1

13

K O N G R E S

2010

DGKS 13. KONGRES 2010.

ZZBBOORRNNIIKK RRAADDOOVVAA

nik

DRUTVO GRAEVINSKIH KONSTRUKTERA SRBIJE

ZLATIBOR - IGOTA 22-24. SEPTEMBAR

U SARADNJI SA:

GRAEVINSKIM FAKULTETOM UNIVERZITETA U BEOGRADU

INENJERSKOM KOMOROM SRBIJE MINISTARSTVOM ZA NAUKU I TEHNOLOKI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

CIP - , 69(082) 624(082) . (13 ; 2008 ; ) Zbornik radova / DGKS Drutvo graevinskih konstruktera Srbije, 13 kongres, Zlatibor, 22-24. septembar, 2010. ; [urednici Dejan Baji, Sneana Marinkovi]. - Beograd : Drutvo graevinskih konstruktera Srbije, 2010 (Beograd : Grafiki centar). - 520 str. : ilustr. ; 25 cm Radovi na srp. i engl. jeziku. - Tira 350. - Napomene uz tekst. - Bibliografija uz veinu radova. - Summaries; Rezimei. ISBN 978-86-85073-09-0 a) - COBISS.SR-ID 177975052 Izdava: Drutvo graevinskih konstruktera Srbije Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 73/I Urednici: prof. dr Dejan Baji v.prof. dr Sneana Marinkovi Tehnika priprema: Saka - Stoja Todorovi Priprema za tampu: Duan ivkovi tampa: DC Grafiki centar Tira: 350 primeraka Beograd, septembar 2010.

ORGANIZACIONI ODBOR PREDSEDNITVO JDGK prof. dr Dejan BAJI, dipl.in.gra., predsednik Svetislav SIMOVI, dipl.in.gra., potpredsednik prof. dr Sneana Marinkovi, dipl.in.gra., sekretar prof. dr Mirko AI, dipl.in.gra. prof. dr Duan NAJDANOVI, dipl.in.gra. prof. dr ore VUKSANOVI, dipl.in.gra. prof. dr Dragoslav STOJI, dipl.in.gra. prof. dr Radomir FOLI, dipl.in.gra. prof. dr ore LAINOVI, dipl.in.gra. dr Zoran FLORI, dipl.in.gra. prof. dr Aleksandar RISTOVSKI, dipl.in.gra. Zoran FILIPOVI, dipl.in.gra. Branko KNEEVI, dipl.in.gra. Slobodan CVETKOVI, dipl.in.gra. Slobodan MITROVI, dipl.in.gra. doc. dr Bratislav STIPANI, dipl.in.gra. ore PAVKOV, dipl.in.gra. LANOVI ORGANIZACIONOG ODBORA IZVAN PREDSEDNITVA mr Slobodan GRKOVI, dipl.in. gra., Gojko GRBI, dipl.in.gra., Miroslav MIHAJLOVI, dipl.in.gra. NAUNO-STRUNI ODBOR prof. dr Mirko Ai, dipl.in.gra. prof. dr Aleksandar Pakvor, dipl.in.gra. prof. dr Radomir Foli, dipl.in.gra. prof. dr ivojin Praevi, dipl.in.gra. prof. dr ore Vuksanovi, dipl.in.gra. prof. dr Dejan Baji, dipl.in.gra. prof. dr Sneana Marinkovi, dipl.in.gra. prof. dr Dragoslav Stoji, dipl.in.gra. prof. dr Dragan Buevac, dipl.in.gra. prof. dr Ljubomir Vlaji, dipl.in.gra. prof. dr Duan Najdanovi, dipl.in.gra. prof. dr ore Lainovi, dipl.in.gra. prof. dr Milo Lazovi, dipl.in.gra.

SIMPOZIJUM JE ORGANIZOVAN U SARADNJI SA:

GRAEVINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU, Beograd INENJERSKOM KOMOROM SRBIJE, Beograd

MINISTARSTVOM ZA NAUKU REPUBLIKE SRBIJE

SPONZORI SIMPOZIJUMA:

ZZLLAATTNNII DENEZA M INENJERING, Beograd

MAINOPROJEKT KOPRING, Beograd

SSRREEBBRRNNII EURO GARDI GROUP, Novi Sad

FOCUS COMPUTERS, Beograd

HUPRO, Novi Beograd

ALPINE, Beograd

GRADING, Parain

BBRROONNZZAANNII IRBEGOVI Grupa - G.M.T. doo, Beograd PIRAMIDA, Sremska Mitrovica

SIKA, Novi Sad

STRABAG, Beograd

GEMAX, Beograd

ADING d.o.o., Novi Beograd

MAPEI, Beograd

SADRAJ PRIZNANJA

1 PRIZNANJE ZA IVOTNO DELO U GRAEVINSKOM KONSTRUKTERSTVU DANILU DRAGOJEVIU, DIPL.IN.

3

2 PRIZNANJE ZA IVOTNO DELO U GRAEVINSKOM KONSTRUKTERSTVU VUKANU NJAGULJU, DIPL.IN.

7

3 erif Dunica, Branislav ivoti, Aleksandar Bojovi NOVI TORANJ NA AVALI. KONSTRUKCIJA TORNJA

13

4 Goran Milovanovi, Zoran Mikovi SPECIFINOSTI IZVOENJA OBNOVE TV TORNJA "AVALA"

25

5 Sneana Maovi PRERASPODELA UTICAJA KOD NAKNADNO KONTINUIRANIH SPREGNUTIH ARMIRANOBETONSKIH NOSAA TOKOM VREMENA

35

6 Zoran Bruji PRORAUN VITKIH DVOOSNO SAVIJANIH AB STUBOVA

45

UVODNA IZLAGANJA

7 Mihaela Zamolo GRAEVNI MATERIJALI - PROIZVODI

57

8 Milenko Prulj INTEGRALNI BETONSKI MOSTOVI

63

9 Aleksandar Bojovi, Vukan Njagulj IDEJNI PROJEKT ELEZNIKO-DRUMSKOG MOSTA PREKO DUNAVA U NOVOM SADU

87

SAOPTENJA

10 Duko Bobera, Goran Tadi, Zoran Lukovi PROJEKAT ELINE KONSTRUKCIJE POKRETNOG DRUMSKOG MOSTA PREKO PORT MILENE U ULCINJU

101

11 Duko Bobera PROJEKTOVANJE POKRETNOG MOSTA PORT MILENA

107

12 Petar Spasi, Igor Stefanovi GLAVNI PROJEKAT ARMIRANO BETONSKIH MOSTOVA NA KM. 94+772,00 AUTOPUTA E-80 NI - DIMITROVGRAD

113

13 Nada Jovovi, Aleksandra Janjanin, Slobodan Matovi MOSTOVI NA OBILAZNICI DIMITROVGRADA NA KM. 99+631,31 AUTOPUTA E-80 NI-DIMITROVGRAD

119

14 arko Vulovi, Marija Milovanovi MOSTOVI NA OBILAZNICI DIMITROVGRADA NA KM. 96+485 AUTOPUTA E-80 NI-DIMITROVGRAD

125

15 ore Ili, Aleksandra Janjanin, Slobodan Matovi MOSTOVI PREKO ELEZNIKE PRUGE NA KM. 922+796 AUTOPUTA E-75 NI-GRANICA BJRM

131

16 Dragan Majkic SAS BAY MOST, SAN FRANCISCO, UREAJI ZA MONTAU MOSTA

137

17 Dragan Majkic MONTAZA SLIMS MOSTA, YUKON, KANADA

145

18 eljko Liina, Zoran Lukovi, Dragomir Luki PROJEKAT DRUMSKOG MOSTA PREKO REKE TAMI U SENJU NA MAGISTRALNOM PUTU M-7.1 SEANJ-VRAC

151

19 Kosta Antovski, Sao Bardakoski, Goce Dimeski i Kosta Kokov IZGRADNJA ELINOG MOSTA PREKO REKE SAVE KOD SREMSKE RAE

157

20 Sra Aleksi, Milivoje Roga IDEJNO RJEENJE DRUMSKOG MOSTA NA UKRTANJU SA PRUGOM SURT - BENGHAZI U LIBIJI

163

21 Emir Maslak, Enis Sadovi PREDLOZI ZA REKONSTRUKCIJU MOSTA PREKO REKE IBAR NA PUTU RUDARE-ZVEAN

169

22 Goran Tadi PROJEKTI REHABILITACIJE MOSTOVA PREKO LIMA U PRIBOJU, PREKO ZAPADNE MORAVE I U STALAU

175

23 Boro Zdjelar POKRIVENI USEK - PRIMENA D IZGRADNJE TUNEL ,,KLANICE N UTPUTU -661 GRADIKA - B. LU

181

24 Sra Aleksi, Duko Lui, Biljana epanovi, Milivoje Roga GRANINA NOSIVOST TANKOZIDNIH I NOSAA EXPERIMENTALNO ISTRAIVANJE

187

25 Slobodan Rankovi, Radomir Foli EKSPERIMENTALNO ISTRAIVANJE EFEKTA OJAANJA AB GREDA PRIMENOM DODATNE GFRP ARMATURE

193

26 Nenad Markovi, Biljana Dereti-Stojanovi, Svetlana Kosti ANALIZA I POREENJE NACIONALNIH ANEKSA POJEDINIH ZEMALJA ZA EVROKOD 4 EN 1994-1-1

199

27 Aleksandar Ristovski, Marina Mijalkovi EFEKTIVNA DUINA IZDVOJENIH ARMIRANO BETONSKIH STUBOVA PREMA STANDARDU EC 2

205

28 Zoran Bruji OPTIMALNO DIMENZIONISANJE JEDNOOSNO SAVIJANIH PRAVOUGAONIH AB PRESEKA PREMA EVROKODU 2

211

29 Branislav B.Pavievi, Irfan Tahirovi UPOREDNA ANALIZA NOSIVOSTI TRNOVA PO JUS-U I EVROKODU 5 (EC 5)

217

30 Branislav B. Pavievi, Veljko B. Vasiljevi EN 1995 - OSNOVE PRORAUNA DRVENIH KONSTRUKCIJA

223

31 Sran Ranelovi, Milan Spremi, Marko Pavlovi, Zlatko Markovi NOSIVOSTI POLUKRUTIH VEZA U SPREGNUTIM KONSTRUKCIJAMA OD ELIKA I BETONA

231

32 Dragica Jevti, Dimitrije Zaki, Aleksandar Savi PRAKTINI PROBLEMI KOD PRIMENE KARBONSKIH TRAKA

237

33 Radomir Foli, Damir Zenunovi TEKSTILOM ARMIRANI BETON - MATERIJALI, PONAANJE I OSNOVE PROJEKTOVANJA

243

34 Damir Zenunovi, Radomir Foli TEKSTILOM ARMIRANI BETON - PRIMERI PRIMENE U KONSTRUKCIJAMA

253

35 Gordana Toplii-uri, Zoran Grdi, Nenad Risti, Iva Despotovi UTICAJ RAZLIITIH VRSTA KUPNOG AGREGATA NA OTPORNOST BETONA NA HABANJE BRUENJEM

263

36 Vladimir Gocevski EFFECTS OF ALKALI-AGGREGATE REACTION IN CONCRETE ON LONG TERM PRESTRESSING LOSSES

269

37 Slavoljub Toi, Hranislav Koovi, Vladeta Matovi, Nenad Todi, Radovan Tokovi PROJEKAT MONTAE ZATITNE KONSTRUKCIJE NAD LOKALITETOM LEPENSKI VIR

275

38 Hranislav Koovi, Nenad Todi, Radislav Bali, Vladeta Matovi, Radovan Tokovi RADIONIKA IZRADA I MONTAA ZATITNE KONSTRUKCIJE NAD LOKALITETOM LEPENSKI VIR

281

39 Radovan Tokovi, Nikola Muravljov, Vladeta Matovi GLAVNI PROJEKAT ELINE KROVNE KONSTRUKCIJE STADIONA U FRANCEVILLE-U

287

40 Hranislav Koovi, Nenad Todi, Milo Karakli, Vladeta Matovi, Radovan Tokovi, Radomir Milievi RADIONIKA DOKUMENTACIJA I IZRADA ELINE KROVNE KONSTRUKCIJE STADIONA U FRANSVILU

293

41 Ivan Ignjatovi, Selimir Lelovi, Dejan Baji PROJEKTOVANJE I GRAENJE KONSTRUKCIJE HOTELA CENTAR U NOVOM SADU

299

42 ore Martinovi QATAR PETROLEUM / TD OPERATIVNI I KONTROLNI CENTAR ZA NAFTU I GAS U QATARU/DOHI

305

43 , "TOP DOWN" ,

311

44 Boris Gligi, Jelena Vraevi, Nenad Fric TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA LAKIH ELINIH REETKASTIH KROVNIH NOSAA VELIKOG RASPONA

317

45 Vladan Kuzmanovi, Ljubodrag Savi i Bojan Milovanovi PREGRADA JELEZOVAC - STEPENASTI PRELIV SA ODBOJNOM GREDOM

323

46 ikica Teki, Saa orevi, Neboja Adi KROVNA DRVENA KONSTRUKCIJA VINARIJE U PODOSTROGU U CRNOJ GORI

