ПОЉОПРИВРЕДНИ економику пољопривреде и...

ПОЉОПРИВРЕДНИ

ФАКУЛТЕТ НОВИ САД

Департман за

економику пољопривреде

и социологију села

Ментор:

Проф др Зоран Његован

Кандидат:

Милош Пантелић

РАЗВОЈ АГРОТУРИЗМА НА ФРУШКОЈ

ГОРИ

Мастер рад

Нови Сад, 2016

КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА

_________________________________

Ментор: Проф. др Зоран Његован,

редовни професор, Пољопривредни факултет Нови Сад, ужа научна област:

Економија

__________________________________

Председник комисије: Проф. др Небојша Новковић,

редовни професор, Пољопривредни факултет Нови Сад, ужа научна област:

Менаџмент и организација у пољопривреди

_____________________________________

Члан комисије: Проф. др Владислав Зекић,

Пољопривредни факултет Нови Сад, ужа научна област: Рачуноводство и

економика пољопривредних газдинстава

РЕЗИМЕ

Агротуризам је један од главних трендова у аграрној политици и у политици

туризма у модерним државама. То је форма туризма која се базира на

пољопривредној производњи и здравој животној средини и израсла је у посебну

врсту туризма. Овај мастер рад је покушај да се анализирају теме које се тичу

основних, водећих принципа агротуризма и његовог развоја, где су једнако

укључени и власници газдинстава и нивои власти. Први део је библиографска

студија руралног туризма и агротуризма где су дефинисани општи појмови: туризам,

рурални туризам, агротуризам и тренутно глобално стање туризма и његових

сегмената. У другом делу, је анализирано стање руралног и агротуризма у Србији и

посебнона Фрушкој гори. Такође, анализирани су ефекти агротуризма као средства

за реализацију концепта одрживог развоја. Као централну тему, он анализира

могућности, снаге, ограничења и слабости подручја Фрушке горе за развој ове врсте

туризма. Ова теза дaје детаљну анализу фактора значајних за Фрушку гору,

идентификујући прилике и постојеће туристичке потенцијале. Основни циљ је

идентификација агротуристичких потенцијала ове области, особине агротуристичке

понуде и тражње и тренутна ограничења. У циљу добијања довољног броја података

за студију, спроведена је анкета агротуристичке понуде. Резултати студије сугеришу

да постоје предности подручја као што су природни ресурси, број фарми на којима

се одвија пољопривредна делатност, релативно виши ниво образовања у односу на

друга српска подручја, постојање државне и локалне легислативе. Нажалост, постоји

више ограничавајућих фактора, као што су изостанак већих инвестиција, стара

демографска структура становништва, као и слабости туристичких организација и

недовољна помоћ у едукацији.

Кључне речи: Агротуризам, Србија, Војводина, Фрушка гора, брендирање,

одржив рурални развој

ABSTRACT

Agrotourism is one of main trends in agroculture politics and tourism politics of

modern states. Agrotourism as a form of tourism based on agricultural production and

healthy environment has emerged as a complementary type of tourism. This master thesis

is an attempt to analyze themes concerning guiding principles of agrotourism and its

development in which the farm owners and official levels are involved. First part is a

bibliographical study on rural tourism and agrotourism where the general terms area

defined : tourism, rural tourism, agrotourism, and the current global state of tourism and

its segments is described. In the second part, the state of rural and agrotourism in Serbia

and specifically Fruska gora is analyzed. The thesis also analyzes the effects of

agrotourism as a tool for sustainable rural development. This thesis as a central theme

analyzes the possibilities, strengths, limits and weakneses of Fruska gora to develop this

form of tourism. This thesis has delivered a detailed analysis of the factors significant for

Fruška gora are, identifying opportunities and existing tourism potential. The main

objective of the research was to identify agro touristic potential of Fruska gora county,

agrotourism supply and demand characteristics and current limitations. In order to achieve

adequate volume of facts for research, the survey on local subjects of agrotouristic supply

is conducted. The results of this study suggests there are advantages of the area, like

natural resources, number of farms and farm activity, relatively better educational structure

than in other Serbian areas, local and state legislation, etc. But in spite of them,

agrotourism has not fulfilled its potential.Unfortunately, there are more limits and

weakneses, like the lack of larger investments in the area, human resources -its low level of

competence, old demographic structure and weaknesses regarding turist services and

insufficient help in education.

Key words: Agrotourism, Serbia, Vojvodina, Fruska gora, brending, sustainable rural

