ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ_Мирјана Ђуричин, Драгана...

ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ_Мирјана Ђуричин, Драгана Васиљевић Томић, Ана Ждеро

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА СТАНДРАДА ПРИСТУПАЧНОСТИ_особе са инвалидитетом невидљиви грађани

Guidelines

Principles

Standards

Politics Values, principles, atutides, ideology,... Atitudes and positions, rights (selection, order, structure of...)

LawRights

Guidelinesissued by the Board, the guidelines are what agencies must follow in setting or updating their standards.

StandardsStandards are issued by designated agencies ; standards are what the public must follow to comply with the laws;

Guidelines versus standards - distinction under the ADA and ABAGuidelines are issued by the Board, standards by designated agencies such as DOJ and DOT. Standards are what the public must follow to comply with the laws; the guidelines are what these agencies must follow in setting or updating their standards. When the Board issues guidelines, it does not change compliance for the public until the standards are similarly changed and an effective date set.

Структура

01. Филозофија, концепти, појмови, (етичке) вредности и смернице

02. Принципи

03. Стандарди, норме

Guidelines

Principles

Standards

04. Стратегије

Вредности/смернице, принципи/начела, стандарди/норме/технички прописи, законске регулативе

Теоријски оквир: историјски преглед (интернационална –национална усклађивања)

Торијски и законски оквир: историјски преглед (интернационалне/националне одредбе)

Појам: приступачност, доступност за све, инклузија, инклузивни дизајн, универзални дизајн

(етички, филозофски) концепти, вредности и смернице, закони: права и слободе

Zaštita osoba s invaliditetom u međunarodnom pravu regulisana je: _međunarodnim ugovorima koji sadrže pravne norme obavezne za države i _putem "mekog" prava sastavljenog od međunarodnih dokumenata koji nisu pravno obavezujući.

Najveći broj ugovora o ljudskim pravima izričito se ne bavi položajem osoba s invaliditetom, već pruža zaštitu svim pojedincima bez ikakvog razlikovanja. Tek u novije vreme zaključeni su posebni ugovori isključivo posvećeni zaštiti ovih lica. Najznačajniji takav ugovor je Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena 2006. godine. Zaštita ovih lica mnogo je potpunije i detaljnije regulisana putem "mekog" prava koje obuhvata brojne dokumente usvojene u okviru Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije.Ključne reči: invaliditet; ljudska prava; međunarodna zaštita; međunarodni ugovor; "meko" pravo

[ ] Radivojević, Zoran i Raičević Nebojša, ,,Zaštita osoba s invaliditetom u međunarodnom pravu”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 2007, vol. 55, br. 2, str. 98-115 Univerzitet u Nišu, Pravni fakultet

Заштита особа са инвалидитетом

Заштита особа са инвалидитетом у међународном праву

Zakonski okvir: Ljudska prava i slobode

1945. Povelja Ujedinjenih nacija1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojena od strane Generalne skupštine UN rezolucijom 217А(III) 10. decembra 1948. godine

(Universal Declaration of Human Rights, adopted by the UN General Assembly on 10 December 1948 foundation of international human rights law.)1950. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Rim, 4, novembra 1950. godine1975. Declaration on the Rights of Disabled Persons, Rezolucija 3447 (XXX) od 9. decembra 1975. godine 1976. The International Covenant on Civil and Political Rights, and the International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights

entered into force , (Building on the achievements of the UDHR) http://www.un.org/en/documents/udhr/hr_law.shtml

Kao članica Ujedinjenih Nacija (i pravni sukcesor bivših država) Srbija je potpisnik Povelje Ujedinjenih nacija (1945), Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948), Pakta o građanskim i političkim pravima (1966), Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965)

2002. Deklaracije iz Madrida i Saporoa, decembar 2002.2003. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (3. april 2003); doneta u Rimu 1950; stupila na snagu 1953.

ratifikovana krajem 2003, stupila na snagu 3. marta 2004. godine ; nakon raspada zajednice 2006. godine Republika Srbija je kao pravni sledbenik zadržala članstvo u Savetu Evrope

Zabrana diskriminacije predviđena je članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda “... ona do pre desetak godina imala isključivo pomoćni karakter, jer je zabranjivala diskriminaciju samo u odnosu na uživanje prava koja su garantovana