329

47 Ratko Veerinovi, Ivan Tlainac, Slavoljub Toi, Hranislav Koovi MONTAA IARA NA KOPAONIKU I ZLATIBORU

335

48 Vicko Letica, Borko Tucovi KONCEPCIJA, PRORAUN I IZVOENJE VODOZAHVATA NA IZVORITU BOLJE SESTRE, R.V. CRNA GORA

341

49 Vicko Letica, Vladislav Skoko, Mirjana Milojkovi PRIKAZ TEHNIKOG REENJA I PRORAUNA HIDROELEKTRANE TAQ-TAQ U IRAKU

347

50 Vicko Letica DOPUNSKI OSLONCI ZA NOVI GENERATOR NA HE BAJINA BATA

353

51 Zoran Popovi, Mihailo Jokanovi UTVRIVANJE STANJA SIDARA U AB KONSTRUKCIJI HE PIVA KAO OSNOV ZA PROCENU RIZIKA OTKAZA

359

52 Branko avija, Mira Petronijevi, Marija Nefovska-Danilovi MODALNA ANALIZA RAMOVSKIH KONSTRUKCIJA PRIMENOM METODE SPEKTRALNIH ELEMENATA

365

53 Enis Sadovi, Edin Zeirovi UTICAJ KOROZIJE ELIKA NA ODREIVANJE DILATACIJA PREDNAPREGNUTOG NOSAA

373

54 Zoran Petraskovi, Vladimir Gocevski ZIDANE KONSTRUKCIJE I POSEBNI UREAJI ZA POVEANJE OTPORNOSTI ISTIH U SEIZMIKIM USLOVIMA

379

55 Z. Petrakovi, D. umarac NISKOCIKLINI ZAMOR ELEMENATA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA

385

56 Z. Petrakovi KATASTROFALNI ZEMLJOTRES ILE-2010

391

57 Predrag Petronijevi, Nenad Ivanievi, Dragan Arizanovi PRIMENA RAUNARSKOG PROGRAMA CESAD PRI IZBORU GRAEVINSKIH MAINA

397

58 Martin Bogner, Martina Bala PROCENA USLUGA U IZGRADNJI

403

59 Biserka Dimiskovska MEDICINSKI OTPAD U KRATOVU

409

60 Slobodan Grkovi, Danijel Kukaras, Milan Romani, Aleksandar Landovi DIJAGNOSTIKA STANJA JEDNOG BETONSKOG MOSTA

415

61 Slavica Vueti-Abinun, Petar Spasi GLAVNI PROJEKTI SANACIJE MOSTOVA NA PUTU M8, DEONICA: ALJINOVII - SJENICA - NOVI PAZAR

421

62 Duan Isakov, arko Vulovi SANACIJA POSTOJEIH MOSTOVA SA OSVRTOM NA REAVANJE PROBLEMA DILATACIJA

427

63 Ljubomir Vlaji, Aleksandar Landovi ANALIZA MOGUNOSTI OJAAVANJA ARMIRANO-BETONSKIH STUBOVA SPREZANJEM SA ELINIM CEVIMA

433

64 Miroslav Beevi, Milan Gaji, Boko Avdulaj SANACIJA I REKONSTRUKCIJA NOSEE KONSTRUKCIJE ZA UGRADNJU NOVOG EKSTRAKORA

439

65 Miroslav Beevi, Ljubomir Vlaji SANACIJA, ADAPTACIJA I DOGRADNJA OBJEKTA U NEMANJINOJ ULICI BR. 9 U BEOGRADU

445

66 Dragica Jevti, Dimitrije Zaki, Aleksandar Savi PRIMERI PRIMENE KARBONSKIH TRAKA ZA SANACIJU I OJAANJE KONSTRUKCIJA

453

67 Boko Stevanovi, Ivan Gliovi MOGUNOSTI PRIMENE KARBONSKIH TRAKA ZA OJAANJE I SANACIJU DRVENIH KONSTRUKCIJA

461

68 Milo Lazovi, Biljana Cani IZGRADNJA OBJEKTA VIEETANE PODZEMNO NADZEMNE GARAE U BEOGRADU METODOM "TOP DOWN"

467

69 Marko Radii, Marija Nefovska Danilovi, Mira Petronijevi DINAMIKA KRUTOST PRAVOUGAONOG TEMELJA

473

70 Vera Vujovi OPTIMIZACIJA TRAJNOSTI KONSTRUKCIJA

479

71 Ismar Imamovi, Esad Mei NELINEARNO MODELIRANJE VEZA SA EONOM PLOOM

485

72 Marina Rakoevi, Tomislav ii, Vanja Buri, Ivan Mrdak TEHNOLOGIJA IZVOENJA KONSTRUKCIJE PODZEMNOG DIJELA KOMPLEKSA ATLAS CAPITAL CENTER

491

73 Marina Rakoevi, Tomislav ii, Vanja Buri, Ivan Mrdak TEHNOLOGIJA IZVOENJA KONSTRUKCIJE NADZEMNOG DIJELA KOMPLEKSA ACC

497

74 Marijana Lazarevska, Zlatko Zafirovski, Slobodan Ognjenovi OPTIMALNI IZBOR GRAEVINSKIH MAINA ZA GRADNJU BRANA

503

75 Zlatko Zafirovski, Slobodan Ognjenovic, Marijana Lazarevska NUMERIKI MODELI ZA ANALIZU PONAANJA KOLOSEKA POD OPTEREENJEM VOZILA

509

76 Meri Cvetkovska, Todorka Samardzioska, Cvetanka Filipova INFLUENCE OF BUILDING ENVELOPE ON ENERGY EFFICIENCY

515

2

DOBITNICI PRIZNANJA DGKSZA IVOTNO DELO

U GRAEVINSKOM KONSTRUKTERSTVUU 2010. GODINI

2

3

PRIZNANJE ZA IVOTNO DELO U GRAEVINSKOM KONSTRUKTERSTVU DANILU DRAGOJEVIU, DIPL.IN.

Danilo Dragojevi, diplomirani inenjer grae-vinarstva, je nesumnjivo jedan od naih najistaknutijih konstruktera u oblasti elinih konstrkcija, pre svega elinih mostova, visokih antenskih stubova, hala i drugih objekata. Projektovao je i uestvovao na izvodjenju izuzetnih mostovskih konstrukcija, velikih raspona, na sanacijama oteenih mostova, kao i u nadzoru nad velikim brojem objekata. Pokazao je svoju vrednost na samostalno izradjenim znaajnim projektima mostova, primenjujui svoje znanje i iskustvo. Ime Danila Dragojevia ostaje upameno u irokoj gradjevinskoj struci i zaslueno mu se dodeljuje priznanje - povelja za ivotno delo u gradjevinskom konstrukterstvu.

Danilo Dragojevi je rodjen 29.10.1933. godine u Beogradu. Osnovnu kolu i gimnaziju

zavrio je u Beogradu 1952. godine, kada se upisao na Gradjevinski fakultet Tehnike Velike kole. Diplomirao je 1959. godine na konstruktivnom odseku. Nakon diplomiranja opredelio se za profesionalno bavljenje strukom, pre svega privuen gradjevinskim konstrukterstvom u oblasti elinih konstrukcija. Ispunjenje ove elje uticalo je da se prvo zaposli u mostovskoj radionici Industrije "GOA" u Smederevskoj Palanci 1959. godine. Aktivnim ueem u realizaciji projekta eleznikih mostova za Indiju i Burmu, kao i drugog polja Panevakog mosta, upotpunio je svoja znanaj u oblasi zavarivanja, tehnologije izrade konstrukcija i kontrole izvrenja radova. 1961. godine prelazi u Beograd i zapoljava se u Direkciji za izgradnju mostova, sada "MOSTPROJEKT", gde je aktivni uesnik do dananjeg dana u svojstvu od inenjera pripravnika do savetnika. Struni ispit poloio je 1962. godine pred Komisijom Ministarstva za industriju.

4U svojoj strunoj profesionalnoj karijeri Danilo Dragojevi je radio kao odgovorni projektant za izradu novih objekata, sanaciji izvedenih objekata, odgovorni nadzorni organ na izgradnji novih objekata, sanacijama i rekonstrukcijama izvedenih objekata i kao vrilac tehnike kontrole tehnike dokumentacije za znaajnije objekte navedenehronolokim redom prema svojim specifinostima:

A. Projektovanje - 1962.-1964.godine kao projektant-saradnik na razradi radionike dokumentacije mosta

Gazela -1964.godine Odgovorni projektant bunkerskog trakta i zgrade prionice u

Obilievu-Trepa -1964.-1965.godine Odgovorni projektant armirano betonskih mostova preko reke Vrle

u Surdulici i Vladiinom Hanu, preko reke Skrape kod Kosjeria -1964.godine odgovorni projektant elinog antenskog stuba sistema Jarbol

N=200m u Subotici -1968.godine Odgovorni projektant pasaa u sklopu vora Autokomanda,

peakog platoa u sklopu Mostarske petlje, dva peaka prelaza preko auto puta kod Guevske i Gornjake ulice

-1971.-1974.godine Odgovorni projektant nizvodnog mosta preko reke Save u produetku Brankove ulice 81.5+261.0+81.5

-1971.-1976.godine Odgovorni projektant dogradnje antenskih stubova sistema Jarbol N=100m, na Jastrebcu, otu, Tupinici, Kopaoniku, Ovaru, Bjelasici i Lovenu.

-1981.godine Odgovorni projektant hale 40h40 u Simievu za pogon Goa iz Smederevske Palanke

-1986-1990.godine Odgovorni projektant rekonstrukcije elinih mostova L=60m preko Zapadne Morave, June Morave

-1989.-1991.godine Odgovorni projektant mosta preko reke Save u Ostrunici na obilaznici auto puta E-75 oko Beograda l=99+198+99+2h88m*

-1980.-1988.godine Odgovorni projektant vie antenskih radio stubova sistema Jarbol visine N=180m , u Podgorici N=136m, Pritina N=100m, Niki, Ni i Zveka

-1984.godine Rekonstrukcija mosta preko reke Save u Beogradu-luk sa zategom za prevoenje tramvaja preko reke Save

-1996.godine Odgovorni projektant vienamenskog mosta preko reke Save kod TENT-a za prelaz regionalnog puta i toplodalekovoda Obrenovac-Beograd

-2000.godine Generalni projekat Metro mosta preko reke Save u Beogradu -2008. i 2009.godine Generalne projekte preko reke Dunav za prelaz SMP i UNP-Zemun-

Bora i Ada Huja.

5B.Sanacije -1982.-1986.godine Sanacija dimnjaka N=280m za TENT-B, sanacija nosaa kotla u

TENT-B II, sanacija bunkerskog trakta u TENT-B I, sanacija krovne konstrukcije i kranskih staza usled havarije Bloka VI u TENT-A

-1999.-2001.godine Sanacija oteenih mostova tokom bonbardovanja-most preko Zapadne Morave kod Kruevca, preko reke Dunava u Smederevu

-2005.godine Sanacija mosta u Dominikanskoj republici-tehnologija i realizacija zamene kablova lananice

-2005.godine Sanacija bunkerskog trakta u TENT-A C. Nadzor na izvoenju objekata - 1962.-1964.godine Nadzorni organ na izgradnji Panevakog mosta -1968.-1970.godine Odgovorni nadzorni organ na izradnji mosta preko reke Save

Gazela -1974.-1978.godine Odgovorni nadzorni organ na izgradnji nizvodne konstrukcije mosta

preko reke Save u produetku Brankove ulice -1974.-1981.godine Odgovorni nadzorni organ na izgradnji eline konstrukcije

eleznikog mosta preko reke Save u Beogradu -1986.godine Odgovorni nadzorni organ na izgradnji hangara u Libiji -1991.-1998.godine odgovorni nadzorni organ na izgradnji mosta preko reke Save kod

Ostrunice za prelaz obilaznice auto puta E-75 oko Beograda -1999.-2001.godine Koordinator rukovoenja radova mostova u obnovi: -most preko Zapadne Morave-Jasika -most preko Dunava u Smederevu -most preko Dunava u Novom Sadu Duga i dvonamenski most

MD na mesto poruenog eeljevog mosta -2003.-2004.godine Koordinator rukovoenja obnove mosta preko reke Save na

obilaznici E-75 oko Beograda D. Posebne strune aktivnosti -1995.-2003.godine Drao je nastavu iz predmeta elini mostovi na katedri za

materijale i konsturkcije Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

-1980.-1990.godine Savezni zavod za standardizaciju kao obraiva predloga novih standarda i kao lan komisije za usvajanje pravilnika i standarda iz oblasti optereenja i materijala

-1974.-2008.godine Aktivno uee sa prikazima radova na kongresima konstruktera

6 E. Priznanja -1972.godine Oreden rada sa srebnim vencem za angaovanje na izgradnji mosta

Gazela -1998. i 2008.godine Priznanje Drutva konstruktera za najuspenije konstruktivno

ostvarenje -2008.-2010.godine lan komisije za mostove u koridoru X Ministarstva za

infrastrukturu

Uee in. Dragojevia u praktino svim veim projektima elinih konstrukcija, bilo u smislu odgovornog projektanta, nadzora ili vrioca tenike kontrole, njegovo bogato iskustvo u izvoenju radova na elinim konstrukcijama, projektovanje mosta preko Save u Brankovoj ulici, mosta preko reke Save u Ostrunici na obilaznici auto puta E-75 oko Beograda, kao i ostalih objekata, dovoljan je dokaz da zasluuje najvee priznanje u oblasti graevinskog konstrukterstva -povelju za ivotno delo.

