Гордана Томовић

ВЛАСТЕЛИНСТВО МАНАСТИРА СВЕТОГ СТЕФАНА У БАЊСКОЈ

Нашавши порушен и разорен стари храм Све- тог Стефана y месту Бањска, крал> Стефан Урош II Милутин подигао га je из основа и одредио закон- ским актом, златопечатном хрисовуљом, да заувек буде самосталан манастир намењен само мо- нашком општежићу, са свим потребним правима и многобројним придоженим селима. Тако je нас- тало једно од највећих црквених властелинстава y средњовековној српској држави.1 Многобројни земљишни прилози обухватали су 73 села и засе- ока и девет катунских насеља влаха који су ce на- лазиди y разним областима и жупама: y Ибру, Расу, Ситници, Хвосну, Пдаву, Будимљи, Зети, на реци Сави.

БАЊСКИ МЕТОХ ЛИПЉАНСКЕ ЕПИСКОПИјЕ

1. Јурисдикција Рашке и Липљанске епископије

Манастир Светог Стефана y Бањској поди- гнут je y поречју горњег тока Ибра, надомак утвр- ђења Звечана на стрмом истоименом брду и близу цркве Светог Димитрија, данашње Косовске Ми- тровице. Подручје je било премрежено старом и наслеђеном византијском црквеном организа- цијом, на граници двеју епископија, рашке и ли- пљанске, подручних Охридској архиепископији. Судећи no истом броју од петнаест клирика и пет- наест парика y тим епархијама, може ce претпо- ставити да су насељеност и пространство обе епископије биди прибдижно исти почетком XI ве- ка.2 Стање ce није променило све до краја XII века, када су ce после Немањиних освајања y незави- сној српској држави нашле приморске области, подложне католичким црквеним центрима y Ду- бровнику, Бару и Сплиту, поред оних које су биле под православном Охридском архиепископијомЗ По остварењу двоструке самосталности српске државе, прогласу краљевства (1217) и самосталне црквене организације (1219), Српска архиеписко- пија била je подељена на једанаест епископија (1220). Тада je, no сведочењу Светостефанске хри- совуље, рашки епископ имао духовну власт y Гор- њем Ибру, Јелшаници, Ситници, y Горњем и До- њем Аабу и y Дршковини, a липљански епископ no Липљану, Морави и Тополници, како je било „од искона"4

2. Одузимаше бањског метоха Липл>анској епископији

О првобитној историји цркве Светог Стефана y Бањској и о томе којој je епископији припадала - нема помена y бањској оснивачкој хрисовуљи, већ y нешто познијој Грачаничкој повељи крал>а Милути- на, која je сачувана једино на западном зиду десног параклиса y Грачаници као фреско натпис, исписан 1321. године. Обнављајући разрушен и пропали храм Липљанске епископије (bhaV k рдддроушсннк м пдденнк дрдш сбетнк Еогороднце грддкчднкскнк К1пн- скоупнк лнпдинкскнк), крал, Милутин je обновио и старо епархијско властелинство. Позива ce на

1U властелинетву Светог Стефана v Бањско) постоји не- колико радова, неједнаког ибима и значаја: Аврам Попивић, Горњи Ибар среуњеш вска, I, II, Гидишњида Николе Чупића, XXV, Бео1'рад 1906, 166-222; исти, Горњи Ибар срсдњсча вска, 111, Годишњица Николе Чупића, XXVI, Београд 1907, 143-190; Гавро Шкриваниб, Властелинстви Си. Ст ефана y Вањској, Истириски часопис, VI, Београд 1956, 177-199; ГорданаТо- мовић, Сопотски забел Чрмањ, Историјски часопис, XXXIV, Београд 1987, 37-73; Снежана Божанић, Ибарски јез1ро азе- тшстефанскш властелинства, Сремска Митровица - Нови Сад 2006; о полимским метосима Светог Стефана y Бањској: Гордана Томовић - Славол>уб Пушица, Српски средњовеков- ни црквени писеди y Горњем Пилим/by, Милешевски записи, 7, Пријепол>е 2007, 31-67. За идентификацију места из Све- тоетефанске хрисовуд>е од користи je била, на првом месту, Topografska karta 1 : 25 UUO (TK 25), Vojnogeografski institut, Beograd, 1992; затим, необјавл>ена грађа прикуп/х.ена t o k o m геренског рада, као и y општинским уредима катаетра на Ko- сову и Метохији y оквиру пројекта „Кисово y раном средњем веку", y организацији Музеја Косова и Метохије из Пришти- не и Историјског инетитута САНУ из Београда. Од 1975. до 1977. године руководилац пројекта био je професор Рел>а Но- ваковић, a y екипи су били Азубица Ристић, Милица Николић и Гордана ТомовиБ. Писмени и дeтa^aн извештај са пописом званих места достав^ан je сваке године Музеју Косова. Звана места из насеља Катастарског уреда Косовска Митровица обрадили су проф. Рел>а Новаковић и Азубица Ристић 1975, ro- дине (= Р. Новаковић, Извештај 1975),

• Иордан Иванов, Б ш 1арски старини изМакедоним, Со- фин 1970, 547-562, стр. 554 („И епископ Липл>ана y целој својој епархији да има 15 клирика и 15 парика“): стр. 558 („И запиве- дамо епископ Расада имауцелој епархији 15клирика и 15 па- рика"); a значају успостављања аутикефалне Охридске архиепископије за сриске земде, Историја cpücKoi народа, I, Београд 1981, 176-179 (/оубомир Максимовић),

5 јованка Калић, Црквене приликеy српским земљама ди стварања архиепископије 1219. шдине, Сава Немањић - Све- ти Сава. Историја и предање, Београд 1979, 27-53, сгр, 48-52 (стање y XII веку).

4 Марија Јанковић, Епископије српске цркве 1220.Јидине, Сава Немањић - Свети Сава. Историја и предање, Београд 1979,73-82, стр, 82 (јурисдикција рашког и липљанског епи- скопа 1220).

195

прародитеље и родитеље који су Липљанској епи- скопији даривали земљишне поседе, села, засеоке, паше, летишта и зимовишта, за које je установио да je „једно потрено, a друго изгубљено, a уистину дато“.5 Каже да je Бањска била уписана y хрисовуљи њего- вог оца, краља Уроша I, a он ју je узео и сазидао y Бањској цркву Светог Стефана, a уместо тог уда- љеног метоха Липљанској епископији даје y заме- ну села која ce налазе близу цркве Свете Богороди- це: Суходол, Скуланово, /оапино и Батуси6 7 Замена je морала бити углавном одговарајућа надокнада за одузет епископски метох. Према територији коју запремају наведена села, чије су ce оквирне међе делом сачувале, може ce закључити да je и бањски метох првобитно обухватао само мањи број насеља y непосредној околини манастира Светог Стефана.

По сведочењу Грачаничке повеље, краљ Урош I (1243-1276) додедио je Липљанској епископији бањски метох - цркву Светог Стефана y Бањској са оближњим селима. Црква je могла да страда, као и други српски споменици и њихова законска акта, y време провале Татара 1241/1242. и Бугара 1252/1253. године, када je Српска .земља опустоше- на, a многобројна насеља и цркве су спаљени. По- следњих деценија XIII века српско-византијски су- коби y јужним граничним деловима српске државе и погранично четовање оставили су погубне по- следице на насељеност земље, као и на црквену ор- ганизацију. Почетком владавине краља Милутина Липљан je био на граници према Византији, na je то подручје било прво на удару ратних сукоба и продора. Познато je да су y пролеће 1283. године та- тарски одреди византијске војске Андроника II Палеодога продрли до Липљана и Призрена, углав- ном ради плена и пљачке, али су ce y повратку мно- ги подавили y набујалом Дриму.

У време подизања Бањске, no свему судећи, Липл>анска епископија била je угашена, a њени no- седи пострадали, међу њима и бањски метох са црквом Светог Стефана y рушевинама. Стога по- стаје разумљиво зашто није било потребно да ce y Светостефанској хрисовуљи нагласи какав je био положај бањског метоха y управној подели Српске цркве. Пред законом био je двоструко обесправ- љен, такорећи ничији - била je то црква y рушеви- нама једне запустеле и замрле матичне епископије. И поред тога, како су црквена права владарским актима била дата трајно и заувек и нису ce могла лако мењати, одмах на почетку Светостефанске хрисовуље краљ je прогласио да никада манастир Светог Стефана неће бити ни под једном еписко- пијом ни митрополијом, већ само самостални ма- настир под управом игумана, велика Лавра, мо- нашко општежиће. Оваква одлука морала je бити

донета уз пуну сагласност државног и црквеног сабора, владајућег архиепископа и краљевог бра- та, бившег краља Драгутина. Само тако je могао да стекне законску снагу и пуноважност чин оду- зимања поседа једној епископији, макар она била запустела, a посед разорен. У складу са тим, y Све- тостефанској хрисовуљи набројане су области и жупе y којима су ce налазила многобројна села до- дељена Бањској, које ce стављају под јурисдикцију рашког епископа, док ce липљански епископ ни- где не спомиње. Међутим, услови су ce знатно из- менили приликом подизања Грачанице и обна- вљања Липљанске епископије. Иако je бањски метох Липљанске епископије био мали, запустео и разорен, тада je крал> Милутин морао не само да објасни шта je учинио са епископским поседом, већ и да епархију обештети одговарајућим земљи- шним прилогом. Поред тога, том приликом тачно су наведене и набројане области над којима ce про- стирада власт липљанског епископа „од искона' и које су области под јурисдикцијом обновљене Липл>анске епископије. О таквом редоследу зби- вања сагласно сведоче два прворазредна извора о оснивању цркве Светога Стефана y Бањској - Све- тостефанска хрисовуља (1314-1316) и фреско-по- веља Липљанској епископији y манастиру Грача- ници из 1321. године.

3. Бањски епископ Данило и Бањска епископија

Другачији ток догађаја наговештавају подаци из житија крал>ице Јелене, крал>а Милутина и архи- епископа Данила II. У том погледу не могу ce сма- трати потпуно поузданим подаци који ce појављују код Данилових настављача, који су могли настати већ y првобитном рукопису, a нарочито y каснијим допунама и преписима, под утицајем богате био- графије и великог угледа снажне личности Дани- ла II. Био je племић, монах, хиландарски игуман, градитељ Бањске, краљев поузданик и саветник, браните/о Свете Горе, хумски епископ и српски архиепископ. Ha основу неких података из житија

5 Властелинство Липљанске епископије засновали су 1220. године крал> Стефан Првовенчани и његов брат архи- епископ Сава, М. Јанковић, Епископије u мит рополи/е српске цркве y средњ ем веку, 29.

6 Бранислав Живковић. Грачани чка п овељ а , Свети ар- хијерејски Синод Српске православне цркве, Београд 1992, 21- 22 .

7 Визант ијски извори з а историју народа јушславије, VI, Београд 1986, 32-33. О томе говори и архиепископ Данило II y Житију краља Милутина. Том приликом Срби су на Дриму заробили татарског старешину Чрноглава и његову одруб- љену главу, украшену бисером, однели краљу Милутину, Ар- хиепископ Данило, Ж ивот и крамева. u архи еп и скоп а срп- ских, превео Лазар Мирковић, предговор Никола РадојчиН, Београд 1935,84,

и спискова српских епископа из других извора, y историографији je створена слика о постојању по- себне епископије која ce називала прво Ибарска (1286-1292), потом Звечанска (1301-1303/1304) и Бањска (1312-1314).«

Већ je уочено да постоје извесна неслагања y подацима о подизању Бањске и о надлежном епи- скопу - y житијима која су написали Данило 11 и његов ученик6 * * 9 Податак о Бањској епискоиији, као хапакс, изискује опрез y тумачењу. Она ce помиње само једном, y животу архиепископа Данила 11, где ce каже да je он напустио манастир цркве Светог Стефана „која je епископија бањска, и да je краљ, no његовом одласку, учинио „да ce то место зове игу- манија“.10 Светостефанска хрисовуља, међутим, потврђује само краљеву одлуку да манастир буде убудуће самостадан, подложан само игуману, док о бањској епископији нема ни помена, Тешко би било и замислити да je успостављена нова бањска епископија са седиштем y једном разореном мана- стиру, y цркви која je тек била y изградњи, y селу које je уз то било метох друге епископије.

Зидање цркве Светог Стефана y Бањској запо- чето je y време политичких немира y српској др- жави. У опису живота Данила 11 Данилов ученик наводи како je крал> Милутин запао y невоље, јер ce на њега подигао брат Стефан Драгутин прете- ћи да му узме престо, властеда ra je напустила, a бо- гатство које je сабрао y Бањској било je угрожено nouiTO je умро епископ тога места. Примивши на себе бригу о обнови манастира као наследник пре- минулог епископа, Данило je назван свеосвеште- ним епископом.11 Не зна ce ко je био претходни епископ, нити којој je епископији припадао, али према устројству и територијалној организацији Српске цркве био би то или рашки или липљан- ски епископ. Из тог времена познати су рашки епископ Григорије II (1303/1304-1313) и епископ Павле, духовник краљице Јелене. Знатан времен- ски размак између липљанског епископа Антонија (1301-1303/1304) и липл>анског епископа Игњатија (1317) указује на ванредне прилике и запустелост y тој епископији. Поред тога, на подручју горњег Ибра помињу ce ибарски епископ Данило, преми- нуо крајем X111 века, и Данило, назван звечанским егшскопом почетком XIV века. Претпоставља ce да ce ради о истој личности, као и да би то могао бити онај преминули епископ којега je наследио хиландарски игуман Данило око 1312. године, по- невши титулу бањског епископа.12

Како даље казује Данилов ученик, примопре- даја дужности и краљевог богатства између краља и Данила извршена je y тајности, за њу су знали са- мо краљ и Данило, што није y складу са канонским устројством Српске цркве, нити са уобичаЈеним

постављењем новог епископа. Како сведоче жи- тија, успон Данила y црквеној хијерархији није био лак, упркос његовим несумњивим и великим за- слугама. Иако му je обећао да he га поставити на трон светог Саве, краљ Милутин није успео да срп- ском црквеном сабору наметне свог кандидата. Сабор ce састајао трипут док није за архиепископа изабран Никодим (1317), a Данило je поставл>ен за хумског епископа.13

У Житију краљице (елене, супруге краља Уро- ша I, Данило двапут себе назива епископом. Опи- сујући последње часове краљичиног живота, која je преминула y свом двору y Брњацима на Ибру 8. фебруара 1314. године, сам Данило каже да je био „у то време епископ цркве светог апостола Христо- ва и првомученика и архиђакона Стефана y месту званом Бањска". Епитет „свеосвештени" уз титулу епископа, појавл>ује ce први пут уз Данилово име y опису живота краља Милутина, које je писао Да- нилов ученик, где ce опширно излажу догађаји око зидања Бањске. 11омиње ce улога изабраног монаха Данила, са објашњењем да je то свеосвећени епи- скоп Данило.14 Наведени помени Данила као бањ- ског епископа постају сагласни са осталим извор- ним подацима уколико ce назив епископ схвати не само као црквена титула, већ y изворном значењу, као надзорник, старатељ, лице задужено да надгле- да послове и брине о реду. Само y таквом смислу Данило je могао да буде наименован за епискоиа y тајности и да ce no завршеној изградњи велелеп- hoi' храма прослави као бањски епископ. Тек кад je било завршено зидање цркве Светог Стефана y Бањској, Данило je, званично и регуларно, добио

6 М. јанковић, Епископије u м ит рополије српске цркве y средњем веку, 42 -4 6 , 149,

4 Гордон A. Мак Даниел, Генезис u саст ављ ањ еД ан и л о- B oiзбирника, Архиепископ Данило 11 и његово доба, Београд1991,217-224 (са старијом литературом). Анализирајуби сло- жену структуру Даниловог зборника, нарочито велики број промена и интерполација, аутор закључује да je променамапомерено тежиште излагања од чланова динаетије Немањића ка личности архиепискипа Данила 11. Уочава да Данилов уче- ник помиње Данила увек са одговарајубо) пуном титулом y складу са временим када je Данило носио те титуле (препо- добни игуман Хиландара, свеоснештени епископ хумеки, преосвештени архиепископ).

|и Архиепископ Данили, Живипш крал>ева u архиеписки- lici српских, 274.

11 Архиепископ Данило, Ж ивот и краљ ева u архиеписки- па српских, 271-273.

12 М. Јанковић, Епископије u мит риполије српске цркве- у средњем веку, 140, 147-149.

lj Марија јанковић, Д анило, бањ ски u хумски еп и скоп , Архиепискои Данило II и његово доба, Београд 1991, 83 -9 6 , стр. 85 (избор Никодима).

14 Архиепископ Данило, Ж ивот и краљ ева u архиеписки- Сш српских, 67, 71, 113, 117, 118.11рема мишљењу Г. Мак Дани- ела, Данилов настављач написаи je y Милутиновим житију део о зидању Бањске, где има доцнијих промена и интерпола- ција, Гордон A. Мак Даниел, нав. дели, 220.

197

функцију и титулу хумског епископа, na ce помени Данила као „свеосвештеног епископа" односе на време његовог управљања Хумском епископијом, од 1317. до 1322. године.15 Нередовне прилике y ко- јима ce нашао српски владар y време када je почео да обнавља цркву Светог Стефана y Бањској, смрт надлежног епископа, сукоб са братом и откази- вање верности вдастеле, принудили су краља Милутина на ванредна решења. Тако je било мо- ryhe да буде задужен за старање о краљевој заду- жбини краљев одани црквени саветник, и да ce устоличи y духовној вдасти y предеду Ибра прво као ибарски, a потом преименован y .звечанског, na y бањског епископа, већ према месту где je бо- равио, вероватно прво y Кончулу на Ибру, где ce иначе Данило и замонашио, потом y цркви Светог Тјорђа y Звечану, a тек када je то било могуће, y са- мој Бањској. Само један помен бањске епископије (хапакс) захтева дужни опрез y закључивању. Како промене y називу епископа показују, уколико je бањска епископија постојала, била je то кратко- трајна, вероватно неканонска творевина, која je са завршетком изградње Светог Стефана y Бањској престала да постоји.

НАСТАНАК СВЕТОСТЕФАНСКОГВААСТЕЛИНСТВА И ЊЕГОВИ ПОСЕДИ

L ИЗБОР ЦРКВЕНОГ МЕСТА И ФОРМИРАЊЕ БАЊСКОГ МЕТОХА

Удаљени запустели метох Липљанске еписко- пије y горњем Ибру са разрушеном црквом Светог Стефана био je зналачки и плански изабран за из- градњу велелепне задужбине и гробне цркве кра- л>а Милутина. Налазио ce између два велика ру- доносна подручја - Рогозне, на западној страни, и Копаоника, на истоку. Средиште му je било y ста- ром култном месту y коме су ce сачували трагови насељености од римског периода, поред топлих лековитих извора no којима je село Бањска и до- било име.

Са доласком немачких рудара Caca y Србију и снажним развитком српског рударства y време краља Уроша I, средином XIII века заснивају ce ру- дарски саски центри градског типа који почињу да привлаче приморске трговце. Упоредо са саским рударима. приморски трговци Котора и Дубров- ника удружени y друштва, улагали су новац y отва- рање нових окана и експлоатисали рудно благо, трговали рудом и другом робом, задржавали ce y појединим српским местима, оснивали своје ко- лоније и y њих преносили особену грађанску и западњачку климу, подижући своје католичке цркве. Такву слику пружала су готово сва већа

српска рударска насеља. Како ce утицај католичких грађанских енклава брзо ширио на целокупни жи- вот локалног становништва, српска држава доно- шењем одређених законских мера настојала je да тај процес прати и контролише. Поред тога, дело- творна мера државне контроле над важним рудар- ским центрима спровођена je преко територи- јалне органи.зације Српске цркве. Око рударских центара са католичким приморским становни- штвом заснивала су ce добро организована цркве- на имања, метохије великих српских манастира, чији су поседи као обруч окруживали католичке енклаве y српској држави.

У рударском подручју Рогозне и Копаоника ка- толичке цркве помињу ce y папским писмима 1303, и 1346. године y време борбе надбискупија y Бару и Котору за јурисдикцију над рударским местима са католичким становништвом y српској држави. Почетком XIV века Барска надбискупија имала je подршку папе, српског двора и краљице Јелене, која je била француског рода и католичке вере. Папа Бенедикт IX 1303. године овластио je барског над- бискупа Марина да поставља и смењује свештени- ке y српском краљевству, y местима Брсково, Руд- ник, Рогозна, Трепча и Грачаница, где постоје католичке парохијске цркве („de Bristonia, de Rudi­nico, de Rogosna, et de Trepzo et de Grazanica ecclesie parochiales in regno Servie..."), Надбискуп Марин припадао je племићкој породици Жаретић-Ловре- тић из Бара, која je стекла углед на српском двору краља Милутина, a нарочито краљице Јелене. Ста- ње ce из основа променило средином XIV века и подршка папа окренута je била Которској архи- епископији. Папа Климент VI упутио je писмо крал,у Душану 7. јануара 1346. године набрајајући католичке цркве које су y Србији биле под јурис- дикцијом которске дијецезе, међу којима ce наво- де Трепча и Копорићи (Trepte.,. Coporich).16 Између тих католичких цркава и рударско-трговачких на- сеобина саских рудара, y којима су боравили и где су ce настањмвали приморски предузетници и тр- говци, формира ce главни део светостефанског властелинства са највећим бројем приложених и груписаних села.

IS Исто. 117, 118, 119, 130, 132; М. Јанковић, Епископије u мит рополије српске цркве y средњ ем веку, 142.

Константин Јиречек. И ст орија Срба. II. превео и до- пунио Јован Радонић, Београд 19812, 91, нап. 34; 261, нап. 155; Иван Божић, О јуриздикцији К от ор ск еди јец езеу средњ еве- ковн о ј Србији, Споменик CI 11, САН, Београд 1953, 11-16; Ружа Ћук, ПpuAoi п роуч авањ у р у д ар ст в а на К оп аони ку y ср сдњ ем веку - К опорић u Б ел аси ц а , Историјски гласник, 1-2 , Београд 1989, 2 3 -3 8 ; Сима "Бирковић, К ат оличке па- р о х и јеу средњ овековн ој Србији, Работници, војници, духов- ници. Београд 1997, 2 4 0 -2 5 8 , стр. 244, нап. 15 (писмо папе Бенедикта IX); 249, 254.

