DEFINICIJE UMETNOSTI I ESTETIKE, I ESTETIČKO MIŠLJENJE Reč ESTETIKA potiče od grčke reči aisthesis, što znači ono što je čulno poimanje lepog. Savremene definicije estetike mogu biti različite, i u osnovi se svode na tri tipa određenja i tumačenja. Sudeći prema saznanjima sabranim u enciklopedijske korpuse, koja su svakako neadekvatna i nepotpuna, savremena estetika redukuje se na: 1) teoriju lepe umetnosti, kao i čovekovih reakcija na tu umetnost; 2) disciplinu u okviru filozofije, koja se bavi istraživanjem lepog; 3) doktrinu ukusa. S ovim u vezi, neophodno je pomenuti i ‘klasičnu’ tj. standardizovanu definiciju umetnosti. Kao i kod određenja estetike, i definicija umetnosti je pojednostavljena i svedena na svega tri interpretativne mogućnosti. Umetnost je: 1) Raspored ili preinačenje stvari, posredstvom ljudske veštine, u cilju ostvarenja osmišljene namere. Ovako definisana, umetnost stoji u suprotnosti sa prirodom. 2) Stvaranje predmeta koji poseduju formu i lepotu. U antičkom svetu, umetnost obuhvata slikarstvo, skulpturu, arhitekturu, muziku, literaturu - odnosno poeziju - i ples. 3) Snalažljivo, lukavo i spretno ponašanje. *1 Ove šture enciklopedijske definicije moguće je dopuniti bezbrojnim, pojedinačnim određenjima, koja su postavili različiti teoretičari i umetnici, baveći se pitanjima umetnosti i estetike. Sve te definicije, uprkos Kantovom ubeđenju, mogu se svesti na sledeću, jasnu i razgovetnu definiciju, koju je postavio F. Pinter: "Estetika je generalna nauka o lepom".*2) Uz to, na samom početku analize tradicionalnih estetičkih pravaca, korisno je obratiti pažnju na podsećanje koje je istraživačima uputio Klajv Bel: "Početna tačka za sve estetske sisteme mora biti lični doživljaj određene emocije." *3 Na ovom mestu, treba pomenuti i dve interesantne misli, koje osvetljavaju pojmove komunikacije, televizije i estetike. Autor prve je Albert Kami, pisac. On kaže: "Umetnost komunikacije je jedini izvor radosti i tragedije kojim čovek raspolaže."*4 Drugu misao izložio je Vladimir Petrić, istoričar filma i televizije, rekavši u njoj sledeće: " Televizija je predodređena da izbriše granicu između 'umetničke stvarnosti' i 'prave stvarnosti', jer upravo televizija dokazuje da je moguće otkriti osnovne estetske kvalitete u direktnom registrovanju realnih činjenica, dakle u stvarnom životu." *5 S kojih polazišta se razvija estetika u XX veku? I kakve pretpostavke stvara, da bi bila u poziciji da izvede određene teorije, i formira celovite škole i pravce? Osnova svih estetskih promišljanja može se naći u sledećim temeljima. Estetika je nauka koja: a) se bavi odlikama, zajedničkim, a istovremeno i neobičnim, u svemu onome što se naziva umetnošću (za razliku od kritike i kritičkog mišljenja); b) nudi iskaze koji imaju smisao ne samo u odnosu na jednu vrstu umetnosti, već i u odnosu na više različitih vrsta umetnosti.

OSNOVNE ESTETIČKE PRETPOSTAVKE ZA KOMPARACIJU TEORIJA I POJMOVA Da bi formiranje estetičkih teorija bilo uopšte moguće, neophodno je (bilo) ustanoviti određeni broj opšteprihvatljivih pretpostavki. 1) različiti oblici umetnosti su u većoj međuzavisnosti nego u manjoj; 2) jedinstvene - zajedničke - umetničke spoznaje su važnije od razlika u sadržaju i materijalu; 3) estetičke filozofije, generalno gledano, ne poseduju dovoljno zajeničkih činilaca da bi se mogle bez teškoća porediti; 4) umetnost je posebna vrsta diskursa, različita kako od argumentovanog izlaganja, tako i od puke empirijske demonstrativnosti. Zato je najbolje da se umetnost shvati kao druga (sekundarna) priroda, različita od tzv. ‘osnovne’ prirode. Po definiciji, tradicionalna estetika se bavi ’lepim umetnostima’ Ali, postoji i izvestan broj dodatnih područja estetičkih interesovanja. Neka od tih polja interesovanja su i sledeća:1) priroda ružnog (vulgarnog) u umetnosti, 2) da li je umetnost, i da li treba da bude, prvenstveno imitacija prirode, iskazivanje ličnosti, ili, u potpunosti, ostvarenje mašte?, itd. CENTRALNA PITANJA ESTETIKE Teorijska istraživanja u oblasti polaze od osnovnih pitanja na koja se, u procesu ispitivanja, traže i temeljni odgovori. Dakle, teorija se pita šta je/su to: 1) definicija umetnosti (jasno odvojena, na primer, od anti-umetnosti) 2) funkcija umetnosti 3) tipovi umetnosti 4) geneza umetnosti 5) dejstva i posledice umetnosti 6) položaj umetnosti u odnosu na društvo i istoriju 7) kriterijumi kritičkog vrednovanja umetnosti 8) proces opažanja (percepcije) 9) generalne karakteristike superiornih dela, i dr. Istorijski posmatrano, tradicionalna estetika se razvijala, i danas deluje kao: a) disciplina filozofije; b) skup teorijskih razmišljanja nastalih među umetnicima i kritičarima umetnosti. Shodno ovakvom, dvosmernom delovanju, i estetičko mišljenje je dvoslojno pa, kao takvo, potiče od: a) profesionalnih filozofa zainteresovanih za tematiku umetnosti; b) umetnika i kritičara umetnosti, koji su zainteresovani za filozofiju.

