ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ...

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за економику

пољопривреде и социологију села

Јована Вујаковић

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ

ПРОИЗВОДЊЕ ХРАНЕ И ЊЕНО МЕСТО У

УКУПНОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ

ПРОИЗВОДЊИ

Мастер рад

Нови Сад, 2016.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за економику

пољопривреде и социологију села

Кандидат Ментор

Јована Вујаковић Проф. др Мирјана Лукач Булатовић

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ

ПРОИЗВОДЊЕ ХРАНE И ЊЕНО МЕСТО У

УКУПНОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ

ПРОИЗВОДЊИ

Мастер рад

Нови Сад, 2016.

КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА:

Ментор:

Др Мирјана Лукач Булатовић, ванредни професор

Менаџмент и организација у пољопривреди

Пољопривредни факултет, Нови Сад

_____________________________________________________

Чланови комисије:

Др Душан Милић – председник, редовни професор

Менаџмент и организација у пољопривреди


_____________________________________________________

Др Бранислав Влаховић – члан, редовни професор

Тржиште и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа


___________________________________________________

САДРЖАЈ

1. УВОД ………………………………………………………………………………………..... 1

2. ЗНАЧАЈ ПРОБЛЕМА И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА………….................................................................... 3

3. РАДНЕ ХИПОТЕЗЕ…………………………………………………………………………… 4

4. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОДОЛОГИЈА РАДА………………………………………....... 5

5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ………………………………………... 7

5.1. ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ………………………………… 7

5.1.1. Површине под органском пољопривредом у свету……………………………………… 12

5.1.1.1. Површине под органском производњом у Европи………………………………….... 15

5.1.1.2. Површине под органском производњом у Републици Србији………………………... 16

5.1.1.2.1. Број животиња у органској сточарској производњи у Републици Србији……. 18

5.1.2. Регионално учешће органске пољопривреде у укупним пољ. површинама у свету………. 20

5.1.2.1. Учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољ. површинама у Европи... 22

5.1.2.2. Учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољ.површинама у Р Србији.. 22

5.2. СТРУКТУРА ПОВРШИНА ПОД ОРГАНСКОМ ПОЉОПРИВРЕДОМ…………………. 23

5.3. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА…………... 25

5.3.1. Сертификација и обележавање органских производа…………………………………….. 26

5.4. БРОЈ ПРОИЗВОЂАЧА УКЉУЧЕНИХ У ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ У СВЕТУ………. 28

5.4.1. Број произвођача укључених у органску производњу у Европи…………………………... 30

5.4.2. Број произвођача укључених у органску производњу у Републици Србији………………. 31

5.5. MЕЂУНАРОДНО ТРЖИШТЕ ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА……………………………... 34

5.5.1. Тржиште органских производа у Европи………………………………………………... 35

5.5.2. Тржиште органских производа у Републици Србији…………………………………….. 37

5.5.2.1. Стање увоза и извоза органских производа у Републици Србији……………………... 40

5.5.2.2. SWOT анализа сектора органске производње у Републици Србији…………………... 43

6. ЗАКЉУЧАК…………………………………………………………………………………... 45

7. ЛИТЕРАТУРА……………………………,…………………………………………………... 48

РЕЗИМЕ

У раду је указано на најважнија обележја органске производње у одабраним годинама и просе-

чно у периоду 2005-2013. године, како у свету, тако и по појединим регионима света. У просеку за ана-

лизирани период (2005-2013) укупна органска производња у свету одвијала се на 35,6 милиона хекта-

ра. Посматрано по регионима, Аустралија и Океанија има највеће површине под органском произво-

дњом (12,7 мил. хектара), највеће учешће у укупним органским површинама (учешће 35,8%) и најве-

ће учешће органских површина у укупним пољопривредним површинама (учешће 2,92%). На осно-

ву резултата истраживања проистећи ће да површине под органском пољопривредом, број произво-

ђача, као и промет органских производа у свету и Европи, последњих година бележе стални пораст.

Укупне површине под органском производњом у свету повећавају се по просечној годишњој стопи

промене од 4,00%, док се у Европи повећају по годишњој стопи промене од 7,06%. У 2013. у односу

на 2005. годину број органских произвођача у свету је повећан за 0,4 милиона, односно скоро 3 пута.

Вредност промета органских производа у свету у 2013. години у односу на. 2005. годину повећала се

за 38,8 млрд. долара (за око два пута), док се вредност промета органских производа у Европи по-

већала за 12,0 млрд. долара, односно за око 63%.

Вредност међународног тржишта органских производа константно се повећавала и у 2013. го-

дини достигла је вредност од 72,0 милијарде америчких долара. Број потрошача који купују произво-

де органског порекла, пре свега, у економски развијеним земљама, у сталном је порасту. У Норвешкој,

потрошња органске хране по становнику је повећана са 24 € у почетној посматраној години на 44 € у

2013. години, односно за 86%. У Републици Србији, не само што се недовољно користе велики поте-

нцијали у овој области, већ се о томе шта је то органска производња још увек релативно мало зна те је

потребно одговарајућом интензивном промотивном кампaњом са јасном стратегијом и мерама агра-

рне политике од стране државе стимулисати развој ове производње.

Кључне речи: органска пољопривреда, површине под органском пољопривредом, структура

површина, органска производња, тржиште органских производа

SUMMARY

The paper points out the main features of organic production in the selected years and the average for the

period (2005-2013) in the world, and by individual regions of the world. On average for the analyzed period

(2005-2013) the total organic production in the world was carried out on 35.6 miliona acres. By region,

Australia and Oceania have the largest area under organic production (12.7 mil. acres) the largest share in total

organic area (share 35.8%), and the largest share of organic area in total agricultural area (share 2.92%).

Based on the results of the research it shows that the area under organic farming, the number of producers

and retail of organic products in the world and Europe in recent years recorded a steady increase. The total area

under organic production in the world increased by average annual rate of change of 4.00%, while in Europe

increase at an annual rate of change of 7.06%. In 2013. compared to 2005. the number of organic producers in

the world has increased by 0.4 million, or almost 3 times. The value of sales of organic products in the world in

2013 compared to 2005. increased by 38.8 billion. dollars (about two times), while the value of sales of organic

products in Europe increased by 12.0 billion. dollars, or 63%.

The value of the international market for organic products is constantly increasing and in 2013 reached

value of 72.0 billion US dollars. Number of consumers who buy organic products, primarily in developed

countries, has been growing steadly. In Norway, organic food consumption per capita has increased by 24 € in

the initial reporting year to 44 € in 2013., i.e. by 86%. In the Republic of Serbia, not only that great potential in

this area is underutilized, but it is still relatively little known what organic production is and it requires appropriate

appropriate intensive promotional campaign with a clear strategy and measures of agrarian policy of the state to

stimulate development of this production.

Keywords: organic farming, the area under organic farming, surface structure, organic market

Јована Вујаковић Мастер рад Увод

1

1. УВОД

Природни ресурси су, пре свега, опште добро и заједничко богатство, а чине и основу за привре-

дни и економски развој неке земље. Природни ресурси обухватају све што потиче од Земље - земљи-

ште, биљке, животиње, вода, дрво, нафта, метали и деле се на обновљиве и необновљиве. Повећана

потрошња и растуће потребе доводе до бржег искоришћавања ресурса и многи ресурси се исцрпљују

брже него што могу бити замењени новим и из тог разлога коришћење природних ресурса као и њи-

хова привредна примена треба да буде плански усмерена и наменски контролисани и тежи се одржи-

вој пољопривредној производњи. Генерални приступ природним ресурсима треба да обухвати дефи-

нисање политике и стратегије њиховог одрживог коришћења, као и дефинисање законодавно-пра-

вног оквира за њихово ефикасно спровођење.

Појам одрживог развоја у економију је 1987. године увела група економиста окупљена у Све-

тској комисији за животну средину. Пољопривреда се налази у оквиру одрживог развоја. Циљ одржи-

ве пољопривреде је да обезбеди профитабилност пољопривредних газдинстава на дуги временски

рок, уз очување животне средине. Органска производња је систем одрживе пољопирвреде који се ба-

зира на високом поштовању еколошких принципа путем рационалног коришћења природих ресурса,

употребе обновљивих извора енергије, очувања природне разноликости и заштите животне средине

(http://www.serbiaorganica.info).

"Суштину пољопривреде чини њена динамичност, међузависност и нераскидива веза са приро-

дом. То су и полазне основе органске производње, где је превентива и предострожност водиља за ква-

литетну и безбедну производњу хране" (Лазић и сар., 2008).

У структури производње најзаступљенија је традиционална (конвенционална) пољопривреда

која подразумева интензивну обраду земљишта, раст профита и повећану производњу уз примену

огромне количине хемијских средстава и генетски модификованих организама. У неразвијеним зе-

мљама, као што је случај у нашој земљи, то је основни начин производње хране са значајним тржи-

http://www.serbiaorganica.info/

Јована Вујаковић Мастер рад Увод

2

шним вишковима. Дугогодишње коришћење конвенционалних метода и неконтролисана употреба

минералних ђубрива, пестицида, хормона и стимулатора раста, довела је до негативних последица на

природна богатства, највише на биодиверзитет, квалитет хране, воде и ваздуха, као и на здравље љу-

ди. Као реакција на све израженију еколошку деградацију, погоршање квалитета храна и нарушеног

здравља људске популације, развила се органска производња (Лазић и сар., 2008).

Почетком 20. века почело је да се трага за алтернативним поступцима у пољопривреди. Од иде-

алистичког приступа производњи, животу и космосу, изражених у биодинамичкој производњи, ра-

звила се органска произвoдња. Први значајан покрет био је биодинамички, а основао га је Аустрија-

нац Рудолф Штеинер 1924. године. Постулат овог покрета био је да се биодинамичка пољопривреда

мора заснивати на мешовитом газдинству и да се комбинује биљна и животињска производња. Осно-

вни принцип у пољопривреди био је да се у земљиште поред хемикалија мора додати и органска

материја ојачана "космичким силама", сматрало се да ће на тај начин улити живот у такав систем. Био-

динамичари су користили биодинамичке препарате (говеђи рог) којим су усмеравали космичке силе у

земљиште и тиме су повећавали његову плодност и снагу (http://www.serbiaorganica.info).

Рудолф Штајнер, као оснивач биодинамичког вида пољопривредне производње, је 1924. године

одржао шест предавања под називом Духовни темељи обнове пољопривреде, а велики допринос ра-

звоју органске пољопривреде дали су и Лорд Нортхбоурн који је 1940. године дефинисао фарму као

живи организам и конструисао термин и појам органска производња и Евелин Балфоур са компарати-

вном студијом о органској производњи и конвенционалној пољопривреди. Данас се у неке од водећих

аутора о органској производњи убрајају Н. Лампкин, С. Падели, Х. Вилер (Чикић и Петровић, 2010).

Раних 1960-их година порасла је забринутост за здравље људи и животну средину због повећа-

не употребе пестицида у пољопривреди. У Француској је основана група Lemaire-Boucher, а у САД се

појављује интерес за органску пољопривреду оснивањем организација које покушавају да производе

храну са смањеном употребом воде, ђубрива и без пестицида, а то су: “New Alchemy Institute” и

“Ecology Action”. Такође, кључни фактор у забрани употребе ДДТ пестицида била је књига познате

научнице Рејчел Карсон, oна 1962. године објављује књигу “Тихо пролеће” (Silent Spring), која обја-

шњава погубне ефекте ДДТ и других пестицида на животну средину. Та књига постаје најпродавани-

ја у неколико земаља, укључујући САД и постаје кључни фактор у забрани употребе ДДТ у САД

1972. године. “Тихо пролеће” и њена ауторка су означени као зачетници светског покрета за заштиту

животне средине (Oљача, 2012).


http://en.wikipedia.org/wiki/Silent_Spring

Јована Вујаковић Мастер рад Значај проблема и циљ истраживања

3

2. ЗНАЧАЈ ПРОБЛЕМА И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Савремено организована пољопривредна производња значајно доприноси загађивању и де-

струкцији животне средине, јер само она производња која се обавља директно у природној средини и

зависи од дејства природних фактора може битно да допринесе очувању и стабилности природне сре-

дине и екосистема. Из тог разлога, одрживо управљање природним ресурсима постиже се методама

органске производње јер се она базира на високом поштовању еколошких принципа путем рациона-

лног коришћења природих ресурса, употребе обновљивих извора енергије, очувања природне разно-

ликости живих бића и заштите животне средине. Посматрано на глобалном нивоу, овај вид пољопри-

вреде може значајно допринети напредовању целокупне заједнице људи, животиња и биљака, развоју

руралних подручја, очувању биодиверзитета, а тиме и пољопривреде уопште. У развијеним земљама

у свету органска производња је у потпуној експанзији, док је земљама у развоју неопходна подршка

државе како би се овај вид производње и даље развијао, од значаја је и јачање куповне моћи и инфо-

рмисаност потрошача. Органска производња у Републици Србији је све популарнија и економски

значајнија, а захваљујући потенцијалима који се огледају у уситњеном поседу и земљишту које није

контаминирано штетним материјама, овај вид пољопривреде подстиче конзумирање здраве хране

унутар регије, ствара подлогу за равој еко-туризма, смањује трошкове производње и значајно допри-

носи очувању социјално-културног наслеђа руралних средина.