Замисао о подизању задужбине y којој he по- чивати после смрти - краљ Милутин je почео да остварује y договору са замонашеном мајком јеле- ном, братом краљем Стефаном и архиепископом Савом III, y време када су ce смирили дугогодишњи сукоби између краљевске браће крајем 1312. годи- не, a пре 8. фебруара 1314. године (смрт краљице Једене). Међутим, када je започела изградња храма и манастирског комплекса, преминуо je дејству- јући епископ, na je краљ био принуђен да дал>и рад на обнови цркве Светог Стефана повери мо- наху Данилу, који je био вичан не само устројству, већ и подизању цркава, Под његовим руковод- ством разорено je старо здање цркве и подигнуто ново из основа no угдеду на храм Свете Богороди- це y Студеници.17

2. БАЊСКИ МЕТОХ У ИБРУ

Прва група земљишних прилога додељених ма- настиру Светог Стефана y Бањској састојала ce од двадесет и два села која су ce низала дуж обе стра- не реке Ибра, почев од околине самога манастира y селу Бањска. Била су обједињена сложеном rpa- ничном линијом, чији вијугави ток одаје колико je тешкоћа требало премостити да би ce формирао такав ибарски метох. Обједињеност прилога оства- рена je заменом неколико села и надокнадом на другом месту, као и прикључењем неких села чијим je власницима остављено доживотно издржавање. 11рво замењено село било je Кошутово, посед Срп- ске архиепископије, за које je краљ дао архиепи- скопу као надокнаду село Бит y Приморју, нестало насеље које ce налазило код Будве. Друга замена погодила je манастир Сопоћани, чији ce посед, за- бел Чрмањ (данас седо Црвени), налазио на плани- ни Рогозни. Како je читава планина са селом Рудине додељена била манастиру Светог Стефана, сопо- ћански забел остао je усамљена енклава y новофор- мираном метоху Светог Стефана. To je решено та- кође заменом, забел je замењен сопотској цркви за село Камичницу y Сеницама.18

Ибарски метох обухватао je следећа насеља са детаљно наведеним оквирним међама подручја, преко којега су ce простирали сеоски атари:

Сш Еднскд. Село Еддлечб. Седо Жрвновннцд. Седо Ер ћстннцд.

Ссдо Еднк Полк. Село Гоуддрнк. Село Koptom. н cl ?дс£лшдин.

Село Ко дркво. Село Едвтнид. Село EbipoEo. Село Шлшдннцд.

Седо Гн ждднн. Село Глвеокм. Село Копорнкн. Село Грдннчдне

Ссло Дбербхдбд. Село Седздмнцд. Село КошоутоЕО. д дд нк ддд

крдлквктво uh дрргнкпнскопоу EkiHTt оу ripiuopHH. Ссло

Емотрнцд. Седо Елдргннм. Село СОриуовоо). Седо Tp u’id. Н сни

ВСД С£ДД £ U£raUH Н £b ?Д££ДНИиН Hprb.

(14 V, 6 - 15v, 1)

3 ££ £HUb CEAOUb U£H£. 0y ЕТОуДЕНЦВ 0y ÉluEOyAb. оу ApoyrblН

ЕТОУДЕНЦЕ ПОДБ Tpbrb. tô ТОуДБ ПрДБО 0\fZ pbTb НД AtAb.

1СДК0 поутк Гр£Д£ ДО KpbtTbb. H tô KpbtTbb Оу ЧркДКНОу

BpbEX. KAKO ££ 0ТЛ» ПОТОЦН НД ГоуфДБНЦН. Н Ш ТОУДБ

nptKO оу AtAb Н ПО дћлоу Џ Ендоинрн!« оу MfAHbl nOTOKb.

оу Годо EpbAO. CÔ КоШОуТОЕД ПО д-ћлоу НД qtCTOy. ПО L|t£Tt пд

EtA£ БОДНЦЕ. H tô ЕоДНЦК Kb Гоопожднн-ћ ЦрККБН. Н to ЦркКБЕ

НД (ОЕрДДОББ Еродв. Н ПО ДћЛОу ИД ГрДДНЦЈЕ. Н Ш ГрДДНЦЈД НД

Орлшфк. n to ОЗрдшцд оу tlbito. шдв Имсогд no Ервдоу оу

ГрЕЕЛК. Н to ГрСБЛb no AtAOy tOEpbpfb Еонковд долд. н no

AtAOy оу Спдсовоу L|pbKbBb. H tü HpbKEf ШЖДОу EoHUbl-

ОЛНКК no дћлоу. UE/БДОу ИрДЕНННО H ЦЕЖДОу МгКЛОБНК. h

и£ЖД0у ШНПОБНКБ Oy üptaonb. H tô üptCAOnA ПО ДћЛОу НД

Пддннннцоу. ш тоудв нд рдЕпоутнк. н шдв рдспоутни оу

ГЕШРГНКБОУ црвквв ШЕрДБ КдШЛМ ПО AtAOy Оу ?AATblH KAUbi. to кдцене оy ÉltCKOBoy водоу. tô вод£ no дћлоу оу

Ердтцд клко поутв грЕДЕ оу Лроинцоу н оу ГрдддзвцБ. оу

Ипдвфнцоу. оу Донро ЕрЕДО. оу Г£Шр(г)н(£Б0у qpbKbBb. оу

ipbHblH Epb b НДДБ ttHOKOCb ПО AtAOy. оу llptKHH ЛД Б. Оу

Eopb. н w Еорд оу НЕрЕ.

(15v, 1 - 17r, 11)Готово сва наведена села постоје и данас, a

највећим делом сачувала су старо име.* 14 To су на- сеља на левој страни Ибра, која ce простиру севе- розападно од К. Митровице почев од подграђа Зве- чана: Корил.а (Кориље), Жрновница (Жеровница), Валач, Брестница (заселак Бањске), Козарево, Бањ- ска, Влчија (Вуча), Рудине, Чрмањ (Црвени), Бирово (заселак y селу Гркаје), Глбоко (Дубока), јелшаница (Јошаница) и село Гњеждани (Гњеждане). Ha десној страни Ибра бањски метох je обухватао села Копо- рићи (Копориће) и Граничане која леже на високим југозападним планинским странама Копаоника према Ибру; на обали Ибра село Дабрхава (Добра- ва) и село Селчаница (Сочаница), које ce са врхо- ва на Копаонику Пилатовица (1703 мј и Шаторица (1750 м) спуштало на обалу Ибра. Нешто јужније,

L Архиепископ Данило, Ж ивот и краљ ева u архиеписко- пасрпских, 113-114.

10 Г. Томовић, Сопот ски забел Чрмањ, Историјски часо- пис, XXXIV, 3 9 -4 3 (Бит y Приморју, замена за Чрмањ).

14 Подаци о насељима потичу из пописа званих места y селима Катастарске општине Т. Митровица (Р. Новаковић, Извештај 1975) и са секција топографске карте ТК 25, Београд 1992. Цитати и:з Хрисовуље наводе ce према оригиналу, са фолијацијом и бројем реда и задржавањем правописних зна- кова (велико слово, писано црвеним, тачка, пајерак). Извесна одступаља од оригинала била су неопходна да би ce разумели " резултати историјско-географских истраживања која чине окосницу овога прилога. Због тога су земл»описна и дична имена писана ведиким почетним словом, док су разрешене скраћене речи наведене углавном према издању /\зуб. Ко- вачевића, Свет ост еф анска хрисовуља, Споменик IV, Београд 1890, 1-11. Када ce y коментару доноси навод текста Х ри со вy^e, имена места писана су курзивом, a данашњи назив и убикација стављени су y заграду. Уколико ce првобитни назив места изгубио или je знатно промењен, y коментару и на кар- ти наводи ce назив према вероватном некадашњем изговору, за чије тумачење захваљујемо сарадницима овог издања.

199

од ушћа реке Дрежнице (данас Церањска река) до ушћа Ситнице y Ибар, бањском метоху су припа- дала села Кошутово, Бистрица, Влахиња, Бање Поље (заселак y селу Грабовац), Рударје (Велико Рударе), Орахово и Требча (Трепча, рудник и заселак Ста- ри Трг y селу Кутдовац). Оквирним међама метоха била су обухваћена поједина седа којима je краљ одредио условну државину, обавезавши поседнике на вечну верност цркви и краљевству. Под тим усло- вом село Бољетино je дато Војтеху, Будоју - Доња Бистрица, a Жажу - село Кривотуља, северно од К. Митровице, где ce надазио и Блгарски катун (село Србовац). Приложено село попа Срђа Тре- скавац било je вероватно на Копаонику, y оквиру атара Копорића на потесу Трешњица. Уз наведена села манастиру Светог Стефана y Бањској краљ je приложио и цркву Светог Димитрија, са њивом и млином и вртом, где he ce касније развити дана- шњи град Косовска Митровица.

2.1. Међе села на левој страни ИбраВисински рељеф Рогозне, чији масив чине

еруптивне стене, избраздан дубоким лубодолина- ма и добро развијеном речном мрежом левог слива Ибра са мањим и уским долинским проширењима, условио je особену насељеност, где су ce између појединих села вековима задржале природне rpa- нице. Упадљиво je да ce знатним делом поклапају са старим средњовековним међама села приложе- них Светом Стефану y Бањској.20

Иако je тиме знатно олакшано трагање за по- ложајем појединих села и међника, садржај Хрисо- вуље открива да je једнако сложен процес не само формирање бањског метоха, већ и навођење ње- гових међа. У сложеном систему описивања међа посебне целине назначене су великим почетним црвеним словом y тексту, a непрекинуто кретање изражава ce понављањем речи, топонима или пред- лога, чиме je наглашена непосредна веза између међника (... u поделу на Градиште, u од Градишта на Орашац... y Медни поток, y Голо брдо..), док ce промена терена, прелаз на другу страну брда или реке изражава прилогом отуд.

Описане међе представл>ају спољне границе обједињене територије коју су захватала села бањ- ског метоха на обема странама реке Ибра, y ствари, ређају ce делови сеоских атара само оних насеља која су ce налазила y граничном подручју према другим селима изван светостефанског властелин- ства, Унутрашње међе између додељених села није било потребно наводити, будући да су та насеља потпала под јединствену црквену управу. Села ce наводе са заселјами (са засеоцима), чија су имена углавном остала непозната. Колико их je било мо- же ce претпоставити према каснијим поменима

y српским и турским изворима. Логични редослед излагања прекидан je убаченим реченицама и објашњењима, који ce појављују тамо где je са- стављач Хрисовуље сматрао да je умесно. Помним праћењем граничне линије y тексту Хрисовуље и на карти може ce открити да je описаним међама y пот- пуности одређена целокупна спољна граница обје- дишеног земљишног поседа на левој страни Ибра. У наставку ce даље наводе међе села на десној стра- ни Ибра (Копорићи, Граничани, Дабрхава, Селча- ница), да би ce, после описа међа села Селчанице, састављач вратио на леву страну Ибра, чиме ce зао- билазило село Каменица, које je остало усамљено ван метоха y средини приложене територије.

Граница села груписаних на левој страни реке Ибра на планини Рогозни и њеним падинама пре- ма Ибру, почиње y студенац y Aмбул y gpyiu сту- денац код тр1а. Назив студенца Амбул no свој прилици потиче од именице ливкорнга, од грчког epiropiov (трг, подграђе), што одговара месту где ce студенац налазио - y трговачком подграђу града Звечана.21 Име извора сачувало ce y незнатно из- мењеном облику, као Јамбула или јамбулина. Зве- чански извор je био добро познат. Помиње га кра- љевски конзул y Приштини Тодор Станковић, који ce 1892. године са В. Карићем и Мих. Ристићем пео на Звечан, a y повратку са звечанског врха уском стазом која води кроз густу шуму свратили су „на чувени звечански извор". Два извора под Звечаном описује и Бранислав Нушић. Ha северној страни стрмог узвишења на коме ce налази град Звечан, на месту званом Заграђе налазио ce озидан извор, a y близини према истоку био je и други озидани из- вор назван Јамбула. Код извора Јамбулина и За- грађе, средином прошлог века вршена су и архе- олошка ископавања.22

Ha падини под Звечаном, y непосредној бли- зини двају извора, како сведоче њихова имена - Јамбул/ина/ и Заграђе, налазио ce три који ce на- води y Хрисовуљи као следећи међник. У овом

20 Шема границе општина и катастарских општина Ко- сова и Метохије приказана je на карти размере 1 :4 0 0 000 So­cijalistička autonomna pokrajina Kosovo, izdavač: Geodetska uprava SAPK - Priština, izrada i reprodukcija „Geokarta", Beograd 1974; исте податке садржи карта на рељефној подлози y боји, штампана ћирилицом, размере 1 : 200 000, издавач Геодетска управа САПК - Приштина, израда и репродукција „Геокарта", Београд 1974.

21 Тјура Даничић, Рјечник из књ и ж евн и х ст ар и н а срп- ских, I, Београд 19752, 10; Л ексикон cpücKOi средње1 века, Бео- град 1999,10, s. v. амборија (С. Ђирковић).

22 Тодор П. Станковић, Путне белеш ке по Ст арој Србији 1871-1891, Београд 1910, 165. Бранислав Нушић, Косочо, Бео- град 1986, 293. T okom археолошких ископавања Звечана (1958-1960. r.) на северној падини испод тврђаве код извора Јамбулина" и „Заграће" откопане су две зграде са покретним археолошким материјалом из турског периода, З адуж би неKo­ćom , Београд 1987,374-375 (В. (овановић).

200

рударском крају трг je настао под утврђеним гра- дом Звечаном, уз цркву Светог Димитрија. Ha том месту развило ce прво сеоско насеље уз трг, a по- том и градско насеље Косовска Митровица.

Према опису међа и терену даље ce може по- уздано пратити гранична линија. Заобилазида je утврђени град Звечан, пела ce развођем према југу ка селу Суви До, a одатле je досезада до места које ce описује као настанак речног тока - како ce са- стају потоци на Гуштавици. Поток Гушевац y истоименом селу настаје од неколико мањих токо- ва, a тече око 2 км југозападно од К. Митровице.

Граница je отуда водила развођем за Видоми- puPie, данашње село Видомирић, северозападно од К. Митровице. Видомирићи су били чланови једне породице или проширено домаћинство једне n o родице која je y селу Кориље формирала посебан заселак. Међници Медни потик и Голо брдо наводе ce y јужним и југозападним границама Видомири- ha, што одговара Асалугића потоку и узвишењу на јужном делу Видовог брда, на ободу засеока. Изду- жено Видово брдо протеже ce no средини велике окуке реке Ибра, северозападно од Косовске Ми- тровице. Могуће je, да ce некада цело називало Го- лим брдом, a старо име ce очувало само y називу мањег брдског потеса y северозападном делу Видо- вог брда, y селу Рујиште (919 м).

Према северозападу међу међницима исти на- зив сачувала су два села - Кошутови, југозапад- но, и ВојмислиРи (Војмислиће), северозападно од К. Митровице. Од Кошутова граница метоха ишла je цестом преко Видовог брда на Беле водице, ве- роватно извор Водице из којег настаје Водички по- ток y селу Банов До; затим на Госпиђину цркву, што може бити црквина y истом селу. Следи Обрадов брод, који одговара прелазу преко Козаревске реке, између села Банов До и Жеровница. Није познато где су ce налазили међници Градиште, Орашац, Лисо, Врх, Гребље, Војков Дол. Према њиховом зна- чењу и редоследу навођења који ce може пратити на топографској карти, граница метоха заобилази- ла je атар села Ловци, између села Бањске и Руји- шта, са засеоцима Локва, Вилиште и Липовица, a укључивала заселак Војков Дол, који одговара селу Бањски Суви До, северозападно од Бањске. Затим ce граница спуштала дуж леве стране Козаревске реке, леве притоке Ибра, обухватајући атар бањ- ског села Козарево и потом ce пела преко Рујишког брда излазећи на цркву Светог Спаса, вероватно y засеоку Брдо, на тромеђи села Козарево, Падина и Вељи Брег. У селу Вел>и Брег, чији ce атар протеже северно од Зубиног Потока од леве обале Ибра до села Козарева, постоји Спасово брдо, које ce може довести y везу са заборављеном и данас непозна- том црквом Светог Cnaca.23

Изразом: међу Вијмислиће, међу Крабијно, међу М'ђеловик и међу Шиповик, назначено je да граница метоха пролази између тих насеља, већим делом уз Бањску реку, y правцу села Кашља, југоисточно од Новог Пазара. Војмислићи су истоимено село на десној страни Бањске реке, на средокраћи између Косовске Митровице и Новог Пазара. Следећа три села налазила су ce на северним рубовима атара Војмислића. Село Крабијно, чије ce име није са- чувало, било би на месту данашњег села Грижа- ни, између бањског села Рудине и Војмислића. Друго село, М ђеловик, може ce повезати са no- тесима Мандалић и Мандаличко присоје y селу Јунаци (јунаке), које je сумеђно са Војмислићима, a y истом селу Јунаци био je и Шиповик, данас засе- лак Шипово. Одатле je преко превоја Преслип, из- међу Грижанског потока и Изворског потока, и развођа Дел (Дуги део) међа метоха избијала на Планиницу, на Чапљенац, један од највиших врхо- ва на Рогозни (1319 м). Тако повученом границом било je обухваћено Крабијно село (Грижани), као заселак Рудина, док су no рубовима властелинства, али изван њега, остала села Војмислићи, М'бело- вик и Шиповик.

Дал>е je метохијска граница водила на распу- тје, раскршће код Чапљенца, и планинским раз- вођем преко Столова и трасом данашњег пута сти- зала до цркве Свето1 feopiuja, више села Кашал>, југоисточно од Новог Пазара. Мала црква y руше- винама налази ce на коси изнад села, на левој стра- ни Црвеног потока, леве притоке Карвасалијске реке. Oko цркве je старо гроб/ве, a народ ce код црк- ве окуплЈа на Тјурђевдан, na ce сматра да je црква посвећена св. Тјорђу.24

Од Георгијеве цркве међа je ишла развођем на Злати ками (село и врх Златни камен на планини Рогозни, 1058 м), na ce преко Лескове воде (Студена вода североисточно од Златног камена) путем за Хромицу (Ромница, заселак y селу Лопужње, југо- источно од Новог Пазара), и Градачац (Градина, 953 м, на ушћу Вучјелокванске реке y Црначку ре- ку), спуштала y Оиавштицу. Овим именом очи- гледно je била називана Вучјелокванска река, на- ставак Опавског потока, који тече од села Опаве. Затим ce међа пела на/\обро брдо (1169 м), и преко цркве Светог Георгија, која ce налазила на брду

'-3 Р. Новаковић, Извештај 1975 ,48-49 (Спасово брдо, фо- тоснимци, К. О. Вељи Брег).

24 Р. Новаковић, Извештај 1975, 37 (Мандалић, Мандали- чко присоје); Преслоп, између два потока левих притока Бањ- ске реке, између села Грижани и Црвени, појављује ce на секцији Novi Pazar, Karte von Jugoslawien 1 : 100 000, Premerio, iscrtao i reprodukovao Vojni Geografski institut Kraljevine S.H.S. 1928 (1940). Петар Ж. ПетровиБ, Р аш ка - антрипо1ео- 1раф ска проучавањ а, I, Београд 1984, 175-176 (црква Светог Тјорђа y Кашљу).

201

Тјурђевица,25 водила на Чрни врх (1100 м), изнад седа Гњеждане и реке Јошанице. Границом атара села Поповци метохијска међа спуштала ce на леву оба- лу Ибра, до речне окуке неколико километара ју- жно од места Лепосавић, на супротној страни реке.

2.2. Рогозно с Рудинама и ЧрмњемПосле излагања о сложеном омеђивању четири

села на десној страни Ибра (Копорићи, Граничани, Аабрхава, Селчаница), писар текста Хрисовуље двапут ce враћа на део метоха на левој страни реке. Описаним опсегом поседа на тој страни Ибра било je обухваћено подручје планине Рогозне са Руди- нама и забелом Чрмњем (село Црвени). Међутим, било je неопходно да ce тај придог поименично и посебно нагласи, зато што je забел припадао мето- хији манастира Сопоћани. У замену за Чрмањ со- потска црква добила je село Камичницу на Сени- цама, како ce y Хрисовуљи и наводи;

3 РОГОДНО БСС Cb Роуднндин Н Cb HpbuVlKUb COnOTbCKblUb

SdEtaoub. icpc HpbubHb Aàà крллквство uh цркввн co-

noTbcicoH Кдивпннцоу на С-ћннцаА-(19v, 1-7)

|угоисточно од Новог Пазара и северозападно од Косовске Митровице простире ce Рогозна, пла- нинска површ и историјски познат рударски ревир на развођу десног слива Рашке и левог поречја гор- њег и средњег Ибра. Ha иланини Рогозни сачували су ce на многим местима трагова сгарог рударења, античког и средњовековног. како y топонимији (Металица, Жежница, Плакаоница, Златни камен, Златари), тако y остацима старих рудника (рупе), поткопа, троскишта. Црвени и Рудине су два сусед- на планинска села, северозападно од Косовске Митровице. Црвени лежи на Црвенској реци, из- међу Кукавице и Буковика, a Рудине су на изво- ришту Сеочке реке, на падинама Рогозне према Ибру, северно од Бањске. Рудине ce не помињу y Хрисовуљи y првој групи приложених села. Како су Рудине данас већим делом катунско насеље, може ce претпоставити да су ту била станишта влаха Дра- гобратића, који су замењени за Комајне влахе, како ce сазнаје из касније Грачаничке повеље. Забел Чрмањ (црвен) назван je no црвеној боји оксидне руде гвожђа. Стара рударска окна y селу налазе ce на Осоју испод брда Кукавице, рударски ходници сачували су ce на потесу Рупе, a старо сеоско цр- квиште, на коме je пронађен римски жртвеник са натписом, назива ce Рударска црква.26

У целокупној државној економији средњове- ковне Србије, као и y економији великих манасти- ра, били су веома важни приходи од рудника, na je успон српског рударства y време краља Уроша I, који je захватио и подручје Рогозне, морао бити

стално контролисан процес, под будним мотре- њем државне и црквене управе. Упоредо са развојем рударства на Рогозни, чија су налазишта сребро- носног олова са примесама злата нарочито привла- чила саске рударе и приморске трговце, повељама краља Уроша I, које ce нису сачувале, настају два српска црквена метоха - забел Чрмањ (село Црве- ни), имање његове задужбине манастира Сопо- ћана, и посед Липљанске епископије око цркве Светог Стефана y Бањској. Почетком XIV века ру- дарско-трговачка насеобина на Рогозни имала je већ своју католичку парохијску цркву, вероватно код села Златни Камен, што je утицало да ce пажња српског владара и цркве усмери ка том богатом ру- доносном подручју. Уследила je обнова цркве Светог Стефана y Бањској (1314-1316) и цело ру- доносно подручје Рогозне, са селом Рудине и за- мењеним забелом Чрмњем, додељено je бањском властелинству и на тај начин стављено под једин- ствену црквену управу.

Замена сопотског забела Чрмња забележена y Светостефанској хрисовуљи драгоцено je сведочан- ство о поседима сопотске цркве Свете Тројице, ма- настира Сопоћана, о којима није позната ниједна повеља. Уместо забела Чрмња Сопоћанима je крал> Милутин доделио село Камичницу на Сеницама, које ce сачувало под именом Камешница, југоис- точно од Сјенице. Kao и замењени забел, Камешни- ца je такође планинско село смештено на обема странама Камешничке реке, притоке Bane.

2.3. Каменица (изван метоха)Непосредно после текста о Рогозну, Рудинама и

Чрмњу, без посебног објашњења y Хрисовуљи ce наставља навођење међа које су обухватале село Каменицу на левој обали Ибра и спајале га са ата- ром села Дрежница на десној обали реке, чинећи мало подручје, северно од К. Митровице, које je ос- тадо изван манастирског властелинства. Међе Каменице биле су следеће:

оу KAHHbIH EOpb. Ш ворд HH2|b СоуГОу КдиЕННЦХ. Н HH£b Кл- ШННЦХ оу Ikph. Н Ш ТОУДБ HHb Нвр' оу EpOAb дрежншскнн.( 19 V, 7-11)

Мало село Каменица смештено je y полукружној окуци Ибра, на јужној граници бањског села Влчија * 4

2S Брдо Ђурђевица између Доброг брда и засеока Десетак, северозападно од Лепосавића, убележено je на секцији Нови Пазар, размер 1 : 200 000, Географско одељење и Картографска радионица Врх. Команде. Крф 1916.