Naoružana ovakvim i sličnim intencijama, definicijama, pretpostavkama i pitanjima, tradicionalna estetika dočekuje, analizira i prati pojavu svakog novog pravca u umetnosti, svako novo remek-delo, genijalnog umetnika. Pri tom, svaka revolucija, u umetnosti, daje mnogo povoda za odgovarajuću, radikalnu promenu u estetskom mišljenju. Prirodno je da se, u umetnosti koja se menja, i estetici koja je u tim promenama sledi, odgovori na klasična pitanja estetike menjaju, a da, tokom vremena, uspeh novih umetničkih stilova mnoge stare odgovore, u oblasti estetike, čini neadekvatnim i, čak, apsurdnim. U mnoštvu umetničkih i medijskih promena, pravaca i revolucija, koji su se dogodili u XX veku, iz konteksta tzv. ’racionalne estetike’moguće je prepoznati pet škola, odnosno isto toliko osnovnih pristupa koji, svaki na sebi svojstven način, odgovaraju na najveći broj pitanja o samoj suštini poimanja lepog, i čulnosti. 1) APSOLUTIZAM - lepota je pohranjena u predmetu, nezavisno od postojanja i vrste subjektivne reakcije na nju. 2) INDIVIDUALIZAM - čovek je imanentno sposoban da razume zadovoljstvo - toliko sposoban da je određeni utisak o lepom jedne osobe isto toliko vredan kao i utisak bilo koje druge osobe. 3) OBJEKTIVIZAM - primat daje čvrstom sistemu standarda kroz koje eksperti savetuju publiku u pogledu elemenata koji sačinjavaju ono što je lepo i elemenata koji ne sačinjavaju lepo (ovakav stav ne obraća pažnju na samog gledaoca, odnosno publiku, već isključivo na umetničko delo). 4) KULTURALNI RELATIVIZAM - institucije kulture u određenom društvu definišu estetske standarde. 5) BIO-PSIHOLOŠKI RELATIVIZAM - postoji osnovna matrica, prirodna za svaki organizam, koja određuje dopadanje ili nedopadanje. Ona je, ujedno, osnova za vrednovanje različitih umetničkih dela, i nalazi se u zakonitostima psihologije, koje proističu iz sličnosti ljudskih senzornih (čulnih) sistema. Dela koja zrače vrednošću s kojom komunicira i publika, uspostavljajući neku vrstu ravnoteže vrednosti, pružaju joj zadovoljstvo, i predstavljaju izvor lepote. Očigledno je da u ovom nizu koncept zadovoljstva zauzeo centralno mesto. Ako je estetski doživljaj doživljaj zadovoljstva, odnosno ako se pojam 'estetsko' odnosi na iskustvo koje izaziva osećaj zadovoljstva, i to se, na ovaj ili onaj način, otkriva u svakoj od pet apostrofiranih škola, onda se može reći i to da umetnost jeste zbir predmeta i delatnosti u kojima leži potencijal za doživljavanje takvih iskustava. Mejer Grin ovo formuliše na sledeći način: 'Svaki umetnički predmet je izvor zadovoljstva, sredstvo komunikacije, i bar potencijalno, dokaz o značajnom uvidu.'*6 Tako se, za tradicionalistički orijentisanu estetiku, naposletku ipak nametnulo pitanje na koje ona nije dala konkretan i jasan odgovor, a to je: ako su radio i televizija najbrža i najefikasnija sredstva za široku komunikaciju, da li to znači da su radio i televizija,