Основни циљ истраживања је да се сагледају најважнија обележја органске производње у ода-

браним годинама и просечно у периоду 2005-2013. године, како у свету, тако и по појединим региони-

ма света. Истовремено ће бити приказани највећи светски и европски произвођачи органске хране и

детерминисана најзначајнија тржишта на међународном тржишту органских пољопривредних прои-

звода.

Јована Вујаковић Мастер рад Радне хипотезе

4

3. РАДНЕ ХИПОТЕЗЕ

Из циља рада произилазе следеће радне хипотезе:

Укупне површине под органском производњом, као и промет ових производа, бележе констатни

раст посебно у економски развијеним земљама;

Производи хране са сертификованом ознаком (еко, био, природан) постају водећи конкурентски

производи на тржишту;

Развој органске производње усовљен је, пре свега, агроеколошким условима и куповном моћи ста-

новништва.

Јована Вујаковић Мастер рад Извори података и методологија рада

5

4. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОДОЛОГИЈА РАДА

У складу са претходно дефинисаним циљем истраживања, примењена је одговарајућа методо-

логија рада. Рад је заснован на методу истраживања за столом (desk research) тзв. секундарних истра-

живања, који продразумева прикупљање, обраду, анализирање и приказивање података који већ по-

стоје. За потребе извођења закључака коришћене су методе дескрипције, дедукције, индукције, као и

метод анализе и синтезе, метод компарације, а у обради података су коришћена савремена информа-

тичка средства за обраду текста и података (табеле и графикони).

Основни извори података су статистичке базе FIBL (Research Institute of Organic Agriculture,

Switzerland) и IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, Germany), као и књиге

Хелге Вилер и сар., „Тhe world of Organic Agriculture“ за временски период 2005-2013. године. Подаци

су преузети из различитих извора штампане литературе и са интернета, а за утврђивање заступљено-

сти и структуре органске производње биће примењен стандардни статистичко-математички инстру-

ментаријум (просечне вредности, коефицијент варијације, базни индекси, годишња стопа промене).

Извори података који су коришћени у овом раду наведени су у седмом поглављу који чини списак ли-

тература.

Коефицијент варијације мери стабилност неке појаве и представља однос стандардне варијације

и аритметичке средине. Формула за његово израчунавање гласи:

Где је:

Cv – коефицијент варијације

s – стандардна девијација

- аритметичка средина

Јована Вујаковић Мастер рад Извори података и методологија рада

6

Из формуле се види да је варијабилитет одређене варијабле већи, што је већа вредност стандардне де-

вијације (www.e-statistika.rs).

Интезитет кретања промена утврдиће се израчунавањем стопа промена, на основу модела

експоненцијалног тренда, облика:

xbaY ˆ

У експоненцијалном тренду је:

Ŷ - оцењена вредност зависно променљиве;

x - независно променљива;

a i b - параметри експоненцијалног тренда (www.e-statistika.rs).

http://www.e-statistika.rs/


Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом

7

5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

5.1. ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Концепт развоја људског друштва тежи развоју који неће оставити негативне последице на жи-

вотну средину, уз увођење еколошких принципа прелаза из конвенционалне пољопривредне прои-

зводње у алтернативну или одрживу пољопривреду. Значајан модел одрживе пољопривреде предста-

вља органска производња која комбинује традицију, науку и иновацију у циљу одржавања животне

средине.

Органска производња подразумева контролисан начин производње уз коришћење биолошких

и агрономских метода управљања којима се обнавља, одржава и унапређује екосистем. Основна ра-

злика у односу на конвенционални начин производње је да се у органској производњи рационално

користе природни ресурси и примењује плодоред као систем производње, органска ђубрива, одгова-

рајућа обрада земљишта и биолошка заштита биљака (http://www.serbiaorganica.info).

Према IFOAM-у (International Foundation for Organic Agriculture) основна начела на којима се ба-

зира развој органске пољопривреде су:

Начело здравља;

Начело екологије;

Начело праведности;

Начело неге и заштите.

Начело здравља - Органска пољопривреда треба да подстиче здравље земљишта, биљака,

животиња, људи и планете као недељиве целине. Најважнија улога органске пољопривреде јесте да

произведе високо квалитетну, нутритивно вредну храну, која доприноси превентивној нези здравља.



8

Начело екологије - Органска пољопривреда треба да се базира на живим еколошким системи-

ма и циклусима, да ради у складу са њима, да их стимулише и помаже у њиховој одрживости. Прои-

зводња треба да се базира на еколошким процесима и рециклирању, уместо на спољним импутима

материје и енергије. Сви они који се баве органском пољопривредом, треба да имају свест о заштити

животне средине, укључујући станишта, климу, биодиверзитет, ваздух и воду.

Начело праведности - Органска пољопривреда треба да изгради односе који обезбеђују праве-

дност свима који су укључени у органску производњу на свим нивоима: за потрошаче, прерађиваче,

дистрибутере, трговце и произвођаче. Ово начело инсистира да се животињама обезбеде услови у

склaду са природним понашањем, као и да се природним и срединским ресурсима управља на дру-

штвено и еколошки праведан начин и да се сачува за будуће генерације.

Начело неге и заштите - Органском пољопривредом треба да се управља на опрезан и одгово-

ран начин како би се заштитило здравље и благостање садашњих и будућих генерација, као и окруже-

ња (Ољача, 2012).

Неопходно је услове производње прилагодити специфичним условима сваке земље у којој се

одвија органска производња и законски их регулисати. Основни услови за заснивање органске прои-

зводње јесу:

просторна изолација земљишних парцела, сточарских фарми и прерађивачких погона од мо-

гућих извора загађења;

незагађено земљиште чији је садржај штетних материја испод прописаних максимално до-

звољених количина;

прописани квалитет воде за наводњавање и минимална загађеност производног подручја

(Параушић и сар., 2008).

Органска производња одликује се низом специфичности и предности у односу на конвенциона-

лну производњу:

Начин узгоја пољопривредних производа разликује се у органској у односу на конвенциона-

лну производњу. Конвенционална производња употребљава хемијско вештачко ђубриво за исхрану

земљишта, инсектициде у борби против инсеката и болести, a коров се уништава помоћу синтетичких

хербицида, док органска пољопривреда за исхрану земљишта користи природно ђубриво, природне

биљне препреке и грабљивице које уништавају инсекте, ручно се копа коров и прекрива сламом зе-

мљиште ради сузбијања корова.


9

Сорте из органске производње разликују се од сорти из конвенционалне. Основне карактери-

стике органских сорти подразумевају добро развијен коренов систем способан да из земљишта апсо-

рбује и теже приступачна хранива, неопходан је хармоничан развој у неповољним условима спољне

средине и квалитет који превазилази конвенционалне сорте из интензивне производње (Сикора и сар.,

2013).

Органска производња подразумева максимално коришћење обновљивих извора енергије. На

органским фармама уторошак материје и дела енергије потиче из ресурса самих фарми што за после-

дицу има ниже трошкове енергије од конвенионалне производње. Органска производња као извор

енергије користи биомасу, биогас (из стајњака), дизел гориво (из уљане репице), Сунчеву енергију,

термалне воде. Поред дела енергије која се обезбеђује на самој фарми, значајно је да се хранива и био-

маса рециклирају унутар система. Ове мере омогућују одржавање еколошке равнотеже у природи

(Лазић и сар., 2008).

Газдинство које истовремено производи биљне врсте методом ковенционалне и органске по-

љопривреде, мора осигурати разграничење између земљишних парцела и мора одвојено водити књи-

ге поља за обе врсте производње (Ољача, 2012).

Органска производња тежи избегавању репродуктивног материјала из конвенционалне прои-

зводње али се произвођачу који се бави органском производњом у изузетним случајевима може одо-

брити коришћење овог репродуктивног матеијала под условом да тај материјал није третиран сре-

дствима за заштиту биља и то у случају: ако на тржишту нема репродуктивног материјала који је про-

изведен методама органске производње; ако је коришћење тог материјала оправдано за спровођење

научно истраживачких испитивања и ако се ради о аутохтоној сорти. Министарство пољопривреде,

трговине, шумарства и водопривреде одобрава коришћење репродуктивног материјала након перио-

да конверзија. Током периода конверзије одлуку доноси контролна организација са којом произвођач

има склопљен уговор (Ољача, 2012).

У органској храни присутан је већи садржај витамина C, гвожђа, магнезијума, фосфора и зна-

тно мање нитрата у односу на просечан конвенционални производ. Органска храна не подржава упо-

требу генетски модификованих организама (ГМО), самим тим производи су безбеднији и вреднији од

конвенционалних производа, а присутан је и већи садржај суве материје, односно садржи вишу ко-

нцентрацију хранива по јединици масе и бољи квалитет за прерађивачку индустрију (Влаховић и

Пушкарић, 2013).


10

Значајна предност органске у односу на конвенционалну производњу, огледа се у бољем

искоришћавању запуштених природних ресурса, као што су ливаде и пашњаци, постизање дужег жи-

вотног века код животиња које се гаје у систему органске производње, као и смањење миграције са се-

ла и ангажовање веће радне снаге, с обзиром на то да је овај вид производње радно интензиван (Лазић

и Бабовић, 2008).

Органском пољопривредом остварује се позитиван утицај на екосистем, осигурава безбедно-

ст хране и потрошача, уз минимизирање загађења животне средине, а карактерише је и висока брига о

животињама. Животиње на органским сточарским фармама узгајају се у природним условима, који

омогућавају испољавање природних функција и понашања. Органске фарме представљају уточиште

за дивље животиње и домове пчелама, птицама и лептирима (Влаховић и Пушкарић, 2013).

Ствара се мотив за удруживање произвођача и отвара се могућност преласка са екстензивне

производње на интензивну, чиме се обезбеђује сталан прилив производа и новца, као и постоји потен-

цијал брендирања производа и велика могућност отварања нових тржишта, као и промоције сеоског

туризма (http://poljostandardi.com ).

Органски производи потичу из сигурних извора и за њих се примењују високи стандарди.

Инспекцијске службе најмање једном годишње обилазе фарме и предузећа и врше контролу процеса

производње (Влаховић и Пушкарић, 2013).

Виша улагања, редовне контроле инспекције и релативно мањи приноси само су неки од ра-

злога зашто су органски производи скупљи од конвенционалних. Држава треба да мерама аграрне по-

литике подстиче унапређење пољопривредне производње по еколошким основама и у том смислу

треба да обезбеди одговарајућу надокнаду за овако организовану производњу (Божић и сар.,2011).

Недостаци ове производње приписују се:

Пестицидима - иако органска храна не садржи пестициде многи научници сматрају да мала

количина пестицида која се налази у конвенционалној храни нема штетан утицај на здравље човека.

За производњу органских намирница је потребна значајно већа количина земљишта за исту

количину приноса јер они имају велике губитке због глодара, инсеката и болести за разлику од обичне

производње.

Потребно је велико улагање живог (мануелног) рада.

Недовољно разрађене технологије производње хране (недостатак машина, средстава за за-

штиту, семена и другог материјала), а самим тим мања је продуктивност оваквих система гајења би-

љака (http://www.scribd.com/).

http://poljostandardi.com/

http://www.scribd.com/


11

Већи су производни ризици, односно мање је стабилна производња.

Присутне су потешкоће везане за пласман органских пољипривредних производа као после-

дица недостатка свести и изграђених навика потрошача за конзумирање ових производа.

„Под здравом храном подразумевамо оне производе које се добијају на еколошки чистом и

здравом земљишту, у чистом окружењу и без употребе хемијских средстава“ (Влаховић и Пушкарић,

2013).

Органска производња обухвата производњу хране и намирница, али и производа од влакана,

дрвета, коже, лековита средства, играчке, природне боје, козметички препарати итд. Органска храна

може, у зависности од метода производње, бити свежа или прерађена. Свежу храну, као што је воће и

поврће, могуће је купити директно од произвођача на пијацама, супермаркетима, а непрерађене прои-

зводе анималног порекла, као што су месо, млеко и јаја ређе се налазе у "свежем" стању.

