I I i ! I , I I I i I I I I I [ [ [ I [I , i ---- - " . - ~ i POPRAVI SAM SVOJ , I ........ \ L mlfJDIP Delavska enotnost - - . - ~ - - - -- - .'. - - - - - ~ - ....... .. "V SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL 13 ODRZAVANuE AUTOMOBILA 31 Leri Kerli POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide DO IT YOURSELF AUTO REPAIR Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X 13 17 28 30 32 34 36 48 52 56 60 66 68 70 Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. G;I\:nik. Damian Kri inik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. Za Mi1'lil Zivkovic. V. U. !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, LjubljaoJozimske metlice obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte, koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje, u rezervoar za teenost. o Pneumatici. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom, zimske gume ce biti napred a ne pozadi). o Rezervoar za gorivo. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda da biste spreCiIi za!Drzavanje ,vI age i blokiranje vodova za gorivo. Sto se tice automobila na dizel gonyo, prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. o Zastita karoserije. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila, ukrasne lajsne i tockove. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi, branici, ukrasne lajsne i 69 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. Da biste zastitili automobil, namaiite voskom karoseriju, a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde, mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. o Oprerna za nepredvidene situacije. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje, lopatu, vrecu peska, cebe (u slueaju da zalutate), a mazda i Cizme, ruka vice i drugu zimsku odeeu. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. ZahvaljujuCi tome, motor lakse radi, a gorivo brze isparava. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. Mogu se kupiti i grejaCi za akumu-lator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. Kod dizel motora, predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Aka vas automobil vee nije opremljen takvim uredajem, bilo bi dobro da ga kupite. Zastita 'od korozije Alat i materijal Zicana cetka Elektriena busilica iii dleta Dizaliea i sigurnosna postolja Zastitne naocari Pribor za zastitu ad korozije Kerozin iIi mineralni rastvarac Krpe 70 K orozija je problem star koliko i sam automobil. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao osnovnog metal a za izradu automobila, a kao sto je poznato, vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia. Korozija ne sarno dakvari estetski izgled vaseg automobila, vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. zbog korozije, nego zbog mehaniekih nedostataka .. Automobili korodiraju iznutra, taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac; da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. Ako eesto ne zamenjujete ,stari automobil za novi, antikoroziona zastita ce yam se isplatiti. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3.000 kilometara. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije. Posle toga, bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu, korozija koja se vee pojavila a nije skinuta, nastaviee da se siri. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila, specijalizovana radionica iIi vi sami. Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije, a cesto daju i garanciju. Medutim, aka zelite da to uradite sami, kupite sredstvo za antikorozi-ono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. Kupljeno sredstvo za .antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine, a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. Posta automobil .operete i osusite, posao mozete da obavite za 4-5 sati. Spremite bar dva para starag odela koja na kraju, aka zatreba, mozete i da bacite. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 1 1,,-, C. ri = ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl.lgim delovima karoserije Ireba i z b u ~ i t i otvore d a bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. OlvorC treba z ~ t i m zat voriti cepovima i]j kudc!jom. metalne povrsine tada prirodno ylaine. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. hladnjak, menjae, kardanska osovina, diferencijal, kolektor, izduvne ceyi itd. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima, posto od njega guma moze da postane krta. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine, gumene deloye iii sebe, skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije, postupite na sledeCi naCin: 1. Motor i prostor Zll motor oCistite operite u servisu. 2. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila. 71 --" ODRZAVANJE --.. Zaklonite gume plastikom. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d ;; = " = .u " 0 !2 :;I -2 ;u " " " ;:J :;1-:" 0. U 0. "g E !S:! 0 ";: 0. " " = " .u = u g)o 0 " 0. .""I (':3 = .s = " ;:J Q.'> ;; 0 j; """ > 0 0 ;:=v " ,'2, " " "" '" o.u " > = '" " " t. "05 " " " '", '", 0 -.- ..:;.:: N 0" = c. go. ';; ,SIMPTOMI :;: u 0 Z u >2. 0: " 0 " ;;: " Z Za. Z N N N Z N N , I i Teska startovanje hladnog motora I I I ! , ITeska startovanje zagrejanog motara Motor se zaustavlja I ; I I \ I I I ; Dim iz izduvne cevi I I , I , I Velika potrosnja benzina , I , , I : I I : i \ Motor se umara prj velikoj brzini ! , I I I Grub prazan hod ; I Motor )posrce ubrzanja I I I I ; ; I I I ,I , Prep!avljen I I Detonacije I I I I I I I I I , , Dr . -;; 7 I", It, i, JIkarburator u motoru-J)../;, ',1I ' GJ I I ffi I 'tjpr Obicno se prvo posumnja n1l ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju I na drugom meslU. 