tÖrtÉnelem szerb nyelven ИСТОРИЈА

Történelem szerb nyelven középszint — írásbeli vizsga 0511

Azonosító jel:

TÖRTÉNELEM SZERB NYELVEN

ИСТОРИЈА

KÖZÉPSZINTŰ

ÍRÁSBELI VIZSGA Писмени задатак средњег степена

Az írásbeli vizsga időtartama: 180 perc Време трајања писменог испита: 180 минута

Pótlapok száma Број додатних листова Tisztázati Коначни

Piszkozati Концепт

OKTATÁSI MINISZTÉRIUM

ÉR

ET

TS

ÉG

I V

IZS

GA

●

2

00

5.

má

jus

21

.

írásbeli vizsga 0511 2 / 36 2005. május 21.

Azonosító jel: Történelem szerb nyelven — középszint

Важне информације Дајте једносмислене одговоре, примењујте једносмислене ознаке –такође и у случају да исправљате! Трудите се да у одговорима истакнете суштину, немојте да прекорачите расположиво место за одговор !

Молимо вас да користите хемијску оловку плаве боје!

Приликом решавања задатака имајте на уму следеће савете!

• Пажљиво прочитајте задатке!

• Пажљиво пратите упутства у задацима!

• Проучите изворе везане уз задатак (слика, цртеж, текст, мапа)!

• За решавање сваког задатка користите дозвољена помоћна средства: мапе из Историјског атласа и двојезични речник!

• Након пажљивог процењивања одговоре по могућству упишите без преправљања!

Приликом израде текстуалних, задатака есеја, предлажемо следећи редослед рада:

1. Проблем означен у задатку поставите у времену и простору! 2. За разумевање задатка искористите изворе, односно Историјски атлас! 3. Прикупите оне опште појмове (нпр. развој, промена, производња), односно

појмове који се везују за одређено доба (нпр. кмет, цех, култ личности), којима се може приказати дати проблем!

4. Уградите у свој састав информације и закључке које дају извори! 5. Ако је потребно направите скицу, односно концепт! 6. Откријте догађаје који су претходили проблему, затим узроке, последице! 7. Формулишите претпоставке, објашњења! 8. У текст уградите сопствена знања (нпр. имена, године), аспекте, мишљење! 9. Трудите се да вам реченице буду јасне!

10. Конципирајте текст и пазите на правопис! За информацију:

Аспекти исправљања есеја:

• разумевање задатка,

• задовољава садржајним захтевима,

• композиција одговора, логичност, правилна употреба језика.

Желимо вам пуно успеха у раду!



I. ЗАДАЦИ КОЈИ ЗАХТЕВАЈУ КРАТАК ОДГОВОР

1. У наведеном су дати стихови о старогрчким боговима. На основу цитата

одговорите на питање! (1 бод по елементу)

„Потом Темисти нареди Див (Зевс) да богове у збор Зовне са врха Олимпа доловитога, а она Свуда похитав све их у Дивове дворе позове... Тако проговори Див и страшну изазва битку. Различних мисли у души у борбу богови крену: Хера с Паладом пође у табор около лађа И бог земљодржа с њима Посидон и Хермида јоште Добротвор крене чувен због паметна срца у грудима;...“

(Одломак из Хомерове „Илијаде“, XX певање, Превод Милоша Ђурића )

„Zeusz pedig elrendelte Themisznek, hogy gyülekezni hívja az isteneket sokvölgyű olümposzi bércen… Szólt Kronidész, s nem csillapodó csata kélt a szavára, s indult hadba az isten mind, szíve kétfele oszlott. Ment a hajók seregéhez Héré, Pallasz Athéné, véle a föld övezője Poszeidón és a segítő Hermeiász, ki kitűnt közülük leleményes eszével; … (Homérosz: Iliász XX. ének)

a) У тексту подвуците онај ред (стих) који указује на седиште богова! b) Утврдите на које се богове из цитата односе следеће тврдње и имена

упишите у табелу!

Тврдња Име 1. Он је врховни бог. 2. Он је господар мора.

c) Који израз се односи на грчку веру? Подвуците тачан одговор!

монотеизам политеизам верски дуализам

4 бода



2. На мапи видите ширење Османлијске- Турске Империје. Решите следеће задатке! Користите Историјски атлас!

a) Напишите на означене линије називе градова под бројевима 2 и 4 !

(0,5 бодова по елементу)

2. ....................................................................................... 4. ........................................................................

b) Ко је био османлијско-турски владар из XVI века који је између осталог

заузео и Будим? (1 бод) ..............................................................

c) Подвуците коју територију међу набројанима су Турци изгубили на крају XVII века! (1 бод)

Балкан Мађарска Влашка

3 бода



3. Следећи здатак се везује уз владавину Хуњади Маћаша. Одлучите коришћењем података из одломака два извора, да ли су тврдње које се односе

на Маћаша тачне или нетачне! Избор означите знаком + ! (1 бод по елементу)

Врста прихода Износ прихода (у форинтама) Кметски порези 300 000

Трговина сољу 80 000 Ковање новца и племенитог метала 60 000

Спољнотрговинска царина 50 000 Приходи краљевских имања 50 000

Продаја бакра 26 000

Порез Саса из Ердеља 23 000

Порез градова 20 000

Порез Јевреја 4 000

Приходи краљевске ризнице (1470-те године)

„За време његовог живота цела држава викну на краља Маћаша да је преко мере похлепан, огулио би кожу и појео државу са многим царинама и великим харачем (порезима), јер их четири пута годишње намеће држави. Али чим умре, сваки човек га поче хвалити. Јер је одмах нарушен мир у држави.“ (Хелтаи Гашпар: Хроника о делима Мађара)

„Életében mind az egész ország reá kiált vala Mátyás királyra, hogy felette igen telhetetlen vala; megnyúzná és megönné az országot a sok vámokkal és nagy rovásokkal (adókkal), mert négyször rója vala minden esztendőben az országot. De mihelyt meghala, minden ember ottan dicsírni kezdé őtet. Mert mindjárt meg kezde bomlani a békesség az országban.” (Heltai Gáspár: Krónika az magyaroknak dolgairól)

Тврдња Тачно Нетачноa) У Маћашево време је већина становника државе мало

плаћала порез.

b) Порези убирани на основу краљевског права (регали) су значили највећи део Маћашевих извора прихода.

c) Порези убирани од кметова су били највећи Маћашев приход. d) То што је касније био на добром гласу, Маћаш је могао захвалити

томе да се након његове смрти погоршало стање у држави.

