Izdaje radionica SIC Studentski izdavaki centar UKSSO Beograda

Balkanska 4 / IV , Beograd

recenzent Jadranka V interhalter

glavni i odgovorni urednik Zarana Papi

urednik Branko M airevi

grafika oprema Dragan Stojanovski

prelom knjige Dragan panovi

lektura/korektura Ratom ir Despotovi

Branka Vukovi

fotografija na naslovnoj strani:G errit Thomas Rietveld. Stolica. 1919 (D e Stijl)

tira: 2000

tampaSrbotampa, Dobraina 8, Beograd

Beograd, 1985.

priredio Jea Denegri

DIZAJN I KULTURAizbor teks to va

Gulio Carlo Argan, Anatole Kopp, Tomas Maldonado, Marc Le Bot, Filiberto Menna, G ert Selle,

Matko Metrovi, Victor Papanek, Flenri-Pierre Jeudy, Gillo Dorfles, Umberto Eco,

Jean Baudrillard, Jacques Famery,A lm erico De Angelis, Francesca Alinovi,

Denis Santachiara

Drugo izm en jeno i p ro ire no izdanje

rad ion ica S iC Beograd, 1985.

S A D R A J

Predgovor p rvom izdan ju

Predgovor drugom (raanju

G ulio C arlo A rgan, In d u s tr ijs k i d iza jn

A na to le Kopp, Na poec im a d iza jna u SSSR-u

Tomas M aldonado, U tic a j Bauhausa

M are Le Bot, U m e tn o s t/d iz a jn

FiJiberto M enna, D iza jn , e s te tska k o m u n ika c ija i m asovna sreds tva

G ert S e lle , S oc ija lna te o r ija i p raksa d iza jna danas

M a tko M e tro v i , D iza jn i o ko lina

V ic to r Papanek, R a zm etljiva p o tro n ja : d iza jn i o ko lina

H enri-P ie rre Jeudy, S im b o lika fu n k c ija i d iza jn

G illo D o rfle s , A u to m o b il kao - s ta tu s n i s im b o l

U m berto Eco, U re tro s p e k tiv i ita lija n s k o g d iz a jn a . . .

Jean Baudri'lla rd , Sum rak znakova

G u lio C a rlo A rgan , Kriza d iza jna

Jacques Fam ery, Od n am etn u to g p redm eta do do iv ljen o g am b ijen ta

A lm e ric o De A n g e lis , M e tad iza jn

Tomas M a ldonado, Ka je d n o j p ra k s e o lo g ij i p ro lek to van ja

Francesca A lin o v i, P ovratak d e k o ra c iji u u m e tnos ti, a rh ite k tu r i i d iza jnu

Dani Santachiara, NOVA ROBA: dizajn m ate i vetake ekstaze

7

13

15

23

37

55

73

91

101

117

139

149157

167

185

199

209

215

221

231

5

Predgovor prvom izdanju

Moe na p rv i pog led izg le da ti paradoksa lno da pod ru je indus tr ijs k o g d izajna, ko je nam se u svakodnevnom isku s tvu p rvenstveno ukazu je kao sasv im p ra k tino p od ru je te h n o lo g ije i ekon om ije , posedu je tako tesn e i vane spone sa kom pleksom to se podrazum eva pod po jm om ku ltu re . Is tina , ni za koga n ije sporno da p re dm e ti in d u s trijs k o g d izajna ine deo m a te r ija lne k u ltu re il i ku ltu re svakodnevnog ivo ta , no ovde pod kom pleksom k u ltu re m is lim o na one n jene kom ponente ko je p ripada ju dom enu duhovn ih zb ivan ja , jednom re ju , dom enu ide ja . Izbor tekstova sabran ih u ovo j p u b lik a c iji im a za c i l j da prui jednu od m ogunos ti uvida u ide je ko je su povodom p rob lem a in d u s trijsko g d izajna pos ta le p redm e tom razm atran ja n eko lic in e is to ri a ra umet- nos ti i u m e tn ik ih k riti a ra , te o re ti a ra i soc io loga ku ltu re , ili pak sam ih d iza jne ra -p rak tia ra . Ve iz p ro fes iona lnog p ro fila p isaca ov ih teks to va m oi e se z a k lju it i da su pu tev i p ris tupa p ro b le m a tic i d izajna k ra jn je raznovrsn i i s loen i, a takve su i re f le k s ije ko je iz t ih p ris tu pa pro iz laze. Ta raznovrsnos t p ris tupa i s lo en o st zak ljuaka us lov ljava da se u ov im te ks to v im a svesno izbegava svaka ten ja za nekom sasvim odreenom d e fin ic ijo m d is c ip lin e d iza jna : nap ro tiv , d izajn je ovde redovno posm atran u in te rfe re n c ija m a sa d ru g im praksam a u k lju u je se u ra z li ite is to r ijs k e i tem a tske ko n te ks te i dovodi se u vezu sa os ta lim v id ov im a p ro izvodn je znaenja k a ra k te ris ti n ih za fiz io n o m iju sa- v rem ene c iv il iz a c ije .

S igurno je da se p ri pokua jim a razum evanja niza danas ak- tu e ln ih p itan ja tre ba pozvati na is to r ijs k o isku s tvo je r tek uz po

7

mo is to r ljs k e s v e s ti m ogue je sa g le d a ti sve one p ro tiv re n o s t. ko ie u m nogim pod ru jim a lju d ske d e la tn o s ti o be le zava ju teku u s itu ac iju . N ije . naravno, d ru g a ije n i sa p od ru je m d iza ina : u funkc ijam a ko je i do danas os ta ju , u nae lu , nep ro m e n jen e , d izajn se ja v lja u vrem enu tzv. in d u s tr ijs k e re v o lu c ije i. za jedno sa m nogim rascepim a ko je ta j epoha ln i dogaa j donos[, p o in je da izaziva i rascepe u sam im te m e ljim a dotad m a n je -v ie je d in s tv e nog kom pleksa duhovne i m a te r ija ln e k u ltu re . Od tre n u tk a tog prvog is to rijs k o g rascepa do danas tra je n as to jan je da se p od ru je d izajna, nem inovno vezano za o dgova ra jue so c ija lno -e ko no m - ske de te rm in a n te , is trg n e ispod p r it is k a te h n i k o -o p e ra tiv n ih i tr in ih uslova to ih nam eu z a k o n ito s ti p rv o b itn o g i razv ijenog kap ita lizm a kako bi d iza jn sauvao neka od o be le ja ko ji ine pojam kreativnosti kao neo tuenog jezgra svakog lju d skog ra da. To p rob lem d izajna dovodi u o k v ire pok re ta kao to su Bau- haus, De S ti j l ili ru sk i ko ns tru k tiv iz a m i p ro d u k tiv iz a m , ko ji su uz pom o um e tn ike i uopte o b liko vn e p rakse p re d v i a li pre- s tru k tu ra c iju ce lokupne p ro s to rn e i p re dm e tne re a ln o s ti. N a im e, zajedno sa a rh ite k tu ro m , u rban izm om i sa m im lik o v n im um etno- s tim a, d izajn posta je kom ponen tom te , u osnov i p ro s v e tite ljs k e p re tpostavke o rac iona lnom zasn ivan ju ne sam o d ru tva u ce- lin i, ve i svake po jed inane lju d ske e g z is te n c ije . To d iza jnu od jednom p rida je m im o n jeg o v ih p ra k ti k ih zadataka u logu odreenog ideo lokog a rgum en ta u o p to j d eb a ti ko ju pokreu i vode p ro ta g on is ti u m e tn ik ih avangard i. N ije se u o v im p re tpostavkam a ra d ilo o tom e da se pojam d iza jna iz je d na i sa p o jmom um etn o s ti, n it i pak o tom e da p raksa d iza jna zam eni praksu u m e tnos ti (prem da po je d in i p ro g la s i ruskog p ro d u k tiv iz m a n isu daleko od takve nam ere), nego je zapravo re o nas to jan ju da se d izajnu prida snaga u tica ja na sam o ponaan je ko ris n ik a snaga koja e v o d iti izg ra ivan ju jedne nove sv e s ti o u s lo v im a pod kojim a se fo rm ira ce lokupna duhovna i f iz i k a o ko lina . Tu lee razlozi spoznaje o b itno s o c ija ln o j d im e n z iji d iza jna , to u k ra jn jo j konsekvenc iji p re tp o s ta v lja i zahtev za p o litiz a c ijo m ita v e ove prakse. M e u tim , konkre tne is to r ijs k e p r ilik e d o k ra j ile su sve te a sp irac ije , to je . s jedne s trane , sve lo d iza jn na neku v rs tu funkc iona lne poluge unu ta r d om ina n tn ih s o c ija lno -e ko no m sk ih mehanizama, dok mu je , s druge s tra ne , p rid a lo o sob ine u to p ijskog p ro jek ta ije bi se p o te n c ija ln e sposo bn o s ti id e jne a k tiv iza- c ije m ogle a k tu a liz ira ti u o ko ln o s tim a ko je bi b ile u s tan ju da izazovu n jihovo ponovno ja v lja n je . Do jedne takve m o g un osti aktua lizac ije do lo je kra jem 60-tih god ina kada se u kon te ks tu znatno ireg ta lasa osporavan ja tada p os to jee p o liti k e , d ru tvene i ku ltu rne s itu a c ije , pod ru je d iza jna iznova ukaza lo kao podruje ukr tan ja niza id e jn ih p oz ic ija ije konsekvence idu znatno da lje od p ra k ti k ih p re tp o s ta vk i sam e d iza jne rske s tru ke . Fenomen antid iza jna podrazum eva u s tv a r i k r i t ik u p o li t i k i ne- osveene p ro du kc ije ob jeka ta d izajna, k r it ik u ko ja u Svo jim rad ika ln im zak ljuc im a ide sve do zahteva za p riv re m e n im il i ak tra jn im prestankom de lovan ja u o vo j o b la s ti. No, ta j m o ra to r iju m

to ga predlau e ks trem n i s tavov i an tid iza jna s vrem enom se ukazuje kao jedna s p e c ifin a v rs ta u to p ijsko g m odela , a p e rsp e k tiv n i izlaz iz takve s itu a c ije sagledava se u obnovi p ro jek tan tske p rakse koja bi tre ba lo ako ne e li da se svede na novi o b lik pas ivne in te g ra c ije da podrazum eva sva tem e ljna saznanja upravo p ro te k lo g perioda osporavan ja .

Tekstov i sabran i u ovo j p u b lik a c iji nasto je da ukau na neke od etapa p rocesa kroz koje su p ro laz ila shvatan ja o p o jed in im p rob lem im a d izajna. Na uvodno m esto u vr ten je te k s t G. C. A r- gana u ko jem se u tv ru ju te m e ljn e d is t in k c ije izm eu p rirode um e tn iko g p redm eta i p riro d e p redm eta dizajna, a to zapravo in i poznatu podelu na s fe ru iste i s fe ru prim enjene o b likovne d e la tn o s ti. N ije pri tom e je d in o re o ra z li itim svrham a t ih p redm e ta ve i o ra z li itim v rednosn im s ta tu s im a sam ih kate g o rija ko jim a t i p re dm e ti p ripada ju . N aim e, u k o n s titu c iji t ra d ic io na ln e ku ltu re p rve ns tvo im aju n e u tiI ita rn i p re dm e ti kao znakov i is te duhovne d e la tn o s ti, m eutim , sa nastupom in d u s trijs k e re v o lu c ije do lazi do o b rtan ja ovog odnosa, a fun kc io na ln i p redm et kao znak naune spoznaje s vo js tven e idea lim a epohe p re uzim a u logu vodeeg vrednosnog naela. To s tvara do danas ne- razreen i p ro b le m fa k ti k e m a rg in a ln o s ti u m e tn o s ti u graanskom d ru tvu , o tva ra ju i p ri tom e pod ru ju d izajna nadu da e u n jem u doi do ponovnog u k lju en ja um e tn ika u p ro izvodn i proces kao to je to b io s lu a j u p re d in d u s tr i js k im d ru tve n im fo rm a c ijam a. N e isp un je n je ove anse, to se o s tva ru je u rascepu izm eu m iljen ja i rada, o tva ra d ugo tra jnu ko n fro n ta c iju izm eu e s te tske i fun kc io na ln e o b likovn e p rakse, ko n fro n ta c iju ko ju e b it i m ogue p revaz i i te k kada se p riro d a d iza jna v ie ne bude odm erava la u re la c ija m a prem a s fe r i u m e tn o s ti ve u re la c ija m a sa d ru g im n jem u k o n s titu c io n a ln o s ro d n ijim ob la s tim a ko n k re tn ih p ro s to rn o -ob liko vn ih zahvata kao to su ob la s ti a rh ite k tu re i u rban izm a.

