ИСТОРИЈА И БУДУЋНОСТ МЛАДИМАУ НАСЛЕДСТВО … norveska.pdf ·...

1
РЕПОРТАЖА 16. јануар 2014. Страна 8. ИСТОРИЈА И БУДУЋНОСТ МЛАДИМА У НАСЛЕДСТВО Из дугогодишње сарадње норвешке општине Вефсн - града Мосјоен и Горњег Милановца ост- варило се велико пријатељство које је допринело реализацији многобројних пројеката, а између осталих посебно се потенцирало на пројектима на којима ће се ангажовати млади ове две држа- ве. На томе су инсистирали пре- дставници Норвешко-српског друштва из Норвешке, који су заслужни за лобирање код фо- ндова Краљевине Норвешке за реализацију и финансирање про- јеката и свих пратећих пројектних трошкова. Посебно заслужан у тим пословима је дугогодишњи представник овог друштва Јим Нердал. Он се годинама залаже да Горњи Милановац буде међу првима од свих пријатељских српских градова са Норвешком, који ће учествовати и допринети у норвешко-српским пројектима и све то из више разлога, један је постојање јединствене Норвешке куће у Горњем Милановцу која симболизује пријатељство Србије и Норвешке засновано у Другом светском рату, а други разлог је Јимова изузетна приврженост Горњем Милановцу и многобро- јним пријатељима и житељима Милановца. Господин Нердал је у својим посетама често говорио о значају омладинских пројеката на којима треба да раде само млади како би наставили прија- тељство које су засновали њихо- ви преци. Замисао је да ће млади кроз дружење, упознати начин живота, обичаје, карактеристике и једног и другог народа... и то разменом искустава у спорту, култури, музици, фолклору... а то је, како је сам Јим непрестано го- ворио, важно како би успомене и даље живеле и генерацијски се преносиле и тиме сачувале од за- борава. Школа прима 90 ученика, односно од 12 до 20 ученика по класи. Након завршетка Топпена Норвежани добијају усавршене социјалне вештине које су у Но- рвешкој цењене и тиме употпу- њују свој CV за конкурисање на бољим радним местима или даљем студијском усавршавању. Топпен се налази надомак маленог града Мосјена, где живи 10.000 становника, док на подру- чју читаве општине Вефсн егзи- стира 13.300 становника, и то на огромној површини, препозна- тљивој по високим планинама, реци Вефсн богатој лососима, фјордовима и пећинама. Општина Вефсн у знак прија- тељста са општином Горњи Милановац финансира компле- тне трошкове милановачког пре- дставника у овој школи почев од путних трошкова, школарине за деветомесечни боравак са новча- ном надокнадом у виду месечног џепарца и других потрепштина у смислу опреме везано за на- ставу, здравствено осигурање, подучавање норвешког језика и друге потребе. Топпен пружа могућност да образује ученике након завршетка средњег образо- вања из области спорта, музике, глуме, позоришне технике(бине, расвете, звука), домаће радино- сти и сналажења у природи. На- става се одвија групно кроз радионице. Полазници су дужни да колективно и организовано по сменама врше припремање обро- ка, одржавање кухиње и мензе, као и уређење соба, животног и радног простора. Наш полазник има задатак да на оригиналан начин представи Србију и Горњи Милановац, о којем су норвешки ученици доста чули од својих родитеља, лока- лне заједнице и наставника. Ове године у Топпену борави Нина Глишовић, на смеру „Живот на отвореном“ која нам је по- слала своје утиске боравка у Норвешкој: Норвешка, Бајага би рекао “Даљина, дим и прашина” ја бих само мало променила “Даљина, снег и тишина”. Мапа, компас и ми. Први од многобрајних тестова који нас очекују. Природа око нас. Урезује се полако али сигурно у сећање, удишем сву ту лепоту, а она све више мами уздахе. А призори се полако нижу један за другим. Пешачимо, боримо се са снегом и ветром, правимо стазу заједно, удруженим снагама, јер овде смо група, овде смо једно. Осим теста сналажења, ово је добар тест да утврдимо колико смо мускетари, колико смо заправо“ сви за једног, један за све”. У једном трену пут нам се укршта са непознатим отиском у снегу, не људским свакако. Ћу- тим, ништа не питам, а знам су- више смо далеко да бих рекла да су трагови залуталог пса. Дивља, дивља Норвешка. Корачамо да- ље. Још увек не знам језик, али наслућујем по њиховим грима- сама, изгубиле смо се. Компас и мапа заказали. Час природе и друштва про- пуштен. Један мудар човек рекао је: “Нема места за панику. Искористи оно где си“. А нас опти- мизам не напушта. Осмех још увек на лицу. Налазимо место за логоровање, постављамо шатор. Подижем поглед а небо пурпурне боје, залазак Сунца вредан помена, вредан памћења. И опет неки су спавали, док неки ока нису склопили. Након коришћења савремене технике и лоцирања позиције, настављамо даље, уз помоћ доброг старог компаса, али овога пута коришћеног на прави начин. Док корачамо кроз густиш, по киши и снегу, уморне, већ при крају снаге, наилазимо на призор као из бајке, као на оне прелепе из филма о Харију Потеру. Оне где илузија и стварност немају границу, где је све божанствено лепо, тамо где се запиташ да ли је све то стварност или само сан... Е, баш због таквих призора, који одузимају дах, вреди отићи и закорачити у ту лепоту, у ту дивљину... Испред нас се пружио призор, толико несвакидашњи, шума, тишина и зелени тепих у недоглед, простире се на све стране, толико нестваран и леп, да просто речима не може да се опише... Остаје само да се памти и сећа. Срећа је обострана када смо стигли на место које смо претходно договорили са проф- есорком. Наша, јер се путешест- вије успешно завршило, а професоркино јер смо безбедно стигле. Ово је само један од многобројних искустава на смеру Живот на отвореном, у Мосјоену у Норвешкој. Топпен школа је само једна од седамдесет и седам школе овога типа које постоје у Норве- шкој. Школа где ћете наићи на топлу добродошлицу, школа где ћете се осећати као члан поро- дице. Где професори нису страх и трепет, већ смо негде другари, спремни да охрабре онда када је то потребно, када наступи носта- лгија за домом, породицом, прија- тељима... Тако да, драги моји, уколико ово читате, не брините, лепо ми је, и мислим на вас по- себно данас... Нина Глишовић, Топпен школа - Норвешка 7. јануар, Божић - Христос се роди! Топпен школа је интернатског карактера, прима ученике из многобројних градова широм Норвешке, а привилегију да похађа ову школу, поред Норвежана, има само представник из Србије, односно Горњег Милановца Даљина, снег и тишина Нина Глишовић на Експедицији сналажења у природи. Фотографијe: Lise Katrine Jepsen Trangsrud Изгубљене на Експедицији сналажења у природи са успешним исходом. Фотографија: Sten-Are Karlsen Нина на кану вежби. Фотографија Lise Katrine Jepsen Trangsrud