7

PRIZNANJE ZA IVOTNO DELO U GRAEVINSKOM KONSTRUKTERSTVU VUKANU NJAGULJU, DIPL.IN.

Vukan Njagulj, diplomirani inenjer gradjevinarstva,

je nesumnjivo jedan od naih najistaknutijih konstruktera pre svega u oblasti betonskih mostova. Zapoinjui svoj rad kao mlad inenjer na znaajnim objektima velikih raspona, ostao je u struci do dananjeg dana i projektovao je i uestvovao na izvodjenju izuzetnih mostovskih konstrukcija. Radei u periodu velikog graevinskog zamaha pokazao je svoju vrednost kako na samostalno izradjenim projektima tako i na projektima usavravanja tehnologije izvodjenja. Ime Vukana Njagulja ostaje upameno ne samo u "Mostogradnji", u kojoj je proveo ceo radni vek, ve i u irokoj gradjevinskoj struci.

Vukan Njagulj je rodjen 1940. godine u Panevu, a na Gradjevinskom fakultetu u Beogradu

je diplomirao poetkom 1964. godine. Tokom studija bio je najbolji student generacije, a 1963. godine je dobio i nagradu Univerziteta u Beogradu kao najbolji student Graevinskog fakulteta. Diplomirao je marta 1964. godine kod profesora Milana Djuria i profesora Hristivoja Eria. Po odsluenju vojnog roka poetkom 1965. godine zaposlio se u G.P. "Mostogradnja" gde je i danas u redovnom radnom odnosu.

G.P. Mostogradnja je od osnivanja imala u svom sastavu Projektni biro koji se prevashodno bavio projektovanjem tehnolokih konstrukcija za potrebe Preduzea, sanacija u ratu oteenih mostova i samo povremeno novih graevinskih objekata. Dolaskom inenjera Ilije Stojadinovia i Dimitrija ertia, 1963. godine, poinje formiranje dela Projektnog biroa koji se bavi projektovanjem investicionih objekata ali i tehnolokih postupaka koji su u to vreme predstavljali sam vrh svetskog graevinarstva u oblasti izgradnje mostova. Ti postupci su

8razvijani u samom preduzeu, u saradnji sa nizom iskusnih izvodjaa radova koji su imali iza sebe niz izvedenih izuzetno komplikovanih objekata kao to su elezniki most kod Ostrunice, Brankov most, most preko Tise kod Titela, Panevaki most i iznad svega eeljov most preko Dunava u Novom Sadu.

Vukan Njagulj je, uz druge mlade inenjere, imao privilegiju da od samog poetka rada bude ukljuen kako u projektovanje tako i u izgradnju tih objekata. Ve u prvim godinama staa radio je sa in. Vujiiem projekat stubova i temelja kabl-krana za potrebe izgradnje brane Djerdap, sa in. ertiem proraun nadvienja mosta preko reke Neretve kod Rogotina i projekat mosta preko Pive kod epan polja koji su graeni konzolnim postupkom i sa in. Stojadinoviem projekat mosta Kopno ostrvo Pag, lunog mosta raspona 192,0m. Na izgradnji tih objekata je bio i po vie meseci direktno ukljuen u radove.

U sledeem periodu, pored niza projekata u to vreme manjih objekata, radi sa in. ertiem u timu u koji je bio ukljuen i "Mostprojekt" na projektu niza mostova u trianglu na uu reke Une u Savu kod Jasenovca i projektu donjeg stroja i inundacionih konstrukcija mosta preko Dunava kod Kovina i sa in. Stojadinoviem na projektu donjeg stroja drumskog mosta preko jezera Mratinje, sa stubovima visine oko 100,0m i projektu donjeg stroja mosta preko Save kod apca.

Mostogradnja je 1974. godine dobila posao na izgradnji tri mosta u Iraku od kojih su dva bila ponudjena sa kontraprojektima koji su u to vreme, kao primarni interes Investitora, znai drave, i kod nas bili dozvoljeni na svim tenderima za javne radove. Projekte za ta dva mosta, preko velikih kanala Hila i Garaf, Vukan Njagulj je radio ve praktino samostalno. Godinu dana kasnije Mostogradnja je na isti nain dobila na licitaciji i izgradnju mosta preko reke Tigar kod Namanije u Iraku duine preko 600m, kod kojeg se jedan raspon mosta otvara rotacijom navie za prolaz brodova sa visokim teretom. Aktivno je uestvovao i u reavanju tehnolokih i tehnikih problema tokom izgradnje tih mostova.

Krajem 1975. godine Mostogradnja je na medjunarodnoj licitaciji po autorskom reenju in. Ilije Stojadinovia dobila posao na izradi projekta i izgradnji mosta Kopno ostrvo Sveti Marko ostrvo Krk. Deo mosta od Kopna do ostrva Sveti Marko, sa lukom istog raspona 390,0m i danas je najvei pravi betonski luk na svetu betonski luk veeg raspona u Kini je izgraen uz pomo mone eline skele koja je ugraena u konstrukciju kao statiki funkcionalni deo konstrukcije. Pri izradi projekta i kasnije tokom radova na mostu in. Njagulj je bio prvi saradnik in. Stojadinovia. Rad na izradi ovog projekta je bio izuzetno kompleksan kako zbog izuzetno velikih uticaja u konstrukciji koji su zbog toga morali da budu tretirani konstruktivno krajnje korektno, tako i zbog toga to su svi tehnoloki detalji, zbog veoma zahtevne tehnologije, morali biti obradjeni na odgovarajuem nivou. Projekat je u celini uradjen u Projektnom birou Mostogradnje. Izrada projekta je, praktino paralelno sa pripremnim radovima, poela u novembru 1975. godine a most je puten u saobraaj jula 1980. godine.

1978. godine Vukan Njagulj je bio rukovodilac dela projektantskog tima koji je u veoma kratkom roku izradio gradjevinski deo projekta novog stadiona u Kosovskoj Mitrovici. Konsultant je bio profesor Ivkovi. Na toj vrsti radova Vukan Njagulj je radio i kasnije - 1986. godine, kada je bio konsultant Energoprojekta za izradu programa za ispitivanje veoma nesimetrinih predhodno napregnutih tribinskih nosaa za dva nivoa sedita raspona 33,0m za stadion u Kuala Lumpuru i tribine fudbalskog stadiona u Nikiu 1996. godine.

9U to vreme je sa in. elaliem radio na projektu Loionikog mosta u Uicu, uradio projekte 4 mosta u trupu autoputa E 75 i projekat donjeg stroja viseeg peakog mosta preko Drave u Osijeku sa originalnim tehnikim reenjima prijema relativno velikih horizontalnih sila.

Poetkom 1979. godine Mostogradnja je na medjunarodnoj licitaciji dobila posao na izradi izvodjakih projekata i izgradnji preko 40 objekata na prvoj deonici autoputa No. 1 u Iraku u zoni Bagdada, od Abu Greba do Hile, duine 104 km. Vukan Njagulj je tokom dve godine bio na radu na izgradnji tih objekata u funkciji Direktora tehnikog sektora sa zadatkom da obezbedi preduslove za otvaranje pojedinih pozicija radova, odobrenje izvodjakih projekata i posebno da svede esto tehniki neopravdane zahteve Nadzornog inenjera na odgovarajui nivo.

Tokom etiri godine, od 1983. do 1987., in. Njagulj je na radnom mestu Glavnog inenjera za projektovanje u gradjevinskoj operativi preduzea. Tokom tih godina in. Njagulj radi u timu na reavanju tehnikih i tehnolokih problema na izgradnji objekata, ali je angaovan i kao projektant. Uradio je projekte nekoliko mostova preko kanala DTD, projekat donjeg stroja eleznikog mosta preko June Morave kod Supovca, projekat tehnolokog postupka i odgovarajue projekte za fundiranje i izvodjenje radova vodozahvata i crpne stanice u Makiu i posebno projekte reetkastih oporaca lune konstrukcije mosta i inundacionih konstrukcija mosta preko jezera Gazivode.

Od poetka 1988. godine do danas je na radnom mestu direktora Sektora za projektovanje Mostogradnje. Za proteklih 22 godine, osim to organizaciono rukovodi radom ovog Sektora, uestvuje u gotovo svim projektima objekata izradjenih u Sektoru, pre svega u njegovoj uoj specijalnosti, betonskih mostova i fundiranja ali i elinih konstrukcija i posebno tehnolokih projekata za potrebe gradjevinske operative. Takodje, u skladu sa organizacionom strukturom preduzea, kao deo tima, ukljuen je u veinu tehnikih i tehnolokih, projektantskih i izvodjakih poslova u preduzeu.

I pored tog zahtevnog angaovanja in. Njagulj nije zapostavio svoju osnovnu delatnost, projektovanje, tako da je kao odgovorni projektant, uradio projekte veeg broja novih objekata i esto veoma komplikovanih sanacija mostova. Medju tim projektima poseban znaaj, svaki na svoj nain, imaju projekti drumskog mosta preko reke Lim u Priboju, gornji stroj mosta preko jezera Kozjak u Makedoniji, mosta preko reke Vardar u Skoplju, mostova preko reke Niave Mediana i u Bulevaru Vojvode Miia u Niu, mosta preko reke Vrbas kod Banja Luke, dva blizna mosta preko reke Zapadne Morave u aku, gornji stroj tri velika vijadukta na Koridoru 8 kod Krive Palanke u Makedoniji i most preko kanala Arkanj kod Beke. Meu projektima sanacije posebno su bili komplikovani zahvati na mostu preko Begeja u Zrenjaninu i mostu preko kanala DTD kod Stapara ali i itav niz projekata sanacije mostova u Vojvodini graenih poetkom 60 tih godina, inenjerskih statikih sistema kakvi su u to vreme projektovani. Tehniki je interesantno reenje obimne rekonstrukcije mosta u Njinjem Vartovsku, u Rusiji, i posebno ojaanjemosta Mladosti preko Niave u Niu. Na tom mostu su, prvi put u svetu, primenjene prednapregnute karbonske lamele na veoj konstrukciji. Pre toga su praktino postojala samo laboratoriska ispitivanja postupka na kratkim trakama malog poprenog preseka. Timskim radom u Mostogradnji, u veoma kratkom periodu vremena, izradjena su, testirana i uspeno izvedena na gradilitu potpuno originalna i finansiski prihvatljiva tehnika reenja ugradnje, ankerovanja i prednaprezanja karbonskih traka duine i preko 30m.

10

Vukan Njagulj je za vreme Obnove, posle bombardovanja 1999. godine, bio lan Komisije za mostove Direkcije za obnovu ali je u isto vreme radio u Mostogradnji na projektima sanacija oteenih i projektima novih mostova pri emu je dao izuzetan doprinos originalnim projektnim, konstruktivnim i tehnolokim reenjima. Po njegovim projektima je saniran teko oteen nizvodni most na autoputu E 75 preko Velike Morave kod Mijatovca i izgradjen novi most na mestu sruenog uzvodnog mosta. Gornji stroj novog mosta duine 250m, posle zavretka radova na sanaciji i adaptaciji stubova, izgradjen je u polumontanom sistemu za svega 35 dana. Tehnikim reenjima nekih detalja, koji su omoguili funkcionisanje sistema konstrukcije kao mehanizma, uestvovao je u timskom radu na projektu mosta na barama preko Dunava u Novom Sadu. Po njegovom originalnom konstruktivnom i tehnolokom reenju za samo 75 dana izgradjena su 4 rena stuba elezniko-drumskog MD mosta preko Dunava u Novom Sadu. On je i projektant donjeg stroja mosta preko DunavaVaradinska duga u istom gradu. Za svoj rad u Komisiji za mostove decembra 1999. godine dobio je Povelju Direkcije za obnovu.

Kao konsultant ili autor Idejnjih reenja uestvovao je u izradi projekata fundiranja nekoliko veih mostova na Dunavu i Savi. On je i odgovorni projektant fundiranja i stubova za novi elezniko drumski eeljov most preko Dunava u Novom Sadu. Takodje je, kao konsultant, uestvovao u izradi projekata sanacije nekoliko znaajnih objekata.

Bio je i lan Dravne komisije SFRJ za izradu Pravilnika za optereenje drumskih mostova i Dravne komisije SFRJ za izradu Pravilnika za prednapregnuti beton, koja zbog poznatih okolnosti, nije zavrila rad. Od 2002. godine je lan Komisije za polaganje strunih ispita SGIT Srbije. Takoe je bio i jedan od nosilacaNulte licence Inenjerske komore Srbije.

