1. uvod i programiranje.pdf · 2018-11-21 · 1. uvod ra~unarska industrija se razvija gotovo...

1. UVOD

Ra~unarska industrija se razvija gotovo najbrè od svih oblasti u ljudskoj istoriji. U ranijim vremenima, mogli bi da proteknu vekovi pre nego {to bi se osmislili fundamentalni pronalasci koji bi zatim postali uobi~ajena stvar. Brzo grabe}i u XXI vek, kompanije su dnevno izbacivale na hiljade patenata. Ra~unari su se svrstavali, i jo{ uvek to ~ine, u opsegu od ogromnih zveri gladnih energije koji zauzimaju ~itave gradske blokove, do malih, dèpnih ure|aja za pisanje i pam}enje zabeleàka. Me|utim, razlika izme|u tih dana i savremenog trenutka je u tome {to je dana{nji, mali personalni ra~unar u pogledu ra~unarskih sposobnosti daleko nadma{io onda{nji ra~unar kome je bio potreban ceo gradski blok.

Cilj ove prezentacije je da pruì korisniku ra~unara op{tu sliku o ra~unarstvu i informatici. Kao i ukazivanje na isprepletenost i usku me|usobnu povezanost hardvera i softvera i na neophodnost programske nadgradnje hardverskih mogu}nosti ra~unara softverom operativnog sistema. Evidentno je da korisnik vidi funkcije operativnog sistema kroz jezik komunikacije sa ra~unarom. U tom smislu obradi}e se oba prilaza komunikacije korisnika sa sistemom. Svako obrazovanje u oblasti ra~unarstva mora obuhvatiti poznavanje ra~unarskog i operativnog sistema. U sklopu ove materije predvi|eno je da se u potpunosti upoznamo sa ra~unarskim sistemom, funkcijama pojedinih ure|aja kao i njihovim karakteristikama. Ova materija treba da pruì pravi uvid u funkcionisanje ra~unara i da do~ara mo} savremene ra~unarske tehnike u brzini obrade podataka, kapacitetima medija za skladi{tenje podataka i fizi~koj minijaturizaciji celog sistema.

Razvoj informacionih tehnologija od po~etka 50-tih godina ovog veka je obeleìo drugu polovinu XX veka, tako da se ~esto govori o eri informatike, informacionom dru{tvu i sl. Posle svakih deset godina, a u poslednje vreme i svake druge-tre}e godine dolazilo je do zna~ajnih pomaka u razvoju informacionih tehnologija. To je, pre svega, posledica razvoja u oblasti fizike (novi poluprovodni~ki materijali sa sve ve}om gustinom integracija, nove tehnologije nano{enja slojeva, primene robotike u izradi i montaì hardverskih komponenti, novi magnetni materijali za skladi{tenje podataka), uz nove koncepte Informacionih sistema (IS), nove operativne sisteme, a posebno mre`ne opertativne sisteme...

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAÛNARA

Pojam sistema za obradu podataka

Svakodnevno komuniciraju}i sa drugima i prate}i sredstva javnog informisanja susre}emo se vrlo ~esto sa dve re~i PODATAK i INFORMACIJA u smislu “prema podacima” ili “ovo je za mene vaàn podatak” i sl, odnosno “to je nova informacija” ili “prema raspoloìvim informacijama”. Fundamentalni zna~aj ovih re~i u ra~unarstvu name}e potrebu davanja njihove definicije, kao i definisanja njihovog me|usobnog odnosa.

4 Ra~unari i programiranje

PODATAK je formalizovano predstavljanje ~injenice ili ideje pogodne za komunikaciju, interpretaciju i obradu od strane ljudi ili ma{ina.

INFORMACIJA je saznanje koje je prihvatljivo za ìve organizme ili upravlja~ke ma{ine.

Podatak je elementarni deo informacije koji uvek sadrì saznanje iz koga se obradom moè dobiti sloènija informacija, odnosno, podatak je sirovina iz koje se obradom dobijaju informacije.

Iz prethodno iznetog moè se zaklju~iti da je ra~unar ma{ina koja radi sa podacima ~ijom obradom se dolazi do informacije, ili bolje re~eno ra~unar je ma{ina koja automatski, a to zna~i bez intervencije ~oveka, izvr{ava niz aritmeti~kih i drugih operacija. Za razliku od mehani~kog kalkulatora, gde su automatizovane samo aritmeti~ke operacije sabiranja, oduzimanja, mnoènja i deljenja, a ~ovek odlu~uje kada }e koja operacija biti izvr{ena, u ra~unaru se automatizuje proces ra~unanja koji moè imati milione ili milijarde operacija. Ovaj proces ra~unanja se defini{e programom, {to zna~i da bi se neki zadatak re{io pomo}u ra~unara, mora se prethodno sastaviti program po kome }e ra~unar izvr{avati potrebne operacije.

Osnovna razlika izme|u kalkulatora i ra~unara je u tome {to se za ra~unar, da bi funkcionisao bez intervencije ~oveka, prethodno moraju pripremiti podaci i programi na osnovu kojih }e on automatski obaviti sve potrebne operacije u cilju izvr{enja postavljenog zadatka.

a) Ure|aj u samom ra~unaru u koga se pothranjuju potrebni podaci i programi pre zapo~injanja izvr{enja odre|enog programa naziva se memorija. Da bi se naglasila uloga ove memorije ~esto se kaè da je to operativna ili unutra{nja memorija,

b) Ure|aji u ra~unari u kome se izvr{avaju instrukcije programa i izvode razli~ite operacije nad podacima naziva se procesor,

c) Ure|aji pomo}u kojih se unose podaci, odnosno o~itavaju rezultati nazivaju se perifernim ure|ajima ili periferalima, a delimo ih na ulazne (tastatura, mi{), izlazne (monitor, {tampa~i) i spoljne memorije.

U operativnoj memoriji, kako je ve} prethodno navedeno, mora se nalaziti program koji se neposredno izvr{ava, kao i svi potrebni podaci nad kojima se vr{i obrada. Pored toga u istoj se nalaze i svi me|urezultati i rezultati obrade. S obzirom da je ona relativno malog kapaciteta i da se njen sadràj gubi odmah po isklju~enju ra~unara, u ra~unar se uvodi posebna memorija koju zovemo spoljna memorija koja omogu}ava ~uvanje velikih koli~ina podataka i programa, (tvrdi disk, disketa, kompakt disk, itd.).

Svi ovi ure|aji se me|usobno povezuju i obrazuju RAÛNARSKI SISTEM. Evidentno je da za funkcionisanje ra~unarskog sistema rad svih ovih ure|aja,

pored toga {to su povezani kao {to je prikazano na sl. 1.1, mora biti upravljan i koordiniran nekim programima. Prema nameni programa u ra~unarskom sistemu iste delimo na:

sistemske, i aplikativne.

Sistemski programi upravljaju radom ure|aja i omogu}avaju jednostavno rukovanje korisniku ra~unarskog sistema.

Aplikativni programi sluè korisnicima za re{avanje odre|enih zadataka, kao {to su razna izra~unavanja, obrada teksta, grafi~ki prikazi, tabelarni prikazi itd.

Iz prethodno iznetog proizilazi da se ra~unarski sistem sastoji od fizi~kih komponenti ra~unarskog sistema-hardvera i programskih komponenti-softvera.

Uvod 5

Sl. 1.1. Ure|aji ra~unarskog sistema

ISTORIJSKI RAZVOJ DIGITALNIH SISTEMA

Digitalni sistemi su prvo {to nam pada na pamet kada govorimo o modernom poslovnom svetu. Obrada i transmisija podatka, komunikacija, razne vrste prezentacija i ostale poslovne aktivnosti, imaju jednu zajedni~ku re~-DIGITALNI SISTEMI. Digitalna oprema i digitalna obrada podataka su postale standard u modernom svetu. Omogu}en nam je, ne samo ulazak u svet digitalne realnosti, ve} to okruènje moèmo modifikovati i pobolj{ati.

U razvoju ra~unarskog sistema razlikuju se pet generacija ra~unara i to: 1. Ra~unarski sistemi zasnovani na primeni katodnih cevi (1951-1958.

god.), za memorisanje i obradu podataka, bu{ene kartice za ulaz i izlaz, programi napisani u ma{inskom jeziku, a osnovna memorija izra|ena na bazi magnetnih prstenova.

2. Ra~unarski sistemi zasnovani na primeni tranzistora (1959-1964. god.), za obradu podataka sa ulazom i izlazom pomo}u magnetnih i bu{enih traka i primenom programskih jezika kao {to su FORTRAN i COBOL, uz po~etne korake na razvoju operativnog sistema.

3. Ra~unarski sistemi zasnovani na primeni integralnih kola (1965-1971. god.), koji se ugra|uju fotohemijskim putem u silikonsku osnovu (~ip). U ovom periodu pojavili su se vi{eprogramski operativni sistemi sa raspodelom vremena (TIME SHARING). Karakteristi~an predstavnik ove generacije je PDP 11 firme DEC, koji je prodavan od 1969. godine. Od 1964. godine firma IBM nudi familiju ra~unara S/370 sa glavnom memorijom od 16 kB do 1 mB, sa kojom je osvojila 70% svetskog trì{ta velikih ra~unara.

SPOLJNA MEMORIJA

Tvrdi disk Disketa CD

Tastatura

Mi{

Skener

Monitor

[tampa~

Zvu~nici

Operativna memorija

Procesor

Faks modem Zvu~. kartica

ULAZNO/IZLAZNI URE\AJI

ULAZN I

URE\A J I

I Z LAZN I

URE\A J I


4. Ra~unarski sistemi (1972-1997. god), sa izuzetno velikom gustinom integracija tako da se kompletna centralna procesorska jedinica moè smestiti na jedan ~ip.

5. Ra~unarski sistemi zasnovani na primeni paralelnog procesiranja i neuronskih mreà, koji se razvijaju po~ev od devedesetih godina, i koji su uglavnom prekriveni velom tajne zbog namene (vasionski program, nuklearni program, program u vojne svrhe, …).

1.2.1. Mainframe ra~unari

Termin mainframe je prvobitno bio “iskovan” da bi ozna~io veoma velike ra~unarskle sisteme koji su zauzimali ogromne ~eli~ne kutije, i bio je kori{}en da bi se oni razlikovali od manjih mini ili mikrora~unara. Mada je taj termin upotrebljavan na razli~ite na~ine tokom svih ovih godina, naj~e{}e je opisivao uzastopne porodice IBM-ovih ra~unarskih sistema, koje su sve zapo~ele sa System/360. Termin bi tako|e trebalo da se odnosi na kompatibilne sisteme koje su pravile druge kompanije, kao {to su Amdahl i Hitachi Data Systems (HDS).

Sl. 1.2. z Series 900 Mainframe

Jedna druga duhovitija definicija mainframe-a moè da se prona|e u knjizi Isham Research’s Devil’s IT Dictionary: “To je zastareo ure|aj koji jo{ uvek koriste hiljade zastarelih kompanija opsluùju}i milijarde zastarelih korisnika i prave}i ogromne zastarele zarade svojim zastarelim akcionarima. A sve to se de{ava dva puta brè ove nego prethodne godine”.

U ranim 60-tim godinama, kompanija IBM je iza{la sa novim nizom ra~unara koji je trebalo da zameni njihove razne nau~no-tehni~ke i komercijalne modele. Imali su novu ideju: da naprave niz ra~unarskih sistema koji bi delili zajedni~ku arhitekturu, sa punim opsegom modela, od kojih bi svi mogli da izvr{avaju isti softver.

Ovaj novi proizvodni niz su nazvali System/360. Mada su detalji fizi~ke izgradnje tih sistema bili vrlo razli~iti, ISA je bila u potpunosti konzistentna, izuzev u nekim specifi~nim slu~ajevima. Od tada, IBM je uveo mnoge dodatne modele mainframe sistema u sasvim malo novih proizvodnih linija, koji su svi bili zasnovani na

Uvod 7

istoj osnovnoj sistemskoj arhitekturi, sa ogromnim pobolj{anjima u performansi i stabilnosti. Krajnji efekat je da modul za u~itavanje (binarno izvr{iv), napisan ~ak davno u 60-tim godinama, moè i danas da se izvr{ava na trenutno postoje}om mainframe ra~unaru, sa ta~no istim izlazom, izuzev traènog vremena za izvr{avanje.

Sl. 1.3. Ure|aj diska RAMAC 305 od 5 MB iz 1956. godine

Pregled najva`nijih promena arhitekture koje su se dogodile u poslednjih 40 godina kod mainframe ra~unara:

System/360 je imao 32-bitne op{te registre i 24-bitno adresiranje memorije, sa makismalno sedam (paralelnih) U/I kanala.

System/370 je dodao jo{ usavr{enih funkcionalnosti U/I kanala i virtuelno adresiranje memorije (na pojedinim modelima).

System/370-XA (extended Arhitecture, pro{irena arhitektura) pro{irio je adresibilnost do 31-bitnog realnog/virtuelnog, dok je zadrào 24-bitni reìm radi kompatibilnosti unazad, a potpuno je renovirao arhitekturu U/I podsistema da bi bila u stanju da koristi do 256 nezavisnih kanala.