4 бода



4. Једно од великих раздобља у европској културној историји је барок. (1 бод по елементу)

a) Заокружите редни број уметничких дела која нису у барокном стилу!

b) На основу свог знања и слика подвуците које су карактеристике барокног стила!

Подвуците два израза!

страсне емоције нагомиланост украсних елемената

затворена композиција умереност, правилност

c) Наведите најзначајнији лик мађарске барокне књижевности у XVII веку, који је био и песник и војсковођа!

...........................................................................

4 бода

1. 2.

3. 4.



5. У следећем тексту можете читати о етничким променама у Мађарској у XVIII веку. У одломку смо на четири места дали више могућих елемената одговора. Подвуците који су међу њима тачни! (1 бод по елементу)

„Мађарска је и у средњем веку била вишенационална држава, али је унутар тога број Мађара био процентуално знатно већи него касније у XVIII веку. Након уништавања, па након насељавања у XVIII веку тај проценат се смањио/ стагнирао/ повећао (а) па се и етничка слика у многоме изменила. Попис становништва за време Јосифа II не даје податке етничке расподеле, јер у то време – на карактеристичан начин- то није државу занимало. Али према приближним проценама истраживача унутар 9,3 милиона становништва су још увек најбројнија етничка група Хрвати/ Мађари/ Немци (б). Остале етничке групе према приближном бројчаном стању: на југоистоку Румуни/ Словенци/ Хрвати (в) отприлике 1,5 милиона, на северу Словенци/ Словаци/ Румуни (г) 1,25 милиона...“ (Кошари Домокош: Препород и ширење грађанства 1711.-1867.) „Magyarország a középkorban is soknemzetiségű ország volt, de ezen belül a ma-gyarok arányszáma lényegesen magasabb volt, mint utóbb, a XVIII. században. A pusztulás, majd a XVIII. századi betelepítés következtében ez az arányszám csökkent / stagnált / emelkedett (a) és az etnikai kép is sokban megváltozott. A II. József-féle népszámlálás nem adja meg az etnikai megoszlás adatait, mert ezek az ál-lamot akkor még – jellemző módon – nem érdekelték. De a kutatók megközelítő becslései szerint a 9,3 milliós népességen belül még mindig a horvát / magyar / német (b) volt a viszonylag legnagyobb etnikum. A többi etnikum megközelítő nagyság-rendben így követte egymást: délkeleten a román / szlovén / horvát (c) körülbelül 1,5 millió, északon a szlovén / szlovák / román (d) 1,25 millió…” (Kosáry Domokos: Újjá-

építés és polgárosodás 1711–1867)

4 бода



6. Поред дефиниција напишите одговарајући појам који сте изабрали међу наведенима! (1 бод по елементу)

парламент скупштина устав натпис посланик

слободна конкуренција планска привреда монопол жупан(управник)

Дефиниције Појам

a) Основни закон који у систематизованој форми сумира најважнија правила јавног права дате државе.

b) Особа коју је заједница изабрала да у одређеном телу представља и заступа интересе те заједнице.

c) Бирано законодавно тело, односно његова институција. Први пут је коришћено у именовању енглеског законодавства.

d) Централно управљање целокупном привредом на основу државних планова.

e) Искључиво право за вршење неке делатности.

5 бодова

7. Следећи одломак из дневника пружа информације о животу Мађарске на крају

XIX века. Решите задатке на основу извора! „...2. априла 1887. смо били у Шомоши Орфеуму да погледамо патуљке, стварно су сви били згодна мала створења- али заиста их је довољно једном видети. [Апр.] 3. Вратили смо се кући... 27. мај 1887. ... погледали смо дворац у Краснохорку, па смо видели тело Софије Середи у стакленом ковчегу, и ручали смо код директора Ердешија у Вараљи... 5. јуни 1888. ишли смо за Вац... па је Иван отишао за Пешту, а поподне се вратио бродом, те смо и ми ишли са млађом сестром у Естергом- где сам имала веома лошу ноћ.- 6.-ти Погледали смо велику цркву, првосвештенску ризницу, дворац, галерију и куполу- поподне смо се вратили кући железницом до Вереце.“ (Из дневника жене Нађ Ивана 1883.-1895.) „...1887. ápr. 2. Voltunk a Somossy Orpheumba a törpéket megnézni, mind igen csinos kis teremtések voltak – de bizony, azt elég egyszer megnézni. [Ápr.] 3. Jöttünk haza... 1887. máj. 27. ... megnéztük a krasznahorkai várat, s láttuk Serédi Sofia holttestét üvegkoporsóba, és ebédeltünk Váralján Erdősi igazgatónál... 1888. jún. 5. mentünk Vácra... és Iván Pestre ment, és délután visszajött a hajón, s mi is mentünk a húgommal Esztergomba – ahol igen rossz éjszakám volt. – 6-a. Megnéztük a nagy-templomot, a prímási kincstárt, palotát, képtárt és kupolát – délután hazajöttünk vasúton Verőcéig.” (Nagy Ivánné naplójából 1883–1895.)



a) Подвуците међу наведеним, за који друштвени слој је карактеристичан начин живота наведен у извору! (1 бод)

градски патрицији ситно племство средњи сталеж

b) На основу текста наведите две такве делатности које се везују за испуњавање

слободног времена! (0,5 бодова по елементу)

1. ................................................................

2. ................................................................

c) Каквим превозним средствима се могао користити писац дневника? Наведите два! (0,5 бодова по елементу)

.......................................................................................................................................................

3 бода

8. Следећа карикатура је настала након Хитлеровог доласка на власт. Решите задатке коришћењем карикатуре!

a) Наведите два од симбола који се налазе на карикатури! (0,5 бодова по елементу) 1. ……....................................................... 2. ................................................................... b) Какву противречност приказује карикатура? (1 бод) .......................................................................................................................................................

.......................................................................................................................................................



c) Наведите по један догађај из 1938. и 1939. услед којих се територија хитлеровске Немачке проширила!

(Eseményenként 1 pont)

Година Догађај

1938

1939

4 бода

9. Видите расподелу укупног становништва Мађарске према занимању између

два светска рата. Након што сте проучили табелу, решите следеће задатке! (1 бод по елементу)

1920 1930 1941 Сектори особе % особе % особе % 1. Пољопривреда 4 449 100 55,7 4 499 400 51,8 4 539 000 48,72. Индустрија-промет

2 402 800 30,1 2 806 200 32,3 3 238 000 34,9

Од тога a) Рударство и индустрија

1 639 700 20,6 1 998 300 23,0 2 366 000 25,4

b) Трговина и кредитирање 407 000 5,1 469 100 5,4 517 000 5,5

c) Саобраћај 356 100 4,4 338 400 3,9 375 000 4,03. Остало 1 128 200 14,2 1 382 700 15,9 1 523 000 16,4Укупно 7 981 100 100,0 8 688 300 100,0 9 320 000 100,0

Расподела укупног становништва Мађарске по занимањима између два светска рата

Подвуците тачан одговор! a) У Мађарској између 1920. и 1941. је број оних који живе од пољопривреде

знатно порастао стагнирао опао

b) Број оних који живе од индустрије- промета (трговине) је

порастао стагнирао опао c) Број укупног становништва у Мађарској је за 21 годину

порастао стагнирао опао

d) Наведите онај сектор унутар индустрије-промета, у којем је број радника порастао у највећој мери!

