Stari Rimljani su oduvek bili poznati po svom praktinom duhu, o emu govori i njihova najvea tvorevina, a to je njihova drava. Ta praktinost ogleda se u svim oblastima, od politike, ekonomije, ureenja vojske, urbanizma, pa tako i u umetnosti. Novi vidovi oblikovanja kao to su luk i svod, kao i upotreba betona dae rimskim arhitektama ogromne mogunosti i slobodu, a rimskim delima monumentalnost, solidnost kao simbola moi te iste drave. Iako donekle inspirisano grkom umetnou, rimsko stvaralatvo vremenom e poeti sa odvajanjem od iste, prvenstveno kada je u pitanju sam pristup umetnikim delima i njihovoj nameni. Arhitektura e u tome najdalje otii. Upravo ta potreba za grandioznou i zadovoljavanjem potreba irokih narodnih masa je ono po emu se rimska umetnost razlikuje od grke koja je toliko zaokupljena elegancijom i prefinjenou.

Rimske kue

Bogatiji Rimljani iveli su u domusima, koji su nastali direktno pod uticajem Etruraca, pravougaonog oblika, sva skoncentrisana oko sredinjeg atrijuma.Za razliku od kue iz istog vremena u Grkoj, ije su prostorije bez odreenog pravila poreane oko unutranjeg dvorita, rimski domus je bio usmeren ka jednoj osovini-vrata-atrijum-tablinum. Proelje je bilo okrenuto prema ulici i slepo, tj. bez prozora i sa krajnje jednostavnim vratima. Sa ulice se ulazilo direktno u hodnik zvan

vestibil ( vestibulum), a sa obe strane nalazile su se dve prostorije koje su najee izdavane kao radnjice ( tabernae ). Vestibil je vodio u atrijum, etvrtasto dvorite delimino pokriveno, sa mitolokim scenama na freskama. Prvobitno je ono bilo centar porodinog ivota gde je gorelo ognjite, tu su se okupljali lanovi porodice, rualo se, ili su se primali gosti. Vremenom, kako se domus irio i dobijao vie prostorija, atrijum je postao samo predsoblje u kome su se nalazili lararijum, mala

kapela za molitvu duhovima ognjita, i razliiti ukrasni predmeti. Iznad atrijuma postojao je veliki etvrtast otvor ( compluvium ) kroz koji je u kuu dopirala svetlost i sve vazduh. Krov oko ovog otvora bio je nagnut na dole i usmeravao vodu prema specijalnim ljebovima i olucima u obliku ivotinjskih glava iz kojih se kinica slivala u bazen u sredini atrijuma poznat kao impluvijum i pokriven mermernim ploicama. Prostorije levo i desno od dvorita bile su spavae sobe ( cubiculum ) ukraene podnim mozaicima. Naspram ulaza, otvorena prema atrijumu je tablinum, glavna soba namenjena domainu koja je sluila kao neka vrsta radne i sobe za primanje. Levo i desno od nje, odvojene uzanim hodnicima ( fauces ) bile

su najee kuhinja ( culina ) i trpezarija ( triclinium ). Ti isti hodnici vodili su do peristila, vrta koji je sluio za odmor porodice, sa fontanom, skulpturama, klupama, mnotvom cvea, bunja i nekada ribnjakom. Njega je okruivao portiko, trem na stubovima iji su zidovi bili ukraeni zidnim slikama. Ukoliko ga nije bilo u

atrijumu, onda je ovde rezervisano mesto za lararijum. U nekim kuama na peristil je gledala soba koja je uglavnom bila preko puta tablinuma i potpuno otvorena

prema vrtu,zvana eksedra. Tu se okupljala porodica u letnjim mesecima, a sluila je i za velike zabave. Ukraavali su je biljni i ivotinjski motivi. Nametaja je u rimskoj kui bilo malo bez obzira na finansijske prilike vlasnika. Poneki leaj za spavanje ili trpezu, okrugli stoii na tri noge, neto ormara, sedita, plakara, stajaih lampi od mermera, kamena ili bronze. Zato je tu mnotvo ukrasa ivih boja koji pokrivaju podove, zidove i plafone-mozaik, tukature, dekorativno i mitoloko slikarstvo, fantastina islikana arhitektura na zidovima koja stvara utisak trodimenzionalnog prostora.

