Историја рачунара

Од тренутка када су почели да рачунају, људи су имали потребу да измисле справу која би им то олакшала . Тако су још пре више хиљада година измислили абакус , прво помагало за рачунање.

Абакус - је дрвена плочица са низовима куглица, слична данашњој дечијој рачунаљки,која олакшава основне математичке операције -сабирање, одузимање, дељење и множење.

Први механички калкулатор конструисао је Немац Вилхелм у 16. веку за потребе израчунавања астрономских таблица. Машина је могла да сабира и одузима шестоцифрене бројеве, а у случају прекорачења оглашавало се звонце. Савременици називају ову справу "сат за рачунање".

Блез Паскал је 1642. године када је имао само 19 година отпочео рад на механичком калкулатору који се назива Пасцалине. Он је тада помагао свом оцу који је био скупљач пореза и желео је да му олакша посао. Први модел је израђен 1645. године, а 1652. године израђено је већ 50 прототипова, од којих је више од 12 продато. Цена и сложеност машине онемогућили су даљу производњу, као и чињеница да је само Паскал лично могао да је поправи.

Следећи корак у развоју рачунара је направио Лајбниц. Он је изумео справу - рачунаљка с бубњем (Stepped Reckoner) - која је могла да обавља све четири основне аритметичке операције, као и да израчунава квадратни корен. Све ове операције изводиле су се понављањем операције сабирања.

Чарлс Бебиџ се сматра "оцем рачунарства." Он је измислио диференцијалну и аналитичку машину за рачунање. Аналитичка машина је заправо претача данашњег рачунара, замишљена за налажење решења било ког математичког израза, за који знамо редослед операција помоћу којих тај израз може бити решен.

Ада Бајрон - Ада је била инспирисана Бебиџовим радом и вероватно је прва особа која је проникала у невероватне могућности Бебиџове аналитичке машине-Први програмер.

Ален Тјуринг - је још једна карика у ланцу захваљујући којем је пронађен рачунар.Тјуринг заправо није направио никакву машину, већ је поставио принципе за рад будућих рачунара- ''Тјурингова машина.''

Џон фон Нојман - је дао основне принципе архитектуре данашњих рачунара. Он је правио разлику имедју материјалног дела рачунара - хардвера (hardware) и софтвера (software) односно програмског дела рачунара. Он 1943 почиње са радом где 1944. заједно са Дзон Моклијем и Дзон П. Екертом ради пројекту ЕДВАК (EDVAC). Они су смислили први потпуно електронски рачунар који је радио на основу унапред задатог програма.

у том тренутку почиње -

''Историја електронских дигиталних рачунара.''

Историју електронских дигиталних рачунара можемо поделити на шест генерација у зависности од фаза развоја и то:

Прву генерацију (1951-1958) карактеришу коришћење електронских (вакумских) цеви као активних елемената и кабловских веза између елемената. Ови елементи су били велики, трошили су много струје и ослобађали велику количину топлоте. Рачунари су били велики нпр. ЕНИЈАК (ENIAC) је био тежак 30 тона и трошио је око 174 КWх. Заузимао је цео спрат од зграде,а био је слабији од било ког данашњег мобилног телефона. За складиштење програма и података користиле су се различите меморије (магнетне траке и добоши ), чији је капацитет био мањи од било које данашње флеш меморије. За писање програма користио се машински језик, који се писао искључиво низовима нула (0) и јединица (1).

   

 

Другу генерацију (1959-1963) карактеришу транзистори који су се уграђивали уместо електронских цеви. Били су јефтинији, бржи, мањи, трошили мање електричне енергије и развијали мање топлоте. Најпознатији рачунари ове генерације били су Philco Transac -2000 i IBM 1401. Поред хардверских унапређења појавили су се и нови програмски језици : Flow-Matic, из ког су касније настали COBOL, FORTRAN, ALGOL i LISP, који су били лакши за рад и који су користили енглеске речи.

