buxus sempervirens l.)polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2013/11/ljiljana_tomic.pdf · Љиљана...

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Љиљана Томић, дипл. инж.

УТИЦАЈ ФИТОХОРМОНА НА СТЕПЕН

ОЖИЉАВАЊА ШИМШИРА

(Buxus sempervirens L.)

Мастер рад

Нови Сад, 2013.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: Ментор:

Љиљана Томић, дипл.инж. проф. др Јелена

Нинић- Тодоровић

УТИЦАЈ ФИТОХОРМОНА НА СТЕПЕН

ОЖИЉАВАЊА ШИМШИРА


Мастер рад

Нови Сад, 2013.

КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА

др Јелена Нинић- Тодоровић, редовни професор за ужу научну област хортикултура

и пејзажна архитектура, Пољопривредни факултет, Нови Сад, ментор

________________________________

др Владислав Огњанов, редовни професор за ужу научну област воћарство,

Пољопривредни факултет, Нови Сад

________________________________

др Саша Орловић, редовни професор за ужу научну област хортикултура и пејзажна

архитектура, Пољопривредни факултет, Нови Сад

________________________________

САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ....................................................................................................................................5

SUMMARY...............................................................................................................................6

1. УВОД.............................................................................................................................7

1.1. СИСТЕМАТИКА И ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ШИМШИРА.................................8

1.2.ПРИМЕНА ШИМШИРА (Buxus sempervirens L.) НА ЗЕЛЕНИМ

ПОВРШИНАМА..................................................................................................11

1.3.РАЗМНОЖАВАЊЕ ШИМШИРА (Buxus sempervirens L.)..............................13

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА..........................................................................................15

3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА................................................................................16

3.1. РАЗМНОЖАВАЊЕ РЕЗНИЦАМА СТАБЛА..................................................16

3.1.1. Биљни материјал......................................................................................16

3.1.2. Фитохормони и супстрат.........................................................................18

3.1.3. Микроклиматски услови ниског пластеника у коме је постављен

оглед...........................................................................................................19

3.1.4. Обрада података.......................................................................................20

4. РЕЗУЛТАТИ РАДА...................................................................................................21

4.1. РАЗМНОЖАВАЊЕ РЕЗНИЦАМА СТАБЛА..................................................21

5. ДИСКУСИЈА..............................................................................................................32

6. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................34

7. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................36

Љиљана Томић Мастер рад Резиме

5

РЕЗИМЕ

Људи су од давнина испољавали потребу за лепо уређеним вртовима, које су

представљале места за одмор и пружале мир и спокој својим власницима. Шимшир

(Buxus sempervirens L.) је због своје декоративности и лаког одржавања најчешће

коришћена биљна врста у уређењу вртова и окућница. Због тога је веома битна

одговарајућа технологија производње ове врсте. Шимшир (Buxus sempervirens L.) се

размножава вегетативно полузрелим резницама. Циљ рада је да се утврди оптимална

концентрација активне материје у фитохормону на одређеној подлози.

Приликом размножавања резница испитивао се утицај фитохормона INCIT 2,

INCIT 8 и INCIT K. Резнице су постављене на две подлоге, од којих је једна супстрат, а

друга речни песак. Мерење је обављено 60 дана након постављања огледа.

Резултати рада су показали да је код резница постављених на супстрату најбољи

ефекат ожиљавања постигнут код резница третираних фитохормоном INCIT K. Код

резница постављених на речном песку најбољи ефекат ожиљавања постигнут је код

резница третираних фитохормоном INCIT 8. Поређењем две подлоге на којима су

постављене резнице бољи ефекат ожиљавања постигнут је код резница постављених на

речном песку.

Кључне речи: шимшир, вегетативно размножавање, фитохормони.

Љиљана Томић Мастер рад Summary

6

SUMMARY

People have been long manifested the need for a nice landscaped gardens, which it is

owners were the places of rest and providing peace and tranquality. Boxwood (Buxus

sempervirens L.) for his decorative and low maintance plant species commonly used in

gardening and infield. Tuhs, it is of great importance that a adequate technology is used for

propagation of this specie. Boxwood (Buxus sempervirens L.) is vegetatively propagated

though semimature cuttings. The aim of this study was to determine the optimal concetration

of active ingredient in a phytohormones on the certain surface.

In the process of cutting method reproduction, the influence of phytohormones INCIT

2, INCIT 8 and INCIT K on rooting was examined. Cuttings were placed on the two surface,

which one is the substrate, and the other river sand. The measurement was performed 60 days

upon the experiment inception.

The result of the researsh have shown that in the cuttings placed on the substrate the

best effect of rooting was achived with cuttings that were treated with phytohormones INCIT

K. The cuttings placed in the river sand the best effect of rooting was achieved with cittings

that were with phytohormones INCIT 8. The two susbstrates comparing on which are

mounted cuttings the best effect of rooting was achived with cuttings has been placed in the

river sand.