Te su re la c ije jedne od tem a ko je u svom te k s tu razm atra G illo D o rfle s . za koga d iza jn p re ds ta v lja vanu kom ponentu ve- takog am bijenta k a ra k te ris ti n o g za v rs tu o ko line ko ja nasta je u savrem eno j in d u s tr ijs k o j c iv il iz a c i ji. U m om entu kada D o rfle s p ie ovaj te k s t p od ru je d izajna sagledava se, na iz raz ito o p tim is ti k i nain , kao jedno od u po ri ta u m o d ifikova n ju svakodnevn ice prem a n jenom usag laavan ju sa t im nov im c iv il iz a c ijs k im zahtev im a, dok se sve ono to in i fenom ene zanatske ku ltu re i prirodnog am bijenta p repu ta p ro lim is to r ijs k im period im a , ta v i e , ra ire n o s t ve ta k i o b likova n ih p redm eta u svakodnevnom horizon tu oveka m asovnog d ru tva i n jih ov u tica j na fo rm iran je savrem en ih e s te ts k ih navika navodi D o rfle sa da, poz iva ju i se na poznatu tezu Reynera Banhama, iznese p re tp o s ta vku po kojo j d iza jn danas pos ta je jedna nova ka te g o rija narodne u m e tnosti to je na putu da d e fin it iv n o zam eni ka te g o riju fo lk lo ra vezanu za ra n iju zanatsku tra d ic iju . U tom e, m eutim , n ije isc rp ljena osnovna k v a lif ik a c ija p redm e ta d izajna: nap ro tiv , t i p redm e ti nalaze svo ju organsku sred inu tek u s je d in je n ju sa delokru -

gom savrem ene a rh ite k tu re koja se, kao i d iza jn , sve v ise u k lju u je u p roces in d u s trijs k e i s e r ijs k e p re fa b rik a c ije . Od ovog povez ivan ja d izajna sa a rh ite k tu ro m i u rban izm om M a tko M e tro v i e i i i d a lje , sve do shvatan ja o k ra jn jo j in te rd is c ip lin a rn o s ti d izajna, ko ji, po n jem u, pos ta je fenom en to u seb i s je d in ju je fak to re nauke i te h n o lo g ije , s jedne , te ku ltu re , s d ruge s trane . M e tro v i podrava zahtev za iz raz itom s c ije n ti f ik a c ijo m d izajna kao osnovn im predus lovom n jegove o p e ra tiv n o s ti u sa vre m en im ivo tn im u s lov im a , on je svestan da s c ije n ti f ik a c ija vo d i u opasnost hom ogen iz iran ja o ko ln o s ti e g z is te n c ije ko je n isu i ne m ogu b it i u sv im s red inam a is te i za jedn ike . No, on ipak s pove re n jem pris tupa takvo j o rije n ta c iji, budui da u n jo j v id i opravdane izglede opteg d ru tvenog p ro s p e rite ta ko jem u d iza jn pom ae ne samo kom ponentom svo jih fu n kc io n a ln ih d op rinosa , nego i kom ponentom svo jih id e jn ih p rim era .

Ti p rim e ri ko ji ine ide jno naslee d iza jna je su u s tv a r i p ri- m eri Bauhausa i pokreta so v je tske avangarde, o ijim is to r ijs k im p ro filim a niz novih podataka i shva tan ja donose Tomas M a ld o nado i A na to le Kopp. Obe ove po jave danas im a ju s ta tu s p re k inute il i neostvarene in ic ija t iv e , to im p rid a je k a ra k te r jedne v rs te u to p ije . No, s druge s trane , radi se o sasv im ko nk re tn im naporim a re k o n s tru k c ije ljudske o ko line u s m is lu zahteva ko je su tada n am etnu li izm en jen i c iv il iz a c ijs k i i d ru tv e n i o k v ir i: za M aldonada, d e la tn o s t Bauhausa vod i o tva ra n ju je dn e hum anis tike p e rspe k tive teh n ike c iv il iz a c ije , dok u s o v je ts k im p okre tim a Kopp v id i ten ju za obnovom e lem en ta rn ih us lova iv o tn e sred ine u o kv iru ir ih koord ina ta p o liti k e i d ru tve n e re vo lu c ije , pri em u je proces in d u s tr ija liz a c ije u ko ji se u k lju u je i d izajn shvaen kao jedna od o snovn ih poluga ove obnove. No. u s tepenu ra zv ije n os ti in d u s tr ijs k ih p o te nc ija la na ko je se o s lan ja ju lee is tovrem eno i raz like izm eu ov ih dve ju po java: una to svo je kra jn je sloene unu ta rn je o rgan izac ije , ko ju M aldonado p ra ti kroz neko liko uzastopn ih i m eusobno e s to p ro tiv re n ih e tapa, Bauhaus se ipak ukazuje kao jedan a k tiv n i pogon ko ji nalazi naina za p ra k tinu p roveru svo jih d id a k ti k ih i p ro je k ta n tsk ih p re tp o s ta vk i, dok se a m b ic ije p ro ta g on is ta s o v je ts k ih pokre ta s lam aju ve u sam oj bazi koja ne posedu je nune m a te r ija lne uslove za re a lizac iju n jih ov ih p red loga, to u k ra jn jo j konse- k ve nc iji ita v n jih ov napor svod i na jednu v rs tu p redv ian ja iz- mene samog sm is la egz is te nc ije , sm is la po ko jem kako tv rd i Kopp n ije b ilo vano da se iv i bolje, ve je b ilo vano da se iv i drugaije. Poznato je , m eutim , da je ta ten ja za druga ijim ivo tom osta la sam o jedna od u to p ijs k ih p re tp o s ta vk i sovje ts k ih avangardnih pokreta iju je optu sudb inu neizbeno s le d ila i u n jim a p risu tna kom ponenta prakse d izajna.

in jen ica da su ve lika is to r ijs k a p og lav lja d izajna vezana za avangardne grupe i pokre te p rve p o lov ine XX veka, nam ee potrebu za to te m e ljit i j im razm atran jem odnosa um e tnos t-d iza jn u sastavu prakse i id eo lo g ije avangarde. To ]e, zapravo, te m a tika ko jom se bavi M are Le B o t donosei n iz s im p to m a tin ih zapaa

nja. Osnova n jegovih zapaanja usm erena je , in i se, ka uoavanju s ledee n erazre ive p ro tiv re n o s ti: avangarda, s jedne s trane , u nae lu p rihva ta teko v in e m odernog ivo ta i odbacuje sve naslage tra d ic ije , sagledava d izajn kao jednu od kom ponenti onog p reobraaja to ga donosi nova is to r ijs k a rea lnost, dok s druge s trane , avangarda dobro zna da su osnovne po luge te isto- r ijs k e re a lno s ti fa k t i k i u rukam a re p res ivn ih snaga ko jim a se ona ve po p riro d i svo je pojave genera lno s u p ro ts tav lja . Izlaz iz ove p ro tiv re n e s itu a c ije m ogu je je d ino u pravcu ponaanja avangarde kao perm anentne k r iti k e prakse, naim e kao prakse koja se k r i t i k i odnosi ak i p rem a svo jim v la s t it im ve rovan jim a . U takvo j p e rsp e k tiv i d izajn kao da pos ta je ona v rs ta argum enta putem ko jega se is to v re m en o osporava akadem ska tra d ic ija le- p ih um etnosti p ro lo s ti kao i ideo loka je dnod im enz iona lnos t teh n okra tsko g o p tim izm a sa da n jos ti i b udunosti. Odnos dizajna i um e tn o s ti razm atra takoe i F ilib e rto Menna, s t im e to se kod n jega ove re la c ije ne odnose na pokre te is to r ijs k ih avangardi ve na ka ra k te ris ti n e p okre te 60-tih god ina kao to su pop-art, nova f ig u ra c ija , te o p tika i p rogram irana u m e tnos t. No pored ove, p rve ns tve no vrem enske i fo rm a lne veze M enna uoava i novi v id rascepa ko ji se u u s lov im a d om in ira jue tr in e ekonom ije zb iva u odnosim a u m e tn o s ti i d izajna. N jem u se, stoga, sve opravdan ijom in i b itna raz lika u ka rak te ru ov ih dvaju podruja , raz lika ko ju p oz iva ju i se na ana lize M aldonada v id i u o ko ln os ti po ko jo j praksa d izajna pre spada u nauno-tehn iku , a ne u e s te tsko -te h n iku s fe ru . No, ovo od luno odva jan je d izajna od u m e tn o s ti tra i da se d izajn u k lju i u neki d rug i d is c ip lin a rn i ko n te ks t, a jednu od takv ih m ogunosti M enna sagledava u p r ib liavan ju d izajna pod ru ju m asovnih m ed ija , tav ie , u p rekvalif ik a c ij i p riro d e d izajna u jedan od m asovnih m ed ija .

A ko d izajn je s te jedna v rs ta m ed ija , nuno se p os ta v lja p itan je uslova n jegove k o m u n ika tivn o s ti p itan je n jegove znakovnosti. Ne p o riu i fun kc io na ln e osob ine dizajna, H enri-P ie rre Jeudy tei da u n jem u naglasi s im b o li k u kom ponentu: po ovom auto ru , m ogue je g o v o rit i o s im b o lic i p redm e ta d izajna u odnosu na n je govu nam enu i na n jegovu u logu u g loba lnom a m b ijen tu , a li is to tako i o s im b o lic i p redm e ta d izajna u odnosu na ideo loke s ta vove ko je ta j p re dm e t inka rn ira u dato j s o c ija ln o j s tva rn o s ti. Posebno p o tica jn e uv ide u p rob lem e se m a n tiza c ije ce lokupne lju d ske o ko line , a to nuno p re tp o s ta v lja i pod ru je d izajna, dao je u svom te k s tu Jean B au d rilla rd . Po n jem u, p redm e ti d izajna podv rg n u ti su s vo jev rsn im kodovim a ko ji svedoe ne v ie o n jih ovo j u po trebno j i ekonom sko j v re d n o s ti, nego o v re d no s ti razmene znakova ko ji, zapravo, d e te rm in i u ce lokupnu oko linu i, tav ie , usm erava ju i sam o p os to jan je u pravcu jedne nad ind iv idua lne rac io na liza c ije ivo ta , to se obavlja fu n kc ijo m i ka rakte rom masovn ih m ed ija . Pri tom e, B au d rilla rd je svestan in je n ice da predm et n ije ni dua ni m a te r ija lna s tv a r ve je u b it i d ru tven i odnos, i t im e o tvara p ro s to r za raspravu o je dn o j s o c io lo g iji d izajna u sve tlu n jegove aktua lne p ra k tine i ideo loke krize.

11

Sum nja u dosadanju s v rh o v ito s t p rakse i id e o lo g ije d izajna, to se ja v lja p os le d n jih dese tak god ina, n ije , naravno, p ro iz i la iz uv ian ja ned osta tno s ti te o r ijs k o g p ro m i lja n ja ita ve ove p ro b lem atike , ve je p rve ns tve no re z u lta t k o nk re tn ih k rizn ih zb iva nja u sam im te m e ljim a n e o k a p ita lis ti k o g s is te m a u nu ta r ko jeg je d izajn danas v rs to in teg riran . U iroko m zamahu osporavan ja m nogih k o n s titu tiv n ih fak to ra tog s is te m a , ja v lja se i shvatan je da d izajn zapravo dop rin o s i snaenju te m e lja po tro a kog d ru tva, da su p re dm e ti d izajna u s tv a r i s ta tu s n i s im b o li ne jedna kosti d ru tvenog u s tro js tva , a ne p re dm e ti ko ji tre ba da po tp o mognu tok svakodnevne e g z is te n c ije n a j ire g kruga ko risn ika . Tako V ic to r Papanek ko ns ta tu je da se d iza jn u n a jve o j m e ri uop- te ne bavi fa k ti k im potrebam a ne sam o po jed inaca , ve i ita v ih skupina i s red ina ko je e s to ine p re ten i deo danan je pop u lac ije . On takvom stan ju s u p ro ts ta v lja p o s tu la t dizajna za je dan s tvarn i sve t , a niz autora idu jo i d a lje od ov ih Papanekovih re fo rm is t i k ih te n ji d o p iru i, zavisno od v la s t it ih isku s tava i c iljeva , sve do zahteva za te m e ljit im re v id ira n je m sam og sm is la d izajna i p red lau i nove te rm in e kao to su iree -d es ig n (Jacques Fam ery) i li m etades ign (A lm e ric o De A n g e lis ). B itno je . m eut im , is ta i da se ovde ne radi sam o o p ita n jim a te rm in o lo g ije : p rob lem a tika ko ju oni podrazum eva ju je s te , zapravo, p ro b le m a tika p o liti k e p rirode , sa v rlo s loen im i e s to p ro tiv re n im po- sled icam a. Jedna od t ih pos led ica ide ak do p red loga o d o k idanju same ka te g o rije d izajna, naravno ne kao p ro du kc ije oveku neophodnih u ti lita rn ih p redm eta, nego kao d is c ip lin e koja u svo jim m o tivac ijam a vr i jednu v rs tu ideo lokog p r it is k a na m notvo n edovo ljno o sveenih ko risn ika . Snage ko je, s druge s trane , v ide potrebu za konso lidovan jem ita ve ove d e la tn o s ti n isu s k lo ne pom iren ju sa p red logom takvog m o ra to r iju m a i popu t M aldo- nada zalau se za jednu novu prakseolog iju p ro je k to v a n ja . Kor is te i se, naim e, pojm om prakseolog ije ko ji prem a T. Ko- ta rb inskom p re ds ta v lja optu te o r iju d e lo tvo rne akc ije , M a ldonado v id i izlaz iz kriznog s tan ja u neophodnosti u spo s tav ljan ja jedne v rlo tesne sprege izm eu k rit ike sve s ti , s jedne , i projek tan tske sves ti , s d ruge s trane . T im e se n as to ji sp a s it i sama d isc ip lin a d izajna kao onog podru ja prakse d o is ta neophodne ljudskom p os to jan ju u savrem enom sve tu , a li se is to vre m en o ne ele zaborav iti sva ona saznanja koja su to p od ru je d ovod ila do stan ja o zb iljn ih i te m e ljit ih p re is p itiv a n ja u toku n jegove dosadanje is to r ije .

