SADRAJ:

VODI ZA POETNIKE U BIZNISU

- Radnje /osnovni pojmovi i procedura za osnivanje/.................................-08-- Preduzea -08-- Drutvo lica -08-- Drutvo kapitala -09-- Procedura za osnivanje i potrebna dokumentacija...................................-09-- Zadruge -10-- Osnovni pojmovi -10-- Procedura za osnivanje sa potrebnom dokumentacijom...........................-10-- Poljoprivredno gazdinstvo....................................................................-11-- Evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa............................................-13-- Porez na dodatnu vrednost...................................................................-13-- Porez na zarade -14-- Porez na prihode od samostalne delatnosti.............................................-15-- Poreski podsticaji -15-- Paualno oporezivanje.........................................................................-15-- Doprinosi za socijalno osiguranje za preduzetnike...................................-15-- Voenje poslovnih knjiga preduzetnika..................................................-16-- Zakljuivanje poslovnih knjiga..............................................................-16-- Finansijski rezultat poslovanja..............................................................-17-- Utvrivanje i naplata poreza na dobit preduzea.....................................-17-- Poreski podsticaji -17-- Zasnivanje radnog odnosa...................................................................-17-- Porezi i doprinosi za zaposlene..............................................................-18-- Kontrola utvrivanja i naplate javnih prihoda..........................................-18-- Predmet kontrole finansijske policije......................................................-18-- Pravo inspektora u postupku kontrole....................................................-19-- alba protiv reenja inspektora.............................................................-21-

PROJEKTI ZAPORODINE BIZNISE

Uzgoj lekovitog i aromatinog bilja

- Beli slez.............................................................................................-24-- Bosiljak.............................................................................................-26-- Duvan...............................................................................................-29-- Kamilica.............................................................................................-39-- Matinjak...........................................................................................-42-Ostalo bilje- Rue.................................................................................................-44-- Krompir.............................................................................................-47-- ampinjoni.........................................................................................-49-Gajenje voa- Orah.................................................................................................-54-- Leska................................................................................................-61-- Kupina...............................................................................................-67-- Jagode..............................................................................................-71-- Vinja................................................................................................-76-- ljiva.................................................................................................-80-- Breskva.............................................................................................-85-- Samnoniklo voe - danarika................................................................-90-- PRILOG: Inegralna i bioloka proizvodnja voa.......................................-94-ivotinje- Puevi...............................................................................................-95-- Kuni.................................................................................................-97-- inila...............................................................................................-99-- Japanska prepelica............................................................................-101-- Nojevi..............................................................................................-103-Drvo- Suveniri od rogova i drveta................................................................-104-- Vanstandardna oblovina.....................................................................-109-- Zidne i podne obloge.........................................................................-111-Pelarstvo- Izrada konica za pele......................................................................-114-- Pelarstvo........................................................................................-118-- Proizvodnja meda..............................................................................-121-

2

3

VODI ZAPOETNIKE U BIZNISU

4

OBLICI LEGALNOG ORGANIZOVANJA BIZNISA

RADNJE -osnovni pojmovi i procedura za osnivanje-

Pod radnjom se podrazumeva: prodavnica, radionica, kancelarija, biro servis, agencija, pansion, apoteka, ordinacija isl.

Najee skraenice koje se koriste su: SZR (samostalna zanatska radnja), STR (samostalna trgovinska radnja), SUR (samostalna ugostiteljska radnja) i sl.

Fiziko lice koje radi sticanja dobiti osniva radnju i samostalno obavlja delatnost naziva se osniva ili privatni preduzetnik.

Fizika lica mogu osnovati i ortaku radnju, najvie njih deset. Medjusobni odnosi, prava i obaveze uredjuju se posebnim ugovorom.

Osniva je neogranieno odgovoran celokupnom svojom imovinom za sve obaveze koje nastanu u obavljanju delatnosti radnje.

Osniva moe osnovati samo jednu radnju s tim to delatnost moe obavljati i u vie posebnih prostorija na teritoriji iste ili vie optina.

Fiziko lice koje namerava da osnuje radnju, podnosi prijavu Agenciji za privredne registre ili optinskoj jedinici lokalne samouprave koja je nadlena za poslove privrede u optini gde e imati poslovno sedite.

Prijava mora sadrati:- Lino ime,- Broj line karte i matini broj podnosioca prijave,- Prebivalite i adresu stanovanja,- kolsku spremu, ukoliko je ona uslov za obavljanje odredjene delatnosti,- Naznaku delatnosti radnje i firmu radnje, - Naznaku adrese prostora u kojoj e se delatnost obavljati.

PREDUZEA -osnovni pojmovi i nain osnivanja-

Preduzee je pravno lice koje osniva fiziko ili pravno lice (osniva) radi sticanja dobiti i obavljanja delatnosti kao to su:Priozvodnja, promet robe i vrenje usluga na tritu.

Fizika lica mogu osnovati:1. DRUTVO LICA (ortako drutvo i komanditno drutvo)2. DRUTVO KAPITALA (akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornou)

DRUTVO LICA

Ortako drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica koja se obavezuju da uz sopstvenu neogranienu, solidarnu odgovornost za obaveze drutva, obavljaju odredjenu delatnost pod zajednikom firmom. Pravni odnosi izmedju lanova uredjuju se ugovorom o osnivanju drutva. Ortako drutvo ima direktora. Funkciju direktora moe vriti jedan ili vie lanova, odnosno lice koje oni ovlaste za te poslove.

Komanditno drutvo je drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie lica radi obavljanja delatnosti pod zajednikom firmom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno

5

solidarno za obaveze drutva / komplementar /, a rizik najmanje jednog lica ogranien je na iznos ugovorenog uloga / komanditor /. Komplementar moe biti samo fiziko lice, a komanditor fiziko i pravno lice.

DRUTVO KAPITALA

Akcionarsko drutvo je drutvo koje osnivaju pravna, odnosno fizika lica radi obavljanja delatnosti, iji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije odredjene nominalne vrednosti.

Drutvo sa ogranienom odgovornou je drutvo koje, radi obavljanja delatnosti, osnivaju pravna ili fizika lica koja ne odgovaraju za obaveze drutva, a snose rizik za poslovanje drutva do visine svog uloga.

Preduzee stie svojstvo pravnog lica upisom u registar kod Agencije za privredne register.

Procedura za osnivanje i potrebna dokumentacija

1. Osnivaki akt drutva je ugovor o osnivanju, a ukoliko je jedan osniva onda je to odluka o osnivanju i predstavlja osnovni opti akt drutva kojim se na opti nain uredjuju odredjena pitanja drutva kao to su:

- Firma i sedite drutva,- Delatnost,- Ukupan iznos osnivakog kapitala,- Vrsta i visina uloga svakog lana i nain upisa i uplate uloga,- Deoba dobiti i nain snoenja rizika i pokrie gubitka,- Izbor i opoziv organa drutva,- Zastupanje,- Rezerve,- Nain promene oblika drutva, - Prestanak drutva i - Postupak izmene statuta i druga pitanja znaajna za rad drutva.

2. Potvrda o uplati osnovnog uloga -vai samo za drutvo sa ogranienom odgovornou-

Novani osnivaki deo osnovnog kapitala za drutva sa ogranienom odgovornou ne moe biti manji od 500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, s tim to se pre upisa u sudski registar uplauje na privremeni raun kod ovlaene banke najmanje 50% novanog dela, a ostatak se uplauje u roku od dve godine od dana registracije, saglasno aktu o osnivanju drutva.

Za ortako drutvo ne postoji obaveza uplate osnivakog kapitala, ali lanovi ortakog drutva mogu uloiti u drutvo novac, stvari, prava, rad ili usluge.Vrednost nenovanog dela lanovi drutva sporazumno procenjuju i iskazuju u novanom obliku.

Za obaveze ortakog drutva solidarno odgovara svaki lan drutva svojom imovinom, bez mogunosti suprotnog ugovaranja.

Sva dokumernta vezana za osnivanje radnji i pravnih lica mogu se nai na internet prezentaciji agencije za privredne registre : www.apr.sr.gov.yu

6

ZADRUGE -osnovni pojam i nain osnivanja-

Zadruga je oblik organizovanja fizikih lica / zadrugara / u kojoj oni, poslovanjem na zadrunim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, jednakog prava upravljanja ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese.

Zadruge se mogu osnovati kao : zemljoradnike, /itarske, voarske, vinogradarske, stoarske, pelarske i sl. /stambene, zanatske, omladinske, kao i druge vrste u skladu sa zakonom o zadrugama.

Zemljoradnike zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara, proizvode, preradjuju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara, snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom, vre promet roba zadrugara i za zadrugare.

Stambene zadruge, kao investitori i izvodjai radova, organizuju izgradnju i odravanje i grade i odravaju stanove stambene zgrade i poslovni prostor za zadrugare, angaovanjem sredstava i rada zadrugara i drugih fizikih i pravnih lica.

Zanatske zadruge izradjuju i prodaju svoje zanatske proizvode i proizvode svojih zadrugara, obavljaju zanatske usluge i snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom i sredstvima za priozvodnju.

Omladinske zadruge obezbedjuju zadrugarima da na organizovan nain za potrebe poslodavca obavljaju povremene, privremene i sline poslove za koje se ne zasniva radni odnos, radi sticanja sredstava za kolovanje i zadovoljavanje osnovnih, socijalnih, kulturnih i drugih potreba zadrugara.

Zadruga je pravno lice i u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom.

Procedura za osnivanje zadruge

Zemljoradniku zadrugu mogu osnovati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizikih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljite, objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi.

Stambenu zadrugu mogu osnovati najmanje trideset fizikih lica.

Zanatsku zadrugu mogu osnovati najmanje deset fizikih lica koja imaju strunu spremu potrebnu za obavljanje poslova iz delatnosti zadruge.

Omladinsku zadrugu mogu osnovati najmanje deset fizikih lica (studenti, uenici i nezaposlena lica).

Drugu vrstu zadruga mogu osnovati najmanje deset fizikih lica.

Zadruga se smatra osnovanom i stie svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar.

Za upis je potrebna sledea dokumentacija:

1. Zapisnik sa osnivake skuptine, daje se predlog za osnivanje zadruge, potpisuje ga zapisniar.

7

2. Ugovor o osnivanju, sainjava se u pisanom obliku i potpisuju ga svi osnivai. On sadri odredbe o nazivu i seditu zadruge, imena, zanimanje i adresa osnivaa, imena lica koja e obavljati poslove poslovodnog organa, delatnost zadruge, iznos i oblik udela pojedinog osnivaa, odgovornost zadrugara za obaveze zadruge i druga pitanja koja su u vezi osnivanja zadruge.

3. Zadruna pravila, donose se na osnivakoj skuptini veinom glasova osnivaa i sadre znaajna pitanja o nainu poslovanja zadruge.

4. Potvrda o plaenoj taksi5. Popunjeni obrasci za upis kod APR6. Overeni potpisi lica ovlaenih za zastupanje (obrazac OP koji se overava u

sudu).7. Dokaz o osnovu korienja poslovnog prostora.

Zadruga je duna da uredno vodi knjigu zadrugara u koju se upisuje : ime i prezime, adresa i zanimanje zadrugara, datum sticanja statusa zadrugara, oblik i iznos upisanih udela, datum i unos uplate udela ili lanarine, datum i nain prestanka statusa zadrugara kao i drugi podaci odredjeni zadrunim pravilima.

Organi zadruge su:1. Skuptina, ine je svi zadrugari.2. Upravni odbor, bira i opoziva skuptina a sastoji se od najmanje pet lanova iz reda

zadrugara.3. Nadzorni odbor, bira i opoziva skuptina, a sastoji se od najmanje tri lana iz reda

zadrugara.4. Direktor zadruge, bira ga i razreava skuptina i snosi materijalnu odgovornost za

odluke koje je on doneo, ukoliko je zadruzi naneta materijalna teta.

POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA

Upis poljoprivrednih gazdinstava je dobrovoljan, besplatan i nije vezan za rok. Samo registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu koristiti sredstva namenjena za premije, subvencije i kreditiranje koja se isplauju iz budeta Republike Srbije

Vlada Republike Srbije svojom uredbom ili drugim aktom odreuje blie uslove i nain na koji se mogu koristiti sredstva. ( spisak navedenih sredstava je uzet iz 2007. godine )

Regresiranje repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura.

Korienje podsticajnih sredstava za podrku razvoja sela kroz investiranje u poljoprivrednu opremu i mehanizaciju.

Korienje podsticajnih sredstava za podrku razvoju sela kroz investiranje u ruralni turizam.

Korienje podsticajnih sredstava za podrku nabavke osnovnog stada i tovnog materijala u govedarstvu.

Korienje podsticajnih sredstava za tov junadi.

Regres za kvalitetnu priplodnu stoku i selekcionisane pelinje matice.

Premija za mleko.

Korienje podsticajnih sredstava za ouvanje i odrivo korienje genetikih resursa domaih ivotinja.

8

Korienje podsticajnih sredstava za ouvanje i odrivo korienje biljnih genetikih resursa za hranu i poljoprivredu.

Korienje podsticajnih sredstava za podizanje viegodinjih proizvodnih zasada voa, vinove loze i hmelja.

Korienju sredstava za podrku u sprovoenju poverenih i drugih struno-savetodavnih poslova u poljoprivredi.

Program izvoenja radova na zatiti, korienju i ureenju poljoprivrednog zemljita.

Program izgradnje, rekonstrukcije i odravanja vodoprivrednih objekata.

Korienje sredstava za kreditiranje preduzea koja obavljaju delatnost u oblasti prehrambene industrije.

Korienje sredstava za subvencije proizvoaima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Poljoprivrednim domainstvom smatra se gazdinstvo sa najmanje 0.5 hektara poljoprivrednog zemljita na teritoriji Republike Srbije na kome se obavlja poljoprivredna delatnost. Poljoprivredno gazdinstvo moe biti upisano u registar i kada raspolae i sa manje od 0.5 hektara poljoprivrednog zemljita, ali kada se na tom zemljitu obavlja stoarska, ivinarska, voarska ili vinogradarska proizvodnja odnosno uzgoj ribe, peuraka, pueva, pela i dr.

Poljoprivrednim zemljitem se smatraju: njive, vrtovi, vonjaci, vinogradi, panjaci, livade, ribnjaci, trstici, movare kao i drugo zemljite koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima moe da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju

U registar poljoprivrednih gazdinstava mogu se upisati :

1. Fizika lica poljoprivrednici zajedno sa lanovima svog poroding pioljoprivrednog gazdinstva;2. Preduzea registrovana za obavljanje poljoprivredne proizvodnje;3. Zemljoradnike zadruge;4. Preduzetnici registrovani za obavljanje poljoprivredne proizvodnje;5. Naunoistraivake organizacije iz oblasti poljoprivrede.

U registar se upisuju nosioci poljoprivrednog gazdinstva odnosno fizilko lice koje je vlasnik poljoprivrednog zemljita ili poljoprivredno zemljite koristi na osnovu zakupa ili na osnovu izjave o korienju zemljita bez naknade. lanovima poljoprivrednog gazdinstva smatraju se punoletni lanovi istog domainstva koji ive i rade na poljoprivrednom gazdinstvu.

Sedite poljoprivrednog gazdinstva je u mestu prebivalita nosioca poljoprivrednog gazdinstva bez obzira na mesto gde se nalazi poljoprivredno zemljite koje obrauje ili koristi to poljoprivredno gazdinstvo.

Registracija se vri na alterima Uprave za javna plaanja koja je sastavni deo Ministarstva finansija RS.

Poljoprivredna gazdinstva upisana u registar obavezna su da svake godine od 1. januara do 31.marta dostavljaju Upravi za javna plaanja obnovu registracije i prijavu o promeni podataka. Takoe su duna da u roku od 30 dana od dana nastanka promene prijave:

1. promenu nosioca poljoprivrednog gazdinstva, odnosno promenu ovlaenog lica u pravnom licu,

2. promenu sedita , odnosno prebivalita nosioca poljoprivrednog gazdinstva,3. promenu broja namenskog tekueg rauna,4. promenu delatnosti u registru delatnosti, odnosno sudskom registru za pravna lica.

9

Brisanje poljoprivrednog gazdinstva iz registra vri se u sledeim sluajevima:1. na zahtev nosioca poljoprivrednog gazdinstva,2. kada se smanji obim poljoprivrednog zemljita,3. kada prestane da postoji stoni,ivinarski ili drugi fond u toj meri da se vie ne moe

obavljati proizvodnja,4. prestankom bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom,5. drugim sluajevima propisanim uredbom o registru poljoprivrednih gazdinstava.

Evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa

Lica koja vre promet proizvoda na malo, odnosno promet usluga fizikim licima, duna su da evidentiraju svaki pojedinani promet preko registar kase sa fiskalnom memorijom,na osnovu ega kupcu, odnosno korisniku usluge izdaju fiskalni iseak.

Fiskalna kasa moe se povezivati i sa raunarom, korienjem softerske aplikacije koja ne dozvoljava promene podataka u fiskalnoj memoriji. Takodje, moe imati i dodatnu opremu kao to su : bar-kod ita, vaga, terminal za plaanje itd.

Obaveza uvodjenja fiskalnih kasa ne odnosi se za sledea lica:

Poljoprivrednei proizvodjae koji na pijanim tezgama ili slinim objektima prodaju poljoprivredne proizvode; Samostalne zanatske radnje koje na pijanim tezgama ili slinim objektima prodaju sopstvene proizvode;Kolporteri / ulini prodavci novina / ;Taksi vozila ;Advokati.

Ostala pitanja u vezi sa fiskalnom kasom dobiete kod ovlaenog servisera sa kojim morate da sklopite ugovor o servisiranju i tehnikoj podrci.

POREZ NA DODATU VREDNOST

Porez na dodatnu vrednost ili PDV je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara. On e se primenjivati na teritoriji Srbije poev od 01.01.2005. godine.

Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvri jedna od sledeih radnji :- promet dobara i usluga,- naplata ako je naknada ili deo naknade naplaen pre prometa dobara i usluga,- nastanak obaveze plaanja carinskog duga, kod uvoza dobara, a ako te obaveze

nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaanja tog duga.

Poreska osnovica

Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade / u novcu, stvarima ili uslugama / koju obveznik prima ili treba da primi za isporuena dobra ili pruene usluge.

Poreske stope

Opta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18 %

Po posebnoj stopi PDV od 8 % oporezuje se promet i usluga ili uvoz dobara i to :- hleba, mleka, brana, eera, jestivog ulja,- sveeg i rashladjenog voa, povra, mesa, ribe i jaja,- lekova koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za

zdravstveno osiguranje,

10

- ortotikih i protetikih sredstava kao i medicinskih sredstava- proizvoda koji se hirurki ugradjuju u organizam,

- materijal za dijalizu,- djubriva, sredstava za zatitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala i

priplodne stoke,- udbenika i nastavnih sredstava,- dnevnih novina,- monografskih i serijskih publikacija,- ogrevnog drveta,- usluga smetaja u hotelima, motelima, odmaralitima, domovima i kampovima,- komunalnih usluga,- prirodnog gasa koji se isporuuje individualnim proizvodjaima preko gasne

distributivne mree.Prethodni porez

je iznos PDV obraunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaen pri uvozu dobara, a koji obveznik moe da odbije od PDV-a koji duguje.

Mali poreski obveznici iji promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vrenje delatnosti, u prethodnih 12 meseci nije vei od 4.000.000 dinara, odnosno, ako pri otpoinjanju delatnosti procene da u narednih 12 meseci nee ostvarivati ukupan promet vei od 4.000.000. dinara ne obraunavaju PDV za izvren promet dobara i usluga.

Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u raunima ili drugim dokumentima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije duan da vodi evidenciju propisanu zakonom.

/ Za ove preduzetnike koji imaju promet vei od 2.000.000 dinara postoji pravo izbora da na svoj zahtev podnesu poresku prijavu i budu obveznici PDV /

Poreski period, podnoenje poreske prijave, obraun i plaanje PDV

Poreski period za koji se obraunava PDV, predaje poreska prijava i plaa PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u predhodnih 12 meseci ostvario ukupan promet vei od 20.000.000.dinara ili procenjuje da e u narednih 12 meseci ostvariti pomenuti promet.

Poreski period za koji se obraunava PDV , predaje poreska prijava i plaa PDV je kalendarsko tromeseje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.000.000 dinara ili procenjuje da e u narednih 12 meseci ostvariti pomenuti prihod.

Obveznik podnosi poresku prijavu nadlenom poreskom organu na propisanom obrascu u roku od deset dana po isteku poreskog perioda.

Obveznik podnosi poresku prijavu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaanja PDV-a.

Obveznik je duan da plati PDV koji je jednak pozitivnoj razlici izmedju ukupnog iznosa poreske obaveze i iznosa prethodnog poreza u roku od deset dana po isteku poreskog perioda. Ako je iznos prethodnog poreza vei od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraaj razlike ili da je koristi kao poreski kredit.

Kaznene odredbe PDV-a su vrlo rigorozne i zato ovaj na komentar moe posluiti samo kao upoznavanje sa osnovnim pojmovima o PDV, dok njegovu primenu u praksi treba dobro prouiti.

11

PORESKI PROPISI

Porez na zarade

Pod zaradom se smatra zarada koja se ostvaruje na osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uredjuje radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Osnovicu za oporezivanje ini isplaena , odnosno ostvarena zarada.Stopa poreza na zarade iznosi 14 %

Porez na prihode od samostalne delatnosti

Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fiziko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem registrovane delatnosti.Poreska osnovica je dobit iskazana u poreskom bilansu koja je u skladu sa zakonom kojim se uredjuje raunovodstvo.Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 14 %.

Poreski podsticaji

Preduzetniku koji izvri ulaganje u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti umanjuje se obraunati porez za 40 % od izvrenih ulaganja odnosno najvie do 70 % od obraunatog poreza u datoj godini, a ostatak se moe preneti kao poreski kredit u narednih deset godina.Preduzetniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike, obraunati porez umanjuje se za iznos jednak iznosu koji ini 100 % bruto zarada, odnosno plata, isplaenih tim zaposlenima.

Paualno oporezivanje

Preduzetnik koji nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim knjige o ostvarenom prometu ili mu vodjenje oteava delatnost, ima pravo da podnese zahtev da porez plaa na paualno utvrenu osnovicu.

Paualci ne mogu biti: osnivai ortake radnje iz oblasti trgovine, ugostiteljstva, finansijskog posredovanja, aktivnosti u vezi s nekretninama i oni iji je ukupan promet vei od 4.000.000,00 dinara godinje. Od ovoga se moe izuzeti sluaj preduzetnika koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku ili slinom montanom ili pokretnom objektu i onda se na njegov zahtev moe odobriti plaanje poreza na paualno utvrdjen prihod.

Paualci plaaju poreze i doprinose po istim stopama kao i drugi, s tim to osnovicu paualno odredjuje nadlean optinski organ i ona ne moe biti nia od prosene mesene zarade po zaposlenom, ostvarene u Republici u predhodnoj godini, niti via od etvorostrukog iznosa te zarade.

Paualci su duni da otvore iro raun kod poslovne banke i da plaanje vre preko iro rauna. Po zakonu o platnom prometu samostalna radnja je duna da novac primljen u gotovom po bilo kom osnovu, uplati na iro- raun istog dana, odnosno najkasnije narednog dana. Uplata gotovog novca moe da se vri u roku od tri dana ako je radnja udaljena najmanje 15 kilometara od najblie banke ili pote.