odnosno elektronski mediji komunikacije, najbogatiji resurs u odnosu na sve druge umetničke oblike? Ovom pitanju moguće je pridodati i konstataciju Reja Berdvistela, koja glasi: 'Televizijski ekran, i brzina njegove slike i zvuka, našoj percepciji daruju utisak prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, u jednoj, jedinstvenoj liniji.'*7 ZADACI UMETNOSTI Ovaj sintetički i linijski utisak vremena koji izaziva televizija, svakako je odraz i industrijskog ustrojstva televizijske proizvodnje, onako kako bi to rekao Viktor Vazareli, 'masovna umetnost je legitimna funkcija industrijskog društva.' Mediji komunikacije su, zapravo, ogromne 'društvene metafore', tvrdi Maršal Mekluan, metafore koje ne samo što prenose informacije, već neumoljivo određuju i to - šta je znanje. Tako se formira i masovna kultura koja, kako se čini, kroz svoje moćne, industrijske i metaforične komunikacijske medije, postaje zamena za religijsku kulturu. Otuda ona izrasta u 'pseudo-religiju'', kako je naziva Edagar Moren, koja svojim sledbenicima nudi mogućnost ovozemaljskog iskupljenja, ali bez obećanja večnog života, svetosti ili božanstvenosti. U ovakvom okruženju, jasno obeleženom snagom novih medija, umetnost se angažuje u izvršavanju složenih zadataka koje nameće ne samo nova i tzv. ‘masovna kultura’, već i ona 'stara', tradicionalna. A, u svetlu tradicionalne estetike, umetnost se angažuje u izvršavanju dve opšte grupe zadataka: a) zadatci okrenuti ka spoljnom svetu 'Posao umetnosti, kaže D.H. Lorens, je da otkrije odnos između čoveka i njegovog univerzuma, u ovom životnom trenutku. Pošto se čovečanstvo neprestano bori sa mrežama starih odnosa, umetnost je uvek ispred svog 'vremena', koje je, i samo, uvek u dalekom zaostatku za sadašnjim životom'. I zato, 'samo umetnik ima hrabrost i čulnu izvežbanost koji mu omogućavaju da sagleda direktnu sadašnjost,' smatra Maršal Mekluen. b) zadaci okrenuti ka unutrašnjem svetu Umetnost može i treba da oslobodi maštu čoveka, nezavisno od toga da li umetnički predmet ima upotrebnu ili mehaničku namenu. 'Umetnost je najsloženija i najživotvornija od svih ljudskih delatnosti' kaže Mohoj Nađ, dok Pablo Pikaso to iskazuje na gotovo poetski način: 'Sa zemlje umetnost spira prašinu svakodnevice.’ U okviru ove dve, šire grupe zadataka, tradicionalistički orijentisana estetika prepoznaje ciljeve koje umetnost treba da dosegne: a) ciljevi okrenuti ka spoljnom svetu - umetnost ima zadatak: 1. da oplemeni društvo i kulturu tako što nudi ideal 2. da sagleda sadašnjost i otkrije svet u kome se nalazimo 3. da se nosi sa teškoćama života

b) ciljevi okrenuti ka unutrašnjem svetu - umetnost ima za zadatak: 4. da oslobodi maštu i postavi pojedinca na mesto nekog drugog

5. da smanji napetost i unutrašnji konflikt kao pomoć u mentalnom zdravlju

6. da isprovocira strah, odvratnost i indignaciju Nezavisno od činjenice što ovakvu, šestostepenu strukturu ciljeva umetnosti, tradicionalistički orijentisana estetika nije, prvobitno, dovela u vezu sa televizijom, očigledno je da je svaki radio-televizijski program moguće analizirati u odnosu na to koliki broj i koje od šest navedenih ciljeva umetnosti dostiže, te kako u tome nalazi, izražava ili izaziva značenje i zadovoljstvo. Jer, kako kaže Stolnic: 'delokrug umetnosti je vešta i namerna manipulacija medijuma u svrhu postizanja određenog cilja.' *1 www.encyclopediabritanica.com *2 Beardsley, M. 'Aesthetics From Classical Greece to the Present', New York, MacMillan, 1966. Str.73 *3 ibid. str. 119 *4 Atkinson, T. 'Art and Language', Cologne, Du Mont Shauberg, 1972. Str. 151 *5 Petrić, V. Osma sila u Americi, Politika, 24.04,1975. *6 Nahm, M. 'Readings in the Philosophy of Art and Aesthetics', New York, Prentice Hall, 1975. Str.307 *7 Bogart.L. 'The Age of Television', New York, Frederick Ungar Publishing Co. 1972. Str.61