development

Милош Пантелић Мастер ра Развој агротуризма на Фрушкој гори

САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ 3

ABSTRACT 4

1.УВОД 7

1.1.ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА 8

1.2. РАДНЕ ХИПОТЕЗЕ 8

1.3. МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА 9

1.4. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 10

2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 12

2.1.ОСНОВНИ ПОЈМОВИ АГРОТУРИЗМА 19

2.1.1. Историја агротуризма 28

2.1.2. Агротуризам у Србији 29

2.2. ФРУШКА ГОРА, ОДЛИКЕ ПОДРУЧЈА 31

2.2.1. Кратка историја Фрушке Горе 31

2.2.2. Положај и организација Фрушке горе 32

2.2.3.Природне одлике 34

2.2.4. Становништво 38

2.2.5. Структура привреде подручја 39

2.2.6.Туристички потенцијали и инвестиције у подручје 40

2.3. СТРАТЕШКО УПРАВЉАЊЕ РАЗВОЈЕМ АГРОТУРИЗМА НА ФРУШКОЈ ГОРИ, МАРКЕТИНГ И

ПРОМОЦИЈА 41

2.3.1.Стратешко управљање развојем агротуризма на Фрушкој гори 44

2.3.2. Преглед тренутног стања и SWOT анализа 47

2.3.3. Маркетинг агротуризма 54

2.4. ПОТЕНЦИЈАЛИ И ОГРАНИЧЕЊА ГАЗДИНСТАВА ЗА УКЉУЧИВАЊЕ У РУРАЛНУ

НЕПОЉОПРИВРЕДНУ ЕКОНОМИЈУ ФРУШКЕ ГОРЕ 64

2.5. ПРИМЕР БИЗНИС ПЛАНА АГТОРУРИЗМА-БИЗНИС ПЛАН ЕКО КУЋЕ МАРКОВИЋ 68

2.5.1. Извршни резиме 68

2.5.2. Опис предузетничке идеје 69

2.5.3. Опис услуге 71

2.5.4.Тржиште 73

2.5.5. Маркетинг 76

2.5.6. Оперативни план 77

2.5.7. Финансијски план 78

2.5.8. План продаје 80


2.5.9. Пројекција добити-губитака за првих пет година 80

2.5.10. Оцена ликвидности 81

2.5.11. Рентабилност 82

2.5.12.Закључна разматрања 83

2.6. ИСТРАЖИВАЊЕ ПОНУДЕ АГРОТУРИЗМА НА ФРУШКОЈ ГОРИ 83

3. ЗАКЉУЧАК 90

4. ЛИТЕРАТУРА 93


7

1.УВОД

Савремено туристичко тржиште у сталном је трагању за новим облицима

провођења слободног времена. Масовни туризам, у којем се тражи сунце и море,

дошао је до засићења на страни туристичке потражње и понуде. Путовања, и избор

туристичких дестинација, данас су специфични вид у којем се исказује животни стил

(lifestyle) модерног човека, у којем се он проналази и представља другима.

Савремени туристи су у потрази за новим местима и начинима провођења одмора-

дужих или краћих. Они су често вођени жељом за упознавањем домицилних средина

у које су допутовали и трагају за аутохтоним и аутентичним вредностима тих

средина. Такође, све више су заинтересовани за још један чести савремени чинилац

животног стила- бригу за здрав живот и здраву животну средину. Адекватан одговор

на овај тржишни изазов је рурални туризам, а у оквиру њега и аграрни туризам. У

овој области примећена је потреба стратешког планирања на вишим нивоима-

државе, покрајине и нижих јединица, те у оквиру њега и маркетиншко планирање,

као део стратегије руралног развоја, стратегије развоја руралног туризма и привреде

као целине. То не искључује ангажовање и самих газдинстава у оквиру оваквих

стратешких планова, сагласно њиховим потенцијалима. Са друге стране, један од

основних проблема руралне економије у савремено доба, када се природни ресурси

смањују, рурална подручја депопулизују, а постојећа, по правилу мала газдинства не

могу да остваре довољне приходе за живот, те са макроекономске стране немају

довољан удео у друштвеном производу и макроекономској стабилности, јесте

проналажење модела и стратегија укључивања газдинстава, у руралну

непољопривредну економију.

Предмет истраживања овог рада је развој агротуризма на Фрушкој гори,

анализирају се могућности, предности и ограничења на подручју Фрушке горе за


8

укључивање у руралну непољопривредну економију, а конкретније у делатност

агротуризма. Ово подручје познато је по својим природним богатствима, разноликом

тлу изузетно погодном за неке врсте пољопривреде, шумском комплексу и близини

реке, разноврсној флори и фауни, те се постављају питања могућности да се те

предности искористе за развој ове области, у складу са савременим агрополитичким

стратегијама и променама у избору туристичких дестинација.

1.1. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА

Задаци рада су: дефинисање појма агротуризма, његових општих и

појединачних карактеристика aгротуризма, анализа природно-географских,

демографских и других предуслова за развој агротуризма на Фрушкој гори,

утврђивање тренутног стања и спремности сеоских насеља на датом подручју да се

активније укључе у процес диверсификације пољопривреде, а примарно

агротуризма, истраживање капацитета, квалитета и других сегмената понуде

агротуризма, анализа стратешког управљања развојем укључујући маркетиншкe

активности усмерене на развој агротуризма Фрушке горе и анализа резултата.

1.2. РАДНЕ ХИПОТЕЗЕ

Хипотезе које рад поставља полазе од хипотетичког става да подручје Фрушке

горе поседује локалитете и ужа подручја која могу бити погодна за развој

агротуризма:

Х0 На подручју Фрушке горе постоје природни и смештајни потенцијали за

развој агротуризма.

Х1 Упркос овом потенцијалу, развој агротуризма овог подручја није на

задовољавајућем нивоу, те се сеоска домаћинства углавном одлучују на сведену

понуду смештаја и евентуално исхране, без обогаћивања понуде агротуристичким

садржајем.


9

Х2 Уколико развијеније буду стратегије развоја агротуризма на нивоу државе,

покрајине и ужих јединица Фрушке горе, то ће бити успешније брендирање

подручја.

Х3 Уколико развијеније буду стратегије маркетинг mix-а агротуризма на

нивоу државе, покрајине и ужих јединица Фрушке горе, то ће Фрушка гора бити

чешћи избор туриста као туристичка дестинација.

Х4 Уколико веће буду инвестиције у развој агротуризма Фрушке горе, то ће

агротуризам доносити више профита газдинствима која су се укључила у овај вид

туризма и целој заједници.

1.3. МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА

У раду је коришћено више метода ради тестирања хипотеза и потврђивања:

Научни опис предмета истраживања, дескрипција која подразумева

формирање што веродостојније слике појава које се истражују одговарајућим

научним језиком. У том смислу, врши се опис релевантних појмова –туризма,

руралног туризма и агротуризма. Дескриптивна анализа подразумева

констатовање, набрајање и описивање саставних делова неке појаве, до чега

се долази посматрањем и уочавањем релација између делова, сличности и

различитости.

Индукција је прва фаза процеса научног закључивања, која подразумева

кретање од посебног ка општем, процес генерализације или уопштавања, и на

основу индукције, долази се до закључка о својству целине појаве.