Konvencijom. Međutim, Protokol br. 12, uz Konvenciju iz 2000. godine, ispravlja ovaj nedostatak. Njime je utvrđena opšta zabrana diskriminacije. Protokol je 1. aprila 2005. stupio na snagu čime je omogućena sveobuhvatnija zaštita lica od diskriminatorskih postupaka. Državna Zajednica SCG ratifikovala je ovaj protokol još pre njegovog stupanja na snagu čime je za Srbiju kao pravnog sukcesora nekadašnje Državne Zajednice SCG stvorena obaveza da se svako pravo koje njeni zakoni garantuju mora ostvariti bez diskriminacije po bilo kom osnovu

2004. EIDD Stockholm Declration, usvojena 9. maja 2004. godine European Disability Action Plan 2004-2010

2005. Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, na osnovu člana 45. Stav 1. Zakona oVladi, „Službeni glasnik RS“ br. 55/05 i 71/05 – ispravka

2006. Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", br. 33/06)2006. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom UN i Opcioni protokol, usvojeni 13. decembra 2006. godine, o

tvoreni za potpisivanje 30. marta 2007. godine Action Plan of the Council of Europe 2006-2015, na osnovu koga

2007. Strategija unapređenja pozicije osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2007-2015, 2008. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji2009. Zakon o zabrani diskriminacije, 2009. Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/2009,

od 2.6.2009)European Disability Strategy 2010-2020: A Renewed Commitment to a Barrier-Free Europe

2010. HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI, dr Dejan Milenković, VODIČ KROZ ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACIJE, Beograd, Deo šireg projekta “Promovisanje antidiskriminatornog ponašanja i prakse” koji se realizuje uz podršku Fonda za otvoreno društvo

2006. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom UN i Opcioni protokol, usvojeni 13. decembra 2006. godine, 2007. od 30. marta 2007. godine Konvencija je otvorena za potpisivanje i ratifikaciju

tvoreni za potpisivanje 30. marta 2007. godine Action Plan of the Council of Europe 2006-2015, na osnovu koga

2007. Strategija unapređenja pozicije osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji 2007-2015, 2008. Konvencija je stupila na snagu 3. maja 2008. godine, nakon što je ostvaren dovoljan broj ratifikacija. Do sada je Konvenciju potpisalo 145 a

ratifikovalo 87 država članica Ujedinjenih nacija.

2009. Zakon o zabrani diskriminacije, 2009. Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/2009,

od 2.6.2009)Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine a ratifikovala 31. jula 2009. godine (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", br. 42/2009 od 2.06.2009. godine).

Законски оквир: Људска права и слободе. Смернице. Принципи

Законски оквир: Стандарди, норме

Законски оквир: Стандарди

1968. Architectural Barriers Act1991. ADA Accessibility Guidelines

1995. The Disability Discrimination Act (DDA) 1999. Exclusion to Inclusion: A Report of the Disability Rights Task Force on Civil Rights for Disabled People, DfEE2002. Madrid Declaration http://www.nvo-adria.com/materijal/Madridska%20deklaracija.pdf

2002. ADA Accessibility Guidelines for Buildings and Facilities (ADAAG) amended through September 20022004. EIDD Stockholm Declaration design for all

2004. ADA and ABA Accessibility Guidelines for Buildings and Facilities , (Americans with Disabilities Act (ADA), and Architectural Barriers Act (ABA), Published in the Federal Register July 23, 2004 and amended August 5, 2005. http://www.access-board.gov/ada-aba/final.cfm, http://www.access-board.gov/ada-aba/final.pdf

2005. British Standard 7000-6:2005. Design management systems - Managing inclusive design – Guide2006. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena na 61. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, na sednici od

13. decembra 2006. godine u Njujorku

1997. Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica ("Službeni glasnik rs", br. 18/97)

2003. Zakon o planiranju i izgradnji (05/2003)nije propisao sankcije za izvođače radova na objektima koja nisu učinjena pristupačnim i prilagođenim osobama sa invaliditetom. Kao olakšavajuću okolnost propisuje da se za dogradnju odnosno adaptaciju objekta u cilju uklanjanja arhitektonskih barijera ne zahteva naknadna građevinska dozovola nego da je dovoljno dobiti saglasnost na idejni projekat. Podzakonski pravni akt, Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih I invalidnih lica ("Službeni glasnik rs", br. 18/97) razrađuju se urbanističko-tehnički uslovi (u daljem tekstu: uslovi) za planiranje prostora javnih saobraćajnih I pešačkih površina, prilaza do objekata i projektovanje objekata (stambenih, objekata za javno korišćenje i dr.), kao i posebnih uređaja u njima, kojima se obezbeđuje nesmetano kretanje dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (u daljem tekstu: lica sa posebnim potrebama u prostoru). http://www.osi-uzice.rs/korisno/1.%20VODIC%20KROZ%20PRAVA%20OSI%20U%20RS.pdf

2006. Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи (17.04.2006. године, ("Službeni glasnik rs", br. .../2006)прописује санкције за инвеститоре објеката од општег интереса који исти не учине приступачним особама са инвалидитетом у складу са стандардима приступачности.