Treba na kra ju napom enuti da je upravo ovakav skup p ro b le ma ko ji obuhvataju pod ru je d izajna p ro is teka o iz uvida to ga je auto r ovog izbora teks to va im ao na osnovu iskus tva ko je n ije iskus tvo s p e c ija lis te za praksu d izajna ve je p o lje in teresova- nja k r itik e koja ne e li i ne moe da os ta v i d izajn izvan de lokruga savrem ene ob likovne p ro izvodn je . N adalje , izbor teks to va b io je rukovoen v la s t it im opsegom in fo rm ac ija , kao i v la s t it im m e to do lok im i id eo lok im a fin ite tim a , te se sam im t im podrazum eva da do kraja o tvorenom os ta v lja m ogunost posve d ru k ijih pri-

stupa is to j ovoj te m a tic i. e le lo se, m eutim , poi od uveren ja da se danas u d izajnu kao uosta lom i u sv im d rug im ob lastim a savrem ene ku ltu re ne moe dovo ljn o kom pleksno razm i lja ti os tav i li se ono po s tra n i od to ir ih d is c ip lin a rn ih p roim anja , a posebno, os tav i li se po s tra n i od koord ina ta konkre tne dru- tven o -p o litike s itu a c ije datog is to r ijs k o g tre nu tka . S toga se ov im izborom teks to va e le lo ukazati na jo jednu o ko ln o s t: p isani od auto ra iz ra z li itih ku ltu rn ih s red ina i nasta li u v rem enskom rasponu u ko jem su se pog le di na samu p ro b le m a tiku d izajna nuno m ora li m e n ja ti, ovi te k s to v i n isu neki d e f in it iv n i zak lju c i o p riro d i d izajna, ve su i dokum enti o ka rakte ru i m og unostim a k r itik e koja se kao svo jim osnovnim predm etom bavi p riro d om dizajna.

Jea Denegri

Predgovor drugom izdanju

O ko lno s t da je p rvo izdan je zborn ika D iza jn i ku ltu ra n a i lo na neoekivano povo ljn o in te reso van je ita laca i da ga je ubrzo bHo teko nai u kn jia ram a, p odstak la je izdavaa na napor o b ja v ljivanja d rugog, p ro ire no g izdan ja . Kada mu se takva srena p r i l i ka ukae, svaki e p rire iv a p okua ti da pobo lja ono to je jednom zapoeo i to je tada p ro pu s tio , pa je tako i ova ansa dobro dola da se izbor teks to va iz p rvog izdanja dopuni i po m ogunosti usavr i. Tome su p r ite k li upom o jo i s le de i m om e n ti: v rem e ko je je p ro te k lo od po jave p rvog izdanja (1980) donelo je i na pod ru ju d izajna nove ide je , izm en ili su se po- g 'ed i na neka ran ija zb ivan ja , neki s ta r ij i te k s to v i do ko jih se tada n ije m og lo do i p os ta li su sada p ris tu p a n i. R ezu lta t svega je s te i sadraj ovog drugog, dopun jenog izdan ja : u poreen ju s p rv im , dva su teks ta izosta la i zam enjena d ru g im is tih autora (D o rfle s , M e tro v i ), ak p e t nov ih je p rid od a to (S e lle , A rgan , Eco. A lin o v i, S an tach ia ra ), tako da kn jiga go tovo n i ta b itn ije ne gubi ve, nadajm o se. znatno d ob ija u o b im u i po tp un osti.

R edosled teks to va je donekle izm en je n kako bi se b o lje p ra tile tem a tske o b la s ti d izajna i n jegove veze s o s ta lim pod ru jim a ku ltu re . U tom c ilju , zadran je skelet sadraja prvog izdanja, a u nj su u k lo p lje n i novi p rilo z i da za jedno s p re th o d n im ine jedan tok ko ji kree od g enera ln ih pos tavk i i is to r ij- sk ih p og lav lja a zavrava se o s v rto m na sp e c if i n a i sasv im re centna zb ivan ja (uvodn i te k s t u zborn iku p isan je 1955. god ine, pos ljed n ji je o b ja v lje n upravo 1985.). Tako upo tpun jen i izb o r nas to jao je da p ra ti o s c ila c ije shvatan ja o p r iro d i d izajna u razn im

13

is to r ijs k im tre nu c im a , od on ih u ko jim a su v rs ta ubeen ja da e praksa d izajna, posebno d iza jna o ko line , b itn o p rid o n e ti po b o ljan ju p rilik a svakodnevnog ivo ta i rada, do p rv ih k rizn ih s im ptom a, a potom i o tvo re n og p orican ja takve u loge d iza jna , te najzad do ponovnog buenja pove ren ja u s o c ija ln u p e rs p e k tiv u ove d e la tno s ti. Uz to , izborom teks to va se e le lo da pokae kako d izajn n ije neka izo lovana p ra k tina s luba nego o b la s t tesn o povezana s m nogim d ru g im p od ru jim a , o b la s t k o jo j je m ogue p ris tu p a ti s ra z li itih s tan o v i ta i ra z li i t ih isku s tava . O tuda i naslov d rugog izdanja o s ta je nep rom en jen D iza jn i ku ltu ra , naslov, in i se, d ovo ljn o iro k da p rim i m noge p ris tu p e , i d o v o ljno odreen da ukae na ko n te k s t unu ta r koga p ita n je d iza jna danas moe da se razm atra .

Na kra ju , e leo bih da p onov im ono to je ve reeno u uvodu p rvom izdanju : izbor teks to va nuno je o m een opsegom saznanja p rire ivaa ko ji n ije s p e c ija lis ta za o b la s t d iza jna nego likovn i k r it i a r ko ji n as to ji da p ra ti lite ra tu ru >i k re ta n je id e ja u o b las ti d izajna. Izbor je zbog toga, moda, m anje struan, a li ipak dovo ljno razno lik i z a n im ljiv da jo jednom p rivu e pan ju italaca.

Jea D e ne g ri

Gulio Carlo Argan

Industrijski dizajn

P re tpos tav im o da se pred nama nalazi jedna bronzana b is ta i je dan ra tn i k i lem iz is tog is to r ijs k o g perioda . Z anem arim o za t re nutak in je n ic u da je b is ta nap rav ljena sa odreen im u m e tn ik im c ilje m , a lem sa p ra k ti n im (u o s ta lo m ova tv rd n ja je p r ili n o d isku ta b iln a je r je i b is ta nasta la za jednu fu n k c iju : re lig io znu , sveanu, ko m em ora tivnu , itd .) ; b is ta i lem su dve ra z li ite fo rme ko je im aju za jedn iku p re m isu g lavu oveka.

U m etn ik ko ji je m odelovao b is tu m is lio je da je g lava oveka lepa zato to je n a jp le m e n iti ji deo ovekovog te la , onaj ko ji na jv ie ispo ljava i o tk r iv a idea lno sa v re ns tvo boga. Z a na tlija ko ji je iz rad io kacigu m is lio je da je g lava n a jzn a a jn iji, n a j iv o tn iji i n a jp re fin je n iji deo ovekovog te la ko jeg pre o s ta lih tre ba z a tit i t i . To je u s lo v ilo o b lik p redm e ta sa ovakv im po jm om v re d n o s ti: poveana je d eb ljin a m e ta la tam o gde udarc i m ogu b it i n a jko b n iji, p rouen je nagib i k riv in a pov r ine da bi udarac o tr ic o m sab lje mogao da sk lizne odozgo nadole, nas to ja lo se p o s ti i m aksim um s ig u rn o s ti uz m in im a ln u te inu m eta la .

Za um e tn ika ko ji je b is tu m odelovao, v re d n o s t jedne g lave usko je povezana sa s lin o u ; za za na tliju ko ji je na in io kac igu, v re d no s t je tako re i nezavisna od n je. I jo : s ku lp to ra s li nost in te resu je kao sp o ljan ja p ovr ina g lave , ona ko jom se uspos tav lja veza izm eu sam e g lave (kao po jedinanog) i p ro s to ra (kao un iverza lnog); prem a tom e , g lava je shvaena kao p r ilik a za is p it iv a n je i o d re iva n je odnosa izm eu posebne s tva r i i p ro s tornog e n tite ta na najveem n ivou v re d n o s ti. P lastika fo rm a upravo je izraz ovog odnosa. A li i za na tlija zna da o b lik lem a

15

uspo stav lja vezu izm eu s tv a r i i a m b ije n ta : sam o to za n jega p ro s to r n ije g eo m e trijska a ps tra kc ija , s ta lna i n e p ro m e n ljiva p e rspek tiva , nego d im e nz ija u ko jo j ovek iv i i rad i, i u k o jo j i d rug i lju d i ive i rade, dolaze u sukobe ko ji zahteva ju bud no st i a kc iju , sp rem nost za odbranu i napad.

B ista je nasta la iz ra zm i ljan ja , kac iga iz a kc ije . S k u lp to r je za m is lio svo j o b lik kao stvar koja je sam o s lu a jno takva , a u s tva rn o s ti n as to ji da se o dvo ji od p rip a d n o s ti i te m p o ra ln o s ti s tva r i da bi d os tig la u n ive rza ln os t i nepokre tnu p ro s to rn o s t s lik e . Z ana tlija je , m eutim , h teo da s tv o r i o b lik ko ji bi pre svega i s pun im pravom b io s tva r, p redm e t, i kao taka v da je u vez i sa spec ifin o m p ripadnou , sa o dre en im o k o ln o s tim a ovekom ko ji ide u borbu. O b lik b is te je n a tu ra lis t i k i, je r nas ta je iz shva tan ja ovekovog lika kao vrhunskog m eu p riro d n o s tv o re n im o b lic im a. O b lik kacige, mada na p rv i pog led a ps tra k tan , u s tv a r i je re a lis tia n je r oveka shvata u n jeg o vo j s tv a rn o s ti, u m estu i v re menu sasv im odreen ih o k o ln o s ti. Za tvo rca b is te sve je ve s tvo reno , sve ve p o s to ji u p ro s to ru , a u m e tn iku je da to sam o da podraava, ponavlja , il i pak da p re ds ta v i tre n u ta k vene le- pote kroz p ro m e n ljive po jave s lua jnog . Za tvo rca kac ige s e rija predm eta ogran iena je kao i s e rija o veko v ih akc ija , pa ak p os to ji i veom a uska povezanost izm eu a kc ije i p re dm e ta : p rve odreuju il i s tva ra ju druge.

Z a jedn ik i p rig o v o r is to j e s te t i n o s ti b is te i is to j p rakti n o s ti kacige pos ta je neodr iv : sv i se s laem o da je o b lik le- ma lep, i to zato to sasv im tano i po tpuno odgovara fu n k c iji. Kada bi lem , kao to se ponekad deava, b io p re trpa n o rnam entim a , ak urezanim rukom v e liko g u m e tn ika , m o g li b ism o se d iv it i sku lp tu ram a , mada b ism o sm a tra li da je o b lik lem a p ro m aen, il i ruan, zato to ne odgovara fu n k c iji, os im ako fu n k c ija u tom s lua ju n ije da se is tie na tu rn iru . Prema tom e . ide ja fu n k c ije s lu i nam kao je d in s tv e n o m e rilo e s te tsko g k v a lite ta lem a, kao to nam, na is t i nain , ide ja p ro m a tran ja i l i ko n te m p lac ije s lu i kao je d ins tve no m e rilo e s te tskog k v a lite ta b is te : je d ino to ide ja fu n k c ije podrazum eva id e ju a kc ije , dok ide ja konte m p la c ije podrazum eva ide ju n ep ok re tn os ti.

A sada da razm is lim o : kake t je kao i lem n ap rav ljen da za titi g lavu, mada sam o od h ladnoe : on podrazum eva id e ju te im a neku svo ju e s te tsku v re d n o s t po to tre ba da u lepa , i l i da is takne ovekov ugled. Gde em o n ap ra v iti raz liku izm eu onoga to je u m e tnos t i to je praksa, izm eu onoga to im a e s te tsku v re d no s t i onoga to je nem a: izm eu b is te i lem a, i l i lem a i kaketa? Ili da odustanem o od n jihovog ra z likovan ja pribegava- ju i za jedn iko j, mada sm eno j, id e ji o p okrivau g lave?