Dok su imune porodice ivele u domusima, siromane su stanovale u insulama, nekim vrstama stambenih zgrada. Insule su imale najvie sedam spratova, a prizemlje je esto bilo rezervisano za prodavnice kao u domusima. Da bi se tako visoke zgrade uopte mogle podii gornji spratovi morali su biti to je mogue laki. Stoga je njihova konstrukcija bila reetkasta-od horizontalnih i vertikalnih balvana i ispune, tj.pletera i esto je pucala, pa su se zgrade uruavale. Za prizemlje se koristio neto kvalitetniji materijal, uglavnom kamen i opeka. Fasadu je karakterisao niz prozora, a svaki stan je imao svoj balkon i poseban ulaz.

Spoljanjost je bila u stilu opus reticulatum, a enterijer opus incerum. Osim domusa, bogati Rimljani su gradili i raskone vile koje su prvenstveno smetene u prirodi, podalje od gradske vreve. One su predstavljale ceo jedan kompleks koji obuhvata palate, terme, pozorite, biblioteku, hramove, odaje za poslugu i prostorije za skladitenje. Mnoge vile su imale podno grejanje-hipokaust. Hadrijanova vila u Tivoliju je jedan takav primer-kod nje su oiti i uticaji razliitih kultura-ponajvie grke i egipatske. Piazza d Oro je gotovo kvadratno dvorite sa stubovima u koje se ulazi kroz osmougaonu prostoriju sa kupolom. Na drugom

kraju je uvena dvorana takoe sa kupolom na osmougaonom tamburu koji se oslanjao na osam stubaca i gredama koje su se izvijale prema napolje i unutra poput

talasa, to e mnogo vekova kasnije postati Borominijev stil. Posebno je zanimljiv tzv. Teatro Marittimo, sa svojim krunim tremom i bavastim svodom koje podupiru stubovi. Unutar trema nalazi se kanal u obliku prstena sa ostrvom u

sredini. Ono je nekada bilo povezano sa tremom pokretnim mostovima. Na

ostrvcetu se nalazila mala rimska kua sa atrijumom, triklinijumom, kupatilom i bibliotekom. Pored Hadrijanove, poznata je i Neronova palata Domus Aurea u

Rimu, kao i Tiberijeva vila na Kapriju.

Terme Terme su bila znaajan element rimske civilizacije i omiljena sastajalita starih Rimljana. Sve su u manjoj ili veoj meri imale sledei raspored prostorija:

apoditerium, to je bila svlaionica, odakle se ulazilo u frigidarijum, otvorenu ili natkriljenu dvoranu sa hladnom vodom. Ispred nje je esto postojala palestra, gimnastika dvorana. Iz frigidarijuma ulazilo se u tepidarijum, prolaznu dvoranu bez bazena kojom je strujao topao vazduh pa se tu sedelo da bi se telo pripremilo

za vrelu vodu. Ovaj deo kupatila bio je najukraeniji. Na njega se nadovezivao kaldarijum, dvorana sa bazenom vrele vode u koji se ulazilo stepenicama. Terme

graene u kasnijem periodu imale su jo jednu prostoriju, sudatorijum, koja je sluila kao sauna. Najpoznatiji primeri termi su Agripine, Dioklecijanove, Trajanove i posebno velianstvene Karakaline terme. Na severoistonom proelju poslednjih nalazila su se etvora vrata, dok su dve identine grupe dvorana stvarale potpuno simetrino zdanje okrueno atrijumom sa velikim vrtom za etnju.U dvema eksedrama sa strane, smetene su biblioteke za spise na grkom i latinskom jeziku.Zidovi u unutranjosti graevine obloeni su polihromnim mermerom, a glavna prostorija kaldarijum imala je ogroman kruni bazen iznad koga je bila kupola kao dominantni element cele graevine.

Mostovi Rimljani su i pri gradnji mostova esto koristili beton,da bi preko njega postavljali opeku ili tesani kamen. Veina mostova ima blagi nagib prema krajevima, niz lukova, pri emu su oni najee bili polukruni,kao kod mosta Pons Fabricijus u Rimu, ali ponekad i u obliku krunog iseka, tj. manje od 180 stepeni. Trajanov most kod erdapa je vekovima bio najvei i najdui most na svetu sa duinom od preko 1000 metara. Bio je sagraen od kamena, imao 20 potpornih stubova i portale na pristupu na obe dunavske obale. Najvei postojei most iz doba antike je Puente Romana u Meridi ( panija ).

Akvadukti U poetku podzemni, akvadukti su tek kasnije poeli da se grade kao nadzemni. Pored onog u Segoviji, jedan od najpoznatijih je Pont du Gard u Francuskoj. To je

trospratni most, sa est lukova u najniem delu, iji su stupci uzvodno pojaani valolomom protiv snane rene struje. Gornji sprat se sastoji od deset lukova koji izgledom odgovaraju donjima. Akvadukt je imao i ulogu mosta, dok su male

arkade treeg sprata zapravo nosile vodovod.