Dobitnik je dva Priznanja JDGK za najbolje ostvarenje u gradjevinskom konstrukterstvu na 11. Kongresu 2002. godine za doprinos u projektovanju i izgradnji mosta na barama u Novom Sadu i izgradnji uzvodnog mosta preko reke Velike Morave kod Mijatovca. Na istom Kongresu izabran je i za zaslunog lana JDGK. Na medjunarodnom simpozijumu DGKM 2003. godine, u okviru projektantskog tima, dobio je i Priznanje DGKM za Glavni projekat mosta preko akumulacije Kozjak kod sela Zdunje.

Svi koji su pratili aktivnosti Vukana Njagulja sloie se da je on dao vie nego evidentne doprinose u oblasti projektovanja i gradjenja betonskih mostova. Sa pravom se moe rei da je svojim radovima i delom pokazao da zasluuje najvee priznanje koje se kod nas dodeljuje u oblasti gradjevinskog konstrukterstva - povelju za ivotno delo.

11

DOBITNICI PRIZNANJA DGKSZA NAJBOLJA OSTVARENJA

U GRAEVINSKOM KONSTRUKTERSTVUU 2008. I 2009. GODINI

12

13

erif Dunica1, Branislav ivoti2, Aleksandar Bojovi3

NOVI TORANJ NA AVALI. KONSTRUKCIJA TORNJA Novi Toranj na Avali sveano je otvoren aprila 2010. Projektovan je i izgraen na lokaciji starog tornja (1964-1999.) i po obliku betonskog dela konstrukcije definisanim arhitekturom 1960. Projekt konstrukcije novog tornja potpuno je novi projekt ne samo zato to stari glavni i izvoaki projekt nisu sauvani ve pre svega zbog vie od dva puta veeg optereenja vetrom u odnosu na proraun 1960. U radu se prikazuju bitne okolnosti projektovanja kao i pojedinosti tretmana delovanja vetra kao dominantnog optereenja, zatim i karakteristike betonskog i elinog dela konstrukcije uz poreenja sa starom konstrukcijom.

THE NEW AVALA TOWER. THE TOWER STRUCTURE The New Avala Tower was officially opened in April 2010th. The new tower was designed and built at the site of the old tower (1964-1999) and according to the concrete structure shape defined by architectural design from 1960. The new tower structure design is completely new design, not only because the old detailed and construction design were not saved, but primarily because the wind load is more than two times larger in comparison to the calculations from 1960th. The paper describes significant designing circumstances and also the details of wind action effects as a dominant load, and the characteristics of concrete and steel structures components with a comparison to the old structure. 1 Prof. dr dipl.ing.gra., redovni profesor, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar Kralja Aleksandra 73, Beograd. 2 dipl.ing.gra., direktor Zavoda za konstrukcije, Saobraajni institut CIP, Nemanjina 6, Beograd. 3 dipl.ing.gra., tehniki direktor, Delfin Inenjering, d.o.o., Jastrebovljeva 25, Beograd.

14

1 UVOD

1.1 OPTE O TORNJU

Toranj na Avali je ponovo izgraen i zvanino otvoren 21. aprila 2010. Time je, uz veliku medijsku panju i pompu, ponovo oivljen jedan od simbola Beograda.

Izvedena konstrukcija Tornja u svakom pogledu zasluuje komplimente i u mnogo emu praktino svim aspektima gradnje, daleko nadmauje aktuelnu konstruktorsko-izvoaku praksu u Srbiji. Dobijena priznanja od strane profesionalnih instutucija i najire javnosti, izvoai su u potpunosti zasluili.

to se projekta Tornja tie, (ovde emo se ograniiti samo na konstrukciju kao direktno tretiranu temu, mada isto vai i za sve ostale projekte po strukama), projekat je ostao u potpunoj senci - i opte, i strune javnosti. Medijsko izvetavanje je iskljuivo pominjalo samo projektante prvobitnog tornja 1960. Otuda je sasvim logino verovanje javnosti, ak i strune, da su projektanti 2005./2009. samo prepisali originalni projekt, eventualno dodali neke pojedinosti, i da sve zajedno jedva i da stie do nivoa rutinskog posla. Jednostavno reeno: ta su uopte radili projektanti 2005, kad je toranj uspeno preiveo 35 godina do nasilnog ruenja 1999. i kad je samo trebalo ponoviti projektovano 1960?

U nastavku teksta dae se odgovor na prethodno pitanje i detaljniji prikaz rada konstruktora, dopunjujui ve objavljene radove [8] i [9].

1.2 ISTORIJSKI OSVRT

Prvobitni Toranj na Avali projektovan je i izveden u vreme opte ekspanzije elektronskih medija, pogotovo televizije, kad su konstrukcije-nosai antenskih sistema bile tehnika osnova sistema u celini. Prema prirodi namene, ove konstrukcije su morale da budu visoke i vitke. Dominantno optereenje je logino optereenje vetrom. Za dananju ocenu tehniko-istorijskog trenutka nastanka projekta Tornja na Avali bitne su stoga dve kljune teme: optereenje vetrom visokih i vitkih objekata uopte i njihovo projektovanje i izgradnja.

U pogledu optereenja vetrom norme u svetu su uzimale u obzir prirodu fenomena delovanja vetra na visoke objekte, meutim, na uproen nain, preko dijagrama pritisaka vetra linearnih, parabolinih ili stepenastih. Primeri su, pre svega u Jugoslaviji 1960. oficijelno vaei Privremeni tehniki propisi PTP-2:1948 (vaei dakle i za projekt [1], nastali na osnovu DIN 1055-4:1938, kasnije 1953), a i neto naprednija nemaka norma DIN 1056:1956 za slobodno stojee dimnjake. Uporedo su bila u toku i nauna istraivanja proraunski detaljnijeg definisanja delovanja vetra, u Nemakoj npr. radovi Raua (Rausch) primenjeni u Projektu [1], gde je prvi put uveden pojam dinamikog koeficijenta pri delovanju vetra.

U pogledu izvoenja, u svetu je do 1965. izvedeno vie vrlo visokih konstrukcija tornjeva, npr: Tokijo 1958, elina konstrukcija, H=332,6 m; Kanzas Siti 1956, elina konstrukcija, H= 317,6 m; Sankt Peterburg 1962, elina konstrukcija, H=311,2 m; Be 1955. betonska konstrukcija, H=255 m; Donersberg (Nemaka) 1962, H=204,8 m; Guangdong (Kina) 1965, H=200 m; Dortmund (Nemaka) 1959, H=219,6 m; tutgart (Nemaka) 1955, betonska konstrukcija, H=216,8 m (prvi betonski TV-toranj u svetu i uzor za mnoge u svetu; izgraen za 20 meseci); Berlin 1964, H=212 m; .... .

Zajedniko za pomenute betonske tornjeve i nepomenute izgraene kasnije, je krunocilindrini presek stabla i irenje preseka ka temelju , to je sa konstruktorske take

15

gledita opravdano, presek sa najmanjim koeficijenom sile u odnosu na druge preseke (kvadratne, pravougaone, trougaone) i logino poveanje preseka prema momentima savijanja.

Oslanjanje tornja na tri noge, (koliko je poznato ovim potpisnicima na osnovu dugih pretraga po Internetu), primenjeno je jedino na tornju na Avali i tornju u Rigi, Litvanija (graen 1979-1986, H=368,5 m), sa srazmerno daleko viim nogama i mnogo nie postavljenim vidikovcem na 97 m samo).

1.3 PROJEKAT STAROG TORNJA

Projekat starog tornja praktino nije sauvan. Postoje jedino Statiki proraun [1] i delovi Idejnog projekta. Nita od izvoake dokumentacije nije sauvano.

Na samom poetku rada na projektu novog tornja septembra 2005, u prvim preliminarnim proraunima uoena je nedovoljna nosivost konstrukcije tornja pri optereenju vetrom prema aktuelnim normama SRPS U.C7.110:1991 do SRPS U.C7.113:1991. Poreenje optereenja vetrom prema PTP-2:1948 i SRPS U.C7.113:1991 pokazalo je, meutim, da su razlike izraunatih sila u presecima N,V,M(W) relativno male i da promena normi nikako ne moe da bude uzrok problema.

Pregled Statikog prorauna [1] je razreio dilemu: optereenje vetrom tornja nije izraunato korektno 1960! Profil vetra v(h) ili qw(h) definisan stepenastom krivom u PTP-2:1948, (slika 2), zanemaren je. Umesto toga (slika 1) raunato je sa qw(h)=const = 1,00kN/m2 tj. da promene brzine vetra sa visinom v(h) nema! [1], str. 64: Uticaj optereenja od vetra Poto je vetar glavno optereenje koje napada na toranj, izvriemo detaljnu analizu ovoga optereenja. Pri ovome e se naroito voditi rauna o dinamikom dejstvu vetra. Prema podacima Savezne meteoroloke uprave najvea brzina vetra u okolini Beograda i na visini od 500 m iznosi 110 km/h ili 30 m/s. [1], str. 65: Statiki pritisak vetra pri ovoj brzini je: W = v2/16 = 302/16 = 56,2 kg/m2 . Dinamiki uticaj vetra odrediemo po teoriji Rausch-a (Maschienenfundamente und andere dynamische Bauaufgaben, 1959). [1], str. 76:

Slika 1: Citati i faksimil iz Statikog prorauna Tornja na Avali 1960.

Posledica je bila nerealno niska vrednost qw(h), manja ak i od potrebne prema PTP-2:1948 (slika 2): qw(h) = 1,00 kN/m2 < qw(h=10)PTP-2 =0,70x1,50= 1,05 kN/m2 < qw(h=60-100)PTP-2 =1,20x1,50= 1,80 kN/m2 .

Kasnijim pregledom arhivske dokumentacije dolo se do Studije [6] i [7] Graevinskog fakulteta u Beogradu iz 1985. koja je imala smisaono isti zakljuak da optereenje vetrom iz [1] nije korektno.

Studija [6] i [7] kasnije je, meutim, potpuno zaboravljena i kao takva (arhivirana i zaboravljena) nije ni uzeta u obzir prilikom izrade Projektnog zadatka [2].

16

Slika 2: Faksimili iz PTP-2:1948 o optereenju vetrom.

(Toranj na Avali nalazi se u geografskoj zoni II i u grupi izloenih objekata.)

Iz prethodnog sledi da o preuzimanju Projekta 1960, ak i da je sauvan u celini, nije moglo biti ni govora jer bi to vodilo izgradnji tornja sa samo oko 50% potrebne nosivosti!

Sa druge strane gledano, da je u [1] optereenje vetrom izraunato korektno momenti savijanja bi bili bitno vei, odatle bi bili potrebni vei preseci betonskog dela tornja, pa bi verovatna posledica bila i promena arhitekture tornja.

Promena arhitekture je bila mogua 1960, 2005, meutim, ne. Projektanti konstrukcije 2005. jednostavno su morali da realizuju dati skulptorski oblik betonskog dela tornja po svaku cenu, bez i najmanje izmene uprkos radikalno promenjenim okolnostima u pogledu dominantnog optereenja!

2 PROJEKTNI ZADATAK ZA NOVI TORANJ

Projektnim zadatkom [2] i Urbanististiko-tehnikim uslovima odreeno je da novi Toranj bude turistiki objekt, koliko je mogue i telekomunikacioni i da bude istih dimenzija i izgleda kao stari. Telekomunikacionu namenu definisao je Projektni zadatak [3] RTS-a i njegove kasnije izmene 2009.

17

3 PROJEKAT KONSTRUKCIJE NOVOG TORNJA

3.1 UVOD

Projekt [4] i [5] novog Avalskog tornja potovao je sve zahteve Projektnih zadataka [2] i [3] pa je konstrukcija podeljena na armiranobetonski deo visine 136,650 m i elini deo visine 68,035 m, to zajedno ini ukupnu visinu Tornja od 204,685 m, (slika 3).

Izgled

Presek betonskog dela

c

Presek elinog dela

Vertikalni presek

Slika 1: Novi Toranj na Avali.

Betonski deo konstrukcije je po svim dimenzijama identiki jednak dimenzijama zadatim arhitekturom 1960. elini deo je potpuno razliita konstrukcija u odnosu na prvobitnu, i po presecima, i po visini.

U projektu konstrukcije [4] i [5] dominantne su tri oblasti prema prirodi konstrukcije: optereenje vetrom kao dominantno, betonski deo konstrukcije i elini deo konstrukcije tornja.