System/370-ESA dodao je osobine arhitekture koje su omogu}ile programima da konkurentno pristupe vi{estrukim 31-bitnim adresnim prostorima.

System/390-ESA dodao je ve}e brzine serijskih (fiber opti~kih) U/I kanala.

z/Arhitektura, najnovija i najve}a promena, pro{irilka je op{te registre i realno/virtuelno adresiranje na 64-bitne, zadràvaju}i istovremeno punu kompatibilnost unazad za 24/31 bitne aplikacione programe.

1.2.2. Razvoj PC-a

1975.

Istorija personalnih ra~unara ne po~inje sa firmama IBM ili Microsoft, mada je Microsoft bio rani u~esnik po~etka industrije personalnih ra~unara.

Prvi personalni ra~unari su uvedeni 1975. godine kao komplet za samostalno sastavljanje: MITS Altair 8800, a nakon njega je sledio IMSAI 8080 kopija Altaira. Oba ra~unara su koristila Intel 8080 CPU. To je tako|e bila godina kad je Zilog napravio Z-80 procesor, a MOS Tachnology napravio 6502. Bill Gates i Paul Allen su napisali BASIC prevodilac za Altair i osnovali Microsoft.


1976.

Dva Stevea kompanije Apple (Jobs i Wozniak) su dizajnirali Apple I, jedini ra~unarski komplet kompanije Apple sa procesorom 6502. To je tako|e bila godina kada su objavljeni prvi programi za obradu teksta (Electric Pencil) i tekstualna avantura za mikrora~unare (Adventure). Shugart je uveo 5.25” disketni ure|aj koji }e postati klju~na komponenta revolucije personalnih ra~unara.

1977.

Mlada industrija je dostigla vrhunac 1977. godine kad je Apple objavio Apple II, kolor ra~unar sa podr{kom za slotove pro{irenja i disketni ure|aj; Radio Shack je objavio TRS-80, Commodore svoj PET, Digital Pecearch je objavio CP/M koji je bio 8-bitni operativni sistem koji je obezbe|ivao {ablone za MS-DOS, a otvorila se i prva prodavnica ComputerLand (tada ComputerShack).

1978.

Softver je zauzeo centralnu pozornicu 1978. godine kada su Dan Bricklin i Bob Frankston napravili VisiCalc, prvi program za tabelarni prora~un. Ovo je pretvorilo personalni ra~unar u korisnu poslovnu alatku, a ne samo ma{inu za igranje ili zamenu za elektronsku pisa}u ma{inu.

Objavljen je WordMaster koji je ubrzo postao WordStar i godinama dominirao industrijom. Atari je iskoristio svoje iskustvo u video igricama i ku}no ime da bi u{ao na trì{te personalnih ra~unara, a Epson je objavio MX-80, prvi jeftini matri~ni {tampa~.

1979.

Tre|u va`nu kategoriju softvera, bazu podataka, na scenu 1979. godine je uveo Vulcan, prethodnik dBase II i njegovih potomaka. To je tako|e godina kada je Hayes uveo 300 bps modem i uspostavio telekomunikaciju kao aspekt personalnih ra~unara.

Texas Instruments je dizajnirao lo{ TI-99/4 koji je tako|e objavljen 1979. godine kao prvi industrijski 16-bitni ra~unar.

1980.

1980. godina je bila godina kada je Commodore otvorio vrata ku}nog ra~unarstva uz VIC-20 po ceni od 299 dolara. Sinclair je poku{ao da im napravi konkurenciju sa svojim ra~unarskim kompletom po ceni od 199 dolara koji je bio veoma popularan u Velikoj Britaniji, ali mu je sudbina da ostane mali igra~ u industriji personalnih ra~unara. Isto se moè re}i i za jedva impresivan Color Computer Radio Shacka kojem je bila glavna mana da nije kompatibilan sa njihovom linijom ra~unara TRS-80.

Slede}a katastrofa je bio Apple III koji je napravljen sa 128 K memorije, internim disketnim ure|ajem i Apple II simulacijom. On naprosto nije dobro radio pa je Apple bio primoran da ga povu~e, ispravi gomilu problema i kasnije objavi Apple III sa 192 K Ram-a. Ovo je tako|e bio i prvi Apple ra~unar koji je podràvao disk ure|aj, 5 MB Profile.

Uvod 9

1981.

Rane 1981. godine Adam Osbourne je objavio prvi prenosivi ra~unar. Osbourne 1 je bio veli~ine kofera, imao CP/M, par 5.25” disketna ure|aja i mali 5” monitor. Inovativna ma{ina je sadr`ala softver u vrednosti od oko 1500-2000 dolara, a ceo paket se prodavao po ceni od 1899 dolara.

Prvi laptop ra~unar je tako|e objavljen 1981. godine, Epson HX-20 (poznatiji kao Geneva). XX-20 je bio dimenzija 8.5” x 11” x 1.5-2” i koristio je mikrokasete da bi skladi{tio podatke. Ako se dobro se}am prikazivao je 4 reda sa po 40 znakova na LCD ekranu iznad tastature.

Za industriju personalnih ra~unara 1981. godine najzna~ajniji doga|aj bio je svakako uvo|enje IBM PC-a, 12. avgusta. Ovaj ra~unar je imao 16-bitni CPU na 8-bitnoj sabirnici (Intel 8088), pet slotova za pro{irenje, minimalno 16 K RAM-a i dva le`i{ta pune visine rezervisana za dodatne 5.25” disk jedinice.

Kupci su mogli da kupe prili~no opremljenu ma{inu sa kontrolerom disketnog ure|aja, dva disketna ure|aja, karticom za monohromatski prikaz i monohromatski monitor, karticu za kolorni prikaz i odgovaraju}i monitor, karticu sa paralelnim portom za priklju~enje {tampa~a, matri~ni {tampa~ i operativni sistem-sa izborom izme|u CP/M-86, USCD p-System i PC-DOS-a (poznatijeg kao MS-DOS). Skoro sve je bilo mogu}e i svi su znali da je IBM PC zasnovan na idejama koje su usavr{avane na ra~unaru Apple II, a naro~ito na ideji op{teg kori{}enja slotova za pro{irenje.

Drugi najzna~ajniji doga|aj 1981. godine zavisio je od prvog doga|aja: Microsoft se dogovorio sa kompanijom IBM da DOS ne bude samo za IBM ma{ine. Ovo je utrlo put industriji kloniranja, {to je na kraju marginalizovalo uticaj koji je imao Big Blue.

1982.

Magazin Time je 1982. godinu nazvao “Godinom ra~unara” dok se industrija jo{ razvijala. Do 1983. godine industrija je procenila da samo u Americi ima 10 miliona personalnih ra~unara.

1983.

VisiCalc je dobio konkurenta 1983. godine kada se po~elo sa isporu~ivanjem Lotusa 1-2-3 za IBM PC. To je tako|e bila godina kad je uveden Microsoft Word 1.0, mada je ostao mali igra~ sve do dominacije Windows-a.

1984.

Apple Computer je uveo prvu potro{a~ku ma{inu sa mi{em i grafi~kim korisni~kim interfejsom nazvanim Lisa. Naravno, mnogi potro{a~i nisu mogli da je priu{te jer je ko{tala 10000 dolara, ali je to 1984. godine utrlo put za Apple Macintosh. Bio je mnogo pristupa~niji od Lise po ceni od 2500 dolara.

IBM je oti{ao dalje od 8-bitne sabirnice kad je uveo AT (Advanced Tehnology), ra~unar sa radnim taktom na 6 MHz zasnovan na procesoru 80286 sa 16-bitnom sabirnicom, disketnim ure|ajem za diskette od 5.25” velike gustine i novim video standardom EGA.


1985.

Microsoft je najpre objavio Windows 1985, a DOS {koljka je bila sadràj koji je radio ~ak i na starom 4.77 MHz PC-ju, mada sporo. To je tako|e bila godina kad je Aldus izumeo ~etvrtu najva`niju kategoriju softvera objavljivanjem PageMakera. Rodilo se stono izdava{tvo, a Apple je uspostavio jasno definisanu trì{nu ma{inu za Macintosh i LaserWriter.

1986.

Compaq, jedan od prvih proizvo|a~a IBM kompatibilnih ma{ina i prvi koji je napravio prvu prenosivu IBM kompatibilnu ma{inu, objavio je 1986. godine prvi PC zasnovan na procesoru 80386. Kad se uporedi po performansama sa tipi~nim 8-12 MHz 80286, 80386 na 16 MHz je bio mnogo ja~i. Tako|e je uveo neke nove operativne reìme koji }e kasnije verzije Windows-a u~initi mnogo ja~im.

1987.

Apple je 1987. godine uveo slotove na Macintoshu u ra~unaru Mac II, IBM je uveo slotove u svoju liniju ra~unara PS/2, IBM i Microsoft su zajedno razvili OS/2, a Windows je dostigao verziju 1.01. Tako|e smo te godine videli prvu faks karticu, a SUN je uveo prvi RISC processor. (Acorn Archimedus, drugi rani RISC ra~unar je tako|e uveden 1987. godine i bio je bolji od Sun-a na trì{tu).

1988.

Verovatno najzna~ajniji doga|aj u ra~unarstvu 1988. godine je bio prvi Internet crv koji je za vrlo kratko vreme zarazio oko 6000 ra~unara. Microsoft je aùrirao Windows na verziju 2.03, Apple je uveo disketne ure|aje kompatibilne sa IBM formatiranim 3.5” disketama.

1989.

1989. godine je procenjeno da ukupno postoji oko 54 miliona personalnih ra~unara u Americi, od kojih je velika ve}ina radila pod MS DOS-om. Apple je uveo veoma te{ku (preko 7 kg!) prenosivu ma{inu Mac Portable, prvi “laptop” ra~unar sa ugra|enom kuglicom za pokazivanje i sa verovatno prvim aktivnim matri~nim displejem.

1990.

Windows je 1990. godine dostigao verziju 3.0 i bio skoro spreman za sveop{tu upotrebu. Pojavio se prvi PC zasnovan na procesoru 486, a Apple je zasenio DOS-ove ra~unare sa radnim taktom na 33 MHz tako {to je napravio “opasno brz” Macintosh IIfx na 40 MHz koji je tako|e bio i jedan od prvih personalnih ra~unara sa ubrzanom video karticom.

1991.

Linus Torvalds je u avgustu 1991. godine napravio svoju verziju Unix-a i nazvao ga Linux. Jedno vreme je bio neopaèn, ali je kasnije postao drugi najva`niji operativni sistem za Wintel ra~unare i jedan od vode}ih primera besplatnog softvera sa dostupnim izvornim kodom.

Uvod 11

1992.

Microsoft Windows 3.1 je napravljen 1992. godine. Izme|u Windows-a i tada{njeg hardvera, resursi koji su postojali za Windows su ono {to je prevagnulo. Windows je ubrzo postao podrazumevani operativni sistem koji se isporu~ivao sa novim personalnim ra~unarima.

1993.

U februaru 1993. godine Apple je napravio 10 milioniti Macintosh. Iste godine je Intel uveo originalni Pentium, CPU na 60 MHz sa neotkrivenim matemati~kim bagom, a Microsoft je objavio da postoji preko 25 miliona korisnika Windows-a. Krajem te godine je linija Apple II-prete~a personalnih ra~unara prekinuta.

1994.

Intel je priznao matemati~ki bag Pentiuma i objavio ispravljenu verziju. Apple je proizveo prvi Macintosh sa DOS karticom koja je bila fabri~ki instalirana-Quadra 610 DOS Compatible. (Postojale su DOS kartice za Mac jo{ 1987, ali ova je bila prva sa markom Apple). Ovo je tako|e bila godina kad je Apple odlu~io da dozvoli klonove Mac-a i proizveo prve Power Mac-ove Macintosh modele koji su bili bazirani na tada novom procesoru PowerPC 601.

1995.

Iako je World Wide Web nastao mnogo godina ranije, 1995. godine je do`iveo punu afirmaciju. Windows 95 je objavljen u avgustu, a Intel je objavio procesor Pentium Pro u novembru.

1997.

Pentium II i Pentium MMX su usledili 1997. godine. Be je zapo~eo preno{enje BeOS-a na Intel-ov hardver, modemi od 56k su postali popularni u industriji, a proizvedeni su i prvi kablovski modemi.

1998.

Windows 98 je objavljen 1998. godine, a Intel je iste godine objavio svoj jeftini procesor Celeron. [to se ti~e stanja stvari kod Applea, iMac je pomogao da se USB uspostavi kao mogu}i naslednik paralelnih i serijskih portova koji su bili uobi~ajeni na personalnim ra~unarima pod Windows-om.

1999.

Pentium III se pojavio 1999. godine, kao i AMD Athlon koji je postao zarobljen u brzinskom megahercnom ratu sa Intel-om. Athlon je do kraja godine dostigao 800 MHz.

2000.

Athlon je prvi pre{ao granicu od 1 GHz. To je tako|e bila godina kad je Microsoft prekinuo dalje doterivanje Windows-a 98 da bi napravio Windows Me (Millennium Edition).


