БИОГРАФИЈА

ИВО АНДРИЋПЕСНИК НЕПРОЛАЗНОГ У

ПРОЛАЗНОМ

Писац и уметник Иво Андрић поникао је у времену вихора и буна, и припао оном

књижевном поколењу које се, са великом страшћу, са великим изгарањем,

суочавало са проблемима егзистенције, смисла живота и његовог тока, судбине

човекове. У том поколењу горео је хамлетовски неспокој да постоје велика

нерешена и нерешљива тајанства између неба и земље, и у самом човеку, да је

човек бачен у океан постојања принуђен да плива и по највећем невремену, да се

судара са патњама, недаћама и несрећама у животу. А песник уметник, по речима

Андрића, позван је да осветли тамне путеве на које живот човека често баца; и

радост и тегобу, светло и таму, и полет и трагедију.

Андрић је у великом делу свог књижевног рада песник трагедије живота и судбине

људске.

Велибор Глигорић, ИВО АНДРИЋ

Иво Андрић (1892-1975)

ПОДСЕТНИК Романсијер, приповедач, песник, есејист и путописац Иво Андрић

рођен је 9. октобра1892. у осиромашеној занатлијској породици у Травнику.

Рано је остао без родитеља. Детињство је провео у Вишеграду, где је завршио основну школу.

Гимназију је учио у Сарајеву, а ту је и матурирао. Почиње да пише и објављује поезију.

Студирао је у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу филозофију, историју и књижевност.

“На почетку свих стаза и путева, у основи саме мисли о њима, стоји оштро и неизбрисиво

урезана стаза којом сам први пут слободно проходао. То је било у Вишеграду.”

Иво Андрић, Стазе

“Пад у историју” Као средњошколац и студент Андрић учествује у напредној делатности

револуционарне омладине Млада Босна која се бори за национално ослобођење јужнословенских народа. На самом почетку Првог светског рата, у Сплиту га хапсе аустро-угарске власти. Време између 1914. и 1917. провео је у казнионама у Шибенику и Марибору и интернацији. 1917. враћена му је лична слобода.

1918. EX PONTO 1920. НЕМИРИ

“У овим записима што су песме, у овим песмама што су записи чини ми се да почиње нова

историја наше душе.”

Милош Црњански, ИВО АНДРИЋ, EX PONTO

Међуратни период Након рата борави у Загребу, потом у Београду. Активно учествује у

културном животу престонице и дружи се са Црњанским, Винавером, Пандуровићем.

Између два светска рата Андрић ће остварити успешну каријеру у дипломатској служби. У конзулатима је и посланствима у Грацу, Паризу, Риму, Букурешту, Мадриду, Женеви, Берлину.

Грац 1924. РАЗВОЈ ДУХОВНОГ ЖИВОТА У БОСНИ ПОД УТИЦАЈЕМ ТУРСКЕ ВЛАДАВИНЕ, докторска теза

1928. ЕСЕЈ О ГОЈИ

У дисертацији су наговештене теме Андрићевих прозних дела и формиран његов хроничарско-

-историјски стил. Многе књиге до којих је дошао пишући тезу Андрић је користио као извор

података за своје романе и приче.

Пише и објављује највише приповетке, углавном са тематиком из живота Босне коју види као размеђе истока и запада.

1926. постаје дописни, а 1939. редовни члан САНУ.

1920. ПУТ АЛИЈЕ ЂЕРЗЕЛЕЗА 1924, 1931, 1936. ПРИПОВЕТКЕ 1925. МОСТ НА ЖЕПИ 1931. АНИКИНА ВРЕМЕНА

“Занимљив је размак од Андрића који је писао Ex Ponto и Немире па до Андрића приповедачаБосне. Запад и општечовечанско проницање, то је оно што у Андрићевим приповеткама дира унајфиније наше уметничке осетљивости. Али оно што вуче као дубина, што чини да тимприповеткама прилазимо са жеђу, то је Исток.”

Исидора Секулић, ИСТОК У ПРИПОВЕТКАМА ИВЕ АНДРИЋА

Други светски рат у Београду За време Другог светског рата живи повучено у Београду радећи на

својим романима. Одбио је понуду немачких власти да без особља своје амбасаде пређе у Швајцарску; одбио је да потпише Апел српском народу којим се осуђује отпор; не дозвољава да се прештампавају његова дела док народ страда.

Београд, 1945. ТРАВНИЧКА ХРОНИКА Београд, 1945. НА ДРИНИ ЋУПРИЈА Сарајево, 1945. ГОСПОЂИЦА

Послератни период 1946. постаје председник Савеза књижевника Југославије. Пише и активно се бави јавним пословима; држи предавања, говори

на јавним скуповима.

1948. ПРИЧА О ВЕЗИРОВОМ СЛОНУ 1950. ЗЛОСТАВЉАЊЕ 1954. ПРОКЛЕТА АВЛИЈА 1960. АСКА И ВУК 1962. ЈЕЛЕНА, ЖЕНА КОЈЕ НЕМА

“Иво Андрић је изразити епичар. Он у ствари није ни романописац, ни приповедач, већ епски песник, рапсод који нам прича о нашој прошлости, о људима и судбинама са нашег тла, којиимају значаја и за нас саме, али и за човека уопште.”

Драгиша Живковић, АНДРИЋЕВ СТИЛ

1961. НОБЕЛОВА НАГРАДАЗа роман НА ДРИНИ ЋУПРИЈА

“За епску снагу којом је обликовао мотиве и судбине из своје земље”

На свечаној церемонији доделе у Стокхолму Андрић се захвалио беседом О ПРИЧИ И ПРИЧАЊУ

nobelovasnimak.asf

Постхумна издања Тринаестог марта 1975. године свет ће напустити један од највећих

стваралаца на српском језику, хуманиста, писац митотворне снаге и мудри хроничар балканског простора.

ОМЕРПАША ЛАТАС, роман КУЋА НА ОСАМИ, приповетке ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА, медитативна проза

“Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима вредније од

мостова.

Тако, свуда на свету, где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и ћутљиве

мостове као на вечиту и вечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што

искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка.”

Особине Андрићевог стваралаштва Почео као модерниста, Андрић припада нашој међуратној, поратној и

савременој књижевности. Андрићево дело обухвата песме у прози, приповетке, романе,

публицистику и есеје, путописе, медитативну прозу и записе. Слика многонационалну Босну као позорницу на којој се одигравају

судари разних вера и цивилизација. Полази од прошлости, али слика живот уопште. Психолошка проза; појединачне судбине у вртлогу великих збивања. Мотиви: живот и смрт, трајност и пролазност, добро и зло, лепота,

љубав и самоћа, уметност; филозофски реализам. Велики уметник речи, језика и стила.

“Јер све је прелаз, мост чији се крајеви губе у бесконачности, а према ком су сви земни мостови само дечије играчке, бледи симболи.”

Иво Андрић, МОСТОВИ