3.2 OPTEREENJE VETROM

Optereenje vetrom je dominantno optereenje tornja, oko dva puta vee od seizmikog. Zbog svog znaaja za ovakvu vrstu konstrukcija inae, a pogotovo obzirom na opisane

18

(neoekivane) okolnosti iz t. 1.3, analizovano je izuzetno detaljno. Kratak pregled razmatranja i prorauna: x osnovne brzine vetra prema raznim izvorima; usvojeno vm,50,10 = 19 m/s uz t = 1 h; x orografija (topografija): toranj je na breuljku ime se brzine i aerodinamiki pritisci vetra

poveavaju; x hrapavost terena: umski teren u podnoju i relativno ravan u iroj okolini; x povratni periodi projektne brzine vetra: T=1 god za upotrebljivost UHF-antena, T=10 god

za kombinaciju delovanja vetra i leda, T=50 god za nosivost konstrukcije; x krutost konstrukcije: odluujua je krutost betonskog dela konstrukcije gde masa eline

konstrukcije ima zanemarljiv uticaj na veliinu frekvencija oscilacija; n1 = 0,21 Hz; x koeficijenti sile delova konstrukcije: na betonski deo tornja prema britanskoj normi BSI-

CP3-V-2:1972 kao Cf = 1,65/1,15 (na stranu/ugao trougla preseka, gde je u [1] bilo Cf,1960 = 1,20/0,80); na elini deo konstrukcije kao etvorozidnu reetku sa krunocilindrinim tapovima Cf = 1,15 < Cf,1960 = 2,80 za trougaonu reetku sa otroivinim tapovima);

x aerodinamiki pritisak vetra (slika 4) i optereenje vetrom kao rezime prethodnih uticaja i veliina, proraun za svaki od 8 pravaca po azimutu i za svaki od povratnih perioda vetra T.

Slika 4: Uporedan prikaz aerodinamikih pritisaka vetra prema projektima 1960, 2005. i raznim normama. Prikazane krive: Projekt 1960. [1], Korigovani projekt 1960.= kako je bilo neophodno po PTP-2:1948, Projekt 2005. [4] i [5], Studija 1985. [6] i [7], DIN 1056:1956, EN 1991-5:2005 (dve krive).

Iz dijagrama aerodinamikih pritisaka vetra qw oigledna je ogromna diskrapancija Projekt [1]/PTP-2:1948, Projekt [1]/ DIN 1056:1956 i Projekt [1]/Projekt [4] i [5]. Tok qw npr. prema DIN 1056:1956 kao linearan i jednostavan, je ak priblino jednak istom prema 50 godina kasnijoj normi EN 1991-5:2005!

19

Uz optereenje vetrom, deformacije i sile u presecima, proraunato je i sledee to direktno proistie iz delovanja vetra: x upotrebljivost sistema UHF-antena na vrhu tornja kao rotacija M 1o pri vmax = 70 km/h; x stabilnost konstrukcije pri odvajanju vazdunih vrtloga za razne vrednosti Strouhalovog

broja St = 0,12 do 0,20 (poto tani St nisu poznati jer modelska ispitivanja nisu raena); x horizontalna ubrzanja aH [m/s2] konstrukcije na nivou kafe-restorana (kota 119,13 m), kao

jedine prostorije u kojima povremeno borave ljudi, pri povratnim periodima vetra T = 1; 10; 50 god, prema SRPS U.C7.111:1991 i EN 1991-5:2005;

x zamor elinog dela konstrukcije tornja pri odvajanju vazdunih vrtloga od konstrukcije tornja.

Slika 2: Dijagrami proraunskih horizontalnih ubrzanja za razne T [god] i pravce vetra. Rezultat prorauna horizontalnih ubrzanja (slika 5) prema izrazu iz SRPS U.C7.111:1991 dao je zadovoljavajui rezultat, ako se kao kriterijum uzme aH alim = 0,20 m/s2, (videti i [10]).

20

Ovde je potrebno naglasiti da je proraun horizontalnih ubrzanja mogao da bude samo priblino taan obzirom na veliki broj promenljivih i njihove sloene meuzavisnosti: aH = a(GH), GH = G(w), w = w(qw, Cf), qw = q(topografija i hrapavost terena), topografija i hrapavost terena = f(pravca delovanja vetra po azimutu); ( aH = horizontalno ubrzanje, GH = horizontalno pomeranje, qw = aerodinamiki pritisak vetra, Cf = koeficijenti sila delova konstrukcije, gde se uticaji topografije i hrapavosti terena, i oblika konstrukcije kroz Cf mogu odrediti samo empirijski eksperimentalno, to nije raeno).

Izborom materijala betonskog dela tornja betona visoke vrstoe, odatle i poveanog modula elastinosti Ec i adekvatnim konstruisanjem elinog dela tornja sa minimalno moguim qw projektanti su uinili sve i jedino mogue da se uticaj poetnog hendikepa betonskog preseka opisan u t. 1.3 smanji na realni minimum.

3.3 BETONSKI DEO KONSTRUKCIJE TORNJA

Osnovni problem projektovanja betonskog dela tornja (slika 6) bio je elementaran: moe li se uopte projektovati, a posle i izvesti, konstrukcija unapred datih preseka i dimenzija, ali za 2 do 2,5 puta vee sile u presecima od onih po kojima je pomenuti zadati presek odreen? Vertikalni presek Osnova temelja, nogu i presek stabla

Osnova gondole

Slika 6: Betonski deo konstrukcije tornja.

Svi predlozi projektanata da se bar neka od dimenzija promeni su odbijeni: veliina strane osnovnog trougla stabla (zadato je a = 7,000 m), prenik roglja (zadato d = 1040 mm, predlog d 1200 mm), debljina zida stabla (zadato t = 150 mm, predlog t = 200 mm).

21

Obrazloenje je bilo da bi bilo koja od promena naruila originalnu arhitekturu i arhitektonsku unikatnost objekta. Obzirom na prethodno, projektanti betonskog dela konstrukcije tornja striktno su se drali zadate geometrije. Pregled najbitnijih pojedinosti betonske konstrukcije dat je u narednoj tabeli tabela 1.

Tabela 1: Pregled pojedinosti betonske konstrukcije tornja iz 1965. i 2010. Tema

Toranj 1965-1999.

Novi toranj prema [4].

Opta geometrija ukupna visina

strana trougla stabla prenik roglja

debljine zidova stabla debljine ploa gondola

debljina ploe na 136,65 m

Prema arh. projektu 1960. 136,650 m

7,000 , 1,040 m 0,150 m 0,090 m 0,800 m

Prema arh. projektu 1960. 136,650 m

7,000 , 1,040 m 0,150 m 0,100 m 1,500 m

Fundiranje Stope ?x?x? Stope 6,00x7,30x2,00 m. Veza nogu i temelja Zglobna Kruta Ploa na dnu stabla Dimenzionisana na udar lifta. Prednaprezanje stabla Ne 3 kabla/1 rogalj, 17 - 59 m:

Nk =3Fp= 10389 kN vrstoe betona

temelj noge

stablo do 102 m stablo 102-136 m

Nepoznati podaci.

(Izvoaki projekt nije sauvan)

MB35 MB60 MB60 MB50

Armatura stablo 19-136 m

noge temelji

ostali delovi konstrukcije

Glatka armatura

u svim delovima konstrukcije

B500 B500

0551-2 (RA 400/500) 0551-2 (RA 400/500)

Koliina armature ?? t 438 t Koliina kablova 0 5 t

Proraun konstrukcije uraen je na tri proraunska modela primenom programa TOWER. Optereenja tornja: teina konstrukcije, stalni tereti, korisna optereenja prostorija, sile

prednaprezanja rogljeva, vetar po SRPS U.E7.113:1991 (T = 50 god iz dva pravca na stranu i ugao stabla), seizmika prema Pravilniku za inenjerske objekte (akcelerogrami za zemljotrese Z1 i Z2) i EN 1998-1:2004.

Veliine presenih sila su pokazale uticaj bitno poveanog optereenja vetrom u odnosu na projekt 1960. [1] slika 7.

Dimenzionisanje preseka delova betonske konstrukcije obavljeno je ovako: x ploe kose i horizontalne, grede: prema PBAB:1987; x noge i stablo: po teoriji II reda i prema EN 1992-1-1:2004; primedba: dimenzionisanje

prema PBAB:1987, zahtevalo bi, ak i za sluaj usvajanja najvee mogue marke betona MB60, poveanje dimenzija poprenog preseka stabla, to je suprotno zahtevima definisanim u okviru Projektnog zadatka [2].

22

Kota 35 m Vetar na stranu stabla M2005 = 147540 kNm M1960 = 69710 kNm M2005/M1960 = 2,12

Kota 35 m Vetar na ugao stabla M2005 = 121189 kNm M1960 = 60660 kNm M2005/M1960 = 2,00

Kota 35 m Seizmika, EN 1998-1 M2005 = 77932 kNm M2005/M1960 = ?

Kota 35 m Seizmika, Pravilnik M2005 = 88193 kNm M2005/M1960 = ?

Slika 7: Pregled momenata savijanja tornja prema projektima 1960. i 2005.

3.4 ELINI DEO KONSTRUKCIJE TORNJA Osnovne karakteristike elinog dela konstrukcije tornja, (slika 8 i tabela 2): x Izbor oblika konstrukcije kao etvorozidne reetke proistekao je: 1) iz tehnikih uslova

[3] i 2) imperativa koji sledi iz prorauna optereenja vetrom, da se optereenje vetrom elinog dela konstrukcije smanji na najmanju moguu meru. Uslov 2) je odredio vrstu tapova konstrukcije kao krunocilindrinih cevi.

x Dimenzije konstrukcije: Dimenzije konstrukcije duine donjeg, srednjeg i gornjeg (UHF) dela stuba proistekle su direktno iz tehnikih uslova [3]. Gabarit konstrukcije, ukljuujui tu sve elemente preseka, morao je da bude unutar datih mera. Iz prethodnog i veliina prenika cevi pojasnih tapova proistekle su osne mere preseka: donji deo a = 2040 mm, srednji deo a = 960 mm.

x Osnovne veze konstrukcije: 1) veze tapova konstrukcije = veze zavrtnjima, ime se omoguava sloboda u izboru naina montae, olakava transport i toplo cinkovanje konstrukcije; 2) montani nastavci pojaseva: eone veze sa 100% prednapregnutim HV-zavrtnjima.

x Dimenzije tapova reetke, pojaseva (Ch), dijagonala (D) i horizontala (H): srednji deo: Ch = I 323x20 i 12,5; D = I 76,1x5; H = I 60,3x5; donji deo: Ch = I 323x25 i 12,5; D = I 114,3x5; H = I 88,9x5.

x Ukupna masa eline konstrukcije: donji+srednji deo = 66,2 t. UHF-deo = je 3,5 t (isporuka proizvoaa antena, nije bio predmet projekta [4] i [5]).

23

a. Stub u celini

b. Horizontalni presek sa donjim i srednjim delom.

c. Dva montana komada donjeg dela.

d. Montani komadi srednjeg dela.

e. Detalj srednjeg dela.

f. Montani nastavak pojaseva.

Slika 3: elini deo tornja. Donji i srednji deo elinog stuba. Tabela 2: Poreenje elinog dela konstrukcije tornja iz 1965. i 2010. Tema

Toranj 1965-1999.

Novi toranj prema [5].

Visina elinog dela 1965: 58 m; 1972: 67 m 2009: 68 m Presek Trougaona reetka od otro-

ivinih apova. Cf = 2,80. etvorozidna reetka od ci-lindrinih tapova, Cf = 1,15

Momenat savijanja na 136 m M1960 = 5250 kNm M2005 = 8650 kNm Masa konstrukcije 1965: 28 t; 1972: 41 t 66 t

24

4 UESNICI PROJEKTOVANJA I REVIZIJE PROJEKTA Generalni projektant: Saobraajni institut CIP d.o.o., Beograd. Podizvoa za projekt eline konstrukcije i proraun vetra: Delfin Inenjering d.o.o., Beograd. Tehnika kontrola: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Odgovorni projektanti betonske konstrukcije: Prof. dr erif Dunica, dipl.ing.gra. Branislav ivoti, dipl.ing.gra. Odgovorni projektant eline konstrukcije i proraun vetra: Aleksandar Bojovi, dipl.ing.gra. Tehnika kontrola Glavnog projekta: Prof. dr Milorad Risti, dipl.ing.arh. Mr. Dragoslav Toi, dipl.ing.gra.

5 LITERATURA [1] UKT i RTV toranj na Avali. II sveska: Statiki proraun tornja i restorana. Projektni

zavod Srbija projekt, Beograd. Beograd, 13.10.1960. [2] Projektni zadatak za izradu Glavnog projekta obnove dela Kompleksa tornja na Avali.

Republika Srbija. Ministarsto za kapitalne investicije; broj 350-01-0211/2005-10. Beograd, 03.11.2005.

[3] Projektni zadatak za tehnoloki deo emisionog objekta Toranj na Avali. JP RTV Srbije, Tehnika RTS, Emisiona tehnika i veze. Beograd, 30.11.2004.

[4] Glavni projekat obnove dela kompleksa Tornja na Avali. Glavni projekat konstrukcije Tornja. Saobraajni institut CIP d.o.o.,Beograd. Beograd, decembar 2005.

[5] Glavni projekat obnove dela kompleksa Tornja na Avali. Glavni projekat konstrukcije Tornja Izmene i dopune. Saobraajni institut CIP d.o.o.,Beograd. Beograd, mart 2009.

[6] Hajdin,N., Ivkovi,M., Brankovi,D., Kolundija,B., Dunica,.: Studija konstruktivnog sistema Radio-televizijskog tornja na Avali. Statiki i dinamiki proraun. Beograd, oktobar 1985.