2001.

Intel je objavio Pentium 4, procesor teorijski ja~i od Pentium III koji je imao tendenciju slabijih performansi na istoj brzini u MHz. Prvi Pentium je radio na 1,4 GHz, a do septembra Intel je prodavao P4 na 2 GHz. Tokom leta 2001. godine, Intel je po~eo proizvodnju prvih “oft-delayed” Itanium procesora koji su dizajnirani ako 64-bitni naslednik vreme{ne x86 arhitekture koja je bila dizajnirani kao naslednik 8-bitnog procesora 8080 iz 1975. godine.

RAÛNAR

Ra~unarski sistem ~ine razli~iti ra~unarski delovi koji zajedno, kao celina, obavljaju predvi|ene poslove. Delovi ra~unarskog sistema svrstavaju se u dve grupe:

HARDVER, i

SOFTVER.

Pod pojmom hardver podrazumevamo delove koje vidimo (ma{ineriju). To je ono {to moèmo podi}i ili se o njega spota}i. Tu spadaju: elektri~ni i elektronski delovi, ma{inski sklopovi, ku}i{ta itd.

Hardver ra~unarskog sistema sastoji se od:

centralne jedinice (centralni procesor + upravlja~ka jedinica + operativna memorija) i

perifernih jedinica.

Periferne (periferno-spoljne) ili spoljne jedinice jesu ulazni i izlazni ure|aji, pomo}na ili spoljna memorija i drugi ure|aji, npr. merni ili regulacioni.

Centralnu jedinicu ~ine dva dela: centralni procesor i operativna memorija.

Centralni procesor ima dva dela: upravlja~ku jedinicu i aritmeti~ko-logi~ku jedinicu. Upravlja~ka jedinica upravlja radom centralne jedinice i odgovorna je za izvr{avanje instrukcija, a aritmeti~ka jedinica izvr{ava nad podacima aritmeti~ka izra~unavanja i logi~ke operacije.

Memorija je sa~injena od skupa “pregradaka” ili lokacija. Na svaku lokaciju moè se smestiti odre|ena koli~ina podataka. Ra~unari u radu koriste samo dve cifre, nulu i jedinicu, i one se zovu binarne cifre ili kra}e bitovi. Koliko lokacija ima bitova zavisi od snage i veli~ine ra~unara. Broj bitova moè biti 8, 16, 24, 32, 64, 128 ili ~ak 256.

Svaka lokacija ima adresu, tako da se podaci na tu adresu (lokaciju) mogu lako poslati ili odatle uzeti.

Memorija u centralnoj jedinici naziva se operativna, radna ili glavna memorija. To je elektronska memorija s neposrednim pristupom. Osim nje, ve}ina ra~unara ima i spoljnu, dodatnu memoriju. Ta se memorija naziva jo{ dugotrajna, masovna ili pomo}na.

Kao spoljna memorija u kojoj se ~uvaju podaci ili instrukcije koriste se magnetni disk (disketa, ~vrsti disk), magnetna traka ili kompakt disk. Podaci i instrukcije se s njih mogu po potrebi u~itavati u ra~unar.

Ra~unarskom sistemu su potrebna dva tipa softvera:

sistemski, i

aplikativni.

Uvod 13

Sl. 1.4. Arhitekura procesora Pentium

Sistemski softver moèmo uporediti sa op{tim znanjima inènjera; on je sastavljen od programa koji ra~unarski sistem (hardver) ~ine upotrebljivim. Jedan deo programa sistemskog softvera upravlja hardverom i nadzire njegov rad, a drugi prevodi programski jezik kojim se korisnik sluì (npr. C, Visusl BASIC, Java) u ma{inski kod koji ra~unar razume.

Aplikativni softver je skup kodiranih instrukcija koje se daju ra~unaru da bi mogao da izvr{i odre|eni zadatak ili re{i postavljeni problem. Ovaj softver se zove aplikativan stoga {to omogu}ava re{avanje konkretnih problema, ili kako se to druga~ije kaè-omogu}ava aplikaciju (aplikacija-primena) ra~unara na taj problem ili zadatak. Postoje aplikativni softveri veoma razli~itih namena: za rudarstvo, geologiju, ma{instvo, gra|evinarstvo, matematiku, arhitekturu, crtanje, pisanje itd.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAÛNARA

PC se sastoji od slede}ih glavnih delova:

mikroprocesor iz Intel-ove serije x86 ili njihov klon,

radna memorija (RAM),

mati~na plo~a,

ku}i{te,

periferni ure|aji itd.

Mikroprocesor

Mikroprocesor je “mozak” ra~unara. Namenjen je da upravlja radom ostalih delova ra~unara i da obra|uje podatke (matemati~ke operacije, uspore|ivanje itd). Kada se radi o procesoru najva`nije je znati o kojoj se familiji radi (8086/8088, 80286, 80836, 80486, Pentium, Pentium Pro, Pentium II) i koliki je njen radni takt. O radnom taktu treba zapamtiti da {to je ve}i radni takt procesora to je processor “brì”. Generacije PC ra~unara dobijaju nazive prema ugra|enom procesoru. Po sada{njim uslovima ra~unari do 486 se smatraju zastarelima i pri kupovini ra~unara ih treba izbegavati. Treba napomenuti da pored Intela procesore za PC ra~unare proizvode i firme AMD i Cyrix. Njihovi procesori su napravljeni po uzoru na Intel-ove i predstavljaju zna~ajnu konkurenciju Intel-ovim procesorima naro~ito zbog niè cene i sli~nih performansi. Ti procesori su uglavnom preporu~ljivi za ku}nu upotrebu, dok za profesionalne namene treba se dràti Intel-ovih procesora zbog pouzdanosti.


Tip/Generacija Godina

[irina magistrale podataka/

adresa

Skrivena memorija 1. nivoa

(KB)

Brzina memorijske magistrale

(MHz)

Brzina unutra{njeg generatora

takta (MHz)

8088/Prva 1979 8/20 Nema 4,77÷8 4,77÷8

8086/Druga 1978 16/20 Nema 4,77÷8 4,77÷8

80826/Druga 1982 16/24 Nema 6÷20 6÷20

80386DX/Tre}a 1985 32/32 Nema 16÷33 16÷33

80386SX/Tre}a 1988 16/32 8 16÷33 16÷33

80486DX/êtvrta 1989 32/32 8 25÷50 25÷50

80486SX/êtvrta 1989 32/32 8 25÷50 25÷50

80486DX2/êtvrta 1992 32/32 8 25÷40 25÷80

80486DX4/êtvrta 1994 32/32 8 25÷40 25÷120

Pentium/Peta 1993 64/32 8 60÷66 60÷200

MMX/Peta 1997 64/32 16 66 166÷233

Pentium Pro/[esta 1995 64/36 8 66 150÷200

Pentium II/[esta 1997 64/36 16 66 233÷300

Pentium II/[esta 1998 64/36 16 66/100 300÷450

Pentium III/[esta 1999 64/36 16 100 450÷600

AMD Athlon/Sedma 1999 64/36 64 100÷200 500÷600

Pentium IV/Sedma 2000 64/128 128/56 233÷400 1300 pa na

dalje

Radna memorija

Radna memorija se sastoji od ~ipova u koje ra~unar sme{ta kori{}ene podatke. Postoje dve vrste radne memorije: ROM i RAM.

ROM je skra}enica od engleskog Read Only Memory (memorija koja se samo ~ita) i iz njega se podaci mogu jedino ~itati. Podaci se u ROM upisaju fabri~ki i ne mogu se vi{e iz nje izbrisati. Podaci upisani u ROM se ne bri{u po ga{enju ra~unara.

Sl. 1.5. Direct Rambus DRAM memorija (DRDRAM)

RAM (random Access Memory-memorija sa slu~ajnim pristupom) je jedna od najva`nijih komponenti ra~unara. U nju se pohranjuju podaci koji su ra~unaru potrebni pri radu. Radi se o ~ipovima u koje se mogu zapisivati i ~itati podaci, a kada

Uvod 15

prestaje potreba za njima mogu se izbrisati. Vaàn podatak kada se radi o memorijskim ~ipovima je tzv. vreme odziva. To je vreme potrebno za pronalaènje i is~itavanje podataka iz memorije. Trenutno se najvi{e koriste ~ipovi koji imaju vreme odziva oko 60 ns, a polako ulaze u primenu i brì memorijski ~ipovi.

Koli~ina RAM memorije je promenljiva i u velikoj meri uti~e na brzinu ra~unara. Kapacitet memorije se izraàva u koli~ini podataka koju memorija moè da primi. Merna jedinica za koli~inu podataka je 1 bit.

Ozna~ava jedan odgovor “DA” ili “NE” u ra~unaru predstavljeni kao “1” ili “0”. Ve}a merna jedinica od bita je bajt (byte) koji je jednak 8 bitova (1 byte = 8 bit). Ve}e jedinice od bajta su:

1 kilobajt (kB) = 1024 bajta

1 megabajt (MB) = 1024 kB = 1.048.576 bajta

1 gigabajt (GB) = 1.048.576 kB = 1.073.741.824 bajta

Prvi PC ra~unari su se isporu~ivali sa 512 kB RAM memorije. Ubrzo je taj broj pove}an na 640 kB. Tada su tvorci tih ra~unara govorili da }e “640 kB memorije svima biti dovoljno”. Nedugo zatim 640 kB RAM-a se pokazalo tesnim za potrebe korisnika i programa. Tako je RAM ra~unara porastao na 1 MB, 2 MB, 4 MB itd. Sada u moderne ra~unare moèmo ugraditi i nekoliko stotina MB RAM-a, zavisno od potreba i mogu}nosti. Va`no je znati da se u ra~unar ugra|uje koli~ina memorije koja je jednaka nekom stepenu broja 2 izraèna u megabajtima tj. 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB, 32 MB, 64 MB, 128 MB, 256 MB itd. RAM memorija se izra|uje na tzv. SIMM ili DIMM modulima RAM-a (kapaciteta 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB ili 32 MB) koji se postavljaju u odre|ena leì{ta na mati~noj plo~i.

Sl. 1.6. SDRAM memorija (sinhrona dinami~ka

memorija sa direktnim pristupom)

Mati~na plo~a

Mati~na plo~a je osnova ra~unara. Na nju se postavljaju ili priklju~uju sve ostale komponente ra~unara, direktno ili indirektno preko odgovaraju}ih kartica. Na njoj su napravljene veze koje te delove povezuju u jednu celinu. Te veze zovemo sabirnicama (eng bus). Va`no je znati da svakoj generaciji mikroprocesora odgovara


posebna generacija mati~nih plo~a. Tako imamo mati~ne plo~e za 486, mati~ne plo~e za Pentium itd. Pored sabirnica na mati~noj plo~i se nalaze i odre|eni ~ipovi koji opsluùju delove ra~unara: oscilator, kontroleri perifernih ure|aja i sl. Od posebnog zna~aja je ~ip u kom se ~uvaju osnovni podaci o ra~unaru.

Ku}i{te ra~unara

Uloga ku}i{ta je da delove ra~unara drì zajedno i da ih napaja jednosmernim naponom odre|enih iznosa.

Ku}i{ta se izra|uju u vi{e vrsta i dimenzija. Mogu biti leè}a i stoje}a (tower). Zajedni~ko za svako ku}i{te je da ima dugme za uklju~ivanje i isklju~ivanje ra~unara (power button), dugme za restartovanje ra~unara (reset), dugme za turbo mod, konektore za priklju~ivanje napajanja i nekoliko indikatora (LED).

Sl. 1.7. Unutra{njost ku}i{ta ra~unara

Periferni ure|aji i mediji za skladi{tenje podataka

Periferni ure|aji sluè za komunikaciju ra~unara sa spoljnim svetom. U taj spoljni svet spada i korisnik ra~unara. Preko tih ure|aja korisnik saop{tava ra~unaru podatke a isto tako i ra~unar saop{tava korisniku obra|ene podatke. Prema tome, da li ra~unar prima ili saop{tava podatke preko ure|aja ; periferne ure|aje delimo na ulazne, izlazne i ulazno-izlazne. Naj~e{}e kori{}eni periferni ure|aji su: tastatura, monitor, mi{, {tampa~, palica za igru itd.

Mediji za skladi{tenje podataka sluè za ~uvanje podataka i kada je ra~unar isklju~en. Postoje magnetni i opti~ki mediji za skladi{tenje podataka. Na magnetne medije podaci se mogu i pisati, ~itati i brisati.

Najpoznatiji magnetni mediji za skladi{tenje podataka su diskete (floppy disk) i hard (~vrsti) diskovi.

Najpoznatiji opti~ki medij je CD na kome se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promeniti.

Uvod 17

Tastatura

Tastatura je ulazni periferni ure|aj preko kojeg ~ovek “govori” ra~unaru. Ra~unar analizira taj govor i postupa prema njemu. Taj “govor”, podrazumeva se, mora biti razumljiv ra~unaru. Tastatura za PC ra~unar ima najmanje 101 tipku (dirku).