“ П. Ж. Петровић, Раш ка, I, 102. Г, Томовић, С опот ски забел Чрмањ, ИЧ XXXIV, 37-59, стр. 4 4 -4 5 (остаци рударе- ња y селу Црвени); 46 (место Рогозна, дербенд, са 15 кућа и4 баштине према турском попису Призренског саниака из 1571. налазило ce на опасном путу према Босни, Херцегови- ни и Скадру).

(Вуча), јужно од Лепосавића. Суха Каменица сада je Сеочка река, названа према суседном засеоку кроз који протиче. Каменичка међа остала je до данас иста. Почев са севера према југозападу и југу, води преко узвишења Шиљак, потоком до Сеочке реке и реком до ушћа y Ибар, и низ Ибар до дрежничког брода, старог прелаза преко реке који je био на ушћу Церањске реке, десне притоке Ибра.

Напоменом о Рогозну, Рудинама и Чрмњу, и међама Каменице заокружено je описивање грани- ца метоха на левој страни Ибра, почев од Амбула под Звечаном, y правцу северозапада до Златног Камена и према истоку до леве обале Ибра.

2.4. Село ЈелшевикГраницама метоха на левој страни Ибра било

je y целини обухваћено село Јелшевик, садашње село Јошевик, смештено између окуке Ибра, при ушћу Бањске и Бресничке реке, северозападно од Косовске Митровице. Није набројано међу сели- ма y Ибру која су додељена манастиру Светог Сте- фана y Бањској, јер je бидо y оној групи села која су, иако обухваћена вдастелинством, имала друга- чији положај.

h с£лл кога длл крдлкввотво u h . Еонт-ћдоу Еолктннно.

Еоудон) Долнга Еистрнцд. Жллжоу Крнвотоулга. Гддоинроу

НглшЕвннкЕ. н Блддоу Пекдинн. догдћ соу Btp’HH цриквн н

крдлкввствоу UH. Н ПО UHt господвствоуифоуиоу. Н ДОГДЕ

С£ HE (ÜKptTOy Т4ТНК ЦрЕКОБННН. Д4 £0у HUk Н HA ДћТН ПО

ННД, оу ЕЛЦЈННОу ВЕЕГД4.

(48v, 4 - 49r, 5)Како ce види из навода, краљ je дао Радомиру и

осталима y баштину села под одређеним условима, на првом месту захтевао je верност према њему и наредном владару. Други услов je био да ce не оти- ма и краде од црквеног имања. Само док су та два услова испуњена, додељена села могу бити заувек баштина поменутим људима и њиховој деци. Радо- мир, Војтех, Будоје и Жаж постали су условни по- седници, a њихово имање je y суштини припало цркви и уклопљено je y бањски метох.

2.5. Међе села на десној страни ИбраУ време формирања бањског властелинства

подручје на десној страни реке Ибра, између Ко- совске Митровице, Трепче, Лепосавића и високих рудоносних врхова Копаоника било je добро на- стањено, na je настојање да ce заокруже земљишни поседи било отежано и сложено.

2.6. Замена седа Кошугово за село БигСело Кошутово на десној обали Ибра, северно

од Косовске Митровице, припадало je метохији Српске архиепископије.

СОЛО Кошоутово. 4 £44 НК Д44 КЈШКВкСТВО UH 4рХНКПН£КОПОу

EhiHTb оу flpiuopHH.

(15r, 6-9)Иако ce радило о преношењу села из једног y

други црквени метох, одузимање и замена поседа које je припадало српском архиепископу, врховном поглавару Српске цркве, морало je бити одлука са- бора са којом je био сагласан и српски архиепис- коп. Управо стога све што je било додел>ено цркви Светог Стефана y Бањској и уписано y Хрисовуљу, својом изјавом на крају акта и својим потписом оверио je и архиепископ Никодим. За село Кошу- тово на Ибру крал) Милутин je Српској архиепи- скопији доделио село Бит, нестало насеље на оба- ди код Будве.27

2.7. Међе села КопорићиИзмеђу села Копорићи, Граничане, Дабрхава

(Добрава) и Селчаница (Сочаница), приложених Светом Стефану y Бањској, остали су слободни ба- штински поседи, чија су ce имовинска права п о штовала и чувале њихове међе, na ce због тога гра- нице између њих и бањских села брижл>иво наводе. Према западу, суседно село Копорића и Граничана било je село Дољани, чије je име нестало, замење- но данашњим селом Кијевчиће, где су ce почетком X X века две сеоске махале називале Долови и Коњски До.28 Граница између Копорића и Дољана гласила je:

Д Cf Ufri£ Нопорнккив i ДоЛИНМ. оу Ct4blH nOTOKb. оу pbTb

ICOHb МН40ТНН4 П0Т01С4. Н ПО дкдоу оу KoTLjE. оу Иелннкв.

оу Модрм u t4 b . KOHb Модрогд U t44 оу ЦрЕКВНЦЕ. н ш Upb-

КВНЦЕЕ оу Едрднк

(17r, 11 - 17v, 7)Бели поток био би кратки водоток који ce са

узвишења Бабин гроб (896 м) слива y Лепосавску реку на граници између Копорића и Кијевчића, Од Белог потока међа je водила северозападно гребеном изнад потока који ce улива y Тврђанску реку код села Костин Поток, развођем између Лепосавске и Тврђанске реке до превоја Облик (1143 м), између Коиорића и села Мајдево, до

2 Г. Томовић, Сипшиски забел Чрмањ, ИЧ XXXV, 37-59, стр. 3 9 -4 0 (u месту Бит). Име Биттумачи ce као веома старо, потекло од исте несловенске основе као и име града Будве (грч. Buuöör), лат. Butua), Александар Лома, Сш аросрпски то- пиним Bbiui u нека пи т ањ а супст рат них п-основа, Ономато- лошки прилози, XV, Београд 2002, 171-184.

28 Аврам Поповић први ce детаљно бавио светостефан- ским поседима и њиховим међама y долини Ибра, нарочито y предеду Копаоника. Родом из Копорића, као добар познава- лац тог терена забележио je и сачувао од заборава многоброј- не топониме, Авр. Н. Поповић, Горњи Ибарсредње'ш века, или садаш њ а средњ о-и барскадоли на с подшрином јужнош Копао- ника, ГНЧ XXV, 171 (Дољани и махале y КијевчиНу).

203

Модрог Мела, недавног села Модро Мело, сада засеока Модромир на извору Модромирског пото- ка y селу Крушчица. Даље ce граница копорићког атара поклапала са старом и данашњом покра- јинском границом која води развођем на Ко- паонику преко кота Велики крш (1086 м), Караула (1120 м), Мали гоч (1309 м), Велики гоч (1364 м), Кула (1406 м) и Цигански гроб (1464 м). Копорићки заселак Баран остао je непознат, није сачувано ни његово име, нити сећање на место где ce налазио. Према наводу y Хрисовуљи био je y североисточ- ном делу атара Копорића. на изворишту Јеленског потока, између потеса Жута прлина и Бајчина, где ce део села развио уз стари и савремени рудник олова и цинка. Наведене међе описивале су за- падну и северозападну границу села Копорића. Према томе, село Дољани обухватало je подручје садашњих села Кијевчиће, Мајдево и Крушчица, од границе између Копорића и Кијевчића на Ле- посавској реци, до засеока Модромир на северу. Село Дољани нестало je постепено, са отварањем рудника y селу Копорићи.

Рудник y Копорићу отворен je пре средине XIV века, будући да ce 1346, године y месту поми- ње католичка парохија, свакако због католичких саских рудара и приморских трговаца из Котора и Дубровника, a 1368. године ту je радила и ковница српског сребрног новца. У тестаменту дубровачког трговца Тихоја Кртешића бележи ce да je y При- зрену вредност његовог дуговања износила укугт- но 500 копорићких перпера (yperperos quingentos de Coporich). Уз рудник ce развио и рударски трг, чији je приход крајем XIV века кнегиња Мидица са синовима Вуком и Стефаном, на име аделфата (доживотног издржавања), доделида руском ма- настиру Светог Пантелејмона на Светој Гори. Међу осталим прилозима на првом месту бележи ce трг Копорићи са Јелашцима и с метохом и с ме- ђама и правима. (Пркво Копорнкн тркгк ck бзкшцн н ск utToyouk н ск шгвдн н прлвнндџн.) Трг y Копорићу налазио ce на месту Трговиште на Копорићким ливадама, на самом северном рубу села, под вр- хом Мали гоч, са остацима старе троске и руше- винама зграда.24

Село Јелашци, сада село јелакце, источни су- међник Копорића, није бидо укључено y светосте- фански посед. Савремени локални пут од Л еп о савића до Јелакца изграђен je ради рудника олова и цинка y селу Копорићу. Порел многобројних трагова старог рударења y селу, где je пронађено преко 1100 рударских рупа, поткопа и остатака пет топионица, на путу постоје три главна рудоко- па, од којих je највећи, са великим рударским ра- довима, y северозападном делу под језером и вр- хом Караула, a нешто јужније, на ушћу Завратског

потока y Лепосавску реку y самом насељу, налази ce други мањи рудокоп. У североисточном делу села, на месту засеока Баран, о старини сведочи и сачувана рударска топонимија - потеси Металица и Жута прлина.

Почетком XV века помиње ce приход од Ко- порића назван „ложнбкб", чије je значење остало спорно, a претпоставља ce да je то био доходак од гајења винове лозе и производње вина. Премда на брду Облик постоји потес назван Виноградиште обрастао шумом, виноградарство није познато y самом селу Копорићу.3'1 Висински рељеф села до- бро наводњаван, покривен je густим шумама, na ће стари приход од села, ложнвкђ, који je увео де- спот Стефан, бити пре везан за шуме.31 У ствари, значење постаје јасније уколико ce ложнвкб схвати као ложник, дрво за ложење и осветљавање, по- знато као луч, борова цепка, смоласта и лако за- паљива, коју су, обрађену и сложену y бреме, мана- стирски људи доносили о Божићу y цркву Свете Богородице на Бистрици, a меропси двапут го- дишње y Грачаницу.32

2.8. Међе села ГраничанеСуседно село Граничане протезало ce јужно од

Копорића уским делом атара ка Ибру, источно од Лепосавића. Међници ce не наводе између Грани- чана и Копорића, већ ce од почетне међе Копорића, на Лепосавској реци, описују прво границе села према Дољанима, ка западу и дуж леве стране реке Добрунице (Лепосавске реке), потом ce на југо- источној и источној страни пењу ка Барану и спа- јају са северном међом Копорића. * II 12

I З аконски спом еници српских д р ж а в а cpegw eia в е к а , прикупио и уредио Стојан Новаковић, Београд 1912, 517. Постојање ковнице српског средњовековног новца y Копо- рићу откриће je Руже Ђук, која je сабрала и све друге мало- бројне податке из српских и дубровачких извора, као и ста- рије литературе о историји Копорића, Ружа Ћук, П ри лоi проучакањ у р у д а р а т а на Копаонику y средњ ем веку - Копо- puh u Бсласица, Историјски гласник, 1-2, Београд 1989, 23-38, стр. 25—32 (Копорић). A Поповић, Горњи И бар cpeghbeia вска,I, ГНЧ, XXV, 211 (Трговиште y Копорићу).

т З аконски споменици. срп ски х д р ж а в а cpegw eia века, 527-528 (повеља деспота Тјурђа Бранковића Светом Пантелеј- мону), датирање повеље y период 19. јул 1427 - пролеће 1429, према Actes Serbs, par S. Ćirković, Actes de Saint-Pantéléèmôn, Paris 1982, 182-189; P Т\ук, Прило1 прпучавању рударст ва на Кппапнику y средњ ем веку - Кппорић u Беласица. ИГ, 1-2, 30 (ложњак). A, Поповић, Горњ и И бар средњ е1а века . I, ГНЧ, XXV, 205, 208. ‘

II Деспот Ђурађ манастирске л>уле Светог Пантелејмона y српској држави ослобађа плаћања зимске унче и соћа, a тај приход оставља манастиру, као и „ложнвкв од Копорића што су давали светппочившем господину и родитељу ми деспоту Стефану, и тога их пслободи господство моје, да сабирају ма- настиру више реченом", Законски споменици срп ски хдрж ава cpegwcia века. 528,

12 Лсксикпн cpiicKoi cpegm ei века, Београд 1999, 376-377, s. V, луч (Р. Михаљчић).

Д ce uerie ГрлшллџЕ. оу ИЕрдиовскоу швоу, гд! nptimie

Чркнмнов' ПОТОКћ оу Д.ОЕроуННЦОу. ICOHh Докроумнцс оу PET- Cb

р‘тд оу Внаш?ћ. w Епошдј оу Еднк). ш Еднк коне Днстнд

|)ДКННН оу? phTh оу БрЕХЕ КОПОрНТСКЕ ПДДНННС. Ш Врум

ПДДНННС ПО AtBOy до поутн. ш поутн оу Едрднћ. н Едрднв ЗДССЛНК Ch BCtJUH исгиин.

(17v, 8 - 18r, 9).Први међник, Обрамовска гдава, није познат,

док je Чрнинов поток старо име Црниловице или Црниловца, леве притоке Лепосавске реке, a та pe­ha ce до почетка X X века називала Добруницом.33 Насупрот ушћу Белог потока y Добруницу (Лепо- савску реку), од границе Копорића и Дољана међа Граничана настављала ce од узвишења изнад којег ce y исту реку сливао рудама обојени водени nap- њак Белог потока - Чрнинов поток (Црниловац), који од извора Радовац y селу Граничане тече ка Кијевчићу. Дал>е je међа водила гребеном који ce протеже упоредно са tokom реке Добрунице. Пре- ма редосдеду топонима непознати међник Виси- лази налазио ce на јужној граници села, ка засеоку Негомирац, a Бања источно, ка селу Лозно. Могуће je да je Бања била старо село јарково, данас само потес y селу Лозно.34 Негомирци и Лозно помињу ce уз Граничане пола века касније y повељи цара Уро- ша којом je потврдио челнику Муси замену града Звечана за Брвеник и доделио му y баштину већи број села y Ибру (1363).35 Следећи међник Грани- чана биле су Лисичје равни, висинска зараван под планинским узвишењем и врхом Лисац (1292 м), на граници са селом јелакце на североисточној страни. Даље je међа гребеном водила до врха ко- порићке планине, што одговара врху Цигански гроб (1464 м), затим развођем до пута, и путем y Баран. једини пут који je постојао y том крају водио je од Врела, североисточно од јелакца, састајао ce на Металици са другим путем који je долазио од Локвица (код врха Кула), пролазио поред Лисца, во- дио на Граничане и дал>е до Ибра.36 A то значи да je међа Граничана текла деоницом пута од Локвица до засеока Баран на изворишту Јеленске реке код савременог и старог рудника олова и цинка y се- вероисточном делу села Копориће, како показују његове описане границе. Атари села Копорића и Граничана обухватали су заселак Баран са свим његовим међама, што ce y Хрисовуљи и наглашава, док je атар села Дабрхаве, на ушћу Добравске реке y Ибар, уским делом земљишта cnajao оба планинска села са осталим делом бањског метоха.

2.9. Међе села ДабрхаваИсточно од Лепосавића са обе стране Добравске

реке, десне притоке Ибра, y време формирања вла- стелинства Светог Стефана y Бањској између при- ложених села Дабрхава, Граничане и Селчаница

постојала су друга насеља, од којих су Мутиводе, Не- гомирци, Лозно, Лукари, Стржине (Стржин) и Јела- шци (јелакце) познати из нешто каснијих српских извора (1363, 1395/1396, 1400).3' Сложени поседов- ни односи над земљишним деоницама решавани су такође сложеним поступком, због чега je стање на терену описано y Хрисовул>и на посебан начин, тако да je права слика измакла истраживачима.38

Д ce uerie flhEpipMEt. ш Нкрд оу flpiEOH. оу? Atah оу Едрдн- цјд. ffi Едрднцж оу Рдешцјд. и ш Рденнцљ оу Еедж рктк ш ртд оу Грддедф».(18r, 9 - 18v, 2)

Село ДЕЕркргдвл, чије je име забележено и као Де- EphpMBa 1363. године, данас je село Добрава на ушћу Добравске реке y Ибар, јужно од Лепосавића.39

!i По A. Поповићу (Горњи И бар средње'ш века, 1, ГНЧ, XXV, 172) Црниловица или Црниловац, поток који тече из Граничана и улива ce ниже црквине y Кијевчићу, делом je био граница између два села. Добруница je обележена као река на којој ce налази село Копорић на секцији Нови Пазар - При- штина, Генерална карта Старе Србије и Македоније, размера 1 : 250 000, израдио Д, ). Дерок 1904, Геогр.-литогр. завид и штампа К. Л. Келера y Берлину.

!4 Село Јарково помиње ce 1533. г. y нахији Брвеник, са 7 кућа, D m prva popisa Zvomičkog sandžaka iz 1519, i 1533. godine. dešifrovao, preveo i obradio Adem Handžić, ANUBiH - SANU, Sarajevo 1986, 122.

15 Марко Шуица, П овељ а ц ара Урош а о зсш ени п оседа између кнеза Војислава u челника Мусе, Стари српски архив, 2, Аакташи 2003, 143-166.

36 A. Поповић, Горњ и И бар средњсча века, 1, ГНЧ, XXV, 172-173.

37 Идентификацију већег броја места и анализу врсте и функције појединих села (дворска, властеоска, жупска) из по- веље цара Уроша издате челнику Муси, 15. јула 1363, пре више деценија извршио je Александар Соловјев, Једна српска жупа за врем е царст ва, Гласник Скопског научног друштва, 111, Скопље 1928,25-41.

18 После описа међа Копорића, Граничана, Дабрхаве и Селчанице следи убачена реченица о Рогозну, Рудинама и Чрмњу, a потом ce прелази на другу страну реке, да ce омеђи атар Каменице, опет ce враћа на Ибар и описује група села ис- точно од Митровице, y чијим ce границама помињу Сашка река. Лабски пут, a y посебном делу Хрисовуље планина Па- ст ра буква над Сасима требачким. Такав редослед излагања навео je истраживаче да наведене међнике тумаче као грани- це планине Рогозне, међу њима су Константин јиречек, Исти- pu ja Срба, 11, Београд 1981, 93; Михаило Динић, За историју рударст вау средњеввковној Србији u Босни, 1, Београд 1955,5; Гавро Шкриванић, М реж а пут ева прем а азет ост еф анској (1313-1318), iр ач ан и ч к о ј (1321), д еч а н с к о ј (1330) u свет о- арх ан ђ еловско ј (1348-1352) повељ и, Историски часопис, V, Београд 1955, 389. Није уочено да ce y Хрисовуљи заобилазе села ван метоха са обе стране Ибра, нити су границе ибарског метоха унете y приложену карту y књизи С. Божанић, И барско јез!ро свет ост еф анскоi власт елинст ва, Сремска Митрови- ца - Нови Сад 2006.

w У повељи цара Уроша издатој челнику Муси 1363. г. по- мињу ce два села: Дебрђхава Мутиводић и Гојаково Ab6pbxaBa, Марко Шуица, П овељ а ц ара Уроша о зам ени поседа између кнеза Војислава u челника Мусе, Стари српски архив. 2, стр. 144, 145, 161 (са читањем имена села: Дебрхава, Д(а)брхава), (фото- графија повеље између стр. 144 и 145).

205

Атар села сужава ce y правцу североистока до гра- нице са засеоцима Мутиводе и Негомирац y селу Граничане. Старе средњовековне међе села на се- верној страни поклапају ce са садашњим, Од сре- дине окуке Ибра сеоска међа водила je левом стра- ном Лепосавске реке на непознати Прибој, који одговара врху (668 м) на брду Клик; даље на Варди- шта, y близини пута ка Рашкој, na на Равништа, шу- мовиту зараван на граници Граничана и Добраве; дугим гребеном названим Велји рт завршавала ce на тој страни код Градачца, вероватно на брду Голубовац (816 м), који са северозападне стране наткриљује заселак Мутиводе40 Преко Велјег рта, развођа између Лепосавске и Добравске реке, спајали су ce атари Граничана и Добраве уским земљишним појасом стиснутим између села Три- косе и Дољани, на западној страни, и села Мути- воде и Негомирци, на источној страни.

оу ДБкркхаБоу. клко flbEpbpMBA оуплдд. оу Нврв. и оу? дћдЕ оу ЧрЕногллвлгс гллвоу.

(18v, 1 2 - 19r, .3)(угоисточне границе села Дабрхава (Добрава)

описују ce после издагања о јужним и источним међама Селчанице. Од Градачца, заобилазећи атар села Мутиводе, међа ce спуштала y Добравску ре- ку и текла реком до њеног ушha y Ибар, како ce то и наводи.

2.10. Седо Мутиводе (изван властелинства)Уским и издуженим дедом земљишта између

Дабрхаве и Селчанице село Мутиводе на Добрав- ској реци спуштало ce као клин до обале Ибра, пресецајући континуирани бањски метох.

ш тоудв oysb Нкрв до Котелцл. ш тоудв oyxb pbTb н нд дћлЕ

w д-ћдд оу KpbCTb. кокгд рпе господнне крдлв ДоБр-ћго н

MoyTHBOAt постдвнтн.

(19r, 7-12)Мутиводе су средњовековно село, a данас засе-

лак Граничана, смештен на десној страни Добрав- ске реке, источно од Лепосавића. Од ушћа До- бравске реке y Ибар граница између Мутивода и метохије кретала ce узводно уз Ибар до Коталца, вира на Ибру између ушћа Добравске реке и Со- чанице, a одатле je водила развођем, до Ружанског брега и Добравске реке, где je и сада граница изме- ђу села Добраве и граничанског засеока. Ha том де- лу граница je била предмет спора између Мутиводе и Добре)а, na je краљ наредио да ce на спорном ме- сту постави гранични крст, на развођу према узви- шењу Галич. Добреја и Мутивода били су локална властела, али док je село првога, Селчаница, било укључено y бањски метох, Мутиводино село je ос- тало ван њега, упркос веома непогодном положају

између два башска села. Потомци Мутиводе за- држали су и касније своје поседе y Ибру. Били су угледни и истакнути y својој средини, јер су по- једини, као што je то био Илијаш Мутиводић, ве- роватно син Мутиводин, обављали одговорне за- датке y служби двора. Илијаш je обавио правну предају Раванштице горе ковачу Рудлу, приложену од царског забела, како ce наводи y повељи цара Душана за манастир Свети Арханђели код При- зрена (1348). Мутиводићи и Илијашевићи са њи- ховим селима припадали су пространим области- ма које je држао кнез Војислав Војиновић, a од 1363. године укл>учени су y баштинска села челни- ка Мусе, To су село Дебрхава Мутиводић, данашњи заселак Мутиводе са проширењем до Ибра, и село Илијашевића Лозно, данашње село Лозно које од Граничана одваја Добравска река, a које je тада др- жао вероватно Илијашев син. Успомену на време кнеза Војислава задржало je Кнежево Брдо, име за- сеока села Лозно, a на старо рударење извор Штов- на y том месту.41

2.11. Међе села СелчаницеСело Селчаница (Сочаница) било je једно од

највећих села y бањском метоху, будући да je обу- хватало читав слив реке Сочанице, десне притоке Ибра. У односу на данашњи сеоски атар, према до- бро сачуваној топонимији, може ce заклучити да je било скоро за трећину веће, јер ce средњовековно село протезало и на данашње село Мошницу и део планинског подручја суседног села Борчане. У стари- јој прошлости, Сочаница je била знатан регионални центар римске рударске делатности, организован као муниципијум (Municipium DD), који je и архео- лошки истражен. Ha десној страни Сочаничке ре- ке, при ушћу y Ибар пронађени су градски форум, базилика, терме, разне грађевине, и богат архео- лошки материјал, епиграфски споменици, рударске алатке и новац (II—III век). Истражене су и четири некрополе, непосредно уз град, на Равништу, на Присоју и локалитету Рудопоље, на супротној стра- ни реке Ибра. Град je запустео почетком IV века.42

40 Потес Вардишта, назван no старим путним стражама (варда), налази ce код друма ка Рашкој, уз Лепосавску р,еку, Г Шкриванић, В ласт елинст во Св, С т еф ана y Бањској, ИЧ, VI. 182; Равништа су плато на међи Граничана и Добраве, A. Поповић, Горњи Ибар cpegm eia века, I, ГНЧ, XXV, 178.