......................................................................................................................................................



e) Упоредите формирање пропорционалног броја радника у индустрији и пољопривреди између 1920. и 1941. ! Подвуците тачан одговор!

Мађарска је …

и даље остала аграрна држава.

постала средње развијена аграрно-индустријска држава.

постала средње развијена индустријско-аграрна држава.

5 бодова

10. Следећи извори приказују Ракошијево доба. Решите задатке помоћу извора! (0,5 бодова по елементу)

„S ő visszajött. A munka, jog, szabadság magyar népünkhöz vele visszatért:

a dolgozó köszönti benne apját, az országépítőt, a bölcs vezért!

A múlt mocskát lemostuk valahára, épülj tovább hazánk, előre! még! Hol van az építés végső határa?

Rákosi szól: „Végső határ az ég!”

Képes Géza: A szabadság dala

„Gyertek lányok, öltözzetek fehérbe

Szórjunk rózsát Rákosi Mátyás elébe, Hadd járjon ő rózsában bokáig,

Éljen, éljen Rákosi elvtárs sokáig!”

Ünnepi kórus Rákosi születésnapján

„И он се вратио. Са њиме су се вратили рад, право, слобода мађарском народу: радник у њему поздравља свога оца, градитеља државе, мудрог вођу! Спрали смо коначно прљавштину прошлости, домовино гради се даље, напред, још! Где је задњи крај изградње? Ракоши збори: „Задња граница је небо!“

Кепеш Геза: Песма слободе „Дођите девојке, одевене у бело Сипајмо руже испред Ракоши Маћаша Нека иде у ружама до колена, Живео, живео друг Ракоши вечно!“

Свечани хор на Ракошијев рођендан



„Р.Б. потиче из праве кулачке породице. Његов отац је имао 30 јутара земље, он је имао 15 крава и 2 пара теглеће марве. На нивоу града је најгори непријатељ наше Народне демократије.“ „В.Ј. виши референт редовно иде у цркву, а када су му то поменули, рекао је да му жена још није довољно свесна, па због мира у породици понекад оде са њом у цркву. Установили су да је то лаж, јер је В. блиски свештеников пријатељ.“ „Г.Ј. није присталица демократије, не ради у колективном духу. Не учествује у радним такмичењима, а није се записао ни за мировни зајам. Политички је непоуздан.“ (Одломци из пропагандних извештаја тога доба) „R. B. vérbeli kulák családból származik. Az édesapjának 30 hold földje volt, neki 15 db tehene és 2 pár igásállata. Városunk viszonylatában Népi demokráciánk legádá-zabb ellensége.” ”V. J. főelőadó rendszeresen jár templomba, amikor ezt felvetették neki, azt mondta, hogy felesége még nem elég öntudatos, ezért a családi béke megóvása érdekében néha elmegy vele a templomba. Megállapították, hogy ez hazugság, mert V. a pap bizalmas barátja.” ”G. J. nem híve a demokráciának, nem kollektív szellemben dolgozik. Nem veszi ki részét a munkaversenyből, és békekölcsönt sem jegyzett. Politikailag megbízhatat-lan.” (Részletek korabeli hangulatjelentésekből)

a) На основу извора напишите два примера за то како се славио Ракоши! .......................................................................................................................................................

.......................................................................................................................................................

b) На основу пропагандног извештаја установите каквим су оптужбама кривили људе у педесетим годинама! Наведите два примера!

.......................................................................................................................................................

.......................................................................................................................................................

c) На основу свог знања наведите два примера за незаконитости из 1950.-тих година!

.......................................................................................................................................................

3 бода



11. Слика приказује правне процесе у Европској унији. Одговорите на питања уз помоћ сопственог знања и дате слике!

САВЕТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Одбор сталних посланика

Радне групе

Главни управни одбори

ОДБОР ЕВРОПСКЕУНИЈЕ

ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ

Одбори Пододбори

ЕКОНОМСКИ, СОЦИЈАЛНИ

ОДБОР

мишљење мишљење

мишљењемишљење

усаглашавањеусаглашавање

oдлуке

Пре

длог

зако

на

Мод

ифик

ован

и пр

едло

г



a) Наведите које тело припрема нацрте правних прописа! (0,5 бодова)

................................................................... b) Наведите које тело прихвата (одобрава) правне прописе! (0,5 бодова)

...................................................................

c) Какве друштвене проблеме поставља старење становништва земаља чланица

Европске уније? Наведите један! (1 бод)

...................................................................................................................................................... d) Да ли мађарски посланици у Европској унији могу равноправно да учествују у

законодавном процесу? Образложите свој одговор! (1 бод)

......................................................................................................................................................

3 бода



12. Следећи законски текст говори о избору парламентарних посланика. Одлучите која је тврдња тачна, а која нетачна! Избор означите знаком + !

(1 бод по елементу)

„4. § (2) Сто седамдесет шест парламентарних посланика се бирају на листама у јединичним бирачким окрузима, сто педесет два у жупанијским и окрузима главног града (у даљем: територијални бирачки округ). На основу гласова сабраних на државном нивоу, од оних који нису добили мандат у јединичним и територијалним бирачким окрузима, партије са своје државне партијске листе попуњавају даљих педесет осам компензационих мандата. 7. § (1) У јединачним бирачким окрузима у првом бирачком кругу онај кандидат постаје парламентарни посланик , који је добио више од половине важећих гласова, под условом да је на гласању у бирачком округу учествовало више од половина оних са гласачким правом.” „4. § (2) Százhetvenhat országgyűlési képviselőt egyéni választókerületben, százöt-venkettőt megyei, fővárosi választókerületben (a továbbiakban: területi választóke-rület) listán választanak. Az egyéni és a területi választókerületben mandátumot el nem ért, országosan összesített szavazatok alapján a pártok országos listájáról to-vábbi ötvennyolc kompenzációs mandátum kerül betöltésre. 7. § (1) Az egyéni választókerületben az első választási fordulóban az a jelölt lesz or-szággyűlési képviselő, aki megkapta az érvényes szavazatoknak több mint a felét, feltéve, hogy a szavazáson a választókerület választópolgárainak több mint a fele szavazott.”