Tastatura se preko DIN konektora spaja direktno na mati~nu plo~u.

Sl. 1.8. Izgled PC tastature

Monitor i grafi~ka kartica

Monitor je osnovni izlazni ure|aj ra~unara preko kojeg ra~unar saop{tava podatke korisniku. Monitore delimo na crno-bele i kolor monitore. Glavna karakteristika monitora od kojeg u najve}oj meri zavisi i njegova cena je veli~ina ekrana. Ona se izra`ava pomo}u pre~nika ekrana. Dana{nji monitori se izra|uju u nekoliko standardnih veli~ina: 14”, 15”, 17”, 19” itd.

Druga va`na karakteristika monitora je njegova rezolucija, tj. od koliko ta~aka (piksela) se sastoji slika na monitoru. Savremeni SVGA monitori podr`avaju rezoluciju i do 1280*1024 piksela, ali se mogu podesiti da rade i sa manjom rezolucijom (640*480, 800*600, 1024*768).

Monitor se priklju~uje na mati~nu plo~u preko grafi~ke kartice koja se postavlja u odgovaraju}i slot. Na grafi~koj kartici se nalazi grafi~ki koprocesor, koji je odgovoran za prikazivanje slike na monitoru bez optere}enja procesora. Brzina koprocesora direktno uti~e na brzinu prikazivanja slike. Pored koprocesora na grafi~koj kartici nalazi se i video memorija u kojoj se pohranjuju podaci o prikazivanoj slici. Veli~ina video memorije je ograni~avaju}i faktor u pogledu rezolucije i broja istovremeno prikazivanih boja na monitoru.

Sl. 1.9. LCD i CRT monitori


Grafi~ka kartica

Savremene SVGA kartice se isporu~uju sa 1 MB VRAM-a sa mogu}no{}u pro{irenja na 2 MB.

Sl. 1.10. Grafi~ka kartica ATI Radeon 9700 Pro

Komunikacioni portovi

Komunikacioni portovi ra~unara su ulazno/izlazni ure|aji na koje se priklju~uju kablovi odre|enih perifernih ure|aja i preko kojih ra~unar komunicira sa tim ure|ajima. Postoje dve vrste komunikacionih portova: serijski i paralelni. Preko serijskog porta istovremeno se {alje osam bitova (1 bajt) informacije. Iz toga proizilazi da je komunikacija preko serijskog porta sporija od komunikacije preko paralelnog porta. Serijski portovi se ozna~avaju sa skra}enicom COM, a paralelni sa LPT. Kod starijih ra~unara ovi ure|aji su bili izvedeni na posebnim karticama, koje su se postavljale u slot mati~ne plo~e, a kod novijih ra~unara su integrisani na mati~nu plo~u.

Na tim mati~nim plo~ama obi~no se nalaze dva serijska ure|aja (COM1 i COM2) i jedan paralelni (LPT1). Sa tih ure|aja su izvedeni konektori na zadnjoj strani ku}i{ta.

Mi{

Mi{ je ulazni periferni ure|aj koji u grafi~kim radnim okruènjima (npr. Windows) sluè za pomeranje pokaziva~a (pointer) na ekranu i za izbor odgovaraju}ih komandi. Priklju~uje se na serijski interfejs (COM1) ra~unara. Na mi{u se nalaze dva tastera: levi i desni taster.

[tampa~

[tampa~ je izlazni ure|aj preko kojeg moèmo od{tampati podatke na papir. Postoje razne vrste {tampa~a. U naj{iroj upotrebi nalaze se matri~ni {tampa~i. Ti {tampa~i rade sli~no pisa}oj ma{ini. Iglice, koje se nalaze u glavi {tampa~a pritiskuju traku (ribon) sa mastilom i tako se prenosi otisak na papir. Postoje {tampa~i sa devet, osamnaest i dvadeset ~etiri iglice. Odlikuju se niskom cenom i slabim kvalitetom {tampe. Svi matri~ni {tampa~i su crno-beli {tampa~i.

Slede}i {tampa~i su tzv. inkdèt (ink-jet) {tampa~i. Oni preko tankih cev~ica ubrizgavaju farbu na papir.

Uvod 19

Postoje crno-beli i kolor inkdèt {tampa~i. Odlikuju se pristupa~nom cenom i dobrim kvalitetom {tampe. Za individualnu upotrebu predstavljaju jedini izbor kod kupovine kolor {tampa~a zbog astronomno visoke cene laserskih {tampa~a.

Gore spomenuti laserski {tampa~i predstavljaju sam vrh {tampa~a. Odlikuju se vrhunskim kvalitetom {tampe, ali i visokim cenama. U poslednje vreme pojavljuju se jeftiniji crno-beli {tampa~i, {to ove {tampa~e ~ini dostupnim i za ku}nu upotrebu. Postoje i kolor laserski {tampa~i, ali su desetostruko skuplji od crno-belih {tampa~a. Laserski {tampa~i na jednom valjku laserskim znakom ispisuju podatke za {tampanje. Ovaj valjak se presvu~e tankim slojem pra{ka (toner). Sa valjka se toner prenosi na papir na onim mestima koje je obeleìo laserski snop. Pra{ak se na papiru fiksira termi~kom obradom na oko 200 0C.

Modem

Modem je ure|aj koji sluì za povezivanje ra~unara preko telefonske linije (dial-up networking). Moè biti spoljni i unutra{nji. Spoljni modemi se priklju~uju kablom na drugi serijski port ra~unara (COM2), a unutra{nji se postavlja u odre|eni slot na mati~noj plo~i. Na modemu se nalaze dva konektora RJ-11 koji sluè za povezivanje modema sa telefonskom linijom sa jedne strane i sa telefonskim ure|ajem sa druge strane.

Mre`na kartica

Mre`ne kartice sluè za povezivanje ra~unara u lokalnu (LAN-local area network) mreù. Zavisno od vrste ra~unarske mreè postoje i razli~iti tipovi mre`nih kartica. Od tih se najvi{e koriste Ethernet standard.

Ra~unari u Ethernet mreì razmenjuju podatke brzinom od 10 megabita u sekundi a mogu biti povezani pomo}u 50 omskih kablova ili preko neoklopljenih upredenih telefonskih parica (UTP kabal). Oznaka za Ethernet mreù kod koje se koristi koaksijalni kabl je 10Base2, a za Ethernet sa UTP kablom je 10BaseT. Mre`na kartica na sebi ima BNC konektor za priklju~ivanje koaksijalnog kabla i RJ-45 konektor za priklju~ivanje UTP kabla. U zadnje vreme se po~elo sa primenom Fast (brzog) Ethernet-a koji ima brzinu od 100 megabita po sekundi.

Zvu~na kartica

Zvu~na kartica je prva u nizu kartica koje ra~unar pretvaraju u multimedijalnu ma{inu. Na ovu karticu se mogu priklju~iti zvu~nici, muzi~ka linija i mikrofon. Zvu~ne kartice proizvode zvuk CD kvaliteta. Svaka zvu~na kartica na sebi ima i priklju~ak za palicu za igru (dòjstik).

Skener

Skeneri su ulazni ure|aji ra~unara a sluè za unos slika sa papira u ra~unar. Postoji ru~na i stona, kao i crno-bela i kolor varijanta skenera. Savremeni skeneri se isporu~uju sa programom za prepoznavanje rukopisa.


Disketni ure|aj i floppy disk

Floppy disk (diskete) su magnetni mediji za skladi{tenje podataka. Radi se o polivinilnom disku presvu~enom oksidom èljeza. Polivinil disk je savitljiv i odatle dolazi i naziv jer re~ floppy zna~i savitljiv.

Disketa je za{ti}ena plasti~nim omota~em. U vreme nastanka PC ra~unara disketa je bila jedini pogodni medij za ~uvanje podataka. Sa dana{njeg stanovi{ta diskete su malog kapaciteta, ali odràle su se do dan danas po{to su u {irokoj upotrebi i predstavljaju pogodan medij za prenos manje koli~ine podataka sa jednog ra~unara na drugi. U upotrebi su diskete dva formata 5,25 in~ne i 3,5 in~ne. Interesantan podatak je da po fizi~kim dimenzijama u manje diskete od 3,5 in~a moè stati ve}a koli~ina podataka nego na fizi~ki ve}im disketama od 5,25 in~a. Sve danas kori{}ene diskete su dvostrane, tj. podaci se mogu zapisivati na obe strane diskete (double sided-DS). Drugi vaàn podatak je gustina zapisa na disketi. Postoje diskete dvostruke gustine (double density-DD) i visoke gustine (high density-HD).

Povr{ina diskete se deli na sektore. Jedan sektor moè da sadrì 512 B podataka. Ti sektori se dobijaju tako {to se disk podeli na koncentri~ne krugove (staze-track), a ti krugovi na nekoliko sektora.

Ure|aj koji zapisuje, ~ita i bri{e podatke sa disketa zove se disketni ure|aj (floppy disk drive-FDD).

Podrazumeva se da postoje disketni ure|aji za 3,5 in~ne i disketni ure|aji za 5,25 in~ne diskete. Disketni ure|aji se priklju~uju na ure|aj koji se zove floppy disk controler (FDC), a zaduèn je za kontrolu rada disketnih ure|aja. Floppy disk kontroler je kod savremenih ra~unara integrisan na mati~noj plo~i. Na jedan kontroler mogu se priklju~iti dva disketna ure|aja.

Tvrdi disk (Hard disk)

Hard disk ure|aj (Hard disk drive-HDD) je kod savremenih ra~unara glavni medij za skladi{tenje podataka.

Sl. 1.11. Konstrukcija hard diska

Osovina

Ku}i{te Kontroler

Ke{ memorija

Plo~e

Glava za ~itanje/upis

Uvod 21

Sastoji se od nekolicine magnetnih tvrdih plo~a (odatkle i naziv) postavljenih jedna iznad druge. Svaka plo~a ima po dve magnetne glave, jednu odozdo i jednu odozgo. Diskovi tvrdog diska su organizovani sli~no disketama stim da imaju vi{e staza i sektora. Skup staza svih diskova koje se nalaze ta~no jedna ispod druge nazivamo cilindrima.

Prednost tvrdog diska nad disketama je u vi{estruko brèm pristupu podacima i ve}em kapacitetu.

Savremeni tvrdi diskovi imaju kapacitet od nekoliko gigabajta. Tvrdi diskovi se vezuju na kontroler tvrdih diskova (hard disk controler-HDC). Postoje dve vrste kontrolera: IDE (Integrated Device Electronics) i SCSI (Smail Computer System). IDE diskovi su sporiji, manjeg kapaciteta i jeftiniji. SCSI diskovi su brì, ve}eg kapaciteta ali i dosta skuplji. Kod savremenih ra~unara na mati~noj plo~i je integrisano dva IDE kontrolera: primarni IDE1 i sekundarni IDE2. Na oba kontrolera mogu se spojiti po dva disk ure|aja. Od ta dva ure|aja jedan predstavlja “gospodara” (master) a drugi “roba” (slave). Tako raspoznajemo primarni master i sekundarni slave ure|aj.

Kod SCSI standarda na jedan kontroler, koji se nalazi na posebnoj kartici i postavlja se u slot mati~ne plo~e, mogu se priklju~iti sedam ure|aja.

Sl. 1.12. [ematski prikaz tvrdog diska

Ostali magnetni mediji za ~uvanje podataka

Pored gore navedenih magnetnih medija koriste se jo{ nekoliko. Ovi mediji uglavnom sluè za ~uvanje rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska, a postoji i nekoliko alternativa za zamenu disketa i disketnih ure|aja, koji se smatraju zastarelim zbog premalog kapaciteta u odnosu na dana{nje potrebe.

Strimer trake i ure|aji

Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih ra~unarskih sistema. Radi se o magnetnoj traci stavljenoj u plasti~nu kutiju sli~no audio kasetama. Kapacitet ovih traka je nekoliko stotina megabajta. Glavni nedostatak ovog medija je sekvencijalni pristup podacima, tj. traka se mora premotavati da bi se odre|eni podatak prona{ao.

StazaSektor

Sektor

Osovina

Staza

Cilindar

Zonsko zapisivanje bitova


CD ROM ure|aj

Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvala pravu revoluciju kod snimanja zvuka. Mali plasti~ni diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom formatu (predstavljen nulama i jedinicama) izgledao je prikladan za ~uvanje podataka za ra~unare. Nije pro{lo mnogo do pojave prvih CD ROM-ova. Naziv CD ROM zna~i da se radi o memoriji koja se moè samo ~itati, tj. jednom zapisani podaci se vi{e ne mogu popravljati niti brisati. Na jedan CD se moè zapisati oko 700 MB podataka.

Vremenom brzina CD ROM ~ita~a postala je sve ve}a. Pojavili su se ~ita~i dvostruke, ~etvorostruke, osmostruke, dvanaestostruke brzine. Sada se na trì{tu mogu na}i i CD ROM ~ita~i dvadeset~etvorostruke, ~etrdesetosmostruke pa i ve}e brzine. Izra|uju se i u IDE i u SCSI standardu.

U me|uvremenu su se pojavili i CD ROM pisa~i, ure|aji koji podatke “urezuju” na prazne kompakt diskove.