Paualac svoje poreske obaveze izmiruje po reenju poreskog organa, pa ukoliko je ove obaveze na vreme izmirio, sredstvima na iro- raunu moe slobodno da raspolae, odnosno moe da ih podie bez ogranienja.

12

DOPRINOSI ZA SOCIJALNO OSIGURANJE ZA PREDUZETNIKE

OSNOVICA ZA OBRAUN

Osnovica za oporezivanje je dobit utvrdjena na osnovu poreskog bilansa, odnosno paualno utvrdjen prihod s tim da ta osnovica ne moe biti nia od najnie osnovice osiguranja koju ini prosena mesena zarada po zaposlenim ostvarena u Republici u prethodnom polugoditu, niti via od etvorostrukog iznosa prosene osnovice.

STOPE DOPRINOSA

Stope doprinosa za preduzetnike : penzijsko invalidsko osiguranje 20.6%, zdravstveno osiguranje 14.40%, osiguranje od nezaposlenosti 1.10% to ukupno iznosi 36,10%

Vodjenje poslovnih knjiga preduzetnika

Preduzetnici su duni da vode poslovne knjige i da u njima iskazuju poslovne promene na nain odredjen zakonom.

Preduzetnici vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak gradjana ili po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se uredjuje raunovodstvo.

Preduzetnici osnivai ortake radnje duni su da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Preduzetnici koji porez plaaju na paualno utvrdjen prihod duni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu. / obrazac KPO /

U poslovnim knjigama se obezbedjuju podaci o prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i inventaru sa kalkulativnim otpisom, kao i drugi podaci u skladu sa zakonom.

Preduzetnik je duan da poslovne knjige vodi aurno i uredno, tako da one obezbedjuju kontrolu ispravnosti knjienja, uvanja i korienja podataka, kao i uvid u hronologiju poslovnih promena.Knjienje prihoda vri se najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren, knjienje trokova u roku od sedam dana od dana njihovog nastanka, a ostala knjienja u rokovoma i na nain odredjen zakonom i propisima koji su doneti na osnovu njega, odnosno u skladu sa propisima koji uredjuju raunovodstvo.

Knjienje svake poslovne promene na sredstvima, prihodima i trokovima poslovanja vri se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadre odgovarajue podatke za knjienje.

Po zavretku poslovne godine, posle knjienja svih poslovnih promena, poslovne knjige se zakljuuju.

Preduzetnik je duan da poslovne knjige i druge knjigovodstvene isprave dri u poslovnoj prostoriji .Kad je vodjenje knjigovodstva povereno profesionalnoj raunovodstvenoj firmi, knjige i druge isprave o finansijskom poslovanju mogu se uvati u prostorijama te firme.

13

ZAKLJUIVANJE POSLOVNIH KNJIGA

Po zavretku poslovne godine i prilikom prestanka obavljanja delatnosti, posle knjienja svih poslovnih promena i obrauna zakljuuje se poslovna knjiga prihoda i rashoda PK-1.tako to se ispod poslednjeg knjienja izvede zbir svih iznosa iz kolona u kojima su iskazane novane vrednosti.

FINANSIJSKI REZULTAT POSLOVANJA

Na kraju poslovne godine radnja je u obavezi da iz svog knjigovodstva saini bilans uspeha /obrazac BU/, poreski bilans /obrazac PB-2 / i poresku prijavu / obrazac PP-4 /u kojima e iskazati svoje poslovanje / prihode i rashode / i predati nadlenom poreskom organu na ijoj teritoriji obavlja delatnost najkasnije do 15 marta tekue godine za prethodnu godinu.Novoosnovane radnje dune su da podnesu poreskom organu poresku prijavu / obrazac PP-4 / najkasnije 15 dana od dana osnivanja u kojoj e dati procenu prihoda i rashoda do kraja poslovne godine.Na osnovu podnetih poreskih prijava poreski organ reenjem utvrdjuje konanu i akontativnu obavezu poreza na dohodak gradjana na prihod od samostalne delatnosti.

UTVRDJIVANJE I NAPLATA POREZA NA DOBIT PREDUZEA

Poreski obveznik / pravno lice /, duan je da podnese poreskom organu kod koga je prijavljen kao poreski obveznik, poresku prijavu-obrazac PDP i poreski bilans PB-1 sa tanim podacima u roku od osam dana po isteku roka propisanog za podnoenje godinjeg rauna, a to znai najdocnije do 8. marta tekue godine za prethodnu godinu.Novoosnovano preduzee duno je da podnese poresku prijavu najdocnije u roku od 15 dana od dana upisa u sudski registar, u kojoj e dati procenu prihoda i rashoda do kraja poslovne godine na obrascu PDP.

PORESKI PODSTICAJI

Pravno lice ima pravo na umanjenje obraunatog poreza i to:- Po osnovu ulaganja u osnovna sredstva i- Po osnovu zapoljavanja novih radnika

Po osnovu ulaganja u osnovna sredstva pravna lica imaju pravo da umanje obraunati porez za 40% od izvrenih ulaganja u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, a najvie do 70% obraunatog poreza u tekuoj godini, dok ostatak prava na umanjenje mogu koristiti u narednih deset godina u vidu poreskog kredita.

Osnovnim sredstvima ne smatraju se :putniki automobili, nametaj, tepisi, umetnika dela, alat i inventar sa kalkulativnim otpisom.

U sluaju otudjenja osnovnog sredstva pre isteka roka od tri godine od dana nabavke pravno lice gubi pravo na poreski podsticaj koji je koristio.

Po osnovu zapoljavanja novih radnika pravno lice ima pravo da umanji obraunati porez za iznos koji ini 40% bruto zarada isplaenih zaposlenima, obraunati porez umanjuje se dve godine od dana zaposlenja, pod uslovom da se u tom periodu nije smanjio broj zaposlenih.Smanjenjem broja zaposlenih smatra se prestanak radnog odnosa po volji zaposlenog ili otkazom od strane poslodavca.

14

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima optu zdravstvenu sposobnost i ispunjava druge uslove za rad na odredjenim poslovima / lica mladja od 18 godina moraju imati saglasnost roditelja ili staratelja /. Za invalidna lica poslodavac je duan da obezbedi uslove za obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Radni odnos zasniva se Ugovorom o radu koji zakljuuju poslodavac i zaposleni.Ugovorom o radu moe se ugovoriti probni rad, rad na odredjeno vreme, obavljanje poslova sa poveanim rizikom, rad sa nepunim radnim vremenom, obavljanje poslova van prostorija poslodavca i dr.Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog, ako je utvrdjeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, nema potrebna znanja, uini povredu radne obaveze, ne potuje radnu disciplinu, zloupotrebi bolovanje ili prestane potreba za obavljanjem odredjenog posla.

Potpisani ugovor o radu sa obrascima M1 i E3 podnose se Republikom fondu penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, radi prijave radnika u cilju ostvarivanja prava iz radnog odnosa.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvrdjuje u skladu sa Zakonom, optim aktom ili Ugovorom o radu.

POREZI I DOPRINOSI ZA ZAPOSLENE

STOPE NA TERET RADNIKAPorez na lina primanja 14%Doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje 11%Doprinos za zdravstveno osiguranje 6,15%Doprinos za nezaposlene 0,75%

NA TERET POSLODAVCADoprinos za penzijsko invalidsko osiguranje 11%Doprinos za zdravstveno osiguranje 6,15%Doprinos za nezaposlene 0,75%

OSNOVICE ZA OBRAUN POREZA I DOPRINOSA

Osnovica za obraun poreza je neto zarada.

Osnovica za obraun doprinosa je bruto zarada koja se utvrdjuje ugovorom o radu ili drugim aktom i ne moe biti nia od najnie propisane osnovice koja iznosi 40% od bruto proseka u privredi Republike, niti vea od pet prosenih zarada u Republici.

KONTROLA UTVRDJIVANJA I NAPLATE JAVNIH PRIHODA

Poslovi kontrole, utvrdjivanja i naplate javnih prihoda su zakonom utvrdjeni poslovi ijim obavljanjem nadleni republiki organ obezbedjuje sprovodjenje zakona i na zakonu zasnovanih odluka u odnosu na izvravanje obaveza na osnovu poreza, taksa i drugih zakonom predvidjenih dabina.

PREDMET KONTROLE FINANSIJSKE POLICIJE

15

Poslove finansijske policije vri inspektor javnih prihoda. Prilikom kontrole on mora imati slubenu legitimaciju i biti odeven u propisanu uniformu sa slubenom oznakom, a samo u izuzetnim sluajevima, koje odredi direktor republike uprave, inspektor moe vriti kontrolu i bez propisane uniforme.

Finansijska policija, u ostvarivanju poslova kontrole, vri otkrivanje krivinih dela, prekraja i drugih nezakonitih radnji u oblasti javnih prihoda, sprovodi propisane postupke i izrie mere za koje je ovlaena zakonom.

Inspektor ima pravo u postupku kontrole da:

Vri pregled poslovnih knjiga, dokumentacije o poslovanju i drugih propisanih evidencija;

Vri pregled utroka i stanja zaliha inventara, materijala, sirovine, poluproizvoda, gotovih proizvoda i osnovnih sredstava;

Kontrolie isplate sa iro- rauna, tekuih rauna i gotovinske isplate u odnosu na nastanak DPO, nain plaanja, plaene poreze, takse i druge dabine;

Vri pregled poslovnih i drugih prostorija u kojima se obavlja delatnost ili uva roba i drugi proizvodi.

Sasluava obveznike i svedoke, odnosno uzima pisane izjave o injenicama od znaaja za utvrdjivanje javnih prihoda;.

Vri kontrolu stanja i vrednosti nepokretnosti, imovine i imovinskih prava podlonih oporezivanju;

Kontrolie prijavljivanje obavljenog prometa nepokretnosti i prava;

Privremeno oduzima robu, pojedine poslovne knjige, dokumenta i druga dokazna sredstva od znaaja za utvrdjivanje javnih prihoda;.

Privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti kada je to zakonom predvidjeno;

Zahteva pomo radnika najblieg organa unutranjih poslova, ako bez njegove pomoi ne moe da izvri kontrolu;

Utvrdjuje identitet poreskog obveznika i zaposlenih koji obavljaju delatnost;

Vri i druge poslove neophodne za otkrivanje i sankcionisanje prikrivanja poreza, taksa i drugih dabina.

Inspektor e oduzeti, odnosno zapleniti robu namenjenu prometu u sledeim sluajevima:

1. Kada je roba proizvedena ili na drugi nain pribavljena bez dokaza da su plaeni propisani porezi i druge dabine.

2. Kada se roba stavlja u promet od strane lica koja za to nije registrovano, odnosno ovlaeno. /Na primer: ukoliko su preduzee ili samostalni preduzetni registrovani za proizvodnu delatnost, a vre promet tudje robe u tom sluaju se za ovako izvren promet smatra da je izvren od strane neovlaenog lica. Ili ako fiziko lice vri prodaju robe bez odobrenja za rad, odnosno ovlaenja za obavljanje trgovinske delatnosti, takodje se ovako izvren promet smatra neovlaenim prometom robe./

3. Kada se vri proizvodnja robe i stavlja u promet, a nije propisno evidentirana u poslovnim knjigama i drugim propisanim evidencijama.

16

4. Kada se roba na koju se plaa porez na promet transportuje bez propisane dokumentacije.

5. Kada se prodaja robe vri van poslovnog sedita ili drugog mesta odredjenog od strane nadlenog organa.

U navedenim sluajevima inspektor e oduzeti, odnosno zapleniti prevozno sredstvo ili drugo sredstvo kojim se roba transportuje, odnosno stavlja u promet ako je vrednost robe vea od jedne treine tog sredstva, kao i novana sredstva od prodate robe, zateene u momentu vrenja kontrole.