Predloio b ih da se ove raz like odreknem o il i da p rih va tim o tra d ic ion a lnu g radac iju po ko jo j kake t im a niu e s te tsku v re d nost od lem a a pro izvoa kaketa zauzim a na d ru tve n o j le- s tv lc l niu s tepen icu od p ro izvoaa oru ja . in je n ica je da je lem povezan sa akc ijam a ko je su u ono doba sm a trane n a jv i im I n a jve lia n s tve n ijim n a jd o s to jn ijim oveka. Sasvim je s igurno

da se is to ne moe re i i za kaket. Zak lju u jem o da, ako tako zvana is ta um e tn o s t donosi jednu s lik u o sve tu , takozvana pri- m enjena um e tn o s t donosi s lik u d ru tva i n jegov ih le s tv ica a p rvenstveno n jegovih fun kc ija .

O vim m is lim o da sm o o d g o vo rili i na sum n je onih ko ji, mada p rih va ta ju da pos to je lepe i rune s to lic e kao i lepe I rune kue, il i lepe i rune crkve , te i da se s to lic e m ogu e s te ts k i v rednova ti kao i kue i c rkve , ne usuuju se da p rih va te da stepen e s te tske v re d no sti i je dn ih i d rug ih u s tv a r i moe b it i is t i: oni bi rado o ce n jiva li c rkvu jednakom m erom kao i b is tu , kuu jednakom m erom kao i le m , a s to lic u kao kaket. lako polaze sa na jb o ljim nam eram a, naim e da spasu pravo is te u m e tn o s ti, ovo bi pokazalo da k r ite r iju m d ru tve n e fu n k c ije p rih va ta ju kao k r ite r iju m es te tskog vrednovan ja . B ilo bi povrno tum ae n je da parabola b is te , lem a i kaketa s lu i da ob jasn i odnose izm eu tzv. is te um e tn o s ti i tzv. p rim e n jen e u m e tn o s ti. Takoe, b ilo bi povrno re i da ona oznaava a n tin a tu ra lis ti k o i re a lis ti k o obe le je pomou ko jeg se danas pravi raz lika izm eu p rocesa i o b lika indus tr ijs k o g dizajna. Is to tako , b ilo bi povrno dodati da to obe le je , a n t in a tu ra lis ti k o i re a lis ti k o za jedno, sasv im odgovara d ru tv e nom ka rakte ru in d u s trijs k o g dizajna.

istoj u m e tn o s ti se uglavnom p rizna je ve i s tepen v re d nos ti il i dos to jan s tva nego prim enjeno j u m e tn o s ti: is t i konce p t p r im e n ljiv o s t i podrazum eva ide ju o p re dn os ti is te um e tnos ti i potom o d rugo razredno j u po treb i n jen ih o b lika u p ro iz vo dn ji p redm e ta za ko rie n je . O vakav sud p os led ica je v re d no vanja teh n ike kao puke p rakse, a prakse kao puke m anue lnosti liene svakog obe le ja i ide jne snage. U p ro lom veku, t j. upravo u vrem e ind u s tr ijske re v o lu c ije , ovaj poredak s tva r i se p re ok re e: vezu ju i se za p oz itivn u nauku kao v e lik i idea l veka, tehn ika i p raksa d o s tig le su idea lnu v re d no s t, dok je ra n iji e s te ts k i ideal sveden, kao to je poznato, na b e sko risn i akadem izam . M o s tov i, v ija d u k ti, ve lika sk la d i ta , najzad prve g raevine od gvoa i cem enta, d ire k tn i su p re th o d n ic i in d u s trijs k o g dizajna. N jihova le- pota zav is i od n jihovog teh n ikog savrens tva i p rila g o en o s ti p ra k tin o j fu n k c iji. Budui da teh n ika i p raksa im p lic ira ju rad, ideja lepog se, dakle , vezu je za rad, a ne v ie za kon te m p lac iju .

Namee nam se s toga d ru tve n o p itan je u m e tn o s ti. U razm i lja n ju ovek je sam, su b je k t odvo jen od o b je k ta , po jed inac ko ji razgovara sa svim e. U radu ovek n ije n ikada sam : n je gove radnje uvek su m erene prem a b lin jem , odreene su I odreu ju , isp re p le ta ne su m notvom radn ji ko je sa in java ju ivo t u za jedn ic i. P redm eti p ro izveden i u tom radu n isu sam o puki p re dm e ti, nego p rav i i is tin s k i p re dm e ti, u k lju en i u s tva rno s t koju nep restano m en ja ju i ponovo s tva ra ju , kao to se neprestano m enja i ponovo s tvara s tru k tu ra d ru tvenog te la .

Poznata je is to r ija ove ideo loke prom ene. Ona polazi od odbacivan ja k la s ic is ti k o g in d iv idu a lizm a i reva lo rizovan ja crkvene um e tn o s ti s redn jeg veka nasupro t renesansno j um e tn o s ti, od ilu z ije da se moe o b n o v iti m o ra ln os t s ta r ih esnafa, od ve ll-

17

anja kva lite ta dela za na tlije naspram p rv ih s e r ijs k ih p ro izvoda ko jim a nedosta je k v a lite t. A li te o r ijs k a p ostavka Ruskina i M o rr i- sa p reokrenuta je veom a brzo; p rih va ta se da je in d u s tr ijs k a p ro izvodnja za jedn ika p ro izvodn ja za za jedn icu , da te h n ika te p ro izvodnje im a svo ju d uhovnost, da se m e h an ik im p ro ces im a m ogu p ro izves ti e s te tske v re d n o s ti i da s e r ijs k i p ro izvod i m ogu im ati odreen k v a lite t. Naravno, ako u m e tn o s t kao s tva ran je p red s tav lja vrhunac i m e ta fiz i k i m om ena t ekonom ske p ro izvod n je , sasv im je ra zu m ljivo da ona nas to ji da p r is v o ji n a jm od e rn ija i na jm on ija p ro izvodna s re d s tva : kada bi b ilo d ru ga ije , ona bi b ila p rim orana da sa p o z ic ije avangarde p ree na p oz ic iju re tro - garde. A li ne ide sam o u m e tn o s t prem a in d u s tr ij i; p o s to ji i o b rn u t p roces, in d u s trije prem a u m e tn o s ti.

O vaj pos le d n ji p roces moda je in te re s a n tn iji, mada je m an je prouavan i mada mu se veom a su p ro s ta v lja ju oni ko ji na indu s tr iju g leda ju is k lju iv o sa pos lovnog s ta n o v i ta i s m a tra ju je pre svega sre d s tvo m k lasne p re v la s ti, a ne d ru tve n og napre tka.

Veoma uopteno govo re i, sa s ta n o v i ta fo rm i, is to r ija m odernog in d u s trija lizm a im a t r i faze. Prva je faza m ehan ikog ponavljan ja il i depersonalizacije m o tiva i fo rm a ln ih p rocesa zanats tva: ova faza dovodi do ekonom ske k rize zana ts tva , p rouzro ku je u to p ijs k i so c ija liza m i p o le m iku Ruskina i M o rr is a . Druga faza prizna je rac iona lno i l i nauno obe le je m e h an ik ih procesa , svodi lepo na p ra k tino , a p ra k tino na ra c io na ln o ; tv rd i da le- pota ne p os to ji izvan rac iona lnog , je r izvan ra c io n a ln o s ti nema idea ln o s ti. Zato n as to ji da se povee sa um e tnou , a li je d in o pod uslovom da ova postane is to rac iona lna. Is to r i js k i g ledano, ovo je m om enat pos le ra tnog a rh itek to nsko g ra c io na lizm a i n jeg o vog brzog iren ja na sva m ogua pod ru ja . Od tog tre n u tka g ra n ice in d u s trijs k e i um e tn ike p ro izvodn je tee da se p ok lope , od G ropiusa se tra i da izrad i d izajn lo kom o tive ili k a ro s e rije au to m ob ila , B reuer (B ro je r) pravi m odel p rv ih s to lic a od m e ta ln ih cevi, itd . Ovom spregom sa um etnou neobuhvaen os ta je sam o jedan deo teke in d u s trije i, naravno, ce lokupna ra tna in d u s trija . Ovu in je n icu treba is ta i je r ona oznaava onaj te m e ljn i us lov s jed in javan ja in d u s trije i um e tn o s ti da d ru tve n o obe le je p ro izvodnje ima k re a tivn i a ne d e s tru k tiv n i ka rakte r.

One ko ji sm a tra ju da je ova pos ledn ja p rim edba naivna poz ivam o da razm is le o tre o j fazi in d u s trijs k o g razvo ja. Ona se zapravo raa iz su tinsk ih prom ena ko je su ide ja nauke i, prem a tom e, ideja ljudske ra c io na ln os ti, iz v r ile p os le d n jih d ecenija . Najzad, n iko se v ie ne moe zanos iti tim e da ovekovu ra c io na lnost posm atra u granicam a stare fo rm a lne lo g ike : Euklidove p re tpostavke ne mogu v ie da d e fin i u p ro s to r, g e o m e trija n as to ji da se p re top i u fiz iku , top o log ija odreu je pojavno obe le je onih ob lika u ko jim a su se prepoznava li ven i o b lic i m isaonog duha, fe nom enolog ija ukida g ran ice izm eu noum ena i fenom ena, izm eu su tine i posto jan ja . O davno se ve u v ide lo da p os to je is tin e koje se v ie ne mogu izraavati fo rm u lam a ve sam o fo rm am a. Da bi se do lo do onih is tin a ko jim v i e n isu p o tre b n i log ik i

24

proces i, treba p rib e i in tu it iv n im p rocesim a, sasv im s li n im o n ima ko ji se tra d ic io n a ln o p rizna ju kao t ip i n o e s te tsk i p roces i. Kada do toga doe, p ra k tin i p roces i p ro izvodn je , ko ji se samo uob liava ju na m isaonim p rocesim a, nasto jae da prevaziu tra d ic io na ln u rac iona lnost : i na ovom m estu od m ale je vanosti u tv rd it i da li je re o pre lazu sa rac iona lnog na irac iona lno , odnosno na ono to se zove o rgansko, il i pak na p ro ir iva n je granica rac iona lnog .

Na planu ekonom ske p ro izvodn je p revaz ilaen je m e h a n ic is tikog rac iona lizm a podudara se sa p revazilaen jem pukog i neog ran ienog fo rm a lno g ponavljan ja . Pa ipak, p ro izvodn ja , shvaena kao izraz k re a tiv n o s ti unu ta r d ru tva , ne moe b it i is to ponavlja n je ona tre ba da se obnavlja , a obnovljena ne moe b it i d ru ga ije do izm i lja n jem novih fo rm i. Puko ponav ljan je je s te p ro izvod s is te m a m onopola, t j. in v o lu c ije kap ita lizm a, je r je d ino s ta lno o bn av lja ju i svo je t ip o v e in d u s trija moe da o s tva ri pro izvodn ju v isoke d ru tve n e v re d no s ti sposobnu da ubrza rita m napretka, ili da se p o is to v e ti sa spon tan im i s ta ln im obnavljan jem d ru tve n ih s tru k tu ra . (O vde se v id i da prean ja p rim edba o m irnodopsko j i ra tno j in d u s tr ij i n ije n im a lo bezazlena). Ova tre a faza, koja se uosta lom danas odv ija , im p lic ira i pokuaj reavanja ko n flik ta izm eu kap ita la i rada p rib eg a va ju i je dn o j novo j k las i i li , p re c izn ije reeno , novo j ka te g o r iji ( te h n i a ri) lie n o j k lasnog obe- leja i tra d ic ije . Poto se u sadanjim d ru tv e n o -is to rijs k im uslo- v im a ne moe zah teva ti duhovnost koja bi b ila nep roduk tivna , ili pak nekrea tivna , ovek ko ji izm i lja o b like (u m e tn ik ) spada u kate g o riju teh n ia ra sa pod jednakim prav im a kao i onaj ko izm i lja procese . P re tpostavka je s ledea : budui da se is ti pojam , isku stvo s tv a rn o s ti, uvia kroz rad, a ne kroz kon te m p lac iju , svaki ovekov in vezan je za fo rm a lno i l i e s te tsko isku s tvo : p risu s tvo jednog es te tskog in io ca dokaz je d ru tve n e p o z itivn o s ti p ro iz vodn je , il i n jene ce lokupne k re a tiv n o s ti, kao to je is tovrem eno pom an jkan je ovog in io ca dokaz d ru tve n e n eg a tivn o s ti p ro izvo dn je . Zato , kao to se nekad g o v o rilo i kao to danas svako moe da tv rd i, po za s tu p lje n o s ti e s te tskog in ioca , ra z liku je se napredna s tru ja od nazadne s tru je in d u s tr ijs k e p ro izvodn je , odnosno p ro izvoai ko ji se rukovode d ru tve n im potrebam a od pro izvoaa ko ji t ite k lasne in te rese .