U po~etku su se ti ure|aji izra|ivali samo u SCSI standardu. Ne{to kasnije se pojavljuju i IDE CD ROM pisa~i.

CD ROM ure|aji (~ita~i i pisa~i) priklju~uju se na kontroler tvrdog diska. Ukoliko se radi o IDE ure|aju, praksa je da se CD ROM priklju~i kao primarni slave ili sekundarni master.

Neprekidni izvori napajanja

Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply-UPS) nisu periferni ure|aji u pravom smislu re~i jer se preko njih ne vr{i komunikacija ra~unara sa okolinom. Namenjeni su da napajaju ra~unar elektri~nom energijom u slu~aju nestanka struje i da {tite ra~unar od nestabilnosti napajanja iz gradske elektroenergetske mreè. Glavna karakteristika ovih izvora je njegov kapacitet, tj. koliku zalihu elektri~ne energije ~uvaju u sebi. Ovaj kapacitet se izraàva u voltamperima (VA).

PODELA RAÛNARA

Digitalni ra~unari

Digitalni (cifarski) ra~unar je elektronski, automatski, programabilan ure|aj za obradu podataka. To je ono {to ve}ina nas podrazumeva kad se govori o ra~unarima. Da bismo shvatili {ta je digitalni ra~unar, objasni}emo svake re~i ove definicije:

Elektronski: U ra~unaru nema pokretnih mehani~kih delova ve} samo elektronskih, u kojima se uspostavlja elektri~na struja. U fizi~kom smislu, ra~unar je samo skup elektri~nih kola i prekida~a (to nisu mehani~ki nego elektronski prekida~i).

Automatski: Ra~unar sam, bez i~ije pomo}i izvr{ava zadati skup instrukcija. Taj skup instrukcija zove se program.

Uvod 23

Programabilan: Instrukcije zadate ra~unaru mogu se promeniti; ra~unar se moè programirati i reprogramirati za izvr{enje drugog posla, bilo primenom postoje}eg programa ili dodavanjem novog.

Digitalni: Ra~unar radi sa ciframa, naj~e{}e samo sa ciframa binarnog sistema 0 i 1 (cifra-eng. digit).

Ure|aj za obradu: Ra~unar radi sa podacima koji su mu saop{teni i menja ih, ili kako se to jo{ kaè-obra|uje ih.

Podaci: Ra~unar prima podatke, menja ih i daje izlazne podatke; podaci koje prima ili daje mogu biti u obliku pisanih poruka (slova i brojeva), grafi~kih prikaza, slika, signala i sli~no. Kod digitalnih ra~unara podaci se (~injenice-lat. data) prevode u niz elektri~nih impulsa s kojima se manipuli{e.

Sve ove re~i zajedno obja{njavaju {ta je digitalni, tj. cifarski ra~unar. Danas je uobi~ajeno da se kaè samo ra~unar, a podrazumeva se da je re~ o digitalnom tipu ra~unara.

Pomenimo i to da osim analognog i digitalnog ra~unara postoji i tre}i tip ra~unara, tzv. hibridni. Hibridni ra~unari su nastali kombinovanjem i povezivanjem delova analognih i digitalnih ra~unara.

Veliki i mali ra~unari

Digitalni ra~unari se prema brzini i snazi dele na tri grupe: superbrze, velike i personalne.

Ra~unare iz prve grupe koriste veliki nau~noistraìva~ki instituti i posebne dràvne i vojne slu`be za specijalne namene gde je potrebna superbrza obrada ogromnog broja podataka ili sloènih matemati~kih izra~unavanja. Ovakvi ra~unari se proizvode po porud`bini kupca i cena im je nekoliko desetina miliona dolara.

Velike ra~unare koriste istraìva~ke institucije, banke, osiguravaju}e kompanije, velika preduze}a, univerziteti, meteorolo{ki zavodi i druge sli~ne organizacije kojima su poterebni mo}ni ra~unari. Cena ovakvih ra~unara moè biti nekoliko miliona dolara; oni se sme{taju u specijalne klimatizovane prostorije, mogu da opsluùju veliki broj korisnika istovremeno, brzo i ta~no obavljaju sloène matemati~ke prora~une i imaju veliku memoriju.

Personalni (li~ni) ra~unari su namenjeni {irokom krugu korisnika-na njima se radi po ku}ama, {kolama, fakultetima, laboratorijama, preduze}ima, bankama, po{tama, domovima zdravlja i bolnicama, bibliotekama, prodavnicama itd; koriste ih |aci, studenti, inènjeri, profesori, lekari, umetnici-ukratko ljudi razli~itih zanimanja.

Cena personalnih ra~unara je neuporedivo nià od cene velikih i superbrzih ra~unara i ne prelazi nekoliko hiljada dolara, tako da ih {irok krug korisnika moè kupiti. Za sme{taj personalnih ra~unara nisu potrebne zasebne, klimatizovane prostorije: sme{taju ih u u~ionice, laboratorije, industrijske hale i na mnoga druga mesta. Oni prihvatljivo brzo i ta~no obra|uju padatke i obavljaju izra~unavanja, obi~no imaju dovoljno veliku memoriju za ~uvanje podataka i lako se prenose.


Uporedna tabela velikih i personalnih ra~unara

Karakteristika Veliki ra~unari Personalni ra~unari

Mo} Velika Manja ili dovoljna za ve}inu primena

Ta~nost Velika Dovoljna za ve}inu primena

Brzina Velika Sporiji, ali dovoljno brzi za ve}inu primena

Memorija Veoma velika Manja, ali se neprekidno pove}ava

Sme{taj Klimatizovana prostorija Po pravilu se sme{taju na sto, a neki staju u ta{nu ili d`ep

Prenosivost Nisu prenosivi Lako prenosivi

Cena Visoka, prihvatljiva malom

krugu korisnika

Niska, pristupa~na {irokom krugu korisnika

Goran Maleš : Windows 7-instalacija

©2010 Goran MalešSva prava zadržava [email protected]

Windows 7-instalacija

Ovo će u kratkom opisu biti uputstvo za instalaciju najnovijeg Microsoftovog operativnog sistema-Windows 7(sedam).Bez želje da u mnogo reči opisujem prednosti ovog u odnosu na prethodnewindowse navešću samo da je Windows 7, u daljem tekstu „sedmica“, u potpunosti kompatibilan zaupotrebu na mašinama koje u sebi imaju ugrađene procesore sa 64-bitnom obradom podataka (štonikako ne znači da ne može raditi sa onim starijim 32-bitnim procesorima koje većina nas još uvek imau svojim kućištima.Naprotiv!).

Ukoliko već imate instaliranu Vistu koja radi sa prihvatljivim performansama onda ne moratestrahovati da li vaš PC ispunjava uslove za instalaciju.Čak , šta više , bićete u stanju da ga instaliratemetodom „Upgrade“ što će ,doduše, trajati nešto duže od takozvane „čiste“ instalacije koja obično trajeoko pola sata.U većini slučajeva neki minimum koji se zahteva za instalaciju sedmice su:

-procesor sa brzinom od najmanje 1 GHz,-memorija od najmanje 1 GB RAM i-hard disk sa najmanje 16 GB slobodnog prostora.

Postoje tri tipa sedmice kao kod Viste-Home premium,Professional i Ultimate pri čemu se mora voditiračuna da odgovarajuća sedmica nasleđuje odgovarajuću Vistu-(Home-Home;Professional-Professionali izuzetak : U Windows 7 Ultimate možete unaprediti(„Upgrade“-ovati) bilo koju verziju Viste).Usuprotnom, moraćete raditi „čistu“ instalaciju,tj. sa brisanjem svih podataka,uključujući i Vistu.

Ukoliko imate sve potrebne „sastojke“-računar sa odgovarajućim komponentama (prethodno nabrojaniuslovi ispunjeni plus DVD drajv),instalacioni disk i nešto oko sat slobodnog vremena (dobra volja sepodrazumeva) spremni ste za instalaciju.

Prva stvar koju treba uraditi jeste ubaciti vaš DVD u DVD drajv vašeg računara posle podizanjasistema ako imate Vistu.Ukoliko radite novu,čistu instalaciju prethodno je potrebno podesiti vaš BIOSda bi se sistem mogao podići(„boot“-ovati) sa DVD drajva.U većini slučajeva računar se odmah posle„paljenja“ i startovanja BIOS-a „pregleda“ („POST“-uje) kako bi pronašao operativni sistem poodgovarajućem redosledu-disketa,hard diskovi,CD i DVD drajvovi,USB priključci pa mreža(„network“) i pre ili kasnije pronalazi vaš instalacioni disk.Jedino je pitanje kada će se to desiti,što semože srediti podešavanjem BIOS-a da na prvom mestu (BOOT DEVICE) bude CD/DVD ROM.

Upozorenje:Prilikom podizanja sistema uređaji priključeni preko USB konekcije na računar(štampači,skeneri,eksterni hard diskovi,itd.) mogu onemogućiti instalaciju pa ih zato treba „otkačiti“od sistema

mailto:[email protected]?subject=Pitanja%20u%20vezi%20sa%20uputstvom



Nakon što se sistem podigne dobija se ovakva slika na ekranu:

Ukoliko imate vezu sa internetom (i to onim pravim, „brzim“-ADSL ili kablovskim internetom)pritiskom na opciju „Check compatibility online“ utvrditi da li vaš računar ispunjava uslove zainstalaciju sedmice.To izgleda ovako:




Potom samo treba da pritiskate „dugmiće“ u donjom desnom uglu i sve će ići svojim tokom...

Na kraju dobijate izveštaj koji možete da sačuvate ili da odštampate:




Nakon što pritisnete dugme „Close“ vraćate se na početnu stranicu instalacije .Spremite se da iskoračiteu budućnost...

Za one nepoverljive tu je i link na dnu „What to know before installing Windows“ gde ćete dobiti svečinjenice iz ovog uputstva –ali samo na engleskom jeziku.

Nakon pritiska na dugme „Install now“ sledi period slatke jeze iščekivanja dok Windows (privremeno)kopira potrebne fajlove na hard disk...

Nakon izvesnog vremena pojaviće se sledeća slika koja će vas obavestiti o vašim pravima i obavezamau pogledu korišćenja sedmice :




Ukoliko ste stvarno zaljubljenik u čitanje ili mazohista možete natenane da pročitate Ugovor o licenci(Nije važno ukoliko ne razumete engleski-tekst ugovora ne razumeju ni oni kojima je engleski maternjijezik). Ukoliko niste možete odmah da kliknete na kućicu pored teksta sa leve strane i pređete na pravestvari.




E,ovde odlučujete o tome da li ćete nastaviti sa unapređenjem vaše Viste i sačuvati vašefajlove,podešavanja i programe ili ćete se odlučiti da sve to pošaljete u ... znate već gde,u večnoništavilo.Ova odluka važi samo za one koji već imaju instaliranu Vistu,za ostale smrtnike jedina opcijaje „Custom“,odnosno nova,čista instalacija sedmice koja će zbrisati sve što joj se nađe na putu.Ukolikoste se odlučili za „Upgrade“ treba samo da sačekate da Windows odradi svoje.Za one ostale sledi novaodluka:

U zavisnosti od toga šta imate od hard diskova i particija dobićete i različite slike na ekranu.Ali usvakom slučaju moraćete se odlučiti za neku od particija većih ili jednakih veličini od 16 GB.Ukolikonemate možete je napraviti od postojećih (Extend-produžiti) ili napraviti novu na postojećemdisku(New-nova) Format-iranjem diskova i brisanjem(Delete) postojećih.Istovremeno ovo je tačka bezpovratka.Odlučivanjem za neku opciju vi trajno menjate izgled i sadržaj vašeg hard diska.

POSLE FORMATIRANJA - NEMA KAJANJA !!!

Za one koji smognu hrabrosti da krenu u nepoznato sledi nova dilema:




U slučaju da instalacija sedmice pronađe fajlove pređašnjeg operativnog sistema ona će ih smestiti unovi folder sa imenom Windows.old koji ćete pronaći posle uspešno završene instalacije alikoji,avaj,nikada više nećete moći da koristite.

Nakon što pustite koju suzu za vašim vernim i odanim slugom udobno se smestite u fotelju i-čekajte.Ilipak odšetajte do kuhinje po kolač ili sok.Oni zreliji i manje odgovorni prema svome zdravlju nekaspreme tompus i upaljač.Da se nađe za proslavu...




Od svih neophodnih operacija najduže traje ekspanzija fajlova po folderima.

Posle dvadesetak minuta za one sa jačim mašinama pojaviće se zahtevi za imenom korisnika ilozinkom,nagoveštajem lozinke (neko pitanje koje će vam pomoći da se setite lozinke.Npr. grad uItaliji od tri slova ako vam je lozinka TRS),imenom kompjutera (Glupo,ali šta ćete?Možete ga krstitiSLAVUJKA ili kako god hoćete ali ne imenom dužim od 15 karaktera).

Potom će sedmica predložiti da unesete vaš „Product key“ tj. jedinstveni broj vaše kopije Windows 7 ida ga i aktivirate što ni u kom slučaju nije obavezno prvih 30 dana koji se vode kao probni („Trial“)period.