Подзаконски правни акт, Правилник о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица ("Службени гласник рс", бр. 18/97) разрађују се урбанистичко-технички услови (у даљем тексту: услови) за планирање простора јавних саобраћајних и пешачких површина, прилаза до објеката и пројектовање објеката (стамбених, објеката за јавно коришћење и др.), као и посебних уређаја у њима, којима се обезбеђује несметано кретање деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица (у даљем тексту: лица са посебним потребама у простору). http://www.minrzs.gov.rs/cms/doc/vodic/vodic.pdf

2009. Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/2009)Skupština Republike Srbi je ratifikovala je Međunarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol. Potvrđuje se Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena na 61. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, na sednici od 13. decembra 2006. godine u Njujorku, u originalu na engleskom

jeziku. Srbija postaje 54. država u svetu koja je ratifikovala Konvenciju i 31. koja je ratifikovala Opcioni protokol.http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_potvrdjivanju_konvencije_o_pravima_osoba_sa_invaliditetom.html

2009. Zakon o planiranju i izgradnji2013. Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti

Приступачност

Koncept i problem pristupačnosti zasnovan је prema načelu svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom (i celokupnog društva) [10] na jednake mogućnosti i pristup svim društvenim resursima - zdravstvenim i socijalnim službama, obrazovanju, novim tehnologijama, sportu i slobodnim aktivnostima, potrošačkoj robi i servisima.

[10] Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (na osnovu opštih instrumenata UN o ljudskim pravima i slobodama), Član 3: Opšta načela (pod f)), usvojena 25. avgusta 2006. godine, u Uvod u

Međunarodnu konvenciju prava osoba sa invaliditetom, Beograd: Centar za samostalni život invalida, 2006. http://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=1219&title=Uvod-u- me%C4%91unarodnu-konvenciju-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojena od strane Generalne skupštine UN rezolucijom 217А(III)

10. decembra 1948. godine, i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Rim, 4, novembra 1950. godine

http://www.hrrp.eu/srb/docs/Universalna%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima.pdf http://www.sostelefon.org.rs/zakoni/14.%20Evropska%20konvencija%20za%20zastitu% 20ljudskih%20prava%20i%20osnovnih.pdf http://www.topcentar.org.rs/Dokumenta.htm


Облици/типови приступачност

_Физичка приступачност

_Сензорна приступачност

_Интелектуална приступачност

_Финансијска приступачност

_Емоционална приступачност

_Приступачности доношењу одлука

_Приступачност информацијама

_Културална приступачност


Rezolucija koju je usvojila Generalna skupština [bez pozivanja na Glavni komitet (A/61/611)] 61/106. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom

Član 3. Opšta načela Načela ove Konvencije su sledeća:

(a) poštovanje urođenog dostojanstva, individualna samostalnost uključujući slobodu vlastitog izbora i nezavisnost osoba;

(b) zabrana diskriminacije;

(c) puno i efikasno učešće i uključivanje u društvo;

(d) uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti i čovečanstva;

(e) jednake mogućnosti;

(f) pristupačnost;

(g) ravnopravnost žena i muškaraca;

(h) uvažavanje razvojnih sposobnosti dece sa invaliditetom kao i poštovanje prava dece sa invaliditetom na očuvanje svog identiteta.

Evropeizacija i modernizacija

Evropeizacija ------------ Normativna moć Evropske unije ------------- evropski koncepti standardi i norme ---------------- Evropski koncept pristupačnosti

Evropeizacija> Evropski koncept pristupačnosti – ,,EKP 2003“

Evropeizacija je termin koji nema precizno, jedinstveno i određeno značenje. Termin se najčešće sreće u literaturi o evropskim integracijama i označava:_ „preuzimanje“ politika Evropske unije (EU) i njihovo implementiranje u nacionalno, državno zakonodavstvo i, _„ugrađivanje“ nacionalnih interesa država članica u nadnacionalni nivo, tj. u EU. U kontekstu postkomunističke tranzicije, evropeizacija je dvoznačan pojam, jer podrazumeva proces pridruživanja EU, ali i mnogo širi proces „povratka u Evropu“ posle radikalnih promena 1989. godine.