82 ! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ - - - = ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIV A BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA V ANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje ~ o 'U ,::; i b1 fJ ~ I 'U . ~ .D ;::0 I Motor tesko startujeI I I i \ i I Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro.snja benzina Motor >'posrce prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi I ! I Ie I I I I I I I I I I I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva; sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno), Ij. sa ubrizgatem za svaki cilindar. I I ! I I ! I I I I I ! I I I I I 83 NAAUTOMOBILU 84 " '0" > TABELA C-3 " CO .;: SISTEM ZA DOVOD.D c ? 'c 0 " "" 2 GORIVA u N 'u -" " u 0 0 "" ,3 ISh DIZEL MOTORI 0:: 05 a N u ,0 ". "SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora ;:l "- = 'r= :; 3 0 '" N 0 0 " " " ,:5i 'U N 'u 0 ;0 0 CO "" 'u :;; a e " 0." ;c:3 a "> '" '. 0 ." "0 ."" " 2 C 0 " " ,:;; " " 0 " :e" Q > c " 0- 0. S 6 0: " " N N 0 ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava I I 1 I I I I I I I I Otezana promena stepena prenosa - I -I I i I I I I ZUDcanici se sudaraju pri promeni I... I I i I stepena prenosa (cuje se "krcanje ' - - ~ ' ' 1 ' - - + - - i - ' +-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 i I Automatski menjae proklizava I 0 Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I Trzanje prilikom promene STepena i prenosa I I J ak zveket pri maloj brzini Cviienje ispod automobila CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I I i \ I I I I I--+-+-+-, I I i I I KompJktn>1 konslrukcija ,istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv',;r.ja. , 'I ! I I I I i I I ! I I I ! I i I i i I I I i I I 1 ! I I I I 1 I 1 ss I , , 00 0> r..... ." "8 :3 3 ::1 3" J;:!" g.. ;3 5 -0 3 :" :3 1l \3 tj "032::T " n_ a >-3c:; 0 2- 0 0 -g: g' -b 'g 0 3" 0 x- qq ..... fr [ B. " " "" < 0, " 2. "';i' c. 0 N " n " .. ..:::: " MOGUt! UZROC! Nizak Diva tecnosti za hladenjc t-t l f ---1--+-- .-- Zapusen sistem za hladenje Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora --f----+-.",-+---., __ ! ____ zatvorcn I Tennostat ostaje otvoren f.---I---i---f..---I-f --l ... .. na ._- Pokvarena pumpa za vodu __. __ crevo llladnjaka -. ---I Propusta zaptivka glave ciiindra --+--------+-+-+- Kasno paljenjc __ . __ __ +--1 . f . . -+ Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru o o ,.:: :n !_ " " a '0 0< " 8: 6 '0"" 6" otn "" gg --0 o o p; n, o gn, o 3 o 6 " t!1 '" 0== 0 '8 00 0 t"rjN .... ("'j .... " ;;... .... < fl, 'Z .... MOGUCI UZROCI _____ 1 __ ._. Ispraiojen Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici ---+-I---------+- Neispravan eiektropokrelac lIt +. automat elektroookretaca, ___ _. __ . ____ Neispravan kontakt-kljuc ..........j _. Neispravna platinska dugmad 1 --- I Neispravan neutralni sigurnosni prekidac Otlr-,,'nllf! sveCice I I I I I I I ' I ----.--. _---+----+ ____ +_--1_---+_--+----_1_ ---------t------- -- --l 'I Nepravilan zazor svetica -----I-------I--+----l-----+----- -----1 I I I I I .. \ 1 ...-! Neisyravan indukcioni I I I f---i-----I---;-t: Neispravan kondenzator OsfecenpoklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica -------- ----- ----1 Osteceni kablovi za sveCice t_I __ ____ I.!og;esno poddeno paijenje -. 1-;. l_j __ _ -. I i--t-t ____ Regulator napona padden nll rusku vrednost . ------ ----- --Pokvaren alternator I I ;JkumuialOr l--...-....... I Pokvaren kompjuter za motor C t: " :l < ):I :2 c..; ...L __ (regier) __--------------J"! ::Il o z > > C -f o :S::. 0' OJ, o C ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE SIMPTOMI Suvise krut upravljac Automobil u stranu Automobil ne dtZi pravac I , I i I .;: o "" o '" N i I' I I , \ Neravnomerno istroseni pneumatici I i I \ I I. \ 1 I I J I i Prednji tockovi krivudaju I I III I I I I I i Automobil nema ravan poloiaj Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta ! I i I I Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. drugu stranu, dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi. I I 91 j'-' IT I 1i ! ; , U I:', ::,' ;: il:' 1'1 '" ;]11 'i:! 'l ,i "'r II " \'1 :I j SISTEM ZA STARTOVANJE Z amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre sezdesetak godina prilazite svom automobilu, , Ulazite, okreeete nekoliko prekidaca, pokreeete nekoliko poluga, a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac, 1z svo. snage poCinjete da ga okreeete, Ako imate sreee motor ee, urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku, poceti da brekee, a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. A cak i da postoji, motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise ,snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom,ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora, to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca, U stvari, zahvaljujuCi elektropokretacu, pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci), Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator, neutralni prekidac, glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt.kljuc j 92 za pOKrCtanje mOlora. Na laj nacin. eleklricna energija la\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u elckuopokretaca (31, a napon iz akumulatora (4) prenosi elektropokretaca (5), CD prekidac .