Nakon toga idu ona stara konvencionalna podešavanja u vezi sa lokalnim jezikom,tastaturom i valutom(Jedinstvena prilika da po default-u,bar na kratko budete Amerikanac).Potom idu podešavanja u vezi sa„Update“-ovima, popravkama i zakrpama kojima s vremena na vreme Microsoft popravlja svoje„savršene“ operativne sisteme :




Potpuno je svejedno koju ćete od opcija izabrati pa zato kliknite na opciju po sistemu Eci-peci-pec.

Na kraju možete podesiti tačno vreme i datum.

I to bi bilo sve što se instalacije tiče.Nakon nekoliko restartovanja računara tokom instalacije on ćezavršiti sve poslove i na kraju vam omogućiti da se ulogujete pomoću naloga koji ste formiralii da se pred vama pojavi ovakva slika.




Ukoliko ste pravilno postupali u skladu sa ovim uputstvom možete se upustiti u novu avanturu koju sasobom nosi nova igračka.VAŽNE NAPOMENE-Što se tiče minimalnih hardverskih uslova za instalaciju u pogledu procesora i memorije oni nisutoliko kruti da sedmica ne bi radila na slabijim mašinama. No,pitanje je kakve bi performansepokazala takva mašina. Isto važi i za grafičku karticu-ukoliko želite da imate tzv. Aero desktopnemojte štedeti na grafici.-Pre nego što počnete sa instalacijom OBAVEZNO snimite rezervne kopije vaših fajlova pa čak iinstalacija prethodnih verzija Windowsa. Možete iskoristiti različite metode i softvere ali tako danjihov „back up“ bude brz i jednostavan. Moj savet-iskoristite Norton Ghost ili Acronis TrueImage (možete iskoristiti i trial verzije za ovu svrhu).-Ne morate žuriti sa aktivacijom vaše kopije sedmice i budite bez brige, Bil Gejts vas nećezaboraviti. Prilikom svakog startovanja sedmice stalno će vas pitati hoćete li da aktivirate vašukopiju. Probni period traje 30 dana što je sasvim dovoljno vremena da ustanovite da li vašamašina dobro radi ili ćete se odlučiti da dodate/zamenite novu grafičku karticu, hard disk ilimemoriju. Kada aktivirate vašu sedmicu mogućnosti nadogradnje vaše mašine se bitnoumanjuju (Ukoliko preterate sa zamenom hardvera moraćete da kupite novu kopiju sedmice).-Sva podešavanja vašeg računara u pogledu vremena,jezika,valute,update-a i drugog možetemenjati posle instalacije kako god želite.


Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________

Увод у Windows 7Windows представља прву верзију графичког оперативног система у комерцијалној

употреби.Реч „windows“, означава множину на енглеском језику од „window” што значипрозор, тако да сам назив ове групе оперативних система указује да је рад корисникарачунара организован преко различитих оквира или прозора.По први пут је коришћенGraphic User Interface – графички кориснички интерфејс оперативног система. Прва веријаMS Windows појавила се у новембру 1985.године са скромним могућностима, а следећа MSWindows 2.0 крајем 1987.године . Развој нових оперативних система почео је1990.године(мај 1990.године), када је постављен Windows 3.0 , као једна од надоградње надDOS-ом.Развој фамилије оперативних система мења тадашњу концепцију рачунара ипостиче даљи развој рачунарске технике према својим и потребама корисника. Давне1995.године настаје Windows 95, затим 1998.године Windows 98, а крајем 1999. годинеWindows 2000 комплетно заснован на мрежној технологији у три своје верзије

Windows МЕ- закућну примену Windows PRO–пословне и програмерске примене, и WindowsSERVER- серверска верзија.

У октобру 2001. године објављена је нова верзија оперативног система Windows XP(experience) у две верзије Home(намењена кућним корисницима) и Professional (запословне кориснике са могућношћу умрежавања). Ова верзија најдуже је употреби у својатри сервисна пакета SP1, SP2 и SP3, као и својој првој 64-битној верзији.Крајем јануара2007.године пуштена је нова серија оперативних система WindowsVista у шест својихверзија: WindowsVista Starter, WindowsVista Home Premium, WindowsVista Home Basic,WindowsVista Ultimate, WindowsVista Business и WindowsVista Enterprise.

Прва веризија Windows 7 позната је по називу Milestone 1 (M1) Code Drop. Означенапод бројем 6.1.6519.1, послата кључним партнеримакомпаније Microsoft јануару 2008.године у 32-битним и 64-битним верзијама. Верзија се брзо проширила на Интернет и поторентима до краја јуна 2008.године била је доступна у неколико хиљада дељења.Процењује се да овај оперативни систем имао око 8 милиона бета корисника који су гатестирали широм света пре него што је званично објављен 22. октобра 2009. године.

Системски захтеви за Windows 7

Ако на рачунару желите да користите Windows 7, ево шта је за њега потребно:

1 гигахерц (GHz) или бржи 32-битни (x86) или 64-битни (x64) процесор 1 гигабајт (GB) РАМ-а (32-битни) или 2 GB РАМ-а (64-битни) 16 GB (32-битни) или 20 GB (64-битни) доступног простора на чврстом диску DirectX 9 уређај за графику са управљачким програмом WDDM 1.0 или новијим

Додатни захтеви за коришћење одређених функција:

Интернет приступ (могућа је наплата новчане накнаде).

Страна 1


У зависности од резолуције, за репродукцију видео записа може бити потребнадодатна меморија и напредни хардвер за графику

Неке игре и програми за оптималне перформансе могу захтевати графичкукартицу компатибилну са DirectX 10 или новијом

За неке функције апликације WindowsMedia Center може бити потребан ТВтјунер и додатни хардвер

WindowsРачунари са екраном осетљивим на додир и Таблет рачунари захтевајупосебан хардвер.

Функција HomeGroup захтева мрежу и рачунаре који раде под оперативнимсистемом Windows 7.

Креирање ДВД-ова/ЦД-ова захтева компатибилну оптичку диск јединицу BitLocker захтева модул поуздане платформе (ТПМ) 1.2. BitLocker To Go захтева УСБ флеш диск. Windows 7 режим захтева додатних 1 GB РАМ меморије и додатних 15 GB

слободног простора на чврстом диску. Музика и звук захтевају аудио излаз. Функције производа и графика могу да се разликују у зависности од

конфигурације система. Неке функције могу да захтевају напредни или додатнихардвер.

Рачунари са процесорима са више језгара:

Windows 7 је дизајниран за рад са данашњим процесорима са више језгара. Све 32-битне верзије оперативног система Windows 7 могу подржавати до 32 језгра процесора, док64-битне верзије могу подржавати до 256 језгара процесора.

Рачунари са више процесора (CPU-ова):

Пословни сервери, радне станице и други најсавременији рачунари могу имати вишефизичких процесора. Windows 7 Professional, Enterprise и Ultimate омогућавају два физичкапроцесора обезбеђујући најбоље перформансе на тим рачунарима. Windows 7 Starter, HomeBasic и Home Premium ће препознати само један физички процесор.

Страна 2

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Учитавање оперативног система Windows 7 у меморију рачунара

Укључивањем рачунара започиње се и уношење оперативног система у његовумеморију. После тестирања хардвер и покретања почетног софвера екран има изгледсличан а као на слици испод. Највећи део екрана заузима радна површина(desktop). Нарадној површини се налазе сличице – иконе које симболички представљају елементеокружења оперативног система. Изглед ових сличица треба да визуелно корисника саелементом окружења о коме се ради. Назив икона је директан, не баш најбољи, преводенглеског назива за ове сличице (icon) , јер реч икона у нашем језику има друго, сасвимодређено значење. Овај термин се одомаћио па ће се често чути икона и сличица. Када сепоказивач миша доведе на сличицу, обично се појави у једном правоугаонику подсетник –скринтип(screentip) – кратко објашњење намене сличице. На доњем делу екрана, исподрадне површине, налази се линија послова (taskbar). Ова линија може, по жељи корисника,повлачењем да се премести уз било коју ивицу екрана, или да се зада да буде сакривена доксе показивач миша не доведе уз ивицу уз коју се налази.

Страна 3

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Рад са мишем

Основни делови

Миш обично има два тастера: примарни тастер (обично леви тастер) и секундарнитастер (обично десни тастер). Најчешће ћете користити примарни тастер. Већина мишеватакође има точкић за померање између тастера који вам помаже да се лакше крећете уоквиру докумената и Wеб локација. На неким мишевима точкић за померање може да сепритиска и понаша се као треће дугме. Напредни мишеви могу да имају додатне тастерекоји служе за извршавање других функција.

Миш је најраширенији уређај за показивање по радној површи екрана. Са доње стране имаизвор светлости и фотосензор, а са горње два (или три и више) тастера. Померање мишапо равној површини прати и померање показивача на екрану. Показивач (cursor) може даима рзличите облике, у зависности од тренутне примене у програму који се користи (например, стрелица, велико латинично слово И, рука са уперенимкажипрстом итд.).

Држање и померање миша

Поставите миша поред тастатуре на чисту, равну површину као што је подлога за миша.Држите га лагано, са кажипрстом на примарном тастеру, а палцем га придржавајте састране. Да бисте померали миша, покрећите га лагано у свим правцима. Немојте гаискретати — предњи део миша треба да буде усмерен од вас. Када померите миша,показивач (погледајте слику) на екрану ће се померити у истом смеру. Ако вам понестанепростора за померање миша на столу или подлози за миша, једноставно га подигните саподлоге и померите га ближе себи.

Страна 4


У раду са мием користе се најчешће следеће операције.

Операција Начин извођењаКлик(једноструки)

Брзи притисак и отпуштање левог тастера на мишу.

Двоструки кликБрзи притисак и отпуштање тастера на мишу два пута узастопце, уврло кратком временском размаку.

Повлачење

Када показивач миша показује на неки објекат, притисак тастера намишу и померање миша по равној површини са притиснутимтастером (без отпуштања од тренутка притиска тастера) при чему сеи објекат помера.

Коришћењеточкића запомерање

Ако на мишу имате точкић за померање, можете га користити запомерање садржаја докумената и Wеб страница. За померањенадоле, окрећите точкић уназад (према себи). За померање нагоре,окрећите точкић унапред (од себе).

Код операција мишем сматра да се оне, ако није наглашено. Изводе се левим тастером намишу. Тако да израз кликзначи клик левим тастером , а израз десни клик означава кликдесним тастером. За особе које користе леву руку постоји постоје и посебни мишеви,алимогућност да леви и десни тастер замене улогу-леви поста је десни а десни постаје леви.

Примењује се на Windows 7

Команда „Покрени“ више се не налази у „Старт“ менију у овој верзији оперативногсистема Windows . Поље за претрагу које се појављује у „Старт“ менију пружа готово истуфункционалност као команда „Покрени“. Међутим, команда „Покрени“ је још увекдоступна ако желите да је користите. Чак је можете додати „Старт“ менију да бисте јојлакше приступили.

Додавање команде „Покрени“ „Старт“ менију

Отворите опцију „Својства „Старт“ менија и траке задатака“ тако што ћетекликнути на дугме Старт , изабрати ставку Контролна табла, изабрати

Страна 5


ставку Изглед и персонализација, а затим изабрати ставку Својства „Старт“ менија итраке задатака.

Изаберите картицу Старт мени , а затим кликните на дугме Прилагоди.

На листи опција „Старт“ менија потврдите избор у пољу за потврду команда„Покрени“, а затим кликните на дугме У реду. Команда „Покрени“ биће приказанаса десне стране „Старт“ менија.

Команду „Покрени“ можете да приступите и притискањем тастера са Windows логотипом +Р.

Задавање команди

У Windows-у свака команда може да се зада на најмање два начина. Већина команди можеда се зада на четири, а неке на шест различитих начина. Корисник задаје команду на онајначин који њему, у том тренутку, највише одговара. Команде могу да се задају: помоћумиша, помоћу тастатуре и комбиновано.

У графичким радним окружењима команде се приказују на три начина:

написане речима и груписане у меније који могу имати више нивоа, представљене сличицама које могу бити појединачне или у низу груписане у траке

(линије са алаткама -toolbars и кутије са алаткама-toolbox), дугмадима која су обично у саставу посебних прозора и намењених за комуникацију

са корисником.

Задавање команди из менија

Све команде неког програма, којих може бити и виђе од стотину, подељене су према некимзаједничким особинама у групе. Свака група команди има своје име -мени. Имена овихгрупа појављују се написана у једној линији и образују линији менија. Активирањемменија који припада некој групи добија се падајући мени са списком имена команди у тојгрупи. Ако би у оваквом списку било много имена, ногућа је њихова даља подела уподгрупе, тако да нека од имена у подменију буду имана подгрупа. Активирањем овихимена добија се подмени. Овако груписање може да буде у виђе нивоа. Низ падајућегменија и подменија команди назива се каскадни мени.