[7] Hajdin,N., Ivkovi,M., Brankovi,D.: Studija konstruktivnog sistema Radio-televizijskog tornja na Avali. Zavrni izvetaj. Beograd, 05.12.1985.

[8] Dunica,., Bojovi,A., ivoti,B.: Projekt konstrukcije novog Avalskog Tornja. DGKS Simpozijum 2008. Zbornik radova, str. 231-236. Zlatibor igota, 24-26. septembar 2008.

[9] ivoti,B., Dunica,., Bojovi,A.: Projekat obnove Tornja na Avali. Konferencija Savremena graevinska praksa 2010. Zbornik radova, str. 7-17. Departman za graevinarstvo Fakulteta tehnikih nauka Novi Sad. Drutvo graevinskih inenjera Novog Sada. Andrevlje, 13. i 14. maj 2010.

[10] Mendis,P., Ngo,T., Haritos,N., Hira,A., Samali,B., Cheung,J. : Wind Loading on Tall Buildings. EJS Special Issue: Loading on Structures (2007).

25

Goran Milovanovi1, Zoran Mikovi2

SPECIFINOSTI IZVOENJA OBNOVE TV TORNJA "AVALA" Rezime

Rad prikazuje glavne aspekte rekonstrukcije TV tornja "AVALA", to obuhvata: fundiranje objekta, primenjene oplatne sisteme sa odgovarajuim modifikacijama koje je zahtevala sloena geometrija konstrukcije objekta, kao i metod vertikalnog transporta materijala i opreme na veim visinama tokom izgradnje objekta. Takoe, prikazana je sloena operacija montae eline reetkaste konstrukcije nosaa antena na vrhu armiranobetonskog dela konstrukcije. Detalji montae jedinstvenog sistema za dugotrajni monitoring objekta, ija instalacija je pratila izgradnju objekta od samog poetka, takoe su prikazani. Kljune rei: Izvoenje, toranjske konstrukcije, samougraujui beton, konstrukcijski monitoring

KEY ASPECTS OF CONSTRACTION ACTIVITIES DURING TV TOWER "AVALA" RECONSTRUCTION Summary

Paper presents key aspects of the construction activities during TV tower Avala reconstruction, which includes: foundation of the structure, applied scaffold systems required by the complicated geometry of structure, as well as method of vertical transport of materials and equipment required for construction of tall structure. Also, presented is complicated procedure of erection of the truss steel structure for antennas on the top of the tower concrete part. Finally, details of the unique long-term structural monitoring system installation are presented.

Key words: Construction, tower structure, self compacted concrete, structural monitoring

1Diplomirani graevinski inenjer, Ratko Mitrovi DEDINJE d.o.o. Kruni put 125, Beograd 2Doc.dr, diplomirani graevinski inenjer, Graevinski fakultet Univ. u Beogradu, Bul. kralja Aleksandra 73, Beograd

Goran Milovanovi1, Zoran Mikovi2

SPECIFINOSTI IZVOENJA OBNOVE TV TORNJA "AVALA" Rezime

Rad prikazuje glavne aspekte rekonstrukcije TV tornja "AVALA", to obuhvata: fundiranje objekta, primenjene oplatne sisteme sa odgovarajuim modifikacijama koje je zahtevala sloena geometrija konstrukcije objekta, kao i metod vertikalnog transporta materijala i opreme na veim visinama tokom izgradnje objekta. Takoe, prikazana je sloena operacija montae eline reetkaste konstrukcije nosaa antena na vrhu armiranobetonskog dela konstrukcije. Detalji montae jedinstvenog sistema za dugotrajni monitoring objekta, ija instalacija je pratila izgradnju objekta od samog poetka, takoe su prikazani. Kljune rei: Izvoenje, toranjske konstrukcije, samougraujui beton, konstrukcijski monitoring

KEY ASPECTS OF CONSTRACTION ACTIVITIES DURING TV TOWER "AVALA" RECONSTRUCTION Summary

Paper presents key aspects of the construction activities during TV tower Avala reconstruction, which includes: foundation of the structure, applied scaffold systems required by the complicated geometry of structure, as well as method of vertical transport of materials and equipment required for construction of tall structure. Also, presented is complicated procedure of erection of the truss steel structure for antennas on the top of the tower concrete part. Finally, details of the unique long-term structural monitoring system installation are presented.

Key words: Construction, tower structure, self compacted concrete, structural monitoring

1Diplomirani graevinski inenjer, Ratko Mitrovi DEDINJE d.o.o. Kruni put 125, Beograd 2Doc.dr, diplomirani graevinski inenjer, Graevinski fakultet Univ. u Beogradu, Bul. kralja Aleksandra 73, Beograd

26

1 UVOD Tokom nemilih dogaaja 1999. godine, pored znaajnih infrastrukturnih i drugih objekata,

sruen je i jedan od simbola grada Beograda i Republike Srbije, telekomunikacijski i TV toranj na Avali, a koji je vie od trideset godina bio simbol i potvrda srpskih konstrukterskih dostignua.

Slika 1: Stari TV toranj Avala: pre i nakon ruenja

Nakon rekonstrukcije veeg dela sruenih i oteenih objekata od vitalnog znaaja za fun-kcionisanje saobraaja i ostale infrastrukture u Republici, tokom 2004.-2005. godine, otpoela je i rekonstrukcija dela kompleksa TV tornja na Avali izradom projektne dokumentacije. Koncepcija i gabaritne dimenzije objekta zadrane su prema originalnoj tehnikoj dokumen-taciji konstrukcije starog tornja, uz izvesna unapreenja kako bi se zadovoljili savremeni zahte-vi u pogledu funkcionisanja opreme ija je instalacija predviena, kao i ostali uslovi funkcio-nalnosti ovog znaajnog objekta. U tom smislu, projektnom dokumentacijom rekonstrukcije, predvieno je znaajno poveanje dimenzija temelja glavnih stubova konstrukcije, znatno vea marka betona za izradu konstrukcije, kao i predhodno naprezanje dela stabla konstrukcije. Meutim, najznaajnija unapreenja ostvarena su tokom izgradnje objekta, prvenstveno izuzetnim angaovanjem generalnog izvoaa radova, firme Ratko Mitrovi DEDINJE d.o.o. iz Beograda, kao i drugih uesnika u projektu. Generalni izvoa radova je imao vrlo znaajnu pomo Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u reavanju atipinih problema izgradnje ovog kompleksnog objekta u segmentima tehnologije izvoenja armiranobetonskih elemenata, elinih elemenata za ostvarivanje projektovane geometrije konstrukcije, oplata i ostvarivanja funkcionisanja toranjskog krana, kao i ispitivanja konstrukcija tokom realizacije projektovanog sistema za permanentni dugotrajni konstrukcijski monitoring objekta. Poetak rekonstrukcije otpoeo je radovima na raiavanju sruene konstrukcije marta 2007. godine.

27

S obzirom na specifinost konstrukcije, kljuni aspekti izgradnje objekta ogledaju se kroz originalna tehnika reenja i unapreenja ostvarena u segmetima:

x Fundiranja konstrukcije objekta izradom temeljnih stopa komplikovane geometrije i visok procenat armiranja

x Izrade oplate i pomonih konstrukcija za ostvarivanje komplikovane geometrije objekta bez unoenja parazitskih naprezanja u konstrukciju tehnologijom izvoenja

x Izrade AB elemenata primenom samougraujueg betona visoke vrstoe, MB 60, savremenom fabrikom betona na gradilitu uz precizno doziranje komponenti i rigoroznu kontrolu kvaliteta

x Izradu visoke konstrukcije tornja sa vertikalnim transportom ostvarenim klasinim toranjskim kranom uz njegovo podizanje i fiksiranje za konstrukciju sukcesivno sa napredovanjem izrade objekta

x Izrada godolastih proirenja faznim betoniranjem nakon zavretka izrade stabla tornja uz obezbeenje kontinuiteta nosivosti glavnih noseih konzolnih grednih nosaa

x Montau eline konstrukcije nosaa antena na vrhu armiranobetonske konstrukcije objekta, na koti 136.70m mereno od platoa ispod konstrukcije objekta.

x Instalaciju dugotrajnog monitoring sistema objekta sa elementima ugraenim od temelja objekta do eline konstrukcije nosaa antena

Nabrojani aspekti izgradnje detaljnije su opisani u narednim poglavljima.

2 FUNDIRANJE KONSTRUKCIJE Izgradnja nove konstrukcije TV tornja Avala, s obzirom da je na mestu struenog objekta

izvedena potpuno nova konstrukcija glavnog objekta kompleksa, nakon raiavanja ruevina stare konstrukcije, otpoela je radovima na fundiranju konstrukcije, koja je usledila, slika 2.

Slika 2: Poetak izgradnje: radovi na fundiranju konstrukcije TV tornja Avala:

Iskop u stenskoj masi (levo) i betoniranje AB kade za postavljanje armature stope (desno)

28

Nakon iskopa temeljnih jama za izradu AB stopa oslonakih stubova, nogu tornja, pristupilo se injektiranju stenske mase u zoni temelja, a kako je predvieno projektom, shodno predpostavci o isprskalosti stenske mase u zoni objekta. Meutim, ispostavilo se da stenska masa kompaktnija nego to se predpostavljalo, te se odustalo od injektiranja. U cilju preciznog postavljanja armature temelja i ankera za stubove, nakon iskopa pristupilo se izradi armiranobetonske kade lako armirane armaturnom mreom kako bi se ostvarili uslovi za precizno i bezbedno formiranje armaturnog koa temelja sa poetnom armaturom stubova, slika 3.

Slika 3: Armiranje temeljne stope i donjeg i poetnog dela oslonakog stuba konstrukcije Nakon izrade temeljnih stopa oslonakih stubova, pristupilo se izradi tri glavna oslonaka

stuba sloene geometrije.

3 OPLATE I POMONE KONSTRUKCIJE Izrada nadzemnog dela konstrukcije objekta otpoelo je betoniranjem prvog trakta

oslonakih stubova do visine cca 5.8m iznad gornje ivice temelja gde je bilo potrebno formirati zglobove redukcijom preseka, a to je zahtevalo sloenu i stabilnu oplatu za betoniranje relativno visokog trakta, slika 4.

Slika 4: Priprema za betoniranje donjeg dela stuba sloene geometrije

29

U cilju ostvarivanja projektovane geometrije stubova, kao i ostalih elemenata konstrukcije objekta, izvoa radova se odluio za primenu savremenih PERI oplatnih sistema, sistema za podupiranje i skela. Fleksibilni sistem oplata i podupiraa omoguio je betoniranje visokih traktova, to je naroito bilo potrebno kod izvoenja stubova objekta, slika 5.

Slika 5: Oplata i podupirai za betoniranje viih traktova stubova konstrukcije

Pored standardnih primenjenih sistema podupiraa bilo je neophodno izraditi specifine pomone konstrukcije za ouvanje geometrije pre formiranja projektovanog noseeg sistema, kao u sluaju stubova, nogu, tornja pre izvoenja poetnog dela stabla tornja, slika 6.

Slika 6: elina konstrukcija za razupiranje stubova pre formiranja stabla tornja

30

Najsloeniji deo oplate, sa radnim platformama, bilo je potrebno formirati za betoniranje donjeg, poetnog, dela stabla tornja, u preseku gde se stubovi spajaju sa stablom tornja trouglastog poprenog preseka, slika 7.

Slika 7: Oplata pripremljena za betoniranje poetnog dela stabla tornja i zavretka stubova

Nakon spajanja oslonakih stubova sa stablom tornja, betoniranje stabla vreno je u kliznoj oplati sa traktovima visine 3m, slika 8.

Slika 8: Izvoenje stabla tornja u kliznoj oplati

31

Nakon zavretka izvoenja srednjeg dela stabla tornja, pristupilo se izvoenju gondolastih proirenja objketa koji su zahtevali sloene oplate za izvoenje istih i odgovarajue radne platforme, slika 9. Ova faza izvoenja je bila izuzetno sloena zbog velike radne visine.

Slika 9: Izvoenje kosih i horizontalnih ploa gondolastih proirenja objekta

32

4 SAMOUGRAUJUI BETON I VERTIKALNI TRANSPORT Za potrebe izrade armiranobetonskih elemenata sloene geometrije i visokog procenta

armiranja, izvoa radova je samostalno pripremio recepturu i permanentno vrio kontrolu kvaliteta samougraujueg betona (Self Compacted Concrete SCC), kao najpovoljnijeg reenja za predmetni tip konstrukcije. Beton se spravljao u savremenoj automatizovanoj fabrici betona na samom gradilitu, slika 10 (levo), od trofrakcijskog kamenog agregata i specijalne vrste cementa potrebnog za postizanje zahtevane visoke marke betona.

Slika 10: Fabrika betona (levo) i toranjski kran povezan sa konstrukcijom objekta (desno)

Izrada armiranobetonskih elemenata na velikim visinama zahtevala je sukcesivno poveanje visine toranjskog krana kojim je vren vertikalni transport materijala i oplate, te je isti, iz razloga obezbeenja njegove stabilnosti, povezivan reetkastim konstrukcijama sa konstrukcijom objekta, slika 10 (desno).