Key words: boxwood, vegetative propagation, phytohormones.

Љиљана Томић Мастер рад Увод

7

1. УВОД

Шимшир (Buxus sempervirens L.) као једна од најстаријих и најчешће

коришћених врста, био је неизоставни део зеленила још у античким вртовима, касније

широко употребљиван у ренесансним и барокним вртовима. Због своје изузетне

декоративности током целе године и могућности различите примене остао је цењен до

данашњег дана. За шимшир (Buxus sempervirens L.) се каже како „расте и умире

хиљаду година“ (Batdorf, 2003).

У роду шимшира има око 30 врста распрострањених у тропским и субтропским

областима, док само неке врсте имају свој ареал у умереној клими. Врсте овог рода

одликују се главичастим цвастима у пазуху листова. Цветају у рано пролеће. Плод им

је чаура, која сазрева у јуну. Сви делови биљке су отровни.


8

1.1. СИСТЕМАТИКА И ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ

ШИМШИРА

Род Buxus припада фамилији Buxaceae (Brikel, 2006). Систематика врсте

шимшир (Buxus sempervirens L.):

Царство: Plantae

Раздео: Magnoliophyta

Разред: Magnoliatae

Ред: Euphorbiales

Породица: Buxacae

Род: Buxus

Врста: Buxus sempervirens

Слика 1. Шимшир (фото. www.google.rs/images/)

http://www.google.rs/images/


9

Шимшир (Buxus sempervirens L.) је зимзелени густо разгранати жбун или ниже

дрво (Relf, Appleton, 2001). Ареал шимшира обухвата западно подручје Алжира,

северо- источну Шпанију, јужну и централну Француску, а северна граница у Европи

је Швајцарска. На простору Балкана протеже се до Истре према југу ка Македонији и

северу Грчке до Мале Азије (Вукићевић, 1996).

Велика употреба шимшира оправдана је због естетске вредности и способности

адаптације на услове спољашње средине (Batdorf, 2003). Расте споро, али је дуговечан.

Шимшир (Buxus sempervirens L.) одликује густа крошња. Старији примерци нарасту до

5 m висине, најчешће достижу висину од 0,5 до 3 m. Листови су на кратким петељкама,

јајасти или елиптични, дужине 1,5-2,3 cm, широки 0,5-1,1 cm, са обе стране голи. На

гранама остају 8-12 година.

У зависности од морфолошких карактеристика разликује се велики број

култивара шимшира (Buxus sempervirens L.) од којих су најпознатији култивари:

„Arborescens“, „Suffruticosa“, „Angustifolia“, „Elengatissima“, „Aureomarginata“ и

„Argenteamarginata“.

Шимшир (Buxus sempervirens L.)

„Arborescens“ је најчешће гајени култивар на

зеленим површинама. То је мањи жбун или

ниже дрво, споро расте, густо је разгранат.

Достиже висину до 2 m. Одликују га

кожасти, тамно зелени дугуљасти листови.

Добро подноси орезивање с тога је идеалан

за обликовање. Може се користити у

мешовитим садњама или као појединачан

жбун (Слика 2).

Слика 2. Шимшир „Arborescens“ (фото. www.google.rs/images/)



10


„Suffruticosa“ је патуљаста ситнолисна

стерилна форма. Најотпорнији култивар

шимшира на мраз. Достиже висину од 1 m.

Погодна за живе ограде (Слика 3).

Слика 3. Шимшир „Suffruticosa“(фото. www.google.rs/images/)


„Angustifolia“ одликује густа и компактна

крошња. Листови су издужено-ланцетасти,

већином дворедни. Достиже висину од 0,5 до

3 m. Идеалан је за ниске живе ограде и

бордуре (Слика 4).

Слика 4. Шимшир „Angustifolia“ (фото. www.google.rs/images/)




11

1.1. ПРИМЕНА ШИМШИРА (Buxus sempervirens L.)

НА ЗЕЛЕНИМ ПОВРШИНАМА

Шимшир (Buxus sempervirens L.) представља једну од најстаријих и најчешће

коришћених декоративних врста. Познато је да је шимшир гајен још у античко доба.

Нарочито је примењиван у Риму где су му вртлари орезивањем давали фантастичан

облик (Kaнтоци, 2010).

Шимшир (Buxus sempervirens L.) одликује тврдо и чврсто дрво, па симболизује

чврстоћу и постојаност. Од дрвета шимшира се израђују чекићи масонских ложа.

Данас има широку примену у столарству и изради музичких инструмената (Niemiera,

2005).

Своју популарност шимшир (Buxus sempervirens L.) дугује традицији и

вишеструким могућностима примене. На зеленим површинама може се користити као

самостална биљка или у комбинацији са другим биљкама, за поделу појединих

површина у врту, као густа жива ограда, као позадина за ниске биљке, за ивице тераса,

разних отворених простора и стаза, за узгој у великим посудама. Шимшир је веома

честа врста на гробљима. Због тога се сматра погребним симболом, а истовремено и

симболом бесмртности, јер је зимзелена врста. У античко доба се сматрао симболом

неплодности.