Naravno, u k lju iv a n je u m e tn ika u p ro izvodn i c ik lu s jo uvek je u zaetku. In d u s tr ija la c uglavnom zahteva od um e tn ika da mu uradi nacrt, a ne pro jekt : a os ta v lja p rav im tehniarim a zaduenje da ta j n acrt p rilagode m ehan ik im p rocesim a p ro izvo dnje . Da se ponovo v ra tim o na nau parabolu b is te i lem a: da bi se dospelo do o b lika lem a tre b a lo je p r is tu p it i sasv im druga ije m procesu nego kod izrade b is te , a veom a je d isku ta b iln o da li isku s tvo u p ra v lje n ju b is ti moe da dop rinose p ra v lje n ju le- mova. R az li iti u s lov i pod ko jim a je nastao o b lik lem a vezani su za jedan odreen p ro izvodn i, il i o pe ra tivn i p roces; zana tlija je polazio od crtea, od g ra fike , a ova je m ogla b it i samo projekt a ne nacrt. Treba is ta i da ve ina um e tn ika ne poseduje nuno

19

obrazovanje da bi m ogla um esto nacrta da rad i p ro je k te i da se u sv im u m e tn ik im ko lam a, barem u nas, u na jb o lje m s lu a ju ui izrada nacrta , a ne p ro jek ta .

N acrt je jo uvek e lem ena t zanatske p ro izvod n je : ona j ko radi n acrt polazi od p re tp o s ta vke da e p r ili n o neodreeno z a m i lje na form a b it i razraena u toku izrade, i da je ak dob ro to je tako, je r tvo rac moe da is p o lji sve osob ine svog d ugogod in jeg iskus tva i sv im d e ta ljim a p redm eta da da obe le je m ate. Upravo ovaj u s lov p re tva ra rad za na tlije u rad po je d in ca za po jed inca.

U in d u s trijs k o m p ro izvodnom p rocesu p ro je k t je v rs ta p la to n ske ide je , ne v a rie tu r: zna se da m aina m oe sam o da je odtam pa u h ilja du p rim eraka , a da p ri tom u toku izrade ne doe ni do kakve izm ene il i p rilagoavan ja . P ro jekt, prem a tom e , m ora u svom nacrtu sadrati s ve s t o sv im te h n i k im us lov im a nun im za n jegovu re a liza c iju : tre ba da podrazum eva da p re dm e t odgovara sv im p ra k ti k im zahtev im a ko jim a tre ba da s lu i, ne sam o zahtevim a ovog il i onog pojed inca il i d ru tve n e g rupe , nego ve em delu d ru tva , i da postane tako re i s tandard ; tre ba da p redv id i i rei sve osob ine m a te r ija la , je r n ikakva raz lika , n ikakvo odva jan je , ne moe p o s to ja ti izm eu sve ta ide ja i l i duha, i sve ta p rakse il i m a te r ije . Redak je s lu a j da je p re dm e t, in d u s tr ijs k i p ro izveden, nap rav ljen od prirodnog m a te r ija la : p riro d an mate r ija l pogodan je za 'na tu ra lizam z a n a tlije , dok su in d u s tr ij i ko ja s tvara svo je v la s t ite m a te r ija le u is to v re m e kad i o b lik e p o trebn i s in te tik i m a te r ija li za n jene s in te tike o b lik e . Prema tom e, projekt i l i in d u s tr ijs k i dizajn ko ji a p r io r i i, uvek prem a fu n k c ij i , je s te ono to odreuje k v a lite t ko ji je tako re i uvek e s te ts k i k v a lite t p ro izvoda. U sadanjim k u ltu rn im us lov im a ne m oe se iz rad iti dobar p ro je k t bez in tu it iv n o g il i in ven tivn og procesa , t j. bez procesa ko ji bi b io tra d ic io n a ln o p roe t e s te ts k im obe le jem i ko ji je svo js tven um e tn iku .

Jedan od n a jin te re s a n tn ijih v idova m odernog in d u s trija liz m a , ko ji s igurno zasluu je da se p rou i u vezi sa p ro b le m im a um et- n ikog izraavanja, je s te ten ja in d u s tr ijs k ih kom b ina ta da se ko n s titu iu kao d ru tve n i o rgan izm i. O ig ledno ovakva d ru tv e nost. koju n iko ne e li da posm atra is k lju iv o sa p a te rn a lis ti k o g s tanov i ta , vezana je za ono to m oem o nazvati o rgan izac ion im stilom p ro izvodn je , t j. nainom a rtik u lis a n ja i razvo ja p ro izvod nih procesa. Stil u p ro izvod n ji ne nas to ji da se bez raz like uop- ti na sve pro izvodne procese , ve da se m enja prem a ra z li itim o rgan izac ion im nain im a p ro izvodn je .

Zbog toga ind u s tr ijsk i dizajn ne moe b it i a k tiv n o s t u m e tn ika potpuno o tuen ih od pro izvodne o rg an iza c ije i s lu a jno pozvanih na saradnju ; n jih ov udeo treba u p o tp un osti da bude obuhvaen t im s k im radom to je u s lov svake c ik li n e p ro izvodn je .

lako se n jih ov zadatak uglavnom sa s to ji u davanju ideja, jasno je da ove mogu nasta ti iz iskus tva i da isku s tvo tre ba da sazreva u d ru tve n im i p ro izvodn im o ko ln o s tim a fab rike . Jedino iz takvog iskustva n jihovo de lo moe im a ti k o le k tivn o obe le je i b it i u m ogunosti da odgovori na zahteve za jedn ice i da pozi

t iv n o u tie na n jen nain ivo ta . Funkcija prona lazaa ob lika sas to ji se v ie u dedukovanju nego u iz m i lja n ju : zam isao je skoro uvek, a te o r ijs k i uvek, n a tu ra lis ti k a . Da se v ra tim o naem prl- m eru: o b lik lem a je lep i u ko liko je izveden prem a m notvu raznih potreba i u ko liko je m anje p ro izvo ljan i l i izm i lje n ; tako in d u s tr ijs k i d iza jn , kao izraa jno s re d s tvo jednog s t ila p ro izvo dnje , deduku je svo je o b like ne sam o iz skupa te h n i k ih i p ra k ti n ih zahteva, nego i iz posebnog naina ko jim ta j posebni p ro izvodni kom p leks odgovara na te zahteve. Eto zato se in d u s tr ijsk i d izajn ne ogran iava na p ro jek to van je p redm eta ko ji treba p ro izve s ti, nego te o r i js k i obuhva ta sve o b like i sve naine vezane za p ro izvodn ju od a rh ite k tu re fa b rike , p re ds ta v lja n ja p ro izvoda pa sve do rek lam e . Lako se moe u o it i, na p rim e r, snaan u tica j ko ji je in d u s tr ijs k i d iza jn izv r io na koncepc iju rek la me; ona. kao to je poznato, in i jedan od n a jin te re s a n tn ijih p s ih o lok ih odraza sadanje p ro d u k tiv n o s ti. P rolo je vrem e ubed lj i ve rek lam e ko ja re k la m ira dobar p ro izvod nekom d uhov itom izre kom i l i d raesn im ob linam a lepe devo jke . Danas se ozb iljna re klam a zasniva na m alom b ro ju g ra fi k ih e lem enata kroz ko je se e li o tk r it i stil , znak posebnog p ro izvodnog tipa ko jim se im p lic itn o g leda lac ubeu je u sa vre ns tvo , s m i lje n u p rec iznos t k o n s tru k c ije koja je p redhod ila p ro izvod n ji p redm eta.

Proces ko ji danas p re d s ta v lja osob inu in d u s trijs k o g d izajna je s te p roces fo rm a lne in te g ra c ije : nas to ji se da se u jednom je d inom predm etu daju sve fu n k c ije v ie p redm eta, u je dno j je d ino j fo rm i v ie raznih zahteva, u jednom is to m m a te r ija lu svo js tva raznih m a te r ija la . N a s to ji se da se sama fo rm a in te g rie sa mate r ija lo m da bi se p ro izve la u toku is to g p rocesa i ina; takoe i sa p ro s to ro m da s tv a r i ne bi de lova le s ta ti n o u vrem enu ko je n as to ji da bude sve f lu id n ije i re la tiv n ije , sve m anje odvojeno od vrem ena u kom e se odv ija ivo t. O vako se ob jan java kako je d im e nz ija o b lika in d u s trijs k o g d izajna zapravo e tv rta d im e nz ija : p ro s to r-v rem e , d im e nz ija p risu s tva apso lu tnog, ona koja ne trp i k o n te m p la tivn e faze je r je d im e nz ija akc ije i p red m eta u fu n k c iji akc ije . Prema tom e, o ig led n o je da je , na kra ju , k re a tivn i zadatak in d u s trijs k o g d iza jna p o je d n o s ta v ljiva n je i v re d novanje e g z is te n c ije o d re iva n je ritm a (e s te tsko g zajedno sa ekonom sk im ) svakodnevn ih radn ji. To je svoenje um e tn o s ti na potpuno i in teg risa n o d ru tvo , fun kc io na ln o , a ne h ije ra rh ijs k o . U c e lin i to je nain nadoknaivan ja kre a tivno g sm is la i u ivan ja u radu ko ji je tra d ic io n a ln i m ora lizam sm a trao m un im i tek im , je r se p reko e s te tskog svo js tva in d u s trijs k o g d izajna saznajna ili iskus tvena v re d no s t s tv a rn o s ti poz itivn o vezu je za svakodnevn i p ra k tian rad. U tom s m is lu in d u s tr ijs k i d izajn je n a jsa vre m e n iji i n a jfu n k c io n a ln iji o b lik onog stepena d ru tva ko je se do kra ja pro log veka isp o ljava kroz sve v e lik e likovne s tru je , kroz A r t Nouveau (se ce s ija il i ju g e n s til) , kubizam , Bauhaus, neo -p las tic i- zam, pa ak i negativno , kroz sam nadrea lizam : p re tv o r it i um et- n ik i s t i l u s t il ivo ta , u sam s t il c iv il iz a c ije , i u m e tn o s ti v ra t it i u logu v e lik e usm erava jue snage d rutva .

21

N eosporno je da ovo donosi, izm eu o s ta lo g , i m o g un os t da se um e tn ik i im pu ls , um esto da u prav lja , p re p u s ti na upravu g ru pama ko je su neposredno za in te resovane da vode p ro izvod n ju i tako ponovo postane klasna a k tivn o s t. M e u tim , o ig led n o je da bi ovakav ishod b io u ja sno j s u p ro tn o s ti sa is to r ijs k im i te o r i jsk im p re tpostavkam a in d u s trijs k o g d iza jna . To bi nadasve izazvalo e s te tsk i prom aa j i p rek id u fu n k c io n is a n ju u m e tn ike a k tiv nosti nov i o z b il jn iji rascep izm eu k re a tivno g sve ta u m e tn o s ti i sveta p ro izvodn je .

G. C. Argan,Progetto e. destino,Ed. II Saggiatore, M ilano 1965 (te ks t je pisan 1955.) prevela: M ilena M arjanovi

Anatole Kopp

Na poecima dizajna u SSSR-u

S ov je tska a rh ite k tu ra d vadese tih god ina je danas, nakon je dnog dugog perioda zaborava, poznata na Zapadu u svo jim g lavn im crtam a. Tokom p os le d n jih dvadese t god ina posveene su jo j razne p u b lik a c ije u F rancusko j, Eng lesko j, SAD, I ta li j i i u S ov je tskom Savezu gde od s re d ine ezdese tih god ina ek ipe is tra ivaa rade na n jenom s is te m a tsko m p rouavan ju .

Poznato nam je takoe da je ovaj period u sv im ob la s tim a ku ltu re b io p lodonosan i s tva ra la k i, b ilo da je re o kn jie vno s ti, p ozo ri tu , l in g v is t ic i, f ilm u i l i onom to se danas uob ia jeno na frang la is-u* naziva: designom . A li za raz liku od a rh ite k tu re , ova iroka o b la s t ko ja se p ro s tire od k re ira n ja o b in ih upo trebn ih p redm eta p reko tip o g ra f ije i fo to g ra f ije do pozorinog dekora, jo uvek o s ta je v e lik im de lom nepoznata i l i neprizna ta .

O b je k tiv n i razlozi d e lim i n o o b jan java ju ovaj nedosta tak. I mada danas u SSSR-u sam o re tke g raevine m ogu posve do iti o boga ts tvu m is li a rh iteka ta toga doba, te g raevine ipak p osto je , ba kao i asop is i iz a rh ite k tu re ko ji su u svo je v rem e p re d s ta v ili ta o s tva re n ja i is tra iva n ja . O sob ito je re o asop is im a L A rch i- te c tu re d A u jo u rd h u i (A rh ite k tu ra danas) u Francusko j, Stavba u e h o s lo va ko j, p u b lik a c iji Das Neue F ra n k fu rt u N em akoj, asop is im a ko ji su kra jem dvadese tih god ina p o s v e tili b ro jne lanke so v je ts k im isku s tv im a , a na ro ito o sov je tsko m asop isu ko ji je u re iva la g rupa k o n s tru k tiv is ta : Sovrem enna ja A rh ite k tu ra , 1926 1931, ko ji se n ije zadovoljavao prika z iva n je m ve je svo- (frangle) Je sloienlca nastala spajanjem refil francals (francuski Jezik) I anglals (engleski Jezik); skoraSnJeg Je postanja I u savremenom francuskom Jeziku odraava pojavu da se za Izraavanje novih pojmova sve vISe upotrebljavaju engleski jezlkl Izrazi (prlm. prev.).

