse pomoću kojihse identifikuje svaka baza koja ulazi u sastav "N& nukleotida. va metoda, kojom se mo'esekvencirati više od /// baza u sekundi, ima veliki potencijal za detekciju genskih polimorfizama igensku dijagnozu patogena.



K"&"*) /a #-&6%"&a*%"5a&% %$*%6aa. 9isoka prostorna i hemijska rezolucija mikroskopaatomske sile #!0-$ i mikroskopa hemijske sile #G0-$ mo'e se iskoristiti u dizajniranju dijagnostičkihmetoda na nanonivou 1582. !0- detektuje intramolekularne sile izme(u iglice #sonde$ od veoma finogfunkcionalizovanog i ili jednozidne nanocevi #nalazi se na kraju male poluge$ i površine. &onzola kojanosi sondu povezana je sa piezoelektričnim detektorom koji registruje pomeranje sonde du' površineuzorka. *ntramolekularne i intraatomske sile izme(u sonde i uzorka izazivaju skretanje #otklon$ konzole.

tklon konzole se onda meri laserskom svetlošću koja se reflektuje od poluge do detektora #l. 38.3$.onda se mo'e hemijski modifikovati u svrhu snimanja 'eljene molekularne strukture potencijalnog leka,kao i merenja različitih biohemijskih interakcija #npr. izme(u antogena i antitela$.

H*&! 38.3 Princip rada mikroskopa atomske sile

M%!"%$*). -ikro igle i lancete sa podesivim nagibnim uglovima, debljinom zida i dimenzijamakanala, prave se od monokristalnog i kombinacijom fuzionog povezivanja, fotolitografije ianizotropnim nagrizanjem plazmom 15<2. va tehnologija se primenjuje za bezbolnu infuziju lekova,injektovanje ćelija, kao i u brojnim dijagnostičkim procedurama #npr. praćenje nivoa glukoze$.

M%!"%"5% a %/"!-- *)a. vo su mikroure(aji koji sadr'e mikropumpe, ventile i protočnekanale i dopuštaju kontrolisano osloba(anje jednog ili više lekova 15=2. -ehanizam osloba(anja sezasniva na elektrohemijskom rastvaranju tanke anodne membrane koja prekriva mikrorezervoareispunjene lekovima. Na taj način, sistemi sa kontrolisanom isporukom leka mogu se napraviti tako daosloba(aju impulse #male količine$ različitih lekova korišćenjem različitih materijala za izradumembrana. Nedavno je od polilaktične kiseline napravljen mikročip prečnika ,3 cm, debljine od pribli'no 6// µm sa 47 rezervoara za lekove.

Na&")/(%6) &a 8a% DNK. "N& se mo'e programirati tako da se samoorganizuje u različitenanometarske strukture koje se razlikuju od dvostruke spirale karakteristične za organizaciju "N& 16/2. "N& kocka i oktaedar su dva primera samoorganizacije "N&. vakve "N& strukture mogudr'ati biološke molekule u ure(enoj mre'i neophodnoj za rendgensku kristalografiju, što je naročito pogodno za one materijale koji ne mogu da formiraju sopstvenu pravilnu kristalnu strukturu #npr.odre(eni ćelijski receptori za koje se vezuju lekovi$. Duduća istra'ivanja mogu dovesti do nastanka"N& ure(aja koji bi mogli sami da se umno'avaju, kao i "N& mašina sa pokretnim delovima kao štosu nanomehanički senzori, prekidači i sekači.



27.9 DODATAK II: DEINICIJE NEKIH NANOČESTICA SA PRIMENOM NANOVLAKANA

Nanovlakna različitih struktura mogu se formirati primenom metoda molekularnogsamoure(ivanja 1632. Nanovlakna se mogu dizajnirati tako da poseduju veliku gustinu bioaktivnihmolekula koji pospešuju rast ćelija.