(kontakt-kljuc), automat elektropokretaca, clektropokretac i elektricni provodniei. U osnovi, sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start, elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca, a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. Aka su svi delovi ispravni, motor bi trebalo odmah da upali. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. AKUMULATOR. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu, to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja, brisaca vetrobrana. uredaja za pranje vetrobrana, gre]aca bobine i stakla, radio aparata, kasetofona, radio-veze. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila, kao i regulisanje rada motara. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno i po potrebi proizvode elektrienu struju. Sto je vreme hladnije, iii sto je akumulator manje napunjen, to je njegov rad slabiji. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 C proizvesti sarno aka 65% energije na o C iii sarno 40% na -15 C. Nazalost, u vreme kada je rad akumulatora najslabiji, tj. pri niskim temperaturama, on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. Kada akumulator zataji, verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan; istice mu vek trajanja;" nije dovoljrio snaian za vas automobil; neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. Medutim, aka imate problema sa startovanjem, nijeohene u polola prolaz! kroz g automat se douvek u akumulatoru. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali, iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov. 2. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za startovanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. 3. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC). Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan, potrosaCi pod naponom, upravIjae zakljuean i pokretanje motora. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. Medutim, okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo. 4. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJUIV AC). Ovaj.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. U magnetnom jezgru, oko koga se nalaze namotaji, smestena je gvozdena kotva. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora, u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 SISTEM ZA STARTOVANJE (1) Pol, (2) zatvarac eelije, (3) poklopac kuciSta, (4) kuCisle, (5) dti ac pola, (6) dno akumulatora. (7) pacini lim, (8) eelija akumu!alora, (9) pregradni zid izmedu teiija, (10) talolnik, (11) separator, (12) pozitivna p l Q ~ a i (13) negativna pJoea. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav.mje, pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 " 'II I :1 p"" I ~ ' ~ ___________________ ......:::S.:.:IS:...:T-=E::..:M,-,Z=.:A::..-=S, -,-T!::A.:..:R,-,-T"",O.:..VA:::!!.!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5. ELEKTROPOKRETAC. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima. Kada je ukljucen, elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna. 6. ELEKTRICNA INSTALACIJA. Elektricniprovodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. Zbog toga, prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee, tj. istih duzina i preseka. Ako je neki od provodnika Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca; (1) kuciSte, (2) rolOr, (3) Ilamotaji pobude, (4) granicni prstcll, (5) kuciSte, (6) pokrctna spojnica. (7) poluga, (8) povratna opruga, (9) magnetno jezgro. (10) ilutomat elektropokrc!3cll. (11) kontakti, (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc. suvise dugac,ik iii malog preseka, otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti. Kadgod je to moguce, kontakti treba da budu lemljeni, a ako nisu, treba da budu bezbedni. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom, obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora. 95 i : _ ~ = = = = = ~ = = ___________ --_'-_-_--_--__________ "''i",' -.=,. "- .... -_ .. -.. -,_-.r'O . "_y .............. _ -I Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal .. Kljueevi Klesta za akumulator rzvlakac za kleme Perorez Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora Zicana eetka Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora Samolepljiva traka Penetrant Celicna vuna Papir za glacanje (smirgla) Soda bikarbona Voda' Posuda Krpe Vazelin iIi mast Kabl za akumulatore .. Kleme za kablove akumulatora J edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavanja koji mozete da obavite sami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. . Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). Ako biste ova dva pola premostili beom, izazvali biste kratak spoj i varnicenje, Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek- triene struje, naroCito kada su vlazne. One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee, ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja. Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora. Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na , polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz 96 Neki kab\ovi akumulaiOra su povez;mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima. unutrasnjosti akumulatora. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra, na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora I I spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. Obucite staro odelo. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. Pazite da yam ne dodirne kaiu, a ako se to desi, odmah to mesto operite yodom. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog pla-mena. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. 2. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove, prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove. 3. Skinite kleme sa kablova akumulatora. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme, pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol, moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Usled proroka jake struje, akumulator moie da eksplodira, da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru, navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. U tom slucaju, podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. SISTEM ZA STARTOVANJE Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!;J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. Medutim, ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. 4. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora, zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. Okrugla cetka, zenski dec, natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97SISTEM ZA STARTOVANJE 98 \ \ \ I \ Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora, upOlrebite alaI z.a C i ~ n j e polova i klema. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima zenski dec za ciScenje polav;! ! "musk! za ciScenje klema. U cba slucaja. kenstite kruzne pokrete. uklonili tragovi korozije. Sa druge strane ('etke nalazi se muski deo koji se gurne u klemu kabla. 5. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade, sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu, masnoeu i koroziju; dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. 6. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu - supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove - a zatim kabl koji je prikljucen za maSil, tj. za ram iIi motor automobila. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. Ako su stare navrtke u losem slanju, treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora, treba pazljivo pregledati i kablove. Ponekad, kabl maze na jednorn svom delu, hliie klemarna, da izgleda ispravan, dok je na drugom delu, bliie motoru, izolacija ispucala iIi je cak poderana. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. Ako je potrebna zamena, obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti, iii bar istog poprecnog preseka i duiine. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec; naein: 1. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba, prvo skinite kabl prikljucen za masu. Kljucem olabavite navrtku na klemi. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme, k6ristite klesta za akumulator za pritiskanje klema. Upo. zorenje: na najnovijim modelima automobila saelektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen, moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle. Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku, mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio, poniStiee podatke unete u memoriju. Posle zamene kablova, ne zaboravite da ponovo pode, site sat iIi radio. 2. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name, ravate da zamenite. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro, pokretaca koji je obieno smesten na samom elek, tropokretacu. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. (Aka vas automobil ima sistem sa pozitivnim uzemljenjem, negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. U tom slucaju, prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane, svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. 3. Oeistite kleme na kablovima, poloye i poklo, pac akumulatora prema vee nayedenim uput, stvima iz ovog odeljka. 4. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine, ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. 5. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro, zije. Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu, to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: L Bez obzira koju klemu nameravate da zame, nite - negativmi, pozitivnu iIi obe - prvo skinite SISTEM ZA STARTOVANJE kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. 2. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. 3. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga, cak da dopre do pola akumulatora. Ako niie, 'moraeete da zamenite ceo sklop - i kabl i klemu. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj. 4. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto,delova. To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi, ogoljeni dec kabla se stavi u klemu, a zatim se vijei ponovo stegnu. lzolaeija na kablumora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako da ceo kabl bude zasticen izolacijom, 5. Kao sto je vee receno, bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili, sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna, a zatim negativna klema. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem.) Ispitivanje akumulatora Alat i materijal Hidrometar 'Y oltmetar Produini kabl sa iabicama Voda - obiena iIi destilisana P osto je sistem za startovanje automobila kon' struisan tako da radi pomoeu potpuno napu, nienog akumulatora, hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora, ti. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu teinu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i ',lode. 99 SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. Stoga, ako je akumulator vise napunjen, teenost je teia. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da .bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje, pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. Ako vidite zelenu taeku, akumulator je napunjen. Ako je boja suvise svetla, akumulator treba zameniti; ne pokusavajte da ga napunite. Medutim, aka je pokazivae tamne boje, akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka. Na zaptivenim akumulatorima bez.pokazivaea stanja napunjenosti, stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12,6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni). Pre ispitivanja obicnog akumulatora trom, iii vizuelne provere akumulatora kame nije potrebno odrzavanje, proverite da Ii je akumulator ispravan. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. Labavi okviri, mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju, ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin:1. Iskljucite motor, skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru. Aka je niva sllvise nizak, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra. 2. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra. Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 - SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC napunjeno.\t akumllialora nepoznata olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek punjaca, Ukol;ko se turbinsko kolo brie pokreee, to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren, turbina moie da dostigne preko 150,000 obrtaja u-minutu. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja, ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2,5 do 6,5 bara. . Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi, to je i snaga veea, Medutim, motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. Kada se ovi plameni frantovi sudare, cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak D SISTEM ZA DOVOD GORIVA da je doslo do detonativnog sagorevanja. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova, klipnih prstenova i glava, kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati, Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama, u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj, tzv. rasteretni venti!. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak. eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti, otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo, Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvi-denim granicama. Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4). 209 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste, (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi, (3) kolo kompresora, (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a, Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. Kao prvo, stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji, iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. Mere predostroinosti kod turbo punjaca Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade, podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta 210 kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km, zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. Na taka visokim temperaturama, ulje u motoru paCinje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. PriIikom promene ulja i preCistaca, sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi, a provodnik kalema uzemlji, odnosno skine se kabl za sveCice. Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. Sto se tice same yoznje, nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. Kada iskljucujete motor, pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori. .. i i . ~ il I .1 ~ 1 fl' , , ~ L Cim motor prestane da radi, pritisak ulja opadne. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom, leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da seostete. Zbog toga, nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. Otkrivanje kvarova turbo punjaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka, suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Kada se cuju struganje i grebanje, znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. Resenje je zamena turbo punjaca. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora, najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. Probusena membrana rasteretnog ventila, olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otvaranje. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. Ako se ne pokrece, skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-pumpe. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna, treba je zameniti novom. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. Da biste ovo proveriIi, skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. Ako sve SISTEM ZA DOVOD GORIVA izgleda ispravno, pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0,025 do 0,075 mm). Zamena turbo puujaca Ako vam je turbo punjac osteeen, pohaban iii neispravan, mozete ga i sami zameniti. U osnovi, ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. Oba-vezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. Pazite da prljavstina, otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. Kompjuterska regulaeija matora S istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine automobila iz 1981. go dine i novijeg datuma, mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. Ovi sistemi se smatraju daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada.- On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. Sta vise, kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju, odriavanje je smanjeno, a pouzdanost poboljsana. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo, paljenje i izduvne gasove. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 SISTEM ZA DOVOD GORIVA nim uslovima u cilju postizanja performansi, ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice, po potrebi ga produzava iIi sleracuje. Konaeno, on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada .motora oCigledno predstavlja kompjuter, mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora, polozaj komande gasa, pritisak u usisnoj grani motora, atmosferski pritisak, temperatura llsisanog vazduha, sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima, napon akumulatora, brzina vozila, ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. izbor stepena prenosa, pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem), broj obrtaja motora i. kod nebh, eak i ukljuCivanje papuee koenice. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru.Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada, vreme trajanja varnice, kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa, dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh. Uredaji za kontrolu izduvnih gasova, koji se obieno vezuju za kompjuter, obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova, posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Na primer, kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova, kompjuter ce 212 pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Ustvari, napravljen je programkoji kompjuter treba da prati, tako da u svakom trenutku zna sta treba da uradi. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. Parametri k:ao sto su: veliCina motera, sistem za gorivo, prenosni odnos transmisije, tip i model vozila, uslovi primene vozila u odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bineometano radio u praznom hodu, i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C, pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. Sto je naponski signal jaeilvisi, to. je mesavina bogatija. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine; ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. Idealni odnos mesavine je 14,7: 1, tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa b o g a ~ e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i I I I j .1 .:' ! j 1 I SISTEM ZA DOVOD GORIVA Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora, (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. (3) uredaj za regulisanje isparenja. (4) eiektronska !;:ol1!fo!a gonya, (5) sistem isparenja goriva, (6) senzor za vakuum motom, (7) sistem za vaz duh sa kompjuterskom kontro!om, (8) senzar polozaja gasa, (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika, (10) kompjuler, (11) vod dijagnostickog aktivatora, j (12) kompjuter za regulisanje paljenja, Kad kampjuter otkrije kvar. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se u paJi, menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. Drugim retima, kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi, a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom, s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost, dok ce siromasna mesavina imati visokuvrednost. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. 213 SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora, (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih g aSova. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara, (5) relej snage, (6) scnz or priti,ska u motam, (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. (8) scnzor temperat ure ulaznog vazduha, (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga.mva, (10) scnrar polozaja radilice, (11) senzor poloiaja gasa. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora, komandnih kola, pa oak i samog kompjutera. Kada se problem Dtkrije upo214 zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila I , I. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih .se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. Ponekad iazne sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga, poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. Pojava sifre stoga ne mora neophodno da znaC; da u sistemu" stvarno postoji neki problem. S druge strane, SISTEM ZA DOVOD GORIVACinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. Kako je vee napred pomenuto, sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. On) recimo, neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa, senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak. On isto tako ne moze da otkrije probl"me "izvan elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo, lose podden karburator, itd. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre, a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da o / Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja, (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja, (3) sistem za dovod svdeg vazduha. (4) senzor temperature rashladnog fiuida, (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica, (6) prekidac za praznog hoda, (7) pretvarac signaia poJoza ja leptira karburarora. (8) bbrze manietne jer se mnogo lakse ugraauju).Brze manzetne su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. 1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. 368 Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme s u ~ e n i a Icpka je izmedu 40 i 60 minut