Дедуктивни метод представља обратни пут научног сазнања-пут од

општег ка појединачном. Користимо га у анализи предмета истраживања

полазећи од општих карактеристика и идући ка појединачним својствима и

елементима који га сачињавају.

Компаративни метод се користи за истраживање појаве упоређењем са

таквим појавама у другим срединама. Ми стога користимо овај метод да

бисмо разумели закономерност и релације у погледу развоја агротуризма и

туристичких дестинација агротуризма поредећи прикупљена искуства у

другим микро и макро срединама.


10

Историјски метод, који се користи за истраживање посматране појаве

упоређивањем, компарацијом са истом таквом појавом у претходном

временском периоду. Ово је значајно ради разумевања развоја агротуризма у

историјском контексту.

Метода квантитативне анализе, ради утврђивања квантитативних

података значајних за предмет истраживања,где се даје приказ прикупљених

квантитативних података ранијих истраживања, значајних за предмет који се

обрађује.

1.4. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

Према Унковићу, економски ефекти туризма предмет су низа анализа и

углавном, основно што се истиче је туристичка потрошња као потрошња туриста на

изабраним туристичким дестинацијама. Сматра се да као резултат ове потрошње

настају економски ефекти на привреду земље и подручја из којих туристи долазе,

као и на земљу и подручја која посећују.1

Смит и сарадници (Smith et al, 2010) дефинишу рурални туризам као “форме

туристичких активности које се одигравају у руралним подручјима и које укључују

локалну културу, традицију и привредне делатности, активности на отвореном

простору као и доживљаје који су остварени у ненарушеном руралном амбијенту.”2

Сеоски туризам према Јафарију је облик туризма који укључује комплекс свих

активности и аспеката производа туризма (рекреација у руралној средини, уживање

у миру руралних крајева, одмору у природи и крајолицима, националним

парковима, културни туризам, туризам на сеоским домаћинствима).3

Према Пејановићу, термин агротуризам упућује на нераскидиву међузависност

туризма и пољопривреде, независно од тога да ли је организована по

монофункционалном или профитном моделу. Само значење појма тумачи се на више

начина. Агротуризам представља вид туризма усмерен на суштинска питања,

здраву исхрану туриста и боравак у здравој средини, кроз интегрални развој

пољопривреде, уважавајући аспекте одрживости. Интердисциплинарна анализа

1 Унковић, С., Зечевић, Б. (2006),Економика туризма, Београд, Економски факултет

2 Smith, М. ;MacLeod, N. Hart, М. (2010), Key concepts in tourist studies, Age Publications, LTD

3 Jafari, Ј. (2000), Enciclopedya of tourism, London, Routledge


11

одређује агротуризам као цитаделу укупног туризма, који своју основу има у

пољопривреди. Он усмерава читав агрокомплекс ка одрживом развоју, производњи

здраве хране и пласману на тржиште.4

Према Бандић, рурални и агротуризам у функционалном и архитектонском

смислу јесу различити, а у социјалном и еколошком слични, уз мноштво

заједничких елемената. Док рурални туризам пружа нова открића у погледу

другачијих стилова, обављања послова, упознавања другачијих средина и људи,

агротуризам прави велики искорак напред. Он се ослања у великој мери на историју

и традицију као и рурални туризам, али тежи новим открићима заузимајући највише

место у развоју туризма.5

Према мишљењу Медлика (Medlik, 1996) , туризам има директне ефекте на

учеснике понуде који директно продају услуге туристима, што су код агротуризма

сеоска туристичка домаћинства. Развој туризма пружа им могућност да уз

минималне инвестиције запосле своје чланове и обезбеде додатне приходе. Такође,

бављење руралним туризмом пружа могућност додатног пласмана производа из

домаће производње.6

Према Његовану и сарадницима, на подручју Војводине, пре свих, постоје

услови за развој агротуризма кроз развој салашарског, као аутентичног облика

руралног туризма на подручју Покрајине. Салаши представљају запис некадашњег

начина живота и рада пољопривредника у Војводини.7

На основу извршене анализе, коју износи Мастер план за развој Фрушке горе,

закључено је да Фрушка гора поседује разноврсне природне и антропогене

туристичке ресурсе који до сада нису реализовали њен туристички потенцијал.

Преовлађујући потенцијал (био- и геодиверзитет, сеоска насеља, виногради и

производња вина) омогућује проширење листе на следеће облике туризма:

екотуризам, геотуризам, рурални туризам, кампинг туризам и вински туризам.

4 Пејановић, Р; Вујовић, С (2008), Рурални развој и агротуризам, Агроекономика 37-38, 2008

5 Бандић, А (2009), Студија просторне организације и основних елемената агротуристичких

комплекса, Наука + пракса, 12.1/2009 6 Бошковић, Т (2012) , Економски ефекти развоја туризма у руралним подручјима србије, Школа

бизниса бр. 2/2012 7 Његован, З; Демировић, Д; Радовић, Г (2015), Управљање одрживим развојем руралног

туризма у Војводини , Школа Бизниса, 1/2015, 68 – 79


12

2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Пољопривреда је делатност која се раније повезивала и идентификовала са