S obzirom na este dileme u vezi s tim koja se dokumentacija smatra propisanom kada se roba nadje u transportu, ukazujemo na sledee sluajeve :

-Za robu koja se transportuje na teritoriji Srbije / unutranji promet /, potrebna je otpremnica, dostavnica, raun ili drugi dokument prodavca-dobavljaa kojim se moe utvrditi identitet prodavca i kupca i roba koja se prevozi, uz isticanje toga da dokument mora biti overen od strane dobavljaa, odnosno isporuioca robe.

-Za robu koja se uvozi u Srbiju / spoljno trgovinski promet / potrebna je uvozna carinska deklaracija i tovarni list.

-Za robu koja se izvozi potrebna je otpremnica, tovarni list, i faktura o prodaji iz koje se moe utvrditi vrsta, koliina i vrednost robe i naziv ino kupca.

-Za robu koja je u tranzitu, potrebna je prijava za prevoz preko teritorije Srbije iz koje se moe utvrditi prijemna i izlazna carinarnica, kao i rok za prijavljivanje izlaznoj carinarnici ili TIR karton iz koga se vide svi elementi o tranzitu robe.

Pod pojmom roba namenjena prometu podrazumeva se roba koja se nalazi u skladitu obveznika, prodavnici, pokretnoj prodavnici, stambenoj i drugoj prostoriji gde se obavlja privredna i druga delatnost koja podlee oporezivanju, zatim roba izloena na sajmu, pijaci i drugim prodajnim mestima.

Po obavljenoj kontroli i utvrdjenom stanju, inspektor sastavlja zapisnik, pri emu se jedan primarak zapisnika dostavlja pravnom, odnosno fizikom licu, uz dokaze o izvrenom dostavljanju odnosno uz potpis lica kod koga je izvrena kontrola.Ako se u zapisniku konstatuje povreda Zakona, odnosno nepravilnosti u njegovoj primeni, inspektor je obavezan da u roku od tri dana donese reenje kojim nalae otklanjanje utvrdjenih nepravilnosti, odredi rok za njihovo odklanjanje ili preduzme druge zakonom propisane mere.

Prema Zakonu o optem upravnom postupku, inspektor je u obavezi da pre uruenja zapisnika upozna odgovorno lice kontrolisanog pravnog lica ili fizikog lica sa utvrdjenim injeninim stanjem.Odgovorno lice moe na samom zapisniku da naznai da se slae sa nalazom inspektora, ili da smatra da inspektor nije tano utvrdio injenino stanje, uz navodjenje injenica koje inspektor nije imao u vidu prilikom vrenja kontrole ili injenice koje je inspektor netano utvrdio. Pravna i fizika lica su, prilikom vrenja kontrole, stranke, pa bi onemoguavanjem izjanjavanja, u vezi sa injeninim stanjem utvrdjenim u postupku kontrole, bio povredjen postupak, odnosno stranke u postupku ne bi bile ravnopravne.

Prilikom vrenja kontrole kontrolisana lica su duna sa inspektoru obezbede poslovni prostor za vrenje kontrole, daju na uvid sve poslovne knjige i druge dokaze koje su od znaaja za utvrdjivanje javnih prihoda. Isto tako kontrolisano lice je duno da na zahtev inspektora da izjavu o injenicama vezanim za utvrdjivanje pravog stanja. Ukoliko je vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje raunovodstvenih iskaza povereno drugom pravnom licu, kontrola poslovnih knjiga se vri kod tog drugog pravnog lica i finansijska policija nema pravo da zahteva da se poslovne knjige donesu u poslovni prostor kontrolisanog lica.

U sluaju da kontrolisano lice ometa ili onemoguava inspektora u vrenju kontrole

17

ili kada nije postupilo po reenjima inspektora u datim rokovima, inspektor e podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Inspektor je duan da, kada utvrdi da postoji osnovana sumnja da je uinjeno krivino delo, privredni prestup ili prekraj za koji je nadlean drugi organ, bez odlaganja podnese zahtev i prijavu nadlenom dravnom organu.

ALBA PROTIV REENJA INSPEKTORA

Protiv reenja inspektora se moe izjaviti alba u roku naznaenom u reenju.

alba se podnosi glavnom inspektoru Republike uprave javnih prihoda a preko nadlene podrune jedinice.

alba ne zadrava izvrenje reenja.

Poto alba ne zadrava izvrenje reenja, obaveza je alioca da postupi po reenju bez obzira na to kakvo e reenje prilikom reavanja doneti glavni inspektor.

Medjutim, inspektor ima mogunost da na osnovu iznetih injenica u albi, ukoliko su opravdane i ukoliko pruaju dokaze koje inspektor nije imao prilikom utvrdjivanja injeninog stanja, prihvati albu u potpunosti ili delimino, na osnovu ega e doneti novo reenje o stavljanju van snage predhodnog reenja. U tom sluaju se alba ne predaje glavnom inspektoru.

18

PROJEKTI ZAPORODINE BIZNISE

- SAZNAJTE VIE O BIZNISU O KOME STE RAZMILJALI

- PRONAITE POGODNU BIZNIS IDEJU

19

20

UZGOJ LEKOVITOG I AROMATINOG BILJA

BELI SLEZ

U naoj zemlji najvie mu odgovaraju uslovi na vlanim livadama kao i pored reka i na renim ostrvima. Beli slez je biljka kontinentalne i izmenjeno kontinentalne klime. Naroito se uspeno razvija u umereno vlanoj i toploj klimi. Nije osetljiv na niske temperature u toku zime. Bez oteenja moe da podnese i do +/-30oC. Najbolje uspeva u krajevima gde godinje padne preko 600 mm vodenih taloga. Ne daje dobre prinose na velikim nadmorskim visinama. Za gajenje belog sleza pravilan izbor zemljita je osnov uspeha. Najvee prinose daje na sveim aluvijalnim nanosima, lakim ritskim crnicama i svim ostalim tipovima zemljita koja imaju povoljnu fiziku strukturu. Beli slez se ne sme gajiti na smonicama i ostalim tipovima tekih zemljita. Za gajenje belog sleza obino se biraju parcele koje su periodino plavljene. Beli slez moe bez oteenja da provede pod vodom 20-30 dana. im se voda povue nastavlja normalno da se razvija.

Gajenje: Na jednom mestu beli slez ostaje godinu dana, a najvie dve. Monokulturu, odnosno uzastopno gajenje kroz dui vremenski period na jednom istom zemljitu, beli slez ne podnosi. Osim to se ovim nainom gajenja zemljite, jednostrano iscrpljuje, postoji i mogunost za pojavu mnotva biljnih bolesti i tetoina koje mogu da onemogue dalje gajenje ove biljke. Plodored za beli slez treba tako podesiti da se na isto zemljite vrati tek posle 4-5 godina. Kao dobar predusev mogu biti okopavine ili strna ita. Ipak, potrebno je povesti rauna o tome da prethodna kultura ostavi iza sebe isto i rasteresito zemljite. Podizanje zasada belog sleza najbolje je posle ubrenih okopavina. Obradi zemljita za beli slez valja posvetiti naroitu panju. S obzirom da on ima jak i razgranat koren, koji duboko prodire u zemlju, osnovni cilj pravilne obrade je stvoriti dubok i moan oranini sloj u kojem e se biljke neometano razvijati. Obraivanjem zemljita se, pored stvaranja dubokog oraninog sloja, unitavaju korovske biljke. Zemljite za beli slez treba obavezno orati u jesen i to to ranije. Dubina oranja zavisi od tipa zemljita, ali ne bi trebalo da je manja od 30-40 cm. Ukoliko se beli slez sadi u jesen odmah posle oranja, parcela se kultivira i drlja. Ako se sadnja obavlja u prolee, onda se poorana parcela ostavlja da prezimi u otvorenim brazdama, a u rano prolee pristupa se povrinskoj obradi zemljita. Postoji vie naina razmnoavanja belog sleza. Meutim, u praksi se najvie primenjuje setva semena na proizvodne parcele ili proizvodnja rasada u hladnim lejama, a zatim rasaivanje rasada na stalno mesto. Razmnoavanje direktnom setvom je najbolji i najekonominiji nain. Seje se krajem jeseni - novembra i poetkom decembra, kada vie ne postoji mogunost da posejano seme isklija. Ako je taj rok isputen onda se setva moe obaviti i krajem februara. Bilo da se radi o jesenjoj ili prolenoj setvi, parcela mora da je dobro pripremljena, a zemlja usitnjena. Seje se sejaicom na rastojanju 50 cm red od reda. Pre setve seme se pomea sa dobro zgorelim i sitnim stajnjakom ili peskom radi ravnomernijeg i boljeg rasturanja. Seje se plitko, 1-2, cm jer je seme sitno, a i ranije e nii ako se plitko poseje. Za setvu jednog hektara potrebno je 6-8 kg semena, pod uslovom da ima dobru klijavost. Seme sporo klija. Za etiri nedelje nie tek 50-60% posejanog semena. Posle nicanja u poetnoj fazi razvoja, beli slez se sporo razvija i zbog toga je potrebna velika panja da bi se u prvo vreme odrao. Osim direktne setve beli slez se razmnoava i sadnjom rasada proizvedenog u hladnim lejama. Ovaj nain razmnoavanja je u tome to se u hladnim lejama u maju i junu poseje seme belog sleza. Setva se obavlja omake ili u redove na rastojanju 15-20 cm. Za setvu 1 m2 leja potrebno je 8-10 g semena. Ako se leje redovno zalivaju seme poinje da nie za 21 dan. U lejama rasad ostaje do rasaivanja, za koje vreme naraste 10-12 cm i dobija 4-6 listia. Sa 1 m2 leja dobija se 300-350 komada rasada belog sleza. Ovako proizvedeni rasad sadi se na stalno mesto rano u jesen, obino posle prvih jaih kia. Sadi se runo na rastojanju 50 cm red od reda, a u redu 30-40 cm izmeu biljaka. Ovim nainom sadnje za jedan hektar potrebno je 50-60 hiljada komada rasada. Prilikom sadnje treba nastojati da sklop biljaka bude to gui. Ipak, pravilno je da na bogatijem zemljitu broj biljaka na hektaru bude vei, a na siromanim manji.

21

Nega useva

Nega useva je plevljenje, okopavanje i prihranjivanje, a ako je kultura dobijena setvom semena i razmnoavanje useva. Zasad belog sleza koji je podignut iz semena poinje da se neguje im se ukau prvi redovi. im seme sporo nie, ne treba ekati da sve iznikne, nego pleviti im se ukau prvi redovi. Kad biljka dobije prva 3-4 lista, moe da se obavi prvo meuredno okopavanje. Prilikom ovog okopavanja obavlja se i proreivanje. Drugo meuredno okopavanje je 3-4 nedelje kasnije, kada biljke dostignu visinu 20-30 cm. Posle drugog okopavanja beli slez brzo raste, grana se, pa se sam svojim sklopom bori protiv zakorovljavanja. Veoma je vano da se zemljite odrava u rastresitom stanju, bez pokorice i korova, jer se na takvom zemljitu koren belog sleza najbolje razvija. Proreivanje se vri tako to se biljke u redu ostavljaju na rastojanju 30-40 cm. Ovoj meri se mora pokloniti naroita panja, jer od proreivanja zavisi prinos i kvalitet dobivenog korena. Zato se proreivanje obavlja kada je zemljite umereno vlano, a sama operacija mora da se izvede struno, paljivo i blagovremeno.