Изузетан значај шимшир (Buxus sempervirens L.) има код резања зелених

скулптура - топијарних форми (Буха, 2005). Топијарство или вештина гајења биљака

представља уметност израде „зелених скулптура“ од дрвећа, жбуња или полужбуња, од

правилних геометријских (лопта, купа, пирамида,...) (Слика 5) до најразличитијих

облика узетих из природе, најчешће животиња (Charles, 1985).

Европска вештина гајења биљака- топијарства датира још из римског периода.

Топијари се јављају као обележје француских и италијанских вртова у време ренесансе.


12

Најпознатији вртови из тог периода су Вила д’Есте и Ватикански вртови. У време

барока шимшир (Buxus sempervirens L.) је заузимао посебно место у краљевским

парковима, попут Версаја, Шембруна и многих других (Милић, 1995, 2005).

Слика 5. Топијарне форме шимшира (фото. www.google.rs/images/)

Шимшир (Buxus sempervirens L.) се и данас убраја у најомиљеније зимзелене

биљке, које се могу аранжирати испред врата, на тераси или у башти. Леп у свако доба

године шимшир доноси дух краљевских паркова и у најскромнијој саксији.



13

1.2. РАЗМНОЖАВАЊЕ ШИМШИРА


Шимшир (Buxus sempervirens L.) се размножава вегетативно, полузрелим

резницама.

Полузреле, полуодрвењене или семилигнифициране резнице су делови

летораста, који улазе у фазу летње дормантности и чије ткиво је на прелазу из зељастог

стања у одрвењено. Време узимања резница је од средине јула до ране јесени

(Hartmann, Kester, 1996).

Размножавање резницама подразумева постојање матичне биљке са које се

узимају резнице. Заснива се на ожиљавању на месту пресека, где се прво образује

калус, а затим жилице или жиле и збојак (Грбић, 2004). Овај начин размножавања се

често користи у комерцијалној производњи украсних садница.

Према наводима аутора (Кастори и сар., 1988) резнице неких врста се успешно

ожиљавају без ауксинског третмана. Друге врсте третиране ауксином напредују у

развијању корена. Ауксин поспешује развијање корена, а успешност укорењавања

зависи од врсте, култивара, стања стабла резница, годишњег периода и других фактора

(Griffit, 1998; Rademascer, Brahni, 2010).

Фитохормони (биорегулатори) су биолошки активна једињења, која регулишу

растење и развиће, утичу на правац и интезитет метаболичких процеса биљака. Могу

се сврстати у пет основних класа: ауксине, гиберелине, цитокинине, абсцисине и

етилен. Они делују у малим концентрацијама, а место њихове синтезе и место

деловања су им различити (Поповић, 2005). Фитохормони, ауксини и гиберелини,

утичу на бројне процесе биљака: деобу ћелија, образовање адвентивних коренова,

активност ензима и друго (Costacurta, Vanderley, 1995; Кастори, 2006).


14

Хемикалије које се користе за поспешивање укорењавања резница обично

садрже индол-3-бутерну киселину, α-нафтил-сирћетну киселину или комбинацију те

две киселине. Доступне су у течном, прашкастом, таблета и гел облику. Течне

формулације се углавном продају као растварачи, који се могу разблажити до жељене

концентрације за третирање одређених врста. Комерцијалне хемикалије наносе се на

доњи део резнице користећи течну или прашкасту форму ауксина (Blythe et al., 2004).

У пракси се за ожиљавање резница користи више врста супстрата (песак, тресет,

перлит,...). Супстрат у којем се налази базни део резнице мора да буде стерилан

(Поповић и сар., 2007). Основне услове које супстрат треба да испуни су: да одржава

резницу усправно током ожиљавања, да обезбеди влагу резници, да обезбеди мрачну

средину око резнице која погодује ризогенези (Evans, Blazich, 2000).

Љиљана Томић Мастер рад Резултати и циљ рада

15

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Циљ рада је да се:

Испита утицај фитохормона на степен ожиљавања шимшира (Buxus

sempervirens L.) на супстрату и на речном песку;

Утврди да ли постоји разлика у ожиљавању шимшира (Buxus

sempervirens L.) са различитим фитохормонима на супстрату и на речном

песку;

Испита ефикасност фитохормона на процес формирања корена резнице

код шимшира (Buxus sempervirens L.);

Изнађе оптимална концентрација α-нафтил-сирћетне киселине у

фирохормону, као и оптималне храњиве поглоге;

Упореди брзина формирања и интезитет раста корена приликом

ожиљавања резница третираних фитохормоном и резница које нису

третиране фитохормоном.