руралним подручјем, док је рурално заправо шири појам и обухвата заокружен и

сложен комплекс свих активности на неком подручју. Некад је доминантна, па и

једина привредна активност у овим областима била аграрна производња, али она

полако губи примат пред делатностима које могу да издрже конкуренцију на

глобалном тржишту. Овај концепт руралног развоја подразумева интегрално

управљање ресурсима на одржив начин. Интегрални приступ развоју руралних

подручја заживео је осамдесетих година прошлог века у развијеним земљама, и у

Западној Европи прихвата се нов приступ политици регионалног развоја усмерен на

„креирање нових ресурса валоризацију изворних, а неоткривених или недовољно

искоришћених локалних потенцијала.“8

Савремена рурална економија истражује начине и модалитете за оптимално

искоришћавање ресурса унутар руралних средина, кроз оне активности које доносе

приходе руралној заједници и развијају је. Теорија руралног развоја настаје

реакционистички услед велике економске неједнакости и сиромаштва изазваног

глобалним развојем и урбанизацијом.9

Развој руралних средина условљен је одабиром и развојем оних активности које

ће производити добра и услуге намењене продаји и изван руралне средине,

„рурални извоз“, односно омогућити продају изван руралних средина. Њен главни

постулат је изналажење конкурентских предности руралне средине које могу донети

профит. Као предности руралних средина тако се најчешће наводе-доступност

8 Радовановић, В, Интегрални рурални развој: ка складнијем регионалном развоју

9 Његован, З; Пејановић, Р; Бошковић, О; Његован,Н (2009), Војводина између руралног и урбаног

друштва:методолошки и практични аспекти руралне регионализације, "Теоријски и методолошки

основ за нову генерацију докумената одрживог развоја у СЦГ: Усклађивање са новим европским и

регионалним документима"


13

природних ресурса, прерада природних ресурса, квалификовани радници у области

руралних вештина које су често јединствене, јефтина радна снага. Као недостаци

руралне економије често се истичу економска удаљеност од места производње до

тржишта, мале економске активности уз велике трошкове, лоша саобраћајна

повезаност, депопулација као константан процес и последица високог наталитета,

ниског фертилитета и сталних миграција у урбане средине, итд. Предности и мане

нису статична категорија-оне се разликују од државе до државе, од региона до

региона, али су динамичка категорија и временски посматрано-током времена се

нека ограничења кроз политику развоја могу отклонити, с друге стране могу настати

нова, или раније предности престати да то буду.

За развој руралне економије од посебног су значаја природни ресурси као што

су руде, пољопривредно земљиште, метали, минералне сировине, пијаћа вода,итд.

Нова тенденција у оквирима руралне економије је упућивање руралних заједница на

диверсификацију и заступљен је концепт мултифункционалности пољопривреде.

Наиме, данас је светски тренд у оквиру руралног развоја диверсификација-

упућивање газдинстава и на друге функције газдинстава, мимо пољопривредне

економије. У том смислу, посебно се истиче и у плановима развоја ставља акценат

на непољопривредну руралну економију и њен развој. У овом смислу, говори се о

“неорурализму”. То је концепт који се јавља у Европи шездесетих година прошлог

века као реакција на дотадашњи негативан третман пољопривреде и руралних

региона у концепту индустријског развоја.

Другачији концепт усваја Агенда из 1999.године, као концепт интегралног

руралног развоја. У јулу 1997. године предлажу се реформе, у смислу пројекције

развоја пољопривреде ЕУ у периоду 2000-2006. године. Споразум о реформи

заједничке аграрне политике (ЗАП) закључени су на Берлинском Европском Савету.

Овим планом проширује се реформа из 1992. године, где се систем подршке

пољопривреди кроз заштитне цене замењује системом директних плаћања

фармерима.10

Овај систем се показао као успешан, обзиром да је успео да смањи

вишкове производње и контролише издвајања за подршку производњи, без

угрожавања планираног просечног раста прихода фармера. Као други стуб нове

аграрне политике предиђена је подршка руралном развоју, кроз превасходни развој

маргинализованих пољопривредних подручја, обуку младих фармера...

10

Дабовић Д (2001), Правни оквир аграрне политике Европске уније, Реферат на 14. сусрету

Копаоничке школе природног права ("Правни живот", бр. 11/2001, 221-231


14

Она усваја тзв. мултифункционалну пољопривреду као дискурс. Он подразумева

активности које нису усмерене само на бављење пољопривредом, већ и усмерност на

друге користи живота на селу-очување околине, обезбеђивање запослености, итд.

Тако су се током последњих деценија јављали многи вешти предузетници, који

су уз пољопривредну делатност или уместо ње, постепено уводили

непољопривредне делатности као облике сеоског предузетништва. Овде се ради о

новом организационом облику предузетништва који удружује пољопривредну

производњу са другим делатностима као што је туризам, трговина, заштита животне

средине, услужно занатство, итд.

У светским оквирима, данас настаје проблем у погледу природних ресурса који

се смањују, првенствено у земљама у развоју, док је рурална заједница усмерена на

њих и од њих им зависе приходи и квалитет живота. Проблем је и нарастајућа

депопулација руралних средина, а могућности запошљавања се значајно не

повећавају.

Пољопривреда и производња хране већ дуго у свету нису једине функције

руралних подручја, већ то може бити разноврсна мрежа других непољопривредних

активности. Зато се подршка руралним заједницама, у смислу унапређења стандарда

и социо-економске стабилности руралних домаћинстава, реализује у последњим

деценијама кроз развој руралне непољопривредне економије у циљу побољшања

конкурентности и смањења нивоа директне заштите пољопривреде. Тако је на нивоу

Европске заједнице настао пројекат LEADER 1991. године са циљем подршке

руралним подручјима и у интервалу од 1991. до 2007. године прошао је кроз три

фазе.

Рурална непољопривредна економија се најчешће одређује као скуп економских

активности у руралним подручјима, искључујући активности везане за производњу

примарних пољопривредних производа.11

То је дакле изузетно широко постављен опсег активности као потенцијала

развоја руралне економије. Рурална непољопривредна економија тако обухвата низ

активности повезаних са пољопривредом као што су прерада хране, узгајање

лековитог биља, украсног биља, туризам, пчеларство и други мали бизниси.У

светским оквирима, приходи из додатних извора, представљају чак 40-60% укупних

прихода пољопривредних газдинстава (Buchenrieder et al, 2009). Само учешће у

11

Гајић, А (2014), Предузетништво као привредна снага у развоју руралних подручја у Србији

,Висока пословна школа струковних студија „Проф. др Радомир Бојковић“ Крушевац


15

економији, па тако и ефекти, различити су од земље до земље и зависе од низа

фактора. Учешће руралног становништва, које је укључено у непољопривредне

активности се креће од 7% у Пољској до чак 65% у Словенији. Учешће

пољопривредних предузећа у активностима које се везују за сектор диверсификације

је највиши у земљама које имају високо развијену пољопривредну производњу

(просек 15-20%).