Slika 11: Alpinisti tokom demontae veza krana sa konstrukcijom objekta

33

Izuzetno sloena izvoaka operacija bila je i demontaa krana nakon zavretka izgradnje objekta, a ija je visina dostigla praktino 200m. Za demontau veza krana sa objektom bili su angaovani profesionalni alpinisti, slika 11.

5 MONTAA ELINOG NOSAA ANTENA Konstrukcija objekta kompletirana je montaom elinog nosaa antena visine preko 60 m

na zavrnoj armiranobetonskoj ploi na visini od cca 136m. Montau je sproveo generalni izvoa radova Ratko Mitrovi DEDINJE d.o.o. iz Beograda zajedno sa specijalizovanom firmom za izvoenje ove vrste radova, Montena iz Beograda. Montaa je izvedena sa zatitnom skelom, uz vertikalni transport elemenata toranjskim kranom, koji je morao biti stabilizovan povezivanjem i za sam reetkasti nosa antena, slika 12. Poslednja dva montana komada, duine po 3 m, podizana su runo sa kote zavretka armiranobetonske konstrukcije.

Slika 12: Montaa elinog nosaa antena toranjskim kranom uz zatitnu skelu

6 INSTALACIJA DUGOTRAJNOG SISTEMA ZA MONITORING Praktino od samog poetka izgradnje, izradom temelja objekta, pa do zavretka izgradnje

konstrukcije, vrena je montaa primarnih (senzora) i sekudarnih (cevi, kablova, i dr.) elemenata instaliranog Sistema za dugotrajni monitoring ovog znaajnog i nesvakidanjeg objekta. Instalaciju je izvrio generalni izvoa radova, firma Ratko Mitrovi DEDINJE, uz permanentni nadzor pomo oko reavanja svih detalja i usaglaavanja sa konstrukcijskim i nekonstrukcijskim elementima, projektanta Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultat ovih koordiniranih aktivnosti je jedinstven i pouzdan sistem za konstrukcijski monitoring, kod koga su ostvarene sve zahtevane fukcije, pouzdanost, fleksibilnost, dostupnost senzora za reviziju i zamenu i dr. Na slici 13 prikazani su neki elementi instalacije.

34

Slika 13: Detalji sa instalacije komponenti sistema za dugotrajni monitoring objekta

7 ZAKLJUAK Uspena realizovana obnova TV tornja Avala bio je izuzetan izazov domae graevinske

industruje, a predstavlja i potvrdu domaeg konstrukterskog umea. Ovom prilikom autori izraavaju zahvalnost Drutvu graevinskih konstruktera Srbije to je u realizaciji projekta izvoenja ovog izuzetnog i zahtevnog objekta prepoznalo sposobnost, volju i uloene napore da se Beogradu i Republici Srbiji vrati prepoznatljivi simbol, i dodelilo Nagradu za izuzetno izvoako ostvarenje realizovano tokom 2009. godine. Takoe, za primenjena tehnika unapreenja, projekat je nagraen Priznanjem Privredne komore grada Beograda za 2009. godinu. Autori upuuju zahvalnost svim kljunim uesnicima iz firme Ratko Mitrovi DEDINJE i sa Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i drugima koji su doprineli realizaciji ovog izuzetnog objekta.

Autori izraavaju zahvalnost i Ministarstvu za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije koje je delimino, u okviru projekta Tehnolokog razvoja TR-16023, podralo realizaciju dela aktivnosti prezentiranih u ovom lanku.

LITERATURA [1] Glavni projekat obnove dela kompleksa tornja na Avali, Saobraajni institut CIP,

Beograd, 2007., Beograd. [2] Glavni projekat Sistema za monitoring tokom izgradnje i eksploatacije obnove dela

kompleksa tornja na Avali, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, jul 2007., Beograd.

[3] Konstrukcijski monitoring obnovljenog telekomunikacionog tornja AVALA, Mikovi Z., Milovanovi G., IZGRADNJA Vol. 63(2009), No. 7-8, juli-avgust 2009, IZGRADNJA, Beograd, ISSN 0350-5421, UDK 624 71/72(05), str. 373-378.

35

Sneana Maovi1

PRERASPODELA UTICAJA KOD NAKNADNO KONTINUIRANIH SPREGNUTIH ARMIRANOBETONSKIH NOSAA TOKOM VREMENA Rezime:

U radu je dat prikaz doktorske disretacijekoja se bavi izuavanjem ponaanja odreenog tipa betonskih konstrukcija, sa naglaskom na deformacije betona koji zavise od vremena. Pri tome se, pre svega, misli na teenje i skupljanje betona kao vid materijalne nelinearnosti problema. Promena statikog sistema tokom izvoenja, naroito mosovskih konstrukcija, kod kojih je odnos stalnog i povremenog optereenja uglavnom u korist stalnog, dovodi do izraene preraspodele statikih uticaja u sistemu, tako da konano stanje nije prost zbir faza kroz koje konstrukcija prolazi. Pored skupljanja i teenja betona, i pojava prslina utie na vremenski razvoj napona i defomacija pod stalnim optereenjem. Pored numerike analize u radu je prikazano i eksperimentalno istraivanje predmetnog tipa konstrukcija.

Kljune rei: transformacija statikog sistema, spregnuti betonski nosai, teenje

REDISTRIBUTION OF INTERNAL FORCES IN COMPOSITE CONCRETE GIRDERS MADE CONTINUOUS VS. TIME Summary:

The paper presents PhD thesis that deals with long-term behavior of subjected concrete structural type. Material nonlinearity of the problem involves creep, shrinkage and cracking. Transformation of structural configuration through erecting, leads to redistribution of internal forces in the structure under permanent load. Research includes numerical and experimental investigations.

Key words: construction phases, composite concrete girders, creep

1 Dr, asistent, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

36

1 UVOD Veliki broj savremenih mostovskih konstrukcija, manjih i srednjih raspona (do 50m), se

izvode montaom prefabrikovanih elemenata u duini itavog pojedinanog raspona. Popreni presek kolovozne konsrukcije se formira betoniranjem kolovozne ploe preko montiranih nosaa. Popreni presek kolovozne konstrukcije se sastoji od montanog nosaa i kolovozne ploe i predsatvlja spregnuti (hibridni) betonski presek sa delovima od betona razliitih karakteristika (Slika 1).

montani nosaci

betonirano in sity

Slika 1- Popreni presek kolovizne konstrukcije montano-monolitnog mosta

Ukoliko se radi o mostovskoj konstrukciji sa samo jednim rasponom, to je retko sluaj, sistem proste grede ostaje kao definitivno statiko reenje. Kod mostova koji se reavaju u vie otvora postoji nekoliko varijanti u smislu konanog statikog sistema. Poev od niza prostih greda, sa dilatacijama u kolovoznoj ploi na mestu svakog stuba, preko kontinualnih nosaa, kad se kontinitet ostvaruje poprenim nosaem i kolovoznom ploom iznad srednjih stubova, pa do integralnih mostova koji prelaze u ramovski sistem ukidanjem leita na srednjim stubovima. U druga dva sluaja dolazi do transformacije statikog sistema od proste grede na viestruko neodreeni sistem. Ukoliko je konstrukcija, koja je izloena transformaciji sistema betonska, dolazi do redistribucije presenih sila u sistemu pod stalnim optereenjem, kao posledica teenja betona. S druge strane rezlika u skupljanju betona nosaa i ploe, poznata kao diferencijalno skupljanje, predstavlja prinudnu deformaciju preseka, koja kod statiki neodreenih sistema izaziva pojavu presenih sila, a kod statiki odreenih promenu deformacije. Oba efekta su prisutna kod naknadno kontinuiranih spregnutih betonskih nosaa. Manifestacija navedenih pojava se registruje kao pojava momenta na mestu ostvarenja kontinuiteta, iako nema promene optereenja.

Ukoliko su nosai prethodno napregnuti, pod stalnim optereenjem ne dolazi do pojave prslina, te ovaj vid nelinearnosti problema nije od interesa. U armirano-betonskim montanim nosaima, pojava prslina je esto prisutna, to dovodi do dodatne preraspodele uticaja, obzirom na promenu krutosti du statiki neodreene konstrukcije.

Prefabrikovani nosai su uglavnom prethodno napregnuti , mada se za manje raspone do oko 20m mogu izvoditi i kao armirano-betonski (to je i praksa u Rusiji za raspone do 16.5m).

Cilj doktorske disetracije, koja se prikazuje u ovom radu, je verifikacija postojeih analitikih metoda za proraun predmetnog tipa konstrukcija uz analizu pojedinih parametara koje utiu na posmatrane pojave. Disertacija se sastoji od devet poglavlja. U prvom delu, koji

37

obuhvata prva etiri poglavlja, prikazan je razvoj spregnutih betonskih konstrukcija i postupaka izvoenja montano-monolitnih betonskih mostova, ukazano je na znaaj problema koji se izuava i dat je pregled prethodnih istraivanja u oblasti betonskih konstrukcija koje su od znaaja za definisani problem. U drugom delu, koji obuhvata peto i esto poglavlje, detaljno su opisane reoloke karakteristike betona, kao i efekti koje ove osobine proizvode u betonskim konstrukcijama. Opisani su proraunski postupci kojima se moe analizirati ponaanje betonskih konstrukcija tokom vremena. Sedmo poglavlje daje opis eksperimentalnog istraivanja sa rezultatima merenja. Numerika analiza, uz korienje software-ske aplikacije DIANA, kao i parametarska analiza i uporedna analiza proraunskih postupaka, prikazana je u osmom poglavlju. Zakljuci su predstavljeni u devetom poglavlju a literatura je data u prilogu.

2 EFEKTI VISKOZNOG PONAANJA BETONA NA PONAANJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA

Osnovni razlog izuavanja viskoznih karakteristika materijala su efekti koje one izazivaju

na ponaanje betonskih konstrukcija. Pomenute pojave ne uzrokuju efekte od veeg znaaja kod svih tipova konstrukcija, pa se u skladu sa time i razmatraju pri proraunu. Kako opiti skupljanja i teenja ne spadaju u uobiajena ispitivanja neke partije betona, moe se, pogreno, zakljuiti da ove karakteristike materijala i nisu od presudnog znaaja. Takav zakljuak ima veoma ogranienu tanost, te je od izuzetne vanosti istai o kakvim se efektima radi i kod kojih tipova konstrukcija su oni od znaaja.

Najuoljiviji efekat viskoznih karakteristika betona je poveanje ugiba konstrukcija. Kod neisprskalih konstrukcija (npr. betonski lukovi) ugibi su mali pa je i njihovo trostruko poveanje srazmerno malo, tome se parira nadvienjem. Kod isprskalih konstrukcija, poetni ugib je relativno veliki ali je prirast tog ugiba tokom vremena procentualno manji nego u sluaju neisprskalih konstrukcija, te je nadvienje i u ovom sluaju efikasno reenje.

Relaksacija napona u betonu usled prinudnih deformacija najee se uzima u obzir kod prethodno napregnuti konstrukcija kao gubitak sile prethodnog naprezanja.

Preraspodela napona u betonskom preseku izmeu razliitih mateijala koji ga sainjavaju (beton-elik), je najuoljivija kroz posledicu pojave prslina usled skupljanja.

Preraspodela presenih sila u statiki neodreenim konstrukcijama tokom vremena, sama po sebi, nije ni pozivna ni negativna pojava, te se kod velikog broja betonskih konstrukcija ne uzima u obzir, izuzev u sluaju faznog izvoenja.

Svi pomenuti efekti se javljaju kod spregnutih betonskih naknadno kontinuiranih nosaa te je potrebno o njima voditi rauna tokom projektovanja.

2.1 OEKIVANI EFEKTI TEENJA I DIFERENCIJALNOG SKUPLJANJA NA PRERASPODELU STATIKIH UTICAJA KOD NAKNADNO KONTINUIRANIH SPREGNUTIH BETONSKIH KONSTRUKCIJA

Pri promeni statikog sistema, formiranjem kontinualne konstrukcije od niza prostih betonskih greda, pod dejstvom dugotrajnog optereenja, za oekivati je da se u naknadno ostvarenom kontinuitetu generie moment koji se po svojoj vrednosti pribliava momentu koji se u finalnom sistemu javlja usled stalnog optereenja i odreuje se linearnom elastinom analizom. Pojava je posledica spreenog prirasta deformacija i na slici 2 je prikazano kako

38

spreeni prirast nagiba, usled stalnog tereta sopstene teine (skica levo) i prethodnog naprezanja (skica desno), izaziva pojavu odgovarajueg momenta koji se generie tokom vremena.

GT

GT

a-ugibi proste grede pod sopstvenom teinom

t=t0 t=tc

b- generisani moment koji sprecava promenu nagiba na mest kontinuiteta

Mt

GT

Mt

d- generisani moment koji sprecava promenu nagiba na mestu kontinuiteta

GT

c-ugibi proste grede usled prethodnog naprezanja

t=t0

t=tc

Slika 2 Generisani moment usled sopstvene teine i usled prethodnog naprezanja

Sumarno dejstvo sopstvene teine i prethodnog naprezanja rezultira pojavom momenta kontinuiteta koji moe zatezati ili gornju ili donju stranu. Ovo zavisi od intenziteta sile prethodnog naprezanja i dispozicije kablova. Najee rezultantni generisani moment kontinuiteta usled sopstvene teine i prethodnog naprezanja zatee donju stranu u voru pozitivan moment.