41 )анко Шафарик, Х рисовуљ а ц а р а С т еф ана Д уш ан а к ор м оснива м онаст ир св. А рхан јела М ихаила u Гаврила y П ризрену 1348, Гласник Друштва српске словесности, XV, Веоград 1862, 302 (Илијаш Мутиводић); A, Соловјев, Ода&ра- ни сппменици српскоЈ права, Београд 1926, 166; Законски спо- меници српс.кихдрж ава cpegw eia века, 694,

42 Слободан Фидановски, А нт ичко н асл сђ е К осова u М ст охије. Зборник радова Археологија Косова и Метохије, Београд 2007. 95-118, стр. 102-106, сл. 8-11 (Муниципијум ААуСочаници).

Опис међа Селчанице, y којем je косим цртама издвојен део о међама Добраве и Мутивода, y Хри- совуљи гласи:

Д « и егк СелЗ дннцм. ш Нкрд оу Оу?рннчоу. kohl 0у?рнн1 £

оу Соргоу no Л^лоу оу Коукноу. нс Коукне оуц AtAb wEpbyb

ЕорЧДННН. КДКО С£ KAUbl ЕДАНН Сћш н шндуо. оу ЕорнКОБЦБ-

Ш ЕорнКОВЦД ПОДБ пддннноу оу^ AtAb. /оу Дккрвхдвоу. кдко

ДвЕруГДБД оугмдд. Оу ÜEpb. Н оу^ AtAb оу HpbHOrAABAlO ГАД-

коу. /оу Гдлн-tb оу Лмсбцб. оу Ер%?овоу глдкоу. оу И кнцобо

кдтоуннцк. нддб Ко?ннц£ оу плдннноу / ш тоудБ oy?b tkpb до

КоТБЛЦД. ffi ТОУАБ Oy?L pbTb Н НД AtAb Ш AtAA Оу KpbCTb. КО-

КГД рп£ ГОСПОАННБ KpAAb Д0БptW H MoyTHBOAt ПОСТДБНТН./

(18v, 3 - 19r, 12)јужне међе Селчанице почињале су од Ибра

код ушћа реке Узриче (Зрички поток, десна прито- ке Ибра). Попис крајишта Иса-бега Исхаковића 1455. године бележи постојање и села Узрице43 44 Уз- водно, десном страном Зричког потока и његових притока Микулина и Јаворов поток, међа ce пела према североистоку на Соху (врх Соа 1114 м), пре- ко дела (Средњи део 1189 м) y Кућну, нестало село које ce налазило на Кућанском потоку под Сред- њим делом y изворишту Церањске реке. Одатле je међа вијугала развођем изнад села Борчане до из- вора потока Бориковац код Високог брда (1450 м), и даље водила y пданину до развођа преко високих врхова Шаторица (1750 м) и Пилатовица (1703 м).

Пошто су тако одређене спољне границе, север- на и јужна, ове групе бањских села, наводе ce ком- пликоване унутрашње границе, према седима која су остала y средини, између бањских села, али из- ван манастирског властелинства (Јелакце, Стржин, Лозно, Мутиводе). Иако ce поједини називи међни- ка нису сачували, према њиховом значењу и редо- следу набрајања могу ce оквирно претпоставити делови граница који су остали непознати. Јужна граница села Дабрхаве јасно je одређена tokom Добравске реке до њеног ушћа y Ибар. Уз супро- тну страну реке пружао ce уски појас земљишта села Мутиводе, спојен са атаром данашњег засео- ка. Зато je било потребно одредити не само rpa- ницу Дабрхаве према селу Мутиводе, већ и међу Мутиводе према Селчаници, што je y Хрисовуљи и учињено. Уски атар села Мутиводе од ушћа Добрав- ске реке обележен je међом уз Ибар до вира на Ибру (КотвлБЦБ - Коталац), изнад ушћа Сочанице, потом узбрдо, уз рт (598 м), на дел - развође између До- бравске и Сочаничке реке, до крста, који je могао бити постављен код данашњег засеока јевтићи. Међа између Мутиводе и Селчанице настављала ce развођем преко узвишења Галич (684 м) на непо- знати Лисац, вероватно Ружански брег (754 м); даље je сочаничка граница, обухватајући село Мо- шницу, вијугала преко планинских превоја, врха

Брезова глава (Брезован више Лозног) до јаћимових катуништа (Јаћимовац) и излазила изнад планине Кознице (1442 м) до високих делова Копаоника - Копривнице (1647 м) и Пилатовице (1703 м), затва- рајући атар Селчанице на развођу између Ибра, Топлице и Л аба44 У планинском делу преко врха Чардак (1567 м) изнад села Јелакце атар Селчанице додиривао je међе села Граничана и засеока Баран.

2.12. Село ТрескавацОписане међе северне групе села на десној

страни Ибра (Копорићи, Граничане, Дабрхава и Селчаница) и праћење њиховог кретања, показују да су изван бањског метоха остала y средини сред- њовековна села Јелашци (јелакце), Мутиводе, Hero- мирци (Негомирац) и Лозно, са свих страна окру- жена метохијом. Са друге стране, опсегом метоха били су обухваћени и засеоци, чија ce имена не на- воде, као и село Трескавац попа Срђа, што ce нагла- шава y оном делу Хрисовул>е где ce помињу цркве- ни људи и њихова имања која су им остављена под условом да буду верни цркви и крал>у.

Село оу Нвроу попд Срвгга Тр скдвцв н a eeohuh uetmuh.(48r, 3-5)

Село Трескавац y Ибру није ce сачувало под тим именом, али je, као и друга посебно побројана села, било обухваћено означеним опсегом ибарског метоха. Село ипак није нестало без трага и његова je историја делом позната. Уз Трескавац попа Срђа налазило ce и друго истоимено насеље, које je под непознатим околностима доспело y руке моћног кнеза Војислава Војиновића. Међу селима која je цар Урош дао челнику Муси 1363. године помиње ce село Трескавица, које je држао кнез Војислав Војиновић, и село Доња Трескавица кнежевог чове- ка Срђевића, неименованог сина попа Срђа.45 Нај- ближе имену наведених села je Трешњица, која je такође била подељена на два насеља - једно запу- стело, на месту потеса Трешњица y северном делу Копорића, и друго - мали заселак са друге стране покрајинске границе. Трешњица je припадала ру- дарском ревиру Копорића, како сведоче трагови старог рударења, остаци топионице гвожђа, гомиле троске.46 Стога ce чини оправдана претпоставка да

43 Исти село помиње ce y нахији Звечан до 1711. године, Hazim Sabanović, Krajište lsa-bega hhakovića - zbirni katastarski pop is iz 1455. godine, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo 1964, 28, нап. 37. Село Узрица била je на левој страни Зричког потока y селу Слатини, на месту засеока Старо Село.

44 A. Поповић, Горњ и И бар средње~ш века, 1, ГНЧ, XXV, 178 (Брезован).

44 A. Соловјев, О дабрани споменици cpucKoi ирава, Бео- град 1926, 166.

4,1 A. I loiuHuih, In/noii И б ар cpegtoeia века. I, ГНЧ, XXV, 213 (Црешњица).

207

je село попа Срђа Трескавац било на месту потеса Трешњица y северном делу Когторића, где на време кнеза Војислава, можда, подсећа и оближњи по- већи потес назван Кнежевац.

2.13. Међе јужне групе седа на десној страни Ибра

После убачене реченице о Рогозну, Рудинама и о замени сопотског забела Чрмња за село Ками- шницу на Сеницама, метохијска међа описује атар села Каменице y великој окуци Ибра на левој стра- ни реке и завршава ce код дрежничког брода. Ha тај начин je атар села Слатине, јужно од Сочани- це, спојен са Каменицом на левој страни реке, фор- мирајући малу енклаву која je остала изван бањ- ског властелинства, између Сочанице на северу и Кошутова на југу. Једним отесом обухваћена су сва бањска села од дрежничког брода, на ушћу Церањ- ске реке, старе Дрежнице, до цркве Светог Дими- трија и првог међника извора Амбул y подграђу града Звечана.

Д SS БрОДД оу ЛдДНИНМН Atak. оу MoAPbfOy ГрОЕЛК). SS Мо- APbte гровлк оу потоке. оу EbicTpHLjoy za Сддвковоу коуцЈоу. ш ToyAb оxz pticoy CbicTpHijoy. oy Ееднкве доле. oy Плочоу н кдко Гдкнтовнцл ПОДк ГрДДНЦЈЕ оу Еистрнцоу оупддд. ш тоудк оу Гдстћлннцоу. ш ГдстЕлннце оу Сдшкоу ptKOy. н ffi ptKE кдко грЕде дЕле еешје стдринхЕ poyribb. ннг; дЕде npt b Длбекн noyTb оу СтоувлЕ. н & СтоуЕад oy Мдчоужннд СЕДНЦЈД стдрдд. поде Денаово теге. н поде Гадвдтове. оу креете оу Гад-БДТОВЕ. Н SS КРЕЕТД 0у ИрИХОБО. Оу СтрДШНОу ЕТћНОу (0 ЕТћНЕ

ПО ДЕДОу 0y Днповнцоу SS ТОУДЕ оу МрЕНОШОу. SS ЧрЕНОШЕ no

Ataoy KOHb НдоупнЕ ЛоукЕ. н m аоуко оу Снтннцоу оу Д'ин-

ТрНКБОу ЦрЕКЕВЕ Н Ш ЦрЕКБЕ ПОДЕ ГрДД ОУ Tb/БДЕ ЛиЕОуЛЕ.

(19v, 12 — 21 r, 4)Први међник, дрежнички брод, налазио ce на

ушћу Церањске реке y Ибар, северно од Косовске Митровице. Брод je назван no Дрежници, реци и селу од којих je остао потес Дрежница y селу Цера- ња. Следећи међници, иако непознати, налазили су ce јужно од ушћа Церањске реке на линији преко Зедене стене до тромеђе Церања, Кошутова и Би- стрице на Равној гори, која je потом скретала ка североистоку Ао извора Коританског потока, и спу- штала ce низ поток до ушћа y реку Бистрицу, при- току Ибра. Тако je описан део северне границе села Кошутова и села Бистрице. Уз Бистрицу дал>е je граница метоха водила y Бадњеве доле (потес Ба- дшевик y селу Забрђе) и tokom Ракитовице (Раки- ница, саставница Денковачког потока), до ушћа ре- ке y Бистрицу.4' Тиме je описана јужна међа села Бистрице. Одатле ce међа метоха спуштала y прав- цу југоистока дуж источне границе села Влахиње уз ток реке Растелнице. Старо име реке ce изгуби- ло, na ce назива no селима кроз која река пролази

(Батахирска река, Дедињска река), са извориштем y северном подножју брда Мајдан (1259 м), северо- источно од Косовске Митровице. Од Растелнице граница метоха спуштала ce на Сашку реку (Треп- чанска река), код села Стари Трг, средњовековног села и рудника Трепча; дал>е ce пела левом страном реке развођем више старих рупа, напуштених ру- дарских окана. no којима je названо и брдо Кодра е бираве (= рупно брдо, 1022 м), прелазила Лабски пут, који je водио од Митровице уз ток Трепчанске реке y долину Лаба; даље преко места названог Стубл, што одговара извору између Чука е кишес и Кодра е бираве, граница je заобилазила Мачужина стара селишта, no којима je названо село Мажић код Трепче.47 48 Ha јужној граници села Трепче нала- зиле су ce оранице Деила и Главата, a према селу Орахову постојао je и гранични Главатов крст. Микротопоними ce нису сачували. Били су веро- ватно на данашњој међи између Трепче и Кутловца, села јужно од Трепче, Од Главатовог крста мето- хијска и трепчанска међа долазида je до оног дела села Орахова који полукружно прелази на леву страну Трепчанске реке. Преко Страшне стене и развођем преко Липовице, вероватно гребена Ко- дра тенеш, заобилазећи атар данашњих села Ку- тловац и села Страна, међа je стизала до истакнутог брда Чрноша (Црнуш, 1009 м), источно од Косов- ске Митровице. Од Чрноше међа je заокретала ка западу развођем код Клупне Луке и долазила до Ситнице нешто јужније од ушћа Трепчанске реке. Назив села Клупне Луке није ce сачувао, али пре- ма положају y односу на метохијску међу, налазило ce на месту данашњег села Шупковац, y источном предграђу Косовске Митровице. Следећи међник преко ушћа Ситнице y Ибар била je црква Светог Димитрија под градом, a последњи метохијски међник био je исти као и почетни - извор Амбул под Звечаном.

Ha десној страни Ибра налазило ce и село Бање Пол>е, које ce набраја међу селима приложе- ним Светом Стефану y Бањској. Нестало je као ce- оско насеље, a било je y оштрој и издуженој окуци реке Ибра на потесу Бано Поље y селу Грабовац, између данашњих села Жаже и Бољетина, северно од Косовске Митровице. ■

Описаним међама били су потпуно окружени неки земљишни прилози чији je правно-имовин- ски положај према владару и цркви био другачији од осталих y оквиру метоха. О шима ce y Хрисовуљи

47 Река Ракиница тече кроз село Овчаре, источно од Би- стрице, према Р. Новаковић, Извештај 1975,11,

48 Mikel Ndreca, Fjalor shqip-serbokroatisht - A lbansko-srp- skohrvatski rečnik, Rilindja, Priština 1976,28, birë/-a, f. рупа, отвор, бушотина; 49, çukë -a, f. чука, врх, брег; 140, kishë -a, f. црква; 141, kodër/-dra, f, брег, брдо.

посебно говори. Били су то: црква Светог Дими- трија, планина Пастра (Пкстрд) буква над требачким Сасима, села Бод>етино, Кривотуља и Доња Би- стрица као условне државине, и Бугарски катун.

2.14. Црква Светог ДимитријаЦрква Светог Димитрија под утврђеним гра-

дом Звечаном (под Звечањем) имала je своје по- себно црквено имање које ce састојало од млина, њиве и врта.

Н цркКкв' саетдго Динтрша подк /(впднкик с' џлнноик нС HHBOI.lk Н С ЕрВТОЈЦВ.

(21r, 4-7)

Црква ce налазила на левој обали Ибра, северно од Косовске Митровице, y подножју Малог Звеча- на на узвишењу код Рашког потока, изнад мусли- манског гробља. Поток извире испод Мадог Звеча- на и после сасвим кратког тока улива ce y Ибар код села Мади Звечан, на самом северозападном рубу града Косовске Митровице. Средином XIX века црква je поправљана и y њој ce обављала служба. Рушевине цркве, које су постојале 1870. године, већ 1922. године једва су ce виделе. Ha месту старе цр- кве подигнут je споменик рударима борцима из Другог светског рата.44

Поред цркве ce прво развило сеоско насел>е, које постепено прераста y трговачко место. Село Дмитровицу (Dimitrofce) бележи турски попис из 1455. године са тринаест кућа хришћана и две му- слимана, два удовичка дома и два читлука, a већ 1468/69. године Митровица je бида пазар, трг, са 38 муслиманских кућа, 22 куће хришћана и 6 удо- вичких домаћинстава. Пазар су држала два посад- ника тврђаве Звечан, који су убирали годишњи приход y износу од 3678 акчи од села, тржне таксе и једне њиве, вероватно исте коју je црква поседо- вала y време оснивања бањског метоха.50

2.15. Трепча и планина Пастра букваУз рударску колонију Caca y Трепчи, y оквиру

граница метоха, била je додел>ена и планина Па- стра буква, јер je дрво било неопходно за конструк- цију подземне мреже рудника, a користило се и као гориво за рад топионица.

Ћ С£ ПДДНННЕ. Плднннд НДДВ Cachl Тр ЕВТКННДДН П стрдд коуквд. Н Ck BCtUH КК ЏЕГ1АШ.(44v, 6-10)

Планина je била y целини окружена мето- хијском земљом, na су њене границе биле, y ства- ри, унутрашње међе које није требало наводити. Име планине ce није сачувало, али опис међа Трепче показује да je Пастра (шарена) буква била y јужном делу села и да je старим именом називано

узвишење Чука е кишес (1097 м), што значи цркве- ни брег. Метохијска међа ишла je јужним подно- жјем брега, више ораница (теге) Деилових и Глава- тових, где je био постављен Главатов крст ради разграничења поседа.

По помену Сашке реке и требачких Саса, као и старих рупа, види ce да je рударско место са като личком парохијом y Трепчи од 1303. године напре- довало, постало знатан и активан рударски центар, насељен претежно Сасима, са својом посебном планином (Пастра буква). Ускоро ce y Трепчи по- јављују Которани и Дубровчани који подижу сво- је куће, тргују сребром и оловом и другом робом. У име краља на челу управе био je кнез (1349). О формирању градске управне структуре сведочи појава трепчанског сабора (1397), затим ковнице новца и царине (цека), које су Дубровчани узима- ли y закуп (1405, 1411,1412, 1414, 1421). Уз кнеза сре- дином XV века y управи града јавл>а ce и кефалија. У Трепчи су служиле две католичке цркве, Света Марија и Свети Петар.

У Трепчи ce добијало сребро, олово и гвожђе. Пронађено je око 2200 трагова старих рударских радова, a најбројнији су око Старог Tpra. Послови y раду рудника и око произведене руде обавл.али су ce no обичају о рупама (la uxanza dele fosse). Познати cy и називи појединих рударских окана y Трепчи и њихови делови (део на Видрову, на Архангелу, 1397; рупе Славомир и Славна, 1409). Турци ce појављују y Трепчи убрзо после Косовске битке и успостављања вазалних односа y области Вука Бранковића. Основали су своје посебно на- сел>е Трепчу Турску (Triepza Turcha), око 2 км уда- љено од старе 'Греиче (Стари Трг), где су остале рушевине џамије и кућа.51

2.16. Села Бољетино,Кривотуља, Доња Бистрица

Ha десној страни Ибра опсег метоха обухватио je y целини још три села - Бољетино, Кривотул>а и Доња Бистрица, која ce посебно наводе, као и

,v Авр. Н. Поповић, О пост анку Косоаске М итровице, Ју- жна Србија II, књ. 11, Београд 1922, 169-172. Рушевине и тур- ско гробље означени су на левој обали Ибра код села Звечан на секцији Приштина, размер 1 :100 000, Војногеографски ин- ститут Краљеиине Југославије, према премеру из 1924-1925. r„ репродуковано 1926, доштампано 1939, г, О цркви Светог Димитрија, Петар Ж. Петровић, Р аш ка - антропо1ео1рафска приучавања, 1, Београд 1984, 181; Милан Ивановић, Црквени спименици X111-XX век, Задужбине Косова, Призрен-Београд 1987, 385-548, стр. 533 (Т. Митровица).

и Hazim Sabanović, K rajiite h a -b eg a Ishakov ića - zbirni katastarski popis iz 1455. godine, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo 1964, 23; Sumarni popis Sandžaka Bosna iz 1468/68. g o ­dine, dešifrovao, preveo i priredio Ahmed S. Alićić, Mostar 2008, 202 (sami Pazar Dimitrofca).

51 Михаило Динић, Трепчау средњ ем веку, Српске земље y средњем веку, СКЗ, Београд 1978,400-409.

209

катун Бугарски. Села су дата појединцима као условна државина, док верно служе цркви и краљу и његовом наследнику и док ce не покажу као т а т и -

је црковни, крадљивци и отимачи црквене имовине.

Н сслд кои ддд крдлкБкство uh. ÊOHTtyroy Болктннно. Еоудок)

Долнгд Екктрнцд. Ждлжоу Крнвотоудга. Гддоинроу №л'ше-

BHHKh. Н Елдуоу ПбКЛИНН. ДОГДћ соу Btp’HH ЦрЕКВН н крд-

лквЕСТвоу ин. н no uH t господвствоумцЈоуиоу н догдЕ ce

нс (DEptToy тдтнк црЕковннн. дд coy HUh H h a дћтн П0

h h a oy кдцЈнноу вссгдд. (48v, 4 - 49r, 5).Војтехово село Бољетино сачувало je старо име

и некадашњи положај. To je село Бољетин, северно од Косовске Митровице. Непосредно изнад њега je Жажево село Кривотуља (данас Жажа).52 Будојево село Доња Бистрица није опстало као насеље. По- стоји село Бистрица y доњем току реке Бистрице, десне притоке Ибра, северно од Косовске Митро- вице. У односу на то село, Доња Бистрица морала je бити мање планинско насел>е при самом ушћу Би- стрице, y долини потока Буковик, y западном делу села Вдахиње, Село Влахиња вероватно je обухва- тадо и непознато село Пакљани (Пекди н н ) које je било дато Влаху, такође као условна државина.

2.17. Бугарски катунУ посебном делу Светостефанске хрисовул>е го-

вори ce о власима и набрајају ce њихови катуни са поименичним списком житеља.

Ндтоунк влшрскн (следи списак представника 39 по- родица).(64r, 8 - 65v, 9)

Катун Бугарски на старијим картама још ce на- зивао Бугариће, a име му je промензено y Србовац.53 Село je на самој обали Ибра, сумеђно са Бољети- ном и Кривотуљом (Жажевом). Иако ce називао бу- гарским катуном y коме су живели власи, према именима људи која ce наводе, становништво катуна било je српско, изузев, можда, тројице - Минута, Мане и Титен, чија су имена влашка, и једног, no имену Шлеман, који je био Сас, немачког рода. Бугарски катун бројао je 39 породица, са децом и другим рођацима (браћа, зетови, шураци, синовци, таст, пасторак), a имао je свог попа с породицом. Поп Кустодија живео je са жениним оцем и браћом, тастом и шурацима, a његова кћи била je удата за Радила и с њим je имала децу.

