17300 istorija 7

˜ 4 ˜

ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

I УСПОН ЕВРОПЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Хронологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 1. Велика географска открића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 2. Градови у новом веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 3. Хуманизам и ренесанса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 4. Реформација и противреформација . . . . . . . . . . 22 5. Апсолутистичке монархије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

II СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД 16. ДО 18. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

Хронологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 1. Турска освајања, држава и друштво од

16. до 18. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2. Положај Срба у Турском царству . . . . . . . . . . . . . 39 3. Српска православна црква . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 4. Срби у ратовима Аустрије и Млетачке

републике против Турског царства. . . . . . . . . . . 47 5. Сеобе Срба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 6. Срби под хабзбуршком и млетачком влашћу . 56 7. Почеци грађанског друштва код Срба . . . . . . . . 64

III ДОБА РЕВОЛУЦИЈА (Европа и свет од краја 18. века до седамдесетих година 19. века . . . .71

Хронологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 1. Индустријска револуција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 2. Грађанске револуције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3. Француска револуција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 4. Наполеоново доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 5. Револуције 1848/49. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 6. Уједињење Италије и Немачке . . . . . . . . . . . . . . . 99 7. Грађански рат у САД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 8. Источно питање, велике силе

и балкански народи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

IV НОВОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА (до међународног признања 1878. године) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111

Хронологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 1. Први српски устанак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 2. Друга фаза устанка, слободна територија,

слом устанка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 3. Други српски устанак 1815 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 4. Прва владавина Милоша и

Михаила Обреновића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 5. Уставобранитељски режим 1842–1858 . . . . . . 138 6. Друга владавина Милоша и Михаила

Обреновића 1859–1868 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 7. Ослободилачки ратови и стицање

независности 1868–1878 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 8. Живот у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 9. Црна Гора у доба владичанства . . . . . . . . . . . . . 15910. Kнежевина Црна Гора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

V СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД КРАЈА 18. ВЕКА ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА 19. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167

1. Срби под хабзбуршком влашћу . . . . . . . . . . . . . 168 2. Положај Срба у Турској . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

КОНСУЛТОВАНА ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . .179

SADR@AJ

˜ 88 ˜

НАПОЛЕОНОВ ДОЛАЗАК НА ВЛАСТ. – После пада јакобинске диктатуре на власт је дошло крупно грађанство, које је прогањало јакобинце и по-ништило je њихове мере. Донет је нови устав 1795, по којем је Француска остала република, али је укинуто опште право гласа. Основан је Директоријум, тело састављено од пет директора, које је имало извршну власт.

Директоријум је успешно водио рат против европских монархија. После низа победа генерала Наполеона Бонапарте у Италији склопљен је мир с Аустријом у Кампоформију 1797. године. Француска је ојачала и прошири-ла територију, а армија и Наполеон стекли су велики утицај и моћ. Да би победили Енглеску, Французи су намеравали да спрече њену трговину с Индијом преко Средоземља. Зато су 1798. године у Египат упутили експедицију с Наполеоном на челу. Француска копнена војска је у Египту однела низ победа, али је флота била уништена. Истовремено, владавина

Директоријума је слабила, француска економија је била у расулу, а војска је трпела поразе од Русије и Аустрије.

Зато се Наполеон вратио у Француску и 1799. године извршио je државни удар. Исте године донет је и нови устав, који је давао велику власт првом конзулу. Наполеон је завео диктатуру и водио је Француску ка монархијском уређењу. Он се 1804. године крунисао за цара. Наполеон је ојачао државну власт и сурово је прогонио политичке противнике. Средио је држав-не финансије и подстакао развој привреде. Форми-рао је бројну и јаку војску, у којој су војници и офици-ри могли да напредују до највиших чинова захваљујући сопственим способностима и заслугама. Развијена је и законодавна активност и већ 1804. го-дине донесен је Грађански законик (Наполеонов кодекс), којим су потврђене тековине револуције, права грађана, једнакост пред законом и приватна својина. Наполеонова владавина донела је Француској унутрашњу стабилност, а начела Францу-ске револуције и Грађанског законика ширена су по Европи током ратова које је Наполеон водио.