Diferencijalno skupljanje je razlika izmeu skupljanja betona prefabrikovanog nosaa (kod koga se deo skupljanja obavio pre betoniranja ploe) i ploe, kod spregnutih betonskih nosaa. Radi se o spreenom skupljanju, ili prinudnoj deformaciji (gornjeg vlakna prefabrikovanog nosaa), usled ega se naponi u nehomogenom preseku redistribuiraju u smeru koji odgovara porastu krivine u smeru dela spregnutog preseka koji se manje skuplja. Efekat diferencijalnog skupljanja je porast ugiba na onu stranu gde se nalazi deo preseka koji se manje skuplja. U sluaju spregnutog betonskog nosaa sistema proste grede raste ugib nanie, kao i odgovarajui nagib krajeva proste grede, dok se kao posledica ostvarenja kontinuiteta na krajevima generie negativan momenat. Ovo je ilustovano na na levom delu slike 2., t.j. diferencijalno skupljanje i sopstvena teina generiu moment istog znaka negativan moment.

Zajedniki efekat teenja i diferencijalnog skupljanja moe proizvesti negativan ili pozitivan moment zavisno da li su prefabrikovani nosai od armiranog ili prethodno napregnutog betona.

U suaju prethodno napregnutih montanih nosaa, obzirom da je deformacija od uticaja sopstvene teine i prethodnog naprezanja nagore, generie se pozitivan moment u voru koji dalje poveava pozitivan momet u polju, te o tome treba voditi rauna. Ovaj pozitivan moment je umanjen uticajem difrencijalnog skupljanja. Ukoliko je diferencijalno skupljanje vee, to se moe postici odlaganjem betoniranja ploe (poveanje razlike u starosti betona nosaa i ploe), mogue je smanjiti generisani moment na zanemarljivu veliinu. Amerika istraivanja, kako teorijskog tako u eksperimentalnog karaktera, ukazuju da ukoliko se kontinuitet, koji je obino praen betoniranjem ploe, ostvari pri starosti prefabrikovanih nosaa od vie od 90 dana, preraspodela uticaja u sistemu zanemarljiva.

39

U sluaju armirano-betonskih prefabrikovanih nosaa, efekti teenja pod sopstevnom teinom i diferencijalnog skupljanja su istog znaka, odnosno generie se negativan moment. Ovakav moment kontinuiteta svakako umanjuje moment u polju, ali moment u voru je vei nego prema priblinom proraunu po kome se vor obezbeuje samo za optereenja koja deluju nakon ostvarenja kontinuiteta.

3 EKSPERIMENTALNO ISTRAIVANJE Eksperimentalna istraivanja betonskih konstrukcija, naroito kada su u pitanju viskozne

deformacije su veoma zahtevna. Faktor vreme je nemogue skalirati, te zahtev u pogledu vremena trajanja eksperimenta, tokom koga je potrebno obezbediti konstante termohidrometrijske uslove, ograniava broj dosada izvrenih dugotrajnih eksperimenata, u svetskim razmerana, na svega nekoliko. Pored toga kada se radi o istraivanju koje prati ponaanje tokom vremena treba imati na umu i sledee injenice. Merna tehnika treba da bude mehanika kako na nju ne bi uticale eventualne promene strujnog napona. Razmera modela utie kako na veliinu napona od sopstvene teine, tako i na ponaanje materijala, pre svega u smislu karakteristika skupljanja.

U cilju modeliranja naponskog stanja kao u prototip konstrukciji, bilo je neophodno poveati stalni teret (sopstvenu teinu), to je izvedeno veanjem tereta (prikazano na slici 3), koji je tako projektovan da dovodi do pojave prslina u nosaima pre betoniranja drugog dela preseka. Izabrane su armirano-betonske prefabrikovane grede za razliku od eksperimentalnih istraivanja koja su vrena u svetu(>2@ i >3@). Pored ve istaknutih razlika, u odnosu na prethodno napregnute montane nosae, u sluaju armirano betonskih montanih greda dolazi do pojave prslina koje znaajno utiu na ponaanje konstrukcije.

Cilj eksperimentalnog istraivanja je da se, na osnovu merenih vrednosti, ispita ponaanje spregnutog naknadno kontinuiranog nosaa pri dugotrajnom optereenju i ustanovi procenat razlike u ponaanju u odnosu na monolitni kontinualni nosa. U skaldu sa postavljenim ciljem izraena su dva modela A1 i A2 koji se kontinualizuju i dva kontrolna modela B1 i B2 koji su monolitni i kontinualni, sa istim optereenjm, rasponima i poprenim presekom kao spregnuti modeli A. Dispozicija modela i popreni presek prikazani su na slici 3. Ovakav popreni presek je usvojen zbog jednostavnosti izrade, iako vie odgovara spregnutom sistemu greda-greda nego greda ploa, kakvi su obino spregnuti preseci mostovskih konstrukcija.

Rasponi pojedinanih greda su 3.0m, a nakon ostvarenja kontinuiteta udvojeni srednji oslonci ostaju na razmaku od 22cm (fiziki je nemogue i neralno ostvariti vor bez irine).

Nosai A i B su pri starosti od 28 dana postavljeni na oslonce i optereeni sopstvenom teinom i okaenim optereenjem u treinama raspona. Kako je i bilo predvieno, kod modela A je dolo do formiranja prslina usled optereenja okaenim stalnim teretom, te su poetni ugibi ovih nosaa relativno veliki. Kontrolni modeli B, koji su krueg poprenog preseka i kontinualni nisu isprskali pri optereenju. Ponaanje nosaa je praeno narednih 14 dana. Nakon toga se betonira vor i gornji deo nosaa A. Posle uklanjanja oplate prati se ponaanje modela u trajanju preko dve godine.

Prateim istraivanjima karakteristika materijala ustanovljene su, pored standardnih karakteristika betona (vrstoa na pritisak, zatezanje savijanjem i modul elastinosti) i karakteristike teenja i skupljanja posmatranih betona.

40

Model A1 i A2 -I faza

Model A1 i A2 -II faza

Model B1 i B2

Beton CI Beton CII

2)

2)

poprecni presek

Slika 3. Dispozicija modela i optereenja

3. 1 MERENE VREDNOSTI KARAKTERISTIKA MATERIJALA

U tabeli 1 prikazane su karakteristike betona CI i CII odreene standardnim ispitivanjima na uzorcima pri starosti od 28 dana

Tabela 1. Osnovne karakteristike upotrebljenih betona

beton karakteristika fck28(MPa) fct28(MPa) Eb28(GPa)

CI 36.6 4.53 29.5 CII 22.51 3.1 22.7

Za odreivanje koeficijenta teenja, betonske prizme 12x12x36cm, su u laboratoriji za reologiju betona, optereivane pri odgovarajuoj starosti korienjem specijalnih sistema dvostrukih poluga. U istom prostoru, pod kontrolisanim termohgrometriskim uslovima nalazili su se i uzorci za odreivanje skupljanja betona, kao i modeli greda. Dilatacija teenja se odreuje nakon iskljuenja uporedno izmerene dilatacije skupljanja, dok se koeficijent teenja

41

odreuje shodno definiciji koji je uobiajen u Amerikoj praksi, kao odnos dilatacije teenja i trenutno elastine dilatacije u trenutku optereenja.

Na slikama 4 i 5 prikazan je razvoj merenog koeficijanta teenja i skupljanja za obe vrste upotrebljenog betona. Takoe je prikazan i razvoj koeficienta teenja i skupljanja prema predvianjima MC90 (Evrokodu 2) i ACI209. Izmerene vrednosti koeficijenata teenja prikazane su kao isprekidane linije. Uoava se da se CI ponaa negde izmeu zakona MC90 i ACI209, dok se beton CII ponaa priblino prema predvianju MC90, u pogledu teenja. Beton CI biva optereen pri starosti od 28 dana (kako je to i prikazano na grafiku), dok beton CII prihvata optereenje kao deo spregnutog preseka pri veoma maloj starosti (verovatno od 1- 3 dana). Merenje koeficijeta teenja za beton CII vreno je pri optereenju od 15 dana radi uvida u njegovo kretanje i poreenja sa referentnim preporukama.

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

0 50 100 150 200 250 300 350 400

vreme od betoniranja (dani)

Mt,W)

CI

ACI 209

CI CII

CII

MC90

CI

CII

Slika 4 Merene vrednosti koeficijenta teenja

0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0 50 100 150 200 250 300 350 400

dani od betoniranja betona CI

Hs u %o

CI - mereno

CII-mereno

CI MC90

CI ACI209

CII MC90

CII ACI209

Slika 5 Merene dilatacije skupljanja

42

Kod oba betona se uoava se poveano skupljanje, koje je posledica sitnozrne strukture. Kako je vodocementni faktor za meavinu CII od oko 0,5 njegovo skupljanje je izraenije, pribliavajui ga preporukama ACI209. U pogledu skupljanja beton CI blii je MC90, dok je beton CII blii ACI209.

3.2 MERENE KARAKTERISTINE VELIINE NA MODELIMA Na krajnjim osloncima su postavljeni, za tu svrhu specijalno napravljeni i badareni

mehaniki dinamometri, da bi se praenjem promene reakcije tokom vremena, registrovala promena oslonakog momenta u ostvarenom kontinuitetu. Pored krajnje reakcije merene su dilatacije u betonu po visini preseka u sredinama raspona, u donjoj armaturi u sredini raspona i u gornjoj armaturi nad srednjim osloncem kao i ugibi sredina raspona. Ovde e biti komentarisane samo promene reakcije, kao uvid u stepen preraspodele, i promene ugiba.

-5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75

80

85

90

95

100

105

42 92 142 192 242 292 342 392 442 492 542 592 642 692 742 792 842 892 942

% e

last

icno

g m

omen

ta

prosek A DIANA A DIANA B prosek B

bez prslina A PCA EC2 PCA ACI209 PCA MC90

dani od betoniranja montanog nosaa

Slika 6 Razvoj generisanog momenta u voru u% elastinog reenja

Promena krajnje reakcije kod modela A je znaajna to ukazuje na znaajnu redistribuciju presenih sila, odnosno generisanje momenta u voru za kontinuitet. Uoava se nagli razvoj oslonakog momenta u poetnom periodu, kao posledica dominantnog diferencijalnog skupljanja. Treba naglasiti da je kod modela tipa A, dolo do formiranja slike prslina, to ima za posledicu smanjenu redistribuciju momenata. Na slici 5 prikazano je i kolika bi se preraspodela ostvarila da nije dolo do otvaranja prslina, korienjem analitikog modela (o

43

emu e biti rei kasnije). Kod modela B, belei se neznatna promena reakcije to je inae posledica elastinosti krajnjeg oslonca (deormacija dinamometra).

Tokom vremena se kod modela B belei porast ugiba sa 0,235 na 0,62mm to odgovara koeficijentu teenja od 2,64. U prvih 14 dana (to je uporedivo sa modelima tipa A) prirast ugiba iznosi oko 40%.

Ponaanje modela A je znatno drugaije od modela tipa B. Do znaajnog porasta ugiba dolazi u prvih 14 dana (do uspostavljanja kontinuiteta). Poetni ugibi (koji su znaajni obzirom da se radi o isprskaloj prostoj gredi) u tom periodu rastu sa 7,6mm na 10,36mm (porast ugiba 36,3%). Nakon skoka koji je posledica teine svee betonske mase gornjeg dela preseka, na 10,86mm, promena ugiba je veoma mala (usled razvoja negativnog momenat u voru za kontinuitet kao i sprezanja preseka) i ide do oko 12mm (porast od oko 10%).

4 TEORIJSKO REENJE PROBLEMA U cilju reavanja problema ststike kostrukcija, uz korienje integralnih veza izmeu

napona i deformacija betona linearne teorije teenja, koriste se tri osnovna metoda: - generalni numeriki step-by-step metod, - pojednostavljenje metode ( diferencijalni oblik zakona teenja, algebarske metode), - direktna upotreba funkcije relaksacije. Prvi metod je nepogodan za obine proraune, ve zahteva upotrebu specijalizovanih

software-a. Pojednostavljene metode mogu, u odreenim sluajevima da daju sasvim upotrebljive rezultate sa stanovita inenjerske prakse. Ovi postipci su krupno inkrementalni, to znai da je itav vremenski period podeljen u dva intervala: pre sprezanja i kontinuiranja i nakon sprezanja i kontinuiranja. Pojednostavljenim postupcima je mogue odrediti promenu oslonakog momenta, to je i kljuna veliina u razmatranom problemu. Pri tome se koristi veoma jednostavnan postupk baziran na Dishiger-ovom metodu, a preporuen od PCA. Ovaj metod se moe opisati kroz sledee dve jednaine:

MM

MM

eMseMgMptM 123)1)(()( )( 0 sa

)2

( 2,,s

comssdsd