Prema tome, treba razlikovati proces evropeizacije koji se odvijao u okviru same Evropske unije i koji je podrazumeva transfer suvereniteta država članica na nivo EU, kao i odgovor država članica na politike koje donosi EU, od procesa evropeizacije koji se odvija u postkomunističkim državama Centralne i Istočne Evrope (CIE), a posebno u državama Zapadnog Balkana (ZB). Drugo značenje ovog pojma koje smo izneli relevantnije je, jer se odnosi na države Zapadnog Balkana i ima veze sa prodiranjem evropske dimenzije u nacionalne politike. Stoga, evropeizacija utiče na države članice EU, ali i na politike zemalja koje apliciraju za učlanjenje u EU.

Između 1989. i 2004. godine: EU postavlja uslove i zahtevie za učlanjenje (transformisaciju država Centralne i Istočne Evrope) - uticaj na politički i administrativni sistem, odnosno na čitav niz unutrašnjih politika i odluka zemlja kandidata. Dugoročni uticaj EU je prvenstveno postigla čineći dobrovoljne ustupke i koristeći svoju „meku moć”, a ne prinudna sredstva. U toku priprema za učlanjenje, države CIE dobrovoljno su prihvatile da izvrše reformu svojih politika i institucija u politički i administrativni sistem, odnosno na čitav niz unutrašnjih politika i institucija u skladu sa normama i standardima EU.

U državama CIE bilo je veoma rasprostranjeno mišljenje da je proces evropeizacije snažno povezan sa širim procesom modernizacije i postkomunističke tranzicije. Za mnoge ljude u tom regionu, evropeizacija je bila deo, pa čak i preduslov šire transformacije njihovih država, koja je značila okretanje od komunističkog nasleđa i dobijanje punopravne uloge u evropskoj političkoj i ekonomskoj sferi.

Za zemlje Zapadnog Balkana, evropeizacija znači prilagođavanje standardima i vrednostima EU. U ovom kontekstu, evropeizacija je prvenstveno proces u kom države ZB moraju da izvrše pregled svog zakonodavstva, kao i da prilagode postojeće institucije i izgrade nove u skladu sa evropskim zakonodavstvom, pravilima i standardima.Neposredan rezultat ovog procesa je radikalno menjanje strukture javne uprave, socijalno i ekonomsko približavanje EU standardima, menjanje suštine i procesa demokratskog upravljanja itd. Dugoročno se očekuje da će države ZB takođe doživeti duboku transformaciju baš kao što je to bio slučaj u državama CIE. Međutim, proevropska retorika nije dovoljna ukoliko ona nije praćena konkretnim aktivnostima u političkim i ekonomskim reformama. Evropska unija je države ZB istovremeno podsticala nagradama i kaznama kako bi ih navela da ispune sve neophodne uslove za učlanjenje. Takvi mehanizmi, pozitivnog i negativnog uslovljavanja, bili su do sada najmoćnije sredstvo EU koje je služilo tome da podstakne promene u budućim članicama iz regiona ZB.

Dakle, evropeizacija predstavlja proces u kome ideje, vrednosti, norme, pravila i procedure razvijene u EU bivaju inkorporirane u domaće identitete, institucije i politike. To duboko menja zemlje koje ovaj proces zahvata, vodeći ih načelno u pravcu konsolidacije demokratije.

[ ] Ejdus, Filip i Marko Savković (Ud). Rečnik evropske bezbednosti. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2010, str. 35 Grabbe, Heather. The EU’s Transormative Power: europeanization through conditionality in Central and Eastern Europe. New York: Palgrave

Macmillan, 2006.Richardson, Jeremy (ed). European Union Power and Policy-Making, London: Routledge, 2006. Featherstone, Kevin and Radaelli, Claudio. The Politics of Europeanization, Oxford: Oxford University Press, 2003. Radaelli, Claudio M. „Whither Europeanization? Concept stretching and substantive change”, European Integration Online Papers (EIoP) Vol. 4, No. 8,

2000. Vučetić, Srđan. „From Southern to Southeastern Europe: Any Lessons for Democratisation Theory?”. Southeast European Politics, Vol. 5, No. 2–3, 2004.

Dinan, Desmond. Europe Recast: A History of European Union. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2004. Dinan, Desmond. Historical Dictionary of the European Community. Metuchen: The Scarecrow Press, 1993

Normativna moć Evropske unije

Jedan od ciljeva kojima EU teži u međunarodnim odnosima jeste promocija normi. Do ovoga cilja ona ne dolazi upotrebom prinude, već kako to kaže Ian Meners (Ian Manners) uz pomoć svoje normativne moći.