4. NAPOLEONOVO DOBA

Кључне речи: Наполеон Бонапарта, Грађански законик, освајања, Бечки конгрес, легитимизам, Света алијанса

Преузимање власти

Државни удар – насилно преузимање власти

˜ 89 ˜

ISTORIJA 7

Наполеон Бонапарта (1769–1821) био је један од највећих војсковођа у историји. Рођен је на Корзици. Војнички успон започео је 1793. године, а

нарочито се истакао победама у Италији и Египту за време Директоријума. Војни успеси и вештина омогућили су му да 1799, у својој тридесетој години, освоји власт. Крунисао се за цара 1804. године тако што је сам себи ставио на

главу круну. Био је малог раста, добро развијен, умерен у јелу и пићу, брзих рефлекса, огромне радне способности и одличног памћења. Оженио се

удовицом Жозефином Боарне, с којом није имао деце и развео се. Потом се оженио Маријом Лујзом, ћерком аустријског цара, која му је родила сина

Наполеона II (Орлић). Умро је на острву Света Јелена, а његови посмртни остаци касније су пренесени у Париз.

НАПОЛЕОНОВИ РАТОВИ И ОСВАЈАЊА. – Наполеон је по доласку на власт успешно наставио рат против Пруске, Енглеске, Русије и Аустрије. Покушао је да победи енглеску флоту, али га је поразио адмирал Хорације Нелзон у бици код Трафалгара 1805. године. Нелзон је погинуо, али је енглеска премоћ на мору била учвршћена. Наполеон је имао успеха у рату на копну. Победио је руску и аустријску војску у бици код Аустерлица 1805. године. Потом је освојио делове Италије, Немачке, Пољске и Балканског полуо-стрва, од којих је формирао Илирске провинције. До 1809. године Францу-ска је остварила потпуну превласт у Европи. Ван француског утицаја биле су само Аустрија, Енглеска и Русија.

Наполеон

Наполеоново крунисање

Адмирал – највиши официрски чин ратне морнарице

˜ 90 ˜

3. DOBA REVOLUCIJA - EVROPA I SVET OD KRAJA 18. VEKA DO SEDAMDESETIH GODINA 19. VEKA

У међувремену, пошто није могао војно да победи Енглеску, Наполеон је покушао да је економски ослаби тако што је 1806. године увео континен-талну блокаду. Забранио је свим европским државама да тргују и сарађују с њом. Ипак, Француска током наредних година није успела да спроведе блокаду, јер су европске земље често кршиле забрану трговине са Енгле-ском.

Пошто је увидео да нарочито Русија нарушава континенталну блокаду, На-полеон је одлучио да је нападне и освоји, чиме би остварио и потпуну пре-власт Француске у Европи. Кренуо је у поход на Русију 1812. године са армијом од око 700.000 људи. Руска војска под командом генерала Миха-ила Кутузова (1745–1813) све време се повлачила, а при томе је рушила и палила све за собом, чиме је Французима отежавала снабдевање (тактика „спаљене земље”). Отпор је пружен тек у бици код Бородина, у којој ниједна страна није однела победу. Руси су се опет повукли, запалили су и напустили Москву и Наполеон је без борбе ушао у пуст град. Пошто није могла да нађе храну, одећу, ни склониште, Наполеонова војска се повукла суочена с хладном зимом, глађу, болестима и нападима руске војске. У по-ходу на Русију страдало је око 380.000 војника.

Поход на Русију 1812. године оставио је дубок траг у формирању руске на-ционалне свести и у руској уметности: композитор Петар Иљич Чајковски компоновао је музичку симфонију 1812, а о Наполеоновом походу писао је Лав Николајевич Толстој у чувеном роману Рат и мир.

Хорације Нелзон

Аустерлиц

Грађански законик

˜ 91 ˜

ISTORIJA 7

После пропасти похода на Русију започео је Наполеонов пад. Аустрија, Русија и Пруска су напале Француску и победиле су Наполеонову војску у бици код Лајпцига 1813. године („битка народа”). Већ 1814. године освојен је Париз. Наполеон је свргнут с власти и прогнан на острво Елба у близини италијанске обале. Француској су одузете освојене територије а на престо је враћена династија Бурбона и Луј XVIII, брат краља Луја XVI. Током трајања Бечког конгреса, на којем је одређивана судбина поражене Француске, На-полеон је 1815. побегао с Елбе и уз помоћ присталица поново је дошао на власт. То је била владавина Сто дана. У бици код Ватерлоа 1815. победила га је војска европских сила којом је командовао војвода Велингтон. Напо-леон је прогнан на Свету Јелену, острво у Атлантском океану, где је умро 1821. године.