Тврдња Тачно Нетачно

a) До мандата у мађарском парламенту се може доћи преко јединичних бирачких округа, односно партијских листа.

b) Закон је увео систем са три гласа, што значи да свако ко поседује бирачко право има три гласа. Од та три гласа један може да да за кандидата у јединичном бирачком округу, а са друга два бира на територијалној и партијској листи.

c) Уколико је у првом гласачком кругу у јединичном гласачком округу гласала половина или мање од половине грађана са гласачким правом, онда је први круг неважећи и треба да се одржи други бирачки круг.

3 бода



II ЕСЕЈСКИ ЗАДАЦИ УЗ АНАЛИЗУ

Прочитајте пажљиво! Од наведених задатака требате израдити укупо три. Избор се врши по следећим критеријумима: За израду: један задатак из светске историје, два задатка, један кратак и један дугачак из мађарске историје,

из различитих раздобља. Задатке проучите пажљиво!

Редни број Раздобља, теме Тип задатка

13. Важнија учења хришћанства кратак Светска историја 14. Догађаји који су претходили II светском рату кратак

15. Начин живота у граничарским тврђавама кратак 16. Политика Беле IV након најезде Татара дугачак

17. Ракоцијева ослободилачка борба кратак 18. Сечењијев и Кошутов програм реформи дугачак

19. Захтеви 1956. кратак

Мађарска историја

20. Последице Трианона дугачак

За помоћ Вам дајемо могуће комбинације бројева задатака. Означите једну колону из наведене табеле! Заокружите слово изабране колоне!

Тип задатака A B C D E F G H I J K L

кратак 13. 13. 13. 13. 13. 13. 14. 14. 14. 14. 14. 14.

кратак 15. 15. 17. 17. 19. 19. 15. 15. 17. 17. 19. 19.

дугачак 18. 20. 16. 20. 16. 18. 18. 20. 16. 20. 16. 18.

Само се правилно изабрани задаци вреднују! Након задатака постоје аспекти вредновања, број постигнутих бодова установљава наставник који исправља радове!

Од задатака израдите само три изабрана задатка, остале оставите празно!

Пре израде задатака проучите упутство које се налази на 2.-ој страни!

Током припремања одговора могуће је писање скице (концепта)!



13. Задатак у вези учења хришћанства. (кратак) Употребљавајући наведене одломке представите како долази до изражаја заповед љубави у учењу хришћанства! У свом одговору истакните и то који је био значај тог учења у доба настајања извора!

Главна заповест „Учитељу, која је заповест највећа у закону?“ А Исус рече му: „Љуби Господа Бога својега свијем срцем својим, и свом душом својом и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. О овима двијема заповестима виси сав закон и пророци.“ (Јеванђеље по Матеју) Љубав је основа свих заповести „Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога, јер који љуби другога закон испуни. Јер ово: не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се ријечи извршује, то јест: љуби ближњега својега као самога себе. Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона. (Посланица апостола Павла) Златно правило „Што желите да вам чињаше други људи, чините и ви њима! Јер ово је закон...“ (Јеванђеље по Матеју) A főparancs „Mester, melyik a főparancs a törvényben?" Jézus ezt felelte: „Szeresd Uradat, Istenedet teljes szívedből, teljes lelkedből és teljes elmédből. Ez a legnagyobb, az első parancs. A második hasonló hozzá: Szeresd felebarátodat, mint saját magadat. Ezen a két parancson alapszik az egész törvény és a próféták.” (Máté evangéliuma)

A szeretet a parancsok foglalata „Ne tartozzatok senkinek semmivel, csak kölcsönös szeretettel, mert aki embertársát szereti, a többi törvényt is megtartja. Hiszen a parancs: ne törj házasságot, ne ölj, ne lopj, a másét ne kívánd, s ami egyéb parancs még van, mind ebben az egyben tetőződik: Szeresd embertársadat, mint saját magadat. A szeretet nem tesz rosszat az embertársnak. A törvény tökéletes teljesítése tehát a szeretet.” (Pál apostol levele)

Az aranyszabály „Amit akartok, hogy veletek tegyenek az emberek, ti is tegyétek velük! Ez a tör-vény…” (Máté evangéliuma) …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………...



…………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………... …………………………………………………………………………………………………...

Могући број

Постигнути број Аспекти

бодова Разумевање задатка 4 Оријентација у простору и времену 4 Употреба стручне терминологије 4 Употреба извора 4 Откривање чињеница битних за догађаје 6 Композиција, правилна употреба језика 2 Укупан број бодова 24

ДЕЛИЛАЦ 2 Број испитних бодова 12

14. Задатак се односи на догађаје који су претходили II светском рату. (кратак) Укажите на то да уговор осликава интересе двеју страна! Помоћу извора и

својих знања докажите да је уговор допринео избијању рата!

Тајни допунски записник „Поводом потписивања Уговора о ненападању између Немачке Империје и Савеза Совјетских Социјалистичких Република доле потписана пуноправна овлашћена лица двеју страна су наставила строго поверљиве преговоре о питању границе источноевропских интересних сфера. Преговори су довели до следећег резултата: 1.У случају да се на подручјима која припадају балтичким државама (Финска, Естонија, Летонија, Литванија) изврши територијално и политичко преуређење, северна граница Литваније представља границу интересних сфера Немачке и СССР. У том контексту интерес Литваније у округу Вилнуса признају обе стране. 2.У случају да се на подручју које припада пољској држави изврши територијално и политичко преуређење, граница интересних сфера Немачке и СССР углавном прати линију река Нарев, Висла и Сан. О питању да ли интересима обе стране одговара опстанак независне пољске државе, и које да буду границе једне такве државе, дефинитивно треба одлучити у зависности од даљег развоја политичких збивања. Ово питање две владе у сваком случају сређују споразумом на миран начин. 3.У случају југоисточне Европе совјетска страна је скренула пажњу на свој интерес у вези Бесарабије. Немачка страна је изјавила потпуну политичку незаинтересиваност у том подручју. 4.Овај записник обадве стране сматрају строго поверљивим.“ Москва, 23. август 1939. У име владе Немачке Империје у име владе СССР Ј. Рибентроп пуноправни опуномоћеник В. Молотов