U akademskoj raspravi priroda normativne moći istorijski je tumačena kao „moć nad mišljenjem“, „moć ideje“, odnosno kao „ideološka moć“. Ovim tumačenjima Meners dodaje sopstveno razumevanje normativne moći, tumačeći je kao sposobnosti aktera da oblikuje (izvozi) dominantne predstave o tome „šta je normalno“ u međunarodnim odnosima.

„Normativna razlika“ EU, po kojoj se ona razlikuje od drugih aktera u međunarodnim odnosima, posledica je istorijskog konteksta njenog nastanka, kao i činjenice da ona predstavlja hibridnu političku tvorevinu, koja se, posmatramo li njene institucije, nalazi na pola puta između međunarodne organizacije i države. Upravo je zato EU razvoj sopstvenih odnosa sa drugim akterima uslovila njihovom spremnošću da prihvate norme i principe sadržane u osnivačkim Ugovorima. Vrednosti demokratije, uspostavljanja vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i sloboda čine „normativnu bazu“ EU. Meners prepoznajepet ključnih „normi“ unutar zajedničkih pravnih i političkih tekovina EU (fr. acquis communautaire i acquis politique). To su, redom:

1. mir kao vrhunska vrednost, kako je uostalom saopšteno Deklaracijom Roberta Šumana i preambulama osnivačkih ugovora2. ideja slobode, saopštena preambulom Ugovora o EU3. demokratija4. vladavina prava i5. poštovanje ljudskih prava i fundamentalnih sloboda.

Pet osnovnih normi prate četiri norme „manjeg reda važnosti“, koje navodi Meners. Reč je o:1. društvena solidarnost koja se nalazi u članu 2 Ugovora o EU, 2. odredbia protiv diskriminacije koja je sadržana u članu 13 istog Ugovora, odnosno o odredbama o zaštiti manjina prisutnim u Kopenhaškim kriterijumima. 3. održivi razvoj4. koncept dobrog upravljanja.

[ ] Ejdus, Filip i Marko Savković (Ud). Rečnik evropske bezbednosti. Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2010, str. 61-62.

Evropeizacija> Evropski koncept pristupačnosti – ,,EKP 2003“

Evropski koncept pristupačnosti – ,,EKP 2003“Prevod na srpski jezik u okviru realizacije projekta Prepoznavanje koncepta univerzalnog dizajna i dizajna za sve u planiranju i izgradnji okruženja od strane Centra „Živeti uspravno“ u saradnji sa Novosadskim udruženjem studenata sa invaliditetom, Južnobačkim upravnim okrugom i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, a pod pokroviteljstvom, Misije OEBS-a u Srbiji, Ministarstva za rad i socijalnu politiku – Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine i Komisije za demokratiju Ambasade SAD u Srbiji 2007. godine), Beograd: Centar „Živeti uspravno” i Novosadsko udruženje studenata sa invaliditetom, 2007.

Evropski koncept pristupačnosti [1] promoviše novi socijalni model odnosa prema osobama sa invaliditetom [2], predviđajući zadovoljenje potreba svih kategorija korisnika, a ne samo jednog dela populacije

[1] Europen Concept for Accessibility, www.eca.lu[2] Socijalni model vidi invalidnost, ne kao bitnu karakteristiku ličnosti, već kao produkt socijalnog konteksta i

okoline u kojoj se osoba nalazi računajući i njenu fizičku strukturu, dizajn objekata, transport i sl. Socijalni model isitče da politika mora biti usmerena ka uklanjanju barijera, ne ka samoj osobi i njenim problemima,

što ukazuje na potrebu da se politika mora usmeravati na identifikaciju situacija u kojima se osobe sa invaliditetom nalaze, a ne na samu osobu.

Pešić, V. Evropska unija i osobe sa invaliditetom, Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Narodna kancelarija predsednika Republike, 2006, str. 15.

Evropeizacija ------ Normativna moć Evropske unije ------------ evropski koncepti standardi i norme ---------------- Evropski koncept pristupačnosti

Појам: приступачност, Evropski koncept pristupačnosti доступност за све, инклузија, инклузивни дизајн, универзални дизајн

Dizajn filzofija. Кoncepti dizajn za sve

The term Design for All (DfA) is used to describe a design philosophy targeting the use of products, services and systems by as many people as possible without the need for adaptation. Design for All is design for human diversity, social inclusion and equality (EIDD Stockholm Declaration, 2004). According to the European Commission, it "encourages manufacturers and service providers to produce new technologies for everyone: technologies that are suitable for the elderly and people with disabilities, as much as the teenage techno wizard."[3] The origin of Design for All[4] lies in the field of barrier free accessibility for people with disabilities and the broader notion of universal design.