 

Трећу генерацију (1964-1970) карактерише примена интегрисаних кола .Увођење интегралних и LSI интегралних кола са високим степеном интеграције омогућило је производњу чипова са хиљадама транзистора. Ниска цена, висока поузданост, мале димензије, мала потрошња електричне енергије и брзина извођења операција зачајно су унапредили развој мини рачунара. За складиштење података и програма користиле су се магнетне траке. Ову генерацију карактеришу и побољшане периферне јединице

које су омогићиле повезивање више периферних уређаја и повезивање више рачунара помоћу телефонске линије.За

управљањем и контролу рачунара развили су се оперативни системи. Програмски језици су се идаље развијали.

 

  

 

Четврту генерацију (1971-1987) карактеришу компоненте израђене на бази полупроводничких склопова

коришћењем ЛСИ (Large Scale Integrated) и ВЛСИ (Verrz Large Scale Integration) високо интегрисаних склопова која омогућава стварање микропроцесора који представља основу данашњих рачунара.

Побољшане хардверских карактеристика доводи до смањења димензија рачунара, повећања капацитета главне и периферијске меморије, знатно брже обраде података.

Оперативни системи су једноставнији за употребу већем броју корисника. Нови програмски језици су омогућили лакше писање апликативног софтвера који се користи у свим сверама друштва.

   

Пета генерација (од 1990 ) заснована је на конструкцији паралелне архитектуре који омогућавају истовремени рад више компјутера (процесора) на решавању одређеног задатка;

Шесту генерацију компјутера (неурокопјутери) карактерише развој неуронских мрежа које би требало да истовремено обрађују велики број информација коришћењем више хиљада пороцесора што личи на рад људског мозга.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Први рачунарски миш

Овај миш је користио два точкића који су били постављени један поред другог под углом од 90 степени. Један је пратио кретање напред-назад, док је други пратио кретање лево-десно.

Човек који га је измислио није добио никакве паре од овог проналска иако се компјутерски миш и дан данас користи.

Први миш на куглицу

„Trackball “ је заправо први пут измишљен 1952. године

Први преносиви рачунар

IBM 5100 Portable Computer уведен је 1975. године, тежио је 25 кг, био је величине малог кофера и било му је потребно спољње напајање да би радио. Он је на једном месту садржао све делове, као што су Процесор, РОМ (неколико стотинак КБ) и РАМ (16-64 кб), 5″ ЦРТ монитор, тастатуру и траке. Различити модели IBM 5100 су продати од 8,975$ – 19,975$.

Први Лаптоп

Први Лаптоп рачунар (ili Notebook), назван је Grid Compass 1100 (GRiD) и био је дизајниран 1979. године од стране британске индустрије Билл Моггридге. Имао је екран величине 320 x 200 пиxела, Интел 8086 процесор, 340 кб меморије и 120 бпс модем. Тежио је око 5кг и коштао од 8-10.000 $. GRiD је углавном користила NASA и америчка војска.

Први ИБМ рачунар

. Први ИБМ-ов персонални рачунар уведен је 1981. године. Пројекат назван „Project Chees“ и на њему је радило 12 људи. Овај рачунар је имао Интелов 8088 процесор, 64кб РАМ-а (могло је да се прошири до 256кб), и флоппy диск.

Први Apple рачунар

Први 'apple' рачунар (Apple I) је ручно дизајнирао Steve Wozniak. Apple I , је пуштен у продају 1976. године по цени од 666.66$ а било је произведено само 200 комада. Аpple I је у суштини била само једна матична плоча са процесором, 8 КБ РАМ меморије, интерфејсом и још неке дотане функције.

Први хард диск

ИБМ Модел 350 Диск Филе је био први харддиск и био је део ИБМ 305 РАМАЦ рачунара којег је ИБМ почео испоручивати 1956. године. Хард диск је имао 50 24″ дискове који су заједно имали 4.4 мб меорије.