Titkos kiegészítő jegyzőkönyv

„A Német Birodalom és a Szovjet Szocialista Köztársaságok Szövetsége közti Meg-nemtámadási Szerződés aláírása alkalmából a két fél alulírott teljhatalmú meg-bízottjai szigorúan bizalmas megbeszélést folytattak kelet-európai érdekszféráik határának kérdéséről. Ezek a megbeszélések a következő eredményre vezettek: 1. Abban az esetben, ha a balti államokhoz (Finnország, Észtország, Lettország, Litvánia) tartozó térségekben területi és politikai átrendeződés megy végbe, Litvá-nia északi határa képezi Németország és az SZSZKSZ érdekszféráinak határát. Ebben az összefüggésben Litvánia érdekét Vilna körzetében mindkét fél elismeri. 2. Abban az esetben, ha a lengyel államhoz tartozó térségben területi és politikai átrendeződés megy végbe, Németország és az SZSZKSZ érdekszféráinak határa nagyjából a Narev, a Visztula és a San folyók vonalát követi. Azt a kérdést, hogy a két fél érdekei megkívánják-e egy független lengyel állam fennmaradását, és hogy melyek legyenek egy ilyen állam határai, a további politikai fejlemények alakulásától függően kell végérvényesen eldönteni. Ezt a kérdést a két kormány mindenképpen békés egyezményben rendezi. 3. Délkelet-Európa tekintetében a szovjet fél felhívta a figyelmet Besszarábiával kap-csolatos érdekére. A német fél teljes politikai érdektelenséget nyilvánított ebben a térségben. 4. Ezt a jegyzőkönyvet mindkét fél szigorúan titkosként kezeli.” Moszkva, 1939. augusztus 23.

A Német Birodalom Az SZSZKSZ kormányának kormánya részéről teljhatalmú megbízottjaként J. Ribbentrop V. Molotov

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...







15. Задатак је у вези борби код граничарских тврђава Мађарске у XVI веку. (кратак) На основу извора и својих знања прикажите свакодневицу „витешког реда”! У свом одговору истакните економске изворе и њихов обим опскрбе војске граничара, друштвени положај и начин живота граничара!

„... у великом броју има људи за службу, који су отерани са својих поседа. Они нека се поставе у граничарске тврђаве...“ (закон из 1547.) „У каквој су нужди и оскудици, то сам Бог зна. Многи међу њима, који су у служби његовог височанства већ четрдесет година, лију горке сузе низ лице и стару браду. Сваку храну су одузели од њих, јадника. Вере ми, могу да кажем да многи међу њима три или четири дана нису ни хлеб окусили.“ (Палфи Миклош, крај XVI века) „...само Бог зна, како сам ја одане слуге вашег господства држао великим, лепим речима и бодрио. Ваше Господство нека не одложи плаћање месечног новца (војничке плате) за време покрета, него им дајте пре покрета, да би могли набавити крму, своје оружје- уколико је заложено- откупити, свога коња потковати, себи храну набавити...“ (Писмо Чањи Акоша палатину Надажди Томашу, 1559.) „… fölös számmal van szolgálni kész ember, ki birtokaiból kiűzetett. Ezek helyeztes-senek a végvárakba…” (1547. évi törvény)

„Minémű fogyatkozásban és szükségben vannak, azt csak az Isten tudja. Sokaknak közülük, az kik vagyon negyven esztendeje, hogy őfelsége szolgálatában vagynak, az orcájokon és vén szakállukon csurgott le az könnyük. Minden élést eléltek szegé-nyektől. Jó hitemre mondhatom, hogy ugyan sokan vannak közülök, hogy három vagy négy napja is nem ehetnek az kenyérből.” (Pálffy Miklós, XVI. század vége)

„…csak az Isten tudja, mint én az kegyelmed jámbor szolgáit nagy, édes szókkal és biztatással tartottam. Kegyelmed az egy hópénzt (zsoldot) ne halassza az időre nekik adni, mikor az indulás lenne, az előtt adassa kegyelmed nekik, hogy szerezzenek abrakot, fegyverüket – zálogban lévén – váltsák meg, lovukat patkoltassák meg, maguknak való élést (élelmet) is szerezzenek…” (Csányi Ákos levele Nádasdy Tamás nádorhoz, 1559)



Година Годишња плата мађарске

граничарске војске у рајнским форинтама

Процентуални однос војничке плате и доходака

Мађарске 1554 761 766 100 1556 945 475 81 1572 1 385 965 55 1576 1 658 736 46 1578 1 461 900 52 1582 1 418 292 54 1593 1 572 533 49

Процентуални однос трошкова граничарске плаћеничке војске и годишњих прихода краљевске Мађарске у другој половини XVI века

Турско- мађарски двобој код естергомске тврђаве

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...



…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………... Могући

број Постигнути

број Аспекти бодова

Разумевање задатка 4 Оријентација у простору и времену 4 Употреба стручне терминологије 4 Употреба извора 4 Откривање чињеница битних за догађаје 6 Композиција, правилна употреба језика 2 Укупан број бодова 24


16. Задатак се односи на последице најезде Татара. (дугачак) Користећи изворе и своја знања, представите наредбе Беле IV за изградњу

државе, односно њихове дугорочне политичке, друштвене, демографске последице!

Градитељ Раздобље Изграђенонепознато краљ Власник имања

1242–1250 16 2 5 9 1251–1260 5 – 1 4 1261–1270 29 2 6 21 1271–1280 32 2 9 21 1281–1290 44 7 – 37 1291–1300 36 4 2 30

Расподела тврђава од камена изграђених у Мађарској између 1242. и 1300. „Садржајем ове повеље желимо свакоме дати на знање, пошто смо у Комару себи направили кућу, ... сматрали смо примереним да у наше име тамо позову хоспесе. Нашим хоспесима смо дали земљу кметова под именом Комар... Да са заједничком жељом изаберу судију из својих редова, а кога изаберу дужни су нама представити ради потврђивања. Он ће хоспесима судити у свим стварима. (писмо Беле IV из 1263. године о привилегијама краљевским хоспесима у Комару) „Значи Кумани су сви без изузетка који још нису покрштени, било ког да су доба или пола [...] желе служити јединству католичке вере. И одлучно су се обавезали да ће напустити и оставити своје шаторе и куће од пуста, и да ће по хришћанском обичају становати у селима, у грађевинама и кућама чврсто изграђеним на земљи.“ (из закона Ласла IV из 1279. године)



„Mindenkinek tudomására akarjuk hozni ennek az oklevélnek a tartalmával, hogy mivel Komáron magunknak házat létesítettünk, … jónak láttuk, hogy oda ne-vünkben hospeseket hívjanak. Hospeseinknek adtuk a várjobbágyok Komár nevű földjét … Hogy közös akarattal válasszanak maguk közül bírót, és akit megválasztot-tak, megerősítés végett tartoznak nekünk bemutatni. Ő tartozik a hospesek felett minden ügyben bíráskodni.” (IV. Béla 1263. évi kiváltságlevele a komári királyi hospesek-nek)

„Hogy tudniillik a kunok mindnyájan, kivétel nélkül, akik még nincsenek megke-resztelve, bármilyen korúak és neműek is [...] a katolikus hit egységét óhajtják szol-gálni. És határozottan kötelezték magukat, hogy eltávozzanak és visszavonuljanak sátraikból és nemezből készült házaikból, és keresztény szokás szerint falvakban, földbe épített épületekben és házakban fognak lakni […]” (IV. László 1279. évi törvényéből)

Велепоседничка власт у Мађарској на крају XIII века

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

Територија у краљевом власништву



…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...