Sakupljanje (berba)

Od belog sleza se koristi koren, list i cvet. Koren se vadi prve ili druge godine gajenja i to u jesen ili sledee godine u prolee. Tree godine koren sleza malo dobija u teini, a znatno gubi u kvalitetu, pa se zato preporuujue da se beli slez gaji samo kao dvogodinja kultura. List se bere tokom godine 2-3 puta. Najbolje ga je brati pre i za vreme cvetanja. Bere se samo jedro i zdravo lie koje tetoine nisu otetile. U prvoj godini mora da se povede rauna da se prilikom berbe ne obere vie od jedne treine svih listova. U drugoj godini broj berbi je vei nego u prvoj. Obrano lie se sui u tankom sloju na promajnom i mranom mestu. Od 6 kg sveeg dobija se 1 kg suvog lia. Cvetovi se beru i prve i druge godine gajenja. Obrani cvetovi se sue na suncu. Od 7-8 kg sveih cvetova dobija se 1 kg suvih. Koren belog sleza se vadi u jesen, oktobra ili novembra, ili u prolee u martu. Vadi se po suvom vremenu, ali zemljite mora da je umereno vlano. Najbolji nain vaenja je plugom sa kojeg je skinuta pluna daska. Pri radu plug potkopava korenje ali ga ne izbacuje. Iza pluga ide radnik i rukom vadi potkopano korenje. Sa izvaenog korena belog sleza odmah se otrim noem odstranjuju glave sa svim drvenastim delovima, kako je oljuteni koren belog sleza jako lepljiv ovo je ujedno i najtei i najskuplji deo obrade, istovremeno se odbacuju slabe i povreene ile. Ovako pripremljen koren se pere u hladnoj tekuoj vodi. Oprani materijal se zatim prenosi u upe ili radionice gde se oljuti. Oljuten koren see se uzduno, obino na 4 dela. Sui se u termikim suarama na temperaturi od 50-60oC. Moe se osuiti i prirodnim putem, ali ovako osuen koren, obino nema lepu boju, a esto se i uplesnivi. Dobro osuena droga ima belu ili svetlo utu boju. Od 4 kg sveeg korena dobija se 1 kg suvog. Osueni tapii belog sleza kasnije se seku u kockice. U trgovini na malo beli slez se navie pojavljuje u ovakvom obliku.

Prinos

Prinos belog sleza u tesnoj je vezi sa agrotehnikom koju pruamo ovoj kulturi za vreme gajenja. Sa jednog hektara moe se dobiti oko 1300 kg suvog korena, 500-600 kg lista i oko 150 kg cveta belog sleza.

Otkupne cene, okvirno, koren-180-200 din/kg a za list 40 din po kg to po hektaru moe da da max 280.000 din (oko 3800 EUR) po naim saznanjima cvet belog Sleza se ne otkupljuje.

Ekonominost proizvodnje - relativno uee trokova proizvodnje

Vrsta trokova

1. Mainska obrada 200

2. Reprodukcioni materijal 1000

3. Radna snaga 900

UKUPNI TROKOVI 2100

II Prihodi 3800

Dobit 1700

22

Napomena:Situacija se bitno menja ako se seme nabavi od plodova divljeg belog sleza ili od ve postojeeg zasada. Takodje mogue odvojiti delove korena od postojeeg zasada i iskoristiti ih za sadnju. Dobit raste na 2700 EUR.

BOSILJAK

Morfoloke i fiziolohe odlikeBosiljak je jednogodinja zeljasta biljka, koja dostie visinu do 50 cm. Koren mu je razgranat i prodire u zemlju i do 40 cm. Stabljika je uspravna, sa dosta bonih grana i granica, etvorougaona a na poprenam preseku kvadratna. Listovi su prosti, naspramnog rasporeda, obino jajastog oblika, po obodu su ravni sa otrim vrhom. Najkrupniji su donji listovi, dok su oni pri vrhu sitniji. Duina donjih listova je 5-6 cm, a irina 2-3 cm. Lisna drka je dugaka 1-2 cm. Cvetovi su sakupljeni u gornjem delu stabljike, sitni su i obilno bele boje. Biljka poinje da cveta poetkom jula, a cvetanje traje do kraja avgusta. Plod je sitno, sjajno, mrko zrno, okruglog oblika. Klijavost se kree od 90-95 %.Poto uspeva samo u toplim krajevima, bosiljak ne podnosi niske temperature. Strada od prvih jesenjih mrazeva. Zbog toga se druga etva obavlja pre nego to ovi naiu.Zemljite. - Utvreno je da bosiljak najbolje uspeva na rastresitim i dubokom zemljitu povoljne fizike strukture. Od naih zemljita najvie mu odgovaraju ernozemi, bolje gajnjae i aluvijalna zemljita. Sa uspehom se moe gajiti i na peskovitim zemljitima, ali se za to mora obezbediti redovno zalivanje i obilno ubrenje mineralnim ubrivima. Zemljita koja se zalivaju veoma su pogodna za gajenje bosiljka, jer on u tom sluaju redovno daje dve etve godinje. Zalivanje je najpotrebnije u drugoj polovini leta, kada u naim krajevima, po pravilu, ima najmanje vodenih taloga. Zaliva se 2-3 puta tokom avgusta i poetkom septembra.

GajenjeBosiljak treba gajiti u plodoredu, ako se ele visoki prinosi. Due uzastopno gajenje na istom mestu bosiljak ne podnosi, naroito zbog pojave mnogih biljnih bolesti i tetoina. Na isto mesto bosiljak moe da se seje tek posle 4-5 godina.Predusev od viegodinje trave treba izbegavati zbog mnotva tetoina koje se u tim zemljitima javljaju, a i zbog pojave korovskih biljaka.Obrada zemljita. - Zemljita za gajenje bosiljka treba obavezno obraditi u jesen. Osnovna obrada obavlja se na dubinu 30-35 cm. Zemljite porano u jesen ostavlja se da prezimi u otvorenim brazdama. U prolee, im se zemljite prosui, obrauje se povrinski radi ouvanja vlage. Broj kultiviranja i drljanja zavisi od strukture i zakorovljenosti zemljita.

ubrenje. - Bosiljak najbolje uspeva na zemljitu koje je prethodne godine ubreno stajnjakom. Utvreno je da veoma dobro reaguje i na mineralna ubriva. Od ovih ubriva treba dodavati, naroito, fosforna i azotna, a donekle i kalijumova. Fosforno i kalijumovo ubrivo treba dodavati u jesen, pod duboko jesenje oranje, a azotno tokom vegetacijeu obliku prihranjivanja. Norme ubriva razliite su i zavise od bogatstva zemljita u pojedinim hranljivim elementima. Fosforna ubriva upotrebljavaju se po 300-400 kg/ha, a kalijumova100-150 kg/ha.

Razmmoavanje. - Bosiljak se razmnoava direktnom setvom semena i proizvodnjom rasada u toplim lejama. Razmnoavanje rasadom je sigurniji i bolji nain, mada neto skuplji. Meutim, bosiljak podignut iz rasada u naim klimatskim uslovima redovno donosi dve etve godinje. Rasad bosiljka se proizvodi u toplim lejama, koje se podiu na uobiajeni nain, kao za povrtarske kulture. Setvu u tople leje treba obaviti krajem februara ili poetkom marta, da bi rasad stigao za rasaivanje za period od 1. do 10. maja. Naroito je vano da se temperature toplih leja za vreme nicanja ne spuste ispod 15 oC. Pri optimalnim uslovima, kada je temperatura zemljita 20oC, a temperatura vazduha 25oC, seme proklija za 5-6 dana. Na 1 m2 povrine seje se 3-4 grama semena, pod uslovom da ovo ima dobru klijavost. Sa 1m2 posejane povrine dobija se 1.000 do 1.200 komada rasada. Poslednjih 10-15 dana uoi rasaivanja tople leje se otkrivaju danju da bi se mlade biljke prilagodile spoljanjim uslovima. Ako nema opasnosti od mraza, leje treba i preko noi ostaviti otvorene.

Sadnja. - Najpovoljnije doba za sadnju bosiljka je poetak maja, odnosno vreme kada ne postoji opasnost od poznih prolenih mrazeva i slana. U krajevima gde nema mrazeva, bosiljak se moe saditi i krajem aprila. Rasauje se kada rasad ima 3-4 para listia i dostigne visinu 10-12cm, jer se u tom stadijumu najbolje prima. U uslovima kontinentalne klime vegetacioni period bosiljka proizvedenog iz rasada je oko 90 dana, ako se rauna od dana rasaivanja do punog cvetanja. Sadnja se obavlja tako to se na dobro pripremljenoj parceli markerom obelee redovi na rastojanju 50cm. Sadi se runo, sadiljkom, 30-40cm biljka od biljke. Vano je da se koren rasada dobro priljubi uz zemlju, a da se tom prilikom ne ozledi. Odmah posle sadnje obavezna mera je zalivanje posaenog rasada. Najbolje je da se

23

rasaivanje izvri po vlanom i oblanom vremenu. Ako je lepo vreme, onda treba rasadivati kasno popodne ili predvee

Nega

Usev se neguje okapavanjem, prihranjivanjem i navodnjavanjem.

Okopavanje je osnovna mera nege kojom se, osim odravanja povrine u rastresitom stanju, unitava korovsko bilje.Kad nas, bosiljak se obino okopava 2-3 puta godinje. Prvo okopavanje obavlja se 10-12 dana nakon rasaivanja. Mora se okopavati veoma paljivo, jer su mlade biljice nene i krte. Osim toga, okopavanje treba da bude veoma plitko. Drugo okopavanje je 10-15 dana posle prvog, a naredno prema potrebi i zavisi od zakorovljenosti zemljita.

Prihranjivanje je mera koja znatno utie na prinos bosiljka. U toku vegetacije bosiljak se prihranjuje dva puta. Za prihranjivanje se upotrebljavaju azotna ubriva. Prvo prihranjivanje je najbolje obaviti neposredno pre prvog meurednog okopavanja. Tom prilikom se baca 150-80 kg/ha azotnih ubriva. Prihranjuje se po suvom i tihom vremenu, kad nema rose. Prvo prihranjivanje treba obaviti runo - bacati ga rukom u redove. Treba paziti da dubrivo ne doe na list biljke, jer azotna dubriva stvaraju oegotine na listu.Drugo prihranjivanje je posle skidanja prve etve.. Tada se ubrivo moe rasturiti rasturaem za mineralna dubriva, jer su biljke poseene i nema opasnosti da im ubrivo ozledi list. Posle rasturanja parcelu treba okopati da bi se tubrivo to bolje izmealo sa zemljom.

Berba i prerada: Bosiljak se kosi kad je u punom cvetu, jer tada ima najvei procenat etarskog ulja i daje najvei prinos po jedinici povrine. U naim klimatskim prilikama bosiljak stie za kosidbu krajem jula ili poetkom avgusta. Kosi se kosaicom. Veoma je vano da se prva kosidba obavi na 8-10cm od zemlje. Ovakav nain etve stimulie izbijanje veeg broja bonih grana, pa je kasnije - prilikom druge etve - bun bosiljka mnogo vei i razgranatiji.

Krajem septembra stie i druga etva. Ako je bosiljak tokom leta navodnjavan, druga etva moe da bude ista, nekad i bogatija od prve. Vano je da se druga etva obavi na vreme, da nas ne iznenade jesenji mrazevi.

Bosiljak se kosi po suvom i sunanom vremenu. Pokoeni materijal ostaje na njivi 4-6 asova, da provene, a onda se nosi na preradu. Destilie se u aparatima u kojima se prerauje i ostalo aromatino bilje. Destilacija traje 3-4 asa, pod prtiskom 2-4 atmosfere. Sadraj etarskog ulja u polusuvoj masi je od 0,1 do 0,2 odsto.

Sa 1 ha moe se dobiti 8.000-10.000kg sirove mase, ili 8-12kg etarskog ulja.

Bolesti i tetoine: Na ovoj biljnoj vrsti retko su zapaeni paraziti, a o nekoj veoj tetnosti nekog od njih do sada nije bilo podataka. Primeena je jedna vrsta pegavosti lia, koja nanosi male tete, pa nema veeg znaaja.