У преради органских производа користе се сертификовани органски састојци, ако су прису-

тни састојци који нису органског порекла, најмање одређени проценат укупних биљних или животи-

њских састојака мора бити органски (нпр. 95% у САД, Канади и Аустралији). Присутни састојци који

нису органског порекла морају испунити одговарајуће захтеве. Кључни елементи прераде органских

производа су: идентификација свих фаза кроз документацију, обележавање амбалаже у свим фазама

производње и адекватно складиштење. Технолошки поступци у преради органских производа одвија-

ју се у континуитету и стриктно без мешања са састојцима и производима конвенционалне произво-

дње. У случају истовремене производње конвенционалне линије и органске линије производа, посту-

пак мора бити одвојен за ове две производње. Машинска опрема треба да буде очишћена дозвољеним

средствима пре прераде органских производа (http://www.serbiaorganica.info).

Прерађени органски производи (чипсеви, колачи..) могу се пронаћи у супермаркетима. У

оквиру исте продавнице може се пронаћи производ произведен на органски и конвенционални начин,

при чему је органски произведен производ скупљи. Услед већих трошкова инпута цена производа до-

бијених органском производњом је већа за 30-50% од цене конвенционалних производа.

Тежња за остваривањем што већих профита води до еколошки негативних последица широких

размера. Економски размишљати значи тражити решења и могућности, како у датим условима на

најбољи, односно економски најцелисходнији начин користити ограничене производне ресурсе, а да

при том негативне последице њиховог коришћења дођу до изражаја у најмањој могућој мери (Милић

и сар., 2011).



12

Производ из органске производње треба да задовољи потребе потрошача, а уз то да очува еко-

систем и оствари профит. Због гарантованог квалитета потражња за органском храном бележи сталан

тренд пораста и то паралелно са порастом знања потрошача о неопходности да храна буде разно-

врсна, квалитетна, хемијски и микробиолошки безбедна. Најважнији услови за успех производа на

тржишту су: безбедност и квалитет производа, изглед амбалаже, сврсисходост и марка (Лазић и сар.,

2008).

5.1.1. Површине под органском пољопривредом у свету

Органска производња је у посматраном временском периоду 2005-2013. године била засту-

пљена у различитом броју држава, на различитим површинама и са различитим интензитетом прои-

зводње. У 2013. години, број држава које се баве органском производњом у свету износио је 170, у

односу на 2005. годину (120 држава) дошло је до пораста за 42% , односно све већи број држава увиђа

значај овог начина производње и укључује се у њен систем.

Графикон 1. Учешће региона у укупним органским површинама у просеку од 2005-2013. годинe (у %)

Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар.;“Т he world of Organic Agriculture“ (2007-2015)

У просеку за анализирани период 2005-2013. године, Аустралија и Океанија се са површином

од 12,7 мил. хектара (табела 1) и учешћем од 35,8% налази на првом месту у укупним органским по-

вршинама према заступљености у укупном органском пољопривредном земљишту (графикон 1), за-

тим следе Европа (учешће 25,7%) и Јужна Америка (учешће 19,5%), док је учешће осталих региона

испод 9,1% (Африка, Азија и Северна Америка). У просеку укупна органска производња у свету

Африка

2,7%Азија

9,1%

Европа

25,7%

Јужна Америка

19,5%

Северна Америка

7,2%

Аустралија и

Океанија

35,8%


13

одвијала се на 35,6 милиона хектара (табела 1), док се укупне површине под органском производњом

повећавају по просечној годишњој стопи промене од 4,00%.

Табела 1. Укупнe површинe земљишта под органском пољопривредом у свету у периоду од 2005.

до 2013. године у хектарима (по регионима)

Регион

Површине под органском

пољопривредом

(000 ha)

Годишња стопа

промене

2005-2013.

(%)

Коефицијент

варијације

2005-2013.

(%) 2013. Просек

2005-2013.

Африка 1.227 956 8,57 24,81

Азија 3.426 3.208 1,90 10,14

Европа 11.461 9.197 7,06 18,56

Јужна Америка 6.612 6.939 2,85 17,49

Северна Америка 3.048 2.581 4,73 12,96

Аустралија и Океанија 17.322 12.716 2,50 13,62

Укупно 43.095 35.595 4,00 11,39

Извор: Исто

Посматрано по регионима, најинтензивније повећање органског пољопривредног земљишта је

забележено у Африци (просечна годишња стопа промене 8,57%). Следе Европа (просечна годишња

стопа промене 7,06%) и Северна Америка (просечна годишња стопа промене 4,73%). У осталим реги-

онима просечна годишња стопа је знатно мања (1,90-4,74%).

Коефицијент варијације показује стабилност површина под усевима, што је већи коефицијент,

присутне су веће варијације у посматраним годинама, а да ли су варијације позитивне или негативне

сведочи годишња стопа промене у зависности да ли је позитивна или негативна. Израчунати

коефицијенти варијације указују на широк интервал варирања, који се креће од прилично стабилних

површина под органском пољопривредом у Азији (Cv=10,14%), до нешто израженијег варирања

органских површина у Европи (Cv=18,56%) и Африци (Cv=24,81%).

Државе са највећом просечном површином под органском пољопривредом у свету су Аустра-

лија (12,6 мил. ha) и Аргентина са 3,5 милиона хектара (графикон 2). Следе Кина са 1,9 мил. ha и Сје-

дињене Америчке Државе са 1,8 милиона хектара док су остале државе испод 2 милиона хектара.


14

Графикон 2. Државе са највећом површином под органском пољопривредом у свету у просеку за пе-

риод 2005-2013. године (мил. ha)


Африка у просеку за временски период 2005-2013. године има 1,22 милиона хектара земљишта

под органском пољопривредом (табела 1), односно 2,7% укупног органског земљишта у свету (графи-

кон 1). Државе са највећим просечним површинама су Уганда са 213.895 хектара, Тунис (158.286 ha) и

Етопија (108.089 ha), а најважнији органски пољоприведни производи овог континента су кафа која се

узгајала на 127.339 хектара, затим маслине (107.446 ha), уљарице (46.004 ha), текстилне биљке (38.252

ha), какао (26.746 ha) и орашасти плодови на површини од 17.086 хектара.

Азија са просечном површином под органском производњом од 3,42 милиона хектара (табела

1) учествује са 9,1% у укупном органском земљишту (графикон 1). Државе са највећим површинама

су Кина (1,09 мил. ha), Индија (0.75 мил. ha) и Казахстан (138.432 ha). У Азији су се највише узгајале

житарице (169.407 ha), уљарице (75.898 ha), кафа (53.458 ha) и поврће на површини од 16.434 ha.

Јужна Америка поседује просечно 6,61 милион хектара под овим видом производње (табела 1)

и значајно учешће у органским површинама од 19,5% (графикон 1). Државе које имају највеће по-

вршине под овом врстом производње су Аргентина (3,5 мил. ха), Уругвај (0,9 мил. ha) и Бразил (1,2

0 2 4 6 8 10 12 14

Француска

Уругвај

Немачка

Италија

Бразил

Шпанија

САД

Кина

Аргентина

Аустралија

0.8

0.9

0.9

1.1

1.2

1,2

1.8

1.9

3.5

12.6

милиона хектара

др

жав

е


15

мил. ha), а најзаступљенији органски производи на овом континенту су кафа, која се узгајала на по-

вршини од 336.174 ha, какао (154.088 ha), воће (тропско и суптропско) на површини од 95.445 ha, ше-

ћерна трска (37.531 ha) и поврће са површином од 42.936 ha. Скоро целокупна органска производња

на овом континенту служи за извоз (www.fibl.org).

Северна Америка у просеку за посматрани период 2005-2013. године, поседује 3,05 милиона хе-

ктара под органском производњом (табела 1), а највећи део површина под органском производњом

налази се у Сједињеним Америчким Државама са 1,8 милиона хектара, следи Канада са 0,7 мил. ha.

Најзаступљенији органски производи су житарице на површини од 447.843 хектара, следи зелена сто-

чна храна (323.334 ha), уљарице (84.589 ha) и поврће које се узгајало на површини од 53.273 хектара.

Аустралија и Океанија, укључујући Нови Зеланд и острвске државе Вануату и Самоa поседује у

просеку око 17,32 милиона хектара земљишта за органску производњу (табела 1). Државе са највећим

површинама под овом производњом су Аустралија (12,6 мил. ha) и Нови Зеланд (96.626 ha). У 2013.

години на овом континету највише се узгајала кафа на површини од 18.308 хекатара, док производња

кокоса бележи раст у 2013. години (3.521 ha) у односу на 2005. годину (100 ha) од чак 35 пута.

5.1.1.1. Површине под органском производњом у Европи

У просеку за анализирани период 2005-2013. године, Европа је други регион по величини по-

вршина под органском производњом у свету са 11,5 милиона хектара (табела 1), у земљама Европске

уније налази се 8,4 милиона хектара. Државе са највећом просечном површином под органском прои-

зводњом су Шпанија са 1,2 мил. хектара, следе Италија (1,1 мил. ha), Немачка (0,9 мил. ha) и Францу-

ска са површином од 0,8 милиона хекатра (графикон 1). Најважнији органски производи овог конти-

нента су житарице које су се узгајале на просечној површини од 1.558.056 хектара, следи зелена сто-

чна храна (1.447.826 ha), маслине (361.711 ha), махуњаче (168.107 ha), грожђе (164.578 ha), уљарице

(144.169 ha), орашасти плодови (129.633 ha) и поврће на површини од 100.450 хектара.

У просеку за анализирани перод (2005-2013) укупне површине под органском производњом у

Европи се повећају по годишњој стопи промене од 7,06% (табела 1). Најизраженије повећање орга-

нских површина, у посматраним европским земљама, забележено је у Турској где стопа промене

износи 28,73% (табела 2), следи Пољска (стопа промене 19,94%), и Шпанија (стопа промене 13,82%).

http://www.fibl.org/


16

Табела 2. Европа: Државе са највећом површином под органском производњом у 2013. години и

развој органске пољопривреде у тим земљама (2005-2013)

Држава


производњом

(ha)

Годишња

стопа промене

2005-2013.

(%)



2005-2013.

(%) 2013. Просек

2005-2013.

Шпанија 1.610.129 1.211.900 13,82 33,15

Италија 1.317.177 1.130.239 1,50 7,60

Француска 1.060.756 759.550 10,50 28,86

Немачка 1.060.669 939.393 3,69 9,89

Пољска 661.956 423.322 19,94 45,74

Уједињено Краљевство 567.751 650.687 -0,95 9,43

Аустрија 526.689 511.322 1,78 5,49

Шведска 500.996 375.774 11,72 28,74

Чешка 474.231 382.339 8,79 22,55

Турска 461.396 284.920 28,73 62,28

Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015)

Израчунати коефицијенти варијације указују на широк интервал варирања, који се креће од

прилично стабилних површина под органском пољопривредом у Аустрији (Cv=5,49%), до веома

израженог варирања органских површина у Турској (Cv=62,28%) и Пољској (Cv=45,74%).

5.1.1.2. Површине под органском производњом у Републици Србији

У просеку за анализирани период 2005-2014 године, укупне површине под органском произво-

дњом (и површине у периоду конверзије) у Србији износиле су 5.454 хектара (табела 3). Најмање по-

вршине забележене су у 2005. години, када су износиле 591 ha, док су у 2014. години забележене реко-

рдне површине од 9.340 ha. У 2014. години у односу на 2005. годину укупне површине под органском

производњом повећале су се за скоро 16 пута.


17

Графикон 3. Кретање укупних површина (и површина у конверзији) под органском производњом за

период 2005-2014. године. (ha)

Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар.;“Тhe world of Organic Agriculture“ (2007-2015); http://www.emins.org (при-

ступано 29.01.2016.)

Израчунати коефицијент варијације показује да постоје изражено варирање код укупних по-

вршина (и површина у периоду конверзије) од 64,47% (табела 3). Површине под укупном органском

производњом у Републици Србији, током посматраног периода, испољавају растући тренд и то по

просечној годишњој стопи од 36,26% .

Табела 3. Укупне површине (са површинама у периоду конверзије) од 2005. до 2013. године (ha)


производњом

Године Годишња стопа

промене

2005-2014. (у %)



2005-2014. (у %) 2014.

Просек

2005-2014.