3. БАЊСКИ МЕТОХ У СИТНИЦИ

Kao што je ибарска метохија Светог Стефана y Бањској била смештена на обема странама реке Ибар, и светостефански посед y Ситници састојао ce од села на левој и десној страни реке Ситнице,

југозападно и јужно од Вучитрна. Села Михаличи- но, Главотино и Стрелац (Стр^леце), са пчеларима (оулнгарнк) на Присојници, обједињена су једним отесом на левој страни реке Ситнице, док je на десној страни реке, између Ситнице и Лаба, мето- ху припадало само село Племетино са четири куће пчелара y Луговима. Сва села постоје и данас. Сачувала су старо или делимично измењено име. Село Михаличино до недавно ce називало Миха- дић, сада je Мијалић, a до њега су села Главотино, данас Главотина, и Стрелац, чије je име проме- њено y Стреоц/Стровце. Детаљно наведене међе Стреоца, сачуване или препознатљиве, показују да je село било веће него што je данас, својим атаром обухватало je пространо земљиште на коме je на- стало tokom времена више околних насеља. 'Уљар- ско' село на Присојници налазило ce на простору села Дрваре, док су Михаличино и Главотино, села уз Ситницу изнад Стреоца, била окружена са југа и запада стреочким атаром, a са севера уљарским селом. Ha том подручју позната су два касноантич- ка утврђења, на Чечану, y селу Дубовац, и y горњем делу села Стреоц. северозападно од Обилића.54 Село Племетино (Племетина), на десној страни реке Ситнице, спајала je са осталим делом метоха бара y суседном селу Прилужје. Ha тој страни реке y селу Лугови додељена су манастиру Светог Сте- фана четири пчелара: Обрад, Никола, Бојан и До- брослав, сваки са својом децом. Њихово село Лу- гови било je обухваћено међом села Племетино, a судећи no старом и сачуваном имену суседног села Прилужје, изведеном од именице лу1, ул>арски Лу- гови налазили су ce уз северну границу Племетина са тим селом.

3.1. Међе села на левој страни СитницеЗаселак на Присојници где су живели пчела-

ри (улјарје), Брајислав с браћом и децом, био je обухваћен оквирном границом спојених атара

52 СелоЖажева (Жажево).са 14 домова и 2удовице, и село Бољетине (Бољетин) са 21 домом и 3 удовице, настањивали су 1455. године клесари y служби одржавања тврђаве Звечан. са обавезом да дају одређени број жрвњева годишње (Hazim Sabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića - zbirni katastarski popis iz 1455.godine, Sarajevo 1964, 6); 1468/69. r. село Жажева уписано je ca 25 домова и 7 неожењених (Sumarnipopis Sandžaka Bosna iz 1468/68.godine, ed. Ahmed S. Aličić, 2).

в Бугариће, на секцији Нови Пазар - Приштина, Карта Старе Србије и Македоније, размера 1:250 000, израдио Д. Ј. Де- рок, Берлин 1904.

54 Градишта je пронашао tokom својих теренских истра- живања на Косову и y Метохији проф, Реља Новаковић и више година je откупљивао налазе са локалитета на Чечану и y селу Горњи Стреоц, од којих je створена збирка данас y Народном музеју y Београду, Реља Новаковић, О проблему п роучавањ а ipaguna на Косову, Гласник Музеја Косова, 13-14, Приштина 1984. 99-116; Ivanišević Vujadin, Perica Spehar, Early Byzantine

fin ds fr om Čečan a n d Gornji Streoc (Kosovo), Старинар, LV, Бео- град 200 5 .1 3 3 - 159 (ca детаљном литературом).

210

села Михаличино, Главотино и Стрелац, али су посебна делатност и обавезе издвајали пчеларе од осталог сеоског становништва, што ce y Хрисову- л>и и наглашава.Н оу Снтннцн оулнирнк нд Прнсонннцн, ЕрднсллБЕ с' врд- THWUb н % AtTHIO. Н Cb CBOHu’ СН UtCTOJUb. Ссло Мнргдлн- чнио. Село Глдвотнно. Село CTptAi b. д uene uoy ш Мдннногд поутн оу Mpauopb н оу Morb. ш гдогд оу? AtAb шждоу CTpta'gb н иеждоу Сбнеобце. кон' Гоувдвчд потокд оу Kambi. н оу noToicb ннже MoysAKieEtprb коуфв. оу шноу стрдноу оу стоуденцв оу? AtAb иеждоу Чнготово. н џеждоу dbEpKß'lAJHHOy. (0 EpbEOß’nA H ffi flbEpKBipqE no AtAOy. Cb Ü)HE стрднЕ npt ' КнкрЕжкнн nOTOKb oy Глдвоу. ffi Глдве ННЖЕ fAHKOBVb K0yKHl)Jb oy 4pbKBHl|lE. û) l pbKBhLJJA КДК0 AtAb ГрЕДЕ МЕЖДОу ПоЛИНЦЕ H «АЕЖДОу РГСНЦЈД Оу Д'иН- тровоу LjpbKbfi'. H оу EAblHK) Полиноу. оу žlbHHip'HblH HOTOKb rAt СПДДД оу МнКОуАЦЈНЦОу. W тоудв nptKHUb noyTEUb HAAb Динтрово КОУЦЈЕ. НД ИоудрПННО L|tCT0Ub. HAAb ГрДДНЦЈЕ Epoy- CHHIbCKO. ш Грлднцм прдво no AtAOy чнчдвнчскоџоу KAKO CE KAUbl ВДАНН Ctuo Н ШНДУО. h oy КдиЕНВШ pbTb. Cb р'тд ttttx AtAb ma лддЕ Mpt apKEE. ш тоудв нд Глдвнцоу. w Глдвнце нд стдрдл селнцјд урдстнтскдд. rAt ce потокд стдктд. ш тоудв nAKbl нл дроугоу Глдвнцоу ш Глдвнце ННЖЕ Ердто- инрнув AA?b. r'At СПЛДД ПрНСОНННЧСКНН nOTOKb оу Снтппцоу Ш тоудв прдво Oy?b Снтннцоу. оу CTptAbl'KHH EpOAb. 55 вродд оу ЕДрОу ПрНЛОуЖЕКОу (21 г, 8 — 23r, 12)

Описивање међа започиње с југа, од такозваног Млинског пута, који je дуж леве обале Ситнице во- дио према Митровици и спајао многобројне воде- нице које су до недавно радиле на реци.55 Дал,е кре- тање метохијске границе развођем између Стреоца и Свибовца показује да су то била сумеђна села чи- ји су ce атари додиривали, што данас није случај. Очигледно je да су ce данашња села Жиљивода и Бивол>ак, уз Ситницу, развила y селу Стреоцу, a се- ло Хамидија y Свибовцу, данашњем селу Сибовац, јужно од Бивољака. Тако je први међник био y селу Бивољак, на путу низ Ситницу, на тромеђи Прилу- жја, Пдеметине и Сибовца, одакле полази и дана- шња сеоска граница. Том границом ишла je и стара метохијска међа између Стреоца и Свибовца, раз- вођем (дел) до врха Кунгулоре (880 м), на јужном делу планине Чичавице, код Губавча потока, веро- ватно оног који ce слива са Чичавице, тече кроз село Жиљивода и удива ce y Ситницу. Следећи међник Камен биће Мечкин камен на Чичавици, изнад села Градица (1072 м), одакле ce међа спушталау поток ниже Музаћевих кућа, нестални водоток који тече западним рубом села Градица и Годанце, и улива ce y Дреницу код брда Голуша. Дуж десне стране по- тока je издужена висораван Макреш (659-691 м). Ha тај начин метохијска граница заобилазила je атаре села Градица и Годанце, који су остали изван метоха, и дал>е je прелазила на другу страну потока

y студенац, један од три извора на месту Јалаши из- међу Гладног потока и реке Дренице y селу Добро- шевац. Граница je одатле скретала y правцу запада развођем између села Дабрјевштица и Чиготово и између села Врбовац и Дабрјевштица. Сва три села постоје и данас, југоисточно од Србице. Чиготово je Старо Чикатово, Врбовац je сачувао исто име, али навод y Хрисовул>и не може ce разумети уко- лико ce село Дабрјевштица тумачи као Доброше- вац, на десној страни Дренице, које je (Доердшееце нд Др-ћннцн), Тјурађ Бранковић са супругом јери- ном приложио манастиру Светог Павла на Светој Гори 1419. године.56 57 Наизглед постоји веза y творби оба имена, Доброшевац и Дабрјевштица, али обич- но именице са наставком -штица означавају реке назване no месту кроз које теку, или ce ради о ре- ци или насељу мањем y односу на матично село.5Т Такво име ce није сачувало, a село Доброшевац не одговара својим положајем наводу y Хрисовуљи, док описане међе показују да je место старог на- сеља Дабрјевштице заузело Гладно Село, названо према брду Гладно изнад села. Развође (дел) изме- ђу Чиготова и Дабрјевштице протезало ce преко Градине, потеса Шаварина и Чикатово, a између Врбовца и Дабрјевштице брдом Каменица до се- верног врха Грабље (772 м). Даље je међа прелазила Кијерешки поток, назван no селу Кијерез(и), данас промењено y Ћирез, село под Чичавицом, југоис- точно од Србице. Преко непознатих локалитета Глава, Рајкова кућишта и Црквишта граница je обухватала атар села Кијерез(и) и западно, преко врха Кра/оица (720 м) и Гурина (714 м) изнад села Полужа, Макрмаљ и Резала, излазила на развође притока Дренице и Клине и дал>е ка североистоку пролазила између села Пољанце и Рујишта. Цркви- шта су била вероватно y селу Преловац, где су за- бедежени потеси Livadhe kishës (= црквена ливада), Kishës (= црквице), Lugi i kishës (= црквени лугови).58 Пол>анце je село јужно од Србице, a Рујишта би од- говарала данашњем селу Преказе. Није познато где су ce налазили Дмитријева црква и Вучја пол>ана, a Аанишки поток би могао бити поток Ладушњак који извире y селу Бечић и улива ce y Клисурску реку код села Микушница. Извесно je да ce Кли- сурска река називала Микулштицом, али није јасно

55 Више од двадесет воденица на Ситници и седам на Лабу при ушћу Ааба y Ситницу забележено je на секцији Пришти- на, размер 1 : 100 000, Војногеографски институт Крал>евине југославије, 1939.

г*Законски споменици српскихдрж ава cpegn>eia века, 530.573вездана Павловић, Суфиксални творбени модел -шти-

ца, u њеш ве в ари јан т еy српскохрват ској хидронимији, Оно- матолошки прилози, 1, Београд 1979,119-127.

'ùH У периоду од 1934. до 1937. године села y Дреници про- учавао je Татомир Вукановиб,4реница: Дру1а српска С вет а fo p a , Музеј y Приштини, Народна и универзитетскабиблио- тека y Приштини, Приштина 1998, 323.

211

да ли je село имало нешто другачије иди исто име. Од ушћа потока граница je ишла преким, нај- краћим путем изнад непознате Дмитрове куће цестом на Кудрино, некада село, потом заселак, a сада само потес y селу Дубовац,54 * * * * 59 * дал>е путем из- над Градшмта брусничко1 међа je стизала под Че- чан, касноантичко утврђење између села Дубовац и Брусник, са средњовековном некрополом, де- вастирано и само делимично истражено, a опева- но и y народној песми.“ Отуда je граница метоха y правцу југоистока водила гребеном планине Чи- чавице на Камени рт, данас вероватно Гури и Гат, изнад којег je на гребену Чичавице Деспотов из- вор, чији назив чува успомену на време и личност деспота Тјурђа Бранковића. Отуда ce метохијска граница спуштала развођем (дел), између Мија- личког и Дрварског потока, на Мрежареве лазе, од којих можда потиче необично име махале Неможе y селу Мијалићу; дал>е, на Главицу, узвишење y седу Дрваре (866 м); на ст ара селшита храстничка, што одговара селу Ресник. Име села раније je веро- ватно било Храстник, a забележено je као село Хра- снику нахији Вучитрн 1455. године.61 Храстничка селишта била су део атара Ресника или суседног села Шалце, где je био следећи међник - ige ce по~ тока стајета, ставе двају потока који граде ток данас назван Прони Балтакај, притоку Ситнице. на граници села Ресник и Дрваре, јужно од Вучи- трна. Од састава потока међа je ишла на другу гла- вицу, истурени лео повишеног обода према рав- ници уз Ситницу, на потесу Шевар (521 м) y селу Ресник. Одатле je међа стизала до Ситнице ниже Братомирових лазова, што одговара потесу Бар- новац између ушћа Брусничке реке и Прони Бал- такај y Ситницу. Следећи међник - igeyüaga При- сојнички поток y Ситницу, показује да je Прони Балтакај, раније називан Шољц река, y ствари стари Присојнички поток.62

Kao што ce није сачувало име потока, није по- знато ни које ce место називало Присојница, где je живео пчелар Брајислав с браћом и децом. Судећи no значењу, то би најпре било неко осунчано, при- сојно брдо. У селу Шалце постоји Шалско брдо под којим извире Шалски поток, саставница потока Прони Балтакај, који je, према редоследу низања међника, био стари Присојнички поток. Отуда je оправдана претпоставка да je село Шалце, Шалско брдо и Шалски поток, y време формирања свето- стефанског властелинства обједињавало име При- сојница, првобитни назив брда, што ce пренело на село и поток.

Од ушћа потока граница метоха дал>е je ишла уз Ситницу до стреочког брода, прелаза преко реке y селу Стреоцу, a дал>е преко реке, y бару прилушку, y селу Прилужје, на ушћу Лаба y Ситницу, јужно од

Вучитрна. Тиме je заокружен комплекс земљишта села Стреоц, Михаличино, Главотино и улјара на Присојници на левој страни Ситнице и повезан баром y селу Прилужје са атаром села Племетино и уљарског села Лугови на десној страни реке, Опис међа открива необичне појединости л>удског деј- ства на природни пејзаж.

3.1.1. Половина села Чиготово Доброслава Грбице

Границом метоха била je обухваћена полови- на села Чиготово која je припадала Доброславу Грбици. Његово имање (село) налазило ce на по- тесу Чикатово на источној страни брда Каме- нице. Доброслав je задржао своје село под усло- вом да буде веран цркви, као што je био случај и са осталим људима и њиховим селима, који ce по- себно наводе.

Село Yhtotoeo Доб|>о ш бл ГрБЕнце н a ceohuh и£гиин

КГОЕЛ ГШОБННД.

(48r, 5-9)

3.1.2. Седо Морјанн браће ђакона Богоја и његовог сина Прибила

У западном делу метоха y наведеним међама нашло ce и село Морина, југоисточно од Србице, y близини манастира Девича, У изворима из турског периода y селу ce бележе попови, па би то било све- тостефанско село Морјани браће ђакона Богоја и његовог сина Прибила. У посебном делу Хрисо- вул>е, где ce наводе села y државини попова или гшјединаца која су била укључена y властелинство оквирним међама метоха, Морјани ce наводе од- мах после Чиготова, села Доброслава Грбице, што смешта село y исти метох y Ситници “

54 Т. Вукановић, Ареница, Приштина 1998, 269 (према по-пису становништва 1914, године y селу Дубовце са засеокомКудрина живео je 541 становник).

f'° О средњовековним налазима са Чечана, Vojislav 5. Jova-nović, Über den frühm ittelalterlichen Schm uck von Čečan a u f K o­sovo, Balcanoslavica, 5, Prilep 1976, 123-145; Гордана Томовић, Г л аш ж к и нат пис са Чечана, Историјски часопис, X XX V II,Београд 1991, 5-19.

м Н. Hadžibegić, A. Handžić, Е, Kovačević, O blast B ranko-vica, opširni katastarski popis iz 7455. godine, I, Sarajevo 1972,100, Н асељ а u ст ановниш т во О бласт и Бранковића 1455. шдине, САНУ, Београд 2001,124 (Храсник y нахији Вучитрн).

62 Село Ресник je уписано као Расник на секцији Пришти- на, размер 1:200 000, Географско одел>ење и Картографска ра- дионица Врховне команде, Крф 1916; Прони Балтакај убеле- жен као Шолц река на секцији Приштина, размер 1:100 000, Војногеографски Институт Краљевине југославије, 1939.

и Задуж бине Косова, 481 (М. Ивановић). Село Морјани y досадашњој литератури изједначено je на основу имена са селом Морани, југозападно од Новог Пазара. Ово село није било обухваћено границама светостефанског метоха, a буду- hn да ce налази y непосредној близини манастира Сопоћани, вероватно je припадало властелинству тога манастира.

Село Моринн. Брдтнк дншсонд Богои. н еежд uoy ПрнЕЕМд. ct лмдии н ее свонин ueriauH. kako к соу држдли оу ш - тep« крдлквкствд uh тдкодн дд сн к дркже н оу upbicse снк.(48r, 9 - 48v, 4)

У селу Морина (Марина, Marine) постоје поте- си Ровине и Забели, што указује на средњовековну прошлост места.64

3.1.3. Катун ПројиловциМади катун влаха Пројиловаца са десет поро-

дица такође je био обухваћен међама села прило- жених светостефанској метохији на левој страни Ситнице. Скривен међу другим селима измакао je пажњи истраживача, иако село постоји и данас са незнатно измењеним именом.65

3 ct Пронловцн. Еорнсддвк. Акжнинрв. Г(ор'гв. Дрдгни с' Ердтнкк). Брдтнцд. Блддк. Едекослдбе н Елдде, Еоудн-ЕЛАВЛНКН. МНЛТЛ с' ЕрДТНКК). ПрЕЕОШЕ.(67 V, 1-7)

Пројиловци су настањивали данашње село Преловац, источно од Србице, на северозападним падинама планине Чичавице. Летња катунска ста- ништа била су на брду Дел y селу и на планини Чичавици.

3.2. Међе седа Племетино на десној страни Ситнице

Село Племетино, данас Пдеметина, налази ce y непосредној близини савременог насеља и рудника угља Обилић, на северозападној пери- ферији Приштине, близу аеродрома и Газиместа- на, попришта Косовске битке 1389. године. To подручје било je подложно неминовним проме- нама различите врсте, na ипак до данас ce сачува- ло довољно елемената да ce може одредити стари атар села Племетино. Међа села Племетино по- чињала je од канала („пресеке") којим je спојена прилушка бара и на тај начин су повезани токови Ситнице и Лаба, на месту где ce реке приближа- вају, npe ушћа Лаба, a село Прилужје je претворе- но y речно острво окружено водом са свих стра- на. Од старог водопривредног подухвата остао je потес Баре на левој страни Лаба, y северном делу села Племетине.66

Село Пдеиетнно. д иегк иоу кдко вдрл греде ш nptctKe. оу прнфЕБЕСкнн поутЕ и£Ждоу ПлЕиетнмо н МЕЖДОу Прнду-

ЖНК. Д т ИеЕНОВНКД оу идддоу ЛОКБОу. «5 ЛОКБЕ Оу ПОТОКЕ.

нд етдннцјд крллквДа EBHHbb. Н оуднирнк оу ÉloyroEtA. ОврддЕ % atTHK). Ннкодд % AtTH». Еоине h X AtTHio. До-ЕрОЕДДБЕ H X atTHK). A UErK HUb ЕЕЛОу. ДОрдНЦН H EBOHUH

иЕплин. Ô5 тоудоу нд Ддвгвш лоугв. н оу Шнрошн доугв.Н оу поутв оу локвоу. Н оу ЕеЛН TpbHb.

(23r, 12 - 24r, 5)

Како ce y Хрисовуљи каже, међа je текла кана- лисаном баром (пресека) између Прилужја и Пле- метиног до приштевско^ пута, који je водио егд Приштине ка Вучитрну и Митровици. Идући од Приштине левом страном Лаба, тај пут je пресецао ток реке код Бабиног Моста и настављао десном страном Ситнице. Даље ce описује међа према селу јасеновик, које више не постоји. Како je Племетино од јасеновика одвајао међник Мала локва, од које je граница ишла y поток, положај оба међника, као и несталог села, могу ce доста тачно установити зато што y околини постоји само један поток. Про- тиче између села Стари Обилић и места Обилић и улива ce y Ситницу, a његов ток показује да je Мала локва била део старог баровитог рукавца и разли- веног корита реке Ситнице чији су трагови још видљиви. Поток je одвајао села Племетино и Јасе- новик, a од њега племетинска међа ишла je на ста- ништа краљевих свиња, до савременог аеродрома.

3.2.1. Улјари y АуговимаУ том делу села Племетина живели су улјари y

Луговима, сумеђним са Зоранцима. Дуги луг и Ши- рок луг ограђивали су 'уљарско' село према потесу Широко пол>е и селу Лазарево, затим деоница већ поменутог (приштевског) пута и локва, данас потес језеро уз леву обалу Лаба, остављајући y средини по- тес Селиште y селу Племетина, где су некада жи- веле породице светостефанских узгајивача пчела.

3.2.2. Барел>евски катунУ непосредној близини села Племетина нала-

зио ce и Барељевски катун.

кдтоунв EaptatEBEKHH. костддннв nptuHicwpb. (следи списак 63 главе породица).(65v, 1Ü - 67r, 12)

Ha десној обали реке Лаб, северозападно од Приштине налази ce село Бариљево, где ce претпо- ставља да je био бањски Барељевски катун67 Катун je био велики, са 63 породице, a y сеоском атару ce налази само омање брдо Бариљевска чука (689 м), na су власи своја стада напасали вероватно на Чичавици. Ово би био једини пример y Хрисовуљи да земљишни прилог није омеђен, да станишта приложених л>уди немају тачно одређене међе. • * 60

м Подаци из Катастарског уреда Србица, Р. Новаковић, Извештај 1975,66-67 (К. О. Марина).

Ј, Ј Г. Шкриванић, Власт елинст ви Св. Ст еф ана y Бањској, ИЧ, VI, 194 (сматра да су ce Пројиловци спојили са Бариљев- ским катуном).

60 Канал између Лаба и Ситнице између села Племетине и Прилужја (Priluž) и села Орханије и Азизије, северозапад- но од Приштине, уцртан je на секцији Priština, 1 : 200 000, Türkei XXIV, 1900.

Г. Шкриванић, Власт елинст во Св. Стеф ана y Бањској,ИЧ, VI, 194, '

213

Може ce претпоставити да je катун касније постао везан за одређено земљиште, када су мобилни вла- си сточари трајно населили оближње село и дали му своје име.

4. СВЕТОСТЕФАНСКИ МЕТОХ У ХВОСНУ

У Хвосну, пространој средњовековној обдасти која je no многобројним црквеним поседима, мето- сима, названа Метохијом, манастир Светог Стефана y Бањској имао je такође свој метох y поречју реке Книне, сада Клине, десне притоке Белог Дрима. Хвостански метох чинили су село Гумништа, затим село Кострц с краљевим теговиштима (ораницама), с ратарима и с улјаром (пчедаром); села Редобради и Бање, западно од Србице; црква Свете Богороди- це y селу Сухогрло и село Осојани на реци Кујавчи.

4.1. Седо Гумништа

Н оу ÄBocTHt. Ctao Гоуи/ннфд. д иегк џоу. ш Плоужннвв М КроуШМЕЕ БОИТНК ННl ПОТОКЕ оу KoyHAtrh. w Коунд-ћги. оус Кдиенш pbTh. н п« д-ћлоу поутЕив. до поутн кречетскогд. клко поутж спддд нд ДоупстннЕ ддг;Е.Н МИС ПОуТБ ННЖЕ ДнДЛОБ Б KOyifthh ОУ nOTOKh. Eh CHIE стрднс Кннне. нд Тнпчлн» доукоу. Н ffl доукс Eh СНК СТРДНЕ Кнннс ндде стоудснцк Ндлоганв. Н ft) СТОУДЕНЦД нд саноу стрдноу НДДБ КоБДЧЕВЕ ЛД?Е ПО Дћлоу оу ’ MpaTHHh nOTOKh. Н оу Д4ДЕ КОН грЕДЕ ft) Плоужнннв. протнкоу ГЕШРГНКБОУ внногрддоу. оу ТОуЖДЕ НрОушКОу Б0ИТН1О.(24r, 5 - 25r, 4)

Село Гумништа y Хвосну није сачувало старо име, али ce положај села може поуздано утврдити према постојећим називима међника. Налазило ce на левој страни реке Клине, на месту данашњег села Тица, југозападно од Србице. Међници Гумништа описују цео сеоски атар, почев од граница према селу Плужине (Плужина, изнад ушћа реке Мурге y Клину), код узвишења (734 м) на тромеђи села Плу- жина, 'Гица и Луковац. Одатле ce граница сеоског атара спуштала низ Ликовачки поток y Кундеђ, нестали топоним који ce помиње y међама хилан- дарског села Тушиља (1365).68 Налазио ce на десној страни Ликовачког потока, y атару седа Резала, ве- роватно код потеса Пира. Међа Гумништа даље ce пела до локалног пута и ишла њиме преко развођа до кречетско1а пута. Старо име несталог места Кречета, које je, као и Кундеђ, такође било на гра- ници са Тушиљем, очувало ce y називу потеса Крчета y атару села Резало.69 Кречетским путем међа ce спуштала y Ликовачки поток и левом оба- лом Клине преко брда Губавац водила на Типчану луку, названу no старијем имену села Тица које je вероватно гласило Типца. Мало долинско насеље на супротној страни реке Клине назива ce Курул.