Upload: others

Post on 23-Aug-2020

35 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Page 1: ИСТОРИЈА И БУДУЋНОСТ МЛАДИМАУ НАСЛЕДСТВО … norveska.pdf · Страна 8. РЕПОРТАЖА 16. јануар 2014 . ИСТОРИЈА И БУДУЋНОСТ

Р Е П О Р Т А Ж А 16. јануар 2014.Страна 8.

ИСТОРИЈА И БУДУЋНОСТ МЛАДИМА У НАСЛЕДСТВО

Из дугогодишње сарадњенорвешке општине Вефсн - градаМосјоен и Горњег Милановца ост-варило се велико пријатељствокоје је допринело реализацијимногобројних пројеката, а измеђуосталих посебно се потенциралона пројектима на којима ће сеангажовати млади ове две држа-ве. На томе су инсистирали пре-дставници Норвешко-српскогдруштва из Норвешке, који сузаслужни за лобирање код фо-ндова Краљевине Норвешке зареализацију и финансирање про-јеката и свих пратећих пројектнихтрошкова. Посебно заслужан утим пословима је дугогодишњипредставник овог друштва ЈимНердал. Он се годинама залажеда Горњи Милановац буде међупрвима од свих пријатељскихсрпских градова са Норвешком,који ће учествовати и допринетиу норвешко-српским пројектима исве то из више разлога, један јепостојање јединствене Норвешкекуће у Горњем Милановцу којасимболизује пријатељство Србијеи Норвешке засновано у Другомсветском рату, а други разлог јеЈимова изузетна приврженостГорњем Милановцу и многобро-јним пријатељима и житељимаМилановца. Господин Нердал јеу својим посетама често говориоо значају омладинских пројекатана којима треба да раде самомлади како би наставили прија-тељство које су засновали њихо-ви преци. Замисао је да ће младикроз дружење, упознати начинживота, обичаје, карактеристикеи једног и другог народа... и торазменом искустава у спорту,култури, музици, фолклору... а тоје, како је сам Јим непрестано го-ворио, важно како би успомене идаље живеле и генерацијски сепреносиле и тиме сачувале од за-борава.

Школа прима 90 ученика,односно од 12 до 20 ученика покласи. Након завршетка ТоппенаНорвежани добијају усавршенесоцијалне вештине које су у Но-рвешкој цењене и тиме употпу-њују свој CV за конкурисање набољим радним местима илидаљем студијском усавршавању.Топпен се налази надомакмаленог града Мосјена, где живи10.000 становника, док на подру-чју читаве општине Вефсн егзи-стира 13.300 становника, и то наогромној површини, препозна-тљивој по високим планинама,реци Вефсн богатој лососима,фјордовима и пећинама.