Укупне површине 9.430 5.454 36,26 64,47


591 906 920

4.494

8.661 8.635

6.237 6.340

8.228

9.430

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

ha

Године

Оригинални

подаци (ha)

Линија

тренда

http://www.emins.org/


18

5.1.1.2.1. Број животиња у органској сточарској производњи у Републици Србији

Органска производња тежи успостављању затвореног система производње. Циљ је успоставља-

ње јединственог система биљне и сточарске производње коришћењем природних метода, ослањајући

се на локалне изворе енергије и репроматеријала на газдинству. У органској производњи приоритет је

добробит животиња, односно животињама треба обезбедити услове за њихов раст и развој у складу са

природним генетским потенцијалом (http://www.serbiaorganica.info).

У органској сточарској производњи најчешће се гаје говеда, свиње, козе, овце, коњи, живина,

магарци и пчеле. У крупну стоку убрајају се говеда, коњи, биволи и магарци, ситна стока обухвата ко-

зе, овце и свиње, а живина обухвата кокоши, гуске, ћурке и морке.

Табела 4. Укупан број животиња (са периодом конверзије) у органској сточарској производњи у

2012. и 2013. години

Категорија Године Индекс

2012=100 2012. 2013.

Крупна стока 2.394 3.453 144

Ситна стока 4.387 5.152 117

Живина 7.876 1.615 21

Кошнице 7.004 2.037 30

Укупно 21.661 12.257 57

Извор: http://www.emins.org (приступано 16.02.2016.), Марз и сар.“Органска пољопривреда у Србији“, (2013-2014)

У 2013. години у односу на 2012. годину, у органској сточарској производњи је дошло до сма-

њења од 43% (табела 4). Најизраженије смањење забележено је у 2013. години код живине (79%),

следе кошнице са смањењем од 70%. Број грла крупне и ситне стоке бележи повећање за 44% (индекс

144), односно за 17% (индекс 117).

У посматраној 2012. години број животиња у периоду конверзије (12.454) већи је од броја жи-

вотиња са органским статусом (9.207) за 35%, односно 3.247 животиња, што значи да се велики број

пољопривредних произвођача одлучило да започне ову врсту производње (графикон 4). У 2013. годи-

ни дошло је до значајног смањења укупног броја животиња за 57% (табела 4), из чега следи да се уку-

пан број животиња са органским статусом у 2012. години смањио за 20% у односу на претходну годи-




19

ну (9.207) и сада износи 7.359 животиња, а забележено је и смањење броја грла, јединки живине и ко-

шница у периоду конверзије на 4.889 животиња у односу на 2012. годину (12.454).

Графикон 4. Однос укупног броја животиња са органским статусом и у периоду конверзије у 2012. и

2013. години


Неки од разлога смањења укупног броја животиња (и у периоду конверзије) у 2013. години су

непостојање адекватних технологија и складишних капацитета у складу са потребним стандардима,

високе потребе за ручним радом које успоравају цео процес производње, као и немогућност пласмана

робе по адекватним ценама.

Интензивирањем и концентрацијом сточарске производње добијају се значајне количине

органских ђубрива (стајњак, компост, тресет, зеленишно ђубрење, осока, итд.) који могу да се рацио-

нално користе у ратарству, повртарству и виноградарству. Органска ђубрива су незаменљива за побо-

љшање физичких, хемијских и биолошких особина земљишта и придаје им се велики значај у овој

врсти производње јер се изоставља употреба минералних ђубрива. У свету се користе и разне врсте

готових, декларисаних органских ђубрива као што су: коштано брашно, рибље брашно, гранитни

прах, дрвени пепео, брашно и раствор морских алги и друго (http://www.scribd.com/).

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

2012. 2013.

бр

ој

жи

во

ти

ња

Године

Органски статус

Период конверзије

http://www.scribd.com/


20

5.1.2. Регионално учешће органске пољопривреде у укупним пољопривредним површинама у

свету

У просеку за анализирани период (2005-2013) учешће органске пољопривреде у укупно кори-

шћеним пољопривредним површинама у свету износи 0,8%. Иако конвенционална производња пре-

дставља ослонац агро-индустријском сектору, органска производња постаје њен све важнији део јер у

посматраним годинама, учешће површина под органском пољопривредом у укупним пољопривре-

дним површинама прати растући тренд и то по годишњој стопи промене од 4,20 % (графикон 5).

Графикон 5. Учешће површина под органском пољопривредом у укупним пољопривредним површина-

ма у свету u периоду 2005- 2013. године (у %)


Најмање учешће органских површина у пољопривредним површинама забележен је у 2006. го-

дини (учешће 0,65%), када је дошло до смањења за 13% у односу на претходну годину (учешће

0,75%), а најинтензивније повећање присутно је са 2012. године (учешће 0,87%) на 2013. годину (уче-

шће 0,98%), када се износ учешћа органских површина повећао за 13% (графикон 5).

Посматрано по регионима, највеће учешће органских површина у укупним пољопривредним

површинама налази се у Аустралији и Океанији са учешћем од 2,92% (графикон 6). Следи Европа са

учешћем од 1,94%, Јужна Америка (1,11%), док остали региони имају учешће мање од 0,7% (Северна

Америка, Азија и Африка).

0,70%

0,65%

0,80% 0,81%

0,90% 0,90%

0,86%0,87%

0,98%

0.00%

0.20%

0.40%

0.60%

0.80%

1.00%

1.20%

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Уч

ешће

у п

ољ

оп

ри

вр

едн

им

по

вр

ши

нам

а

Године

Оригинални

подаци (%)

Линија

тренда


21

Графикон 6. Регионално учешће органских површина у укупним пољопривредним површинама у свету


У просеку за анализирани период 2005-2013. године, Лихтенштајн је држава која са 28,95% има

највеће учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним површинама (гра-

фикон 7). Следе Фокландска остpва (Малвинска острва) са учешћем од 24,0%, Аустрија (учешће

17,05%), Шведска (учешће 11,78%) и Естонија (учешће 11,51%).

Графикон 7. Државе са највећим учешћем органске у укупној пољопривредној производњи у свету у

просеку за период 2005-2013. године (у %)


0.00% 0.50% 1.00% 1.50% 2.00% 2.50% 3.00%

Африка

Азија


Јужна Америка

Европа

Аустралија и Океанија

0.09%

0.22%

0.65%

1.11%

1.94%

2.92%

ко

нти

нен

ти

износу %

0.00% 5.00% 10.00% 15.00% 20.00% 25.00% 30.00%

Финска

Италија

Чешка Република

Летонија

Швајцарска

Естонија

Шведска

Аустрија

Фокландска острва

Лихтенштајн

7.37%

8.87%

9.21%

9.27%

11.45%

11.51%

11.78%

17.05%

24,00%

28.95%

др

жав

е

износ у %


22

5.1.2.1. Учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним површинама

у Европи

У анализираном периоду (2005-2013) просечно учешће органске пољопривреде у укупно кори-

шћеним пољопривредним површинама у Европи износило је 1,94% и кретало се од 1,38% у 2005. го-

дини до 2,40% у 2013. години (графикон 8), док је износ просечног учешћа у земљама Европске уније

било значајно веће, за чак 2,5 пута и износило је 4,72%, а кретало се од 3,84% у 2005. години до 5,70%

у 2013. години истраживаног периода. У посматраном временском периоду и у Европи и у ЕУ прису-

тан је растући тренд.

Графикон 8. Учешће површина под органском пољопривредом у укупним пољопривредним површина-

ма у Европи и Европској унији u периоду 2005-2013. године (у %)

Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар.;“Т he world of Organic Agriculture“ (2007-2015)

5.1.2.2. Учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним површинама

у Републици Србији

У периоду 2005-2014. године просечно учешће органске производње у укупно коришћеним по-

љопривредним површинама износило je 0,12% и кретало се од 0,01 % у 2005. години до 0,28% у 2014.

години (графикон 9).

1,38%

1,60% 1,90%

1,72%

1,90%

2,06%

2,20% 2,30% 2,40%

3,84% 4,00%

3,90%

4,27%

4,70%

5,10%5,40%

5,60% 5,70%

0

1

2

3

4

5

6

7

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

изн

ос

уч

ешћа

у %

Године

Европа

Европска

унија

Линија тренда

(Европа)

Линија тренда

(ЕУ)


23

Графикон 9. Учешће органске производње у укупно коришћеним пољопривредим површинама у Репу-

блици Србији за период од 2005-2013. године

Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар., „The world of Organic Agricuture“ (2007- 2015), http://www.emins.org (при-

ступано 29.01.2016.)

5.2. СТРУКТУРА ПОВРШИНА ПОД ОРГАНСКОМ ПОЉОПРИВРЕДОМ

Уколико се посматра структура површина под органском пољопривредом у свету у 2013.

години може се запазити доминација зелене сточне хране, док обрадиве површине чине свега око

17,8% укупних површина под органском пољопривредом (графикон 10).

Графикон 10. Структура површина под органском пољопривредом у свету у 2013. години

Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2015);

0.00% 0.05% 0.10% 0.15% 0.20% 0.25% 0.30%

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

0.01%

0.02%

0.02%

0.09%

0.17%

0.17%

0.12%

0.13%

0.16%

0,28%

износ у %

год

ин

е

Зелена сточна

храна

62,80%

Обрадиве

површине

17,80%

Хортикултура

12,50%

Остале површине

6,90%



24

Регион са највећом обрадивом површином под овим видом производње је Европа са 3,7 милио-

на хектара и учешћем од у укупно обрадивим површинама (графикон 11). Према заступљености у

укупним обрадивим површинама, следе Северна Америка (учешће 1,32 мил. ha) и Азија (учешће 1,25

мил. ha). Учешће осталих региона у укупним обрадивим површинама под органском пољопривредом

је испод нуле.

Графикон 11. Укупно обрадиве површине под органском производњом у свету у 2009. години (у мил.

ha)


У Европи на обрадивој површини се углавном узгаја зелена сточна храна, житарице, махуњаче,

уљарице и коренасте биљке (табела 5). Површине под житарицама и површине под сточном храном

имају приближно једнако учешће у укупно обрадивим површинама за органску производњу (око

40%). Европска земља са највећом површином под органским житарицама је Немачка, са 202.000 хе-

ктара. Следе Италија (191.400 ha), Турска (159.195 ha) и Шпанија (159.124 ha). Ове четири земље има-

ју учешће од 40% у укупним површинама под органским житарицама у Европи (www.fibl.org).

Табела 5. Европа: Укупне обрадиве површине под органском производњом по важнијим групама усе-

ва у одабраним годинама (у 000 ha)

Година

Усеви

Зелена сточна храна Житарице Махуњаче Уљарице

2006. 1.068,60 1.295,60 115 97,6

2013. 1.910,40 1.844,60 226,9 190,4

Индекс

2006=0 179 142 197 195


Африка;

28,7 мил. ha

Азија;

36,6мил. ha

Европа;

16,8 мил. ha

Јужна Америка;

16мил. ha

Северна Америка;

0,8мил. ha


Океанија;

1,2 мил. ha



25

Посматрано по групама органских пољопривредних производа, најизраженије повећање по-

вршина је констатовано код махуљача и уљарица (табела 5). Укупне обрадиве површине под махуња-

чама су повећане са 115.000 ha у 2006. години на 226.900 ha у 2013. години, односно за 97%.

5.3. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА ОРГАНСКИХ

ПРОИЗВОДА

Развојем органске производње од локалне продизводње до тржишне, па и глобалне, појавила се

потреба за увођењем оцене квалитета и безбедности производа. Квалитет подразумева скуп својстава

и карактеристика производа које треба да задовоље потребе и жеље потрошача. Постојање великог

броја фактора који угрожавају безбедност хране, односно њен квалититет, наметнуло је потребу уво-

ђења стандрада производње и квалитета, као и обезбеђивање механизама контоле спровођења пропи-

саних правила. Најзначајнији критеријуми квалитета хране су: нутритивна вредност, сензорске, хиги-

јенске, здравствено-безбедне и еколошке карактеристике производа (Лазић и сар., 2008).

Под процесом стандардизације подразумева се дефинисање квалитета производа, а поступак

производње органских производа мора да поштује важеће домаће или међународне стандаре. Станда-

рди прецизно утврђују услове под којим се обавља производња, дужину прелазног периода, агроте-

хничке поступке, дозвољена заштитна средстава, транспорт, складиштење итд.

Смернице за производњу, прераду, означавање и маркетинг

органских производа садржане су у документу који се назива

Codex Alimentarius за органску производњу, а донет је од стране

Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду

(FAO – Food and Agriculture Organization of the United Nations) и

Светске здравствене организације (WHО – World Health

Organization). За органску пољопривреду оквир дају стандради

Међународне федерације-покрета за органску пољопривреду,

IFOAM (International Foundation for Organic Agriculture), у коју се

удружују произвођачи органских производа и њихове асоција-

ције из целог света. (Влаховић и Пушкарић, 2013).

