1Majkl A. Lebovic

Put ka ljudskom razvoju:kapitalizam ili socijalizam

2

1ImpresumPut ka ljudskom razvoju: kapitalizam ili socijalizam?Majkl A. Lebovic

Naslov originalaMichael A. Lebowitz, The Path to Human Development: Capitalism or Socialism?

IzdavaCentar za politike emancipacijewww.pe.org.rs

UrednitvoDarko VesiMilo Bakovi JadiTanja VukaVladimir Simovi

PrevodJelena Velji

Redaktura i lekturaUrednitvo i Nikoleta Kosovac

Prelomi dizajnkart

tampaPekograf, Beograd, 2014.

Tira1000

Ova publikacija je objavljena uz podrku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.www.rosalux.rs

2PredgovorUkoliko imamo veru u ljude, ukoliko verujemo da cilj ljud-skog drutva mora biti da se osigura sveukupan ljudski ra-zvoj, na izbor je jasan: socijalizam ili varvarizam.

Ove zakljune rei iz knjige Put ka ljudskom razvoju (The Path to Human Development) stoje na poslednjoj strani jed-nog venecuelanskog izdanja u pitanju je depna verzija koja umnogome podsea na iroko distribuiran Socijalizam ne pada sa neba (Socialism Does Not Drop from the Sky) (peto poglavlje iz Izgradimo ga sada [Build It Now]). Drugo izdanje, zajedno sa proirenim izdanjem ovog drugog eseja (ukljuujui i moj Nova krila za socijalizam [New Wings for Socialism], objavljen aprila 2006. u Monthly Review-u), nalazi se u procesu objav-ljivanja pod nazivom Logika kapitala nasuprot logici ljudskog razvoja (The Logic of Capital versus the Logic of Human Deve-lopment) za potrebe lokalnih drutvenih biblioteka u Vene-cueli.

Zbog numeracije odeljaka i paragrafa, oba izdanja odstupaju od tradicionalnog knjikog formata (i formata Monthly Re-view izdanja). Razlog za to postoji. Dok su analiza kapitaliz-ma i predstavljanje socijalistike alternative tu za individual-ne itaoce/teljke (za koje numeracija nije neophodna), kolektivni itaoci/teljke predstavljaju ciljnu grupu ovog rada. Drugim reima, ovaj tekst je pripremljen tako da potpomo-

3gne obrazovne i politike diskusije u Venecueli (u okviru, na primer, sindikata, komunalnih saveta, socijalistikih formaci-ja). Numeracija odeljaka i paragrafa olakava ovu vrstu disku-sije. Ukratko, ovaj rad nije zamiljen kao krajnji proizvod na-menjen za konzumiranje od strane individualnih pasivnih italaca/teljki; umesto toga, njegova svrha je da bude sredstvo za podsticanje kolektivne borbe protiv kapitalizma i borbe za socijalizam. Kao to reenica koja prethodi onoj gore citira-noj ukazuje, mi znamo da moramo biti spremni za borbu.

Naravno, injenica da moramo biti spremni da se borimo za drutvo koje omoguava pun razvoj ljudskih bia ne vai samo za Venecuelu. Kao jedan od primera vanog posla koji obavlja, politika Monthly Review-a da objavljene lanke uini dostupnim i onlajn omoguie organizacijama da iskoriste ovaj tekst na onaj nain na koji misle da e najbolje doprine-ti borbi. Mislim da je ovo jedan od mnogih naina na koje ljudi iz Monthly Review-a redovno doprinose kroz Press i sada MRzine. U svom govoru o brouri na venecuelanskom Sajmu knjiga prolog novembra, citirao sam Bertolda Brehta posegni za knjigom: ona je oruje, i napomenuo da je ovaj tekst pisan tako da bude oruje. U borbi protiv varvarizma svuda, potrebna su nam mnoga oruja.

- Majkl A. Lebovic (2009.)

4ta elimo?

1. ta svi mi elimo? elimo da budemo sve to moemo da budemo. I ne elimo to samo za sebe. elimo da i nae porodice i nai najmiliji budu u stanju da razviju sve svoje potencijale da svi dobijemo sve to nam je po-trebno za na razvoj. Svakome prema njegovoj/njenoj potrebi za razvojem.

ta nam je potrebno za na razvoj?

2. Postoje, meutim, dve poente koje moramo da naglasimo. Prvo, ukoli-ko elimo da govorimo o mogunosti ljudskog razvoja, moramo uvideti da su preduslovi razvoja dovoljna koliina hrane, dobro zdravlje, obrazo-vanje i mogunost da samostalno odluujemo u svoje ime. Kako bismo uopte mogli da razvijamo svoj celokupni potencijal ako smo gladni, loeg zdravlja, slabog obrazovanja ili ako nama dominiraju drugi? Drugo, poto nismo svi identini, ono to nam je neophodno za na sopstveni razvoj oigledno se razlikuje od osobe do osobe.

Drutvo koje naglaava mogunost za razvoj naeg potencijala

3. Ideja o drutvu koje e omoguiti pun razvoj ljudskog potencijala oduvek je bila cilj socijalista/kinja. U svom ranom nacrtu Komunistikog Manifesta, Fridrih Engels je upitao: Koji je cilj komunista?. Njegov od-govor je bio: Preinaiti drutvo tako da svaki njegov lan moe potpuno slobodno razvijati i potvrivati sve svoje sposobnosti i snage ne naruava-jui pritom temeljne pretpostavke toga drutva. Marks je sve ovo sumi-rao u finalnoj verziji Manifesta rekavi da je cilj udruivanje, u kome je slobodni razvitak svakog pojedinca uslov slobodnog razvitka za sve. Na cilj, ukratko, ne moe biti drutvo u kome je nekim ljudima omogueno da razvijaju svoje sposobnosti, a drugima nije; mi smo meuzavisni, mi

5smo svi lanovi/ce ljudske porodice. Potpun razvoj celokupnog ljudskog potencijala je na cilj.

Odakle potie ljudski razvoj?

4. Ljudski razvoj, meutim, ne pada s neba. On ne predstavlja poklon odozgo. Do njega se dolazi kroz aktivnosti samih ljudi kroz ono to Marks naziva revolucionarnim praksama istovremenog menjanja okol-nosti i ljudske delatnosti tj. samopromene. Mi menjamo sebe kroz nae aktivnosti kroz nae borbe i sve ono to radimo. Nain na koji proizvo-dimo (na radnom mestu, u zajednici i u kui), nain na koji se odnosimo prema drugima u naim aktivnostima, nain na koji vladamo sobom (ili nain na koji drugi vladaju nama) sve to nas ini ljudima kakvim jesmo. Mi smo, ukratko, proizvod svih naih aktivnosti.

Logika Bolivarske revolucije

5. Svaki stanovnik Venecuele bi trebalo da prihvati ove ideje one pred-stavljaju sr Bolivarskog ustava Venecuele. Eksplicitno je navedeno (u lanu 299.) da cilj ljudskog drutva mora biti taj da se osigura sveukupan ljudski razvoj, lan 20. deklarie da svi imaju pravo na slobodan razvoj njegove ili njene sopstvene linosti, dok se u fokusu lana 102. nalazi razvoj kreativnog potencijala svakog ljudskog bia i puno ostvarenje nje-gove ili njene linosti u demokratskom drutvu iz ega se jasno moe videti da tema ljudskog razvoja proima Ustav.

6. Dalje, Ustav se takoe fokusira na pitanje kako ljudi razvijaju svoje kapacitete i sposobnosti to jest, kako dolazi do sveukupnog ljudskog razvoja. lan 62. Ustava navodi da je uee naroda u formiranju, spro-voenju i kontroli upravljanja javnim poslovima neophodan nain za po-stizanje ukljuivanja kako bi se obezbedio kompletan razvoj, kako indivi-dualni tako i kolektivni. Neophodan nain praksa, protagonizam.

67. Takoe, naglasak na demokratskom, participativnom i protagonisti-kom drutvu prisutan je i u ekonomskoj sferi, zbog ega je u lanu 70. naglaeno samoupravljanje, zajedniko odluivanje, saradnja u svim ob-licima i zbog ega cilj lana 102., razvoj kreativnog potencijala svakog ljudskog bia, naglaava aktivnu, svesnu i zajedniku participaciju.

Ustav iz 1999. godine kao presek ravnotee snaga u tom trenutku

8. Meutim, ovaj Ustav nije iskljuivo posveen ljudskom razvoju. On zadrava podrku kapitalistikim institucijama koji su imali prethodni ustavi putem garantovanja privatnog vlasnitva nad sredstvima za pro-izvodnju (lan 115.), prepoznavanja uloge privatne inicijative u stvaranju rasta i zaposlenosti (299.), i pozivanjem drave da promovie privatnu inicijativu (112.).

9. Dalje, ovaj Ustav je ukljuio i specijalni uslov postavljen od strane ne-oliberalne politike finansijskog kapitala nezavisnost Centralne banke, stavku koju imperijalizam eli u ustavu svake zemlje, jer se time ukazuje na injenicu da izabrana vlada nije ta koja bi trebalo da donosi kljune odluke o ekonomiji, ve to ine bankari/ke i oni koji su pod njihovim uticajem. Prosto, Bolivarski ustav iz 1999. godine predstavlja presek rav-notee snaga u datom trenutku: on sadri kapitalistiki element i element orijentisan ka punom razvoju ljudskog potencijala.

10. Ali, da li su ovi elementi kompatibilni? Da li je mogue imati sveuku-pan ljudski razvoj sa kapitalizmom? Da li kapitalizam moe biti put ka ljudskom razvoju?

7Logika kapitala

11. Razmislite o kapitalizmu. U kapitalizmu, logika kapitala dominira; i ta logika se odvija u suprotnosti sa potrebama ljudskih bia za njihovim sopstvenim razvojem. U kapitalizmu, ciljevi proizvodnje su zapravo ciljevi kapitala, odnosno profit. Za kapital, ljudska bia i priroda su samo sred-stvo za ostvarenje tog cilja.