Pozorita Za razliku od grkih rimska pozorita su bila polukruna zbog bolje akustike, i nisu graena na padinama brda ve su bila samostalna. Glavni delovi bili su: cavea ( tribine ) sa izlazima za gledaoce ( vomitorium), dok je u podnoju postojala orkestra rezervisana za ugledne gledaoce i njen polukrug bio je poploan mermerom ili mozaicima. Pozornica ( pulpitum ) imala je prednji deo proscenijum,

zid sa bogato ukraenim niama. Sama pozornica bila je zatvorena zadnjim zidom ( scenae frons ) koji je kao u modernim pozoritima prikazivao kulise i imao tri ili pet ulaza. Nekad na dva, nekad na tri, imao je balkone koji su poivali na stubovima. Pored Marcelusovog poznato je i Pompejevo pozorite koje je prvo sagraeno od kamena 55.god.p.n.e. Bio je to zapravo kompleks sa etvorostranim portikom iza kulisa u kome je postojao vrt sa nizom fontana i statua. Najvii deo pozorita bio je hram posveen Veneri Vitriks nasuprot scenae frons, a u centru kavee.

Amfiteatri

Dok je pozorita karakterisao kruni polukruni oblik, amfiteatri su bili kruni. Prvobitno su to bile manje graevine, meutim u doba carstva one rastu u veliini, i mogu da prime po 50-60 a nekada i do 100.000 gledalaca. Najraskoniji primeri pored vie spratova i fasada sa arkadama, skulpturama i reljefima imali su pojedine delove ukraene mermerom i tukoom. Spoljanji zid potpuno je izgraen od travertina, a sastoji se od etiri sprata. Jedan za drugim, odozdo navie ukraeni su dorskim, jonskim i korintskim stubovima, a etvrti korintskim pilastrima i malim prozorima. Arkade, uokvirene polustubovima oivljavaju proelje, dok je poslednji sprat bez istih. Kroz arkade se u prizemlju ulazilo u graevinu, da bi se publika dalje rasporeivala po gledalitu uz pomo sloene mree prolaza i stepenita. Od etiri glavna ulaza bogato ukraena reljefom u boji, severni je vodio do carske loe od mermera (podium ). Lukovi na drugom i treem spratu stvarali su svojevrsne nie za skulpture najrazliitijih bia iz klasine mitologije. Na poslednjem spratu brojne konzole su nosile jarbole na koje su privreni komadi tkanine ( velarium ) koji su titili gledaoce od sunca i kie. Koloseum je imao i sistem podzemnih elija i hodnika ( hipogeum ) odakle su izlazili gladijatori i ivotinje.

Cirkusi Cirkusi su imali oblik etvorougla ije su dve krae strane zaobljene i asimetrine. Onii zid delio je cirkus na dva dela. Taj zid zvao se spina i ukraavale su ga statue, obelisci i tapovi za brojanje krugova. Na obe strane spine dva stuba ( mete ) obeleavala su mesta gde su okretale dvokolice. Jedan kraj cirkusa zauzimale su tale ( carceres ), a preostala tri su predviena za tribine, od kojih je deo bio namenjen vanim linostima. Najpoznatiji cirkus je Circus Maximus, podignut u vreme Julija Cezara, sa ukupnom duinom trkake staze od 1500 metara. Na njegovoj spini postavljena su dva obeliska, jedan Avgustov a drugi Konstantinov,

ali su kasnije oba premetena. Osim Circusa Maximusa, poznatiji su i Neronov i Maksencijev cirkus.

Hramovi Pod uticajem etrurske arhitekture rimski hramovi su takodje imali dubok trem samo

sa prednje strane,visok podijum I trodelnu celu. Najstariji su Vestin hram i hram