Општина Вефсн у знак прија-тељста са општином ГорњиМилановац финансира компле-тне трошкове милановачког пре-дставника у овој школи почев од

путних трошкова, школарине задеветомесечни боравак са новча-ном надокнадом у виду месечногџепарца и других потрепштина усмислу опреме везано за на-ставу, здравствено осигурање,подучавање норвешког језика идруге потребе. Топпен пружамогућност да образује ученике

након завршетка средњег образо-вања из области спорта, музике,глуме, позоришне технике(бине,расвете, звука), домаће радино-сти и сналажења у природи. На-става се одвија групно крозрадионице. Полазници су дужнида колективно и организовано посменама врше припремање обро-ка, одржавање кухиње и мензе,као и уређење соба, животног ирадног простора.

Наш полазник има задатак дана оригиналан начин представи

Србију и Горњи Милановац, окојем су норвешки ученици достачули од својих родитеља, лока-лне заједнице и наставника.

Ове године у Топпену боравиНина Глишовић, на смеру „Животна отвореном“ која нам је по-слала своје утиске боравка уНорвешкој:

Норвешка, Бајага би рекао“Даљина, дим и прашина” ја бихсамо мало променила “Даљина,снег и тишина”. Мапа, компас ими. Први од многобрајних тестовакоји нас очекују. Природа око нас.Урезује се полако али сигурно усећање, удишем сву ту лепоту, аона све више мами уздахе. Апризори се полако нижу један задругим. Пешачимо, боримо се саснегом и ветром, правимо стазузаједно, удруженим снагама, јеровде смо група, овде смо једно.

Осим теста сналажења, ово једобар тест да утврдимо коликосмо мускетари, колико смозаправо“ сви за једног, један засве”. У једном трену пут нам сеукршта са непознатим отиском уснегу, не људским свакако. Ћу-тим, ништа не питам, а знам су-више смо далеко да бих рекла дасу трагови залуталог пса. Дивља,дивља Норвешка. Корачамо да-ље. Још увек не знам језик, алинаслућујем по њиховим грима-сама, изгубиле смо се. Компас имапа заказали.

Час природе и друштва про-пуштен. Један мудар човек рекаоје: “Нема места за панику.Искористи оно где си“. А нас опти-мизам не напушта. Осмех јошувек на лицу. Налазимо место залогоровање, постављамо шатор.Подижем поглед а небо пурпурнебоје, залазак Сунца вреданпомена, вредан памћења. И опетнеки су спавали, док неки оканису склопили. Након коришћењасавремене технике и лоцирањапозиције, настављамо даље, узпомоћ доброг старог компаса, алиовога пута коришћеног на правиначин. Док корачамо кроз густиш,по киши и снегу, уморне, већ прикрају снаге, наилазимо на призоркао из бајке, као на оне прелепеиз филма о Харију Потеру. Онегде илузија и стварност немајуграницу, где је све божанственолепо, тамо где се запиташ да лије све то стварност или самосан... Е, баш због таквих призора,

који одузимају дах, вреди отићи изакорачити у ту лепоту, у тудивљину... Испред нас се пружиопризор, толико несвакидашњи,шума, тишина и зелени тепих унедоглед, простире се на свестране, толико нестваран и леп,да просто речима не може да сеопише... Остаје само да се памтии сећа. Срећа је обострана кадасмо стигли на место које смопретходно договорили са проф-есорком. Наша, јер се путешест-вије успешно завршило, апрофесоркино јер смо безбедностигле. Ово је само један одмногобројних искустава на смеруЖивот на отвореном, у Мосјоенуу Норвешкој.

Топпен школа је само једнаод седамдесет и седам школеовога типа које постоје у Норве-шкој. Школа где ћете наићи натоплу добродошлицу, школа гдећете се осећати као члан поро-дице. Где професори нису страхи трепет, већ смо негде другари,спремни да охрабре онда када јето потребно, када наступи носта-лгија за домом, породицом, прија-тељима... Тако да, драги моји,уколико ово читате, не брините,лепо ми је, и мислим на вас по-себно данас...

Нина Глишовић,Топпен школа - Норвешка

7. јануар, Божић -Христос се роди!

Топпен школа је интернатског карактера, прима ученике из многобројних градова широм Норвешке, а привилегију да похађа ову школу, поредНорвежана, има само представник из Србије, односно Горњег Милановца

Даљина, снег и тишина

Нина Глишовић на Експедицији сналажења у природи. Фотографијe: Lise Katrine Jepsen Trangsrud

Изгубљене на Експедицији сналажења у природи са успешним исходом. Фотографија: Sten-Are Karlsen

Нина на кану вежби. Фотографија Lise Katrine Jepsen Trangsrud