Концепт руралне непољопривредне економије давно је оцењен као стратешки

развојни циљ који треба да реши основне проблеме који су таргетирани, начелно у

већини руралних подручја-да апсорбује вишкове руралне радне снаге и смањи тзв.

прикривену незапосленост; да обезбеди опстанак газдинстава у условима угрожене

пољопривредне производње; да доппринесе томе да се конкурентске предности

руралних подручја боље искористе.Сем тога, овај концепт кроз широк опсег

делатности повезаних са пољопривредом има снажан и директан утицај на

економски раст. Искуства развијених земаља, где је концепт најпре постао део

националних стратегија и почео са развојем у пракси, потврђују да диверсификација

може убрзати раст локалнe економије, смањити јаз руралних и урбаних подручја, те

имати позитиван ефекат на депопулацију руралних поручја. Тако је и домаћа

стратегија руралног развоја као један од циљева таргетирала “диверзификацију ван

пољопривреде: проширење активности на непољопривредне делатности у руралним

срединама кроз подршку руралном туризму, традиционалним занатима, пружању

услуга у руралним срединама, стварању иновативних облика предузетништва.”12

Од краја шездесетих и почетка седамдесетих XIX века, велики број стручних и

научних радова бавио се значајем руралне непољопривредне економије или РНФЕ

(од енг. Rural Non Farm Economy) у руралном развоју.

Рурална непољопривредна економија се дефинише на низ начина, а то је

обично теоријско питање које има свој практични значај и домет. Тако Ланџоу даје

дефиницију да је РФНЕ “скуп економских активности у руралним подручјима,

искуључујући активности везане за производњу примарних пољопривредних

производа.” 13

Рурална непољопривредна економија обухвата делатности повезане са

пољопривредом, као што су прерада хране, друге врсте малих бизниса, приходе од

12

Нацрт стратегије руралног развоја, Република Србија, Министарство пољопривреде,

Шумарства водопривреде, 2010–2013 13

Гајић, А (2014), Предузетништво као привредна снага у развоју руралних подручја у Србији

,Висока пословна школа струковних студија „Проф. др Радомир Бојковић“ Крушевац, 11


16

социјалних трансфера, камате, дивиденде, ренте и дознаке повременог или сталног

запослења у урбаним подручјима.14

Повећан интерес науке и праксе за

непољопривредну економију присутан је од када је диверсификација руралне

економије, као концепт, постала важан сегмент државних политика у области аграра

и становништва руралних подручја. Пољопривреда и производња хране нису једине

функције руралних подручја,већ то може бити и широк спектар других делатности

које имају за циљ задовољавање потреба руралне популације. Отуда, подршка

унапређењу животног стандарда и успостављању социјалне и економске

стабилности руралних домаћинстава, имплементира се већ неколико деценија

управо развојем руралне непољопривредне економије.

У многим деловима света нараста јаз између руралне популације и природних

ресурса којима се обезбеђују одрживи услови живота. Доступни природни ресурси

се смањују, пре свега у земљама у развоју, подручја су под таласом депопулације у

руралним подручјима, могућности запошљавања у руралним срединама се не

повећавају.

Стратегије подразумевају удаљавање од пољопривреде и производње хране, као

основних функција руралних подручја. Као алтернатива постоји миграција и она је

најчешће бирана опција, али важи само за становништво које на тржишту рада има

компаративне предности у капиталу или радним способностима-професионалним

квалификацијама. Зато се развој непољопривредне економије показао као подесан

инструмент за обезбеђивање додатних прихода пољопривреде, или чак независно од

ње.

Предузетничка оријентација у развоју руралних подручја темељи се на

подстицању домаћих предузетничких талената и расту домаћих предузећа.

Предузетништво у руралним подручјима у својој суштини не разликује се од

предузетништва у урбаним срединама и другим областима.

Стратегија развоја руралних подручја темељи се на подизању квалитета живота

у руралним срединама, диверсификацији привредне структуре и развоју нових

делатности, које треба да обезбеде стабилан и самоодржавајући развој. Многи

примери успешног предузетништва у руралним подручјима могу се већ наћи у

литератури. Један од њих је Грејем-Пробин, власник фарме величине сто десет

14

Davis, J. ; Pearce, D (2000), The rural non-farm economy in Central and Eastern Europe, Discussion

paper no. 2000/04. Chatham, UK, Natural Resources Institute


17

јутара у Малпасу, који је двоспратну зграду претворио у четири радионице и

створио могућност запослења за чланове своје заједнице.

Познат је и пример МекНамара Канастонд Бриџа, где се њихово газдинство

бавило развојем сточарства, али је претворено у комплекс за одмор и рекреацију.

Улажући сопствена и позајмљена средства у периоду од три године, могли су се

похвалити низом атракција, које нису имале никакве везе са пољопривредом, као

што су голф игралишта, ресторан, минијатурна железница, картинг стазе, итд.15

Непољопривредно коришћење расположивих ресурса може бити у виду сеоског

туризма, угоститељства, ковачких радионица, тесарство, предење, итд.

Коришћење осталих ресурса, осим земље, као што су воде, шуме, зграде,

локална обележја су та која спадају у предузетништва у руралним подручјима.