Kapitalisti/kinje i radnici/e

12. Razmislite o prirodi kapitalistikih odnosa proizvodnje. Ona obu-hvata dva centralna aspekta stranu kapitalista i stranu radnika/ca. Sa jedne strane imamo kapitaliste vlasnike bogatstva, vlasnike materijalnih sredstava za proizvodnju. Njihov interes je usmeren prema rastu njihovog bogatstva. Kapitalisti kupuju robu u cilju stvaranja vie novca, dodatne vrednosti, vika vrednosti. I to je cela poenta profit. Za kapitaliste, sve to je vano jeste rast njihovog kapitala.

13. Sa druge strane, imamo radnike/ce ljude koji ne poseduju mate-rijalna sredstva za proizvodnju onih stvari koje su im potrebne. Bez tih sredstava za proizvodnju, oni ne mogu da proizvedu robu koju bi prodali na tritu. Kako onda dobavljaju stvari koje su im potrebne? Tako to prodaju jedinu stvar koju imaju na raspolaganju, svoju sposobnost za rad. Oni mogu izabrati kome da je prodaju, ali ukoliko ele da preive ne mogu birati izmeu toga da li e prodati ili ne svoj potencijal za obavljanje rada. Kapitalizmu su potrebni ljudi prinueni da prodaju svoju snagu da proizvode kako bi dobili novac za kupovinu stvari koje su im potrebne.

8Prodaja radne snage

14. Meutim, razdvojenost sredstava za proizvodnju od proizvoaa nije dovoljan uslov da bi radna snaga bila prodata. Ukoliko su radnici/ce od-vojeni od sredstava za proizvodnju, preostaju im dve mogunosti: (1) rad-nici/ce mogu da prodaju svoju radnu snagu vlasnicima sredstava za pro-izvodnju, ili (2) radnici/ce mogu da iznajmljuju sredstva za proizvodnju od vlasnika istih. Kako emo videti kasnije, samo prvi sluaj stvara uslove za kapitalistiku proizvodnju.

15. Ko odluuje? Ko odluuje koji e se od ova dva scenarija odigrati? Vlasnici/ce sredstava za proizvodnju, odnosno kapitalisti, odluuju. Vla-snitvo nad sredstvima za proizvodnju osigurava mo za donoenje od-luka. Kapitalisti mogu odluiti kako da koriste svoje vlasnitvo kako bi postigli svoj cilj. Ukoliko oni odlue da uzmu u posed proizvodnju, onda je jedini nain za radnike/ce da preive taj da prodaju svoje kapacitete.

16. Ali, zato kapitalista odluuje da kupi radnu snagu? Kapitalista kupu-je pravo da raspolae radnikovim/cinim kapacitetom za obavljanje rada upravo zato to je to sredstvo da postigne svoj cilj profit. Njega, kao kapitalistu, interesuje samo rast njegovog kapitala. Jednom kada je kapi-talista kupio radnikov/cin kapacitet, u poziciji je da primora radnika/cu da proizvodi profit.

Trina razmena izmeu kapitala i radnika

17. Sada imamo osnovu za razmenu izmeu dve strane na tritu, vlasni-ka novca i vlasnika radne snage. Radniku/ci je potreban novac, a kapita-listi je potrebna radna snaga. Svaki eli ono to onaj drugi ima; naizgled, svako bi dobio neto ovom razmenom. To izgleda kao slobodna transak-cija. Mnogi ljudi vide transakcije koje se deavaju na tritu i kau ovde

9vidimo slobodu. Naposletku, niko vas ne tera da se ukljuite u odreenu razmenu; umesto toga slobodni ste da izaberete da umrete od gladi.

18. ta ovu trinu transakciju razlikuje od prodaje bilo koje robe? Istina, radnik/ca nema drugi izbor sem da proda ono to ima, ali to esto vai i za seljaka ili zanatliju. Ono to je drugaije jeste ono to nastupa sledee; neto jako zanimljivo se deava obema stranama u transakciji. Marks je pomenuo da prvobitni vlasnik novca sada istupa napred kao kapitalista, za njim ide vlasnik radne snage kao njegov radnik. I gde oni idu? Oni ulaze na radno mesto; ulaze na mesto gde kapitalista sada ima priliku da koristi to pravo svojine koje je kupio.

Logika kapitala u sferi proizvodnje radnici/e pod kon-trolom kapitala

19. Za proces proizvodnje koji se odvija unutar kapitalistikih odnosa karakteristine su dve kljune stvari. Prvo, radnik/ca radi pod rukovod-stvom, nadzorom i kontrolom kapitaliste. Ciljevi kapitaliste (tj. potera za profitom) odreuju prirodu i svrhu proizvodnje. Uputstva i nareenja u procesu proizvodnje dolaze do radnika/ca odozgo. Tu ne postoji trite. Postoji vertikalan odnos izmeu onoga ko ima mo i onoga koji je nema. U pitanju je komandni sistem, despotizam kapitalistikog radnog mesta.

20. Ali zato kapitalista ovde ima mo nad radnicima/ama? Zato to je kupio pravo raspolaganja njihovom sposobnou da obavljaju rad. To je pravo vlasnitva koje je kupio. Pravo vlasnitva koje je radnik/ica prodao i morao da proda jer je to bila jedini nain da preivi.

10

Radnici/e bez vlasnikih prava

21. Druga karakteristika kapitalistike proizvodnje je ta da radnici/e ne-maju pravo vlasnitva nad proizvodom koji je rezultat njihove aktivnosti. Nemaju prava. Prodali su kapitalisti jedinu stvar koja bi im dala nekakvo pravo potencijal da obavljaju rad. Ovde nisu u pitanju proizvoai u zadruzi koji imaju korist od sopstvenog truda jer imaju vlasnika prava nad proizvodima koje proizvode. Kada radnici/e rade vrednije ili pro-duktivnije u kapitalistikom preduzeu, oni uveavaju vrednost vlasni-tva kapitaliste. Za razliku od zadruge (koju ne karakteriu kapitalistiki odnosi proizvodnje), u kapitalistikom preduzeu svi plodovi proizvodne aktivnosti radnika/ca pripadaju kapitalisti. Zbog toga je prodaja radne snage kljuna kao distinktivno svojstvo kapitalizma.

Eksploatacija najamnih radnika/ca

22. ta se, onda, deava u sferi kapitalistike proizvodnje? Sve to logiki sledi iz prirode kapitalistikih odnosa proizvodnje. Budui da je cilj kapi-taliste viak vrednosti, on kupuje radnu snagu samo do one granice koja e omoguiti stvaranje tog vika vrednosti. Na kraju krajeva, on se ni ne bavi humanitarnim radom.

23. Kako bismo razumeli stvaranje vika vrednosti, razmislimo o tome ta radnici/e obino kupuju drugim reima, ta je ono to im je po-trebno kako bi odrali svoj postojei ivotni standard, tj. prosenu realnu nadnicu. Vodei se optim nivoom produktivnosti u drutvu, moemo izraunati koliko sati rada dnevno je neophodno kako bi se proizvela ta realna nadoknada za rad. Na primer, u datom trenutku, dnevnica moe obuhvatiti 6 sati prosenog rada 6 sati neophodnog rada, to znai da je u proseku neophodno 6 sati da se proizvede ekvivalent te dnevnice.

11

24. Naravno, kapitalista uopte nije zainteresovan za situaciju u kojoj rad-nici/e rade samo onoliko koliko je dovoljno da dobiju svoj ekvivalent. Ono to kapitalista eli je da radnici/e obave viak rada to jest, da rad koji obavljaju radnici/e (kapitalistiki radni dan) premai nivo neophod-nog rada. Neophodan uslov za stvaranje vika vrednosti je obavljanje vi-ka rada tj. vie rada nego to je rad sadran u onome to kapitalisti isplauju kao nadnicu. Kapitalista e, putem kombinacije svoje kontrole nad proizvodnjom i vlasnitva nad rezultatima rada, delati tako da osigu-ra da radnici/e dodaju vie vrednosti u proizvodnji nego to ih je kapita-lista platio. Eksploatacija predstavlja razliku izmeu ukupnog rada koji oni obavljaju i koliine rada koji je ekvivalent njihove najamnine (drugim reima, razlika koja zapravo predstavlja njihov neplaeni rad).

Zakoni kretanja kapitala

25. Stoga, moete biti sigurni da e kapitalista uraditi sve to je mogue kako bi poveao odnos izmeu vika rada i neophodnog rada, odnosno stopu eksploatacije (ili, izraeno u novanom obliku, stopu vika vredno-sti).

26. Ukoliko je radni dan jednak nivou neophodnog rada (npr. estoasov-ni radni dan iz ranijeg primera), ne postoji viak rada. I ta onda kapitali-sta moe da uradi kako bi dostigao svoj cilj vika vrednosti (profita)? Jed-na opcija je da smanji visinu nadoknade koju daje radniku/ci. Sniavajui realnu zaradu (na primer, smanjujui je za jednu treinu), takoe opada i broj sati neophodnog rada kako bi se proizvela ta zarada. Umesto est sati neophodnog rada, sada je potrebno samo etiri sata. Rezultat je taj da e preostala dva sata od estoasovnog radnog vremena sada predstavljati taj viak rada koji ide u korist kapitaliste odnosno, osnovu za proizvodnju vika vrednosti.

12

27. Druga opcija za kapitalistu je da iskoristi svoju kontrolu nad proi-zvodnjom kako bi poveao koliinu rada koju radnik/ca obavlja. Produiti radni dan, uiniti da radni dan traje to due. Desetoasovni radni dan? Super, to bi sada znailo etiri sata neophodnog rada i est sati vika rada. Dvanaestoasovno radno vreme? Jo bolje. Radnik/ca e obavljati jo vie posla preko iznosa koji dobija za nadnicu i kapital e rasti. Jo jedan nain za izvlaenje vika rada iz radnika/ce je intenziviranje radnog dana na-terati radnike/ce da rade vie i bre u datom vremenskom periodu i osi-gurati da nema proerdanog pokreta i izgubljenog vremena. Svaki trenu-tak u kome se radnici/e odmaraju je trenutak u kome ne rade za kapital.

28. To je inherentna logika kapitala. Inherentna tendencija kapitala je da poveava eksploataciju radnika/ca. U prvom sluaju, opada visina realne nadnice; u drugom se poveava trajanje radnog dana. U oba sluaja, viak rada i stopa eksploatacije rastu. Marks je pomenuo da kapitalista stalno pokuava da smanji nadnice na njihov fiziki minimum, a produi radni dan do njegovog fizikog maksimuma. Ipak, u nastavku kae dok radni ljudi konstantno guraju u suprotnom pravcu.