23

j im m nogobro jn im te o r ijs k im te k s to v im a ob jan javao c ilje v e kojim a su te ili k o n s tru k t iv is t i i u k lju iv a n je n jih o v ih p ro jeka ta u d ru tv e n o -p o lit i k i ko n te ks t epohe.

M e utim , n ieg s lin o g nem a kada je u p ita n ju des ign . Tada u ovoj ob la s ti n ije b ilo asop isa kao to je danan ji s o v je ts k i asop is D e kora tivn o je Isku s s tv o ( D e ko ra tivn a u m e tn o s t ), te tako tragove designa d vadese tih god ina tre ba t ra it i na s tra n icama n esp ec ija lizo van ih p u b lik a c ija kao to je a sop is LEE' il i u n eko liko re tk ih kata loga o b ja v lje n ih u to doba. ta v i e , n es ta li su sam i p re dm e ti iz tog doba. N e s ta li su zato to su b ili m a lo b ro jn i. Na im e, poto su b ili za m i ljen i da s lue m asovno j p ro iz vo dn ji, sam o su uzorci il i s tud e n tske vebe u g le d a li s v e tlo s t dana i n es ta li su zato to su u to v re m e sm a tra n i bezvredn im . Ko bi se, zapravo, u tom tre n u tk u b rin uo da sauva nekakvu ambalau za bom bone, pa b io na n jo j R odenkov c rte il i parola M a jakovskog (p re tp o s ta v lja ju i da se to znalo)? Ko bi se p o b rinuo da sauva asop is u tada p re na se ljen im stan o v im a ? N esta ja li su neki put zato to bi b ili opasni po one ko ji bi ih u va li, kao rec im o ona Rodenkova fo tom ontaa na ko jo j je c e n tra ln a fig u ra T rocki kao voa C rvene A rm ije .

esto se pokuava la p ra v it i para le la izm eu a k tiv n o s ti Bauhausa u Vajm aru, i kasn ije u Desauu, sa a k tivno u m oskovskog VHUTEMAS-a (V ie u m e tn iko -teh n ike ra d ion ice ) kasn ije VHUTEIN a (V i i u m e tn iko -teh n ik i in s t itu t) .2 P rouavanje Bauhausa je n e iz rec ivo lake i to iz v ie razloga : pre svega zbog li n o s ti. N jegov osn iva W a lte r G rop ius nestao je te k ov ih po- s le dn jih god ina, dok su neki od n jeg o v ih g lavn ih sa radn ika kao to su M arce l B reuer (M . B ro je r) i l i Hans A lb e rs jo uvek iv i. Oni su nakon za tvaran ja Bauhausa od s tra ne H itle ra , e s to po cenu dubokih id eo lo k ih ustupaka n a s ta v ili svo ju k a rije ru u S je d in jen im Dravama. A rh iv e Bauhausa b ile su ug lavnom obnovljene u Zapadnoj N em akoj, a d e lim i n o i u Desauu i V a jm aru u Is tono j N em akoj. Konano, Bauhaus je p os tig ao ono to je u jednom drugom kon teks tu VHUTEMAS h teo da p os tig ne : indu s tr ijs k u p ro izvodn ju o b in ih p redm eta, nam eta ja . tape ta , itd . Sve je to p ru ilo v r lo bogatu grau onim a ko ji su poduze li p rouavanje pokreta Bauhaus.

Da bi se razum ela potekoa ko ja se ja v lja u p ris tu p a n ju p ro uavanja poetaka designa u SSSR-u, neophodno je le tim i n o p o d se tit i se is to rijs k o g , ekonom skog i d ru tve n og kon te ks ta unuta r ko jeg se dogaaju ovi p rv i pokua ji s tva ran ja jednog novog ivo tnog okv ira^ Avangarde ko je se raaju toko m dvadese tih godina u N em akoj, Engleskoj, i u neto m an jo j m e ri u Francusko j, ne dolaze ex n ih ilo . W illia m M o rr is je u E ng lesko j sa pok re tom A rts and C ra fts (U m e tn os ti i zana ti) pokuao da sp o ji so c ija lnu u to p iju sa obnovom zana tstva . U N em akoj e Bauhaus

1 lew front umetnosti. asopis koji je ureivao V. Majakovskl.2 i osnovan 1920. godine Dio je u neku ruku sovjetski Bauhaus. Zasnovan na principu sinteze umetnosti I ukidanja podvojenosti Izmeu manualnog I Intelektualnog rada, prihvatio je nastavno osoblje Iz redova avangarde.

is k o r is t it i isku s tvo ko je je W erkbund3 akum ulirao tokom decenija to su p re th o d ile p rvom sve tskom ra tu . U in d u s tr ijs k i m anje razv ije n o j F rancusko j snaga tra d ic ije je m nogo vea. M e u tim , ipak je posto jao * l A r t N ouveau (Nova um e tn o s t), a na sve tsk im izlobama vrhunac p re ts ta v lja G a le rija m aina. Is to se dogaa i u H o land iji sa g rupom S tijl, u B e lg iji itd . U p re d re vo lu c ion a rno j Rus ij i s tan je je potpuno d ruga ije . Od vrem ena Petra V e likog , od ca rice Kata rine, uena u m e tn o s t (nasup ro t narodnim um etno- s tim a ) b ila je po d e fin ic iji i d ragovo ljno s trana u m e tnos t. A kad e m ije i um e tn ike ko le ko je su ovi v lada ri o sn iva li, b ile su p re trpane s tra n im predavaim a, a zavre tak s tu d ija n ije se m ogao z a m is liti d ru ga ije do u o b liku nekog putovan ja u I ta liju , F rancusku ili Nem aku. Tokom v ie od jednog i po veka u o b la s ti f ig u ra tiv n e u m e tn o s ti i a rh ite k tu re , k u ltu ra e b it i u po tpunosti uvezena i rezerv isana za e litu (p le m s tvo i v isoku buroaziju ) koja e se, ak i u svo jo j svakodnevnoj ko n ve rza c iji, p re tva ra ti da govo ri rusk i je z ik sa s tra n im naglaskom a fra ncu sk i sm a tra ti svo jim p rav im jez ikom . I tako e evropsk i s t ilo v i b it i um noavani jedan za d rug im , poev od A m p ir-s tila pa sve do m o dern -s ty le a la G uim ard (G im ar) ko je jo uvek m oem o p repozna ti u nek im m oskovsk im u licam a.

Uoi p rvog sve tskog ra ta, i jo v ie tokom godina neposredno nakon ra ta, u ve in i zem alja Zapadne Evrope in d u s trijs k a p ro iz vodnja p o tisku je , tav ie , p ris il ja v a zanatsku m anuelnu p ro izvo dnju na zam iran je . Na ideo lokom p lanu, kod ljudi od ku lture svedoci sm o rascepa na one nos ta lg ine za p ro lou ko ji su po optem p ra v ilu ko nze rva tivn i, dapae, re akc iona rn i, i na one ko ji sm a tra ju da se u in d u s tr ija liz a c ij i i m asovno j p ro izvod n ji nalazi k lju u m e tn ikog , a li i p o liti k o g i d ru tvenog napre tka. Za Ferd inand Legera (F. Lee), kao i za W. G rop iusa , novi sve t budunosti e im ati o b like m aine i b ie od nje i sp ra v lje n . To je doba kada e se u u m e tn o s ti v e li a ti A jfe lo v a kula, e lezn ica, preko- okeanski b rodovi i uopte grad nasupro t se lu i n jegovo j ku ltu rno j za os ta los ti. N e sum njivo je da su u Zapadnoj Evropi akadem ije i da le j u tica jn e (G rop ius e to is k u s it i u V a jm aru), a li m ogue je s u p ro ts ta v iti se n jim a i n jih o v im g r k o -la tin s k o -ita lija n s k im tra d ic ijam a os lan ja ju i se na in d u s triju i na ide ju da se nova u m e tnos t moe ro d it i iz sm i lje no g ko rie n ja in d u s tr ijs k e snage. Tako je i b ilo m ogue p ro tiv svem on ih akadem ija obrazovati o po z ic iju , ije je ges lo jedna n ep ase is tika o po z ic ija okrenu ta ka budunos ti a ne p ovratak p re in d u s tr ijs k im i zana tsk im o b lic im a p ro izvo dnje . Bauhaus je n a jb o lji p rim e r takve m ogunosti.

U N em akoj su, kao svuda po E vropi, napadnute akadem ije , a li iz dva ra z li ita ugla. Dok e je dn i o su iva ti n jih ov um etn ik i in ternac iona lizam ita lo -fran cu ske in s p ira c ije i v e li a ti germ ansku p ro lo s t ak do n jen ih n a jm ra n ijih m ito va , d rug i e, oni iz Bauhausa posebno, p okuati da se os lone na in d u s triju da bi p revaz i li akadem izam . Upravo em o ta dva tabora ponovo s re s ti3 Bukvalni prevod: Udruenje poslova. Grupa umetnika orljentlsanlh na Industrijsku proizvodnju.

25

tokom H itle ro vo g p reuz im an ja v la s t i. Prvi e p oku a ti da ger- manizuju v ilu ko ju je G rop ius pod igao u n ase lju V a jsen ho f u tu tga rtu 4 i da p re inae Bauhaus u Desauu u kadrovsku ko lu SS-a, m en ja ju i mu is to v re m en o a rh ite k tu ru . D rug i, on i iz Bauhausa a li takoe i u sa m lje n ic i kao E rnst M ay b ie p r is il je n i na izgnanstvo.

Ovo p revazilaen je akadem ija in d u s tr ija liz a c ijo m od s trane levice b ilo je u p re -oktoba rsko j R us iji neza m is livo . Bez svake sum nje, in d u s trija je p os to ja la u R usiji i e s to ak u v r lo centra - lizovan im o b lic im a i sa re la tivn o m odernom oprem om . A li u odnosu na e lem en ta rne in d u s trijs k e po trebe , ova se in d u s tr ija je dva pom alja la i za ogrom nu seosku Rusiju (b lizu 80 ods to s ta novn i tva ) n ije ni pos to ja la . B ilo je n eza m is livo o e k iv a ti da in d u s trija , koja n ije m ogla da pod m ir i n a jnun ije po tre b e , po tp o m ogne neto to se jo uvek s m a tra lo s u v in im um e tn o s t. S toga se, bez sum nje, o po z ic ija akadem ijam a tada ne moe izra z it i do jednom n os ta lg ijo m za p ovra tkom pravim ru sk im vredno- stim a i s e lja k im tra d ic ija m a , o d u ev lje n je m v rem enom ko je je p re th o d ilo onom u kom je Petar V e lik i o tvo rio p rozore ka Evropi on im to e se u f i lo z o f ij i, te kasn ije u p o li t ic i, naz iva ti s la ve n o fils tvo m . Ovu o rije n ta c iju e u a rh ite k tu r i zas tupa ti ovek poput useva, ko ji e na s ta n ic i Kazan u M o skv i oponaa ti u tesan iku ( i l i m ram orno j tu k a tu r i) m o tive p oza jm ljen e sa ru sk ih seosk ih graevina, na jee izveden ih u d rve tu . O vo de lo poduzeto pred re vo lu c iju , nas tav ie i d ov r ie ta j is t i usev, ko ji je u m euvrem enu, u doba s ta ljin is t i k o g perioda postao s o v je tsk im akadem ikom . U dom enu p la s ti n ih i d e ko ra tivn ih u m e tn o s ti (u onom to e kasn ije p os ta ti des ig n ) is ta ta o r ije n ta c ija b ie p reds tav ljena e lom za jedn icom u m e tn ika od ko jih e neki kas n ije n as ta v iti svo ju a k tiv n o s t na Zapadu (Larionova i o s ta li) .

Tako, posm atra ju i sa Zapada, R usija iz god ina ko je neposredno p re thode prvom sve tsko m ra tu moe izg le da ti kao n os ilac m odernosti za hva lju ju i, izm eu os ta lo g , ruskom ba le tu (Bakst, Benois, itd .), de lim a K andinskog ko ji jo od p redra tnog vrem ena radi v ie u N em akoj no u R us iji, za h va lju ju i V rube ljo - v im keram ikam a, ko ji je i sam izravno in sp ir isa n zapadnim Art Nouveau-om, konano za hva lju ju i fu tu r is t im a (M a ja ko vsk i, Bur- Ijuk, itd .), ko ji su jo uvek samo m arg ina ln i . Zapravo, u R usiji posto je samo dve o r ije n ta c ije : akadem izam , zasnovan na s tra n im k u ltu rn im vre d no stim a p revazien im u zem ljam a odakle p o tiu , i jedan n os ta lg in i paseizam, nazadan i prevashodno o k re nu t ka se lu, ka onim se ljac im a ko ji su, po s la v e n o filim a , je d in i s tanovn ic i R usije neko rum p iran i od s tra n ih u tica ja . U os ta lom , t i sam i se ljac i e, po s o c ija lis tim a re vo luc ion a rim a (n a s led n ic im a narodnjaka), sa in java ti jed inu revo luc ionarnu klasu. Takoe m oemo u s ta n ov iti da, poev od p re d revo luc iona rnog doba, p os to ji jedna o b jek tivna d a to s t sk lona zb liavan ju ru sk ih fu tu r is ta ko ji

* Skup Individualnih vila I modernih zgrada podignutih u tutgartu povodom Izlobe Werkbunda. vocina velikih savremenlh arhitekata toga doba bilo Je pozvano da uestvuje na toj reall-

odbacuju svaku tra d ic iju i p ropoveda ju m odernost, m ainu i u rbani nain iv ljen ja , sa b o ljev ic im a , po ko jim a je radnika k la sa, ko liko god b ila m an jinska, je d ina s tva rno revo luc ionarna klasa.