Предузетничке комбинације ових ресурса јесу, на пример:

• Туризам

• Спортски и објекти за рекреацију

• Стручно и техничко усавршавање

• Малопродаја и продаја на велико

• Индустријске апликације

• Пружање услуга

• Додата вредност

• Могућност рада изван пољопривредног посла

• Органска производња

Уз предузетничку иницијативу, без обзира да ли појединачну или групну, од

највећег значаја је окружење које треба да буде подстицајно. Стварање таквог

окружења креће од највишег-државног нивоа, на коме се води макроекономска

политика и развијају стратегије развоја укупно, те појединачно по областима.

Заштита домаћег пољопривредног произвођача спречава предузетништво, уместо да

га поспешује. Дугорочно решење за одржив развој пољопривреде је искључиво

конкурентска пољопривреда и државна заштита пољопривреде и субвенције се

сматрају на дуги рок непродуктивним.Чињенице показују да тамо где је то случај,

индивидуално и друштвено предузетништво има важну улогу у развоју руралних

15

Гајић; А (2014), Предузетништво као привредна снага у развоју руралних подручја у Србији

,Висока пословна школа струковних студија „Проф. др Радомир Бојковић“ Крушевац, 11


18

подручја и друштвеном развоју заједнице.16

На удару се често налазе аграрна

политика цена и субвнције пољопривреди.17

Аграрна политика је током друге

половине двадесетог века у развијеним земљама вођена у циљу хиперпродукције,

што је доводило до пада цена основних пољопривредних производа на светској

пијаци и пољопривреде неразвијених земаља нису могле постићи конкурентску

предност.Зато су данас актуелне расправе и позивања на потребу потпуне

либерализације и немешања државе унутар агросектора. Поборници

интервенционизма пак сматрају да је он неопходан уз модификације и

дозирања.Држава у Србији интервенише на пољу цена у пољопривреди откупом по

гарантованој цени. Она је донела Стратегију развоја пољопривреде, којом

прокламује смањење субвенција државе и дозвољавање само оних облика

субвенционисања које немају директни утицај на одлуку шта ће пољопривредник да

произведе.18

Уласком у Светску трговинску организацију, субвенције извоза

пољопривредних производа постају забрањене и још једна су брана државног

интервенционизма. Ризик од сиромаштва који постоји у руралним подручјима када

је неодржив концепт издржавања искључиво од пољопривреде, може спречити

диверсификација-генерисање екстерног дохотка или додатног прихода на

газдинству.

Према истраживању структуре прихода породичних газдинстава, разлике у

животном стандарду чланова породичних газдинстава зависе од могућности

запошљавања ван газдинства. Пољопривредни доходак је значајнији извор прихода

само за велика газдинства, којима приходи од продаје пољопривредних производа,

услуга опремом и механизацијом и допунског рада у пољопривреди чине око 45%

укупних прихода. За мала газдинства, пољопривреда обезбеђује само 10% укупних

прихода, а од тога су 4% приходи по основу надница. У подели према регионима,

приходи од пољопривреде значајнији су на војвођанским газдинствима (28,4%

укупних прихода газдинства) и газдинствима Западне Србије (25,2%укупних

прихода). 19

16

Гајић; А (2014), Предузетништво као привредна снага у развоју руралних подручја у Србији

,Висока пословна школа струковних студија „Проф. др Радомир Бојковић“ Крушевац, стр.11 17

Бировљев , Ј, Гламочанин, Б (2011), Пољопривреда Србије и материјално финансијски

подстицаји у односу на кретања у Европској Унији, Тематски зборник: Аграрна и рурална политика у

Србији нужност убрзања реформи, Београд, Нови Сад: ДАЕС – Друштво аграрних економиста

Србије Универзитет у Новом Саду - Економски факултет , 31 18

Стратегија развоја пољопривреде Србије("Сл. Гласник РС", бр. 78/2005) 19

Богданов, Н. (2007), Студија о животном стандарду – Србија 2002 – 2007


19

На подручју Војводине посебно је изражено веће учешће надница у укупним

приходима од пољопривреде од 3,9%. Виши удео надница у структури дохотка

произилази из потребе за пољопривредном радном снагом, пре свега на сезонским

пословима и у Војводини је потреба за надничарима већа него у другим деловима

Србије због поратса броја старачких газдинстава, недовољне техничко-технолошке

опремљености и веће заступљености радноинтезивних усева у струкури производње

овог подручја.20

“Најмање диверсификован приход од пољопривреде имају војвођанска

газдинства, чијих 61% пољопривредних прихода потиче од продаје ратарских

производа, од чега 70% чине жита. Највећи степен диверсификације

пољопривредних прихода имају газдинства Западне Србије, код којих је однос

прихода од ратарства, сточарства и прерађених производа 33:49:18. У овом подручју

значајно су више диверсификовани и приходи унутар ратарства и сточарства, и нема

изражене специјализације (осим у производњи малине).”

Резултати истраживања доказују премисе да су газдинства средње величине,

мешовитог типа и диверсификованих прихода најстабилнија у условима кризе.

Диверсификација прихода директно од пољопривреде и прихода непољопривредне

економије остварених на газдинству подстиче се аграрним буџетом из дела

средстава за рурални развој. Ова средства су коришћена за производе са ознаком

порекла, развој традиционалних заната, развој руралног туризма.

2.1.ОСНОВНИ ПОЈМОВИ АГРОТУРИЗМА

Швајцарски професор Хунзикер је посветио каријеру истраживању туристичког

феномена и његова дефиниција туризма гласи: „Туризам обухвата све односе и

феномене који резултирају кретањем и боравком људи изван места њиховог

пребивлишта, све док њихов боравак или кретање није мотивисано трајним

боравком или специфичном активношћу.“21

Туризам, као једна од водећих делатности у свету, где се по броју учесника и

глобалном промету котира на чак трећем месту, у директној је, или индиректној

20

Цвејић ,С. , Бабовић, М., Петровић, М, Богданов, Н, Вуковић, Н (2010), Социјална

искљученост у руралним областима Србије, УНДП Србија, Сектор за инклузивни развој 21

Hunziker, W (1940), Individual und Sozial Turisme in Westereuropaische Raun, Berne


20

вези са пољопривредом. Приходи од иностраног туризма су на светском нивоу 2006.