Klasna borba

29. Drugim reima, u okvirima kapitalistikih odnosa, dok kapital gura u pravcu poveanja radnog dana u smislu duine i intenziteta, i smanjenja plata, radnici/ce se bore za smanjenje radnog dana i poveanje plata. Na isti nain na koji postoji borba sa strane kapitala, tako isto postoji i klasna borba sa strane radnika/ca. Zato? Uzmimo kao primer borbu vezanu za radni dan. Zato radnici/ce ele da imaju vie vremena za sebe? Marks napominje da je vreme prostor ljudskog razvoja. ovek koji nema slo-bodnog vremena na raspolaganju, iji je itav ivotni vek, izuzev iskljuivo fizikih prekida u formi sna, obroka i tako dalje, apsorbovan njegovim radom za kapitalistu, nije nita vie od teglee marve.

13

30. ta je sa borbom za vee plate? Naravno, radnici/ce imaju fizike po-trebe kako bi preiveli. Ali potrebno im je mnogo vie od toga. Marks je svojevremeno komentarisao da drutvene potrebe radnika/ca ukljuuju uee radnika u viim, ak kulturnim zadovoljstvima, agitaciju za sop-stvene interese, pretplate na novine, prisustvo na predavanjima, obrazo-vanje njihove dece, razvoj sopstvenog ukusa, itd.. Sve navedeno u vezi je sa onim to je nazvao sopstvenom potrebom radnika/ca za razvojem.

31. Meutim, kapital kao kupca radne snage i vladara u polju proizvodnje ne zanimaju potrebe radnika/ca za veom koliinom vremena i energije za sebe, kao ni stvaranje mogunosti za zadovoljenje drutveno generisa-nih potreba. Oigledno je i zato smanjenje radnog vremena i poveanje plata znai manju koliinu vika rada, manju koliinu vika vrednosti i nii profit.

Neophodni rad unutar domainstva

32. Kapital, kako tvrdimo, eli najnii mogui neophodni rad. Meutim, postoji jedna vrsta neophodnog rada koji kapital eli da povea neplaeni neophodni rad. Do sada smo priali samo o neophodnom radu u stvarima koje radnici/e kupuju. No, Marks nije prevideo injenicu da je ljudima potrebno da izmene stvari koje kupuju kako bi ih koristili govorio je o aktivnostima apsolutno neophodnim za konzumiranje stvari kao to je kuvanje prethodno kupljene hrane. Zaista, Marks je isticao da to je vea potronja rada u kui, manje je novca potrebno za kupovinu stvari van kue.

33. Ali rad koji se obavlja u okviru domainstva je nevidljiv. Zato? Jer kapital ne mora da plaa za njega. Mi takoe znamo da vei deo ovog posla obavljaju ene, kao i da ovaj rad generalno nije prepoznat ili vrednovan. Ipak, bez ovog rada u okviru domainstva (koji lan 88. Bolivarskog us-

14

tava prepoznaje kao ekonomsku aktivnost koja stvara viak vrednosti i proizvodi drutveno blagostanje i bogatstvo) radnici/e ne bi bili na ras-polaganju kapitalu na tritu rada.

34. Iako kapital ne plaa ovaj nevidljivi rad, on od njega ima koristi. to je vei rad koji se obavlja besplatno u okviru domainstva, utoliko e manja biti nadnica. to vie slobodnog vremena imaju mukarci na utrb en-skog rada u domainstvu, to je vea mogunost za kapital da intenzivira kapitalistiki radni dan. Kao kupac radne snage, kapital je u poziciji da bude na dobitku od neplaenog rada ena unutar domainstva. I to je intenzivniji i dui taj rad u domainstvu, to vie kapital moe da dobije. A vai i obrnuto, takoe: to vie kapital smanjuje plate i intenzivira radni dan i za muke i enske radnike, vei je teret na domainstvu da omogui uslove za odravanje radnika/ca.

35. Kako moemo porei da je logika kapitala suprotna potrebi za razvo-jem ena?

Logika kapitala spram logike ljudskog razvoja

36. Postoje mnogi primeri koji dokazuju suprotnost izmeu logike kapi-tala i logike ljudskog razvoja. Razmislite, na primer, o prirodi i ivotnoj sredini. Ljudskim biima potrebna je zdrava ivotna sredina i potreban im je suivot sa prirodom kao osnovni uslov za odranje ivota. Za kapi-tal, sa druge strane, priroda kao i ljudska bia predstavljaju sredstvo za stvaranje profita. Marks primeuje da racionalno korienje zemlje i prirode (iz perspektive ljudskih bia) nije u skladu sa itavim duhom kapitalistike proizvodnje, koja je usmerena na najneposredniju novanu zaradu. Kapitalizam se, stoga, razvija dok istovremeno podriva prvobit-ne izvore celokupnog bogatstva zemljite i radnike/ce.

15

37. Logika kapitala je, zapravo, neprijatelj logike ljudskog razvoja. Na-suprot cilju kapitala stoji potreba radnika za sopstvenim razvojem. Ali ako u kapitalizmu kapital i radnici/e guraju u suprotnim pravcima, ta odreuje ishod?

Jedinstvo i razdor meu radnicima/ama jedinstvo je stra-tegija radnika/ca

38. Odgovor je borba: ta e se desiti sa platama i radnim satima zavisi od relativne snage dve strane. Kako bi radnici/e u kapitalizmu ostvarili dobit u smislu duine radnog dana, visine nadnica i mogunosti da zadovolje svoje potrebe, potrebno je da se ujedine protiv kapitala; potrebno je da prevaziu podelu i konkurenciju meu radnicima/ama. Kada su radni-ci/e podeljeni, slabi su. Kada se radnici/e takmie meusobno, ne bore se protiv kapitala; i rezultat toga je tendencija smanjenja plata na minimum i produenje radnog dana do maksimuma. Ovo je bilo i jeste poenta po-stojanja sindikata da se stane na kraj podelama i ojaaju radnici/e u njihovoj borbi protiv kapitalizma.

Strategija kapitala podeliti radnike/ce

39. Kako kapital na ovo odgovara? Radei sve to moe da se povea stepen razdora meu radnicima/ama. Kapitalisti mogu dovesti ljude da se takmi-e za posao radei za manje para na primer, imigrante ili siromane ljude iz seoskih podruja. Mogu koristiti dravu da zabrani ili uniti sindikate ili prekinuti poslovanje i preseliti ga u one delove sveta u kojima su ljudi siromani, a sindikati zabranjeni. Iz perspektive kapitala, sve ovo je logi-no. Logino je, za kapital, da uradi sve to je mogue kako bi se radnici/e okrenuli jedni protiv drugih, ukljuujui i promovisanje rasizma i seksiz-ma. Marks opisuje neprijateljstva izmeu engleskih i irskih radnika/ca to-kom devetnaestog veka kao izvor njihove slabosti: To je tajna pomou koje kapitalistika klasa odrava svoju mo. A ta klasa je u potpunosti svesna toga.

16

40. Dakle, dok je za radnike/ce logino da ele malo sigurnosti u svojim ivotima, da budu u mogunosti da planiraju svoju budunost i podiu porodicu, a da pritom nisu u stanju konstantne nesigurnosti, logika ka-pitala ide u suprotnom smeru. Zapravo, to je egzistencija radnika/ca ne-izvesnija, vea je njegova zavisnost od kapitala. Kapitalu je drai radnik/ca koji je uvek zabrinut da e ga kapital napustiti, ostaviti ga bez posla i sa neizvesnom budunou. Kapital, gde god je to mogue, preferira povremenog, prekarnog radnika/cu, sa nepunim radnim vremenom, bez beneficija, onog koji e prihvatiti niu platu i intenzivniji rad.

41. Borba izmeu kapitalista i radnika/ca se stoga vrti oko borbe vezane za nivo podele meu samim radnicima/ama.

Rast produktivnosti

42. Upravo zbog toga to se radnici/ce opiru smanjenju plata na minimum i produenju radnog dana do maksimuma, kapitalisti trae druge nai-ne za rast kapitala; oni uvode maine koje mogu poveati produktivnost. Ako produktivnost raste, onda e manje sati rada biti neophodno radni-cima/ama za sopstvenu reprodukciju, za istu realnu nadnicu. Poveanjem produktivnosti u odnosu na realnu platu, oni smanjuju neophodni rad i poveavaju stopu eksploatacije.

43. U borbi izmeu kapitala i rada, u skladu sa navedenim, kapitalisti su nagnani da revolucioniu proces proizvodnje. To bi mogle da budu dobre vesti za sve: ukljuivanje nauke i proizvoda drutvenog znanja u proi-zvodnju, znai da su znaajni porasti proizvodnje mogui. Dakle, postoji oigledan potencijal za eliminaciju siromatva u svetu i omoguavanje znaajno smanjenog radnog dana (onog koji bi ostavio vremena za ljud-ski razvoj). Ipak, zapamtite, to nisu ciljevi kapitaliste. To nije razlog zato kapital uvodi promene u nain proizvodnje. Umesto redukovanog radnog

17

dana, ono to kapital eli je da smanji neophodni rad; on eli da maksi-mizuje viak rada i stopu eksploatacije.

44. Ali, ta spreava radnike/ce da ostvare korist od poveanja produktiv-nosti kroz poveanje realnih plata kako se trokovi proizvodnje robe smanjuju? Kako kapital osigurava da on a ne radnici/e profitiraju?

Rezervna armija rada

45. Da je rast produktivnosti pao sa neba, padajui trokovi proizvodnje robe bi mogli da dozvole radnicima/ama da kupuju vie sa postojeim zaradama; u ovom sluaju, radnici/e bi mogli da budu glavni korisnici rasta produktivnosti. Meutim, ovaj rast ne pada sa neba; u meri u kojoj je porast produktivnosti iniciran od strane kapitala, efekat je poveanje stepena razjedinjenosti izmeu radnika/ca i stoga njihovo slabljenje. Na primer, svaki radnik/ca koji je zamenjen mainom prikljuen je rezervnoj armiji rada; nezaposleni radnik/ca takmii se sa zaposlenim radnikom/com. Postojanje rezervne armije rada ne samo da dozvoljava kapitalu tre-niranje discipline unutar radnog mesta, ve takoe dri zarade unutar granica, u skladu sa profitabilnom kapitalistikom proizvodnjom. Otpu-teni radnici/ce, na primer, mogu nai posao ali za prilino manju platu.