Слика 1. Codex Alimentarius за органску производње


26

IFOAM стандарди су интернационални и једни од основних стандарда, док национали станда-

рди треба да су детаљнији и да обухватају сопствене услове за органску производњу. Међународне

организације које се баве стандардизацијом у производњи и преради пољопривредних производа су:

Комисија Codex Alimentarius (CAC - Codex Alimentarius Commission), затим Међународна организа-

ција за стандардизацију квалитета производа (ISO - International Organization for Standardization), Евро-

пска комисија (UN/ECE), IFOAM, итд. (Лазић и сар.,2008).

Систем управљања квалитетом ИСО 9000 представља основу савремене производње. Циљ

увођења стандарда ИСО 9000 је стандардизација оранизације предузећа, квалитета производа, стица-

ње поверења потрошача, као и остваривање профита (Бабовић и сар.,2005).

Циљеви стандарда за органску производњу су:

Заштита потрошача на тржишту и против неоснованих тврдњи о производу,

Заштита произвођача органких производа од осталих пољопривредних производа произведе-

них на други начин како би се осигурало да су сви делови ланца снабдевања, производња,

прерада, складиштење, транскорт и маркетинг, у складу са овим страндардом (Влаховић и Пу-

шкарић, 2013).

Стручном контролом, коју врше овлашћене контролне организације, утврђује се да ли је неки

производ, процес или услуга у складу са стандардима органске производње. На основу извештаја

стручне контроле, доноси се одлука о сертификацији органских производа и издаје се сертификат.

5.3.1. Сертификација и обележавање органских производа

Сертификација органске пољорпивреде јесте сертификација метода производње и из тог разлога

се „органски“ квалитет производа не тестира на тржишту. „Сертификација је поступак којим званична

сертификациона тела, обезбеђују написмено уверење да је храна или систем за контролу хране у скла-

ду са законом. Сертификационо тело означава тело које је одговорно за верификацију да се продати

производ означен као "органски" се производи, прерађује и увози у складу са смерницама које су про-

писане“ (WHO, 2007).


27

За потрошача је значајна веродостојна сертификација и обе-

лежавање примарних и готових производа, да би разликовали ау-

тентичне органске производе и били сигурани у порекло и квали-

тет производње. Сертификат је једина гаранција потрошачу да је

органски производ произведен у складу са стандардима органске

пољопривреде и важи годину дана од дана издавања. Сертификат

мора да садржи: назив, седиште и број кода овлашћене организа-

ције, назив, адресу или седиште произвођача, врсту органских

производа и процењену количину за годину дана, број сертифи-

ката, печат од овлашћене организације и потпис овлашћеног лица

(Лазић и сар., 2008).

Процес сертификације органске производње подразумева: - произвођача, односно лице које

организује производњу, поља и производни капацитети који се користе у производњи; - систем прои-

зводње, који се састоји од метода органске производње и система прераде; - производe, који су на кра-

ју обележени одређеним знаком (лого, симбол) сертификационог програма.

Обележавање производа је важан елеменат сертификације. Правилно обележавање има за фу-

нкцију да на тржишту одвоји органске производе од осталих ,,лажних” органских производа и из тог

разлога етикета мора садржати све информације у складу са законском регулативом на основу којих

ће купац проценити да купује сертификован органски производ (http://www.serbiaorganica.info/). Де-

кларација органских производа мора да садржи: назив произвођача, увозника, земљу порекла, годину

производње, рок трајања производа, број и датум издавања сертификата (Лазић и сар., 2008).

Добијањем сертификата од овлашћене организације стиче се право на коришћење националног

знака „органски“, „биолошки“ или „еколошки“ производ и логотипа сертификационог тела на етике-

ти производа. У Мађарској, Хрватској, Шпанији, Данској и Шведској - користи се израз „еколошки“

производ. Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Босна и Херцеговина,

Албанија, Макединија - у законској регулативи и пракси користе назив „органски“ производ. У Нема-

чкој, Холандији, Француској, Италији, Португалији и Грчкој - користи се термин „биолошки“ прои-

звод (Влаховић и Пушкарић, 2008).

У Републици Србији, предлогом закона о органској пољопривреди и органским производима,

сертификован органски производ се обележава ознаком „органски производ“, кодом овлашћене орга-

Слика 2. Пример сертификата за органску производњу



28

низације и националним знаком. На овај начин производи су идентификовани и препознатљиви, а по-

трошач је сигуран у порекло и квалитет производње, а штити се интегритет пољопривредних прои-

звођача. Изглед ознаке и националног знака прописује министар. Потрошачи куповином производа

који носе овај знак могу бити сигурни да:

је најмање 95% састојака овог производа органског порекла;

се производ слаже са прописима инспекције коју ови произво-

ди пролазе;

сам производ долази директно од произвођача и да је запако-

ван у прописану амбалажу;

садржи име произвођача, код и тело које је извршило инспе-

кцију (http://www.tehnologijahrane.com).

Период конверзије обухата временски период потребан да се

пређе са конвенционалног начина производње на органску про-

изводњу. Фактори који охрабрују фармере за овај корак су: ра-

звој новог система гајења и повећање еколошке свести потро-

шача и произвођача. Економска корист овог начина производње

је да се поред већих цена производа, односно економског про-

фита, остварује и еколошки профит (Ољача, 2012).

Слика 4. Знак којим се обележава производ у периоду конверзије у Р. Србији

5.4. БРОЈ ПРОИЗВОЂАЧА УКЉУЧЕНИХ У ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ

У СВЕТУ

У просеку за анализирани период 2005-2013. године, укупан број произвођача који се баве орга-

нском производњом износи 1,5 милиона. Највећи број органских произвођача забележен је у 2013. го-

дини и износи 2,0 милиона, што је за више од три пута веће од износа из 2005. године (0,6 милиона).

Посматрано по континентима, највећи просечан број органских произвођача налази се у Азији са

учешћем од 29,70%, односно 454.886 произвођача у свету (графикон 12). Следе Африка са учешћем

од 29%, Јужна Америка (19,90%) и Европа (19,40%).

Слика 3. Знак којим се обележава органски производ у Р.Србији

http://www.tehnologijahrane.com)/


29

Графикон 12. Учешће региона у укупном броју органских произвођача у просеку за период 2005-2013.

године (у %)

Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар., „The world of Organic Agricuture“ (2007- 2015)

У 2013. години у односу на базну годину, тј. 2005. број произвођача који се баве органском про-

изводњом у свету је повећан за 0,4 милиона, односно скоро 3 пута (табела 6). Посматрано по региони-

ма, најинтензивније повећање органских газдинстава је забележено у Аустралији и Океанији, са 2.714

у 2005. години на 22.997 у 2013. години, односно за око 8 пута (индекс 845). Следе Азија (индекс 433),

Африка (индекс 433) и Европа (индекс 178).

Табела 6. Број органских произвођача у свету (по регионима)

Регион Број органских газдинстава Индекс

2005=100 2005. 2013.

Африка 133.437 574.129 430

Азија 168.697 730.744 433

Европа 187.780 334.870 178

Јужна Америка 185.913 319.459 172

Северна Америка 12.111 16.393 135

Аустралија и Океанија 2.714 22.997 847

Укупно 690.652 1.998.592 289

Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015);

У просеку за анализирани период (2005-2013) државе са највећим бројем органских газдинстава

су Индија (348.579), Уганда (162.096) и Мексико са 136.391 органских газдинстава (графикон 13).


Океанија;

0,80%


1,20%

Европа;

19,40%

Јужна

Америка, 19.90%

Африка;

29,00%

Азија;

29,70%


30

Графикон 13. Државе са највећим бројем органских произвођача у свету за период 2005-2013. године


5.4.1. Број произвођача укључених у органску производњу у Европи

У просеку за анализирани период 2005-2013. године, Европа се по броју органских произвођача

налази на четвртом месту у свету са учешћем од 19,4% (графикон 11). Просечан број произвођача који

се баве органском пољопривредном производњом износио је 257.000 (од тога 211.000 у земљама ЕУ).

Графикон 14. Број органских произвођача у Европи и Европској унији у периоду 2005-2013. године


0 50,000 100,000 150,000 200,000 250,000 300,000 350,000 400,000

Пољска

Шпанија

Турска

Перу

Италија

Танзанија

Етиопија

Мексико

Уганда

Индија

17,348

24,306

33,901

43,357

43,786

94,007

98,277

136,391

162,096

384,579

др

жав

е

0

50

100

150

200

250

300

350

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.

број

про

изв

ођач

а (у

000

)

Године

ЕУ (у 000)

ЕВРОПА (у

000)

број органских произвођача


31

Према графикону 13. број произвођача укључених у органску производњу у Европи постепено

се повећавао од 2005. године када је износио 188.000 до 2013. години када се број органских произво-

ђача повећао за 1,7 пута, односно на 335.000. Константно повећање броја органских произвођача у по-

сматраном периоду присутно је и у земљама Европске уније, где је у 2013. години (259.000) у односу

на 2005. годину (160.000), забележено повећање од 1,6 пута.

Графикон 15. Европске земље са највећим бројем органских произвођача у периоду 2005-2013. године


У просеку за посматрани период 2005-2013. године европска земља са највећим бројем орга-

нских произвођача је Италија са 44.016 (графикон 15). Следе Турска (34.557), Шпанија (24.306) и

Грчка са 22.158 произвођача.

4.4.2. Број произвођача укључених у органску производњу у Републици Србији

Органска пољопривреда представља перспективу за пољопривредне произвођаче из Србије ко-

ји у конвенционалној производњи не успевају да остваре конкурентност. У Србији се разликују три

категорије газдинстава или фарми која се баве органском производњом. Прву представљају мале еко-

фарме, пример добре праксе јер су биљна и сточарска производња интегрисане. Други тип су специја-

лизоване фарме као нпр. за органску ратарску производњу или органску производњу воћа. Трећи тип

0 5,000 10,000 15,000 20,000 25,000 30,000 35,000 40,000 45,000


Румунија

Пољска

Француска

Немачка

Аустрија

Грчка

Шпанија

Турска

Италија

6,200

6,348

17,348

17,599

20,543

20,977

22,158

24,306

34,557

44,016

држ

аве

број органских произвођача


32

органске производње представљају велике екофарме коју комбинују биљну и сточарску производњу

на већим површинама и повезане су и са прерадом (http://www.emins.org).

Табела 7. Запослени укључени у органску производњу у одабраним годинама (број)

Запослени Године Индекс

2009=100 2009. 2014.

Произвођачи 137 1.867 1.363

Прерађивачи 22 16 73

Увозници 1 30 3.000

Извозници 7 33 471

Укупно запослени 167 1946 1.165

Извор: Хелга Вилер и сар., „The world of Organic Agricuture“ (2007- 2015); http://www.emins.org (приступано 30.01.2016.)

Из табеле 7. може се видети да се у 2014. у односу на 2009. годину, укупан број запослених у

Србији (1.946) повећао за преко 11 пута (индекс 1.165), а посматрано по појединим учесницима у

органској производњи, најизраженије повећавање броја запослених констатовано је увозника за чак 30

пута (индекс 3.000), затим следе произвођачи чије је повећање око 13 пута (индекс 1.363), извозници

са повећањем већим од 4 пута (индекс 471) и прерађивачи који су се смањили у 2014. години у односу

на 2009. за 27% (индекс 73). Неки од разлога због којих је дошло до овог смањења су: недовољна по-

дршка државе у означавању, паковању и промоцији прерађених органских производа, као и немогу-

ћност пласмана робе по адекватним ценама.

У Србији газдинствима која се баве органском производњом, потребна је помоћ при набавци

одговарајуће механизације, других техничких средстава и капитала како би повећали производну

ефикасност до нивоа који им обезбеђује конкурентност на националном, регионалном и тржишту ЕУ.

Уз одређену инвестициону подршку, и произвођачи и прерађивачи могу започети са подизањем ефи-

касности производње. Средства за подстицајне мере за развој и унапређење органске производње обе-

збеђују се из:

буџета Републике Србије;

донација;

других извора у складу са законом (МПШВ РС, 2010).

Током посматране 2014. године најећи износ издвојених средстава за подстицај и унапређење

органске производње у Републици Србији, забележен је у органској сточарској производњи за ква-




33

литетне приплодне млечне краве и то у износу од 28.000 динара, односно скоро 239 € по грлу (табела

8).