17. Следећи задатак се односи на Ракоцијеву борбу за слободу. (кратак)

На основу прогласа Ракоци Ференца II из 1704 представите узроке избијања борбе за слободу! Упоредите их са оним што је формулисано у сатмарском мировном уговору из 1711. ! Процените колико је мировни уговор ублажио неправде (жалбе)!

„Главни разлог многих великих покрета (…) срамотно брисање древних закона. (…) право државе на слободно бирање краља су променом претворили на наследно краљевство (…), избрисали су (…) закон краља Ендреа од великог значаја, који је (…) садржао најбитнија права слободе свих сталежа (…), и дао право да се у случају кршења закона супротставе краљевима. (…) нацију (…) лишавају војних заслуга (…), једва може наћи Мађара на челу понеког утврђења. (…) искључују племиће државе из свих већања, и у сваком питању које се тиче јавних послова државе, одлучују о нама без нас. (…) велики део државне територије су узели од правог поседника и (…) поклонили странцима. Народу државе (…) је било боље за време владавине освајачког полумесеца, (…) годишње уцене Аустријанаца сасвим достижу порезе даване отоманима за пола века.”(Проглас Ракоци Ференца II европској јавности, 1704.) „Дајемо помиловање (…) Ракоци Ференцу, његовом животу (…) његовој имовини (…) укључујући и мирно остајање у држави (…) – уколико он прихвати помиловање, али полагање заклетве о верности жели да одложи – дајемо му три недеље (…). Свим (…) Ракоцијевим следбеницима (…) пружамо такође опроштајно помиловање (…), помиловање проширујемо и на њихову имовину. Ни полагање оружја не треба схватити у смислу да нико не сме да носи оружје, али треба престати са сваким непријатељским понашањем. По питању вере остају на снази закони које је држава прихватила (…). Неометано остаје могућност што (…) се на скупштини могу изложити жалбе, поред тога и могућност да се дужним поштовањем и законским путем у облику слободне жеље затражи милостиво краљевско одобрење за све оно што служи добру и поштењу нације.” (Сатмарски мир, 1711.) „Az oly sok nagy mozgalom legfőbb oka (…) az ősi törvények szégyenteljes eltörlése. (…) az országnak a szabad királyválasztásban fennálló szabadságát szolgai átváltoztatással örökletes királyság képére alakították át (…), eltörölték (…) Endre király nagyfontosságú törvényét, amely (…) magában foglalta az összes rendek sarkalatos szabadságjogait (…), s megadta azt a jogot, hogy törvénysértés esetében szembeszegülhessenek a királyokkal. (…) a nemzetet (…) megfosztják a hadi érdemeitől (…), alig találni egy-egy erőd élén magyar embert. (…) kizárják az ország nemeseit minden tanácskozásból, s minden, az ország közügyeit érintő ügyben nélkülünk határoznak felettünk. (…) az ország területének nagy részét elvették törvényes birtokosától és (…) idegeneknek adományozták. Az ország népének (…) jobb volt a sorsa a hódító félhold uralma alatt, (…) az osztrákok évenkénti zsarolásai az ottománoknak fél



évszázad alatt teljesített szolgáltatásokat is bőségesen elérik.”(II. Rákóczi Ferenc kiáltványa az európai közvéleményhez, 1704) „Rákóczi Ferenc életének és (…) javainak (…) kegyelmet adunk (…) beleértve az országban való nyugodt megmaradást is (…) – ha ő a kegyelmet elfogadja, de a hűségeskü letételét el akarja halasztani – három hetet engedélyezünk (…). Valamennyi (…) Rákóczi követőnek (…) szintén megbocsátó kegyelmet adunk (…), javaikra is kiterjesztjük a kegyelmet. A fegyverletételt sem kell olyan értelemben felfogni, mintha senkinek sem lenne szabad fegyvert viselni, ezzel szemben minden ellenségeskedést abba kell hagyni. A vallás ügyében érvényben hagyjuk az ország elfogadott törvényeit (…). Sértetlenül megmarad a lehetőség nemcsak arra, hogy az (…) országgyűlésen az egyéb sérelmeket előadhassák, hanem annak lehetősége is, hogy mindarra, ami a nemzet üdvét és becsületét szolgálja, szabad kívánság formájában, kellő tisztelettel és törvényes úton, a királyi kegyes jóváhagyást is megkérhessék.” (Szatmári béke, 1711) …………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………... Могући







18. Сечењи Иштван и Кошут Лајош су две утицајне личности мађарског реформног доба. Прикажите њихове програме реформи и упоредите сличности и разлике! У својој анализи користите следеће аспекте: њихово порекло, од ког друштвеног слоја су очекивали промену, питање кметства, заједничко сношење терета, привредни преображај, јавна правна питања! (дугачак)