[ ] http://ec.europa.eu/information_society/activities/einclusion/policy/accessibility/dfa/index_en.htm


http://en.wikipedia.org/wiki/Universal_design

http://en.wikipedia.org/wiki/Universal_design

dizajn za sve

Dizajn za sve je evropski termin koji zastupa inkluziju, jednakost i društveno održivi razvoj u odnosu na načela pristupačnosti okruženja, upotrebljivosti proizvoda i pristupačnosti usluga, sa fokusom na uključivanje (inkluziju) različitih/svih grupa korisnika.

Stokholmska deklaracija (EIDD Stockholm Declration), usvojena 9. maja 2004. godine http://www.designforalleurope.org/Design-for-All/EIDD-Documents/Stockholm-Declaration/ Dizajn za sve je proces prilagođavanja, korigovanja odlučivanja u cilju ostvarenja društvene inkluzije na svim nivoima upravljanja (državna uprava, lokalna

uprava, korporativno poslovanje, industrijski i komercijalni sektori).

Dizajn za sve je dizajn za različitost ljudi, društvenu inkluziju i jednakost; holistički pristup konstituisan kao kreativni i etički skup načela namenjenih planerima, projektantima/dizajnerima, proizvođačima, administratorskim i političkim liderima. Teži da omogući svim ljudima jednake mogućnosti u učestvovanju u svim aspektima društva, u čijem cilju je neophodno da izgrađeno okruženje, objekti svakodnevice, usluge, kultura i informacije moraju biti pristupačni, udobni za upotrebu za sve društvene grupe i odgovarajuće u pogledu načela poštovanja različitosti ljudi.” Predstavlja integralnu metodologiju koja se primenjuje i interpretira u različitim poljima i dsiciplinama u cilju ostvarenja uspostavljenih i proklamovanih etičkih vrednosti.

The Build-for-all Reference Manual, Info-Handicap and the “Build-for All” project, Luxembourg, 2006, www-build-for-all.net

Концепти: Интеграција и/или инклузија

Интеграција и/или инклузија

Појам: инклузија, приступачност, Evropski koncept pristupačnosti, инклузивни дизајн, универзални дизајн, приступ за све

Дефиниција универзалног дизајна Центра за универзални дизајн [Centre for Universal Design] наводи неке од кљулних циљева.Principles of universal design1 Equitable – the design should be usable by peoplewith diverse abilities and should appeal to all users.2 Flexible – the design should cater for a wide range ofindividual preferences and abilities. This may mean some choice in methods of use (such as right or left handed access).3 Simple and intuitive – use of the design should beeasy to understand, regardless of the experience, knowledge, language skills, or current concentration level.4 Perceptible – the design communicates necessaryinformation effectively to the user, regardless of ambient conditions or the user’s sensory abilities.5 Tolerance for error – the design minimizes hazardsand the adverse consequences of accidental or unintended actions.6 Low physical effort – the design can be used efficiently and comfortably with a minimum of fatigue.7 Size and space for approach and use – appropriate size and space is provided for approach, reach, manipulation, and use regardless of user’s body size, posture, or mobility.

Centre for Universal DesignИнклузивни дизајн дели исте те циљеве, преклапајуће дефиниције и области интересовања у односу на универзални дизајн. са разликом У фокусу на стратегије њихове примене и остваривања.

Design for absolutely everybody?All disciplines develop their own jargon. Universal design and design for all have been most commonly used. They mean different things and have different historical contexts, but there is no absolute agreement about the differences between them. It is unfortunate but not surprising that somepeople have been frightened off when such phrases have been taken at face value and interpreted literally. ‘design for all’ has a ring that ‘design for as many people under the circumstances as is possible’ does not. In reality no one argues that every single product should be usable by every conceivable person. Definitions of inclusive design are qualified by a common sense approach to what is reasonable and by an understanding of what is practical. For example, one definition bends over backwards to be realistic at some expense of rhetoric:

Flexible enough to be directly used .... by people with the widest range of abilities andcircumstances as is commercially practical given current materials, technologies and knowledge [15]

[15] What is design for all? Paper No 1 INCLUDE (Inclusion of disabled and elderly people in telematics), programme of the European Commssion, at www.stakes.fi/include

Појам: инклузивни дизајн

Инклузивни дизајн

Inkluzivni dizajn kao pojam i metodološki okvir projektovanja, intenzivno razvijan poslednjih godina, uspostavio je neka od osnovnih načela projektovanja javnih prostora i njihovih elemenata. Termin pripada grupi termina/koncepcija (u kojoj se još nalaze univerzalni dizajn [6], dizajn za sve [7], projektovanje za različitosti, ili koncepcije formirane na principima poštovanja ljudi), koji dele sličnu osnovu i ciljeve zasnovane na činjenici da izgrađena sredina može izuzeti, isključiti i diskriminisati određene društvene grupe u određenom trenutku [8].