Љиљана Томић Мастер рад Материјал и метод рада

16

3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

3.1. РАЗМНОЖАВАЊЕ РЕЗНИЦАМА СТАБЛА

3.1.1. Биљни материјал

Избор матичних биљака обављен је на основу одговарајућих критеријума у

хортикултури, према добром здравственом стању и према задовољавајућим естетским

карактеристикама (Стилиновић, Туцовић, 1977). Испитивање је обухватило култивар

шимшира (Buxus sempervirens L.) „Arborescens“.


„Arborescens“ је мањи жбун или ниже дрво,

густо разгранат, са кожастим, тамно зеленим,

дугуљастим листовима. Овај култивар је

идеалан за обликовање орезивањем.

Најчешће је гајен за живе ограде, 1-2 m

висине. Матична биљка се налази у оквиру

приватне окућнице у Руми, у улици

Првомајска. Стар је 20 година и орезан је у

облику живе ограде висине 2 m (Слика 6).

Слика 6. Матична биљка шимшира (Buxus sempervirens L.)„Arborescens“

(фото.Љиљана Томић)


17

Резнице су узете у другој половини августа месеца. Одсечене су оштрим ножем

тако да је рез био неколико милиметара испод нодуса. Дужина направљених резница

износила је 8-15 cm. Свака резница је имала најмање две интернодије и 4-6 листова.

Одсечене резнице су потом потопљене у млаку воду у трајању од 2 сата, како би се

спречио губитак густог лепљивог сока. Након ове припреме резнице су третиране

фитохормонима, а потом посађене у контејнере, величине 5 x 9, који су предходно

напуњени одговарајућим супстратом и речним песком (Слика 7).

Слика 7. Посађене резнице (фото. Љиљана Томић)


18

3.1.2. Фитохормони и супстрат

За истраживање су се користила три фитохормона INCIT 2, INCIT 8 и INCIT K.

Основне карактеристике фитохормона

INCIT 2 су подстицање раста корена

(ожиљавање), као и његове бујности. Активни

састојак (основна супстанца) овог фитохормона је

α-нафтил-сирћетна киселина (NAA), која чини

0,2% овог препарата. Намењен је за ожиљавање

зељастих биљака, поврћа и каранфила (Слика 8).

Слика 8. Фитохормон INCIT 2 (фото.www.google.rs/images/)

Карактеристике фитохормона INCIT 8

сличне су карактеристикама предходно

поменутог фитохормона INCIT 2, са том

разликом што INCIT 8 садржи 0,8% α-нафтил-

сирћетне киселине (NAA). Намењен је за

ожиљавање дрвенастих и зимзелених врста

(Слика 9).

Слика 9. Фитохормон INCIT 8 (фото.www.google.rs/images/)




19

Активни састојак фитохормона INCIT K

чини 0,8% α-нафтил-сирћетне киселине (NAA) у

комбинацији са 0,5% индол-бутерне киселине

(IBA). Намењен је за ожиљавање зимзелених

биљака, које се теже ожиљавају (Слика 10).

Слика 10. Фитохормон INCIT K (фото.www.google.rs/images/)

У огледу је коришћен супстрат „Klasman Potgrond H“. Састав супстрата је

мешавина смрзнутог црног и врло финог белог тресета, у који су додати топиво

ђубриво и микроелементи. Фине је структуре (0-5 mm), а pH вредност износи 5.5-6.5.

Као друга подлога коришћен је речни песак (сепарација 2mm), који углавном

потиче од меке седиментне стене и сачињен је од кварцних зрна.

3.1.3. Микроклиматски услови ниског пластеника у коме је постављен

оглед

Ожиљавање резница вршено је у ниском пластенику у оквиру приватне

окућнице у Руми.

Да би се постигла висока влажност, која је неопходна да би се резнице успешно

ожилиле, свакодневно је вршено орошавање, када се истовремено мерила температура

и релативна влажност ваздуха у нивоу биљака. Температура ваздуха кретала се од 22

до 26° С, док је релативна влажност ваздуха износила око 90%.



20

Величина узорка износила је по 15 биљака у три понављања. Контрола је имала

по 15 резница. Мерање је обављено након 60 дана од постављања огледа. Из сваког

понављања и контроле је насумице изабрано по 5 резница којима је мерен коренов

систем помоћу лењира и милиметарске хартије.

3.1.4. Обрада података

Подаци су обрађени програмским пакетом Statistica 10 (StatSoft OK, Tulsa). Од

статистичких метода примењени су показатељи варијабилности, као што су

коефицијент варијабилности (cv) и Duncan тест вишеструких интервала.

Љиљана Томић Мастер рад Резултати рада

21

4. РЕЗУЛТАТИ РАДА

Због велике могућности примене шимшира (Buxus sempervirens L.) веома је

битна и брзина производње великог броја квалитетних и естетски прихватљивих

биљака. Приказани резултати истраживања показују која је концентрација α-нафтил-

сирћетне киселине и на којој подлози најефикаснија.

4.1. РАЗМНОЖАВАЊЕ РЕЗНИЦАМА СТАБЛА

Размножавање резницама стабла заснива се на ожиљавању на месту пресека. За

успешно ожиљавање користе се регулатори раста, који имају функцију подстицања

раста кореновог система.