-*)!)&%. Nakon prve sinteze i karakterizacije fulerena #=<6$, oni su privukli pa'nju istra'ivača

zbog izuzetnih svojstava 1642. +ipičan fuleren G7/, ima strukturu u kojoj su ugljenični atomi smešteni u 7/rogljeva usečenog ikosaedra, što je tipičan izgled fudbalske lopte #v. l. 38.4 i d. /.5$. vaj ugljeničnimolekul je hemijski i termalno stabilan. -o'e se rastvoriti, prečistiti, funkcionalizovati, sublimovati i polimerizovati. +renutno se ispituju različiti metodi sinteze fulerena, ali se svi baziraju na isparavanjuugljenika u atmosferi inertnog gasa. Pri tome se za se isparavanje ugljenika koriste različiti tehnike, kaošto su laserska ablacija, električni luk, radiofrekventna plazma i solarna energija. 0ulereni koji se pri proizvodnji formiraju u većim količinama od drugih fulerena nazivaju se magičnim fulerenima #G7/, G8/,G<5$, v. l. 38.4 i 38.5. 0ulereni bi mogli da se koriste u različitim oblastima? biomedicini, zaštiti okoline,energetici, informatici, komunikacijama, itd. vaj material i njegovi derivati imaju potencijalno korisna biološka svojstva, kao što su cepanje "N&, inhibicija replikacije >*9 virusa, neuroprotekcija i indukcijaćelijske smrti. snovni problem za primenu fulerena u medicini je njihova ekstremna hidrofobičnost,

zbog koje su nederivatizovani fulereni rastvorni u aromatičnim rastvaračima, ali ne i u vodi. "a bi semogli koristiti u biomedicinske svrhe, fulereni i metalofulereni se moraju derivatizovati sa hidrofilnimsubstituentima. Pored prevo(enja fulerena u vodorastvorne oblike, derivativna hemija se koristi za proizvodnju lekova na bazi fulerena koji bi ciljano delovali na odre(eno tkivo.

H*&! 38.4 Prikaz molekula C 60 i C 70

H*&! 38.5 Prikaz jedne kristalne ravni iz

nanokristala sastavljenog od molekula C 60

U$*,)&%&) &a&"(-8). ;gljenične nanotube sastoje se od grafitnih ravni savijenih u cilindričnu

formu 1642 #v. l. 38.6 i d. /.5$. ve strukture mogu biti ili jednozidne ili višezidne. Prečnik jednozidnih nanotuba se kreće u opsegu izme(u /,6)4 nm, a njihova du'ina dosti'e 3/)/// nm.dgovarajuće dimenzije za višezidne nanotube su ,6)// nm #prečnik$ i )6/ µm #du'ina$.0unkcionalizacijom površine, nanotube mogu postati rastvorljive u vodi. Na osnovu svojstva nanotuba damolekuli i joni mogu biti transportovani kroz njih, napravljeni su molekularni senzori i ure(aj zasekvenciranje "N&. ;gljenične nanotube mogu probiti ćelijsku membranu bez poremećaja integritetamembrane, pri čemu bi kroz ovakve %nanoigle% mogli da se unose lekovi.



H*&! 38.6 Prikaz ugljenine nanotu!e

S-)!a!aa$&)(&% !%/(a*% $5";<) "/%'a. ve nanočestice se obično pripremaju alkalnom ko) precipitacijom odgovarajućih odnosa 0e3I i 0e4I soli u vodi u prisustvu pogodnih hidrofilnih polimera kaošto su dekstran ili polietilenglikol 152. Pri tome nastaje čestica sa gvozdenim jezgrom prečnika oko 6 nm,koja je heksagonalnog oblika i oblo'ena molekulima dekstrana ili polietilenglikola. vakvi kristali poseduju velike magnetne momente kad se ubace u magnetno polje, što prouzrokuje lokalne poremećaje uhomogenosti magnetnog polja. &ao posledica ovih magnetnih poremećaja nastaje velika razlika ususceptibilnosti izme(u superparamagnetnih kristala gvo'(e oksida #l. 38.7$ i okolnih protona vode štorezultira smanjenjem +3 relaksacionih vremena i gubitkom lokalnog signala. "akle ovi kristali se ponašajukao %negativni pojačivači%. Površinu superparamagnetnog kristala gvo'(e oksida lako je funkcionalizovativiševalentnim malim molekulima, proteinima, antitelima, oligonukleidima i folnom kiselinom.