године износили чак 735.000.000.000 америчких долара, или 1.304.109.500

америчких долара дневно.

Ова делатност данас запошљава 260.000.000 људи. На 100 запослених, од

туризма у Француској живи 6 људи, у Португалу и Аустрији по 7, Швајцарској 9,

Шпанији 11, Грчкој 12 и Аустрији 15. Обзиром на данашњи значај који се придаје

здравој исхрани и здравој средини, туризам зависи од пољопривреде и такође,

директно или индиректно подстиче развој пољопривреде.22

Рурални (сеоски) туризам, иако се често користи као синоним за све друге

подврсте унутар њега, заправо је само спектар разноврсних могућих активности у

оквиру шире групе туризма, а и сам се даље сегментира на уже облике.

За појам рурални туризам и друге сродне појмове, од основног значаја је

дефинисање сеоског подручја јер је оно нераскидиво повезано са свим

сегментираним облицима сеоског туризма чинећи њихов основни елемент и

предуслов.

До данас не постоји јединствени критеријум разграничења руралних и урбаних

области. Руралне средине се међу собом веома разликују, те у њих у ширем смислу

спадају и приградска сеоска подручја, пашњаци на планинама, али и медитерански

маслињаци. Према дефиницији ОЕЦД-а , рурално подручје постоји када “на

локалном нивоу се преферира густина насељености од 150 особа по квадратном

километру, док се на регионалном нивоу, географске јединице групишу у три типа:

доминантно руралне (више од 50%), у значајној мери руралне (15-50%) и

доминантно урбанизоване регије (мање од 15%)“ . 23

У већини литературе се за сва

три појма : агротуризам, сеоски и рурални туризам користи као заједнички

именитељ термин– сеоски туризам. Сеоски туризам или рурални туризам је облик

туризма у којем се подразумева повремени боравак туриста у сеоској средини која

посетиоцима, осим чистог ваздуха и природног амбијента, пружа различите

могућности активног учествовања у животу и раду на сеоском газдинству (на

пример берба, скупљање сена и сл.), али и учествовање у празничним и пригодним

свечаностима, сеоским обичајима и другим манифестацијама.24

22

Пејановић, Р; Вујовић, С (2008), Рурални развој и агротуризам, Агроекономика 37-38 23

ОЕЦД, 1994, 10 24

Бршчић, К. Франић, Р. Ружић, Д. (2010), Зашто агротуризам-мишљење власника, Загреб:

Јоурнал оф Централ Еуропеан Агрицултуре


21

Смит и сарадници (Smith et al) дефинишу рурални туризам као “форме

туристичких активности које се одигравају у руралним подручјима и које укључују

локалну културу, традицију и привредне делатности, активности на отвореном

простору као и доживљаје који су остварени у ненарушеном руралном амбијенту.”25

Сеоски туризам према Јафарију, један облик туризма који укључује комплекс свих

активности и аспеката производа туризма (рекреација у руралној средини, уживање

у миру руралних крајева, одмору, у природи и крајолицима, националним

парковима, културни туризам, туризам на сеоским домаћинствима).26

Према Попеску, рурални туристички производ састоји се од 4 главна сегмента:

1. Агротуризма или сеоског туризма

2. Активности у природи (бициклизам, лов, риболов, планинарење)

3. Екотуризам

4. Осталих комбинованих облика руралног туризма (догађаји, фестивали,

карневали, израда и продаја локалних сувенира и пољопривредних производа) у

руралном простору.

Према дефиницији ОЕЦД-а, агротуризам је сегмент руралног туризма који се

дели на: агротуризам, екотуризам, авантуристички и излетнички (цоунтрyсиде)

туризам.

Агротуризам се уже дефинише као туристичка активност коју организују

породична пољопривредна газдинства, док остали видови руралног туризма могу

бити организовани од стране пољопривредног газдинства, али их најчешће

организују субјекти изван руралног простора који притом нису укључени у

пољопривредну делатност. Може се рећи да агротуризам представља спој две

различите делатности: туризма и пољопривреде, а неки га сврставају и у екотуризам.

Концепт агротуризма сматра се директним наставком екотуризма зато што се

конципира на здравој средини и подстиче посетиоце на искуство пољопривредног

живота из прве руке. Наилази на заинтересованост малих заједница које схватају

бенефите одрживог развоја које доносе ови облици активности. Посетиоцима се

тако пружа могућност рада у пољима заједно са фармерима, као и повлачења мрежа

с рибарима.27

25

Smith, M. MacLeod, N. Hart, M. (2010), Key concepts in tourist studies, Age Publications, LTD 26

Јафари, Ј. (2000), Енцицлопедyа оф тоурисм, Лондон, Роутледге 27

Agrotourism – Definition, http://www.ecotourdirectory.com/agrotourism.htm, Преузето 25. 08.2016.


22

Према Пејановићу, термин агротуризам упућује на нераскидиву међузависност

туризма и пољопривреде, независно од тога да ли је организована по

монофункционалном или профитном моделу. Само значење појма тумачи се на више

начина. Агротуризам представља вид туризма усмерен на суштинска питања,

здраву исхрану туриста и боравак у здравој средини, кроз интегрални развој

пољопривреде, уважавајући аспекте одрживости. Интердисциплинарна анализа

одређује агротуризам као цитаделу укупног туризма, који своју основу има у

пољопривреди. Он усмерава читав агрокомплекс ка одрживом развоју, производњи

здраве хране и пласману на тржиште.28

Унутар агротуризма, припадници локалне заједнице нуде обилазак у властитог

пољопривредног газдинства где обављају примарну активност-пољопривреду и

омогућавају директно учешће у искуству садње, жетве или бербе и производње

хране одређеног локалитета. Чест је пример уништавања природе ради остварења

профита и у савремено доба освешћења о значају очувања средине, агротуризам и

екотуризам алтернативе су тим штетним праксама.