46. Isto vai i za situaciju kada se kapital seli u druge zemlje ili regione kako bi umakao radnicima/ama koji su organizovani na taj nain iri rezervnu armiju i osigurava da ak ni oni radnici/e koji se organizuju i bore ne uspeju u tome da se plate poveavaju onoliko brzo koliko se po-veava produktivnost. Stopa eksploatacije, Marks je verovao, nastavie da raste. ak i sa poveanjem realnih nadnica, jaz izmeu ivotne situacije radnika i one u kojoj ivi kapitalista, nastavie da se poveava.

18

Eksploatacija nije glavni problem

47. Velika je greka, meutim, misliti da glavni problem sa kapitalizmom lei u nepravednoj distribuciji prihoda tj. da je glavni razlog zato je ka-pitalizam lo taj to radnici/e dobijaju manje prihoda nego to proizvedu. Da je ovo jedini problem, oigledan odgovor bio bi fokus na promenu distribucije prihoda, u korist radnika/ca npr. jaanjem sindikata, urei-vanjem kapitala putem dravne legislative, sprovoenjem politike pune zaposlenosti (koja smanjuje efekte rezervne armije) sve ove reformske mere bi promenile odnos moi u korist radnika/ca.

48. Ali samo trenutno. Zato to je vano razumeti da kapital nikada ne miruje. Nikada ne prestaje sa pokuajima podrivanja bilo kog boljitka koji su radnici/e uspeli da ostvare bilo kroz direktne ekonomske akcije ili kroz politiku aktivnost. Nikada ne prestaje da pokuava da podeli radnike/ce, da ih okrene jedne protiv drugih, da intenzivira rad, da smanji nadnice. ak i kada su radnici/e imali snage da ostvare boljitak (kao u periodu posle Drugog svetskog rata), kapital ovaj dobitak smatra privremenom barijerom koju treba savladati. On koristi svoju sutinsku mo da odlu-uje kako da investira i gde da investira kako bi povratio ofanzivu (kao to je uinio tokom takozvanog Zlatnog doba1). Ta sutinska mo kapitala stavila je taku na modele drave blagostanja i supstitucije uvoza koji su u mnogim zemljama bili uvedeni kao osnova ekonomskog razvoja.

49. Problem nije iskljuivo u tome to su napreci u smanjenju nejedna-kosti i eksploataciji samo privremeni. Glavno pitanje nije da li su plate za radnike/ce velike ili male barem nita vie nego da li su sledovanja za robove vea ili manja. Umesto toga, trebalo bi da pogledamo sam proces

1 Zlatno doba predstavlja period ekonomskog napretka koji je u razvijenim kapitalistikim ekonomijama nastupio nakon Drugog svetskog rata i potrajao narednih nekoliko decenija. Ovaj period karakterisan je jakim dravnim interven-cionizmom, poveanim drutvenim blagostanjem, visokim socijalnim davanjima i snanim sindikatima. Za vie detalja pogledati u: Wahl, Asbjrn. 2011. The Rise and Fall of the Welfare State, Pluto Press, London. prim. prev.

19

kapitalistike proizvodnje kako bismo videli prirodu radnika/ca koje kapitalizam proizvodi.

Kako kapitalistika proizvodnja deformie radnike/ce

50. Razmislite o situaciji u kojoj se nalazi radnik/ca u kapitalizmu. Kao to smo videli, ciljevi i autoritet kapitala vladaju procesom proizvodnje. Dalje, radnici/ce stvaraju proizvode koji su vlasnitvo kapitala. Meutim, radnici/ce ne prepoznaju ove proizvode kao rezultat aktivnosti radnih ljudi. Naprotiv, maina, tehnologije, sve opte proizvodne snage drutvenog uma, radnicima/ama izgledaju kao kapital i kao doprinos kapitalista. Ovi proizvodi se, dalje, okreu protiv radnika/ca i dominiraju nad njima oni postaju mo kapitala. ta se desilo? Jednostavno, Marks objanjava, kako je radnik prodao svoju kreativnu mo kapitalisti, ta mo se sada uspo-stavlja kao mo kapitala, kao spoljanja sila koja stoji naspram njega.

51. Svet bogatstva, taj svet koji je stvoren ljudskom aktivnou, ispostav-lja se radniku/ci kao strani svet koji njime dominira. Za radnike/ce u kapitalizmu, proizvodnja je proces potpunog ispranjavanja, potpunog otuenja, rtvovanje oveka kao cilja po sebi zarad potpuno spoljanjeg cilja. A ta je rezultat ovog ispranjavanja, ovog osiromaenja u procesu proizvodnje? Mi pokuavamo da popunimo prazninu u naim ivotima stvarima primorani smo da konzumiramo (konzumerizam). Kako dru-gaije moemo to raditi nego uz pomo novca, prave otuene potrebe koju kapitalizam stvara?

Drugi naini na koje kapitalistika proizvodnja deformie ljude

52. Ali taj nagon konzumiraj, konzumiraj je samo jedan od naina na koje kapitalizam deformie ljude. U Kapitalu, Marks opisuje unakaenje,

20

osiromaenje i sakaenje tela i uma radnika koji je vezan rukama i no-gama doivotno za jednu specijalizovanu operaciju, koje se javlja u pode-li rada karakteristinoj za kapitalistiki proces proizvodnje. Da li je razvoj maina spasao radnike/ce u kapitalizmu? Ne, Marks istie, on upotpunjuje odvajanje intelektualnih sposobnosti procesa proizvodnje od fizikog rada. U ovoj situaciji, glava i ruka postaju razdvojene i neprijateljske, svaki atom slobode, kako u telesnoj tako i u intelektualnoj aktivnosti je izgubljen.

53. Ali zato se to dogaa? Imajte na umu da su tehnologija i tehnike proizvodnje koje kapital uvodi orijentisane na samo jednu stvar - profit. S obzirom na to da radnici/e imaju svoje ciljeve i bore se za njih, logika kapitala usmerava se na izbor tehnika kojima e podeliti radnike/ce me-usobno i omoguiti laki nadzor i praenje njihovog uinka. Konkretne proizvodne snage uvedene kapitalom nisu neutralne one ne osnauju radnike/ce i ne omoguavaju im da razviju sve svoje sposobnosti (men-talne i manualne). Naprotiv, sva sredstva za razvoj proizvodnje, kao to je Marks naglasio o kapitalizmu izobliuju radnika u samo fragment oveka, degradiraju ga i otuuju od njega intelektualne potencijale rad-nog procesa.

Zato proizvodnja u kapitalizmu nije zabavna

54. Drugim reima, nije sluajno da veina nas radno mesto smatra me-stom bede proces kapitalistike proizvodnje nas obogaljuje kao ljudska bia. Ali zato radnici/ce ne mogu jednostavno da se pobune protiv toga? Zato ne mogu da kapitalistiki proces proizvodnje promene u mesto koje bi bilo u skladu sa ljudskim razvojem?

55. Opet, setite se logike kapitala: kada bi ljudski razvoj pravio profit za kapital, kapital bi uveo promene koje bi ga podrale. Ali, kapital ne

21

zanima da li odabrana tehnologija omoguava proizvoaima da se ra-zvijaju ili nau bilo kakvo zadovoljstvo ili satisfakciju u svom radu. Niti ga zanima ta se deava sa ljudima koji su izmeteni kada se uvode nove tehnologije i nove maine. Ako su vae vetine unitene, ako va posao nestane, ta da se radi. Kapital dobija, vi gubite. Marksov komentar je bio da se u okviru kapitalistikog sistema sve metode za podizanje drutvene produktivnosti rada stavljaju na snagu po cenu pojedinanog radnika. Logika kapitala je neprijatelj sveobuhvatnog ljudskog razvoja.

56. Dakle, ako radnici/e uspeju da ostvare neke dobitke ovde (i bilo gde drugo) putem svojih borbi, kapital pronalazi naine da odgovori na to. I sva potrebna oruja su mu na raspolaganju. Kroz svoje vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, kontrolu proizvodnje i svoju mo da odluuje o prirodi i pravcu ulaganja, kapital na kraju moe da uradi ono to je po-trebno u cilju poveanja stepena eksploatacije radnika/ca i proirenja pro-izvodnje vika vrednosti. Iako se moe suoiti sa protivljenjem radnika/ca, kapital prelazi preko prepreka kako bi postigao rast u sferi proizvodnje. Kapital vlada u oblasti proizvodnje.

Logika kapitalistikog prometa

57. Dakle, mogue je proizvoditi robu koja sadri sve vie i vie vika vrednosti. Ipak, postoji inherentna kontradikcija u kapitalizmu: kapitalisti ne ele ovu robu koja sadri viak vrednosti. Njihov cilj nije da konzumi-raju tu robu. Ono to oni ele jeste da tu robu prodaju, i da na taj nain realizuju viak vrednosti koji je u njoj latentan. Oni ele novac.

Potreba kapitalista za tritem koje se iri

58. Meutim, problem je u tome to trite nije rupa bez dna. U oblasti prometa, kapitalisti se suoavaju sa preprekom za njihov rast u pitanju

22

je obim trita. Na isti nain na koji logika kapitala tera kapitaliste da poveavaju viak vrednosti u sferi proizvodnje, ona ih takoe primorava da poveavaju veliinu trita radi realizacije tog vika vrednosti. Ako ne moete da realizujete taj viak vrednosti prodajom robe koja ga sadri, zato onda uopte proizvoditi tu robu? Jednom kada razumemo prirodu kapitalizma, moemo videti zato kapital nuno nastoji da proiri sferu prometa.

Globalizacija potreba

59. Bez obzira na veliinu trita, kapitalisti konstantno pokuavaju da ga poveaju. Suoeni sa ogranienjima u postojeoj sferi prometa, kapital tei da tu sferu proiri. Kako? Jedan od naina je prostorno irenjem postojeih potreba u veem krugu. Tendencija da se stvori svetsko trite direktno je sadrana u konceptu samog kapitala. Svako ogranienje javlja se kao prepreka koju treba prevazii, primetio je Marks. Dakle, kapital nastoji da srui sve prostorne prepreke za razmenu i da osvoji ceo svet za svoje trite.