H*&! 38.7 TEM snimak nanokristala superparamagnetnog gvo"#e oksida

K5a&(&) (a). &vantne tačke su neorganske kristalne strukture koje apsorbuju belu svetlost, a zatim

je nakon nekoliko nanosekundi reemituju na odre(enoj talasnoj du'ini 1652. ; zavisnosti od veličine isastava kvantne tačke, talasna du'ina se mo'e podesiti od plave boje do bliske infracrvene. Na primer kvantna tačka prečnika 3 nm luminescira zelenu svetlost, dok kvantna tačka prečnika 6 nm luminesciracrvenu svetlost. &vantne tačke imaju veliku fleksibilnost u pore(enju sa ostalim fluorescentnimmaterijalima i mogu se iskoristiti za različite aplikacije u kojima se svetlost koristi za procesiranjeinformacija. vi nanokristali i višekolorno %šifriranje% koje omogućavaju, nude nove pravce razvoja u proučavanje ekspresije gena, kao i za in vivo %imaging%.



D)&'!%)!%. "endrimeri predstavljaju vrlo razgranate makromolekule sa kontrolisanom 4"arhitekturom koja polazi od centralnog jezgra, v. l. 38.8. Rast polimera počinje od centralnog molekula iodvija se radijalno nizom reakcija polimerizacije. Precizna kontrola veličine mo'e se postići nivoom polimerizacije. &rajevi dendrimera mogu se kovalentno povezati sa terapeutskim ili dijagnostičkimagensima.

H*&! 38.8 Prikaz dendrimera ije je jezgro molekul C 60

P"*%)!&) %6)*). -icele se formiraju u rastvoru kao agregati u kojima se molekuli komponente#npr. blok kopolimeri !D ili !D! tipa, gde je ! hidrofobna, a D hidrofilna komponenta$ ure(uju usferoidalnu strukturu sa hidrofobnim jezgrom zaštićenim od vode omotačem od hidrofilnih grupa 172.vi sistemi, čiji prečnik uglavnom ne prelazi 6/ nm, koriste se za sistemsku isporuku lekova koji nisurastvorljivi u vodi. +akvi lekovi ili kontrastna sredstva mogu da se fizički zarobe unutar hidrofobnog jezgra ili kovalentno pove'u sa koponentnim molekulima micele.

L%""%. Hipozomi su zatvoreni mehuri koji se formiraju hidratacijom suvih fosfolipida iznadnjihove tranzicione temperature. Hipozomi se klasifikuju u tri osnovna tipa na osnovu veličine i brojadvoslojeva. -ultilaminarni mehuri sastoje se od nekoliko lipidnih dvoslojeva koji su me(usbnorazdvojeni vodom. 9eličina lipozoma kreće se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada nanometara.-olekuli leka se zarobe ili u vodi ili se interkaliraju u lipidni dvosloj lipozoma, zavisno od fizičko)hemijskih karakteristika leka. Površina lipozoma se mo'e modifikovati raznim ligandima u skladu sa biološkom namenom.

27.= PITANJA ZA REKAPITULACIJU

38. pisati princip funkcionisanja mikroskopa atomske sile #!0-$ J

38.3 pisati princip funkcionisanja mikročipova za isporuku lekovaJ38.4 Kta su fulereniJ

38.5 Navesti osnovne metode za sintezu fulerenaJ

38.6 Kta su nanotube i kolike su im dimenzijeJ

38.7 &oje je najinteresantnije svojstvo nanokristala superparamagnetnog gvo'(e oksida i kolike su mu tipičnedimenzijeJ

38.8 &oje je najinteresantnije svojstvo kvantnih tačakaJ

38.< Kta je dendrimerJ



38./ LITERATURA

. G. P. Poole, $ntroduction to %anotechnolog& #LileE, NeM FerseE, 3//4$.3. . +Eagi, 0. R. &ramer, %at' (iotechnol' 5 #==7$ 4/4.4. +. !. +aton, B. Hu, G. !. -irkin, )m' Chem' *oc.34 #3//4$ 675.5. 0. !. Faffer, R. Leissleder, Circ' +es' =5 #3//5$ 544.6. !. Latson, . Lu, -. Druchez, (iotechniques 45 #3//4$ 3=7.7. -. A. !kerman, L. G. L. Ghan, P. Haakkonen, . N. Dhatia, A. Ruoslahti, Proc' %atl' )cad' *ci. == #3//3$