Табела 8. Подстицаји за развој и унапређење органске производње у Србији у 2014. години (у дин. и €)

ВРСТА ПОДСТИЦАЈА

ИЗНОС

у

динарима

у

еврима (€)

по

хектару

по

литри,

kg, грлу

по

хекату

по

литри,

kg, грлу

Основни подстицаји у органској биљној производњи; 8.400 - 71,6 -

Регрес за гориво за органску производњу; 4.200 70 35,8 0,6

Регрес за средства за исхрану биља и оплемењиваче земљи-

шта 4.200 14 35,8 0,12

Премија за млеко произведено методом органске произво-

дње - 9,8 - 0,08

Подстицаји у органској сточарској производњи: - - - -

a. квалитетне приплодне млечне краве - 28.000 - 238,6

б. квалитетне приплодне овце и козе - 9.800 - 83,5

в. квалитетне приплодне крмаче - 7.000 - 59,6

г. родитељске кокошке тешког типа - 84 - 0,7

д. родитељске кокошке лаког типа - 140 - 1,2

ђ. родитељске ћурке - 420 - 3,6

е. квалитетне приплодне матице риба шарана - 700 - 5,6

ж. квалитетне приплодне матице риба пастрмке - 420 - 1,2

з. тов јунади - 14.000 - 119,3

и. тов јагњади - 2.800 - 23,9

ј. тов свиња - 1.400 - 11,9

Извор: База података http://subvencije.rs/ (приступано 19.03.2016.); обрачун на бази http://www.nbs.rs/ (приступано 19.03.2016 )

http://subvencije.rs/

http://www.nbs.rs/


34

5.5. MЕЂУНАРОДНО ТРЖИШТЕ ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА

Важна чињеница у започињању органске производње је тржиште. „Само онај произвођач који

има обезбеђен пласман производа може бити успешан у том послу“ (Ољача, 2012). Органска прои-

зводња се развија у складу са потребама тржишта. Неопходно је да за овим производима постоји тра-

жња, да одговарају потребама и жељама потрошача и да су економски и еколошки конкурентни. Тра-

жња органских производа пре свега зависи од висине дохотка потрошача, врсте и квалитета произво-

да и робне марке. Формирање робне марке или бренда је од изузетног значаја за креирање имиџа про-

извода намењеног циљној групи на тржишту.

Графикон 16. Међународни промет органских производа у периоду 2005-2013. год.

Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015);

У 2013. години међународно тржиште органских производа (хране и напитака) достиже вредно-

ст од 72,0 милијарде америчких долара. Посматрано по регионима, Северна Америка и Европа имају

најсложенија и највећа тржишта органских производа, вредности од око 66,0 млрд. америчких долара.

У 2013. години у односу на. 2005. годину промет органским производима у свету је повећан за 38,8

млрд. долара или за око два пута (графикон 16).

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2005. 2006. 2007. 2008.2009.

2010.2011.

2012.2013.

Вр

едн

ост

пр

од

аје

()м

лр

д.

US

$

Године


35

5.5.1. Тржиште органских производа у Европи

Европа са прометом од 31,0 млрд. америчких долара, у 2013 години, учествује са 43% у уку-

пном међународном промету органским производима (графикон 17). У последњој анализираној годи-

ни у поређењу са 2005. годином промет органским производима је повећан за 12,0 млрд. долара, одно-

сно за око 63% .

Графикон 17. Европско тржиште органске хране и напитака у периоду 2005-2013. године

Извор: Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015);

Западна Европа, тачније 4 земље: Немачка, Француска, Италија и Уједињено Краљевство обу-

хватају преко 72% целокупног регионалног прихода. Остале земље као Данска, Шведска или Хола-

ндија показују стално висок раст, али она имају много мања тржишта због њихових малих потроша-

чких маркета и продавница (Лукач Булатовић, 2011).

Немачка има највеће тржиште органских производа у Европи (друго у свету, после САД). У

2013. години у поређењу са 2005. годином продаја на мало у Немачкој је повећана за 1,8 милиона евра,

односно за 30%. Потражња за органским производима је брже расла него понуда, па је тако за орга-

нским млеком у малопродаји порасла за 35%, сира за 70%, замрзнутог поврћа за 60% и јогурта за 50%.

Такође је забележена већа потражња маслаца, тестенина, воћних сокова и сл. Продаја колача, посла-

стица и осталих кондиторских производа је повећана за више од 100%, те представља највећу стопу

0

5

10

15

20

25

30

35

2005. 2006. 2007. 2008.2009.

2010.2011.

2012.2013.

Вр

едн

ост

пр

од

аје

(млр

д.

US

$)

Године


36

раста (Милић и сар., 2010, Лукач Булатовић, 2010, 2011). Органски малопродајни сектор у Немачкој

бележи стопу раста изнад просека. Органски супермаркети бележе стопу раста од 25%, док традицио-

нално органске продавнице губе тржишно учешће. Национални малопродавац REWE са 3.000 конве-

нционалних супермаркета широм земље је, на пример, после истраживања органског малопродајног

тржишта, отворио два успешна органска супермаркета са плановима за даљу експанзију и повећање

капацитета. Швајцарско и Италијанско тржиште бележи најинтензивнији раст у Европи. У 2013.

години у поређењу са 2005. годином у Швајцарској промет органским производима је повећан за 63%

(табела 9).

Табела 9. Европско тржиште органских производа – државе са највећим прометом органске хране

и напитака у одабраним годинама (у мил. €)

Држава Година Индекс

2009=100 2009. 2013.

Немачка 5.800 7.550 130

Француска 3.056 4.380 143

Уједињено Краљевство 2.065 2.065 100

Италија 1.350 2.020 150

Швајцарска 1.025 1.668 163

Аустрија 868 1.065 123

Шведска 698 1.018 146

Шпанија 906 998 110

Данска 765 917 120

Холандија 591 840 142


Становници Швајцарске су највећи потрошачи органски произведене хране, они потроше просе-

чно 210 € на органске производе, више по глави становника од било које друге земље у Европи и све-

ту (табела 8). Према потрошњи органске хране у Европи, затим следе Данска (163 евра по становни-

ку), Луксембург (157 евра по становнику) и Лихтештајн (129 евра по становнику). Најизраженије по-

већање потрошње органске хране је забележено у Норвешкој, Швајцарској и Данској. У Норвешкој,

потрошња органске хране по становнику је повећана са 24 у почетној посматраној години на 44 евра у

2013. години, односно за 86%.


37

Табела 10. Потрошња по становнику у одабраним годинама (у €)

Држава Година Индекс

2005=100 2009. 2013.

Швајцарска 131 210 159

Данска 139 163 118

Луксембург 103 157 152

Аустрија 104 127 123

Лихтештајн 100 129 129

Шведска 75 107 141

Немачка 71 93 132

Норвешка 24 44 186

Белгија 30 36 121

Италија 25 34 135


5.5.2. Тржиште органских производа у Републици Србији

Република Србија има изузетне еколошке, климатске и техничке услове да, поред традицио-

налног јагодастог и осталог воћа, производи поврће, житарице и уљарице из органске производње, ко-

је су веома тражене на међународном тржишту и из тог разлога органски производи Србије могу бити

један од фактора економског развоја наше земље. Овај вид производње омогућава остваривање знача-

јног профита на малим пољопривредним газдинствима карактеристичним за Србију.

Већина органских производа која се могу наћи на српском тржишту су из увоза, свежу храну

у Србији, као што је воће (органске малине, шљиве, вишње,..) и поврће (шаргарепа, хокаидо тиква,

купус, краставац, кромпир, цвекла, зелена салата, блитва,.) могуће је купити директно од произвођача

на пијацама и супермаркетима или наручити путем интернета, а непрерађене производе анималног

порекла, као што су: месо, млеко и јаја ређе се налазе у "свежем" стању. До сада су се на тржишту се-

ртификованих анималних производа у Србији могли пронаћи само јаја и мед, али од 2013. године и

свеже млеко, кисело млеко, јогурт и павлака (Марз и сар. 2014).


38

Прерађени органски производи могу се пронаћи у супермаркетима или наручити преко инте-

рнета. На тржшту Републике Србије прерађени производи из домаће производње су џемови, брашна

(интегрално спелтино брашно, интегрално кукурузно брашно..), уља (сусамово, бундевино,..), лекови-

та глина, разне купке, рицинусово уље, органска зимница (цвекла, кисели купус, маслине), органске

лековите биљке и зачини (матичњак, коприва, оригано..), а значајно су заступљени прерађени прои-

зводи из увоза и то, тестенине (интегрални резанци од спелте, шпагети од кукурузног брашна..), соко-

ви (сок од цвекле, сок од боровнице, сок од ароније,..), колачи (мафини са црном цоколадом, мафини

са ванилом), органски мусли, органско сушено воће (бадеми, банана чипс,..) храна за бебе, сапуни, зу-

бна паста, органски шећер и заслађивачи (агава сируп, кокосов шећер..) и друго.

Неки од произвођачи огранске хране у Србији су: „AD IMLEK“ Београд, „Zdravo organic“

Селенча, „Foodland“ Београд, „Sirogojno Company“, „Задругар“ Љубовија, „Радослови“ Ниш, „Mondi“

Краљево, „Сунцокрет“ Суботица (http://www.kombeg.org.rs).

У познатије брендове органске хране у нашој земљи спадају бренд „Bello organic “, овај бренд

произвођача „AD IMLEK“ из Београда, у свом асортиману нуди млечне органске производе и то:

органско млеко, јогурт од органског млека, органско кисело млеко, органску киселу павлаку, као и

органски сир и сирни намаз од органског млека. Следи бренд “Bio“, који је развијен од стране мало-

продајног прехрамбеног ланца МАXИ, који послује у оквиру групе Delhaize из Белгије. Овај бренд ну-

ди широк асортиман органских производа као што су: органско девичанско маслиново уље, корнфле-

кс, сок од више врста воћа и поврћа итд. Произвођач “Foodland ” из Београда развио је бренд под нази-

вом “Bakina Tajna Organic“, који у свом асортиману нуди органски ајвар, разне врсте пекмеза и дома-

ћих намаза, органске домаће кашасте сокове од крушке, дивље бруснице и боровнице, итд. У нашој

земљи познати бренд „Фриком поврће“, од произвођача “Фриком DOO” из Београда, уврстио је у свој

аспортиман органски грашак и органски броколи (http://www.frikom.rs/).

Вредност продаје органских производа у Р. Србији повећала се за 60% у 2010. години у одно-

су на 2009. годину (25 мил. €) и износила је 40 мил. €, али у у поређењу са европским државама посма-

тране 2010. године може се закључити да је наше тржиште још увек недовољно развијено (вредности

тржишта од 1.180 мил. € у Швајцарској). Разлог томе је слаба куповне моћи потрошача, а значајан

проблем представља пласман органских производа и доступност потрошачима. У великим градским

срединама ови производи су најзаступљенији, а постали су доступни већем броју потрошача проши-

рењем пласмана на веће супермаркете, поред малопродајних специјализованих продавница и зелених

пијаца. Највећи број продавница са понудом органских производа је у Београду и Новом Саду

http://www.kombeg.org.rs/

http://www.frikom.rs/


39

(http://vok.org.rs). У структури продаје органских пољопривредно – прехрамбених производа у Републи-

ци Србији у 2013. години највећи удео имају специјализоване продавнице „здраве хране“ са 60,0%

(графикон 18).

Графикон 18. Структура продаје органских производа у Р. Србији у 2013. години

Извор: Влаховић и Пушкарић, 2013.

У току 2012. и 2013. год. године приметан је тренд повећања асортимана органских произво-

да, као и формирање тзв. „органских полица”, тј. корнера који су видљиво обележени, мада је већа по-

нуда готових у односу на свеже производе. (Марз и сар., 2014).

Код нас се сматра, а и дуго ће се још сматрати да је органска храна помодарство и неће још дуго

постати популарна из више разлога. Неки од њих су:

неупућеност потрошача,

виша цена у неким случајевима и до три-четири пута,

релативно здрава конвенционална храна,

мали број производа на тржишту,

лажне “продавнице“ здраве хране,

нерегулисаност примене законских регулатива, а пре свега

незаинтересованост тржишта за истом (www.tehnologijahrane.com).

Тако да иако су органски производи заступљени у малопродајним објектима, недостаје њихово

промовисање и из тог разлога успех за даљи развој локалног тржишта органских производа треба да

произилази из снажне и интензивне кампање са јасном комуникационом стратегијом, усмерене на де-

финисане потрошачке циљне групе.