Графикон 1. Однос међу појмовима руралног туризма,сеоског туризма и агротуризма

28

Пејановић, Р; Вујовић, С (2008), Рурални развој и агротуризам, Агроекономика 37-38,2008

рурални туризам (свака

туристичка активност на

руралном простору)

сеоски туризам (туристичка активност

на сеоском насељеном простору)

агротуризам (туристичка активност у

агротуристичким смештајним јединицама)


23

Извор: Марко Д. Петровић , докторска дисертација

„Квалитет агротуризма Војводине и његов утицај на ставове локалног

становништва”

Према Бандић, рурални и агротуризам у функционалном и архитектонском

смислу јесу различити, а у социјалном и еколошком слични, уз мноштво

заједничких елемената. Док рурални туризам пружа нова открића у погледу

другачијих стилова, обављања послова, упознавања другачијих средина и људи,

агротуризам прави велики искорак напред. Он се ослања у великој мери на историју

и традицију као и рурални туризам, али тежи новим открићима заузимајући највише

место у развоју туризма. 29

Тако у свету настају читави агрокомплекси који се поред угоститељског и

хотелског садржаја допуњују додатним функцијама као што су спа центри,

ресторани, теретане, спортски терени, базени, игралишта. Туристи могу да беру воће

и поврће, јашу коње, дегустирају мед, уче о винима, купују ручно израђене предмете

везане за традицију и дух средине.

Агротуризам се у низу земаља састоји првенствено од ноћења на фармама и

конзумације јела карактеристичних за подручје. Постоје и она сеоска газдинства

која не нуде ништа осим сеоске штале са сламом на поду за тзв. „bag package“

туристе. Нека пак, имају знатно развијеније смештајне капацитете и програме

обиласка домаћинства,

помагања у фармерским пословима, те низа других активности ради аутентичног

сеоског доживљаја.30

У Енглеској тако, 23% фарми нуди неки облик пратећих активности, а 24%

фарми само ноћење и прехрану. У Мађарској се термин сеоски туризам односи само

на услуге и активности које се одвијају на селу, а у Финској и Хрватској под

руралним туризмом подразумева се изнајмљивање старих кућа где гости сами

припремају храну. У Словенији и Холандији рурални туризам подразумева

активности на породичним фармама, док је код Грка главни производ руралног

туризма услуга преноћишта са исхраном.

29

Бандић, А (2009), Студија просторне организације и основних елемената агротуристичких

комплекса, Наука + пракса, 12.1/2009 30

Јелинчић, Д. А. (2007), Агротуризам у европском контексту, Загреб, Студ. Етхнол.

Кроат.,Вол. 19


24

Носиоци агротуризма су сеоска домаћинства. Боравак на сеоском поседу у

природном амбијенту може бити прворазредно искуство, упознају се нови простори

и садржаји и друкчији начин живота и размишљања.

Што се тиче основних питања агротуризма, то су као и у другим видовима

туризма:

Туристичка дестинација која представља дефинисану просторну

целину са капацитетом за боравак туриста и која поседује

атрактивност са становишта туриста. Садржај сваке туристичке

дестинације треба бити усклађен са жељама и потребама туриста. Када

се формира понуда туристичке дестинације креће се од анализе

предности и слабости сваке потенцијалне туристичке дестинације.

Атрактивност дестинација зависи од елемената, карактеристика

дестинације, али и од друштвених потенцијала за развој туризма-

развијеност и стабилност привреде, културе, безбедност, итд.

Туристичка понуда подразумева количину туристичких добара која

се жели пласирати, уз одговарајуће стање цена на домаћем или

иностраном тржишту.Туристичка добра поразумевају примарно

туристичке услуге сачињене од разноликих роба и услуга.

Туристичка тражња подразумева количину туристичких добара,

услуга и роба коју су туристи вољни да прихвате уз одређени ниво

цена. Туристичку тражњу дефинише комбинација потреба туриста за

путовањем, разонодом, одмором, упознавањем нових култура, стилова

живота, крајева, људи. Основне карактеристике ове тражње су

сезонски карактер и висок ниво њене еластичности.

Туристичко тржиште је тржиште посебне врсте, специјализовано

тржиште (sui generis) обзиром на међудејство конститутивних

елемената (тражње, понуде, итд) из кога произилазе бројне

специфичности (велика хетерогеност тражње, изражена еластичност

тражње на промене у ценама, зарадама и промоцији, велика крутост

хетерогеност понуде, сезонски карактер.

У погледу туриста који формирају туристичку тражњу агротуризма, можемо

направити следећу поделу у графикону 2:


25

Графикон 2. Туристичке преференције у погледу агротуризма

Извор: Графикон аутора

Рурални туризам и у оквиру њега, агротуризам, може покренути развој руралних

подручја и равномеран регионални развој. Он треба да обезбеди додатне приходе уз

приходе од пољопривреде, а сељаку може вратити достојанство изгубљено у

убрзаној „урбанизацији“ и „механизацији“. 31

У равномерном регионалном развоју

туризам заузима посебан положај због директних и индиректних, мултипликованих

ефеката. Реч је о радно интензивној делатности која може тиме ублажити проблем

незапослености, непуне запослености и сиромаштва. Развој туризма, па тако и

агротуризма, за последицу има брзо унапређење свих делатности у непосредној

релацији са њим попут промета, пољопривреде, културних установа, занатства, итд,

31

Радовановић, В, Интегрални рурални развој: ка складнијем регионалном развоју

сви туристи

туристи који учествују у

активностима агротуризма

туристи делимично мотивисани учешћем у


туристи у целини мотивисани учешћем у



26

а нарочито је важан за запошљавање. Зато земље са ресурсима за �

ПОЉОПРИВРЕДНИ економику пољопривреде и...

Documents