Februar 1 9 1 7 . . . carizam je s ruen; p rizna ti i tra d ic io n a lis t iki um e tn ic i su u ie k iva n ju ; b o lj e v ic i m is le da re vo luc ija moe i treba da se nastav i; jedna grupa um e tn ika se obraa: radn i k im i vo jn im o rgan izac ijam a i p o lit i k im partijarnam:

- D ru g o v i! P e trog radsk i u m e tn ic i, s lik a ri, p esn ic i, p isc i, g lum ci, m uziari, o sno va li su udruenje : ZA REVOLUCIJU kako b i pom o g li re vo luc ion arne p a r ti je i o rg an izac ije u p ro pa g ira n ju re vo lu c io na rn ih ide ja pom ou u m e tnos ti.

D rug ov i! A ko e lite da vae m a n ifes ta c ije , p la k a ti i zastave budu zapaeniji, tra ite pom o od um etn ika .

A ko e lite da va i le c i i a pe li budu snan iji, d o p u s tite pesn i- cim a i p isc im a da vam pom ognu. P o tra ite sa radn ju udruenja ZA R E V O LU C IJU f.. . )

V ie zahteva i po rud b i! Rad je besp la ta n /Ti ko ji na ovaj nain nude svo je us luge , t i nepoznati ko je n ji

hovi supa rn ic i ve naziva ju bo lje v ic im a um e tnosti kako e oni b it i p r im lje n i od s trane prav ih b o ljev ika , ne bo ljev ika um e tnos ti, ve bo ljev ika od um e tn ike akc ije? Poto nema drozdova, jeem o kosove, n ije ruska pos lov ica . Ona, m eutim , dobro odraava nain na ko ji su fu tu r is t i, i uopte um e tn ika avangarda, b ili p rim lje n i u revo luc ion a rn i tabo r. P iui u p e trog radsko j P ravdi (novem bra 1918.) lanak o komadu M a jakovskog M is te r ija buf, ko ji jo uvek n ije b io izvoen pred pub likom , a li ko ji M e je rh o ljd prip rem a za scenu, A . V. Lunarsk i, narodni kom esar za p rosvetu , iz ja v lju je : U svakom s lu a ju ja kom adu ne m ogu da garan tu jem uspeh po to m i ga a u to r n ije itao. Kao lite ra rn i kom ad k ra jn je je o rig ina lan , snaan i lep. A li ta e p ru it i kada bude b io izveden jo uvek n i ta ne znam. M nogo s tra hu je m od toga da fu tu r is t i n isu p o in ili m ilio n greaka. A li, fu tu riza m posedu je jedan o so b it k v a lite t: to je m lad i d rzak p o k re t i uko liko su n jeg o v i n a jb o lji la no v i p r ih v a t il i k o m u n is tiku re v o lu c iju ra ire n ih ruku, u to lik o su dun i da p re d ru g ih postanu v ir tu z n i bub n ja ri nae c rvene ku ltu re . A li( . . . } ako M is te r ija b u f bude reirana sa svakakv im e kscen trin os tim a , onda e se n jen sadraj s u p ro ts ta v iti s ta rom sve tu o s ta ju i jednako n e razu m ljiv za novi. ( . . .)Od sveg srca e lim uspeh ovom m ladom komadu, gotovo d e tin ja s to m a li tako iskrenom , tako bu jnom i tako au te n tin o dem okra tskom i re vo lucionarnom e. . . ) O seam izvesnu bojazan zbog b ravuroznos ti fu tu ris ta , a li p r i svem u tom e ipak m is lim da e iva i zvonka p oe tska b u jica M a jakovskog z b r is a ti sa svog puta sve super m oderne g lup o s ti, ko je su is to tako te tn e kao i s tare. ( . . JM oda e se dete ro d it i izo b lien o ; n i ta m an je nam nee b it i drago, je r e b it i roeno iz is te re v o lu c ije ko ju m i s v i sm a tram o naom m a jkom.

Kroz ovaj te k s t zapaamo sva ok levan ja i p reu tk ivan ja koja spram avangarde izraava Lunaarski. No, re je o jednom od

27

na jp ro sve en ijih b o lj e v i k ih voa, n a jo tv o re n ije m p rem a m odernoj p ro b le m a tic i, na jb liem p ra vc im a ko ji su u is to v re m e p r isu tn i u zapadnoj u m e tn o s ti, M e u tim , d ru g i su u m e tn ic i napus t i l i R usiju , il i su se pak povu k li u t i in u i ie k iva n je . D akle , t re balo je is k o r is t it i fu tu r is te .

N eko liko god ina kasn ije , 1923. god ine, on i ko ji su ve p os ta li il i e p os ta ti k o n s tru k t iv is t i, n a ja v lju ju svo j p rogram u asopisu to e p os ta ti organ oko ko jeg e se o k u p iti p isc i i pe sn ic i, a li i te o re ti a r i u m e tn o s ti i a rh ite k te , kao i on i u m e tn ic i ko ji e se od tada odre i is te u m e tn o s ti i e le ti da postanu inen je ri u m e tnos ti , um etn ic i p ro izvoa i . U LEF-u (b r. 1, m a rt 1923) oni p iu:

LEF e p o v e s ti a kc iju a g ita c ije u s lu b i u m e tn o s ti, o tva ra ju i u m e tn o s ti p u t ka s u tra n jic i.

LEF e p o v e s ti a kc iju a g ita c ije pom ou nae u m e tn o s ti unuta r masa, na laze i u n jim a svo ju o rgan izac ionu snagu.

LEF e p od ra ti nae te o r ije pom ou jedne e fikasn e u m e tn o s t i ko ja e je u zd i i do n a jv ieg n ivoa p ro fe s io n a ln e s tru n o s ti.

LEF E SE BORITI ZA UMETNOST KAO KONSTRUKCIJU IVOTA.

I o d reu ju i od tog p rvog b ro ja g lavn i fro n t na kom nam era- va ju da se bore, p isae : B o rili sm o se p ro tiv s ta rog na ina ivota. Danas em o se b o r it i p ro tiv os ta taka tog na ina iv o ta .

V id e li sm o kako je b ilo m ogue da izvesne g rupe evropske um e tn ike avangarde nau os lonac u in d u s tr ij i da bi osporava le akadem sku u m e tn o s t i u m esto n je p red laga le ne to to ne bi b io samo jednostavan povra tak p re in d u s tr ijs k im o b lic im a . Takoe smo pokazali da je za ruske um e tn ike ta j p u t b io bez ish od i ta , budui da se in d u s trija tek raala . R evo luc ija e te m e ljito izm e- n it i to s tan je . In d u s tr ija se u ovo j zaos ta lo j i se lja k o j ze m lji nee p o ja v it i iznebuha, kao da je s tvo rena zam ahom arobnog tap ia. N apro tiv . Nova re vo luc ion arna v la s t e n a s le d iti u n itenu in d u s triju : d em oliran e fab rike , nes ta le il i izbeg le kadrove, n ekva lifikovanu radnu snagu itd . A li za novu re vo luc ion a rnu v la s t budunost dolazi sa in d u s tr ija liz a c ijo m ze m lje , p lanskom i log ik i raspodeljenom in d u s trija liz a c ijo m , in d u s tr ija liz a c ijo m ko ja treba da om ogui d ovren je ukidanja s u p ro tn o s ti izm eu grada i sela. Naravno da n iko (ak ni p a r ti js k i i d ravni ru ko vod io c i na n a jv i im po loa jim a) n ije b io svestan ko liko je v rem ena po trebno da bi se od Rusije naprav ila jedna za ista in d u s trija lizo va n a zem lja po uzoru na Englesku, i na ro ito S je d in je ne Drave toga doba. to se ti e um e tn ika i s tvara laca , n jih ove ilu z ije su jo vee je r je za n jih in d u s trija liz a c ija e s to sam o jedna m agina re ije zakone i de js tva oni zapravo i ne poznaju, to se t i e avangardn ih um etn ika , kod n jih je pre svega re o neko j v rs t i opk lade o budunosti, a ne o rac iona lnom razm a tran ju s tva rn ih m ogunosti koje in d u s trija moe p ru iti za razvo j jedne nove u m e tn o s ti. S tvaraoci iz pokreta Bauhaus m ogu za ista u sp o s ta v it i ko n ta k t sa in d us trija lc im a , mogu sa teh n ia r im a p rouava ti nove naine p ro izvodnje i u svo jim a te lje im a da im aju m e o v itu ek ipu ko ju s

jedne s trane ine um etn ic i , a s druge, s tru n jac i za drvo, meta l i l i tkan ine . Ove m ogunosti za n jihove ruske ko lege gotovo da ne p os to je . I kada T a tljin il i Rodenko, u dom enu nam eta ja, A leksandra Ekste r i l i Vera S tepanova u o b la s ti kostim a, budu p ro k lam ova li nam eru da uu u p ro izvodn ju , b ie re i o p ro izvodn ji koja na jee jo uvek i ne p os to ji. D rven i nam eta j ko ji Rodenko prouava il i daje da ga prouavaju n jegovi s tuden ti iz VHUTEMAS-a, ostae u o b liku p ro jeka ta il i , u n a jbo ljem slua ju , b ie rea lizovan u o b liku uzoraka i ponekad ko rien kao e lem en t pozorinog dekora u kom adim a u ko jim a se p rikazu je budui ivot . To je s lua j, na p rim e r, sa p ro jek to m Rodenkove relaks fo te lje , koja podsea na is tra iva n ja to su u is to vrem e rad ili Le C o rb us ie r (K o rb iz je ) i C h a rlo tte Perriand (. Perian). M eutim , oni ive u sve tu u kom e je in d u s trija re a lno s t a ne lepa re ili nada. Znam o da e i pored toga ve ina savrem en ih os tvaren ja na Zapadu, u dom enu nam eta ja il i o b in ih p redm eta, ekati god inam a da sa s tad ija uzorka p ree na s ta d ij p redm eta tekue potro n je . Prema tom e, m oem o z a m is liti na kakvu su se aps trakc iju s o v je ts k i s tva rao c i dvadese tih godina m ora li o g ra n i it i. Tako, kada u god inam a neposredno nakon re vo luc ije , V. Stepanova i Lj. Popova konano uspe ju da, kako su e le le , d ob iju posao u jedno j fa b ric i ko ja p ro izvod i tkan in e , i kada budu h te le da nam etnu svo je k o n s tru k t iv is t i k e g e o m e trijs k e m o tive ko ji po n jim a p re d s ta v lja ju sve t budunosti u poe tku nee im ati nuna teh n ika znanja (ne na n ivou o b lika , ve na teh n ikom nivou) da bi uspeno d isku to va le sa neko lic in o m nam eten ika ko ji su o s ta li u p ro izvod n ji. A ov: e, s ig u rn i u svo je znanje (i u svo je nav ike), dokazati da su t i m o tiv i te i i s ku p lji za rea lizac iju od m alog tra d ic ion a lno g ruskog cve ta .5 Tako e pojam um e tnos ti u s lu b i p ro izvodn je o s ta ti v ie nam era i id eo lo k i s tav nego s tva rno s t, a s tva rna p ro izvodn ja k o n s tru k tiv is ta tokom dvadesetih god ina b ie kv a n tita tiv n o za nem arljiva i najee e se ogran iava ti na uzorke, c rtane p ro jek te , pa ak i na jednostavna te o rijska g led i ta zastupana u asop isu LEF.

M e u tim , k o n s tru k tiv is ti k a id eo lo g ija se ne is c rp lju je gore navedenim aspek tim a . Ona se zauzim a za borbu p ro tiv akadem ske u m e tn o s ti, a s im ilova ne u buroasku um e tnost, i to ne vra an jem narodnim i p re -in d u s trijs k im form am a, ve n ap ro tiv , ko- rien je m m ogunosti in d u s tr ije ; ona se ne zaustav lja na ide ji da e nam eta j, p re dm e ti, odea, itd ., zahva lju ju i in d u s tr ij i b it i i e s te ts k i v redn i / je f t in i, te tako nadohvat svim a. Ovaj aspekt odreu je sam o ono kako p rob lem a ko ji su p os ta v ili k o n s tru k tiv is ti. O sta je da se ob jasn i ovo zato n jihovog postupka.