60. U ovom procesu, masovni mediji igraju centralnu ulogu. Specifine karakteristike nacionalnih kultura i istorija nita ne znae kapitalu po-sredstvom masovnih medija, logika kapitala svuda tei da osvoji svet pu-tem homogenizacije standarda i potreba. Svuda se javljaju iste reklame, ista roba, iste kulture specifine kulture i istorije su prepreka za kapital u sferi prometa.

Kreiranje novih potreba za konzumiranjem

61. Postoji jo jedan nain na koji kapital proiruje trite putem proi-zvodnje novih potreba. Marks istie da kapitalista radi sve to moe kako bi ubedio ljude da konzumiraju vie, kako bi dao svojoj robi novi arm,

23

kako bi ih nadahnuo novim potrebama kroz stalno brbljanje, itd. Ovo nije nova pojava Marks je o ovome pisao sredinom devetnaestog veka, kada je kapitalistika proizvodnja bila jo uvek relativno nerazvijena. Me-utim, razvoj specifino kapitalistikog naina proizvodnje u dvadesetom veku, uinio je ulaganje u prodaju sutinski vanim; ali, nije samo vea produktivnost ta koja je stvorila problem uspeh kapitala u poveanju stope eksploatacije ini realizaciju vika vrednosti centralnim problemom za kapital.

62. Dakle, sposobnost kapitala da se seli u zemlje sa niskim nadnicama kako bi se proizvodila roba koja bi se onda izvozila nazad u razvijeniji svet znaajno poveava jaz izmeu produktivnosti i realnih zarada to jest, poveava stopu eksploatacije u svetu. To znai da ulaganje u prodaju, kako bi se roba pokretala u sferi cirkulacije, mora da se intenzivira. Nema veeg dokaza o pobedi kapitala u sferi proizvodnje od toga da je spreman da troi kako bi kreirao nove potrebe u cilju prodaje.

63. Obratite panju na plate koje se nude profesionalnim sportistima. Zato su te plate (i naknade za promovisanje odreenih proizvoda) tako astronomske? Ovde se zapravo radi o oglaavanju odnosno, o realiza-ciji vika vrednosti. (to je vie ljudi koji gledaju sport na televiziji, vie su tarife koje kapitalisti u mas-medijima mogu da naplate kapitalistima koji su primorani da se reklamiraju). U tom smislu, postoji neto vie od prostog opscenog kontrasta izmeu niskih zarada ena u proizvodnji, na primer, Nike patika i visokih naknada za promovisanje proizvoda koje Nike isplauje sportistima; postoji, zaista, organska veza kao rezultat viso-kog stepena eksploatacije.

24

Eksploatacija u sferi prometa

64. Meutim, eksploatacija se ne odigrava samo u sferi proizvodnje. Kako bi pretvorili robu koja sadri viak vrednosti u novac, kapitalisti ne mogu samo stimulisati potrebe; potrebno je, takoe, da neki ljudi rade na pro-daji te robe. Uz, naravno, to je mogue manje trokove prometa; stoga, logika kapitala nalae da te ljude koji su ukljueni u prodaju robe tre-ba iskoristiti to je vie mogue. to je vea eksploatacija tih radnika/ca (drugim reima, to je vei jaz izmeu sati koje provode u radu i sati rada sadranih u njihovim platama), nii su prometni trokovi kapitala a vei profit nakon prodaje.

65. Najbolji nain za eksploataciju radnika/ca u oblasti prometa je kori-enje povremenih, prekarnih radnika/ca i onih sa nepunim radnim vre-menom. To su radnici/ce koje je lako razdvajati i podeliti; s obzirom na to da im je teko da se udrue protiv kapitala, oni se takmie jedni protiv drugih. Ovo takmienje moe da postane veoma intenzivno u trenucima veoma visoke nezaposlenosti; tada kapital ne samo da moe da smanjuje plate u odreenom sektoru on takoe moe preneti rizik prodaje na radnike/ce.

Neformalni radnici/e

66. Drugim reima, velika rezervna armija nezaposlenih omoguava ka-pitalu da koristi neformalni sektor kako bi upotpunio kruni tok kapi-tala. Ovi radnici/e su deo kola kapitalistike proizvodnje i prometa (jer u najveem delu, roba koju prodaju buhonerosi [ulini prodavci prim.prev.] proizvedena je u okviru kapitalistikih odnosa); meutim, oni ne-maju nikakve beneficije niti relativnu sigurnost koju imaju radnici/e koje kapital formalno zapoljava. Oni su naizgled nezavisni akteri (ak i sami sebe vide na taj nain to predstavlja veliku pobedu za kapital!), ali oni,

25

zapravo, zavise od kapitaliste, i kapitalista zavisi od njihove prodaje tih roba koje sadre viak vrednosti. Kao i neorganizovani radnici/ce svuda, oni se meusobno takmie (kao i protiv radnika/ca u formalnoj sferi prometa). Ko ima dobit od toga? Kao i obino, kapital profitira iz takmi-enja meu radnicima/ama.

Zato se kapitalizam suoava sa krizama

67. Kapital, kao to vidimo, konstantno pokuava da proiri trite u cilju realizacije vika vrednosti. Ali ne uspeva uvek u tome. Kapital tei da pro-iri proizvodnju vika vrednosti iznad svoje sposobnosti da realizuje taj viak vrednost. Zato? Zbog svog uspeha u sferi proizvodnje konkret-nije, uspeha u poveanju stope eksploatacije. Ono to kapital radi u sferi proizvodnje vraa se da ga proganja u sferi prometa: nastojei da smanji odnos neophodnog rada i vika rada na minimum (tj. da povea stopu eksploatacije), kapital istovremeno stvara prepreke u sferi razmene, od-nosno, smanjuje mogunost realizacije vrednosti uspostavljene u procesu proizvodnje. Marks komentarie da hiperprodukcija, nastaje upravo zato to potronja od strane radnika/ca ne raste srazmerno produktivnosti rada.

68. Stoga je hiperprodukcija osnovna kontradikcija razvijenog kapitala. Marks istie da se kapitalistika proizvodnja odvija bez ikakvog oba-ziranja na stvarne granice trita ili potrebe podrane platenom moi i kao rezultat javlja se konstantna tenzija izmeu ogranienih razmera potronje u kapitalizmu, i proizvodnje koja stalno nastoji da ove imanen-tne prepreke prevazie.

26

Kriza i sfera proizvodnje 69. Prvi znak neravnotee izmeu sposobnosti da se proizvede viak vrednosti i sposobnosti da se on realizuje je intenziviranje konkurenci-je meu kapitalistima. Ono pokazuje da je previe kapitala akumulirano (tj. uloeno) u odnosu na granice trita. Ipak, na kraju se kao efekat ove neravnotee javlja kriza momentalno, nasilno reenje za postojee protivrenosti, nasilne erupcije koje ponovo uspostavljaju ravnoteu na-ruenu u odreenom periodu. Roba se ne prodaje i, naravno, ako roba ne moe biti prodata, nee se proizvoditi jer profita nema. Shodno tome, proizvodnja se smanjuje, i najavljuju se otputanja ak iako potencijal za proizvodnju postoji i ljudi imaju potrebe. Kapitalizam se, na kraju krajeva, ne bavi humanitarnom radom.

Priroda kapitalizma izlazi na povrinu

70. I to je upravo ono to kapitalistika kriza omoguava da vidite kada je re o prirodi kapitalizma: profit vie nego potrebe ljudi kao drutveno razvijenih ljudskih bia odreuje prirodu i obim proizvodnje u kapitalizmu. U kom drugom ekonomskom sistemu bi istovremeno mogli da postoje neiskorieni resursi, nezaposleni ljudi i ljudi sa neispunjenim potrebama za neim to bi moglo biti proizvedeno? Koji drugi ekonomski sistem bi dozvolio da ljudi u jednom delu sveta gladuju, dok na drugim mestima postoji obilje hrane i gde postoji prigovor da se proizvodi previe hrane?

71. Ali nijedna kriza ne navodi nuno ljude da preispitaju sam sistem. Ljudi se bore protiv odreenih aspekata kapitalizma oko duine radnog dana, visine plata i uslova rada, nezaposlenosti izazvane krizom prekomerne aku-mulacije, unitavanja ivotne sredine od strane kapitala, kao i unitavanja nacionalnih kultura i suvereniteta, itd ali ukoliko ne razumeju prirodu si-stema, oni se bore samo za finiji kapitalizam, kapitalizam sa ljudskim likom.

27

72. Ipak, kapital ne eli lepi kapitalizam. eli profit. Pa iako radnici/e moda ne pokuavaju da okonaju kapitalizam, ve se samo bore za pra-vinost u okviru kapitalizma, njihove borbe mogu ugroziti trku za profi-tom. U ovom sluaju, kapital moe smatrati da je nuno da pokae i drugu stranu logike kapitala.

Drava kapitala trite i drava u kapitalizmu

73. Moto kapitala je: Trita koliko je mogue, drave koliko je neop-hodno. U svojim ranim danima, Marks istie, kapital je imao veliku po-trebu za dravom: buroaziji u usponu potrebna je mo drave. Zato? Jer nisu postojali svi elementi koji su kapitalu bili potrebni kako bi se sistem spontano samo-reprodukovao. Kako bi stvorio institucije koje bi omoguile kapitalizmu da cveta, kapitalu je bilo potrebno da podredi sve elemente drutva sebi, putem prinudne moi drave (npr, groteskno te-roristiki zakoni); iskoristio je svoju mo, na primer, kako bi naterao radnike/ce da prihvate disciplinu neophodnu za funkcionisanje sistema najamnog rada.

Zdrav razum koji kapital stvara

74. Meutim, sa razvojem specifino kapitalistikog naina proizvodnje, Marks je smatrao da e potreba za dravnom intervencijom, u ime kapi-tala, biti manja. Nain na koji odreene proizvodne snage uvedene po-sredstvom kapitala degradiraju radnika/cu i otuuju intelektualne po-tencijalnosti procesa rada od njega, nain na koji su prednosti maina, upotrebe nauke, pronalasci, itd. nuno vieni kao atributi kapitala, kao i nain na koji su radnici/e izmetani i razjedinjeni putem uvoenja novih tehnologija sve ovo znaajno doprinosi oseanjima zavisnosti i bespo-monosti koje radnici/e suoeni sa kapitalom imaju.