Ekonomska analiza

I Trokovi proizvodnje rasada u II Trokovi pripreme i sadnje

Suma

Priprema zemljita (tople leje) 50

Seme (182 gr.) 90

Setva semena 15

Nega rasada 75

Svega trokovi proizvodnje rasada 230

Suma

Priprema zemljita (1ha) 110

Rasad (50000 strukova) 250

Sadnja (runa) 150

Svega trokovi pripreme i sadnje

510

24

III Trokovi nege i berbe

Suma

Okopavanje (3 godinje) 150

Prihranjivanje (2 god.) 50

ubrivo i hemijska sredstva 50

Berba (koenje) 60

Trokovi distribucije 75

Svega trokovi nege i berbe 385

Suma

Ukupni trokovi (I+II+III) 1125

25

Prinos i prihod

Prinos po hektaru 10.000 kg od ega je Suva masa 2.500 kg to po prosenim cenama iznosu oko 2.500 EUR, trokovi su 1.125 EUR a bruto dobit iznosi 1.375 EUR.

26

PROIZVODNJA DUVANA

Proizvodnja duvana je sloen i po mnogo emu specifian proces, uslovljen pre svega biolokim osobinama vrste. Njegov rast i razvie, prinos i kvalitet, menjaju se pod uticajem klimatskih i zemljinih uslova i nivoa agrotehnike. U proizvodnim uslovima, ivotni ciklus duvana se deli na dva osnovna perioda: period proizvodnje rasada i period razvia u polju (od rasaivanja do sazrevanja aura). Duina vegetacionog perioda kree se od 100-200 i vie dana, od ega na period proizvodnje rasada otpada 45-60 dana a na razvie u polju 80-150 dana. Svaki od ova dva perioda moe da se podeli na vie ontogenetskih faza. Period proizvodnje rasada obuhvata sledee faze: klijanje semena, nicanje, ukorenjivanje rasada i stasavanje rasada. Za klijanje semena potrebni su sledei uslovi: toplota, prisustvo vlage i dobra aeracija. Optimalna temperatura za klijanje semena iznosi 25-28oC. Posle 4-6 dana od poetka klijanja semena nastupa faza nicanja, a posle 6-8 dana javlja se prvi pravi list. U ovo vreme korenak dostie od 8-12 mm i poinje da se grana. Optimalna temperatura za ovu fazu je 20 - 26oC.Ukorenjivanje mladih biljaka obuhvata period od pojave prvog pravog lista pa do kraja usporenog rasta nadzemnog dela biljke. Tri do pet dana od pojave prvog lista pojavljuje se drugi.Oba lista dostiu veliinu kotiledona, zauzimaju suprotan poloaj od kotiledona, zauzimaju suprotan poloaj od kotiledona (ukrtenost lia). U ovo vreme koren dostie duinu od 6-8 cm. Tada nastupa razvie korenovog sistema. Pri povoljnim uslovima faza ukorenjivanja traje oko 15 dana. Pri kraju ovog perioda lie se razrasta i podie (usporavanje lia - "podizanje uiju"). Stasavanje ili formiranje rasada predstavlja period od podizanja uiju do obrazovanja 5-6 listova i porasta stabla u visinu od 7-9 cm. Ovaj period traje 20-25 dana.Period razvia u polju posle rasaivanja obuhvata sledee faze: ukorenjivanje, bujni porast biljaka, cvetanje, formiranje ploda i sazrevanje semena. Rast i razvie duvana posle rasaivanja poinje fazom ukorenjivanja. Posle rasaivanja nadzemni deo biljke slabije raste, dok se koren grana i ostvaruje intenzivan rast. Ova faza traje 10-15 dana. Faza bujnog porasta traje 40-50 dana i predstavlja period u kome se ostvaruje brzo formiranje nadzemnog dela biljke. Stablo i listovi intenzivno rastu. Uoi butonizacije (pojave cvetnih pupoljaka) rast stabla se usporava. U ovoj fazi potrebe duvana za vodom i hranljivim materijama su velike. Cvetanje nastupa posle 7-10 dana od pojave cvetnog pupoljka. Cvetanje ide od centra prema periferiji cvasti. Cvetanje traje od 15-35 dana a zavisi od sorte, temperature, vlanosti i obezbeenosti hranljivim materijama.Posle oploenja nastupa formiranje ploda (aura) sa semenom ofa faza traje od 15-35 dana. Optimalna temperatura za formiranje semena iznosi 22-28oC.Formiranje i sazrevanje listova ne moe da se izdvoji kao posebna faza u razviu duvana, jer se ovo odvija u svim pomenutim fazama, a posebno u fazi bujnog porasta i cvetanja. Period rasta jednog lista traje 20-25 dana. Kada list dostigne svoj najvei rast i kada sadri najvie organskih materija ulazi u tehniku zrelost.

TIPOVI I SORTE DUVANA

Berlej Prinosi suvog lia kreu se od 1.300-1.800kg/ha. Burley DKH-28 Ima izraen potencijal za prinos koji se kree od 2.500-3.000 kg/ha. Burlex DKH - 33Prinosi su priblini prinosima Burley DKH-28 i kreu se od 2.500-3.000kg/ha.

Tip duvana - virxinija Srem 47 daje 2.100-2.500 kg/ha suvog lia.

Tip duvana orijentalni NS72 Zavisno od uslov gajenja, na 1 ha moe d se rasadi i preko 200.000 biljaka. Jaka MD77 Proseni prinosi kreu se od 1.300 do 1.700 kg/ha. Jaka MD - 80Ova sorta daje 1.250-1.650 kg/ha suvog lia. Otlja MD 15978 vU proseku prinosi ove sorte prelaze 2.000 kg/ha suvog lia. U povoljnim uslovima gajenja iznosi 2.400-2.800kg/ha.

ODNOS DUVANA PREMA USLOVIMA SPOLjNE SREDINE

Odnos prema toploti - Minimalna temperatura za porast i razvie duvana je 10-12oC, optimalna 22-30oC, a maksimalna 35oC. Temperature preko 40o izazivaju podgorevanje lia. Posmatrano u celini, temperature ispod 10oC nisu povoljene za porast i razvoj. Temperature od -1 do -2oC izazivaju uginjavanje biljaka. Sume temperatura za razvie duvana zavisno od tipa i sorte iznose od 1.850-3.500oC. Pri nioj toplotnoj sumi vegetacioni period duvana u polju se produava i obrnuto. Tako u periodu sazrevanja lia povoljne su temperature preko 20oC.

27

Odnos prema svetlosti - Duvan ima veliku potrebu za svetlou. Intenzivno osvetljenje obezbeuje visoku fotosintetsku aktivnost, to se ogleda u brzom nakupljanju sume materije i dobijanju visokih prinosa. Ne podnosi zasenjavanje, pa mu odgovaraju prisojne strane. Duvan je u osnovi biljka dugog dana (cveta pri duini dana koja traje preko 12 asova), mada ima formi koje cvetaju u uslovima kratkog dana (duina dana je ispod 12 asova) kao i formi koje su neutralne.

Odnos prema vlazi - Potrebe duvana za vodom su razliite to zavisi od tipa i faze razvia duvana. One rastu od rasaivanja do prelaska u reproduktivnu fazu (ukorenjavanje, bujni porast), odnosno do butonizacije i poetka cvetanja, pa zatim opadaju. Krupnolisni duvani trae veu koliinu vode, dok sitnolisni dobro uspevaju i pri manjoj koliini vodenog taloga. Optimum padavina u vegetacionom periodu za berlej iznosi 800-1000 mm, virxiniju 600-800 mm a orijentalne i dopunske duvane 120-200 mm. U fazi sazrevanja lia duvan moe podneti dugotrajnu suu, to moe biti povoljno za aromatine sitnolisne duvane. Meutim, negativne posledice sue mogu se ispoljiti i na prinos i kvalitet ako se ona javi u prvim fazama porasta i razvoja, posebno kod krupnolisnih duvana.

Odnos prema zemljitu - Tip zemljita ima uticaja na prinos i kvalitet sirovine duvana. On se odraava preko hemijskog sastava - hranidbenog reima, mehanikog sastava, strukture, vodno-vazdunog reima itd. Pri izboru zemljita treba voditi rauna da ono prema svojim osobinama zadovoljava zahteve, kako tipa tako i sorte duvana. Duvanima tipa berlej odgovaraju plodnija zemljita, snabdevena dovoljnom koliinom hranljivih materija, posebno kalijumom i fosforom, kao to su aluvijumi i ernozem. Virxinija najbolje uspeva na lakim zemljitima, siromanim u humusu (oko 1%) kao to su: peskovita ilovaa, ilovasta peskua, neutralne do slabo kisele reakcije (pH = 5,5 - 6,0). Sitnolisnim i dupunskim duvanima, odgovaraju zemljita na brdskim i nagnutim poloajima, slabije plodnosti, a posebno siromana azotom. To su: crvenice, lake gajnjae, skeletoidna i deluvijalna zemljita. Bez obzira na tip zemljita, najpovoljnija pH vrdnost za gajenje duvana treba da pokazuje slabo kiselu reakciju (pH = 6,0). Znaaj reakcije zemljita za biljke duvana ogleda se u sledeem:

alkalnost zemljita pogoduje razvoju gljivinih bolesti (korenova trule),

kiselost zemljita nepovoljno utie na stepen iskoriavanja fosfora koji je znaajan za porast i razvoj biljaka posle rasaivanja. U odsustvu fosfora cvetanje i sazrevanje lia nastupa kasnije

PRIPREMA LEJA

Rasad duvana moe se proizvoditi u hladnim, polutoplim i toplim lejama. Koje e se leje koristiti zavisi od klimatskih uslova i mogunosti proizvoaa. Iskustva ukazuju da su polutople leje pogodnije od ostalih. Izrada polutoplih leja je jednostavna, jeftina i omoguava dobijanje kvalitetnog rasada i na vreme.

Vaniji momenti kod formiranja leja su:

Treba da su blie domainstvu i izvoru vode,

Ne praviti leje na mestima gde se esto javljaju rovci, krtice (blizina staja),

Povrinu leja odrediti na osnovu potrebnog broja biljaka za sadnju, ukljuujui rezervu radi dosaivanja,

Zemljite u leji mora biti plodno, uzdignuto, zatieno od vetra, izloeno suncu,

Pripremu leja zapoeti u jesen, oranjem i unoenjem organskog ubriva (4-6 kg/m2 na dubini 20-25 cm),

U prolee, (poetkom marta), unosi se mineralno ubrivo u koliini oko 1 kg na 10 m2

(kompleksno NPK ubrivo),

Polutople leje pokrivaju se polietilenskim platnom koje se prebacuje preko lukova od metala ili prua.

Stajnjak sadri dosta azota, fosfora i kalijuma i neke vanije mikroelemente. Za ubrenje leje se upotrebljava samo dobro zgoreo stajnjak, jer samo takav moe pozitivno da utie na porast i razvie mladih biljaka. Poto je sve tee doi do kvalitetnog stajnjaka, proizvoaima rasada duvana to oteava posao. U nezgorelom i slabo pripremljenom stajnjaku aktiviraju se

28

razliiti mikrobioloki procesi koji mogu negativno da utiu na mlade biljke (mogu da obole od crne korenove trulei). ubrenje leja tresetom, kao hranljivim supstratom, je agrotehnika mera, koja znaajno popravlja kvalitet rasada.

DEZINFEKCIJA ZEMLjITA U LEJI

Cilj dezinfekcije zemljita u leji je u unitavanju parazita (ukoliko su prisutni u leji) prouzrokovaa korenove trulei, poleganja rasada, nematoda i korova. Dezinfekcija se najee obavlja preparatom metil-bromid koji se u prometu javlja pod imenom terabol ili bromo-gas. Sredstvo je veoma otrovno, u obliku gasa, a primenjuje se iskljuivo pod kontrolom strunjaka. Metil-bromid deluje kao fungicid, insekticid, nematocid, a ima dobro herbicidno dejstvo na veinu jednogodinjih mono i dikolilelodnih korova u fazi klijanja i nicanja. Optimalno vreme za delovanje ovog preparata je izmeu 48 i 72 sata. Da bi se postigla eljena efikasnost, zemljite treba da se zagreje do najmanje +10oC. Uslov za ovo je usitnjeno i umereno vlano zemljite, pokriveno polietilenskim platnom-folijom. Za dezinfekciju leje od 10 m2 koristi se jedna boca od 0,5 kg (50 g/m2). Pre aktiviranja boce treba obavezno pregledati i eventualno zakrpiti plastinu foliju i ukopati oko leje (10-15 cm) kako bi se spreio prodor gasa u spoljnu sredinu.Bocu sa otvaraem postaviti na sredinu leje, na vrstu podlogu (cigla, daska). Pritiskom ruke na olabavljeni plastini pokriva, otvara-klju, probija bocu, a pare preparata ire se po povrini leje. Posle 48 sati otvara se jedno elo leje (obaviti popodne, predvee), a sledeeg dana, odnosno jutra leja se potpuno otkriva (ostaje otkrivena najmanje 24 sata), a potom se pristupa setvi. Prazne boce preparata treba zakopati u zemlju. Zavisno od meteorolokih uslova dezinfekcije leja izvodi se na nekoliko dana pre setve.