Ve sm o u d ru g im s tud ijam a posveen im ko nkre tn ije a rh ite k tu r i i u rban izm u pokazali vanost jednog fundam enta lnog p o li t ikog i d ru tvenog pojm a dvadese tih godina preureen ja naina ivo ta 6. G ovore i o p rob lem im a designa, nuno je da se na

* Upor. T. Strienova, Iz istoriji sovjetskogo kostjuma. Moskva. 1972.* Upor. A. Kopp, Changer la vie. changer la ville. Paris, Ed. 10/18, 1978.

29

to v ra tim o . U duhu re vo lu c io n a rn ih voa (kao i te o re ti a ra m arksizm a) so c ija liza m se ne ogran iava na je dn o s ta vn o p renoen je m oi, pa ak ni na * k o le k tiv n o p ris v a ja n je s re d s ta va za p ro izvo dn ju i razm enu. To su sam o s re d s tva . C il j je izg radn ja d ru tva ko je s tva ra d ru ga ije odnose m eu lju d im a , ko je je zasnovano na d ru tve n o o tvo re n om i d ru ga ije m nainu ivo ta , u sv im v id o v ima ra z li ito g od buroaskog . K o n s tru k tiv is t i u p o tp u n o s ti p r is tu paju c ilje v im a re v o lu c ije . O ni s m a tra ju da u m e tn o s t m oe b it i je dan od in s tru m en a ta d ru tve n og p reobraa ja . O ni p ro k lam u ju ; N ain ivo ta je na n o v i fro n t. U m e tn o s t je nae o ru je na tom fro n tu . U br. 4 LEF-a 1924. god ine , on i p iu : Barem toko m sle- dee d e se tin e god ina so v je ts k a p ro izvod n ja e m o ra ti da se zad o v o lji p rim e n je n im u m e tn o s tim a kao je d in o m m ogunou , im a ju i u v idu te h n i k i n ivo ve ine na ih fab rika . P itan je g las i: u kom e se o b lik u ja v it i o s tv a re n i p ro izvod i? Da l i nam je za is ta sve jedno to nam je ja sno ko ju e e s te t ik u p ro p a g ira ti o b i n i p re d m e ti radn ikog na ina iv o ta ? ( . . . )

P itan je se, dakle , p o s ta v lja ovako : i l i g a ji t i re a kc ion a rn u bur- oasku u m e tn o s t i l i pak, shodno n a im snagam a, iz g ra iv a ti svo ju v la s t itu re vo luc ion a rnu u m e tn o s t KOJA UNAPRED OBLIKUJE BUDU I N A IN IVOTA DO K SE ISTOVREMENO IZG RAUJE DRUTVENO ZDANJE; da l i i d a lje s e d e ti s k r te n ih ruku , u zd isa ti zbog b ud un o s ti i e k a ti je z a g lib lju ju i se u p lim i m a lograanske e s te tike , i l i pak s tv a ra t i nove fo rm e p o la ze i od p ro b le m a ko je je p ro le te rs k a izg radn ja p o s ta v ila .

Potreba za re v o lu c ijo m ko ja d o d iru je sve o b la s ti svakodnevnog ivo ta ponaanje , iv o tn i o k v ir, ob ia je , itd . n ije , kao to e im se kasn ije p rig o v a ra ti, izum k o n s tru k tiv is ta name-n jen pravdanju n jih ovo g is tra iva n ja i n jih ove s k lo n o s ti ka novom . Tu m isao, ta j izraz preu reen je naina ivo ta , na lazim o i kod voa re v o lu c ije , o sob ito u de lu L. Trockog O p ita n jim a na ina ivo ta 7 .Iz ov ih te k s to v a jasno p ro iz la z i da k o n s tru k t iv is t i, ako su poneki put i i li p re v ie isp re d masa. d e lu ju zapravo u is tom pravcu kao i re vo luc ion a rna v la s t toko m p rv ih god ina n je nog posto jan ja . Upravo tu is tu m isao is t i e T. S trienova u svo jo j Is to r i j i so v je tsko g k o s tim a B: U to doba je ve lika pan ja p ok la n jana p rim e n je n im u m e tn o s tim a za to to su one, s jedne strane , o kup lja le oko sebe kao to n ije da n d ru g i s e k to r p ro izvod n je n ije uspeo da o s tv a r i ogrom nu m asu radnika , te za to to , s druge strane , in d u s tr ijs k i p ro iz v o d i p o s ta ju kon du k te r im a *9 k u ltu re novog d ru tva ka iro k im m a s a m a f.. .) . I podsea na te k s t ko ji se 1921. god ine po jav io u asop isu Is ku ss tvo v m a ss i (U m etnost ka m asama) ko jeg je izdavao P ro le tk u lt: Poto su se izm ig o ljile iz bednih s tra ti ta gde ih je za to ila s tara um e tn ika ku ltu ra p rim e n jen e se u m e tn o s ti duboko uv lae u nove in d u s tr ijske o b like p rocesa p ro iz v o d n je . Kao to v id im o , ne rad i se v ie' L. Trockl. Voprosl blto. Moskva, 1923.Vo*1 fAkodo, !

kao u s lua ju ve ine e vro psk ih avangardn ih pokreta , a posebno Bauhausa o k o rie n ju m ogunosti ko je prua in d u s trija u c ilju ireg ra sp ros tran jiva n ja e s te ts k i v re d n ih ob jeka ta u masu, ve o ko rie n ju t ih d ifuz io n ih m ogunosti za s tva ran je d rug ih navika, d ruga ijeg ponaanja, d rugog naina ivo ta . In te resan tno je zabe le iti da u is to m tre n u tk u kada um e tn ic i k o n s tru k tiv is ti naputa ju ta fe la jnu u m e tn o s t da bi se o kre nu li p ro izvod n ji, je dan od n a jv i e n ijih pesn ika toga doba, G astjev (p rip a dn ik pravca P ro le tk u lt) i sam naputa p esn i tvo da bi se p osve tio onom e to e, po n jem u, b it i nova nauka nauci prouavan ja gestova i te- lesnog ponaanja in d u s tr ijs k ih radnika . Stoga ide ja o m eusobnoj s in tez i u m e tn o s ti i u m e tn o s ti i in d u s tr ije n ije v ie sam o c il j po sebi. Zapravo, re je o dosezanju drugog s tad iju m a d rutvenog razvoja u kom e bi raz lika izm eu stvara laca i p ro izvoaa b ila uk inu ta i u kom e bi nesta la raz lika izm eu m anuelnog i in te le k tua lnog rada: S vaki izv r ila c , sva k i radn ik , treba da se uzdigne do n ivoa savrem en ih u m e tn ik ih zahteva. S vaki radn ik treba da razum e ta je s t il, da bude sves tan vanos ti k re ira n ja harm on in ih ce lin a u ko jim a je sva k i p re dm e t jedna c rta i l i m r lja od boje ko je tvo re zavreno delo . Radnik m ora ne sam o da razum e ono to ra d i i zato to rad i, ve i da nau i da o sm i ljava ce lin u p ro izvoda u n jeg o vo j konano j re a ln o s ti povezanog i u sk ladu sa e lom s re d in o m '.

O vi p re dm e ti, odea, nam eta j, a rh ite k tu ra i g loba lne koncepc ije p reureen ja p ro s to ra kakve su im a li urbanisti i dezurba- n is ti tre ba da tvo re s red inu ko ja e, m alo pom alo, zam eniti staru sred inu nasleenu od p re thodnog reim a. Ta sred ina ne treba da bude sam o prizo r, odraz novog d ru tva , ona takoe treba da p r ip rem i n jegovo os tva re n je . K re ira n i p ro izvod i b ie is to tako i dru tv e n i ko nd en za to ri ko ji e svo jim fun kc io na ln im k va lite tim a , svo jim p la s ti n im d e js tv o m i um e tn iko m vrednou d e lova ti na sve s t lju d i, te it i da ih preobraze i od n jih s tvo re te nove lju d e ije nastupanje n a ja v lju je so c ija liza m . Ova ideja o d ru tve n o j i p s iho lo ko j u lozi s re d ine je u to doba potpuno nova i po n jo j se s o v je tsk i avangardn i s tva rao c i ra z liku ju od sv ih svo jih s tran ih kolega. Le C o rb us ie r i m nogi drug i na Zapadu m is li l i su da ove- kovu oko linu tre ba potpuno iznova p ro m is lit i i re ko ns tru isa ti. A li, po n jim a je , pre svega, re o tom e da se ova sred ina u redi sa- g lasno m ogunostim a onoga to e Le C o rb us ie r nazvati main- sk im dobom . Oni sm a tra ju da je u m e tnos t u zakan jenju za obje k tiv n im m ogunostim a ko je jo j se pruaju . Potrebno je s u s ti i to zakan jenje, na neki nain iz i i iz avangardizm a ko ji na izmaku X IX veka tv o r i svakodnevni ivo tn i dekor. Za S ovje te se prob lem ne ogran iava ov im aspektim a. N esum njivo je da su i oni zavedeni modernou i ponekad tee za tim da daju p rednost novin i zbog novine. Poznat nam je u tisak ko ji je na M a jakovskog os ta v ila A m e rika dvadese tih god ina: n jen i fordovi, ob lakoderi i Bru- k lin s k i m ost, em u e p o sve tit i jednu poemu. M eutim , am b icija S ovjeta ne ogran iava se jednostavno na e lju da se prevazie,n Iskusstvo, br. 6.. Moskva. 1919.

31

za osta lost. Re je o sa sv im d rugo j s tv a r i, upravo o id e ji po ko jo j, nakon to je p o liti k a v la s t osvo jena , p re lazak na p rav i s o c ija lizam moe b it i ubrzan uz pom o s re d ine ko ja unapred o b lik u je ta j

budui so c ija liza m .A li od ide je do n jene re a liza c ije je dug put. Tokom p rv ih go

dina nakon re v o lu c ije de lo va n je na o ko linu se, u n edos ta tku s re d stava, ogran iava na e fe m e rn e d eko ra c ije n ap ra v lje ne za n eko liko dana u g radovim a povodom re vo lu c io n a rn ih s ve an os ti. A i u samoj to j o b la s ti re z u lta ti v id lj iv i na re tk im sauvanim fo to g ra f ijama n isu, usled n edosta taka s reds tava , na v is in i ni n eko liko c rtan ih p ro jeka ta ko ji su do nas dosp e li, pa ta v ie , ni na n ivou opisa ko je su izvesn i a u to ri ov ih in te rv e n c ija d a li kasn ije o svo jim de lim a . Tako, nakon o b ja v ljiv a n ja C h ag a llo v ih (agal) m em oara, znatno pre p os ledn jeg ra ta, razni a u to ri su na osnovu tog je d inog izvora p e r iod in o p is a li na tem u V itebsk p reureen od Chagalla i g o v o ril i o jednom gradu ko ji je u p o tp un os ti p reobra- en a kc ijom s lika ra i n jeg o v ih uen ika . S tva rn o s t ko ja za so bom n ije o s ta v ila n ikakvog traga tre b a lo bi da je zas igurno , kroz ove o ^ ise , ispod ovog n ivoa , bar to se t i e pom an jkan ja naj- ru d im e n ta rn ijih m a te r ija ln ih s reds tava . Ipak, bez svake sum n je je da su ta prva is tra iva n ja m asovne u m e tn o s ti. u m e tn o s ti na u lic i, m ora la na banalno j i za os ta lo j osnovi tad a n jih ru sk ih g ra dova s tv o r it i p r i e ljk iv a n i u tisak oka. Seam se p ie liko vn i k r it i a r L. K assil u p redgovo ru kn jiz i o Rodenku iznenau ju eg u tiska k o ji je na mene, kao i na m o je v rn ja ke k o ji su kao i ja d o li iz s v o jih d a le k ih p ro v in c ija da s tu d ira ju u M o skv i, u in io s u s re t sa tadan jom M o skvo m u k o jo j su kao je d n im zam ahom zb risa n i d em od ira n i i zd ep asti n a tp is i NEP-ovih trg o v in a ". (. . .)p lakati, ja v n i n a tp is i, pam una p la tna, p r iv la il i su nae po g lede svo jom s tro go m ko m p oz ic ijom , s v o jim bojam a i p lav im , c rvenim . crn im , b e lim s lo v im a u kra en im s tre lam a, kvadratim a , krugovim a. Te re k la m e 12 o ien e od u ob ia je n ih za v iju taka i do dataka, jednos tavne i ekspres ivne , u no s ile su u d re eu i p ro s taku zbrku urbanog pejzaaf. . .) s re en os t ko ju sm o p r i e ljk iva li. Tada sm o o sea li kako te s tro fe M a ja ko vsko g 13, k o je su na jedan o rgansk i i k o n s tru k tiva n nain, d rsko zaposele u lic e i t r gove, ine ce lin u sa izg ledom sam ih teks tova , d ire k tn o m i p r iv lanom eksp res ijom ko ja je u laz ila u sam p roces preobraa ja naina ivo ta i dava la u tisak n esu m n jive pobede.

T ipogra fija , p re lom , i ono to em o naziva ti kons trukc