Наполеон је освојио већи део европског континента, од Шпаније и Италије до Пољске и Шведске. Последице његових освајања биле су значајне. Француска је постала јака држава. У освојеним земљама проширио се утицај Француске револуције и Грађанског законика, начела слободе, једнакости и братства. Подстакнут је развој привреде, просвете и културе, што је утицало и на стварање националне свести.

ЕВРОПА ПОСЛЕ НАПОЛЕОНА. – Током 1814/1815. године одржан је Бечки конгрес ради поновног уређења Европе после Француске револуције и Наполеонових ратова. На конгресу су учествовали представници више ев-ропских земаља, али су главну реч водиле Енглеска, Аустрија, Русија и Пру-

Михаил Кутузов

Повлачење француске војске

˜ 92 ˜


ска. Циљ конгреса био је да се успостави принцип легитимизма, односно да се државама и законитим владарима врате територије и права на престо који су им били одузети током Француске револуције и Наполеонових ра-това. Бечки конгрес успоставио је у Европи територијално и правно стање које је постојало пре Револуције и Француска је сведена на границе које је имала пре 1792. године.

Године 1815. основана је Света алијанса, чији је циљ био да у Европи са-чува поредак успостављен на Бечком конгресу, да брани принцип легити-мизма и спречава избијање нових револуција. Алијансу су основале Аустрија, Пруска и Русија, а потом су јој пришле и друге државе. Поред руског цара Александра I, највећи утицај имао је аустријски министар спољних послова Клеменс Метерних, који је инсистирао на гушењу сваког либералног и националног покрета у Европи. Међутим, с таквом политиком се није увек слагала Енглеска. Чланице Алијансе учествовале су у гушењу немира у Италији и Шпанији, док у Грчкој револуцији (1821–1829) нису ин-тервенисале, већ су чак и подржале борбу грчког народа за ослобођење од Турске. Јулска револуција у Француској 1830. и њено ширење били су снажан ударац Светој алијанси и легитимизму.

Промене после Француске револуције и Наполеонових освајања биле су тако дубоке да се стање у Европи није могло вратити на старо. Постојао је снажан отпор враћању феудалних односа и рестаурацији апсолутистичких монархија. Грађанство је водило упорну борбу за власт и политичке сло-боде и права и широм Европе су се јављали либерални и национални по-крети и идеје. Учвршћена је идеја о народу као извору власти, која је по-

Бечки конгрес 1815.

Легитимизам – законитост, принцип по ком се не могу

крњити права наследних владалачких династија

Алијанса – савез

Либералан – слободоуман, напредан

˜ 93 ˜

ISTORIJA 7

стала темељ модерне државе. Током 19. века развила су се схватања нације као грађана једне државе или припадника једног народа, етничке групе са заједничким пореклом, језиком, обичајима и историјом. Појавио се и ро-мантизам као културни и политички покрет чије су присталице славиле херојску, најчешће средњовековну прошлост народа, а ради ширења на-ционалних осећања. Тиме је дат значајан допринос стварању модерних нација.

Карта Европе средином 19. века

˜ 94 ˜


Значајни представници романтизма у књижевности били су Џорџ Бајрон у Енглеској, Виктор Иго у Француској, Гете у Немачкој, Александар Пушкин у Русији. Значајни сликари су Француз Ежен Делакроа и Шпанац Франсиско Гоја, а композитори Немац Лудвиг ван Бетовен, Италијан Ђузепе Верди, Пољак Фредерик Шопен и Мађар Франц Лист.

Питања1. Опиши Наполеонов успон од 1799. до 1804.2. Наведи највеће битке које је водио Наполеон.3. Зашто није успео Наполеонов поход на Русију?4. У чему је значај Наполеонових освајања?5. Које су одлуке донете на Бечком конгресу?

РезимеМлади генерал Наполеон Бонапарта је 1799. извршио државни удар и дошао је на власт као први од три конзула. Он се 1804. крунисао за цара и донео је Грађански законик. Водио је ратове против Аустрије, Пруске, Енглеске и Русије и освојио је велики део Европе, осим Русије, Аустрије и Енглеске, којој је увео континенталну блокаду. После неуспешног по-хода на Русију (1812) почео је Наполеонов пад. Поражен је 1813. у бици код Лајпцига а следеће године је свргнут и прогнан на острво Елба, са које је 1815. побегао, те је после пораза код Ватерлоа прогнан на острво Света Јелена, где је и умро 1821. На Бечком конгресу (1815) успостављен је принцип легитимизма, а поредак у Европи је враћен на стање које је било пре револуције.

Франсиско ГојаЛудвиг ван Бетовен Александар Пушкин

17300 istorija 7

Documents