У овим испитивањима третиран је базни део резнице на бази α-нафтил-сирћетне

киселине (NAA) концентрације 0,2% и 0,8%. Коришћен је и фитохормон направљен у

комбинацији α-нафтил-сирћетна киселина (NAA) концентрације 0,8% и индол-бутерна

киселина концентрације 0,5% (IBA).

Резултати ожиљавања резница шимшира (Buxus sempervirens L.) „Arborescens“,

постављених на супстрату и на речном песку, добијени приликом мерења приказани су

у табели 1 и 2.


22

Табела 1. Резултати ожиљавања резница култивара шимшира (Buxus

sempervirens L.) „Arborescens“ постављених на супстрату и на песку

Генотип

Третман

Понављање

Ожиљене

резнице

(%)

Број

жилица

Просечна

дужина

корена

(mm)

Одбачени

листови

(%)

Нови

изданци

(бр.)

Увенуле

резнице

(%)

Arborescens

(супстрат)

Контрола

Контрола

Контрола

NAA 0,2%

NAA 0,2%

NAA 0,2%

NAA 0,8%

NAA 0,8%

NAA 0,8%

NAA 0,8% и

IBA 0,5%

NAA 0,8% и

IBA 0,5%

NAA 0,8% и

IBA 0,5%

1

2

3

1

2

3

1

2

3

1

2

3

40

60

67

73

13

33

67

20

7

87

33

47

6,40

6,80

2,80

9,60

5,00

13,00

16,20

6,00

2,40

16,00

11,60

10,20

34,50

34,60

13,90

66,60

32,50

55,80

50,20

45,00

15,40

54,40

57,20

71,50

60

40

33

27

87

67

33

80

93

13

67

53

2

4

1

2

1

2

2

1

1

3

3

2

60

40

33

27

87

67

33

80

93

13

67

53

Arborescens

(речни

песак)

Контрола

Контрола

Контрола

NAA 0,2%

NAA 0,2%

NAA 0,2%

NAA 0,8%

NAA 0,8%

NAA 0,8%

NAA 0,8% и

IBA 0,5%

NAA 0,8% и

IBA 0,5%

NAA 0,8% и

IBA 0,5%

1

2

3

1

2

3

1

2

3

1

2

3

100

93

100

93

47

53

100

80

47

93

60

27

6,00

7,80

6,00

15,00

16,30

18,20

17,80

20,00

16,80

24,40

14,40

5,00

38,30

41,90

26,70

40,60

49,40

48,40

37,50

52,90

52,30

50,30

45,90

32,00

/

7

/

7

53

47

/

20

53

7

40

73

/

/

/

1

/

1

2

/

/

2

1

1

/

7

/

7

53

47

/

20

53

7

40

73


23

Табела 2. Средње вредности (x ) и коефицијент варијације (cv) испитиваних параметара по третманима

Генотип

Третмани

Ожиљене

резнице

(%)

Број

жилица

Просечна

дужина

корена

(mm)

Одбачени

Листови

(%)

Нови

изданци

(бр.)

Увенуле

резнице

(%)

x cv(%) x cv(%) x cv(%) x cv(%) x cv(%) x cv(%)

Arborescens

(на

супстрату)

0,2% NAA

0,8% NAA

0,8% NAA и

0,5% IBA

Контрола

39,67b

31,33a

55,67c

55,67c

77,01

/

50,33

25,17

9,20b

8,20b

12,60c

5,33a

43,59

87,32

24,05

41,27

51,63c

36,87b

61,03d

27,67a

33,76

50,91

15,02

43,08

60,33b

68,67c

44,33a

44,33a

50,64

45,96

63,21

31,60

2,00b

1,00a

3,00c

2,00b

29,00

58,00

19,33

76,50

60,33b

68,67c

44,33a

44,33a

50,64

45,96

63,21

31,60

Arborescens

(на речном

песку)

0,2% NAA

0,8% NAA

0,8% NAA и

0,5% IBA

Контрола

64,33b

75,67c

60,00a

97,67d

38,86

35,36

55,00

4,13

16,50c

18,20d

14,60b

6,60a

9,76

9,01

66,44

15,76

46,13c

47,57c

42,73b

35,63a

10,43

18,33

22,35

22,28

35,67c

24,33b

40,00d

2,33a

67,82

/

82,50

/

1,00a

1,00a

1,00a

/

/

/

58,00

/

35,67c

24,33b

40,00d

2,33a

67,82

/

82,50

/

* Вредности обележене различитим словом су статистички значајне на нивоу значајности 0,05.


24

Из приказаних резултата огледа уочава се да је код резница култивара

„Arborescens“, постављених на супстрату, најбоље ожиљавање постигнуто код резница

третираних фитохормоном INCIT K. Код резница постављених на речном песку

најбоље ожиљавање постигнуто је код резница третираних фитохормоном INCIT 8.