Jupitera Kapitolskog, a poznati su i hram Fortune, hram Minerve, Saturnov hram, a

iz doba carstva su Apolonov hram, Panteon, hram Marsa Osvetnika.Vestin hram je

uvek bio kruni. Stepenite je postojalo samo sa jedne strane, a podijum je bio visok .Sagradjen je u jonskom stilu.Hram Fortune se nalazi u Palestrini i kod nje se

spajaju beton i luni sistem. Najpoznatiji rimski hram je Panteon, hram svih Bogova, sagradjen za vreme

vladavine cara Hadrijana. Predstavlja jednu od najbolje ouvanih gradjevina te starosti i ako je vise puta bio pljakan, modifikovan i restauriran. Nakon poara 80.godine, renovirao ga je Domicijan.125. godine izvrene su radikalne promene prema Hadrijanovoj rekonstrukciji.Ulaz u hram okrenut je

prema severu, za 180 stepeni, a rotonda je sagradjena na praznom prostoru koji je

leao ispred prvog hrama.Sada je Panteon prepoznatljiv po svom kolonadnom tremu i inpozantnom valjku iznad kojeg se uzdie kupola.Ova rotonda je nekada bila okruena drugim zgradama, nije bila vidljiva spolja budui da je bila sakrivena arkadama.Da bi se rasteretila teina, rotonda je gradjena od sve lakeg materijala, sve dok ne dodje do malog vulkanskog kamenja oko okulusa.Unutranjost je od kamena i mermera.Spoljanji red stubova sainjen je od osam monolita (16 stubova) sivog granita, postavljenih na bazu od belog mermera a na vrhu su

korintski kapiteli.Stubovi u unutranjem redu su izrezani od ruiastog granita i ine tri prolaza.Centralni vodi do vrata Panteona i iri je od druga dva. Unutranji prostor je pregledan, jedinstven, statian.Takav karakter prostora odredjen je pre svega potpuno uravnoteenim odnosom horizontala i vertikala.

Bazilike

To su bile javne gradjevine smetene uglavnom na forumu.Najee su sluile kao trnice, sudnice, mesta za okupljanja,ali bez obzira na njihovu namenu njihov izgled je bio ematski.Centralni brod je uvek bio vii od bonih pa su prozori na njima proputali svetlost.Ovakav tip osvetljenja nazivamo bazilikalno osvetljenje.Jedna od najvanijih takvih gradjevina je Konstantinova (Maksencijeva) bazilika iz 4. veka, koja predstavlja kombinaciju terme i tipine rimske bazilike.Centralni brod pokriven je sa tri krstasta svoda,a dva bona bavastim svodom.U apsidi na zapadu bila je postavljena statua imperatora Konstantina.

Forumi

Rimski forum(lat. Forum Romanum) bio je sredite pravnog, gospodarskog, kulturnog i relgioznog ivota drevnog Rima.Taj gradski prostor je sa svih strana bio okruen javnim objektima i hramovima koji kao pojedinani objekti nisu toliko

vani, nego znaaj dobijaju uklopivi se u ceo kompleks i inei forum. Forum nije imao iskljuivo slubene funkcije nego i trgovake. Na vrhuncu carstva grad Rim je imao vie foruma (Avgustov forum, Trajanov forum, Vespazijanov forum). Najvei je bio Forum Romanum, najmonumentalnije delo kojim raspolaemo iz Avgustovog doba. Jo je Cezar, 54. godine pre n.e., na istonoj strani starog Foruma Romanuma, zapoeo izgradnju etvorougaonog foruma nazvanog po njemu, trga uokvirenog tremovima sa stubovima, na ijem se severnom kraju uzdizao hram Venere Genetrix, pramajke julijevske loze.Hram je osveen u leto 46. godine pre n.e., ali je sam forum, Cezarov naslednik zavrio tek posle njegove smrti. Avgustov forum se na severu graniio sa starim gradskim zidinama, koje su se protezale od Kvirinala do Kapitola.Na jugu se od breuljka Eskvilin sputao jo stariji put, proirenje foruma je na istoku bilo ogranieno padinom Kvirinala. Ovde je bio prilaz ka 90 metara irokom trgu, oivienim sa obe strane tremovima irokim 20 metara.U osovini se nad njim uzdizao hram na ogromnom postolju, sa proeljem od osam stubova, koji se zadnjim delom oslanjao na 36 metara visoki zid od

tesanika. Jedinstven je nain na koji se tremovi u dvoritu u istonom delu zavravaju dvema velikim polukrunim eksedrama. Ostao je otvoren prostor izmeu dva polukruna proirenja (eksedre) u spoljnom zidu u kojima su se jedan iznad drugog nizala dva reda udubljenja za statue i tremova dvorita, iju su otvorenu pozadinu na tom mestu inili stupci sa polustubivima. Odavde je svetlost koja je padala u ove polukrugove okruene visokim zidovima, prodirala spolja kroz tremove. Takve eksedre su predstavljale veoma upeatljiv deo u kompoziciji pozne republikanske republike. Vespazijan je juno od Avgustovog foruma sagradio novi forum koji je dovrio tek car Nerva.Taj forum poznat kao Transitorijum bio je dug priblino 120 metara, a irok svega 45 metara. Na njegovom istonom kraju uzdizao se iza otvorenog stepenita na visokom postolju hram boginje Minerve, koji je svojim predvorjem zalazio u forum, dok se sama cela sa apsidom za kultni