SETVA SEMENA

Seme duvana je jako sitno, tako da jedan gram sadri od 10.000 do 15.000 semenki.

Uticaj koliine semena na porast i razvie biljaka u leji (virxinija)

Koliina semena g/m2

Prosena masa 1 biljke za sadnju g

Prosean broj razvijenih listova

Prosean broj razvijenih listova

Prosean broj biljaka za sadnju

Prenik stabla

mm

0,1 12,0 6,0 14,0 200 7,0

0,2 9,0 6,0 124,0 350 6,0

0,3 8,0 5,0 16,0 500 6,0

0,4 7,0 5,0 17,0 600 5,0

Koliina semena u setvi utie ne samo na broj biljaka u leji, nego i na trajanje pojedinih faza porasta i razvia mladih biljaka. Gusta setva utie na pojavu bolesti, tetoina i ekonominost proizvodnje rasada. Pored toga, biljke se izduuju (stablo je tanko i neno), sporije se primaju, lake oboljevaju i sporije se razvijaju. Suprotno, manje koliine semena po 1 m2 dae biljke sa kraim i debljim stablom koje je jae i otpornije. Proizvoai uglavnom seju vie semena po 1 m2 u elji da na maloj povrini proizvedu vei broj biljaka, umesto da rade obrnuto.Koliine semena po 1 m2 su razliite za pojedine tipove duvana. U proizvodnji krupnolisnih duvana potrebno je 50% manje semena u odnosu na domae tipove duvana.Na osnovu podataka u tabelama 3 i 4 zakljuuje se da treba sejati manje semena na veoj povrini uz upanje manjeg broja ali to ujednaenijih biljaka.Vreme setve semena treba usaglasiti vremenu proizvodnje rasada. To znai da treba voditi rauna o toplotnim uslovima rejona, poto sadnju treba obaviti u vreme kada nema opasnosti od poznih preletnjih mrazeva. Setva semena obavlja se tokom marta, to zavisi od rejona gajenja, vrste leja i meteorolokih uslova.

Koliine semena i idealna veliina leja

Tip duvana Koliina semena Veliina leja

g/m2 svegag za 1 ha m2 za 1 ha

29

Berlej 0,1-0,2 13-25 125

Virxinija 0,1-0,2 13-25 125

Orijentalni 0,3-0,4 110-150 370

Dopunski 0,3-0,4 70-90 230

Seme duvana moe se sejati naklijalo ili nenaklijalo. Naklijalo (ono se ne preporuuje zbog oteenja klice pri manipulaciji) i suvo seme mogu se sejati runo, omake sa inertnim nosaem (pesak, pepeo, kotano brano). Veoma rasprostranjen nain setve je i pomou vode. Ovaj nain sastoji se u tome to se odreena koliina semena doda u kante za zalivanje u kojoj se nalazi voda. Koliina semena za jednu leju od 10 m2 podeli se na dva dela. Seme se mea sa vodom pa se leja zalije prvo s jedne strane po duini, do sredine leje. Potom se to isto obavlja sa druge strane leje. Posle toga kanta se ispira iznad leje zalivenjam posejane povrine. Na ovaj nain seme se dosta ravnomerno raspodeli po povrini leje. Uz to, setva se znatno bre obavi, a zaemljite u leji pod dejstvom zalivanja se slee - sabija. Nakon setve i zalivanja seme se obavezno pokriva tresetom, prosejanim (pregorelim) stajnjakom, piljevinom ili slamom. Treba istai da sredstvo za pokrivanje leje-semena mora biti dezinfekovano. Setva peletiranog semena - "peletiranje" je postupak gde se povrina semena duvana oblae internim materijalom (nosaem) kome se dodaju mineralna ubriva (obezbeuje se hrana mladoj biljici pri klijanju), fungicidi i insekticidi. Sitno seme duvana ovim postaje krupnije - vee mase ime se olakava setva. Efekti kod setve peletiranim semenom su :

Ujednaenija setva, jer se moe tanije dozirati koliina semena po jednici povrine,

Ujednaen vegetacioni prostor a time i dobijanje ujednaenih biljaka.

Izbegava se proreivanje u leji,

Obezbeuje se zatita i hranivo za mladu biljku u prvim danima ivota,

Peletirano seme daje mogunost proizvodnje rasada i na neki drugi nain kao to je : proizvodnja u kontejnerima, razliitim supstratima, korienje setvenih ploa za rasporeivanje semena po povrini.

NEGA RASADA

Setva semena u lejama obavlja se tokom marta a rasaivanje tokom maja, tako da duina perioda proizvodnje rasada iznosi 45-60 dana. U toku proizvodnje rasada primenjuju se sledee mere nege: zalivanje, prihranjivanje, provetravanje, plevljenje i proreivanje, podrezivanje i kaljenje. Zalivanjem treba obezbediti odravanje umerene vlanosti gornjeg sloja zemljita u leji. Ono je posebno vano u periodu od setve do ukrtanja lia. Tada se ee zaliva sa 2-3 litre vode po 1 m2. U kasnijim fazama (podizanje uiju i bujni porast) rasad se zaliva ree, svaki drugi ili trei dan, kako bi se korenov sistem jae razvijao i izbegla opasnost od pojave glivinih oboljenja. Zalivanje treba izvoditi u jutarnjim satima. Ova mera nege moe da se izvodi runo (kantama za zalivanje) ili ureajima za navodnjavanje koji rade na principu vetake kie i ssistemom kap po kap, koji se sve vie primenjuje za navodnjavanje u zatvorenom prostoru (staklenici, plastenici). Prihranjivanje je obavezna mera nege u proizvodnji rasada. To dolazi otuda to rasad usvaja znaajnu koliinu hraniva iz zemljita, a po jedinici povrine imamo veliki broj biljaka, i zbog toga to estim zalivanjem dolazi do ispiranja hraniva iz povrinskog sloja zemljita. Za prihranjivanje koriste se mineralna ubriva iji su hranjivi sastojci lako pristupani mladoj biljci. Izvoenje: na dva dana pre prihranjivanja rasad ne treba zalivati, kako bi rastvor mineralnog ubriva bre dospeo do korenovog sistema. Prvo prihranjivanje se izvodi kada rasad ima razvijen prvi par pravih listia. Drugo prihranjivanje sledi za 7-10 dana. Za leju od 10 m2 treba rastopiti izmeu 150-200 grama (15-20 g/m2) KAN-a. Obavezno, posle prihranjivanja rasad treba isprati zalivanjem, kako bi se oprali ostaci ubriva sa mladih biljaka i izbegla oteenja. Odravanje potrebne toplote u lejama ubrzava stasavanje rasada. Zbog toga se leje pokrivaju polietilenskim platnom ispod kojeg se temperatura poveava za 5-10oC. Provetravanje leja, zavisno od spoljnih uslova i faze razvoja rasada, postie se otvaranjem eonih strana na leji, tako da vazduh slobodno cirkulie. Kod pojave visokih temperatura

30

moe se otkriti cela leja. Plavljenjem se odstranjuju korovi, a proreivanjem suvine biljke iz leje. Pre i posle plevljenja ili proreivanja rasad treba zaliti. U lejama gde je izvrena dezinfekcija zemljita ova mera nege izostaje. Problem dobijanja ujednaenog i kvalitetnog rasada, strunjaci pokuavaju da ree podrezivanjem - ianjem. Ovo se izvodi tako to se podrezuju razvijeniji listovi ali iznad vegetacionog pupoljka, koji ne sme da se oteti. Podrezane biljke su ujednaenije, jae stabljike, a time pogodnije za runu a posebnu mainsku sadnju. Kaljenje rasada predstavlja skup mera iji je cilj priprema mladih biljaka za period razvia na njivi. Priprema mladih biljaka obuhvata sledee: na 10-14 dana pre stasavanja rasada za sadnju zalivanje se proreuje i potpuno prekida kako bi biljke bile izloene dnevnim i nonim temperaturama vazduha. Usled prestanka zalivanja intenzivira se razvoj korena, a stablo postaje dovoljno elastino i vrsto. U sluaju nepovoljnih vremenskih prilika u periodu kaljenja, leja se mora pokriti. Rasad se upa neposredno pred rasaivanje. Treba birati najjae biljke, pribline veliine i pojedinno. Pre i posle upanja rasad treba dobro zaliti. Ostatak rasada u lejama treba negovati za dosaivanje ili neke druge nepredviene potrebe. Kod krupnolisnih duvana (berlej i virxinija) rasad je stasao za sadnju kada ima 6 razvijenih listova, stablo duine 13-15 cm i debljine 6-7 mm. Kod domaih tipova duvana (orijentalni i dopunski) duina stabla iznosi oko 12 cm sa 5-6 razvijenih listova.Broj biljaka koji se upa sa jedinice povrine (1 m2) prvenstveno zavisi od tipa duvana. Kod krupnolisnih duvana upa se od 200-300, orijentalnih 450-550, a dopunskih 400-500 biljaka.

BOLESTI I TETOINE RASADA

Bez obzira to se vri dezinfekcija zemljita u leji, potrebno je sprovoditi i preventivnu zatitu rasada. Od bolesti rasada treba navesti oboljenja koja izazivaju gljivice od kojih se istiu: crna korenova trule (uzronik: Thielaviopsis basicola), uenje rasada (uzronik: Olpidium brasicae), plamenjaa (uzronik: Peronospora tabacima Adam) i topljenje rasada (uzronik: Rizoctonia solani). Zajedniko za gljivina oboljenje je da se javljaju u uslovima velike gustine rasada, prevelike vlanosti, nedovoljnog provetravanja i nepovoljnih meteorolokih uslova (kia, oblanost). Od bakterioza javlja se divlja vatra - plamac (uzronik: Pseudomonas tabaci) a od viroza velike tete nanosi bronzana nekroza (uzronik: Lycopersicum virus 3 - oznaen kao: Tomato spotted Wilt virus: TSWV). Od tetoina duvana u rasadniku mogu se navesti: trips duvana (Trips tabaci) - kao najvaniji prenosilac virusa, rovac (Gryllotalpa gryllotalpa), krtica (Talpa europea) i pu gola (Limax sp.).

PROIZVODNjA U POLjU

PLODORED I MONOKULTURA

Duvan treba obavezno da se proizvodi u plodoredu. Gajenje u monokulturi znaajno smanjuje prinos, prvenstveno zbog napada bolesti i tetoina. Meutim, u mnogim naim rejonima duvan se proizvodi u monokulturi. Ovakav nain proizvodnje uvek daje slabije rezultate u odnosu na gajenje u plodoredu. Kada se gaje u plodoredu, na isto zemljite treba da se ponovo vrati kroz 4-5 godina. Kao najpogodniji predusev za duvan smatraju se ozima strana ita, zatim jednogodinje mahunaste biljke.