Резнице култивара „Arborescens“, постављене на супстрату, највећи проценат

ожиљавања, број жилица и дужину корена, а најмањи проценат одбачених листова и

увенулих резница постигле су код резница третираних фитохормоном INCIT K. Нешто

слабије ожиљавање имају резнице третиране фитохормоном INCIT 2, док су се

најслабије ожилиле резнице третиране фитохормоном INCIT 8. Duncan тестом

вишеструких интервала такође су уочене статистички значајне разлике између

различитих третмана. Проценат ожиљених резница, које су третиране фитохормоном

INCIT K износи 55,67%, проценат ожиљених резница третираних фитохормоном

INCIT 2 износи 39,67%, док је проценат ожиљених резница третираних фитохормоном

INCIT 8 најмањи и износи 31,33%. Из добијених резултата, такође се уочава да је

процент ожиљених контролних резница исти као и код резница третираних

фитохормоном INCIT K. Међутим, као што је и очекивано, контролне резнице су

показале најмање вредности у свим осталим мереним параметрима. Највећи број

жилица је константован код резница, које су третиране фитохормоном INCIT K, нешто

мањи број жилица имају резнице које су третиране фитохормоном INCIT 2, а најмањи

број жилица имају резнице које су третиране фитохормоном INCIT 8. Исти однос

карактерише и просечна дужина корена. Проценат одбачених листова је највећи код

резница третираних фитохормоном INCIT 8 и износи 68,67%, а најмањи проценат

одбачених листова имају резнице третиране фитохормоном INCIT K и износи 44,33%.

Исти проценат одбачених листова је и код контролних резница. Број нових изданака

највећи је код резница које су третиране фитохормоном INCIT K износи у просеку 3,

најмањи број нових изданака је код резница које су третиране фитохормоном INCIT 8.

Резнице које су одбациле листове нису биле у могућности да обављају процесе

фотосинтезе и транспирације, па су после извесног времена увенуле, тако да је

проценат увенулих резница једнак проценту одбачених листова.


25

На слици 11 приказане су минималне (а,б,в,г) и максималне (д,ђ,е,ж) дужине

корена резница шимшира (Buxus sempervirens L.) „Arborescens“, постављених на

супстрату, у зависности од фитохормона којим су третиране.

а) дужина корена шимшира б) дужина корена шимшира

третираних фитохормоном третираних фитохормоном

INCIT 2 INCIT 8

в) дужина корена шимшира г) контрола

третираних фитохормоном

INCIT K


26

д) дужине корена шимшира ђ) дужине корена шимшира

третираних фитохормоном третиране фитохормоном

INCIT 2 INCIT 8

е) дужине корена шимшира ж) контрола


INCIT K

Слика 11. Минималне и максималне дужине корена шимшира (Buxus sempervirens L.)

“Arborescens“ (фото.Љиљана Томић)


27

Резнице култивара „Arborescens“, постављене на речном песку, највећи

проценат ожиљавања, број жилица и дужину корена, а најмањи проценат одбачених

листова и увенулих резница, постигле су код резница третираних фитохормоном INCIT

8. Нешто слабије ожиљавање имају резнице третиране фитохормоном INCIT 2, док су

се најслабије ожилиле резнице третиране фитохормоном INCIT K. Duncan тестом

вишеструких интервала, такође су уочене статистички значајне разлике између

различитих третмана. Проценат ожиљених резница, које су третиране фитохормоном

INCIT 8 износи 75,67%, проценат ожиљених резница третираних фитормоном INCIT 2

износи 64,33%, док је проценат ожиљених резница третираних фитормоном INCIT K

најмањи и износи 60%. На основу добијених резултата уочено је да контролне резнице

имају највећи проценат ожиљености и он износи 97,67%. Међутим, као и код

контролних резница постављених на супстрату, ове резнице имају најмањи број

жилица 6,60, просечна дужина корена је 35,63mm и нису формирале ниједан нови

изданак. Највећи број жилица имају резнице третиране фитохормоном INCIT 8, нешто

мањи број жилица је код резница третираних фитохормоном INCIT 2, а најмањи број

жилица је код резница третираних фитохормоном INCIT K. Исти однос карактерише и

просечну дужину корена. Резнице третиране фитохормоном INCIT 8 имају највећу

просечну дужину корена 47,57mm. Број нових изданака једнак је код свих резница,

просечно по 1 нови изданак. Проценат одбачених листова једнак је проценту увенулих

резница. Највећи је код резница третираних фитохормоном INCIT K и износи 40%.


28

На слици 12 приказане су минималне (а,б,в,г) и максималне (д,ђ,е,ж) дужине

корена резница шимшира (Buxus semervirens L.) „Arborescens“, постављених на речном

песку, у зависности од фитохормона којим су третиране.