28

75. Marks navodi da je u potpunosti razvijena kapitalistika proizvodnja zapeatila dominaciju kapitaliste nad radnikom. Zbog toga to kapital stalno dopunjuje rezervnu armiju rada u normalnom toku kapitalistike proizvodnje, trite je dovoljno da natera radnike/ce da prihvate vlada-vinu kapitala. Stoga, kako Marks navodi, sam kapital rui svaki otpor, stvarajui radniku klasu koja po obrazovanju, tradiciji i navikama gleda na ove zahteve naina proizvodnje kao na samorazumljive zakone priro-de.

Drava kao konano oruje kapitala

76. Ipak, radnici/e pruaju otpor, bore se za svoje potrebe. A trite nije uvek, samo po sebi, dovoljno da osigura da kapital dobije taj profit koji mu je cilj i izvor ivota. Stoga, kapital se okree ka dravi onoliko dr-ave koliko je neophodno. Spreman je da uniti sindikate, da odbaci sve privide demokratskih formi, da se okrene faizmu kako bi dobio ono to eli prinudna mo drave i groteskno teroristiki zakoni nisu karakte-ristini samo za kapitalizam u nastajanju. Kako na samom poetku, tako i kada potpuno razvijen kapital stvara dravu koja mu je potrebna.

Primarna osnova za imperijalizam

77. I to ne vai samo interno. Tenja kapitala za profitom predstavlja pri-marnu osnovu za imperijalizam. Pored stalne potrage za novim, jeftinijim izvorima sirovina i novim tritima za prodaju robe, kapital eli i radnike/ce koje moe da eksploatie. Trai one koji su slabi, one koji su spremni da rade za niske plate i u loim uslovima, i one koji su odvojeni od ostalih radnika/ca; zato e kapital da premeta proizvodnju kako bi obezbedio navedene prednosti. Kada razumemo logiku kapitala, shvatamo i da je tenja ka globalnom kapitalizmu inherentna samoj logici kapitala koja tei da srui sve prostorne prepreke kako bi stigla do svog cilja profita.

29

78. Sa druge strane, zarad postizanja svog cilja, kapital sledi moto trita koliko je mogue, drave koliko je neophodno. Sve dok kapital putem trita moe da ostvari ta mu je potrebno npr. kao rezultat takmienja izmeu drava koji su primarni proizvoai u prodaji inputa ili kroz do-stupnost rezervnog fonda radnika/ca koje bi eksploatisao u proizvodnji nije mu potrebno da se previe oslanja na prinudnu mo imperijalistike drave.

Kapital i njegova drava pomau njegovo trite

79. Ali kapital ima mnoga oruja na raspolaganju pre okretanja direktnoj prinudi. Odakle potiu dominantne ideje o magiji trita? Na odeljenji-ma za ekonomiju, ekonomisti koji su kritini prema tritu nisu ti koji od kapitala i njegove drave dobijaju podrku i finansije za istraivanja. U borbi ideja, kapital se oslanja na ideologiju koja tvrdi da meanje u rad trita neminovno dovodi do katastrofe i da svi pokuaji da se drava iskoristi da uradi neto dobro, zapravo, pogoravaju stvari. S obzirom na to da su ekonomisti koji se ne slau sa tim oznaeni kao loi ekonomisti, postoji tendencija da budu nezaposleni ili marginalizovani; stoga, svi gla-sovi koji se mogu uti od ekonomista (i putem medija) su oni koji viu TINA there is no alternative to the market (trite nema alternativu prim. prev), nema druge alternative za siromanije zemlje (zapravo, sve zemlje), sem da prate komande trita.

80. Dodue, niko nikada ne bi mogao da optui kapital da se oslanja iskljuivo na mo ideja. Kapital takoe koristi svoju dravu kako bi stvo-rio institucije koje osiguravaju da e trite komandovati. Meunarodne institucije kao to su Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svet-ska trgovinska organizacija i takozvani sporazumi o slobodnoj trgovini su svi stvoreni kako bi sprovodili logiku kapitala. Kako? Kanjavanjem onih koji se usuuju da misle drugaije, kanjavanjem zemalja koje pokuavaju da razvijaju politike nezavisne od dominantnih kapitalistikih sila.

30

81. Dodajte tome petu kolonu imperijalizma nezavisnost i autonomi-ju centralnih banaka i dobijate paket institucija koje kapital koristi za podsticanje politika neoliberalizma: politike koje uklanjaju sve prepreke za kretanje kapitala, uklanjaju sve zakone koji tite radnike/ce, potroae/ice i graane/ke od kapitala, i smanjuju mo drave da ogranii kapital (a poveavaju mo drave da deluje u ime kapitala).

Imperijalizam i kolonijalna drava

82. Uprkos svemu tome, nije mogue zaustaviti ljude u borbi za, na kraju krajeva, sopstveni razvoj. U takvim sluajevima, kapital koristi imperija-listiku dravu da vojno intervenie i da podri, kako putem subverzija tako i putem finansijskih i vojnih resursa, kolonijalne i klijentelistike dr-ave koje delaju tako da proizvode uslove za reprodukciju kapitalistikog svetskog poretka. Navedeno se posebno javlja kada jednom kapital odlui da stvara viak vrednosti direktno na periferiji tada mora biti siguran da e njegove investicije biti zatiene.

83. Uz podrku lokalnih oligarhija i elita, ovim kolonijalnim dravama do-deljena je funkcija stvaranja okvira u kome trite najbolje slui kapitalu. Odvajanjem poljoprivrednih proizvoaa od zemlje i obezbeivanjem posebnih ekonomskih zona za slobodno funkcionisanje kapitala, ovi in-strumenti globalnog kapitala stvaraju dostupnu rezervnu armiju rada koju kapital eli. Dalje, oni su tu da odravaju poredak da koriste svoju mo prinude i groteskno teroristike zakone, da napadaju sve izazove logici kapitala. Kad god ove kolonijalne drave nisu u stanju da sprovedu ovu funkciju, kapital zahteva koliko god je potrebno direktne imperijali-stike intervencije.

84. Ukratko, imperijalizam nee prezati ni od ega. Njegova istorija var-varizma nam ovo iznova i iznova pokazuje. Kako je e Gevara istakao, u

31

pitanju je bestijalnost koja ne poznaje granice ona koja e pokuati da svojom izmom smrvi bilo koga ko se bori za slobodu.

Sutina imperijalizma

85. Imperijalizam je svojstven kapitalovom cilju postizanja vika vredno-sti, njegovom nagonu da srui sve prostorne barijere zarad postizanja tog cilja. Ne iznenauje da u razliitim periodima takmienje izmeu kapitalista razliitih zemalja za proirenje moe dovesti do toga da se oslone na njihove drave kako bi im one obezbedile posebne pogodnosti za eksploataciju kolonija ime dolazi do takmienja izmeu imperijali-stikih drava. Meutim, osnovna kontradikcija uvek je izmeu kapitala i radnike klase, izmeu imperijalistike drave i kolonijalnih proizvoaa i u ovome lei zajedniki interes svih imperijalistikih drava. Kapitalizam i ljudski razvoj zaarani krug kapitalizma 86. Razmislite o vrsti ljudi koje kapitalizam proizvodi. Videli smo da ka-pitalizam sakati ljude u procesu proizvodnje. Umesto stvaranja uslova u kojima ljudi mogu da razviju sve svoje potencijale, kapital tretira ljude kao sredstvo za ostvarenje svog cilja profita. Njihovom proizvodnom aktivnou upravljaju spoljanje sile; oni se odnose prema svom radu, pre-ma proizvodima svog rada, prema sredstvima za svoj rad, jedni prema drugima, kao prema neemu stranom. Kapitalistika proizvodnja, vidimo, jeste proces koji proizvodi osiromaena ljudska bia. I ti ljudi, proizvoai koji izvlae vrlo malo zadovoljstva iz svog rada, naterani su da pronau zadovoljstvo u predmetima potronje kojima su u stanju da upravljaju sa zaradama koje su primili.

87. Ono to jasno moemo videti ovde je zaarani krug kapitalizma. On poinje sa ljudima (a) koji su odvojeni od sredstava za proizvodnju i koji

32

imaju potrebe koje moraju zadovoljiti. Ovi ljudi (b) moraju da stupe na trite rada kako bi prodali svoju radnu snagu pri emu se takmie sa drugim ljudima u istoj situaciji. Oni (c) ulaze u kapitalistiku proi-zvodnju, proces koji za rezultat ima osiromaene radnike/ce koji imaju i potrebe i sredstva da konzumiraju, ali u ogranienim okvirima. Meutim, jednom kada (d) potroe ove otuene proizvode ponovo su bez sredstava za samoodranje i moraju se ponovo okrenuti ka kapitalu; moraju ponovo da proizvode zarad ciljeva kapitala. To je zaarani krug, a njegove faze su meusobno zavisne ne moete da promenite jednu bez da ih promenite sve.

Zaarani krug raste 88. Pa ipak, ovaj zaarani krug kapitalizma sadri neto vie, jer krug raste. Raste zbog tenje kapitala da se iri. Upravo zbog toga to kapital stvara novi viak vrednosti unutar proizvodnog procesa, kao rezultat eksploa-tacije, i time proiruje svoje kapacitete za proizvodnju u cilju rasta, on takoe mora iriti sferu prometa robe neprestano stvarajui nove potrebe za konzumiranjem. Obzirom da kapital mora da raste, on upoljava ogro-mne ljudske i materijalne resurse kako bi prizvao nove vetake potrebe. On zavodi ljude u ivot konzumerizma (koji nikada ne moe biti u pot-punosti zadovoljen), i to mora da uradi mora da proda sve vie i vie robe. Mora da stvori nove potrebe, nove potrebe koje poveavaju nau zavisnost od kapitala. To je razlog zato je Marks navodio da savremena mo kapitala poiva na stvaranju novih potreba za radnike/ce.