„Треба ли назвати смешним или радије тужним ако неко и поред великог броја свога крда и пуних амбара житарица гладује или скоро умире од глади? Да ли је смешно или тужно ако велепоседник са пространим плодним њивама, ливадама, шумама, виноградима итд. не плаћа порез, и не сноси скоро никакве државне терете, и коме многи раде бесплатно- ако један такав поседник, кажем, толико осиромаши да му због небројених дугова не остаје ништа? Зашто је то тако- и да ли то треба да је тако, или можда не би требало да је тако; ... Уколико је неком потребан новац, и поред својих добара може ли да добије одмах и брзо зајам са законском каматом? ... Због недостатка кредита могао је да добије само са зеленашком каматом. Колико поседника познајем и ја, којима вечито мањка новац, а којима је властито благо затворено пред очима?“ (Сечењи Иштван) Пошто страсна иновација може да проузрокује многе штете и несреће и у домаћинству исто као и у уставу- са друге стране због бојазни од иновације многи добри и корисни проналасци су остали запостављени и неискоришћени: осећам својом дужношћу да ту према свом схватању објасним и изразим начин на који је могуће разликовати иновацију од поправке.“ (Сечењи Иштван) „Ни у данашњој заосталој гомили и њиховим у свему неразвијеним околностима ни у народу не налазимо те способности вође која би могла усмерити Мађаре према обећаној земљи. Све за народ, али ништа преко њега!“ (Сечењи Иштван) „Нека се донесе закон који обавезује земљопоседника, уколико његов кмет жели да се откупи да не може да га спречава у томе, питам има ли човека у целој нашој домовини који поред таквог закона верује да ће наша земља за један век потпуно да се ослободи урбарских односа. Ко би у то веровао рекао би за њега да можда познаје своје село са блаженом ливадом, али државу, народ државе и стање народа не познаје [...] Верујемо: спашавамо домовину са закрпама од реформи? Верујемо да можемо осигурати будућност нације уколико смо пропустили полагање темеља зграде будућности?А шта би друго могла бити та основа него стапање са народом у једно тело, и тако стварање једног чилог, здравог националног тела, а о томе не можемо ни да сањамо док постоји преграда урбарских односа која ствара мржњу...“ (Кошут Лајош) „Дух нашег доба је демократија. Све за народ и све преко народа. Ништа о народу запостављањем народа. То је демократија.“ (Кошут Лајош) „А тај циљ је: слобода и уставно право сваког Мађара; народно благостање које се корени у слободи; заједничко сношење трошкова без разлика, и заједничко уживање у уставној слободи.“ (Кошут Лајош)



„Nevetséges vagy inkább szomorú dolognak kell e mondani, ha valaki nagy számú gulyája és telt gabonavermei mellett is koplal, vagy szinte éhen hal? Nevetséges vagy szomorú e, ha egy nagybirtokos, kinek kiterjedt termékeny szántóföldei, rétjei, erdei, szőlei stb. vannak, nem adózik, és az országnak szinte semmi terhét nem viseli, és kinek sok ingyen dolgozik – ha ily birtokos mondom annyira elszegényül, hogy véges adósságai miatt semminél kevesebbje marad? Már ez miért van így – és ennek úgy kell e lennie, vagy talán nem kellene; … Ha egynek pénzre van szüksége, minden jószági mellett is ugyan kaphat-e törvényes kamatra elegendőt könnyen és tüstént? … Hitel híja miatt csak felette nagy uzsorával kaphatott. Hány birtokost ismerek magam, ki mindig pénzben szűkölködik, és kinek kincse maga előtt mindig el van zárva?” (Széchenyi István)

„Mivel pedig az újító szenvedély háztartásban csakúgy, mint alkotmányban, egyaránt sok kárt és szerencsétlenséget okozhat – másrészt viszont az újítástól való félelem miatt számtalan jó és hasznos találmány mellőzött és kihasználatlan marad: kötelességemnek érzem, hogy a módot, miként lehessen az újítást a javítástól meg-különböztetni, itt, a magam felfogása szerint megmagyarázzam és kinyilvánítsam.” (Széchenyi István)

„Mai, felette hátramaradt, s mindenben oly fejletlen körülményeinkhez képest sem a sokaságban, sem a népben nem lelendjük azt a vezetési képességet, mely ki bírná kalauzolni az ígéret földjére a magyart. Mindent a népért, de semmit általa!” (Széchenyi István) „Alkottassék törvény, mely a földesurat kötelezze, hogyha jobbágya magát örökösön megváltani akarja, azt ellenezni ne legyen hatalmában, kérdem, van-e ember széles e hazában, aki higyje ily törvény mellett is, az úrbéri viszonyokból hazánk egy század alatt tökéletesen kibontakozzék. Aki ezt hinné, arról bátran el merem mondani, hogy áldott térmezőn fekvő faluját talán, de az országot, az ország népét, a nép állapotát nem ismeri [...] Azt hisszük: megmentjük a hazát toldozó, foldozó reformkáinkkal? Azt hisszük, biztosíthatjuk nemzetünk jövendőjét, ha a jövendő épületének alaprakását elmulasz-tottuk? És mi lehet ezen alap más, mint a néppeli egy testté forrás, s ekként egy ép, egészséges nemzeti test előteremtése, erről pedig miként lehet csak álmodnunk is, míg az úrbéri viszonyoknak gyűlölség-nemző válaszfala fennáll...” (Kossuth Lajos)

„Korunk szelleme a demokrácia. Mindent a népért és mindent a nép által. Semmit a népről a nép mellőzésével. Ez a demokrácia.” (Kossuth Lajos) „És e cél: szabadság s alkotmányos jog minden magyarnak; nemzeti jólét, mely a sza-badság gyökeréből hajtson; közös teherviselés különbség nélkül, s az alkotmányos szabadság közös élvezete.” (Kossuth Lajos) …………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...



…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………... Могући







19. Следећи задатак је у вези револуције 1956. године. (кратак) На основу документа прикажите најбитније захтеве револуције! У свом одговору откријте оне политичке и друштвене проблеме који су довели до формирања захтева!

„1. Захтевамо моментално повлачење свих совјетских трупа из Мађарске на основу одлука мировног уговора. 2. Захтевамо нови избор тајним гласањем основних, средњих и централних руководилаца у МДП-у, од нижих према врху, бирано руководство у најкраћем року нека сазове партијски конгрес и изабере ново Централно руководство. 3. Нека се формира нова влада на челу са другом Нађ Имреом, нека се одмах смене сви грешни руководиоци из стаљинистичког доба. 4. Захтевамо јавно суђење у случају Фаркаш Михаља и његових колега. Нека се доведе кући Ракоши Маћаш- првенствено одговоран за сваки грех у блиској прошлости и за уништавање државе- да му се суди пред народом. 5. Захтевамо опште, равноправне и тајне изборе у држави са учешћем више партија, ради избора нове народне скупштине. (…) 6. Захтевамо ревизију и сређивање мађарско-совјетских и мађарско- југословенских политичких, привредних и идејних веза (…) 7. (…) Треба да се ревидира читав наш привредни систем који се базира на планској привреди (…) 10. Захтевамо да се систем обавезне предаје постави на нове основе и пољопривредни производи рационално употребљавају. Захтевамо равноправно помагање сељака који раде индивидуално. 11. Захтевамо ревизију свих политичких и привредних парница пред независним судом, рехабилитацију и ослобађање свих који су невино осуђени. (…) 12. Захтевамо потпуну слободу мишљења, говора и штампе, захтевамо слободан радио…” (Одломци из 16 тачака МЕФЕС-а формулисаних 22.октобра 1956.) „1. Az összes szovjet csapatoknak azonnali kivonását követeljük Magyarországról, a békeszerződés határozatai alapján. 2. Az MDP-nek alulról felfelé, titkos alapon új alap-, közép-, és központi vezetők választását követeljük, ezek a legrövidebb időn belül hívják össze a pártkongresszust és válasszanak új Központi Vezetőséget. 3. A kormány alakuljon át Nagy Imre elvtárs vezetésével, a sztálinista korszak minden bűnös vezetőjét azonnal váltsák le. 4. Nyilvános tárgyalást követelünk Farkas Mihály és társai ügyében. Rákosi Mátyást – aki első fokon felelős a közelmúlt minden bűnéért és az ország tönkretevéséért – hozzák haza és állítsák a nép ítélőszéke elé. 5. Általános, egyenlő és titkos választásokat követelünk az országban, több párt részvételével, új nemzetgyűlés megválasztása céljából. (…) 6. Követeljük a magyar-szovjet és a magyar-jugoszláv politikai, gazdasági és szellemi kapcsolatok felülvizsgálását és új rendezését (…) 7. (…) Vizsgálják felül a tervgazdálkodáson alapuló egész gazdasági rendszerünket (…)