378.8. A. D. 9oura, F. &. FaisMal, >. -attoussi, . -. imon, %at' Med . / #3//5$ ==4.<. +. -. !llen, P. R. Gullis, *cience 4/4 #3//5$ <<.=. B. 9erdone, N. 9an GraEnest, . Doussif, G. antaella, R. Dischoff, >. 9. F. &olbe, P. 9ierling, ,' Med'

Chem. 54 #3///$ 478./. 9. P. +orchillin, !. HukEanov, :. Bao, D. Papahadjopolous)ternberg, Proc' %atl' )cad' *ci. // #3//4$

7/4=.. ". G. "rummond, -. :ignani, F.)G. HerouO, Prog' -ipid' +es. 4= #3///$ 5/=.3. !. uintana, A. Raczka, H. Piehler, *. Hee, !. -Ec, *. -ajoros, !. &. Patri, +. +homas, F. -ulQ, F. R. Daker

Fr., Pharm' +es. = #3//3$ 4/.4. . -. -oghimi, !. G. >unter, F. G. -urraE, Pharmacol' +ev. 64 #3//$ 3<4.5. . -. -oghimi, !. G. >unter, Pharm' +es. < #3//$ .6. H. H. -unn, .rug' .isov' Toda&. < #3//4$ 4=7.7. :. B. Bao, !. HukEanov, !. inghal, 9. +orchilin, %ano -ett . 3 #3//3$ =8=.8. . hadkchan, . &eisari, A. egal, Med' M&col . 53 #3//5$ 34.<. !. &. !graMal, G. -. Bupta, )dv' .rug' .eliv' +ev. 5 #3///$ 46.=. N. &ossovskE, !. Belman, . Rajguru, R. NguEen, A. ponsler, >. F. >natEszEn, &. GhoM, !. Ghung, -.

+orres, F. :emanovich, F. GroMder, P. Darnajian, &. HE, F. Philipose, ". !mmons, . !nderson, G.BoodMin, P. oliemanzadeh, B. ao, F. Lei, ,' Control' +elease 4= #==7$ 4<4.

3/. !. &. alem earson, P.G., Heong, &.L.., %at' Mat . 3 #3//4$ 77<.3. . -. -oghimi, D. Donnemain, )dv' .rug' .eliv' +ev. 48 #===$ 3=6.33. -. B. >arisinghani, F. Darentsz, P. 0. >ahn, L. -. "eserno, . +abatabaei, G. >. 9an de &aa, F. "e la

Rosette, R. Leissleder, %' Engl' ,' Med . 45< #3//4$ 35=.34. D. F. "ardzinski, 9. F. chmithorst, . &. >olland, B. P. Doivin, +. *magaMa, . Latanabe, F. -. HeMis, R.

>irsch, Magn' +es' $maging , = #3//$ 3/=.35. . B. Ruehm, G. Gorot, P. 9ogt, . &olb, F. 0. "ebatin, Circulation /4 #3//$ 56.36. . &im, . +. Him, A. B. oltesz, !. -. "e Brand, F. Hee, !. NakaEama, F. !. Parker, F. 9. 0rangioni, %at'

(iotechnol . 33 #3//5$ =4.37. F. L. -cHean, A. !. 0oO, P. Daluk, P. D. Dolton, !. >askell, R. Pearlman, B. +hurston, ". -. -c"onald,

)m' ,' Ph&siol . 384 #==8$ >4<8.38. t. D. GroiO, G. Rago, 9. 9elculescu, B. +raverso, &. A. Romans, A. -ontegomerE, !. Hal, B. F. Riggins, G.

Hengauer, D. 9ogelstein, &. L. &inzler, *cience 3<= #3///$ =8.3<. L. !rap, -. B. &olonin, -. +repel, F. Hahdenranta, -. GardS)9ila, R. F. Biordano, P. F. -intz, P. ;. !rdelt,

9. F. ao, G. *. 9idal, H. Ghen, !. 0lamm, >. 9altanen, H. -. Leavind, -. A. >icks, R. A. Pollock, B. >.

Dotz, G. ". Ducana, A. &oivunen, ". Gahill, P. +roncoso, &. !. DaggerlE, R. ". Pentz, &. )!. "o, G. F.Hogothetis, R. PasTualini, %at' Med . < #3//3$ 3.