Ogranienja?

89. Stoga, kapitalizam predstavlja rastui krug spirala rastue otuene proizvodnje, rastuih potreba i rastue potronje. Ali koliko dugo to moe da traje? Svima je jasno da je visoke nivoe potronje, ostvarene u pojedi-

33

nim delovima sveta, nemogue kopirati u onim delovima koje je kapital tek ukljuio u svetsku kapitalistiku ekonomiju. Vrlo jednostavno, Zemlja ne moe da izdri ovo kao to ve moemo videti na osnovu jasnih dokaza o globalnom zagrevanju i rastuoj nestaici koja odraava rastue zahteve za odreenim proizvodima u novim kapitalistikim centrima. Pre ili kasnije taj krug e dostii svoje granice. Njegovu krajnju granicu pred-stavljaju prirodna ogranienja, nemogunost Zemlje da odri sve veu i veu potronju roba, sve veu i veu potronju njenih resursa.

90. Meutim, ak i pre nego to dosegnemo krajnje granice zaaranog kruga kapitalizma, neizbeno e se postaviti pitanje ko ima pravo uprav-ljanja ovim sve ogranienijim resursima. Ko e moi da koristi naftu, me-tale, vodu sve one neophodnosti savremenog ivota? Da li e to biti trenutno bogate zemlje kapitalizma, one koje su bile u stanju da se ra-zviju, jer ostale nisu? Drugim reima, da li e oni biti u stanju da odre velike prednosti koje imaju u pogledu potronje stvari i resursa i da koriste svoju mo da ugrabe resurse koji se nalaze u drugim zemljama? Da li e zemlje u razvoju (i one koje to zapravo i nisu) moi da imaju pravian udeo u raspodeli? Da li e osiromaeni proizvoai svih zemalja proizvoai koji su zahvaljujui masovnim medijima svesni standarda potronje u drugim sredinama pristati na to da nemaju pravo da raspo-lau plodovima civilizacije? Da li neko stvarno veruje da e ovo pitanje biti preputeno tritu? Zaista, to je upravo situacija u kojoj e kapital koristiti onoliko drave koliko je neophodno. Bauk varvarizma

91. Bauk varvarizma proganja svet. Kako bi iko ikada mogao da pomisli da kapitalizam predstavlja put ka ljudskom razvoju? Da, naravno, neki ljudi su oduvek mogli da razviju veliki deo svog potencijala u kapitalizmu ali to ne vai za sve ljude. Zato? Jer sama priroda kapitalizma zavisi

34

od sposobnosti nekih ljudi da monopolizuju plodove ljudskog delova-nja i civilizacije i da eksploatiu i iskljue druge. Kapitalizam nikada nije bio drutvo u kome je slobodan razvoj svakog uslov za slobodan razvoj svih; meutim, implikacije njegove inherentne nepravde i nejednakosti su oigledne sada kada granice njegovog specifinog obrasca irenja postaju oigledne.

Socijalizam i ljudski razvoj

92. Postoji alternativa alternativa koja proistie iz logike ljudskog razvo-ja. Svesno ili nesvesno, ljudi su se dugo borili za tu alternativu; oni su se suprotstavljali logici kapitala logikom ljudskog razvoja. U svakoj borbi za ljudsko dostojanstvo i socijalnu pravdu u svakoj borbi za bolje plate i uslove rada, protiv rasizma i patrijarhata, za zatitu nae ivotne sredine, kao i za nae pravo na adekvatno zdravstvo, obrazovanje, stanovanje (iz-meu ostalih naih potreba) koncept ljudskog razvoja je impliciran. To su borbe koje tee uklanjanju prepreka za na pun i kompletan razvoj.

93. Implicitno, takoe, u naim kolektivnim borbama lei koncept da smo svi povezani da smo potrebni jedni drugima, da je zaista slobodan razvoj svakog pojedinano uslov za slobodan razvoj svih. Alternativa je drutvo zasnovano na ljubavi i solidarnosti, na naem jedinstvu kao ljudske po-rodice, jedinstvu oveka sa ovekom, zasnovano na stvarnim razlikama izmeu ljudi (Marks).

94. To drutvo, naravno, ne moe biti ono u kome drava odluuje, gde postoji nastavak podele izmeu miljenja i rada, u kome smo pod domi-nacijom (na radnom mestu, u zajednici, ili domainstvu), i gde postoje nejednake mogunosti za razvoj naih potencijala. Na kraju krajeva, kakvi ljudi se proizvode u takvom drutvu? Kako Bolivarski ustav prepoznaje, alternativa koja uzima u obzir ljudski razvoj moe biti samo demokratsko,

35

participativno i protagonistiko drutvo ono u kome nae uee, nae prakse, predstavljaju neophodan uslov za obezbeenje naeg komplet-nog razvoja, kako individualnog tako i kolektivnog.

Stvaranje bogatih ljudskih bia

95. Logika ljudskog razvoja ukazuje na nau potrebu da budemo u stanju da se razvijamo putem nae demokratske, participativne i protagonistike aktivnosti u svakom aspektu naeg ivota. Kroz revolucionarne prakse u naim zajednicama, na naim radnim mestima, i u svim naim drutve-nim institucijama, moemo sebe proizvesti u ono to Marks naziva bo-gatim ljudskim biima bogatih u potencijalima i potrebama za razli-ku od osiromaenih i osakaenih ljudskih bia koje kapitalizam proizvodi. Razumevanje logike ljudskog razvoja pokazuje perverznu, anti-ljudsku logiku kapitala i ukazuje na alternativu koju moramo izgraditi.

96. Za razliku od hijerarhijske kapitalistike drave (koju je Marks shva-tao kao motor klasnog despotizma) i za razliku od despotizma kapita-listikog radnog mesta, samo revolucionarna demokratija moe da stvori uslove u kojima moemo svakodnevno da osmiljavamo sebe kao bogata ljudska bia. Ovaj koncept je koncept demokratije u praksi, demokratije kao prakse, i demokratije kao protagonizma. Demokratija u ovom smislu protagonistika demokratija na radnom mestu i protagonistika demo-kratija u naseljima, zajednicama i komunama jeste demokratija ljudi koji sebe transformiu u revolucionarne subjekte.

Elementarni trougao socijalizma

97. Revolucionarna demokratija nije neophodna samo da bi se identifiko-vale potrebe i potencijali zajednica i radnika/ca, ve je takoe i nain da se izgrade kapaciteti protagonista i da se podstie novi drutveni odnos

36

izmeu proizvoaa odnos udruenih proizvoaa baziran na solidar-nosti. Kako drugaije nego kroz protagonistiku demokratiju u proizvod-nji moemo obezbediti da proces proizvodnje bude onaj koji obogauje ljude i proiruje njihove kapacitete, umesto da ih sakati i osiromauje? Kako drugaije nego kroz protagonistiku demokratiju u drutvu moe-mo obezbediti da je ono to se proizvodi zapravo ono to je potrebno da podstakne realizaciju naeg potencijala?

98. Meutim, da bi postojala demokratska proizvodnja za potrebe dru-tva, mora biti zadovoljen sutinski preduslov: ne moe postojati mono-polizacija proizvoda ljudskog rada od strane pojedinaca, grupa, ili dra-ve. Drugim reima, preduslov je drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, odnosno, prva stranica onoga to je predsednik Ugo a-vez (Hugo Chavez) nazvao elementarnim trouglom socijalizma: (a) drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju, to je osnova za (b) drutvenu proizvodnju u organizaciji radnika/ca kako bi se (c) zadovoljile zajednike potrebe i ciljevi.

99. Razmotrimo svaki od elementa u ovoj konkretnoj kombinaciji distri-bucija-proizvodnja-potronja. A. Drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju

100. Drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju je od kljunog znaaja, jer je to jedini nain da se osigura da je naa zajednika, drutvena produktivnost usmerena na slobodan razvoj svih, a ne koriena da zado-volji privatne ciljeve kapitalista, grupa pojedinaca ili dravnih birokrata. Meutim, drutveno vlasnitvo nije isto kao dravno vlasnitvo. Dravna imovina moe da bude osnova za dravna kapitalistika preduzea, hije-rarhijske etatistike firme ili firme u kojima odreene grupe radnika/ca (umesto drutva u celini) imaju najvie koristi od ove dravne imovine.

37

Drutveno vlasnitvo, meutim, podrazumeva temeljnu demokratiju onu u kojoj ljudi funkcioniu kao subjekti, i kao proizvoai i kao lano-vi drutva, u odreivanju namene korienja rezultata naeg drutvenog rada.

B. Drutvena proizvodnja u organizaciji radnika

101. Drutvena proizvodnja organizovana od strane radnika/ca gradi nove odnose meu proizvoaima odnose saradnje i solidarnost. Za razliku od kapitalistike proizvodnje, ona omoguava radnicima/ama da zaustave sakaenje tela i uma i gubitak svakog atoma slobode, kako u telesnim tako i u intelektualnim aktivnostima, koji proizilaze iz raz-dvajanja glave i ruke. Dokle god su radnici/ce spreeni da razvijaju svoje kapacitete kombinovanjem miljenja i rada na radnom mestu, oni ostaju otuena i fragmentirana ljudska bia ije uivanje se sastoji od posedova-nja i konzumiranja stvari. A ako radnici/ce ne donose odluke na radnom mestu i ne razvijaju svoje potencijale, moemo biti sigurni da neko drugi hoe. Protagonistika demokratija na radnom mestu je neophodan uslov za pun razvoj proizvoaa. C. Zadovoljenje zajednikih potreba i ciljeva

102. Zadovoljenje zajednikih potreba i cijeva fokusira se na znaaj za-snivanja naih proizvodnih aktivnosti na priznavanju nae zajednike ljudskosti i naih potreba kao pripadnika ljudske porodice. Stoga, ono naglaava znaaj prevazilaenja naih linih interesa kako bismo razmi-ljali o naoj zajednici i drutvu. Kako gledamo na druge ljude dok god proizvodimo samo za nae privatne svrhe? Kao na konkurente ili kao na kupce odnosno kao na neprijatelje ili kao na sredstva kojima moemo da postignemo nae ciljeve; dakle, ostajemo otueni, fragmentisani, i osa-kaeni. Umesto da se odnosimo prema drugim ljudima samo kroz pro-

38

ces razmene (i, na taj nain, pokuavamo da ostvarimo najbolju moguu pogodbu za sebe), ovaj trei element elementarnog trougla socijalizma ima za cilj izgradnju one vrste odnosa sa drugima, koju karakterie nae jedinstvo zasnovano na prepoznavanju razlike. Kao i u sluaju progra-ma ALBA (Bolivarska alternativa za Amerike)2, mi gradimo solidarnost meu ljudima, dok istovremeno i sami sebe proizvodimo drugaije.