lik boginje nalazila izvan dvorita. Na prostoru na kome se hram uzdizao, granice foruma bile su proirene u obliku dve velike eksedre. Na prolaznom forumu hram je predstavljao dodatak trgu. Predvorje koje mu slui kao proelje nadvisuje istonu stranu. Kako je ovde zid koji zavrava forum iskrivljen u vidu eksedre, dok je proelje hrama iznad visokog stepenita istureno ispred krivog zida, trg se zavrava u osovini efektno s prvim teatralnim dekorom.Takoe veoma znaajan je i Trajanov forum koji je izradio arhitekta Apolodor iz Damaska po Trajanovom

nalogu. Od ostalih carskih foruma Trajanov se pre svega razlikuje po bazilici koja

se uzdie popreno u dnu trga. To je najmonumentalniji meu carskim forumima koji ima dosta slinosti sa Avgustovim. Postojale su dve velike eksedre iza tremova na bonim stranama trga u kojima je kao i u eksedrama Avgustovog foruma u osovinama bilo prostrano udubljenje za kipove. Ove eksedre i zidovi u pozadini

tremova bili su nekada toliko visoki da su posetiocu koji bi uao u forum zaklanjali

pogled na oba breuljka na istoku i zapadu. Slavoluci i stubovi To su sveane kapije, komemorativni spomenici koji se podiu u cast istaknutih linosti ili spomen na neki vaan dogadjaj u gradu.Najee su sa jednim ili tri zasvodjena prolaza ralanjeni stubovima ili polustubovima koji stoje na visokoj bazi.Ukraeni su reljefima koji predstavljaju rimska osvajanja I pobede.Najpoznatiji slavoluci su Hadrijanov slavoluk,slavoluk Septinija Severa,

Titusov slavoluk i Konstantinov slavoluk.

Trajanov stub kao najpoznatiji sagradjen je u 2.veku.U pitanju je dorski stub sa

spiralnim frizom dugim 200 metara na kome je prikazan Trajanov pohod protiv

Daana. Dok je Avgustovski period vrhunac rimske umetnosti, period nakon Konstantina,

kada je hrianstvo ve duboko prodrlo u rimski svet, predstavlja kraj umetnike parabole Rima.

Forum pojam koji gotovo svakog ovjeka asocira na antiki Rim. tovie, nemogue jegovoriti o Rimu, a ne spomenuti forum, otvoreni prostor koji je sluio kao mjesto javnogsastajanja, ali i kao ekonomski centar. Podrazumijevalo se da svaki grad u Carstvu treba imatiforum, isto kao to veina dananjih gradova ima sredinji trg. Forum Romanum (RimskiForum) nastao je jo za vrijeme Republike, no zahvaljajui stalnom porastu broja stanovnitvado vremena Julija Cezara postaje preoptereen. Jedino rjeenje za novonastalu situaciju bila jegradnja novih foruma koji bi rasteretili Forum Romanum te poveali njegov kapacitet za razneekonomske poslove. Prvi takav novoizgraeni forum bio je Cezarov forum, dovren54.god.pr.Kr., a nakon njega su uslijedili Augustov, Nervin i Trajanov forum. Ipak, uloga svihtih foruma neto je kompleksnija od samog rastereivanja Foruma Romanuma. Naime, oniosim komercijalnih preuzimaju i njegove reprezentativne funkcije, s

tim da ne predstavljajusamo Republiku, odnosno Carstvo, ve i carevu linost. Oni postaju neka vrsta vizualne politike propagande te su jedan od prvih primjera upotrebe arhitekture kao propagandecarske moi. Otuda proizlazi i njihova zatvorena forma. Ograenost visokim poarnimzidovima koji su imali svrhu vizualnog zaslona omoguava potpunu koncentraciju posjetiteljana carev lik i djelo. To je ujedno i jedna od bitnih razlika izmeu carskih foruma i Foruma Romanuma . Dok je on povezan s okolicom, carski forumi strogo se odvajaju jedan oddrugoga te od ostatka

grada. Povezani su samo uskim prolazima, a smjeteni su usporedno ili pod pravim kutom u odnosu jedan na drugoga. Mogunost da ih se povee u niz gradskih prostora s izmjeninim ritmom prolaza i prostornih cjelina zapaa se kod Trajanovog foruma,ali ona nikad nije u potpunosti provedena.