3=. N. !ssa)-unt, . Fia, P. Haakkonen, A. Ruoslahti, (iochemistr& 5/ #3//$ 3484.4/. 0. Gurnis, !. acchi, !. Gorti, ,' Clin' $nvest . / #3///$ 586.4. R. &. Fain, ,' Control +elease 85 #3//$ 8.43. +. P. Padera, D. R. toll, F. D. +ooredman, ". Gapen, A. "i +omaso, R. &. Fain, %ature 538 #3//5$ 7=6.44. !. Pluen, . Doucher, . Ramanujan, +. ". -ckee, +. Bohongi, A. "i +omaso, A. D. DroMn, . *zumi, R. D.

Gampbell, ". !. Derk, R. &. Fain, Proc' %atl' )cad' *ci' /*) =< #3//$ 573<.45. !. Babizon, >. hmeeda, . Darenholz, Clin' Pharmakinetics 53 #3//4$ 5=.46. ". G. "rummond, . -eEer, &. >ong, ". D. &irpotin, ". Papahadjopoulos, Pharmacol' +ev. 6 #===$ 7=.



47. . Darenholz, Curr' pin' Coloid $nterface *ci. 7 #3//$ 77.48. . Danadak, ". Boren, !. >oroMitz, ". +zemach, !. Babizon, )nticancer .rugs / #===$ =.4<. +. H. !ndersen, F. "avidsen, -. Degtrup, . B. -ouritsen, &. Forgensen, ,' Med' Chem. 58 #3//5$ 7=5.4=. F. udimack, R. F. Hee, )dv' .rug .eliv' +ev. 5 #3///$ 58.5/. !. *saković, :. -arkovic, D. +odorovic)-arcovic, N. Nikolic, . 9ranjes)"juric, -. -irkovic, -.

"ramicanin, H. >arhaji, N. Raicevic, :. Nikolic, 9. +rajkovic, To1' *ci' =#$ #3//7$ 84.5. D. 9ileno, -. Hekka, !. ienkieMicz, P. -arcouO, !. F. &ulik, . &asas, . Gatsicas, !. BraczEk, H.0orrS,

,'Ph&s'2 Condens'Matter 8 #3//6$ 58.53. !. !. hvedova, 9. Gastranova, A. R. &isin, ". chMegler)DerrE, !. R. -urraE, 9. :. Bandelsman, !.-aEnard, P. Daron, ,' To1icol' Environ' 3ealth 77 #3//4$ =/=.

54. !. -. "erfus, L. G. L. Ghan, . N. Dhatia, %anolet . 5 #3//5$ .55. R. avic, H. Huo, !. Aisenberg, ". -aEsinger, *cience 4// #3//4$ 76.56. . -. -oghini, !. G. >unter, F. G. -urraE, !. zeMczEk, R. avić, H. Huo, !. Aisenberg, ". -aEsinger,

*cience 4/4 #3//5$ 737.57. N. NishiEama, 0. &oizumi, . kazaki, . -atsumura, &. Nishio, &. &ataoka, (ioconjugate Chem. 5

#3//4$ 55=.58. G. -. Ghen, A. )>. Peng, )ppl'Ph&s'-ett' <3 #3//4$ 4/<.5<. A. -eEer, >. F. >ug, R. DenneMitz, *canning Pro!e Microscop&2 The -a! on a Tip #pringer)9erlag,

Derlin, 3//4$.

5=. ". parks, +. >ubbard, ,' Micromechan'Microengineering4 5 #3//5$ 34/.6/. !. G. R. BraEson, *. . Ghoi, D. -. +Eler, P. P. Lang, >. Drem, -. F. Gima., P. Hanger, %at' Mat ., 3 #3//4$878.

6. >. an, . :hang, :. hen, N. G. eeman, %ature 56 #3//3$ 73.63. B. !. ilva, G. Gzeisler, &. H. Niece, A. Deniash, ". !. >arrington, F. !. &essler, . *. tupp, *cience 4/4

#3//5$ 463.64. -. . "resselhaus, B. "resselhaus, P. G. Aklund, *cience of 5ullerenes and Car!on %anotu!es #!cademic

Press, an "iego, ==7$65. ". !. +omalia, F. -. F. 0rQchet, ,' Pol&m' *ci' Part )2 Pol&m' Chem. 5/ #3//3$ 38=.

27 nanomedicina

Documents