Tamo gde je nuna proizvodnja duvana u monokulturi, izvodi se setva meusezonskih useva da bi se ublailo tetno delovanje monokulture. Ovo se radi na sledei nain: rano u jesen, na povrinama gde je gajen duvan, seju se smee mahunastih vrsta (grahorica, graak) i strnih ita (ovas, jeam). Ove smee se gaje do pred rasaivanje kada mogu da se kose za potrebe ishrane stoke ili se zaoravaju ako su zemljita slabije plodnosti. Ovo mora da se izvede najmanje 10-15 dana pre rasaivanja. Duvan je odlian preusev za veinu ratarskih kultura, jer posle njega zemljite ostaje nezakorovljeno i strukturno.

OBRADA ZEMLjITA

Za duvan obraivanje zemljita ima poseban znaaj. On spada u ratarske kulture sa velikim zahtevima u pogledu dubine, vremena izvoenja i kvaliteta osnovne obrade. Obrada zemljita za duvan ima veliki znaaj zato to on u toku vegetacionog perioda proizvodi veliku koliinu organske - zelene mase. Vreme osnovne obrade zemljita za duvan zavisi od preuseva. Ako on dolazi u plodoredu posle ozime ptenice ili drugih stranih useva, to je u nas najee sluaj, onda osnovna obrada treba da zapone zaoravanje strnita - odmah posle etve ita, na dubini 12-15 cm. Duboko oranje izvodi se ranije - poetkom jeseni na 30-35 cm dubine. Prema mnogim ispitivanjima pokazano je, da je najvei efekat dalo oranje

31

u septembru sa prethodnim zaoravanjem strnita ili bez zaoravanja strnita. Kasnija oranja dala su manji prinos, a najmanji kada je ono uraeno u prolee. Na dublje pooranom zemljitu, tokom jeseni i zime, nagomilava se vie vlage, korenov sistem se bolje razvija, pa se dobija vii prinos, nego na pliem oranju. Da bi se obezbedila potrebna dubina pri oranju, posebno za krupnolisne duvane, preporuuje se izvoenje podrivanja zemljita. Pored poveanja dubine obradivog sloja razvijanjem zbijenog - nepropustljivog sloja, ovom merom se popravljaju vazdune i vodne osobine zemljita. Pri podrivanju, sirovi sloj zemijta ne izbacuju se na povrinu. Ono moe da se izvodi zajedno sa oranjem (plug sa podrivaem), ili posebno, pre oranja. Izvodi se tokom leta ili poetkom jeseni, na 3-4 godine. Predsetvena priprema zemljita ima znaajnu ulogu pri gajenju duvana. Ovom obradom postie se stvaranje ravnog, dovoljno rastresitog, vlanog, toplog i aktivnog sloja zemljita, istog od korova. Pripremljeni sloj zemljita treba da je u svom donjem delu optimalno zbijen a u gornjem (povrinskom) rastresit. U predsetvenoj pripremi zemljita koristi se vie orua, a najbolji kvalitet postie se primenom setvospremaa. Predsetvena priprema zemljita vri se na dubini od 8 - 10 cm.Pored redovnih mera pripreme zemljita, za virxinijske flue-cured duvane izvodi se izrada "gredica" na kojima e se obaviti rasaivanje. Izradi gredica se pristupa na 7-14 dana pre rasaivanja. Od orua se koristi grediar koji moe formirati dve ili etiri gredice. Sadnja na gredice utie na bre i dublje ukorenjavanje biljaka, pospeuje obrazovanje adventivnih korenova, smanjuje mogunost zabarivanja, hraniva su dostupnija biljkama a poboljavaju se vodne i vazdune osobine zemljita. Ovo pozitivno utie na prinos i kvalitet duvana. Pri rasaivanju ovako izgraene gredice se manje ili vie zaravne, pa merema nege treba popravljati i odravati gredice.

RASAIVANjE

Duvan se rasauje kada se temperatura stabilizuje, odnosno, kada proe opasnost od pojave poznih prolenih mrazeva. Ovakvi temperaturni uslovi nastupaju u naoj zemlji obino krajem aprila i poetkom maja, to zavisi od podruja gajenja. Pored klimatskih uslova podruja na vreme sadnje mogu uticati sorta, stasavanje i kvalitet rasada. Maj mesec je najpovoljniji za rasaivanje. Zavisno od rejona proizvodnje, (negde se obavi poetkom, a negde krajem meseca) sadnja se izvodi tokom celog meseca maja. Svakako, da ranija sadnja u ovom periodu utie da duvan manje strada od tripsa duvana i plamenjae.Rasaivanje se izvodi mainama - sadilicama. Pri rasaivanju mainama, produktivnost je va za 4-5 puta u odnosu na runu sadnju. Mainsko rasaivanje je mogue na razliitim terenima. Najee se koriste dvoredne i etvororedne sadilice. One su snabdevene ureajima za automatsko doziranje vode tokom sadnje (zalivanje).Pod uslovom da je zemljite kvalitetno pripremljeno, rasad ujednaen, sa jednom dvorednom sadilicom, za jedan sat moe da se rasadi 3.000 - 5.000 biljaka to zavisi od gustine sadnje. Pored vee ekonominosti i produktivnosti pri mainskom rasaivanju, postie se i bolji kvalitet sadnje. Biljke se zatrpavaju na istu dubinu, a konstantnost rastojanja izmeu redova omoguava primenu maina u kasnijim fazama rada. Proizvoai koji plantano gaje duvan (Kanada, SAD) za rasaivanje koriste kombajne koji imaju sadilicu sa automatskim ureajem za zalivanje. Sadilica je dvo ili etvororedna. Ovi kombajni, pored sadilice, imaju vie prikljunih maina, kao to su kultivatori, ogrtai. Pored toga kombajn koristi ureaje za poluautomatsku bezbu, zalamanje cvasti, tretiranje protiv zaperaka, tretiranje protiv bolesti i tetoina, depozitore za ubrenje i unoenje zatitnih sredstava u zemljite. Gustina sadnje prvenstveno zavisi od tipa i sorte, a potom od kimatskih i zemljinih uslova.

Gustina rasaivanja i broj biljaka po 1 ha

Tip duvana Razmak izmeu redova i u redu

cm

Broj biljaka po l ha

Berlej 80 x 45-55 23.000- 27.000

Virxinija 80-110 x 50 18.000-25.000

Orijentalni 40-45 x 156 140.000-160.000

Dopunski 50-55 x 25-30 60.000-80.000

32

Prema podacima iz tabele konstatuje se poveanje prinosa s poveanjem broja biljaka po hektaru. Meutim, razlike u prinosu nisu velike, posebno ako se zna da vei broj biljaka po hektaru poveava trokove proizvodnje.

Uticaj gustine useva na prinos duvana

Tip duvana Broj biljaka po ha Ostvaren prinos kg/ha

I II I II

Berlej 23.000 26.300 3.070 3.300

Virxinija 18.200 22.100 2.290 2.400

Orijentalni 148.000 167.000 1.690 1.870

Dopunski 70.000 80.000 1.080 1.120

Prema nekim podacima iz USA za virxinijske flue-cured duvane preporuuje se razmak izmeu redova od 107-122 cm a biljaka u redu od 46-61 cm, gde gustina useva iznosi od 15.000-20.000 biljaka po 1 ha. Prema amerikim iskustvima gustina berleja od 25.000 biljaka po hektaru, e dati visoke prinose. Pored toga, smatra se da gustina od 30.000 biljaka po hektaru moe dati visoke prinose u sezoni sa povoljnim vremenskim prilikama za gajenje duvana.

NEGA DUVANA

Nega rasaenog duvana obuhvata vie agrotehnikih mera od kojih su neke zajednike sa merama za druge okopavine (meuredna kultivacija, zatita od korova, bolesti i tetoina, navodnjavanje) i specifine mere nege kao to su: zalamanje cvasti i zakidanje zaperaka.

KULTIVIRANjE

Meuredna kultivacija ili praenje je osnovna mera nege kojom se povrinski sloj zemljita odrava u rastresitom stanju a korovske vrste suzbijaju. Ova mera izvodi se vie puta, (2-3 puta). Prva meuredna kultivacija vri se posle ukorenjavanja mladih biljaka, odnosno 10-15 dana od sadnje. U proizvodnji krupnolisnih duvana (virxinija) pored meuredne kultivacije izvodi se i ogrtanje biljaka-ogrtaima.

SUZBIJANjE KOROVA

Meuredna kultivacija kao mera nege nije dovolja u borbi sa korovima pa je za uspeno gajenje potrebno koristi i herbicide. Ovo znai, da je uspena borba protiv korova mogua samo u kombinaciji sa agrotehnikim merama, a tu dolaze osnovna obrada zemljita i priprema zemljita za sadnju. Suzbijanje korova u duvanu izvodi se pre rasaivanja i to: inkorporacijom i prskanjem zemljita. Inkorporacija je postupak unoenja haerbicida u zemljita do dubine 5-7 cm, izvodi se neposredno posle tretiranja povrine zemljita. Na ovaj nain poveava se efikasnost herbicida. Primena herbicida putem inkorporacije jednako je efikasna kako u suvoj tako i u vlanoj godini. Najee korovske vrste u duvanu su: poponac (Convolvulus arvensis), pomonica (Cirsium arvense), poljski rastavi (Eljuisetum arvense), muharika (Digitalis sp., Setaria sp.), pirevina (Agropirum repens) i druge. Za suzbijanje korova u duvanu postoji vie selektivnih herbicida koji suzbijaju pojedine grupe korovskih vrsta. Od herbicida koji se mogu koristiti za suzbijanje korova mogu se istai: Devrinol NjP-50, Devrinol 45-F, Galex/R 500-EC, Bonalan-EC, Patoran/R/50 i drugi.

33

NAVODNjAVANjE

Voda je bitna za razvoj biljaka, pa prema tome i za duvan, posebno virxiniju i berlej. Nedosatatak vlage, naroito u periodu od sadnje do poetka cvetanja smanjuje prinos i kvalitet.

Koristi od navodnjavanja krupnolisnih duvana su:

- u toku proizvodnje u polju, duvan se bolje razvija (smanjuje se izbijanje zaperaka, podgorevanje, ubrzava zrenje, lake se sui, bolje koriste hraniva itd.).

- utie na broj i veliinu listova a time i na prinos koji se poveava (zavisno od drugih faktora) za 10-20%, poboljanje fizikih i hemijskih osobina osuenog lia-kvalitet, poveanje prinosa i kvaliteet utice na vrednost proizvodnje koja se u proseku poveava za oko 30%.

Broj navodnjavanja, vreme i koliina vode znaajni su za ostvarivanje viih prinosa i kvaliteta. Naa a i inostrana iskustva ukazuju da se duvan uglavnom navodnjava do faze cvetanja i poetka berbe. Tokom berbe ono se izvodi samo u sluaju velikih i dugotrajnih sua. Praktino, nema jedinstvenog naina odreivanja vremena i broja navodnjavanja. Meutim, postoje neki kriterijumi koji mogu uticati na broj, vreme i koliinu unete vode.

Od sadnje do poetka cvetanja u proseku proe 60-65 dana. Smatra se da krupnolisnim duvanima treba nedeljno oko 25 mm vode, pa koliina vode u jednom navodnjavanju treba da iznosi 25-35 mm. Ova vrednost odnosi se na prosene uslove tokom proizvodnje. Veoma je znaajno zalivanje neposredno posle sadnje (primanje, ukorenjavanje). Broj zalivanja i koliina vode zavise pre svega od meteorolokih prilika u godini proizvodnje.Navodnjavanje ima vei uinak nou (danju je via temperatura, isparavanje). Na lakim zemljitima treba ee navodnjavati sa manjim koliinama vode, a teim obratno. Brzina upijanja vode vea je na lakim, nego na teim zemljitima, pa saglasno tome, treba prilagoditi trajanje zalivanja. Na brzinu upijanja pored tipa zemljita utie i koliina vode u njemu. Naime, u proizvodnji duvana, najznaajnija je voda koja se ne moe ocediti, a pristupana je biljkama (naziva se pristupana voda). Posebno je znaajna do dubine 20-30 cm jer je u to