а) дужина корена шимшира б) дужина корена шимшира


INCIT 2 INCIT 8

в) дужина корена шимшира г) контрола


INCIT K


29

д) дужина корена шимшира ђ) дужина корена шимшира


INCIT 2 INCIT 8

е) дужина корена шимшира ж) контрола


INCIT K

Слика 12. Минималне и максималне дужине корена шимшира (Buxus sempervirens L.)

„Arborescens“ (фото.Љиљана Томић)


30

Резултати поређења ожиљавања резница шимшира (Buxus sempervirens L.) „Arborescens“ постављених на супстрату и на речном

песку, приказани су у табели 3.

Табела 3. Средње вредности (x ) испитиваних параметара на различитој подлози

Генотип

Подлога

Ожиљене

резнице

(%)

Број

жилица

Просечна

дужина

корена

(mm)

Одбачени

листови

(%)

Нови

изданци

(бр.)

Увенуле

резнице

(%)

x x x x x x

Arborescens

Резнице

постављене

на супстрату

45,58

8,83

44,30

54,41

2,00

54,41

Arborescens

Резнице

постављене

на речном

песку

74,42

13,97

43,01

25,58

1,00

25,58


31

На основу добијених резултата може се констатовати да је проценат ожиљавања

код резница које су постављене на речном песку скоро дупло већи у односу на резнице

постављене на супстрату и износи 74,42%. Код резница постављених на супстрату тај

проценат је 45,58%. Број жилица је већи код резница које су постављене на речном

песку и износи 13,97, док је код резница постављених на супстрату 8,83. Проценат

одбачених листова и увенулих резница је далеко мањи код резница постављених на

речном песку и износи 25,58%. Резнице које су постављене на супстрату показале су

боље резултате када је у питању просечна дужина корена, 44,30% и број нових

изданака, у просеку 2 изданка.

Љиљана Томић Мастер рад Дискусија

32

5. ДИСКУСИЈА

Анализом добијених података резница шимшира (Buxus sempervirens L.)

„Arborescens“, које су постављене на супстрату и на речном песку, може се закључити

да је проценат ожиљених резница постављених на речном песку далеко већи од

резница постављених на супстрату. Поменуте резнице имају већи број жилица, мањи

проценат одбачених листова, као и увенулих резница. Док резнице које су постављене

на супстрату имају већу просечну дужину корена, као и већи број изданака. То значи

да су резнице, које су постављене на супстрату за исто време, као и резнице

постављене на речном песку, имале много већи прираст, али мањи проценат

ожиљености. Док су резнице постављене на речном песку имале мањи прираст, али

много већи проценат ожиљености.

Анализом добијених резултата по третманима, види се да резнице које су

постављене на супстрату најбоље резултате су показале применом фитохормона INCIT

K. Резнице третиране фитохормоном INCIT K имају највећи проценат ожиљавања,

нешто мањи проценат имају резнице третиране фитохормоном INCIT 2, док је најмањи

проценат код резница третираних фитохормоном INCIT 8. Резнице третиране

фитохормоном INCIT K показале су, такође, најбоље резултате када је у питању број

жилица, просечна дужина корена, број нових изданака, као и проценат одбачених

листова и увенулих резница. Резнице које су третиране фитохормоном INCIT 8

показале су најлошије резултате у свим испитиваним параметрима. Контролне резнице

имају исти проценат ожиљености као и резнице третиране фитохормоном INCIT K.

Међутим, ове резнице имају најмањи број жилица, просечну дужину корена, број

нових изданака, у односу на резнице третиране фитохормонима.

Љиљана Томић Мастер рад Дискусија

33

Резнице које су постављене на речном песку најбоље резултате показале су

применом фитохормонма INCIT 8. Резнице третиране фитохормоном INCIT 8 имају

највећи проценат ожиљених резница, нешто мањи проценат имају резнице третиране

фитохормоном INCIT 2, док је најмањи проценат код резница третираних

фитохормоном INCIT K. Резнице третиране фитохормоном INCIT 8 имају највећи број

жилица, просечну дужину корена, као и најмањи проценат одбачених листова и

увенулих резница. Број нових изданака је исти код свих третмана. Резнице које су

третиране фитохормоном INCIT K показале су најлошије резултате у свим

испитиваним параметрима. Контролне резнице показале су најбољи проценат

ожиљености. Међутим, резнице без третмана имају најмањи број нових жилица,

просечну дужину корена и нису формирале ниједан нови изданак.

Љиљана Томић Мастер рад Закључак

34

6. ЗАКЉУЧАК

На основу добијених резултата вегетативног размножавања култивара шимшира

(Buxus sempervirens L.) „Arborescens“ може се закључити следеће:

Резнице култивара шимшира (Buxus sempervirens L.) „Arborescens“,

постављене на речном песку за исти временски период постигле су

далеко већи проценат ожиљености у односу на резнице постављене на

супстрату. Међутим, резнице постављене на супстрату постигле су бржи

прираст корена и надземног дела.