10. Követeljük a beszolgáltatási rendszer új alapokra való fektetését és a termények okszerű felhasználását. Követeljük az egyénileg dolgozó parasztok egyenrangú támogatását. 11. Követeljük az összes politikai és gazdasági pereknek független bíróságon való felülvizsgálatát, az ártatlanul elítéltek szabadon bocsájtását és rehabilitálását. (…) 12. Teljes vélemény- és szólás- és sajtószabadságot, szabad rádiót követelünk…” (Részletek a MEFESZ 1956. október 22-én megfogalmazott 16 pontjából) …………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………... Могући





20. Анализирајте привредне последице трианонског мировног уговора! (дугачак) Коришћењем датих извора откријте са којим привредним проблемима је

требала да се суочи осакаћена Мађарска и какве друштвено-привредне последице је то проузроковало! Користите мапе из Историјског атласа!



„XVI зак.чл. О царинском и трговинском савезу склопљеном између држава мађарске краљевине и других краљевина и држава Његовог величанства. 1. § Државне територије обе стране представљају једно царинско и трговинско подручје за време трајања савеза, које обухвата заједничка царинса граница.[…] 12. § Аустријска валута [новац], остаје заједничка, до њене законске промене... 13. § Обе стране су вољне да створе по могућности једнак систем мерних и тежишних јединица на територији обе државе...” (Из закона из 1867.године)

„Ради се о томе, … да се скоро сви услови привредног развоја ускрате преосталој Мађарској. Јер би овако тај несрећни средњи део државе, оцепљен од својих граница, био лишен највећег дела својих рудника угља, руда и соли, дрвене грађе, сирове нафте, извора земног гаса, већег дела радне снаге, алпских пашњака на којима се хранила стока; … Историјска Мађарска дакле располаже природним географским и привредним јединством, посебним у Европи.” (Одломак из говора грофа Апоњи Алберта на мировној конференцији) „XVI. tc. A magyar korona országai és Őfelsége többi királyságai és országai közt kötött vám- és kereskedelmi szövetségről. 1. § Mindkét fél államterülete a szövetség idejére és annak értelmében egy vám- és kereskedelmi területet képez, melyet közös vámhatár vesz körül.[…] 12. § Az ausztriai érték [pénz], míg törvényesen meg nem változtatik, közös marad... 13. § Mindkét fél késznek nyilatkozik lehetőleg egyforma mérték- és súlyrendszert hozni létre a két állam területén...” (Az 1867. évi törvényekből)

„Arról van szó, … hogy a megmaradt Magyarországtól a gazdasági fejlődés majd-nem összes feltételei megvonassanak. Mert az ország e szerencsétlen középső része, elszakítva határaitól, meg lenne fosztva szén-, érc- és sóbányáinak legnagyobb részé-től, épületfájától, olajától, földgázforrásaitól, munkaerejének jórészétől, alpesi legelői-től, amelyek marhaállományát táplálták; … A történelmi Magyarország tehát Európában egyedülálló természetes földrajzi és gazdasági egységgel rendelkezik.” (Részlet Gróf Apponyi Albert a békekonferencián mondott beszédéből)

У трианонској Мађарској остало Производња угља 72% Производња гвожђа 11% Рудници соли 0% металургија 31% Фабричка индустрија 56% Машинска индустрија 82% Индустрија папира 23% Дрвна индустрија 22% Радници у фабрикама 57%

Процентуална подела територија које припадају појединим пољопривредним

секторима Сектор 1913 1923 Ораница 45,5 60,2 Ливада 9,3 7,2 Виноград 1,1 2,3 Пашњак 11,7 10,9

Шума 25,8 11,8

Башта и трска 1,5 1,4



Најважнији подаци производње пшенице Годишњи просек количине производа (1000 q)

Капацитет млинске индустрије (1000 q)

Између 1901. и 1910.

Између 1920. и 1929.

У 1920. години

40 765,2 18 195,9 65 000

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………...



…………………………………………………………………………………………………...

…………………………………………………………………………………………………... Могући







Максималан

број бодова

Постигнут број

бодова 1. Грчки богови 4 2. Османлијска Империја 3 3. Хуњади Маћаш 4 4. Барок 4 5. Мађарска у XVIII веку 4 6. Дефиниције 5 7. Начин живота у XIX веку 3 8. Хитлер 4 9. Мађарска између два светска рата 5 10. Ракошијево доба 3 11. Европска унија 3 12. Избор посланика 3

I. Једноставни, кратки задаци

I Укупно 45 13. Главна учења хришћанства 12 14. Догађаји који су претходили II светском рату 12 15. Начин живота у граничарским тврђавама 12 16. Политика Беле IV након најезде Татара 21 17. Ракоцијева борба за слободу 12 18. Сечењијев и Кошутов програм реформи 21 19. Захтеви 1956. 12

II.Есејски задаци са

објашњавањем

20. Последице Трианона 21 II укупно 45 I. + II. УКУПНО 90

Наставник који

исправља _______________________________________________________________________________________________________________

Постигнут број

бодова / Elért

pontszám

Број бодова уписаних у програм / Programba

beírt pontszám

I. Једноставни, кратки задаци / Egyszerű, rövid feladatok II. Есејски задаци са објашњавањем / Szöveges, kifejtendő feladatok

Наставник који исправља javító tanár

записничар jegyző

tÖrtÉnelem szerb nyelven ИСТОРИЈА

Documents