Inkluzivni dizajn odnosi se na proizvode ili okruženja koje mogu koristiti svi bez obzira na starost, pol ili invaliditet. Njegovim razvojem i proširenjem ka inkluziji koja pored navedenih obuhvata i razmatra i kategorije zasnovane na rasnim podelama i razlikama, razlikama u prihodima, obrazovanju i kulturi, formiran je koncept šireg univerzalnog dizajna.

[8] Deo Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koji se odnosi na građenu sredinu, odnosno “Diskriminaciju u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina”, ,,Službeni glasnik RS“ 33/06.

Inclusive design is "The design of mainstream products and/or services that are accessible to, and usable by, as many people as reasonably possible ... without the need for special adaptation or specialised design."

British Standards Institute (2005) British Standard 7000-6:2005. Design management systems - Managing inclusive design - GuidePhilips (2004) The Philips Index: Calibrating the Convergence of Healthcare, Lifestyle and Technology. A web-based survey of 1500 internet users aged 18-75, www.usa.philips.com

Појам: универзални дизајн, принципи универзалног дизајна

Универзални дизајн

Универзални дизајн подразумева пројектовање/дизајн производа, окружења, програма и услуга/сервиса на начин да буду употребљиви за све људе, до највећег могућег обима, без потребе за адаптацијом или специјализованим дизајном/пројектовањем. Универзални дизајн неће искључивати помоћна средства за специфичну групу особа са инвалидитетом у случајевима где је то неопходно.

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (A/RES/61/106), član 2. od 13. decembra 2006. godine, uZakonu o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/2009, od 2.6.2009)

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je jednoglasno usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine.Konvencija je otvorena za potpisivanje i ratifikaciju od 30. marta 2007. godine.Konvencija je stupila na snagu 3. maja 2008. godine, nakon što je ostvaren dovoljan broj ratifikacija. Do sada je Konvenciju potpisalo 145 a ratifikovalo 87 država članica Ujedinjenih nacija.Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol 17. decembra 2007. godine a ratifikovala 31. jula 2009. godine (“Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori", br. 42/2009 od 2.06.2009. godine).

Universal design refers to broad-spectrum ideas meant to produce buildings, products and environments that are inherently accessible to both people without disabilities and people with disabilities.

"Universal design" means the design of products, environments, programmes and services to be usable by all people, to the greatest extent possible, without the need for adaptation or specialized design. "Universal design" shall not exclude assistive devices for particular groups of persons with disabilities where this is needed

Convention on the Rights of Persons with Disabilities, Article 2: Definitions (A/RES/61/106)


Principi univerzalnog dizajna:

1: Ravnopravna upotreba Projekat/dizajn/objekat se može koristiti i ekonomski/tržišno je dostupan ljudima sa različitim mogućnostima (svim grupama korisnika, ljudi, svim osobama)

1a. Obezbediti ista sredstva upotrebe svim korisnicima: identična ukoliko je moguće; ekvivalentna ukoliko nije.1b. Izbegavati segregaciju ili etiketitanje bilo kog korisnika.1c. Obezbediti preduslove privatnosti, bezbednosti i sigurnosti podjednako za sve korisnike.1d. Učiniti rešenje privlačnim svim korisnicima.

2: Fleksibilnost u upotrebi: Dizajn se može prilagoditi širokom opsegu individualnih potreba i sposobnosti.

2a. Obezbediti izbor načina korišćenja.2b. Prilagoditi pristup i korišćenje i levorukima i desnorukima.2c. Olakšati korisniku tačnost i preciznost upotrebe.2d. Obezbediti prilagodljivost korisnikovoj brzini mišljenja i reagovanja.

3: Jednostavna i intuitivna upotreba Upotreba dizajn objekta/proizvoda/okruženja je lako razumljiva, bez obzira na korisnikovo iskustvo, znanje, jezičke veštine ili trenutni stepen koncentracije.

3a. Eliminisati nepotrebnu složenost. 3b. Biti dosledan očekivanjima i intuitivnom pristupu u korišćenju.3c. Prilagoditi širok opseg pismenosti i jezičkih veština.3d. Urediti/uskladiti informacije prema značaju.3e. Obezbediti efektivno navođenje i povratnu reakciju/informaciju za vreme i nakon obavljanja datog zadatka.