У зависности од подлоге утврђена је и одговарајућа концентрација α-

нафтил-сирћетне киселине. Употребом одговарајуће концентрације α-

нафтил-сирћетне киселине у кратком временском периоду може се

произвести велики број високо квалитетних и естетски прихватљивих

биљака.

Фитохормони INCIT 2, INCIT 8 и INCIT K позитивно утичу на развијање

кореновог система. Међутим, запажа се да су резнице постављене на

супстрату и третиране фитохормоном INCIT K имале најразвијенији

коренов систем, самим тим и боље формирани надземни део. Док је код

резница постављених на речном песку најбоље резултате показао

фитохормон INCIT 8. Резултати истраживања показују да су контролне

резнице, односно резнице које нису третиране фитохормонима, имале

највећи проценат ожиљености. Међутим, контролне резнице имале су

најслабије формиран корен и надземни део.

Љиљана Томић Мастер рад Закључак

35

Шимшир (Buxus sempervirens L.) има велику способност адаптације на услове

спољашње средине, нема велике захтеве у одржавању, спорорастућа је и веома

декоративна врста. Уз одговарајућу технологију производње може се произвести

велики број биљака. Све то оправдава његову велику употребу, а истовремено

представља разлоге због којих се шимшир и његов култивар „Arborescens“ најчешће

примењују у уређењу вртова и башти.

Љиљана Томић Мастер рад Литература

36

7. ЛИТЕРАТУРА

Batdorf L. (2003): Caring for box. Sage Press

Blyte E.K., Sibley J.L., Ruter J.M., Tilt K.M. (2004): Cutting propagation of foliage crops

using a foliar application of auxin. Scientia Horticulturae. 103:31-37.

Charles H., Gibson W. (1985): The book of Topiary. Tuttle Publising. North Clarendon. USA

Costacurta A., Vanderley J. (1995): Synthesi of phytohormones by Plant- Associated Bacteria.

F.A. Janssens Laboratory of Genetics, Vol. 21, No. 1, pp. 1-18.

Evans E., Blazich F. (2000): Plant Propagation for the Home Gardener. Department of

Horticultural Science. North Carolina.

Griffith Jr., L.P. (1998): Tropical Foliage Plants: A Grower’s Guide. Ball Publishing.

Batavia.

Hartmann H.T., Kester D.E. (1996): Plant propagation: principles and practices. Prencice

Hall: Upper Saddle River. New Jersey.

Kefeli V., Kalevitch M. (2003): Natural Growth Inhibitors and Phytohormones in Plants and

Environment. Kluwer Academic Publishers.

Rademacher W., Brahn L. (2010): Plant Growth Regulators. Ulilmann’s Encyclopedia of

Industrial chemistry.

Relf D., Appleton B. (2001): Boxwood in the Landscape. Scientia Horticulturae. Publication

426-603.

statSoft Inc 2010 STATISTICA (data analysis software system), version 10

http://www.statsoft.com.

Буха М. (2005): Четинари, живе ограде и „зелене скулптуре“: живети са природом.

Просвета. Ниш.

Брикел К. (2006): Биљке и цвеће- Велики илустровани водич. Младинска књига.

Београд.

Грбић М. (2004): Производња садног материјала/ Бегетативно размножавање

украсног дрвећа и жбуња. И.К.П. Не & Бо. Универзитет у Београду.

http://www.statsoft.com/

Љиљана Томић Мастер рад Литература

37

Кантоци Д. (2010): Шимшир у 100 облика. Господарски лист.

Кастори Р. (2006): Физиологија биљака. Научни институт за ратарство и повртарство.

Нови Сад.

Кастори Р., Миљковић Д., Поткоњак А., Никшић Р. (1988): Утицај фитохормона на

ожиљавање зелених резница листопадног и зимзеленог украсног шибља и дрвећа.

Шумарски лист. Универзитет у Београду. Београд.

Милић Б. (2005): Талијански маниристички и рани барокни врт. Прегледни знанствени

чланак. Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу.

Милић Б. (1995): Вртови ране и високе ренесансе. Прегледни знанствени чланак.

Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу.

Поповић Т.М. (2005): Биохемија биљака. Пољопривредни факултет. Универзитет у

Новом Саду. Нови Сад.

Поповић Р., Кулина М., Одаловић А., Чизмовић М., Преулић Р. (2007): Утицај

сустрата на ожиљавање зрелих резница смокве (Ficus carica L.). Пољопривредни

факултет Источно Сарајево. Босна и Херцеговина.

Стилиновић С., Туцовић А. (1977): Прилог разматрању критеријума за издвајање

хортикултурних семенских објеката. Гласник Шумарског факултета, Серија Ц.

Универзитет у Београду. Београд.

Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија. Шумарски факултет. Универзитет у

Београду. Београд.

www.bastovanstvo.rs

www.google.rs/images/

www.wikipedia.org

http://www.bastovanstvo.rs/


http://www.wikipedia.org/

buxus sempervirens l.)polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2013/11/ljiljana_tomic.pdf · Љиљана...

Documents