Поред падајућег постоје и скачући менији који се активирају на сличан начин. Помоћнименији се активирају на десни тастер миша и понављају се на екрану, поред места где јенаправљен клик, као низ команди у правоугаонику које могу у том тренутку да се примене.С обзиром на то да садржај ових менија зависи од ситуације које команде могу да сепримене ови менији често називају контексни менији.

Страна 6

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________За све меније важи да се у њима команде које у датом тренутку могу да се применеисписане јасно (црно), а команде које не могу да се примене исписане бледо(сиво).

Поступак задавања команде преко менија састоји се из два корака: избора (означавања)команде и њеног активирања. Оба корака могу бити учињена миђем или оба прекотастатуре, или један мишем а други преко тастатуре.

Избор подразумева означавање одређене команде, при чему је она посебно истакнута,најчећешће другом бојој. Коришћењем миша команда се бира самим довођењем показивачана њу. Преко тастатуре команда се бира коришћењем тастера са стрелицама или дирекнопритиском на слова подвучена у команди. Прелазак у линију менија врши се притиском натастер Alt или се одговарајући падајучи мени отвара директно истовременим притиском натастер Alt и слово подвучено у називу менија. Команда се , пошто је изабрана, активиракликом на миша или притиском на тастер Enter на тастатури.

Коришћење менија

Већина програма садржи десетине или чак стотине команди (радњи) које користите у радуса програмом. Многе од ових команди су организоване у оквиру менија. Попут менија уресторану, мени програма приказује листу избора. Како екран не би био загушен, менији сускривени док не кликнете на њихове наслове у траци са менијима која се налази исподнасловне траке.

Кликните на неку од команди наведених у менију да бисте је одабрали. Понекад сепојављује дијалог у оквиру кога можете изабрати додатне опције. Ако је команданедоступна или на њу не може да се кликне, она ће бити сива.

Неке ставке менија уопште нису команде. Оне служе за отварање других менија. Наследећој слици постављање показивача на ставку „Ново“ отвара подмени.

Неке команде менија отварају подменије

Ако не видите жељену команду, покушајте да је потражите у другом менију. Померајтепоказивач миша дуж траке са менијима и менији ће се аутоматски отварати; нема потребеда поново кликнете на траку са менијима. Да бисте затворили мени без бирања команде,кликните на траку са менијима или било где у оквиру прозора.

Није увек лако препознати меније зато што неке контроле менија међусобно нису сличне, анеке се чак не појављују на траци са менијима. Како да их пронађете? Када поред речи илислике видите стрелицу, то је вероватно контрола менија. Ево неких примера:

Страна 7


Коришћење падајућих менија.

Падајуће листе су сличне менијима. Ипак, уместо да кликнете на команду, одабраћете некуопцију. Када је затворена, падајућа листа приказује само тренутно изабрану опцију. Осталедоступне опције ће бити скривене док не кликнете на контролу као што је приказаноиспод.

Задавање команди представљених сличица

Већина програма у Windows окружењу има за најчешће коришћене команде сличице којесе називају алатке. Као што су команде груписане у меније, тако су и ове сличицегруписане у низ налик на траку. Оваква група сличица назива се линија са алаткама(toolbar) или кутија са алаткама (toolbox).

Команда за коју постоји сличица у линији са алаткама означава се довођењем миша на њу,при чему она добија облик дугмета, бива истакнута у другој боји или уоквирена, а затим сеизвршава кликом мишем на њену сличицу.

Команде чије се сличице налазе у кутији са алаткама користе се за извршење некеоперације са мишем (на пример, цртање). Код ових операција „узме“ се прво из кутије салаткама одговарајућа алатка потребна за извршење операције (на пример, за цртањекружнице) а затим се, коришћењем узете алатке, помоћу миша изврши потребнаоперација, на пример, нацрта кружница.

Страна 8

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Задавање команди пречицама

За поједине команде постоје и пречице којима се команде непосредно задају са тастатуре.Пречица је комбинација једног или два специјална тастера на тастатури (Ctrl, Shift, Alt,Win) и једног слова. Истовременим притиском слова из пречице извршава се одређенакоманда. У пракси се прво притисну специјални тастери, а затим, док се они држепритиснути, притисне се и слово.

Састав пречица за поједине обично је дат поред назива команде у менију или, ако јеукључено његово подмазивање, у скрин-типу који се појави постављањем показивача наалатку команде.

Задавање команди притиском на дугме

Многе команде за своје извршење траже и додатне податке. Ти подаци се задају прекопосебних комуникационих прозора намењених за дијалог са корисником. Послепопуњавања података тражених у овом прозору, што ће бити касније посебно разматрано,завршава се задавањем команде „притиском“- кликом на одговварајуће дугме у прозору.Најчешће се у прозору налазе дугмад за потврду ( ok, yes), одрицање (no) или одустајањеод извршавања започете команде (cancel).

Прозор за дијалогОвај програм служи за комуникацију корисника и оперативног система. нОперативнисистем шаље поруке упозорења и/или обавештења кориснику помоћу оваквих прозора.Исто тако, корисник подацима датим у прозору за дијалог доставља оперативном системуподатке потребне за извршење одређених команди.Командно дугме извршава команду(доводи до извршавања неке радње) када кликнете на њега. Најчешће ћете их видети удијалозима који представљају мале прозоре са опцијама за довршавање задатка. Например, ако у програму „Бојанка“ затворите слику без чувања, вероватно ће се појавитиовакав дијалог.

Дијалог са три дугмета.Да бисте затворили слику, морате прво кликнути на дугме„Сачувај“ или „Немој сачувати“. Ако кликнете на дугме „Сачувај“, слика и све променекоје сте унели биће сачуване, а ако кликнете на дугме „Немој сачувати“, слика ће битиизбрисана, а све промене које сте унели биће одбачене. Ако кликнете на дугме „Откажи“,дијалог ће нестати и вратићете се у програм.Дугмад опције вам омогућавају да одаберете

Страна 9

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________једну од две или више опција. Често се појављују у дијалозима. Следећа слика приказуједва дугмета опције. Изабрана је опција „Боја“.

Кликом на дугме бирате ту опцију

Да бисте изабрали опцију, кликните на неко дугме. Можете изабрати само једну опцију.

Концепт прозора и њихова подела

Код мултипрограмских оперативних система са командитним промптом оперативни системза сваки програм креира његову виртуелну конзолу. Корисник контролише рад програмасоло терминала тако што се прикључи на виртуелну конзолу програма који жели да прати.Од тог тренутка на екрану добија поруке програма на који је повезан, а подаци са тастатуресе достављају том програму.

Код мултипрограмских оперативних система са графичким окружењем оперативни системза сваки програм отвара посебан прозор. Контрола рада појединих програма врши сепреласком у њихов прозор. Подаци са тастатуре и миша достављају се програму чији јепрозор активан на екрану.

И код оперативног система MS Windows прозор представља један од основних елеменатаокружења по коме је овај оперативни систем добио име. У Windows-упостоји четири врстепрозора. То су:

Прозор фолдера (групни прозор) Прозор апликације Прозор докумената и Прозор за дијалог

Преглед отворених прозора помоћу функције Aero Flip 3D

Помоћу функције „Flip 3D“ можете брзо да прегледате све отворене прозоре (на примеротворене датотеке, фасцикле и документе), а да не морате да вршите избор на трацизадатака. „Flip 3D“ приказује отворене прозоре у низу. На врху низа ћете видети отворенпрозор. Да бисте видели остале прозоре, можете да се крећете кроз низ.

Страна 10


Промена прозора помоћу функције „Flip 3D“

Промена прозора помоћу функције „Flip 3D“

1. Притисните тастер са Windows логотипом +Таб да бисте отворили функцију„Flip 3D“.

2. Док држите тастер са Windows логотипом , узастопно притискајте тастер Tab илиокрећите точкић миша да бисте прошли кроз отворене прозоре.

3. Отпустите тастер са Windows логотипом да бисте приказали прозор испред низа.Или кликните на било који део неког прозора у низу да бисте га приказали.Отпустите тастер са Windows логотипом + тастер Tab да бисте затворилифункцију „Flip 3D“.

Други начин коришћења функције „Флип 3Д“ јесте притискање тастера Ctrl и тастера саWindows логотипом +Tab да би функција „Flip 3D“ остала отворена. Затим можетепритиснути тастер Таб да бисте се пребацивали са једног на други прозор. (Такође можетепритиснути тастер са стрелицом надесно или стрелицом надоле да бисте се померили једанпрозор унапред или тастер са стрелицом налево или стрелицом нагоре да бисте се вратилиједан прозор уназад.) Притисните тастер Esc да бисте затворили функцију „Flip 3D“.

Прозор фолдера (групни прозор)

Прозор фолдера је прозор у коме су приказани програми, фолдер и/или датотеке којеприпадају једној групи. У Windows-у са именом фолдер назива се оно што се ухијерархијској организацији података назива каталог (directory). Када отворите фасциклуили библиотеку, видећете је у прозору. Различити делови овог прозора дизајнирани су давам помогну да се крећете у оперативном систему Windows 7 или да лакше радите са

Страна 11


датотекама, фасциклама и библиотекама. Овде је приказан типичан прозор и сви његовиделови:

Прозор апликације и прозор документа

Прозор апликације је прозор у коме се извршава неки програм (апликација) у Windowsокружењу. С обзиром на то да један програм може да ради истовремено са вишедокумената, сваки документ се креира у свом прозору – прозору документа.

Писанка“ је основни програм за обраду текста који можете да користите да бисте креиралии уредили документе. За разлику од програма „Бележница“, документи програма„Писанка“ могу да садрже обогаћено обликовање и графику, а у оквиру тих докуменатаможете да повежете или уградите објекте као што су слике или други документи.

Страна 12

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Елементи прозора

Основни елементи прозора приказани су на слици испод. Сваки пут када отворите некипрограм, датотеку или фасциклу, они се приказују на екрану у пољу или оквиру који сеназива прозор (тако је оперативни системWindows добио своје име). Будући да уоперативном систему Windows свуда има прозора, важно је да научите како да ихпремештате, мењате њихову величину или их само склоните.Иако се садржај свакогпрозора разликује, сви прозори имају нешто заједничко. Једна од тих ствари јесте то што сепрозор увек појављује на радној површини – основној радној области на екрану. Осим тога,основни делови већине прозора су исти.

Делови типичног прозора

Насловна трака. Приказује име документа и програма (или име фасцикле ако радитеу фасцикли).

Дугмад „Умањи“, „Увећај“ и „Затвори“. Ова дугмад сакривају прозор, увећавају гада би прекрио цео екран и затварају га (више детаља о њима у наставку текста).

Трака са менијима. Садржи ставке на које можете кликнути да бисте изабралиопције у оквиру програма.

Страна 13


Трака за померање. Омогућава вам да померате садржај прозора да бисте виделиинформације које тренутно нису видљиве.

Ивице и углови. Можете их превлачити помоћу показивача миша да бистепроменили величину прозора.

Други прозори могу имати додатну дугмад, оквире или траке. Међутим, и они обичноимају основне делове.

На врху прозора налази се линија заглавља (наслова), која је увек другачије боје од осталогдела прозора. У линији заглавља налази се у левом углу прозора сличица чији изгледзависи од прозора. Кликом на ову сличицу отвара се контролни мени прозора. Поред овесличице налази се назив прозора (код прозора апликације то је назив програма). У десном

углу прозора налазе се три или четири дугмета за минимизацију прозора , увећај

или врати у претходно стање и затварање прозора .

Испод линије заглавља налази се линија менија, а испод ње једна или више линија саалаткама. Цео прозор ограничен је ивицама. Централни део прозора заузима раднаповршина прозора. Уз доњу ивицу прозора налази се статусна трака.

Изнад статусне траке налази се хоризонтална скрол трака, а уз леву ивицу прозоравертикална скрол трака. Скрол траке (или траке за померање) се појављују у прозору самоонда када цео садржај прозора не може да се прикаже по ширини (хоризонтална) иливисини (вертикална) унутар радне површине прозора. У том случају кроз прозор се видисамо део садржаја „испод“ прозора. Померањем садржаја прозора хоризонтално иливертикално мења се део који се види „кроз“ прозор. Ово померање може да се вршиконтинуално (померањем клизача) и у мањим и већим корацима. Мања померања у једномии другом правцу добијају се кликом на одговарајуће дугме са стрелицом на крају скролтраке. Већа померања у једном или другом правцу добијају се кликом на део скрол тракеизмеђу клизача и одговарајућег дугмета на крају скрол траке. Величина клизача сразмернаје делу садржаја прозора који се види у односу на онај који се не види, тј.што је већи деосадржаја прозора који се не види, то је величина клизача мања.Треба напоменути да свипрозори немају све поменуте делове. На пример, прозор не мора да има статусну линијуили ивице.

Основни поступци са прозорима су: промена величине прозора, привремено затварање,трајно затварање и премештање на друго место.

Промена величине прозораВеличина прозора се може променити на два начина: да прозор заузме целу површинуекрана (максимизација) или да се прозор повећа (смањи) по једној или обе димензије.