To je и данас, као некада, једини део атара села Тица на десној страни реке. Од луке међа je пре- лазила на леву страну Клине над Ковачеве лазе - преко брда Самрдан (586 м) изнад потеса Лазе на обали реке, и даље развођем према југу и селу Овчарево уз М ратињ поток, сада поток Мрати- нац који тече од Плужина и улива ce y Клину. Од извора потока граница села Гумништа водила je развођем између села Тица и Плужина до тромеђе са селом Ликовац и до изворишта Ликовачког по- тока, одакле je, од непознате Крушке бојат(и)је, и започело описивање сеоских граница.

4.2. Село Кострц, Редобради, Бање с међамаСеверно од светостефанског села Гумништа,

данашњег села Тица, на Рудничком потоку, десној притоци Клине, формиран je мањи манастирски посед настао сложеним имовинским поступком. КраЛ) je даривао од својих личних имања село Ко- стрц са краљевим ораницама, ратарима и пчелари- ма, затим je северно од Кострца додељено велико село Бање, a село Редобради, између ова два села, купљено je од суседног села Рудника.

Ссло KoCTpbL|h Н Eh ТЕГОБНЦЈН КрдДКБК1. Н Eh рДТДН. Н Cb

оулнгаркиБ, Седо ГЂдокрдддн. нддб Роудннкн. тго к коу-

плкно (3 РоудмкББ н Eh ЕЕОнџн и£гиин. Ссло Еднк, д

МЕПЕ иоу ft) Соууогркдд оу Дкжшнноу лоукоу. оу Рдкнту

оу Е4 н’цБ оу ЕСДН10 роуднноу. оу врдтд Грлднфоу. н поу-

TEUh оу Гдож'|еб. оу ДоуддчБ. HH h flpbBomb оу Прдпрдтнв!

A03b. Ш Роудннкв. НД ЕТОУДЕНЕФ Оу Дpba ,K0Bb ДД?b. оу (ОЕЛОУ

МЕПО. Н ПО Дћдоу КД1С0 CC Ifaubl БДДЛНН Kh Еднмив Н Kb

PoyAHHIEOUb. ft) Дсдчннд оу Др-feHOEHHKb. м Др4новннкд

ннц' Aoab. оу noyTb nptuo Кдечнгддб . noyTEUb оу EpoAb.

H LipbKbEb CEETbiK Еогороднцс нд coyyorpbaCKOH 2;£идн.

(25r, 4 - 26r, 6)Додељена села и она која ce помињу y међама

обједињеног поседа постоје и данас, y области Дре- нице, северозападно од Србице: Кострц, Бање (Бања), СухоГрло, Рудници (Рудник), Лелчина (Лео- чина). Нестало je село Редобради, a налазило ce на потоку Радобраде који са истоименог извора под врхом Голеш бањски (1135 м) тече између села Бања и Радишево, a од споја са Рајићевим потоком по- стаје Руднички поток. Према томе, село Редобради налазило ce на простору од извора Радобраде дуж потока Радобраде, данас y атару села Рудник. Грани- ца између села Бање и села Сухогрло почињала je од Љубшине Луке, на ушћу реке Брод y Кујавчу где je сада потес Пирак, и водила je y Ракиту, потес Ра- ките југозападно од Бање; даље je побрђем између

,,s М, Пешикан, Из u aü op u /ск е т опоним ије П одрим љ а, ОП, II, 26-27, 32, 40, 50-51, 59 (село Гумништа и међници Кре- чети/е. Кундеђ/л. и Типчања лука).

w Р. Новаковић, Извештај 1975,68, К, О, Резало (Крчета),

Сухог Грла и Бање излазила на врата Градишту, тада још видљиве рушевине на брду Градина (1066 м). У правцу севера међа je водила путем y Гложак, што одговара врху Годеш (1142 м), непознати Худач био би Свињски крш (1041 м), a сдедећи међник Првош узвишење на северу атара Бање, названо Миланов крст (1114 м), развође Ибра и Клине. Међа ce отуда спуштала y Прапратни дол, који ce вероватно на- лазио дуж Бањског потока и катуна на потесу ]а- ричиште, y селу Радишево. Код студенца, извора Радобраде, почињала je међа са селом Рудници (Рудник), од којих je било откупљено село Редобра- ди. Од извора je граница метоха водила на Држков лаз, данас Дрчков лаз, планински потес окружен шумом y селу Бањи.70 Даље je ишла на облумеђу, из- разито заобљени брежуљак (722 м), јужно од сре- дишта села Рудник, код засеока Нови Косјери. Ha југу ce граница завршавала развођем између Бање и Рудника, преко брда Бабица (758 м) y данашњем атару села Кострц, до ушћа речице Трнове y Руд- нички поток. Даље према северозападу почињала je граница са селом Лелчина (Леочина) од Дрено- вика, данас Трнова, поток и заселак y селу Леочина, путем који иде западним подножјем брда Бабице према Клечшлави (Читачко брдо y селу Читак изме- ђу Кострца и Бање), и између потеса Равна и Кри- ваче излази на Брод, леву притоку реке Кујавче, ода- кле je описивање међа започето. Манастиру Светог Стефана y Бањској била je додељена и црква Бого- родице y селу Сухо Грло и наведеним међама укљу- чена je y манастирски метох, што ce посебно на- води. Иако није познато где je бида та црква, може ce претпоставити да ce налазила код извора Ћелије близу границе између села Сухог Грла и села Бање.

Село Бање изгледа да je захватало и знатан део села и клисуре Сухогрло, не само онај где ce нала- зила црква Свете Богородице. Село Бање y Сухо- грлу било je уписано, као и село Бањска, y хрисову- л>у краља Уроша 1 Липљанској епископији, a крал> Милутин ју je изузео из тог властелинства и доде- лио Светом Николи y Дабру. Приликом обнове манастира Грачанице, седишта Липљанске епи- скопије, y замену за село Бање краљ je доделио Гра- чаници y Пологу цркву Светог Димитрија с л>уди- ма и планином, a за влахе Драгобратиће, које je дао Светом Стефану, заменио je Липљанској епи- скопији Комајине влахе. Из тога ce може закључи- ти да je село Бање било подел>ено на део, који je био приложен Светом Николи Дабарском и на део, додељен Бањској, y коме су били власи Драго- братићи. Ова размена не бележи ce y Светосте- фанској хрисовуљи; догодила ce између 1316. и 1321. године, односно између издавања Светосте- фанске хрисовуље и исписивања повеље y мана- стиру Грачаници.71

4.3. Село Осојани y Кујавчи с међамаТрећи посебни део хвостанског метоха било je

село Осојани, данас Осојане, на реци Кујавчи, југо- источно од Истока. Уз село je био припојен и засе- лак ловаца Ловчи Поток, чије ce спољне границе такође наводе.

Смо оу Коуивчн Осоинн. л ueгк uoy. ш ШдлнновцкБ оу сродк. (0 снк) стрдноу Прнддвкд. Н KOHL Прнддвкд oyçb ДћЛБ Kpд- HOKBtyk ллдв. ш EtaoM Полгд н w Еернкк в’се оу? долв до

nptKe ц4 ст£ кореввске. конв рдддолни ш Торепвв. н kohl

рдддолнк нд 0«уи£г'ннцоу ш Соумегннце оу доквв. ш локве оу

nptKHH поутв кон греде оу Исоинн оус поутв оу IlptnpahL.

оу в д4 лв Kk БОКВОДНН ЈЦ коуфдив. кв Подиндив. ш По-

динв оу доук’. a Ловчоу Потокоу u£na ćo Тоучепвв. ш доусд

подв вокводнне коуцЈ£. npt?L потокв оу П4пдноу глдвоу. н

ннд' A ta t оу вокводннв котцћ. ш котцд нн? Atak иегк>

Hob’ib Потокв н uerio Л4с]«в'цв кдко спдддд д4лк оу доув’

мддв Полганоу кв Л4 с1«в'цоу. ш доукд нн?в ср4д’ннн д4 дв.

ш д4 дд npt?' теговнцјд оу noTOKh кон греде иеждоу Сте-

фднк стлвпе оу Ловтв Поток'. н оус потокв Kz Ловчк. Û5

ПОТОКД (3 Кошд COE AtBOy стрдноу стоуденфд. 0y доквв

нддв стоудснц'. to докве прдво nptZk ННБС оу ГлДБНЧНЦОу.

ш Гддвнтнце npt?b Дрдгннне дд?е оу поутв н поутеив все

оу? Atak. Ш AtAA nptKHUk ПОутШк «y НбДМК) ЦркКкВк. Н Ш

црккве АО Лдсовд кркстд. поутеик kako греде Kk ШдднноЕцоу.

(26r, 6 - 28r, 5)Oko седа Осојани сачувада ce готово y потпу-

ности иста насеобинска окодина каква je бида по- четком XIV века.72 С'еду je незнатно придагођено име y Осојане, a смештено je са обе стране средњег тока реке Кујавче, деве притоке Бедог Дрима. Остада су до данас иста суседна седа: ка југу Шаљиновац, Кош, Лесковац; на источној страни Пољана, a ка западу и северу Тучеп, Верић и Бело Поље. Навођење међа почиње од југа према селу Шаљиновац (Шаљинови- ца) од брода, прелаза преко Кујавче између Осојана и Шаљиновца; Придавак би био поток који ce спу- шта са брда Средњи брег (462 м) и улива y Кујавчу на јужној граници Осојана; одатле je међа текла ле- вом страном потока и развођем према северозапа- ду преко данашњег потеса Думановица свеуз дол

7ü Светозар Стијовић, Ономастика истонноГдела метохиј- CKoi (ûePiKoi) Üogiopa, Ономатолошки прилози, 1, Београд 1979, 236-381, стр. 361 (Дрчков лаз y селу Бањи); М, Пешикан, Из историјске топонимије Подримља, Ономатолошки прилизи, 11, Београд 1981,1-92, стр. 47 (Држков/Дршков лаз = Дрчков лаз).

71 М. Павловић, Грачаничка п овељ а, Гласник Скопског научног друштва, III, Скопље 1928, 105-141, стр. 26, редовм 31-33; Митар Пешикан, И з ист оријске т опоним ије П одри- мл>а, ОП, II, 27 (Бање/Бања y пределу Сухогрла).

72 Ономатолошку грађу на основу теренског истражива* ња доноси Светозар Стијовић, О номаст ика jeg n o iд ел а поре- чја Кујаиче, Ономатолошки прилози, V, Београд 1984,313-411; стр. 349-352 (Осојане); стр. 350 (Брод = Ерића брод, где ce пре- лази Кујавча); стр. 353, 354 (Црквина y гробл>у, сачували су ce темел>и и један стуб где мештани пале свеће; Црквиште y за- сеоку Звечан, где je према предању била црква).

215

према суседним селима Вериће (Верић) и Бело Поље, што значи да je село Осојани обухватало западни део села Тучепа. Граница je даље водила преком цестом од непознатог села Кучева до раздолија од Тучепа, узвишења Ждрело (563 м) изнад села Ту- чеп; на Сумеђницу, поток Ждрело који je текао гра- ницом између Осојана и Тучепа. Изгубио je функ- цију и старо име када je уски северни део Осојана припао седу Тучеп. Од Сумеђнице (поток Ждрело) граница je водила y локву (Суво језеро y селу Тучеп); путем од Осојана y Препран, y заселак Препрање између Тучепа и Осојана. Даље je међа водила се- вероисточно развођем ка кућама неименованог војводе и према Пољанама, и сада село Пољана на источној граници Осојана, a од Пољана y дуб. Од дуба под војводиним кућама почињала je граница засеока Ловчи Поток, насеља ловаца, од којега je остао заселак Лопчак y седу Осојане73 У међама Лов чег Потока помињу ce данас непозната места Пес- чана Глава, војводин котац, али je положај насеља тачно одређен сачуваним околним седима Тучеп, Пољана и јужније Лесковац. Од Тучепа међа Лов- чег Потока спуштала седелпм, брегом Било (589 м) до села Лесковца и до потока који ce улива y Ловчи поток, данашњи поток Враговац који извире изнад засеока Лопчак и улива ce y Реновицу, притоку Бе~ лог Дрима. Даље je међа водила узводно Ловчим потоком до границе са селом Кош и Шаљиновац, јужно од Осојана. Између села Кош и Осојана n o миње ce y међама Ивања црква, која ce можда може повезати са осојанским засеоком Ћелије. Граница овог дела хвостанског метоха завршавала ce код брода, прелаза на Кујавчи између Осојана и Шаљи- новца, одакле je и почела.

4.4. Планина Јеребиње и њени огранциДео Мокре rope на граници Горњег Ибра и Хво-

сна била je планина Јеребиње са својим огранцима.

Пдднннд Шрекннк н ожрднцн кк. a uerra кн оу Кдивпкв

нлд' Кодћгпоу. подв Еерннк оу дворнфд крдлквд. ш дворнфв

оу Кннноу ш K'hhhe оу Мофдннцоу оу врмж Коурнлд. н оу

Ср4д'нк> гороу. оу Пвстрвцв nptKO 2)ле отрднЕ no дћлоу kome

КопрНБНОГД ДОЛД. Ш СоуП ПЛДНННЕ КДКО С£ КДЏУ вдлнн.(44v, 10 - 45 r, 10)

Планина Јеребиње налази ce јужно од Брњака, познатог двора краљице Јелене, супруге краља Уро- ша I, код изворишта реке Клине, западно од Косов- ске Митровице. Ha високом планинском терену сачували су ce готово сви стари међници.74 Према тумачењу срелњовековног човека, планину су опаси- вали следећи међници: Камичак (врх Камлик, 1429 м), над Колепчу, изнад села Оклаце; под Бериње (врх Берим на Мокрој планини, 1731 м);y дворишта кра- љена (остаци дворца краљице Јелене y селу Брњаци

и y селу Придворица, под врхом Берим); y Книну (извориште Калударске реке, саставнице Клине, под врхом Капак, 1591 м); међник М ош т аница биће поток Можданица y селу Црепуља; врх Курила (врх Курило, 1458 м, y селу Дрен); Средња гора није позната, док je Пастрц заселак Стропац са катуни- ма на Стропачкој глави, 1589 м; Зла страна je пла- нински потес под Сувим врхом, 1594 м. Развођем према Сухој планини, што овде значи према Мо- крој гори и Радуши, завршавала ce кружна гранич- на линија планине Јеребиње код првог међника (Камлик). Својим положајем и границама планина Јеребиње обухватала je планински комплекс који данас чине на северу Мокра планина и западни део Суве планине, на југозападној страни висока површ Јеребиње са многобројним катунима и бачијама оивичена врховима високим преко 1800 м (Книн- ски врх 1808 м; Рујица 1814 м), и део Мокре rope. Планина ce налазила близу два бањска метоха, села Јелиће и Драга y Јелашцима и села Бање, јер су врх Курило на планини и врх Миланов крст, на север- ном рубу села Бање, били y непосредној близини, одвојени само уским атаром села Дрен. Вероватно су на пданини (еребиње била пасишта бањског ка- туна влаха Драгобратића.

4.5. Влашка земл>а на КијевуУ пределу Прекорупље на левој страни Белог

Дрима, између двеју притока Дрима, Клине на се- веру и Мируше на јужној страни, око села Прчево и Кијево формиран je подримски метох светосте- фанског властелинства. Ту су била станишта двају бањских катуна - влаха Урсуловаца и Бобојеваца.

Ћ ££ xfuaia влдшкд нд Ннкв4 . h u£rie Кнгевоу £5 Cuoy- днгддвд нд глдвоу н м гддв£ нд Кроушкоу н ш тоудв no д-ћлоу НД ЛоиДН-ћГЕ. 3 ££ М£ГК ПрМЕВОу Cb £E£TOropbl|bl, Ш УрвД1£Н0ГД КДМ£Н£ нддв Подгрлдн|£. НДДВ БЛЛШКНН кродв. ZA Е л м ш в о у ГДДБОу. кон' flp tT H H H H tA лдхвв. поутЕив кдко греде оу СдгорЂдцв оу стоуд£н'цв- ш стоу- ДЕНЦД oy?b врвдо нд д%лв. н no д4 лоу оу отдро црвквнфе

75 Митар Пешикан, Из ист оријске т опоним ије П одри - мл>а, ОП, II, 51 fAoBbH поток = Лопчак).

74 Милисав Лутовац, Ибарски Колашин, САН, Насеља и по- рекло становништва, књига 34, Београд, 1954, 57-190, стр,’ 123 (Ровине и Кула y Прилворици); 133 (остаци дворца y Брњаку); 139 (поток Можданица y селу Црепуља); Г. Шкриванић, Вла- ст слинсш ко Св, С т сф анаy Б ањској, ИЧ, VI, 193, тачно je од- редио место планине Јеребиње и међника: врх Берим, река Клина, врх Курило и Суха планина. Нове и драгоцене резулта- те за историјску географију ширег Подримља донела су опсе- жна ономатолошка истраживања која je на основу српских повеља и турских пописа извршио Митар Пешикан, Из исто- ријске т опонимије Подримља, Ономатолошки прилози, II, Бео- град 1981, 192, стр. 3 2 -33 (светостефански поседи y Хвосну); 42 -61 (убикације y оквиру речника), скица између стр. 62 и 63 (Црквене метохијеу старом Хвосну и Дршковини).

светдго Петрд. н ш тоуд nptico оу Крдстлвцк Ypktioiuoy

Жегоу. оу Нршк. ш Кркшд пр-ћко npt?k ГддЕоу оу Оурсоу-

ЛОБк ДОЛк. h HH?k ДОЛк оу ptKOy оу Дмбнжнк. ffi тоудћ 0У2 ptKOy Kk Доидн1 гоу. Ш тоудк нд Etao Полк. оу? Додб Kk Кнккноиоу доуноу. нл Гегкескнн стоуд£н’ц'. ш тоудк нд Нглдревскнн стоуденцк- н пдкк оу Урклкнкж кдии.(75v, 6 - 76v,12)

Међе метоха су брижљиво наведене, јер су за- падно, према Белом Дриму и североисточно, преко Клине, постојала села крушевског метоха манастира Хиландара, седа Туурђевик, Дрсник, Додац и Греб- ник.75 Кијево je и данас истоимено село на Кијев- ском потоку који je десна притока реке Мируше, некадашње Љубижње. Први међник Кијева - Сму- диглав, чије ce име није сачувало, одговара узви- шењу (630 м) изнад засеока Степанице према селу Церовик, док би други међник Глава био гребен брда Бублица (608 м), на североисточном рубу кијевског атара. Одатле ce граница спуштала на Крушку, да- нас потес Круша између Кијева и Бобовца; даље на AoMdHeie, сада село Даманек на реци Мируши, ју- жно од Кијева. Западно од Кијева, граница села Пр- чева са Светторцима, односно са хиландарским се- лима, полазила je од непознатог Чрљеног (црвеног) камена, који одговара истакнутом и заобљеном узви- шешу Стража (501 м), на граници између села Дрсник и Велики 'ђурђевик; даље je међа водила над Под- ipagje, изнад села Подграђе на другој страни Кли- не, и потом, више прелаза преко реке Клине после изласка из Подграђске клисуре y селу Доњи Дрсник, који ce називао Влашки брод. Следећи међници ce нису сачували, али je правац кретања границе био према југоистоку, куда и данас пролази граница из- међу Дрсника, Гребника и Прчева. Влкојева глава je могла бити на потесу Вуков лаз или Вуковица y селу Дрсник; Претинини лази одговарају узви- шењу Кула е мретит (589 м), док су поуздано лоцира- ни међници Краставац - брдо Крастовац (638 м),76 на тромеђи села Долац, Дрсник и Прчево, и Крш, северно од села Сврхе. Непосредно изнад Крастав- ца било je данас непознато старо црквиште Светога Петра, a Чрни Жег одговара дугом билу Гребничке планине, највећој планини y Прекорупљу. Од Крша je међа водила y Урсулов до, до потока између села Душ и Сврхе преко потеса Кумулоре, до ушћа по- тока y реку Љубижњу (сада Мируша), обухватајући атар данашњег села Сврхе. Дал>е уз реку међа je до- пирала до границе села Доманег (Даманек), где су ce спајали атари Прчева и Кијева. Ту je допуњен јужни део границе Кијева, линијом од ушћа Кијев- ског потока y Мирушу, косо према североистоку на потес Бело поље, узДол, што ће бити Бобовачки поток, лева притока Кијевског потока, где je међа, спуштајући ce ободом Доманега стизала до Дела, између Влашког Дреновца и Бобовца, јужно од

Кијева. Тиме je y опис међа укључен цео атар села Кијево, na ce одатле прелази на описивање север- не границе метоха, од Смудиглава, првог међника села Кијева, ка KuPteHOM д у б у , на Ређевски студе- нац, извор y селу Риђево; даље на Игларевски сту- денац, y селу Игларево, и одатле y први међник, Црвени камен, јужно од села Душевићи, на другој страни Клине.

4.6. Село y Подримљу попа БраткаГраницама метоха била je обухваћена Степани-

ца, данашњи заселак Кијева, чије име потиче од цр- кве Светог Стефана.77 Смештај влашке земље на Кијеву y поречје Белог Дрима и y област Подримља, допуштају претпоставку да ce ту, y засеоку Степа- ница, налазило и село y Подримји попа Братка.

Сгдо оу Подрнџнн попд Ердткд н ck сеонџн џоу ш г н ш .

(47V, 12 - 48r, 3)Насеље je задржало своје границе иако je било

уклопљено y влашку земљу, a као целина, заселак Кијева Степаница, одржало ce до данашњих дана.

4.7. Катун УрсуловацаПоред села nom Братка, влашка земља на Кије-

ву била je станиште двају катуна бањских влаха - Бобојеваца, данас село Бобовац, између Кијева и Даманека, и Урсуловаца, који ce, судећи rio топони- му Урсулов до, налазио на простору села Сврхе и Прчева, на граници према хиландарским селима.

Кдтоунк ОурсоудоЕЦк. (следи попис имена представ- ника 47 породица).(67V, 7 - 68v, 12)

Међу пописаним поглаварима породица са де- цом, браћом и зетовима, сва су имена српска изузев неколика, можда влашког порекла.