103. Ovaj koncept solidarnosti je centralni, jer govori da sva ljudska bia, svi delovi kolektivnog radnitva, imaju pravo da se oslanjaju na zajed-niku, drutvenu produktivnost. Pretpostavka nije da imamo individualno pravo da konzumiramo stvari bez ogranienja, ve da prepoznajemo cen-tralno mesto potrebe radnika/ca za sopstvenim razvojem. Dalje, nae pravo na korienje akumuliranog drutvenog znanja i plodova rada se ne temelji na eksploataciji. Pravo da uestvujete u deobi plodova drutvenog rada nemate zato to ste bili eksploatisani. Umesto toga, to je zato to ste ljudsko bie u ljudskom drutvu i zato to, kao i svi mi, imate pravo na priliku da razvijate sve svoje potencijale.

104. Istovremeno, kao ljudsko bie u ljudskom drutvu takoe imate oba-vezu prema drugim lanovima ove ljudske porodice da osigurate da oni takoe imaju priliku da razvijaju svoje potencijale. Kao lan ove porodice vi ste pozvani da uradite svoj deo posla ovo je naglaeno i u Bolivar-skom ustavu: lan 135. napominje obaveze koje na osnovu solidarnosti, drutvene odgovornosti i humanitarne pomoi, predstavljaju dunost lica u skladu sa njegovim mogunostima.

2 Bolivarska alternativa za Amerike (ALBA) je regionalni blok osnovan 2004. godine. Cilj bloka je socijalna, politika i ekonomska integracija latinoamerikih i karipskih zemalja uz naglasak na saradnji zasnovanoj na zadovoljenju potreba svake od zemalja lanica. U tom smislu ALBA, suprotstavljajui se neoliberalnim politikama i slobodnom tritu, predstavlja alternativu meunarodnim organizaci-jama poput Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda. prim. prev.

39

Nedostaci koje smo nasledili

105. Naravno, kompletiranje socijalistikog trougla nije neto to se moe desiti preko noi. Implikacije ovoga su znaajne. Na primer, proizvodnja za zajednike potrebe i ciljeve zahteva demokratski mehanizam koji e omoguiti prenoenje informacije o potrebama odozdo u cilju ukljuiva-nja ljudi u svesnu koordinaciju i planiranje. Meutim, zajednike potrebe i ciljevi, koje se na poetku identifikuju, e biti potrebe ljudi formiranih u kapitalizmu ljudi koji su u svakom pogledu, ekonomski, moralno i intelektualno, i dalje igosani belegom starog drutva. Slino tome, kako proizvodnja moe biti orijentisana ka drutvu kada lini interes proizvo-aa i dalje preovlauje? I kako, pod ovim uslovima, moemo osigurati da imovina bude zaista drutvena? Bez proizvodnje zarad drutvenih po-treba, ne moe postojati prava drutvena svojina; bez drutvene svojine, nema radnikog odluivanja usmerenog ka potrebama drutva; bez rad-nikog odluivanja, nema transformacije ljudi i njihovih potreba. Neu-speh poduhvata da se kompletira ovaj trougao znai da nedostaci nasle-eni iz starog drutva inficiraju sve. Kako onda napraviti socijalizam za dvadeset prvi vek kada sve zavisi od svega ostalog?

Revolucionarna praksa

106. Ukratko, problem je kako stvoriti nove socijalistike mukarce i ene istovremeno sa stvaranjem novih materijalnih uslova. To se moe desiti samo kroz proces onaj u kome se ljudi transformiu kroz njihovu praksu. Uvek treba imati na umu koncept revolucionarne prakse istovremenog menjanja okolnosti i ljudske aktivnosti ili sopstvenog menjanja. Ovaj proces, kojim se ljudi pripremaju za novo drutvo, kako vidimo, moe biti samo proces realne demokratije, protagonistike demokratije, demokra-tije kao prakse.

40

107. Demokratsko odluivanje u okviru radnog mesta (umesto kapita-listikog rukovodstva i nadzora), demokratsko upravljanje ciljevima ak-tivnosti od strane zajednice (umesto upravljanja od strane kapitalista), proizvodnja u svrhu zadovoljavanja potreba (umesto u cilju razmene), zajedniko vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju (nasuprot privatnog ili grupnog vlasnitva), demokratski, participativni i protagonistiki oblik upravljanja (namesto drave koja stoji nad drutvom), solidarnost zasno-vana na prepoznavanju nae zajednike ljudskosti (umesto orijentacije na same sebe), fokus na razvoj ljudskog potencijala (pre nego na proizvodnju stvari) sve ovo su sredstva za proizvodnju novih ljudskih bia, udovi novog organskog sistema, socijalizma za dvadeset prvi vek. Vrli krug socijalizma

108. Kakve ljude stvaramo kada gradimo ovaj novi socijalizam? Oni su sasvim drugaiji od onih proizvedenih u kapitalizmu. Za razliku od za-aranog kruga kapitalizma, socijalizam sadri vrli krug. Ponimo sa (a) proizvoaima koji ive u drutvu koje karakterie solidarnost ljudi koji prepoznaju svoje jedinstvo na osnovu razlika. Ovi proizvoai se (b) udruuju, kako bi proizvodili za potrebe drutva i (c) u ovom procesu razvijaju i ire svoje kapacitete kao bogata ljudska bia. Stoga su proizvod njihove aktivnosti (d) proizvoai koji prepoznaju svoje jedinstvo i inje-nicu da su potrebni jedni drugima. Oni, shodno tome, ponovo ulaze u ovaj proces vrlog kruga socijalizma.

109. Kao i zaarani krug kapitalizma, ovo je, takoe, krug koji se iri. Meutim, njegov rast nije voen logikom kapitala logikom koja zahteva veu proizvodnju, vee korienje resursa Zemlje i veu potronju. Napro-tiv, rast voen logikom ljudskog razvoja nije kvantitativni ve kvalitativ-ni rast on predstavlja razvoj svestranih, bogatih drutvenih pojedinaca. Ovde ne postoje inherentne granice sem punog razvoja celokupnog ljudskog potencijala.

41

Put ka ljudskom razvoju

110. U suprotnosti sa socijalistikim trouglom (drutvena svojina, dru-tvena proizvodnja i drutvene potrebe), razmislite o kapitalistikom trou-glu (a) privatno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju i (b) eksploa-tacija radnika zarad (c) tenje za profitom. Da li neko ozbiljno misli da to moe biti put ka ljudskom razvoju?

111. Jedini put je socijalizam. Ali, znanje o tome gde elimo da idemo i putu koji nas tamo vodi, samo su poetak. 112. Znamo da e kapitalizam i imperijalizam uiniti sve to mogu da nas skrenu, da nas podele, da nas ubede da nema alternative.

113. Znamo da moramo da budemo spremni za borbu.

114. Ukoliko imamo veru u ljude, ukoliko verujemo da cilj ljudskog dru-tva mora biti da se osigura sveukupan ljudski razvoj, na izbor je jasan:

115. Socijalizam ili varvarizam.

42

Tekst je prvi put objavljen kao Michael A. Lebowitz, The Path to Hu-man Development: Capitalism or Socialism?, u Monthly Review, New York: Monthly Review Press, 2009.www.monthlyreview.org

e

Majkl A. Lebovic (Michael A. Lebowitz) je prof. emeritus ekonomije, na Simon Fraser Univerzitetu u Kanadi. Njegova poslednja knjiga, The Con-tradictions of Real Socialism: the Conductor and the Conducted, objavljena je 2012. godine od strane Monthly Review Press. Meu ranijim knjigama su: Beyond Capital: Marxs Political Economy of the Working Class (2003), Bu-ild it Now: Socialism for the Twenty-first Century (2006), Following Marx: Method, Critique and Crisis (2009) i The Socialist Alternative: Real Human Development (2010). Izmeu 2004. i 2010. godine radio je u Venecueli kao savetnik i direktor programa Transformativna praksa i ljudski razvoj pri Internacionalnom centru Miranda u Karakasu.

e

43

Centar za politike emancipacije (CPE) je organizacija nastala u Beogra-du 2011. godine. Na rad je posveen promociji politikih i ekonomskih koncepata koji za cilj imaju ukidanje drutvenih nejednakosti nastalih kao proizvod kapitalistikog drutva. Kapitalistiki nain proizvodnje tei maksimizaciji profita to se postie reprodukcijom razliitih oblika eksploatacije i dominacije. Stavljanje profita u prvi plan, tako, onemogu-ava puno zadovoljenje potreba ljudi.

Politike emancipacije, nasuprot tome, u prvi plan istiu potpuno novu definiciju politike koja naglaava neophodnost egalitarnog ureenja ce-lokupnog drutvenog ivota, zasnovanog na principima solidarnosti. Stoga, CPE kroz svoj rad insistira na podsticanju borbe za neposrednu demokratiju u politici i ekonomiji. U tom smislu osnovni pravac razvoja, kakvim ga mi vidimo, predstavlja izgradnja drutva demokratskog socija-lizma koje jedino moe maksimizirati zadovoljenje potreba ljudi i omo-guiti pun razvoj potencijala svih pojedinki i pojedinaca, odnosno drutva u celini.

44

CIP -

,

141.82(100)

330.342.14(100)

316.4(100)

, ., 1937-

Put ka ljudskom razvoju: kapitalizam ili

socijalizam? / Majkl A. Lebovic ; [prevodJelena Velji]. - Beograd : Centar za

politike emancipacije, 2014 (Beograd :

Pekograf). - 44 str. ; 23 cm

Prevod dela: The path of human development:

capitalism or socialism?. - 1.000. - [O autoru]: str. 42.

ISBN 978-86-916299-1-5

a) b) c)

COBISS.SR-ID 209873420

45

46