Страна 14

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Да би се прозор максимизирао (заузео целу површину екрана) треба кликнути на средње од

три дугмета .После проширења прозора на целу повпшину екрана ово дугме се у

прозору замењује дугметом за враћање у првобитну величину .

Величина прозора може се произвољно променити тако што се показивач миша доведе наједну од његових ивица или угао. Када се показивач миша претвори у двострану стрелицу(хоризонталну на вертикалној ивици, вертикалну на хоризонталној ивици, косу у углу –слика испод ), притисне се тастер на мишу и ивица (односно угао) повуче у жељеном

правцу (повећања или смањења). Ако се повлачи угао,величина прозора се мења пропорционално.

Провремено затварање прозора

Прозор са којим се тренутно не ради може се провремено

уклонити са екрана кликом на дугме за минимизацију .

Прозор нестаје са екрана а његово дугме у линији пословапрелази из удубљеног у испупчени облик (слика испод).

Привремено затворен прозор и даље ангажује меморију рачунара, што утиче наефикасност рада рачунара. Да би се побољшао рад рачунара, прозоре који се нећекористити дуже време треба трајно затворити и тиме ослободити меморију коју заузимајуњихове апликације.

Трајно затварање прозораПрозор се трајно затвара, односно завршава рад апликације коју он представља, кликом на

дугме за затварање прозора у горњем десном углу заглавља прозора. Дугме прозоранестаје из линије послова и ослобађа се меморија рачунара коју заузима апликација којупрограм представља.

Прозор је могуће затворити и двоструким кликом на сличицу контролног менија у левомгорњем углу прозора. Једноструким кликом анову сличицу отвара се контролни мени.Избором наредбе Close у овом контролном менију затвара се прозор. Прозор се можезатворити и пречицом Alt+F4.

Премештање прозора на друго местоПрозор се премешта на друго место тако што се показивач миша постави на линијузаглавља, притисне тастер на мишу и са протиснутим тастером миша повуче на новоместо.

Страна 15

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Покретање програма из (All Programs) сви програми

Програм се активира у Windows-у кликом на његово име у менију за покретање програма.Имена програма се уносе у мени за покретање програма приликом његове инсталације.

За најчешће коришћене програме обично се на радној површини (desktopu) направипречица (Shortcut) у облику сличице – иконице па се програм активира кликом а затимпритисне тастер Enter на тастатури.

„Старт“ мени се најчешће користи за отварање програма који су инсталирани на рачунару.Да бисте отворили програм који је приказан у левом окну „Старт“ менија, кликните нањега. Програм се отвара, а „Старт“ мени се затвара.

Ако не видите жељени програм, изаберите ставку Сви програми у доњем делу левог окна.Лево окно одмах приказује дугачку листу програма поређаних абецедних редом, заједно салистом фасцикли.

Када кликнете на неку од икона програма, он се покреће, а „Старт“ мени се затвара. Шта сеналази унутар фасцикли? Још програма. На пример, када изаберете ставку Прибор,појављује се листа програма који су ускладиштени у тој фасцикли. Кликните на било којипрограм да бисте га отворили. Да бисте се вратили на програме које сте видели при првомотварању „Старт“ менија, изаберите ставку Назад у доњем делу менија.

Ако се икада деси да не знате чему програм служи, поставите показивач на његову иконуили име. Појављује се оквир који често садржи опис програма. На пример, ако поставитепоказивач на калкулатор, приказује се следећа порука: „Извршава основне аритметичкезадатке у оквиру калкулатора на екрану.“ Овај трик такође важи за ставке у десном окну„Старт“ менија.

Можда ћете приметити да се листа програма у оквиру „Старт“ мења током времена. Дотога долази из два разлога. Прво, нови програми се по инсталацији додају на листу „Свипрограми“. Друго, „Старт“ мени утврђује које програме најчешће користите и поставља иху лево окно у циљу бржег приступа

Кликом да дугме Start , које се налази са леве стране линије послова (taskbara) када се онаналази уз доњу или горњу ивицу екрана, односно на врху ове линије када се она налази узлеву или десну ивицу екрана, отвара се скачући мени дугмета Start.У овом менију поредимена неких команди налази се стрелица надесно , што значи да се њиховим изборомотвара њихов подмени. Избором команде Programs менија Start отвара се подмени овекоманде, у коме се налазе имена појединачних програма или група програма (имајустрелицу надесно поред имена). Довођењем показивача миша на неко име оно се означи, аако се ради о имену групе, отвара се и њен подмени. Кликом на означени појединачнипрограм он се активира.

Страна 16

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Кликом на назив програма Calculator у подменију команде Accessories подменија командеPrograms менија Start, (краће написано Start/Proprams/Accessories/Calculator), активира сепрограма. Покретањем програма појављује се на екрану његов прозор а истовремено се улинији послова појављује и дугме које представља овај прозор. Део екрана с отворенимпрозором програма Calculator и дугме овог прозора у линији послова проказани су наслици .

Креирање пречице за покретање програмаПречица за покретање неког програма поставља се на радну површину (deskotop) тако штосе прво означи име програма у менију , као на слици затим се на означено име притиснедесни тастер на мишу и повуче из менија на радну површину.Када се тастер отпусти,добија се на екрану, на месту где је тастер отпуштен. У том менију одабере се командаCreate Shortcut(s) Here, као што је приказано на слици . Кликом на ову команду креира сепречица на екрану на месту где је био мени.

Да би се разликовала од других сличица – икона на радној површини, које поред пречицамогу да представљју апликације, фолдер или документ, пречица у левом доњем углусличице има стрелицу .

Страна 17

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Wиндоwс 7 трака задатака

Знате шта је Wиндоwс трака задатака, зар не? То је она позната хоризонтална трака у днурадне површине где су приказани отворене датотеке и програми. То је место где се налазидугме „Старт“. На том месту примате разна обавештења у искачућим прозорима. Суочитесе са тим да вероватно никада о њој нисте размислили.

То ће се управо променити. У оперативном систему Windows 7 није модернизован самоизглед траке задатака. Мицрософт је поново направио траку задатака и она је боља негоикада пре. Попут серије „Човек од шест милиона долара“—боља је, снажнија и бржа.(Добро, можда није снажнија, али је упркос томе доста моћнија.) Погледајте неке начине накоје ће трака задатака поједноставити ваш рад да бисте брже извршавали радње.

Када на рачунару радим на сложеним пројектима, понекад ми је отворено више прозоранего што разумом могу да обухватим.

Функција Aero Peek

Aero Peek можете користити да бисте брзо прегледали отворене прозоре не изостављајућитренутни прозор. Поставите показивач на траку задатака да бисте видели преглед у видусличице за тај прозор и поставите показивач миша на сличицу да бисте прозор прегледалиу целом екрану. Након тога, ако одлучите да се пребаците на прозор који прегледате,довољно је да кликнете на сличицу. Невероватно је корисно.

Снага функције Aero Peek у примени.

Страна 18


Покажи ми радну површину!

Понекад ћете желети да уклоните све отворене прозореи само на тренутак останете без њих (или је то само самном случај). Можда вам је на уму нешто практично,на пример, желите да баците поглед на гаџет на раднојповршини. Аеро Пеек омогућава тренутно умањивањеотворених прозора помоћу дугмета Прикажи радну

површину.

Дугме Прикажи радну површину представља правоугаону траку на самом крају тракезадатака, попут држача за књиге поред дугмета Старт.

Дугме „Прикажи радну површину“налази се на самом крају тракезадатака

Можете да га користите на следећиначин:

Поставите показивач надугме Прикажи раднуповршину и брзо прегледајтерадну површину након штоотворени прозори нестану ипостану прозирни. Склонитемиш са дугмета Прикажирадну површину и прозори ћесе вратити.

Кликните на дугме Прикажирадну површину да бистеумањили све отворене прозореи приказали и приказалимирно, незакрчено и широкопространство радне површине.Кликните поново на њега ипрозори ће се вратити.

Учините све отворене прозорепрозирнима помоћу дугмета„Прикажи радну површину“

Иконе постају веће и јасније

Будући да смо сада уклонили све те прозоре, хајде да погледамо саму дугмад тракезадатака: Имају нови изглед и омогућавају нове ствари.

Страна 19

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Када почнете да користите Windows 7, сваки отворени програм приказује се каопојединачно дугме без ознаке. Изгледа лепо и уредно, зар не?

Подразумевани изглед отворених програма на новој траци задатака

Зар не би било фантастично ако бисте могли да промените изглед и начин груписањадугмади траке задатака када је истовремено отворен низ програма? То можете урадитипомоћу Windows 7 траке задатака.

Шта се дешава ако нисте задовољни редоследом дугмади траке задатака? Можете нажељени начин променити њихов распоред тако што ћете кликнути на њих и превући их. Тоје мали корак за дугмад траке задатака, али велики за вас.

Можете превлачити дугмад траке задатака да бисте их премештали

Закачите програме

У старијим верзијама оперативног система Windows, програме сте могли закачити за„Старт“ мени ради лакшег приступа, међутим, у оперативном систему Windows 7 програмеможете закачити и за било које место на траци задатака. Ако програм закачите за тракузадатака, она ће увек бити испред вас и моћи ћете да је отворите једним кликом—брзо ипрактично.

Брзо прелазите на жељено одредиште помоћу листа за прелазак

Још једна сјајна нова функција у оперативном систему Windows 7: Листе за прелазак.Листе за прелазак представљају листе слика, песама, Веб локација и других садржаја

Страна 20

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________груписаних по програму који користите да бисте их отворили—то значи да сада датотекекоје су вам потребне можете отворити помоћу истог дугмета траке задатака које користитеза отварање програма.

Да бисте приказали листу за прелазак за неки програм, кликните десним тастером миша надугме траке задатака или превуците дугме на радну површину. Након тога на листи запрелазак кликните на ставку да бисте је отворили.

Десним тастером миша кликните на дугме траке задатака неког програма да бистеприказали његову листу за прелазак.

Окупите искачуће прозоре

У старијим верзијама оперативног система Windows, искачући прозори, обавештења иупозорења су често и заморно прекидала мој ток посла. У оперативном систему Windows 7могу управљати системском траком послова на траци задатака тако да виђам мањебалончића. Поред тога, да бих лакше могао да их пратим, сви се налазе на истом месту—уЦентру активности—на једној локацији која окупља важна обавештења о безбедности иодржавању.

Можете одабрати и које ће иконе бити приказане на системској траци послова да она не биприказивала само несређену групу икона. Да, сада можете одабрати које иконе ће сеприказивати. Поред тога, не морате да бринете ни о скривеним иконама. Све што морате даурадите јесте да на траци задатака кликнете на дугме Прикажи скривене иконе да бисте ихна једноставан начин поново све видели.

Страна 21


Кликните на дугме „Прикажи скривене иконе“ да бисте видели оне иконе које недостају.

Када се одјавите из оперативног система Wиндоwс, сви програми које сте користили сезатварају, али се рачунар не искључује. Кликните на дугме Старт , поставите показивач

на стрелицу поред дугмета Искључи , а затим кликните на дугме Одјави се.

Ако кликнете на стрелицу поред дугмета „Искључи“, приказује се мени са додатнимопцијама за промену корисника, одјављивање, поновно покретање или искључивање.

Страна 22


MS Office Word 2007

Страна 23

3. приказ мреже или не

1. хоризонтални размак ивертикални размак

2. маргине мреже за цртање

Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Постојећи документ служи за цртање објеката или предмета у мрежи, тј. у поделу коју намје захтевна. Снап обејакта који цртамо можемо да цртамо у веома прецизним деловима до1мм по тачки мреже. Опис постојећих тачака:

1. Може као на слици да буде вертикални и хоризонтални размак. 2. Постојећа мрежа може да користи постојеће маргине документа или да има своје

маргине.3. Мрежа може бити видљива или не видљива приликом цртања(као на слици испод).

Страна 24


Л и т е р а т у р а:

[1].http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows7; Мајкрософт Windows 7; јануар

2015. године.[2].http://www.sevenforums.com/tutorials; Туторијали и форуми за Windows 7; јануар

2015. године.[3].https://cvorovicmirjana.wordpress.com/category/operativni-sistemi/; Мирјана Чворовић

сајт о информатици; јануар 2015. године.[4].Васић Драгољуб , Маринчић Драган; Информатика и рачунарство за V разред

основне школе; Београд; 2011.године.[5].Васић Драгољуб, Маринчић Драган, Стојановић Миодраг; Информатика и

рачунарство за VII разред основне школе; Београд; 2011.године.[6].Клем Никола; Рачунарство и информатика за I разред средње школе; Завод за

уџбенике; Београд; 2012.године[7].Маринчић Драган; Пословна информатика за трећи разред еконске школе; Завод за

уџбенике; Београд; 2011.године

Страна 25

http://zavod.co.rs/index.php?route=product/manufacturer/info&manufacturer_id=324





Рачунари и програмирање______________________________________________________________________________Увод у Windows 7............................................................................................................................1

MS Office Word 2007....................................................................................................................23

Л и т е р а т у р а:..........................................................................................................................25

Страна 26

1. uvod i programiranje.pdf · 2018-11-21 · 1. uvod ra~unarska industrija se razvija gotovo...

Documents