4.8. Катун БобојевацаБањски катун Бобојеваца данас je село Бобовац,

јужни сусед Кијева, према селима Влашки Дрено- вац и Даманек.78

,г’ Митар Пешикан, И з ист оријске т опоним ије П одри- мл>а, ОП, II, 2 4 -2 6 (о влашкој земљи на Кијеву и граници из- међу хиландарских и башских села y међуречју Љубижње и Клине, скица на стр. 25).

'6 Име узвишења Крастовац забележено je на секцији Метохија - Дреница, размер 1 : 100 000, Војногеографски ин- ститут Краљевине југославије, 1939, као и на секцији Novi Pa­zar, razmer 1 : 200 000, GIJNA 1960, док je на секцији Kosovska Mitrovica 6 3 0 -3 -4 , Topografska karta, razmer 1 :25 000, izdanje Vojnogeografski institut 1972, брдо забележено као Кастрат.

' ' Степања црква помиње ce y међама дечанског села Ча- бић, које ce граничило са светостефанским власима, М. Пеши- кан, Из историјске топонимијеПодримла, ОГ1, II, 35, 58.

78 Г. Шкриванић, Властслинст ви Св. С т еф анау Бањској, ИЧ, VI, 194

225

КдтоунЕ Боеокбце. nptumciopE Бонснде. (сдеди попис имена представника 38 породица).(69r, 1 - 69v, 12)

Кроз седо протиче Бобовачки поток, a већи зе- мљишни комплекс запрема Бобовачка шума. Село je y целини било обухваћено међама влашке земље на Кијеву, na ce поуздано може идентификовати као бањски катун Бобојеваца.

5. СВЕТОСТЕФАНСКИ МЕТОХ У РАСУ

Села y Расу, која су била додељена манастиру Светог Стефана y Бањској, представљала су неко- лико посебних обједин>ених прилога. У прву групу улазила су села Дежево, Сути и Беково, a посебно ce наводи црква Светог Димитрија y Бекову, са сво- јим селима (Беково, Полази и Хропалица). Прилози су били y области Pača, византијског и српског утвр- ђеног града Рас y селу Шавци, западно од Новог Пазара, no коме су добили име област Рашка, Ра- шка река и средњовековна српска држава Рашка. Према турским пописима из XV и XVII века вила- јет Рас обухватао je углавном села y долини Рашке, Азудске и Дежевске реке, до ушћа Рашке и Трнаве y Ибар и до јужних падина Голије на северозападу. Српско средњовековно име данашње Дежевске ре- ке, леве притоке Рашке, y чијем су ce поречју нала- зила бањска села, било je Пнућа, како ce то види из навода y Хрисовуљи. По реци je названа и рашка жупа Пнућа, која ce помиње само y Жичкој повељи, a налазила ce y долини Дежевске реке до њеног ушћа y Рашку, где je y знак сећања на старо име реке и жу- пе, обновљено истоимено село после 1912, године.79 Име жупе Пнуће изгледа да je било потиснуто већ крајем XIII века, јер ce село Дежево, y коме je крал, Драгутин предао престо брату Милутину 1282, го- дине, помиње као местоy држави жупе Рашке. Ha територији средњовековне жупе Пнуће данас су два мања предела - Дежева, y долини Дежевске реке, и Жупа, око Новог Пазара.80

5.1. Села Дежево, Сути, Беково с међамаСела Дежево, Сути и Беково налазе ce североза-

падно од Новог Пазара, y сливу Дежевске и Тушим- ске реке, левих притока Рашке, До краја XIX века сва три села сачувала су своје средњовековно име, a данас су то сеоска насеља Дежева, Судско Село и Бекова (Средња, Горња и Доња).81 У њиховим обједи- њеним међама помињу ce два постојећа села, Ми- шчићи (Мишчиће) на југу, и Себемиље на северу.

Н оу Pact Село ДТжево. Село Соутн. Село Е-Екоео. Д ce нџе

uene. ш Meiuithice. ш ptice оу EptrE. ш Eptra оу? pete

оу CTtHoy. fi) crtice no A taoy оу велнк> глдвоу. ш глдве no

A taoy KE Богдлновцоу. ш тоудЕ ннже Ншсолнне црвкве оу

Спдсовоу ЦРЕКБЕ. Ш ЦрЕШ HH?E рТЕ Oy ptlCOy. npt?' ptlCOy

оу ćltm'nmjcHH потоке. н оус потоке ш потокд оу?' pete.

Н БЕ1Ш6 OyTtUIHHA СеЛНЦЈД оу pVb. оу ГрЕДНПНО ЕрЕДО. ш

нрЕдд оу Сдгибте поутЕ. поде KoypHiaioy. н ш поутн оу

Глдвоте. н ш Глдвочд мн?' p'te cptAt Гво?дд оу велто

Боуквоу Д ЦЖОДО К ГОУЕМД. Ш ТОУДЕ Оу БЕЛН10 ГЛДВОу. Н Ш

глдве оу ГоЛОуЕОБНк’ nOTOlCE. Ш ТОУДЕ оус поток' оу CTtHOy

Ш CTtHC НН? ртв 1СД1С0 ce КДМЕ1 ВДДНИ ic' CcEtUHAtO. н прдво

оу Сбннцјнцоу. н нн?е Свннфнцоу до Млнннцјл. ш Мдн-

ннцјд nptico оу C'upticoBHiioy. ш C'upticoBHiie додоу оу кдде.

nptc П0Т01СЕ НД BOzfHHICE. H B0?'hHIC0UE oy CTtHoy ICOHE

ЕрЕДД oy крдннк). ffi Т0УДЕ nptlCO Oy EtAOMABE. Ш ТОуДЕ

0yz ЕрдС1С0НННЕ П0Т01СЕ. Ш П0Т01СД oy fflCHICOBEIH p'te ICOHE

ЕДрЕ, ffl ТОУДЕ НД ICpECTe нд дод’н1е. oy Ноурнитоу no дћлоу

КД1С0 le ш npt CAe ueria icohe Ataa oy EoyiHie oy горнк тедо

[Лндетннд додд оу Ердтцд сосоуднид. н пдкн оу дроугд

Ердтцд. н ш тоуд НДДЕ КоупоусовЕ Д0ДЕ ПОутеиЕ Н BEIUIC

(ОсЕтне ннве оу Д ^ 'це. ш đ tA ^ оу pete. н оу ередо

ВЕ1ШС Ердтордги ЛД?Д. Н оу СтрДШНВТЕКНН П0Т01СЕ оу

долнк тело. ffi Стрлшнвцд оу Слдтнноу. ш Слдтнне оу p't e .

н oy rouEwoy icohe ртд. н нн?' pete UHUo Елдлчоукве

коуфе ICOh' AtAA. Н НН?Е БЛДТеГЕ оу П0Т01СЕ. Н оус П0Т01СЕ оу ГрДБОВНЧКНН П0Т01СЕ. Н ICOHE П0Т01СД оу MeABtno глдвоу.

i« глдве ннс’ noToicE. н cu потокд оу стоуденцЕ. io тоудЕ

оу СтефДНК ЕрДО. оу ГЛДБНЦОу ПОД Пддно ЕрЕДО. ш тоудЕ

оу CtHHEiH noToicE. н ннс’ noToicE оy pticoy. oy Пноук».

(28r, 5 — 31 r, 1)Између доделених земљишних прилога било je

других поседа који су остали изван светостефан- ског властелинства, што je отежало обједињавање метоха. Опис међа рашких села састављач Хрисо- вуље започео je с југа, од границе са селом Мишчи- ћи, од реке Пнуће (Дежевска река), обухватајући Дежевске стране до Велике греде (876 м) на десној страни реке; затим ce ниже Николине цркве и пре- ко Спасове цркве, које су данас обе непознате, међа спуштала поново до реке Пнуће, и уз Лешнички поток, повремени водоток y селу Алуловиће, преко рта водила изнад Утешиног селмшта. To нестало насел>е налазило ce између села Будиће и Судског

'9 Петар Ж. Петровић, Рашка - ант ропо1ео1рафска истраживања, П, Нови Пазар, 2010, 86 (о оснивању новог села Пнућа 1912. године на десној страни Дежевке).

s0 Архиепископ Данило, Животи краљева u архиеписко- пa српских, превео Л. Мирковић, Београд 1935, 23, 25. Ha ло- калитету Немањина чесма y селу Дежева откривена je и си- стематски истражена средњовековна црква са некрополом, Јованка Калић - Марко Поповић, Истраживањаy Аежеву, Новопазарски зборник, 6, Нови Пазар 1982, 5-17. О деловима области Рашке, П. Петровић, Рашка, I, Београд 1984,11-13, и карта области Рашка, између 12. и 13. стране.

81 Секције Нови Пазар и Рашка, размер 1 : 150000, Карто- графска радионица и Географско одељење Гл. Тјенералшта- ба, 1892. Ha секцији Нови Пазар убележено je село Дежево на десној страни реке Дежеве, на супротној страни реке село Сути, a на секцији Рашка село Г. и Д. Бекова. Српско-турска граница водила je преко брда Дебелица између Себемиља и Калудре и Бекова.

226

Села, на подручју заселака Бадово, Рајковиће, Лај- ковиће и Шил>евиће, северно од Дежеве, на десној страни Дежевске реке, готово y средини рашког метоха, тако да су ra са свих страна окружавала бањска седа. Више селишта међа je дал>е ишла на Грди(ј)но брдо, вероватно на потесу Грде y селу Бу- диће, a од брда y Сађаеач пут под Куријачу, сеоски пут који пролази подножјем истакнутог брдског узвишења Курјача (982 м), између села Горња Ту- шимља, Доња Бекова, Врановина и Алуловиће. Ода- тле je међа водида према северу y планину Главоч (Велики Главоч, 1062 м) и до развођа према селу Себемиљу (Себимиље), преко косе Дебелица, где треба тражити непознате међнике Свињштица, Млиништа, Смрековница, Крајња стена. Белоиав je потес Белоглавац или Белоглавица y селу Доша Ту- шимља и y селу Носољин, између Дуварина и засео- ка Бело Поље. Од Белоглава међа je водила уз Вра- скоњин поток, онај поток који протиче кроз потес Враскоњ y селу Бекова и улива ce y поток Падеж, са- ставницу Тушимске реке, код засеока Реткај. Од из- вора потока метохијска граница ишла je на Ку- ријачу, како je од прежде међа, no старој граници y Бучје, вероватно потес Мало Буче y селу Горња Ту- шимља. Страшивачки поток или Страшивац биће Страшни поток, лева притока Пиларетског потока y селу Пиларета, северозападно од Новог Пазара, што значи да ce међа спуштала ка југу, обухва- тајући село Пиларета, где ce налазио Браторађ лаз, и село Скуково, пролазећи поред Блажујеве куће (село Блажево, северно од Новог Пазара) и заоби- лазећи село Долац уз поток y Грабовички поток, данас Блажевски поток и поток Грабовац који ce улива y поток Миоч (Мијец), десну притоку Пусте Тушимље.82 Одатле je међа водила данашњом источ- ном границом села Сути (Судско Село) и Дежева tokom непознатог Сеног потока (кратки водоток y северном делу засеока Мишчиће), до ушћа потока y Пнућу (Дежевска река), затварајући граничну лини- ју код почетног међника на супротној обали реке.

5.2. Село Тушимља са старим међамаОквирним међама прве групе рашких села до-

дељених Светом Стефану y Бањској делимично су означене и границе села Тушимља, које су, са селом Храстје y Зети, краљ Урош 1 и краљица јелена пове- л>ом даривали Ирици, што je одобрио и краљ Милу- тин. Сада им je одузео овај посед, јер су ra изневери- ли, na ce село Тушимља прилаже манастиру Светог Стефана. Детаљне међе села из старије повеље наводе ce y целини, тако да ce понављају поједини међници.

Д uehe Тоушнилн ш Д1;ж£вд «у Коурнвпоу. no Д-ћлоу нд Ровце. оу НдлогкроБв лд£к. мддв Еоупнк поутеив оу Ердтцд. nocptAb Жвврдни лд?д. оу СЈсвтноу ШВХ. н no

Ataoy нд Д^дцк клко ce кдии едднн оу Пожеженоу

грддв. оу Мндосддвлк коукнцЈЕ. оу Др^н’ оуд’ рктв нд Etao Полк. KAKO K4Ubl Гр£Д£ OtiJO Оу AOKBb. Oy noyTb КОИ грЕДЕ ш Ilpbnopb. oy?b EpacKOHb. оу (Денкобнцоу нд Крит£.(31 r, 11 ~32r,2)

Дежево и ТушимА.а су суседна села, прво на Дежевској реци, старој Пнући, a друго на Тушим- ској реци. Обе реке су леве притоке Рашке. Ту- шимља je данас велико село, подељено на Горњу, Средњу, Пусту и Доњу Тушимљу (Голице). Границе села Тушимља описују ce од брда Куријаче (Курјача, 982 м), даље јужно на Ровце, место између Калема (963 м) и Плоче, северно од Дежева; дал>е je граница села водила изнад Бучја путемy Вратца, што значи између данашњих седа Горње и Пусте Тушимље. Мађници Калуђеров лаз, Жабрањи лаз и Осатна њива нису познати, али je према помену међника y Њжежену ipag, данас село Пожежина на левој страни реке Рашке, и Белог Поља, засеока се- ла Hoco/оин, северно од Новог Пазара, очигледно да ce кружно, с југа према североистоку и северу, описују границе села Тушимље, којима су били обухваћени сви насеобински делови. Прпор je за- селак јужно од Белог Поља, a међа je водила путем од Прпора према потоку Враскоњ, низ поток преко погеса Враскоњ y селу Бекова, преко јасиковице на Тушимској реци и завршавала ce нешто јужније код Крста, на левој страни реке.83 Наведене грани- це показују да je велико средњовековно село вре- меном подељено на Горњу, Средњу и Доњу Тушимљу, док данашње село Пуста Тушимља није припадало ни том насељу, ни рашком метоху, већ je, као и Утешино селиште, било y целини окруже- но селима бањског властелинства.

5.3. Црква Светог Димитрија y Бекову са селима Беково, Полази, Хропалица

Иако je село Беково било обухваћено описом међа села Дежева, Сути и Беково, посебно ce наво- ди црква Светог Димитрија y селу Беково са својим селима, као мала територијална и црквена целина, rio свој прилици пренета из старијег документа y коме су биле уписане границе тог црквеног имања. Беково (Бекова) и Нолази су планинска села на па- динама Голије y горњем току Дежевске реке, док je од имена села Хропалица временом постало су- седно село Полокци. У Полазима постоје и данас * 81

si Петар Ж. Пегровић, Раш ка, ii, 39 (Гирња Тушимља - Вратнице, Мало Буче; Пуста Тушимља - поток Грабовац); 48 (Носол>ин - Белоглавац); 103 (Алуловиће - Милетин поток); 105 (Бекова - Враскоњ).

81 Г. Шкриванић, Власт елинст во Св. Стеф ана y Бањској, ИЧ, VI, 185 Сл. 3 (Бучје, кота до Курјаче); 186 (Јасиковица, шум- ски забран јужно од Белог Поља; Прпор, заселак са једном ку- ћом 3 км јужно од Белог Поља; Враскоњ, ааселак југозападно од Редкаја; Крст, локалитет југоисточно од Јасиковице).

227

засеоци Бадањ и Врановина; име Драгорађ Потока није ce сачувало, али према редоследу навођења међника село ce надазило на Бањском потоку, y селу Туново, западно од Рашке. Двориште je село насу- прот Бањске на левој страни Дежевске реке.

h MpbKbBh светдго Дџнтршд оу EticoEt н cb селм. Седо EtKOBO. Седо floabbz;b. Ctao Дропдлнцд. Ћ ce nu' иегк. с Коурнгате ннцћ TpbAHHb кр-ferh. н oy доднк тело Оугћшннд сслнцјд. oy поутв npticHH oy потокв клко прнстдк oy

pticoy oy Пноук1о. нл шноу стрлноу oy oypbBb кдгсо ce ннве СТДК) оу Лоупежнцоу. ПО Д лоу НДДЕ ИнКОДМНОу HpbKbEh.

ijtcToub oy fleTphtb. h oy рвтв no сен стрдн4 Трвновд. oy

Блн^нцв. КДК0 ce КЛИЛЕ1 вдлнн rtuo н еондио. оу поток' HH£b dtCKOBHHKb клко прнстдк оу Пноукк». н м ТОУДЕ оус noTOKb t>Yz Болоун долк оу БЂдоглдвцв. оу КвдлЗоу гллвоу. ?л EbAbHb. н клко ce ннве стдк> ц Ирмув мн ' ДЂЛВ. оу ДрдГОрдГБ nOTOICb. Н ннс’ nOTOKb oy ptKOy. н пр-ћх’ pticoy KOHb Дворнфд. оу rop'me чело no гћиенеБн. oy

МдФкОБЦЕ. H oyc noTOKb ЏЛПКОБЕПКНН Д0 qtCTC. oy долнк пело Трновдго додд до потокд. оу Гддвоче. оу Сдгиепе

noyTb. oy pbTb oy HoypHmb.

(32r, 3 - 33v, 2)Црква Светог Димитрија налазида ce вероват-

но код старе чесме Дмитрова вода y селу Горња Бекова.84 Како показују међе рашког метоха, црква Светог Димитрија y Бекову није могла бити y селу Митрова Река, засеоку Алуловића. Ha граници Алуловића, села које ce y народу сматра горњим крајем села Дежеве, помињу ce две цркве другачије посвете, Светог Николе и Светог Спаса. Не зна ce ко je подигао цркву Светог Димитрија y селу Бе- ково, a њено мало властелинство од три села: Беково, Полази и Хропалица, y целини je укл>учено y светостефански метох. Да ce не би нарушила це- лина светодимитровског црквеног имања, понавља ce име села Бекова, иако je већ било наведено y пр- вој групи села рашког метоха и обухваћено њего- вом описаном границом.

Од Куријаче преко Грдиног брега (на потесу Грде y селу Будиће), граница ce спуштала y доњи део Утешиног селишта (Бадово и засеоци), до ушћа неименованог потока y Пнућу, што одговара току потока између села Бадово и Будиће; даље je међа водила преко данас непознатих међника - над Николину цркву цестом y Петрч. Затим ce пела на рт с ове стране Трнова, y Близанац, односно на границу са селом Горња Трнава преко брда Бли- занац (1069 м), северозападно од Новог Пазара, Дал>е je развођем преко врха Грачица (1063 м) на Близанцу и Главица (1113 м) на Волујару, граница скретала ка североистоку низ поток низ Лесковик како прист ајеу Пнућу. Између заселака Тјурице и Губерево тече кратки поток и слива ce y "ђуричку реку. Према наводу y Хрисовуљи, наведени поток

одговара месту потока Лесковик, a према томе, саставница Дежевске реке y коју ce поток улива, називана различито no селима кроз која тече (Тју- ричка, Шароњска, Ковачанска и Митрова река), сматрана je некада горњим tokom реке Пнуће. Даље, преко реке и уз други поток, преко Поло- шког пол>а, међа je водила изнад Бадња, засеока села Полази, a даље, према северу, граница je те- кла развођем, обухватајући село Драмиће; потом ce спуштала y Арторађ поток, сада Бањски по- ток, до ушћа потока y Дежевску реку и преко реке до међе села Двориште, западно од Рашке. Одатле je граница водила дуж леве стране Дежевске реке y Главоч (Велики Главоч, 1069 м), заобилазећи атар села Калудре и заселака Паресије и Лозно, који ce помињу средином XV века 85 јужно од Гла- воча граница метоха ишла je y Сађавач пут, до по- четног међника, брда Курјаче (982 м), између Бе- кова и Тушимље.

5.4. Село Доброслава Степковића y подручју Бекова

Међу селима y различитим областима, која су укључена y светостефанско властелинство као ус- довна државина, наводи ce y рашком метоху село Доброслава Степковића код Бекова. Кратка и је- згровита белешка садржи и историју породице и насеља, Иако je названо селом, било je то имање једног домаћина са децом, без посебног имена и без устаљених међа, један мањи део атара села Бе- кова y Расу, a Доброслав га je држао и раније, веро- ватно y оквиру поседа цркве Светог Димитрија y Бекову. Укл>учивши ra y светостефанско власте- линство, краљ Милутин je допустио да Доброслав и његова деца задрже имање на истом месту, све док Доброслав буде верно служио цркви.

Тдкожде н ДоЕросддБоу Ct W icoehkio ддхе седо оу Pact стрднЕ EticoBa гд4 сн ie н nptrie дркждлк. н догдћ ie EtpHb црмсвн дд сн te нидд н д^Етцд ееговд.(49r, 5-11)

Бекова ce данас дели на Горњу и Доњу, y којој су стара сеоска чесма Дмитрова вода и црквина где je била црква Светог Димитрија. Атар села према Светостефанској хрисовуљи обухватао je извори- шни део Тушимске реке, између брда Велики Гла- воч (1068 м) и Змијинац (1008 м) на западу, врха 1198 м на Капини на северу, села Себимиље на се- вероистоку, и брда Курјаче (982 м) на југу.

84 П. Петровић, Раш ка, I, 161 (црква Светог Дииитрија y Бекови).

85 Hazim Sabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića - zbirni kata­starski popis iz 1455.godine. Sarajevo 1964.12 (део села Паресије); Sum arni popis Sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, ed. A. Aličić, Mostar 2008, 12 (Калудра, Лозна),

228

5.5. Засеоци Србања, Врановина, заседак на Даљетином ждребу земље, село Драмићи, Иваново седо, ковачко село

И ^дсслнк СрЕЕдни н Ердновннд. н Дрдгорда IloToia. Н ?ДС£ЛН1£ НД ДдлК-rHHt ^A ptE H адлк. Ссло Дрдинкн iVo к ХдрдчоугЕ дреж д л е н ce свонин иеггаин. Н Нбдне

Z AtTHK» H CE селои' CH НД KOICUE СћДНН.

(33v, 2-10)

H К0ВД1Н1С НД KopElKM^E H CE СВОШДЕ CCAOUE.

(34r, 9-11)Омеђена територија рашког метоха обухвата-

ла je и нека друга насеља југозападно и западно од Рашке. Није ce сачувало име засеока Србања, а према положају села међу којима ce наводи и гра- ници метоха, то би могло бити данашње село Ша- роње. Заселак Врановина je истоимено село дуж Дежевске реке. Заселак Драгорађ Поток, чије je име заборавл>ено, налазио ce на десној страни Бањског потока y атару села Туново. Село Дра- мићи, које je држао Харачуг, такође je са свим ме- ђама уклопљено y светостефанско властелинство. Драмићи су планинско село под Голијом, западно од Рашке.

Заселак на Даљетином ждребу земље био je та- кође обухваћен међама рашког метоха y горњем току Дежевске реке, али није познато где ce нала- зио. Далетин ждреб био je део жупског земљишта, назван no власнику ждреба - Даљу или Дал>ети. Подела земље y приморској жупи Грбаљ, и ретки помени ждреба и изведенице од тог термина (на- ждребица, полуждребица), говоре о старом срп- ском обичају да ce жупска земља деди ждребом, извлачењем на срећу имена власника омеђене земљишне деонице, која ce даје на привремено ко- ришћење и постепено прераста y наследно добро, што je било познато и код других Словена.80 * * * * * 86

У истом делу манастирског имања било je не- именовано село где je живео Иван с децом, али ce није сачувало, док су ковачи, додељени Светом Стефану, били укључени y метох са селом Коваче- во на Ковачанској реци, саставници Дежевске реке, северозападно од Новог Пазара. Навод из Хрисову- ље: ковачије на Корићах тумачен je као да су кова- чи живели на месту названом Кориће. У сумарном попису санџака Босне из 1468/69. године помиње ce село Курича, са два дома и једним неожењеним домаћином, а приход од села био je 125 акчи. Село je било y већем поседу, зеамету Мехмеда Челебије, сина Исхак-бега Исхаковића, заједно са селима Средња Тушимља, Лозна, Калудра и Трнава, што одговара положају села Ковачево, које ce налази на средокраћи између села Калудре и Трнаве, северо- западно од Новог Пазара.87

5.6. Село Павл>е и његове међеНедалеко од прве групе приложених села y

Расу, на левој страни реке Људске, северозападно од Новог Пазара, налази ce село Павље, посебан и издвојени земљишни прилог Светом Стефану y Бањској, због чега ce његове међе y целини наводе.