4: Primetna informacija Dizajn predmet efektivno prenosi neophodne informacije korisniku bez obzira na njegove senzorne sposobnosti ili ambijentalne uslove.

4a. Koristiti različite komunikacione kodove (slikovne, verbalne, taktilne) za višestruku, opsežnu prezentaciju osnovne informacije.4b. Obezbediti odgovarajuću razliku između osnovne informacije i njenog okruženja.4c. Uvećati čitljivost suštinske informacije. 4d. Razdvojiti elemente na način da mogu biti opisani (odnosno olakšati davanje instrukcija i smernica).4e. Obezbediti kompatibilnost sa različitim tehnikama ili uređajima koje koriste osobe sa senzornim ograničenjima.

5: Tolerancija greške Dizajn umanjuje opasnost od nepovoljnih/negativnih posledica nepredviđenih i nenameravanih (intutitivnih, slučajnih) akcija.

5a. Urediti elemente kako bi se minimizirali rizici (opasnost) i greške: ostvariti ristupačnost elemenata koji se u najvećoj meri koriste; rizične eliminisati, izolovati ili zaštititi/zabraniti.5b. Obezbediti upozorenja o rizicima i mogućim greškama.5c. Obezbediti sigurnosne mere.5d. Onemogućiti nesvesno delovanje u procesima koji zahtevaju oprez/obazrivost.

6: Nizak stepen fizičkog napora Dizajn/projekat/proizvod se može efikasno i udobno koristiti sa minimumom napora.

6a. Omogućiti korisniku zadržavanje neutralnog telesnog položaja.6b. Koristiti razumne operativne snage.6c. Umanjiti mogućnost ponavljanje akcija/postupaka.6d. Umanjiti mogućnost dugotrajnog fizičkog napora.

7: Veličina i prostor za pristup i upotrebu Obezbeđena je odgovarajuća veličena i prostor za pristup, doseg/dostupnost, manipulaciju/upravljanje i upotrebu bez obzira na veličinu, stav ili pokretljivost tela korisnika.

7a. Obezbediti čistu liniju vidljivosti/sagledivosti bitnih elemenata svakom korisniku bez obzira na položaj tela (sedeći ili stajaći položaj).7b. Omogućiti komfornu dostupnost svih elemenata svakom korisniku bez obzira na položaj tela (sedeći ili stajaći položaj).7c. Uzeti u obzir razlike u veličini šake i hvata;7d. Obezbediti odgovarajući prostor za upotrebu pomoćnih uređaja (asistivne tehnologije) ili personalnu/ličnu asistenciju.


особе са инвалидитетом

медицински модел – био је заснован на концепту нормираног тела и конструисаних правила нормалности [ Foucoult]. (пацијенти, социјални случајеви; искључење, издвајање)

социјални модел заснован на концепцији интеграције ...

Говор о проблему особа са инвалидитетом осцилира између термина интеграције и инклузије:

Интеграција (у односу на образовање деце) – просторна, социјална/друштвена и функционална интеграција – подразумева одређени вид асимилације особа са инвалидитетом у редовне установе, окружења (просторна, друштвена) које углавном остају неизмењени;

Инклузија подразумева прилагођавање окружења (просторно, друштвеног, функционално) у односу на права и потребе особа са инвалидитетом; подразумева континуирани процес промене друштва, контекста; инвалидитет схвата друштвено конструисаним, спољашњим проблемом друштвене заједнице и окружења.

инклузивни социјални модел

Body Measurements by Henry Dreyfuss Associates. MIT Press, 1974.Bauentwurfslehre by Ernst Neufert (1936)

1936

1974

1946

Modulor by Le Corbusier (1946)Architectural Graphic Standards. Hoboken: Wiley, 2000

2000

2012

2011

Diagrams for the winning entry of the Phase Shift Park (Taichung) competition by Philippe Rahm architectes and Catherine Mosbach (2011)

L’homme, mesures de toutes choses (2012) by Thomas Carpentier (ESA)

Активности ИКС у промоцији и имплементацији стандарда приступачности•

1.покретање израде правилника 2. имплементација у наставни програм Универзитета у Београду, Архитектонског факултета 3. стручно предавање на тему приступачности, у оквиру програма секције пројектаната, урбаниста и планера 4. заједничка промоција Тима за социјално укључиванје и ИКС а, при конференцији градова Србије 5. стручно повезивање са осталим институцијама, ради промовисања Правилника о приступачности.