Специјализова-

не продавнице

"здраве хране"

60,0%

Пијаце

25,0%

Директно од

произвођача

5,0%

Општи

малопродајни

објекти

10,0%

http://vok.org.rs/

http://www.tehnologijahrane.com/


40

5.5.2.1. Стање увоза и извоза органских производа у Републици Србији

У Србији, подаци о количини и вредности увезених и извезених органских производа, прику-

пљају се од стране царине и контролних тела. Министарство пољопривреде и заштите животне сре-

дине сматра податке са царине као званичне, а царина прикупља податке о извозницима и увозници-

ма органских производа на основу царинске декларације, због тога што органски производи морају

бити пријављени заједно са бројем сертификата који иде уз царинску декларацију (www.fibl.org).

Вредност увезених органских производа у Р. Србији је била највећа у 2012. година са 3,7 мил. €,

што је за око 9 пута (индекс 925) већа него у 2010. години када је износила 0,4 мил. € (табела 11).

Табела 11. Вредност увезених органскиих производа у Србији од 2010-2012. године (у мил. €)

УВОЗ

Година Индекс

2010=100 2010. 2012.

Вредност органских производа (у мил. €) 0,4 3,7 925

Извор:Подаци www.fibl.org (приступано 22.02.2016.), Подаци: Милић Јелена (2014), „Serbia country report“;

Током 2011. године, вредност увезених производа процењује се на 1,2 милиона €, што је за 3 пута

више него у 2010. години када је износила 0,4 милиона € (графикон 19).

Графикон 19. Вредност увезених органских производа у Р. Србији за период 2010-2012. године ( у €)

Извор:Исто

Понуда органских производа из увоза је све већа, а најзаступљенији су прерађени производи.

Србија увози производе као што су храна за бебе из Немачке, органске шпагете из Словеније и орга-

0 500,000 1,000,000 1,500,000 2,000,000 2,500,000 3,000,000 3,500,000 4,000,000

2010.

2011.

2012.

400,000

1,200,000

3,700,000

год

ин

е

износ у€




41

нски пиринач из Македоније. Органски свежи производи су из домаће производње и доминирају би-

љни производи (Mаслац, 2009).

Органска производња у Србији је значајно извозно орјентисана и највеће количине ових прои-

звода се пласирају на инострана тржишта (око 90%). Сертификати које издају већина овлашћених ко-

нтролних организације препознате су на иностраним тржиштима, тако да произвођачи могу несмета-

но да извозе органске производе. У табели 12. приказани су подаци о количини и вредности извоза

органских производа у 2012. и 2013. години и израчунат је базни индекс где је 2012. базна година.

Табела 12. Количина (t) и вредност извоза органских производа (€) у 2012. и 2013. години

Извоз Година Индекс

2012=100 2012. 2013.

Количина органских производа (t) 1.562 7.101 455

Вредност органских производа (€) 3.740.801 10.090.802 270

Извор: Милић, Јелена и Васиљевић, Јелена, (2014): manuscript on Serbia, report MOAN; http://www.emins.org (приступано

22.02.2016.)

Укупна количина извезених органских производа у 2013. у односу на базну годину тј. 2012. го-

дину, повећала се за више од 4 пута (индекс 455), а остварен извоз у 2013. години био је у вредности од

10.090.802 € (графикон 20), што је за скоро 3 пута веће у односу на претходну годину (индекс 270).

Графикон 20. Вредност извезених производа у Р. Србији за период 2012-2013. године ( у €)


Највише се извози воће ниског степена прераде, а највећа вредност остварена је извозом за-

мрзнутог воћа и то купине, малине, вишње сушеног воћа купине, малине, вишње и јагоде, свеже јабу-

ке и шљиве, као и воћних сокова и концентрата воћних сокова боровнице и јабуке.

0 2,000,000 4,000,000 6,000,000 8,000,000 10,000,000 12,000,000

2012.

2013.

3,740,801

10,090,802

годи

не

износ у€



42

Графикон 21. Учешће количине појединих група органских производа у извозу у 2013. години (у %)


Главни органски производи које се извозе из Србије су малине са учешћем од 41% (графикон

21), односно количином од 644 тоне, у укупим извезеним органским производима, следе концентрати

воћних сокова са 22% (350 тона) и извоз шљиве са 14% учешћа (212 тона). Малина се највише извози

у Немачку са учешћем од 30%, односно количином од 193 тоне, следи САД са 25% (161 тона) и Ау-

стрија са 22% (142 тоне), док 85% укупног извоза концентрата за воћне сокове иде у Аустрију (298

тона). Шљива се највише извози у Италију са 123 тоне, односно учешће од 58%. (www.fibl.org).

Графикон 22. Извезене количине органских производа по земљама у 2013. години (у t)


Малине;

41%

Концентрат воћних

сокова;

22%

Шљиве;

14%

Купине;

11%

Вишње;

8%

Јагоде;

1%

Млевени бибер;

1%

Дуња;

0% Остало;

2%

0 50 100 150 200 250 300 350 400

Јапан


Пољска

Белгија

Велика Британија

Италија

САД

Холандија

Немачка

4

39

40

46

80

123

182

195

374

количина у тонама

др

жав

е



43

Република Србија највеће количине својих органских производа, током посматране 2013. годи-

не, извезла у Немачку и то у количини од 374 тоне, односно 5,3% од укупног извоза органских прои-

звода (графикон 22). Следе Холандија са количином од 195 тона (2,7%), САД са 182 тоне (2,6%), Ита-

лија са 123 тоне (1,7%), као и Велика Британија са 80 тона (1%), док је наша земља у Белгију, Пољску,

Швајцарску и Јапан извезла мање од 50 тона, односно мање од 0,7% укупног извоза органских прои-

звода.

5.5.2.2. SWOT анализа сектора органске производње у Републици Србији

SWOT анализа (енглески SWOT analysis - Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats - снаге,

слабости, прилике, претње) представља квалитетну методу за стратешко планирање и базира се на су-

чељавању интерних карактеристика пословног система, као што су предности и недостаци, са могу-

ћностима и опасностима из окружења. Ова метода комбинује процену интерних и екстерних фактора

(Новковић, 2003).

Сектор органске производње у Србији достигао је завидан ниво:

Национална асоцијација је оснивањем пре 5 година објединила учеснике и систематски и ко-

нтинуирано ради на комплетном развоју сектора;

Неколико удружења учествује у развоју и промоцији сектора;

Око 20 института, факултета, установа за истраживање и развој и сродних тела помажу у ства-

рању и пропагирању најадекватнијег система производње;

Шест контролних организација, које раде у области контроле и сертификације у органској

производњи, надлежно је за поштовање домаћих и међународних прописа на основу којих се

издаје сертификат за органски производ (Марз и сар., 2014).

У табели 13. представљена је SWOT анализа сектора органске производње за нашу земљу из

које се закључује да су могућности и предности сектора органске производње у нашој земљи суочене

са многим изазовима.


44

Табела 13. Приказ SWOT анализе сектора органске производње у нашој земљи

Предности:

Постојање националног акционог плана;

Унапређење законског оквира;

Обучени оцењивачи у области органске про-

изводње у Акредитационом телу Србије;

Висока свест о потреби за квалитетом у мно-

гим индустријским гранама;

Велике површине пољопривредног земљи-

шта нису загађене нити интензивно обра-

ђиване, што убрзава и олакшава конверзију;

Постојање националног удружења;

Значајно интересовање међународних дона-

тора;

Систематско образовање и обука;

Постојање блиских веза са тржиштима орга-

нске хране у Немачкој, Аустрији, Шва-

јцарској и Холандији;

Недостаци:

Мали сектор и домаће тржиште;

Недовољна искришћеност међународних (ЕУ)

тржишта;

Недовољно образовање у области органске

производње;

Неповољна структура пољопривредних газди-

нстава (велики број малих газдинстава која

међусобно не сарађују);

Сектор недовољно финансиран на свим ниво-

има, предвиђене само минималне субвенције;

Финансијско учешће међународних донатора

маргинално;

База података о преради и маркетингу органске

пољопривреде слаба и нетранспарентна;

Потенцијали:

Развој у водећег европског извозника јагода-

стог воћа и још неког воћа и производа од

соје;

Развој у водећег европског извозника орга-

нских састојака за прехрамбену индустрију и

индустрију хране за животиње.

Модернизација аграрног система помоћу

органске производње као водеће снаге

Могућност развоја руралних подручја кроз

развој конкурентне органске производње и

задржавање и повратак становништва

Опасности:

Газдинства се не могу развијати до нивоа задо-

вољавајуће конкурентности на међународном

тржишту;

Сектор неће бити препознат на политичком ни-

воу као значајна снага пољопривредног развоја;

Сектор неће моћи да изгради међународне везе

и да направи продор на одговарајућа тржишта;

Биће немогуће мобилисати домаће и међунаро-

дне инвестиције;

Извор: Марз и сар., 2014.

Јована Вујаковић Мастер рад Закључак

45

6. ЗАКЉУЧАК

Савремену пољопривреду карактерише значајна употреба необновљиве енергије по јединици

производа, зависност од временских услова који утичу на квантитет и квалитет приноса гајених биља-

ка и опасност од глобалне промене животне средине и њене деградације.

Иако конвенционална пољопривреда представља ослонац агро-индустријском сектору,

органска пољопривреда постаје њен све важнији део јер се у просеку у посматраном периоду (2005-

2013) укупне површине под органском производњом повећавају по просечној годишњој стопи про-

мене од 4,00%, учешће површина под органском пољопривредом у укупним пољопривредним по-

вршинама прати растући тренд и то по просечној годишњој стопи промене од 4,20 %, а износ учешћа

у укупно коришћеним пољопривредним површинама достиже износ од 0,98% у 2013. години.

Укупна органска производња у свету одвијала се на 35,6 милиона хектара, а посматрано по регио-

нима, Аустралија и Океанија има највеће просечне површине под органском пољопривредом (12,7

мил. хектара) највеће учешће у укупним органским површинама према заступљености у укупном

органском пољопривредном земљишту (35,8%) и највеће учешће органских површина у укупним

пољопривредним површинама налази (учешће од 2,92%), а од држава у свету Аустралија (12,6 мил.

ha) и Аргентина са 3,5 милиона хектара имају највеће површине под органском пољопривредом у

свету, док Лихтенштајн предњачи у учешћу органских површина у укупним пољопривредним по-

вршинама са 28,95%.

Европа је други регион по величини површина под органском производњом у свету са 11,5 ми-

лиона хектара (у земљама ЕУ површина од 8,4 милиона хектара), док је држава са највећом површи-

ном под органском производњом била Шпанија са 1,2 мил. хектара. Укупне површине под органском

производњом у Европи се повећају по годишњој стопи промене од 7,06%, а најизраженије повећање

органских површина, у посматраним европским земљама, забележено је у Турској где стопа промене

износи 28,73%. Просечно учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним


46

површинама у Европи износило је 1,94% док је износ просечног учешћа у земљама Европске уније

било значајно веће, за чак 2,5 пута и износило је 4,72%.

У просеку за анализирани период 2005-2013. године укупан број произвођача који се баве орга-

нском производњом износи 1,5 милиона. Највећи број органских произвођача забележен је у 2013. го-

дини и износи 2,0 милиона, што је за више од три пута веће од износа из 2005. године (0,6 милиона).

Посматрано по континентима, највећи просечан број органских произвођача налази се у Азији са уче-

шћем од 29,70%, а држава са највећим бројем органских произвођача у свету је Индија са 348.579.

Европа се по броју органских произвођача налази на четвртом месту у свету са учешћем од 19,4%, а

просечан број произвођача који се баве органском пољопривредном производњом износио је 257.000

(од тога 211.000 у земљама ЕУ). Европска земља са највећим бројем органских произвођача је Италија

са 44.016.

У 2013. години међународно тржиште органских производа (хране и напитака) достиже вредно-

ст од 72,0 милијарде америчких долара. Посматрано по регионима, Северна Америка и Европа имају

најсложенија и највећа тржишта органских производа, вредности од око 66,0 млрд. америчких долара.

У 2013. години у односу на 2005. годину промет органским производима у свету је повећан за 38,8

млрд. долара или за око два пута. Европа са прометом од 31,0 млрд. америчких долара, у 2013 години,

учествује са 43% у укупном међународном промету органским производима.

Постављена хипотеза да укупне површине под органском производњом, као и промет овим про-

изводима, посебно у економски развијеним земљама, бележе констатни раст је у потпуности потврђе-

на. У последњој анализираној години у поређењу са 2005. годином промет органским производима је

повећан за 12,0 млрд. долара, односно за око 63%. Западна Европа, тачније 4 земље: Немачка, Фра-

нцуска, Италија и Уједињено Краљевство обухватају преко 72% целокупног регионалног прихода.

Швајцарско и Италијанско тржиште бележи најинтензивнији раст у Европи. У 2013. години у поређе-

њу са 2005. годином у Швајцарској промет органским производима је повећан за 63% . Становници

Швајцарске су највећи потрошачи органски произведене хране, они потроше просечно 210 € на орга-

нске производе, више по глави становника од било које друге земље у Европи и свету.

Република Србија је земља у развоју где је конвенционална пољопривреда основни начин про-

изводње хране са значајних тржишним вишковима. Карактерише је уситњен посед, са очуваним и бо-

гатим природним ресурсима и као таква представља идеалну средину за развој органске пољопривре-

дне производње хране. У просеку за анализирани период 2005-2014 године, укупне површине под

органском производњом (и површине у периоду конверзије) у Србији износиле су 5.454 хектара и


47

прати их растући тренд по просечној годишњој стопи од 36,26% . У 2014. години (9.340 ха) у односу

на 2005. годину (591 ха) укупне површине под органском производњом повећале су се за скоро 16 пу-

та. У периоду 2005-2014. године просечно учешће органске производње у укупно коришћеним пољо-

привредним површинама износило je 0,12%. У 2013. години у односу на 2012. годину, укупан број

животиња у органској сточарској производњи се смањио за 43%. Најизраженије смањење у 2013. го-

дини је забележено код живине са 79%. Укупан број запослених у Србији у 2014. години (1.946) у

односу на 2009. годину (167) повећао се за преко 11 пута (индекс 1.165).

Вредност продаје органских производа у Србији повећала за 60% у 2010. години у односу на

2009. годину (25 мил. €) и износила је 40 мил. €, али у поређењу са европским земљама још је

неразвијено (Швајцарска 1.180 мил. €) и то највише због слабе куповне моћи потрошача. Вредност

увезених органских производа у Републици Србији је била највећа у 2012. година са 3,7 мил. €, што је

за око 9 пута (индекс 925) већа него у 2010. години када је износила 0,4 мил. €. Република Србија је

извозно оријентисана према европском тржишту и укупна количина извезених органских производа

у 2013. години у односу на 2012. годину, повећала се за више од 4 пута (индекс 455), а остварен извоз у

2013. години је био у вредности од 10.090.802 €. Главни органски производи које се извозе из Србије у

2013. години били су малина са учешћем од 41% (644 тоне) следе концентрати воћних сокова са 22%

(350 тона) и извоз шљиве са 14% учешћа (212 тона), а у посматраној 2013. години Србија је највеће

количине органских производа извезла у Немачку 5,3% (374 тоне) и Холандију 2,7% (195 тона) уку-

пног извоза органских производа.

Непостојање агроеколошких предуслова за производњу органске хране, услед загађеног земљи-

шта, воде и ваздуха, за последицу има велики недостатак органских производа на тржишту развије-

них земаља. Из тог разлог мање земље у којима је очуван агроекосистем, ту се подразумева и наша зе-

мља, имају шансу да преко органских производа повећају свој извоз, а како би се вредност укупног

извоза у Републици Србији значајно увећала, потребно је повећати учешће готових производа у изво-

зу, јер такви производи оставарују већу додату вредност. Од значаја је и повећавање конкурентности,

инвестиција, институционална подршка, као и промотивна активност органске производње.

Јована Вујаковић Мастер рад Литература

48

7. ЛИТЕРАТУРА

1. Бабовић, Ј., Лазић, Бранка, Малешевић, М., Гајић, Ж. (2005): Агробизнис у еколошкој производњи хране,. Нау-

чни институт за ратарство и повртарство Нови Сад.

2. Божић, Д., Богданов, Наталија, Шеварлић, М., (2011): Економика пољопривреде, Пољопривредни факултет,

Универзитет у Београду; стране 70-75.

3. Bилер, Хелга, Јуссефи- Мензлер М (2007): The World Of Organic Agricуltуre. Statistic and eмerging trends 2007,

IFOAM and FiBL.

4. Bилер, Хелга, Јуссефи- Мензлер М., Соренсен, Н. (2008): The World Of Organic Agricуltуre. Statistic and

eмerging trends 2008, IFOAM and FiBL.

5. Bилер, Хелга, Килцхер, Л.. (2009): The World Of Organic Agricуltуre. Statistic and eмerging trends 2009, IFOAM

and FiBL.

6. Bилер, Хелга, Килцхер, Л.. (2010): The World Of Organic Agricуltуre. Statistic and eмerging trends 2010, IFOAM

and FiBL.

7. Bилер, Хелга, Килцхер, Л.. (2011): The World of Organic Agriculture, Statistics&Emerging Trends 2011., Earthscan;

8. Bилер, Хелга, Килцхер, Л.. (2012): The World of Organic Agriculture, Statistics&Emerging Trends 2012., Earthscan;

9. Bилер, Хелга, Лемоунд, Јулиа, Килцхер Л. (2013): The World of Organic Agriculture, Statistic&Emergining Trends

2013, Research Institute of Organic Agriculture FiBL & IFOAM- Organics International;

10. Bилер, Хелга , Лемоунд, Јулиа, (2014): The World of Organic Agriculture, Statistic&Emergining Trends 2014., FiBL

& IFOAM Report;

11. Влаховић, Б., Пушкарић , А., (2013): Приручник Органска пољопривреда - Шанса за агробизнис, Нови Сад,

стране 5-38.

12. Лазић, Бранка., Бабовић, Ј., (2008): Органска пољопривреда, Институт за ратарство и повртарство.

13. Лазић, Бранка., Лазић, Сања, Бабовић, Ј., Радојевић, В., Секулић, П., Шеремешић, С., Милошев, Д., Малеше-

вић, М., Јаћимовић, Г., Бабић ,Милица, Латаковић, Драгана, Михал, Ђ., Лазаревић, Р., Сваковић, Татјана, (2008):

Органска пољопривреда, Том I; Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад; стране 7-50.


49

14. Лукач Булатовић Мирјана (2011): Основна обележја органске пољопривреде, Агроекономика, Пољопривре-

дни факултет, Нови Сад, Vol. 49-50, br. 49-50, str. 88-97.

15. Лукач Булатовић Мирјана, Милић, Д. (2010): Main characteristics of Organic Food Production and it place in

overall Agricultural Production, 22nd International Symposium Food safety production, Требиње, Bosnia and

Herzegovina, str. 207-209.

16. Лукач Булатовић Мирјана, Рајић, З., Љубановић Ралевић Ивана (2012): Economic Features of Processed Fruit in

Serbia, Economics of Agriculture, The Balkan Scientific Association of Agrarian Economists, Vol. 59 (No 4), p. 715 -727.

17. Марз, У., Калентић Марија, Стефановић Емилија и Симић Ивана (2013): Органска пољопривреда у Србији

2013, GIZ- Немачка организација за интернационалну сарадњу GmbH и Национално удружење за развој

органске производње “ Serbia organica ”, Београд;

18. Марз, У., Калентић Марија, Стефановић Емилија и Симић Ивана (2014): Органска пољопривреда у Србији

2014, GIZ- Немачка организација за интернационалну сарадњу GmbH и Национално удружење за развој

органске производње “ Serbia organica ”, Београд;

19. Марз, У., Столз Т., Калентић, Марија, Мишковић Нада (2012): Organic Agriculture in Serbia 2012 - At a Glance,

GIZ- Немачка организација за интернационалну сарадњу GmbH и Национално удружење за развој органске про-

изводње “ Serbia organica ”, Београд;

20. Марз, У., Столз Т., Калентић, Марија, Стефановић, Емилија, Вучковић, Јована, (2011): Organic Agriculture in

Serbia 2011- At a Glance, GIZ- Немачка организација за интернационалну сарадњу GmbH и Национално удруже-

ње за развој органске производње “ Serbia organica ”, Београд;

21. Маслац Татјана (2009): “Organic Agriculture in Serbia”; Hoa Huynh, Београд;

22. Милић, Д., Поповић, Н., Лукач Булатовић, Мирјана (2010): Економски аспекти развоја органске производње,

Савремена пољопривреда бр.59, стр. 242-249.

23. Милић, Jелена (2014): Serbia country report. У: Meredith S. and Willer H. (eds). Organic in Europe - Prospects and

developments; IFOAM EU, Fibl and CIHEAM-MAI Bari, Brussels, стране 179-181.

24. Милић, Јелена и Васиљевић, Јелена, (2014): manuscript on Serbia, У Patrizia Pugliese, Marie Reine Bteich and Lina

Al-Bitar, REPORT 2014: MEDITERRANEAN ORGANIC AGRICULTURE, key Features, recent Facts, latest Figures,

25. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, “Закон о органској пољопривре-

ди и производима Србије“ (“Сл. гл. РС“, бр. 30/2010), Београд;

26. Новковић Н., (2003): Pлaniranje i projektovanje u poljoprivredi Пољопривреди факултет, Нови Сад;

27. Oљача, Снежана (2012): Органска пољопривредна производња, Задужбина Адрејевић, Београд; стране 10-46;

28. Параушић, Д. Цвијановић, Владана Хамовић (2008): Органска производња у Републици Србији: Анализа

стања и правци развоја: Економика пољопривреде број 4/2008, стране 24-101

29. Сикора, В., Берењи, Ј., Червенски, Ј., Поповић, Вера, Максимовић, Ливија (2013): „Сорта као предуслов

успешне и профитабилне органске производње“, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад;


50

30. Чикић, Јована, Петровић, Ж. (2010): Органска производња и пољопривредна газдинства Србије –

руралносоциолошка анализа, Пољопривредни факултет , Нови Сад

31. Codex Alimentarius Commission (2007), Joint FAO/WHO Food Standards Programme: Codex alimentarius:

organically produced goods; World Health Organization; Rome: FAO;

32. Statistics and Emerging Trends (2015): The World of Organic Agriculture; Research Institute of Organic Agriculture

FiBL & IFOAM- Organics International;

http://www.serbiaorganica.info/o-nama/istorijat/

http://www.serbiaorganica.info/organska-poljoprivreda/

http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/organska-hrana

http://vok.org.rs/proizvodjaci/trziste/

www.e-statistika.rs

http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/zadruzni_savez/Detaljnije.aspx?veza=3260

http://www.scribd.com/doc/28588034/ODR%C5%BDIVA-I-ORGANSKA-POLJOPRIVREDA-KORAK-KA-

ZDRAVLJU-I-O%C4%8CUVANJU-%C5%BDIVOTNE-SREDINE#scribd

www.ifoam.org

www.fibl.org

http://www.emins.org/uploads/useruploads/dokumentipdf/%21Neiskorisceni-potencijali-organske-proizvodnje_Nakon-

sednice_FIN.pdf

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/ondate.html

http://subvencije.rs/zakoni-pravilnici-uredbe/pravilnici/subvencije-za-organsku-proizvodnju/

http://poljostandardi.com/book/prednosti-organske-proizvodnje

http://www.serbiaorganica.info/kako-do-sertifikata/zasto-sertifikat/

http://www.serbiaorganica.info/o-nama/istorijat/

http://www.serbiaorganica.info/organska-poljoprivreda/

http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/organska-hrana

http://vok.org.rs/proizvodjaci/trziste/


http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/zadruzni_savez/Detaljnije.aspx?veza=3260

http://www.scribd.com/doc/28588034/ODR%C5%BDIVA-I-ORGANSKA-POLJOPRIVREDA-KORAK-KA-ZDRAVLJU-I-O%C4%8CUVANJU-%C5%BDIVOTNE-SREDINE#scribd

http://www.scribd.com/doc/28588034/ODR%C5%BDIVA-I-ORGANSKA-POLJOPRIVREDA-KORAK-KA-ZDRAVLJU-I-O%C4%8CUVANJU-%C5%BDIVOTNE-SREDINE#scribd

http://www.ifoam.org/


http://www.emins.org/uploads/useruploads/dokumentipdf/%21Neiskorisceni-potencijali-organske-proizvodnje_Nakon-sednice_FIN.pdf

http://www.emins.org/uploads/useruploads/dokumentipdf/%21Neiskorisceni-potencijali-organske-proizvodnje_Nakon-sednice_FIN.pdf

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/ondate.html

http://subvencije.rs/zakoni-pravilnici-uredbe/pravilnici/subvencije-za-organsku-proizvodnju/

http://poljostandardi.com/book/prednosti-organske-proizvodnje

http://www.serbiaorganica.info/kako-do-sertifikata/zasto-sertifikat/

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ...

Documents