Село Пдвлк. д ueric uoy. ш Etaom потокд оу?Е Лмдскоу.

oy ÊtlCHOy кроушкоу. н оу стоуденцЕ оу Сддвннке. н оу

CTtHOy. Ш CTtHC П0 Ataoy НДДЕ Пдвлк. оу HtBEIH П0Т0КЕ.

h клко EtaEiH потокЕ оупддд оу Дкдскоу. Н оулнирнк оу

Д»ДСК0Н H CE CEOHUH СН UtCTEI.

(33v, 10 - 34r, 7)Међа села Павље почиње од Белог потока, а то

je кратки водоток Сухи поток, који дели Доње Па- вље од села Кукавице; даље je ишла уз реку Људску до студенца Слави(ји)ћ, на истоименом потесу на десној страни Дзудске, код засеока Праштевина, прелазила на другу страну реке код ушћа Рогачког погока y реку Л>удску; затим ce пела преко Гла- вице (933 м) до Сшене, што he бити Градина (1054 м) на граници према селу Штитари; даље je водила делом над Павље - развођем преко гребена Рудина (1164, 1108 м) изнад села Горње и Доње Павље, до извора Белог (Сухог) потока на граници према ce- лу Попе, и потоком до ушћа y реку Азудску. Сред- њовековне границе y потпуности ce подударају са садашњим међама.88 Границама села било je обух- ваћено обитавалиште пчелара на Лзудској, али ce y седу нису сачували трагови узгоја пчела. Крај y коме су живели улјари и повећање броја станов- ника проузроковали су поделу јединственог бањ- ског села на посебне делове, тако да ce средином XV века бележе Горње, Средње и Доње Павље.89 Средње седо je нестало и сада ce село Павље дели на Горње, према селу Осаоница, и Доње, према селу Кукавице.

80 Л ексикон cpücKoi средњсч века, Београд 1999, 189, s. v.ждребије (Р. Михаљчић). Zofia Podwinska, Zm iany fo rm osaâ-nictwa wiejskiego na z iem iach po lsk ich we wczesniejszym sred-niüwieczu. ireb , wies, opüle, Wroclaw - Warszawa - Krakow -Gdansk 1971; M. Nezirović, L iber legiptim ationum . N epoznati katastik župe Grbalj iz X V stoljeća, Mélanges Skok, Zagreb 1985,357-374. "

s: Su m arn i p op is S an d žaka Bosna iz 1468/69. godine, ed.A. Alićić, 12 (село Курича).

88 Г. ШкриваниБ, Власт елинст во Св. С т еф анаy Бањској, ИЧ, VI, 187-188 (потес Славић). Прегледни лист села и сео- ских атара y К. О. Нови Пазар, размер 1 : 200 000, ставила нам je љубазно на располагање Драгица Премовић, директор му- зеја Рас y Новом Пазару, којој и овом приликом изражавамо велику захвалност.

89 Hazim Šabanović, K rajište h a -b e g a Ishakov ića - zbirni katastarski popis iz 14SS. godine, Sarajevo 1964, 11 (Доње, Сред- ње и Горње Павље). У поседу сина Иса-беговог, Мехмеда Чеде- бије, поред осталих села, бележе ce и три села Павље 1468/69. године, Sum arni popis San džaka Bosna iz 1468/69. godine, ed. A, Alićić, 11-12,

229

5.7. Седо Гошево и његове међеИздвојени придог y Расу представљало je и село

Гошево испод утврђеног града Јелеча. Село ce дели на Горње и Доње, a смештено je на десној страни реке Јошанице, јужно од Новог Пазара, и североза- падно од рушевина града Јелеча.

h подк Kianeuh село Гошебо. д исгк џоу. оу стоуденџк оу Дрдппдн. ш тоудв оу cptAHH) пргћседлв. н оу локвоу. н Hh?h pbTb оу pticoy оу ^ноушоу. ш p-feке оу рлсоудтвш кдии. Н оу pbTKb оу шстрмн. ш рт'кд прдво оу KAUhl оу CTpaHt. н оу cTtHoy оу пЧелннкј. <Б etIche прдво оу Дрд- гордгв nOTOKb. H оус nOTOKb noyTEUb CTpbMEMHl'KHHUb 0y

кроушкоу. ш кроушке прдво оу Г'ннлоу. н Ô5 Гннле noyTEUb ПО дћлоу оу ДоуБКБ. (Ü ТОУДБ HHZh Ср ДННН pbTb.

гд-ћ ce потоцн стдгс. н to тоудв оу ДОКБВ. ш локве оу Сллтиноу. н ш Сддтнне прдво оу потокв. н оус потокв н пдкв оу стоуденц' Дрдпшн.(34r, 11 -3 5 r , 10)

Први међник, студенац Драгочај. већ je препознат као извор потока Драгинца, на североисточном ру- 6у Горњег Гошева.90 Одатле je међа водила y срсдњу преседал, брдско седло Николића врхови (970 м) између села Охоље и Гошево; даље je гребеном пре- ко Мушовог врха и потесом Јасење силазила до реке Знуше, десне притоке Јошанице, која ce сада y rop- њем току назива Јелачића реком, no селу Јалачићс. Гошевска међа спуштала ce од реке Знуше југоза- падно преко Коњушког брда (1008 м) и Великог врха (1125 м) на планини Вршини и испод Чукара (914 м) преко реке Јошанице водила уз Дрторађ поток, сада Дедиловски поток y селу Грубетиће, који извире испод Драгочевског брда (1179 м). Од потока je ме- ђа даље водила стрменичким путем, стрмим сео- ским путем преко превоја Корита (1107), врха Ките (1122 м) и Јабланичког брда (1077 м ) y Гњилу - до врха Гњила (1076 м) на извору Цврњске реке, деве притоке јошанице, између села Цврње и Јабланица. Одатле je гошевска међа водила старим и садашњим сеоским путем преко развођа y ДуЉк, ка врху Па- њеве (1119 м) y селу Кожље, и низ падину Висигаће спуштала ce до места ige ce потоци стају - до са- става потока од којих настаје Цврњска река. Дал>е, преко Локве, извора са појилом за стоку y седу Кожље, граница je обухватала село Цврње и село Маљевце; потом, преко непознатог места Слатине, вероватно код ушћа Цврњске реке y Јошаницу, пре- лазила je на десну страну реке Јошанице и упоред- но са tokom реке, обухватајући село Знушу и оста- вљајући западно атар Јошанице, водила je северно право до потока (Драгинца); затим ce спуштала ка југоистоку уз поток до извора Драгочаја, одакде je описивање међа започето.

Према наведеним међама, бањско село Гоше- во, поред данашњег сеоског атара, обухватало je и

подручје следећих насеља: село Жуњевиће, са за- сеоцима Трње и Војсалиће; села Беланска, Знуша, Јелачиће, Мал>евце и Цврње, и део села Грубетиће.

5.8. Катун ВојсилацаОпсегом села био je y целини укључен влашки

катун Војсилаца, данас заселак Жуњевића Вој- салиће, на десној стани Војсадичког потока при ушћу потока y реку Јошаницу, јужно од Гошева. Катуну je припадала и планина Вршина са Коњич- ким брдом.

Кдтоунк Ê0M£H3bL|b. nptUMKIOpb Еонсндв. Гроупкшша Cb

CbiHOUb. (следе имена мушких представника 55 вла- шких породица).(71V, 11 —74r, 6)

Стари катун Војсилаца, данас село Војсалиће, назван je no имену примићура Војсила Групшића, старешине влашког катуна са 55 разгранатих по- родица, домаћина са децом и браћом, који су ста- вљени y службу цркви и везани за земл>у y оквиру сталних граница омеђене сеоске територије.

6. ПРАВА И ОБАВЕЗЕ СВЕТОСТЕФАНСКИХ ВЛАХА

Права и обавезе манастирских влаха на вла- стелинству Светог Стефана били су тачно одређе- ни према закону који je изложен y Хрисовуљи no набрајању додељених катуна, Били су ослобођени великог десетка, али су давали мали; сваке године од 50 оваца давали су једну овцу с јагњетом и другу јалову; y случају да угину нечијом грешком црквене кобиле, давали су заједнички прве године сваку пету кобилу, a после не; сваки човек je давао цркви no два јагњећа крзна годишње; они који су имали села (имање) косили су сено три дана на Кијере- зима (село Ћирез југозападно од К. Митровице) или другде близу манастира. Годишње једном но- сили су y манастир товар жита и други товар вина; 40 кућа (клетишта) било je обавезно да доноси 10 то- вара црквене соли одакле им игуман нареди. Ko je био војник и није имао дужност да обрађује цркве- ну вуну, давао je окроју (лан). И војник и ћелатор до- носили су сир с планине, Ћелатор je напасао ст.оку и стригао овце, a војник изводио коње на испашу. У време оскудице и нереда (узло време) и војник и ћелатор чували су овце. Међусобна крађа кажња- вала ce са 6 волова, a крађа коња шестоструком вредношћу коња,

™ Г. Шкриванић, Власт елинст во Св. С т еф аиаy Бањској, ИЧ, VI, 188-189. Атар села Гошева, међутим, није досезао до реке Јошанице, иако je био далеко већи него што je приказано на стр. 189, сл. 5, што преузима и С. Божанић, И барско jeeipo Свет ост еф анскоГвласт елинст ш , 124, нап, 126, стр. 125.

230

Одредбе показују да су вдаси биди првенствено сточари и одгаји.вачи коња, и као такви обављали су две главне службе: војничку и транспортну, y том смислу постоји и разлика између влаха војника и влаха ћелатора.91

7. БАЊСКИ МЕТОХ У ЈЕЛАШЦИМА

Област y горњем току Ибра (Ибарски Колашин), y средњовековној српској држави називала ce Је- лашци, али je то име нестало. Ту je српска архиепи- скопија y Жичи имала села Доња Вас, Борак, Гњи- ла, Добриња и Витахово, од којих су ce сачувала три последња села под готово истим именом. У је- лашцима (нл Кјдешцдх’) y горњем Ибру манастир Светог Стефана y Бањској добио je два прилога: село Јелиће и зидаре из оближњег села Драге.

7.1. Село ЈедићиСматра ce да je бањско село Јелићи данашње

село јелиће које ce налази на Паљевској реци ис- точно од Тутина92 Међутим, y окружењу овога села не може ce пронаћи ниједан од међника који y Хри- совуљи описују границу села, Врановићи који ce по- мињу као међаш јелића не могу бити данашње село Врановиће, јер je оно удаљено од Јелића десетак ки- лометара y источном правцу.

Н ha Шлћшцл/ село Шлнкн. 4 џсгк uoy оу сстднке ннже

Идннн« MpbKKe. ш тоудк оу ритк оу ц-ћстоу н оу стоудснцЕ

оу Д02|Е1Б440. Н «у ЕрДНОВНКК оу СкДКДБЦЕ- Н СТрЕЏО оу

ptKoy. н ннд’ pticoy оу теждс стднкв оу Нлннне црвкке.

(35r, 10 - 35v, 7)Иако ниједан међник села Јелићи није познат,

сеоски атар наговештавају међници својим значе- њем и редоследом којим ce наводе. Ha источној стра- ни Јелића граница села води дуж Паљевске реке, леве притоке Ибра, источно од Тутина. Почетни међник састанак ниже Илијине цркве био би сеоско сабор- но место код непознате цркве Светог Илије, на јуж- ном рубу села према селу Попиће; отуда ce граница пела узбрдо y цесту, до потеса Друм североисточно од Попића, на десној страни Пал>евске реке; даље je водила y студенац, извор y суседном селу Горњи Црниш; преко врха Бриње (1304 м), на планину Ту- пик (1308 м) и преко потеса Побрђе (1117 м) стрмо ce спуштала y Паљевску реку и низ реку водила до првог међника, код Илијине цркве. Судећи no томе, црква Светог Илије била би y селу Рибариће, или y непосредној околини, према селу Попиће и јелиће.

7.2. Зидари на ДразеЗа одржавање манастирских грађевина и обзи-

ђа били су потребни мајстори зидари које краљ при- лаже y Јелашцима наДразе, заједно са селом y коме

су живели. Велико село Драга налази ce на десној обали Ибра, под Мокром гором, јужно од Тутина и села Јелиће.93 Ha супротној страни Ибра суседна села су Гњила и Добриње, метох српске архиепис- копије. Непосредна близина жичких села показује запажену тежњу y српској средњовековној држави да ce црквени поседи великих манастира групишу једни уз друге y подручју које обилује добрим па- шњацима и плодним обрадивим земљиштем, као и y рудоносним ревирима.

h Н4 К 1лш ‘ц 4 А Н4 f lp 4 2 t ?ВДЦН И Ck СВОНЏк 01 C£40Ub.

(35v, 7-9)У Хрисовул>и ce не наводе међе села y коме су

живели мајстори зидари, a према другим примери- ма y Светостефанској хрисовуљи то би значило да су зидари били обухваћени селом јелићи чије су међе претходно изложене. У том погледу зидарско село представља изузетак који je можда последица посебног положаја самога насеља. Село Драга je са три стране окружено речним tokom Ибра и њего- вих десних притока Драшке Суховаре и Реке, a на јужној страни закриљују га високи врхови Мокре горе. Села Јелићи и Драга налазе ce близу других бањских прилога, села Гошева под Јелечом и пла- нине Јеребиње, између Горњег Ибра и Хвосна.

8. ДУХОВНА ОБЛАСТ РАШКОГ ЕПИСКОПА

Због посебног црквено-правног положаја мана- стира Светог Стефана и расутих делова властелин- ства no различитим областима било je потребно да ce y Хрисовуљи разјасни и јавно обзнани јурисдик- ција рашког епископа. Потврђује ce његова духовна област над територијом жупа Горњи Ибар, Јелша- ница, Ситница, оба Лаба и Дршковине (у долини Клине, код манастира Девич).94

A ШЕ44СТК ДОУХОБН44 Д4 KCTb НКПНСКОПОу рДШКОиОу. ПО

Нкроу Горнкиоу Н Шлшдннцн Н Снтннцн h U)EtU 4 Ü4E0U4

н ДржкокннЕ. H m û t K b ^ t коуд-ћ K EbM4 ШЕЛ4СТЕ

Д0УХ0БН44 CEH ЦрЕКБН рДШКНН КПНСКОПЕ Д4 ПОПЕ СТ4ВНН

1,1 Право значење речи ћелат ор није познато, a Констан- тин Јиречек, Ист орија Срба, II, Београд 1981 -, 98, нап. 10, ука- зује на румунску реч càlâtor, путник, што одговара функцији коју су власи имали y организовању и одржавању караванског саобраћаја и трговине y средњовековној Србији и Дубровнику.

и Г. Шкриваниб, Власт елинст во Си. С т еф анаy Бањској, ИЧ, VI, 188; С. Божанић, нав. дело, 126 (у листи убицираних прилога наводи ce Јелиће код Паљевске реке и, погрешно, Вра- новиће); поред тога, y Жичкој повељи помиње ce област Јелци, a не село )елиће, како нетачно наводи аутор на стр. 127, нап. 132.

и Г. Шкриванић, Власт елинст во Св. С т еф анау Бањској, ИЧ, VI, 189,

* Г. Шкриванић, Власт елинст во Св. С т еф анаy Бањској, ИЧ, VI, 198 (Држковина); М. Пешикан, Из ист иријске т опо- нимије Подримл>а, ОП, II, 27 47 {ДршковинаЈ

231

н днгаконе н днгаке. л нгоуигнЕ дд соуднн всдкнн соудв

ДОУХОБШН. 4 кпнскопоу Д4 СПОБ-ћДДД. Н ПрОТОПОПОу Д4

СТ4БНН НГОуиЕНк ЦрЕКОБНОГД СН T40BtK4 дд соу Г40Б6 н

ДОУОДЦН ЦрЕКВН. A КПНСКОПОу Z,A BCE £4 TO Д44 КрДЛКВЕ-

СТБО UH UIECTb CbTb ПОрПЕрЕ. Д4 СКХК К4НДНЛ0 IJpbKBH

CBfTbiprb Зпостолв. м noueHb доуховнмн всдкнн дд сн uoy

к. д нне вддстн мнкере. Д нгоуиенв нд свор-ћ дд нидтв

utcTO тстврвтш.

(77v, 9 - 78v, 11)Како je краљ одредио да манастир Светог Сте-

фана никада не буде под епископом, већ само мо- нашко општежиће под игуманом, разлучују ce пра- ва и обавезе рашког епископа и бањског игумана. Свуда где je била духовна област рашког епископа y његовој надлежности остало je рукоподожење и постављење попова, ђакона и дијака, али je бањски игуман судио y свим црквеним споровима, о чему je био обавезан да обавести епископа. Игуман je постављао протопопа од црквених људи, a на сабо- ру je добио цењено четврто место. Црква Светог Стефана имала je право на убирање таксе од гдоба и убирање црквених доходака. Рашкоме епископу као надокнада исплаћено je одсеком 600 перпера за све што je изгубио, и уз то му je одређено да од тог новца скује кандило за цркву Светих Апостола y Расу. Рашком епископу остао je још само духовни по- мен, право да му ce помиње име на литургији y цр- кви, али више није имао никакве друге власти над селима и становницима бањског властелинства.

9. БАЊСКИ МЕТОХ У БУДИМЉИ

Светостефанском властелинству припадало je y жупи Будимљи једно село - Горажде, које ce са- чувало под истим именом до данас, североисточно од Берана95

9.1. Село Горажде и његове међе

Н оу Еоуднидн село Гордждс д иеги иоу ш стднкд ptiooy

оу Грддцв. « Грддцд прдво поутеив KOHh Гоувлвтд потокд оу nptKOHb. Ш тоудв ПО д-ћлоу KOHb додд оу трвннк. ш тоудв ПО 4t 40y оу кроушкоу. ш тоудв no дћлоу оу IpbEOy. н оу стоудЕнцБ. ш тоудв оу Спдсово доукнк. ш тоудв нд noropb оу 0T4HKb потокоу н оу Еркоу. н ш тоудв nptzb врвдо оу Eb?0- BHKb. H HHZb E'îOBHKb oy Ннколнноу HPbKbB'. H Ш npblOBE

oyx pticoy oy Брдчево доувнк. н ш тоудв оу Тмковскнн 4t 4b. H оух' At4b оу EptZHK. н no дћдоу оу FpoproTb ажрвргв Еоуковнкд, н ше оноу стрдноу Еоуковнкд г;д Теиерноу полиноу. оу Креднноу полиноу. нд погор' оу Ср-ћднк нрвдо. Н оу Брдннкк. oy 2ЈБп’коу KOHb Годогд крвдд. оу HoKBb

ttHZ дћлв. Н оу ТВЖДЕ CT4HKb ptKOy nOAb Грддцв.(35v, 9 - 37r, 2)

Први међник Градац je купасто узвишење (842 м), око 2 км североисточно од Берана, y речној окуци

изнад споја Заградске и Дапсићке реке. Остаци утврђења на Градцу нису истражени.96 Дол би био заселак Горажда Јодоле, a Врба je суседно село Доња Врбица, североисточно од села Горажда. Ha југоис- точној страни сеоски атар ce завршава на изво- ришту реке Прослоп које окружују планински по- тес 'Гикова, гребен планине Крш (1573 м) и са јужне стране планина Буковик, са катунима на висини од 1454 м. Голо брдо je узвишење (1210 м) између села Заграђа и Тмушића. Спасово и Врачево дубје, шум- ски предео y међама села Горажда, који je био y по- седу двеју старих, данас несталих цркава, Св. Спаса и Св. Врача, оставили су траг y називу потеса Дуб, између Горажда и села Врбице, док би међник Бре- зје могао бити потес Бреза на левој страни Вељиног потока. Наведени међници показују да ce издужени сеоски атар Горажда протезао од огранака Мокре Горе на југоистоку, до развођа према сливу реке Лоешнице, десне притоке Лима, према северозапа- ду. Обухватао je засеоке Јодоле и Дине, потесе Дуб, Бреза, Тикова и планину Буковик, a на десној стра- ни Дапсићке реке, граничном линијом преко Голог Брда и брда Просјане, гораждевски атар излазио je на Градац, ук/оучујући село Заграђе,

9 .2 .0 духовној области епископа будима/oCKoia (будимл>анског)

Села додељена Светом Стефану y Бањској изу- зета су из јурисдикције надлежног епископа, na je било потребно посебном одредбом уредити ново- настало стање. Kao што je рашком епископу дата надокнада за села са подручја рашке епископије, уместо прихода од села која су била под духовном влашћу епископа будимаљскош (будимљанског) одређен je одговарајући други стални извор цркве- них доходака, наведена су права која je епископ за- држао, као и она која више није имао,

Н цд селл Kota соу Eb доууовнон соелдстн кпнскопд воу-

днудмкогд. дл/ uoy fbip« н Пнвоу дд сн внр' кере. д кроуге

дд си оу^нид no свокн шблдстн сн. кдко сн к н oysHuaab.

д нногд доуодкд НН ГДОЕЕ ННЦЈД дд не оуцнид.

(37r, 3-11)Горажде je припадало, као и остала села y жупи

Будимљи и Плаву, Будимл>анској епископији, која je установ/оена y време оснивања самосталне српске

9S Радосав-1агош В. Вешовић, П леме Васојевићи, Сарајево 1935, 176 (Горажде); Г. Шкривани1г Власт елинст во Св. Стефа- науБ ањ ско/, ИЧ, VI, 189-190 и сл. 6 (село Гораждеу Будимљи); Г. ТомовиН, Ж упаБудимља, Милешевски записи, 5, Пријепоље 2002 ,63-75 , стр. 6 8 -7 0 (село Горажде).

% М. Лутовац, И ват радска (беранска) котлина-, Српска академија наука, Посебна издања књ, CCLXIX, Географски институт, књ, 11, Београд 1957, 115-116; исти, ГеоГрафски по- ложа} u значај неких ст арих ipag osa u ут врђењ а y П олимљу , Гласник Српског географског друштва, L ili, Београд 1973, 117-133.

232

цркве са седиштем y манастиру Тјурђеви Ступови код Берана. Како ce види из наведених међа, Гора- жде je било ведико село, напредно и богато. У заме- ну за црквене приходе од тог села и села из области Плава која су била под јурисдикцијом будимљан- ског епископа (Крушево са тргом и Гусиње), краљ Милутин je будимљанском епископу дао право да убира црквени доходак - бир, no целом простра- ном подручју Гацка и Пиве. Међутим, y бањским селима епископу није припадао више никакав до- ходак, нити приходи од глоба, изузев права да му доносе кругове сира жител>и катунских и сточар- ских насеља.

10. СВЕТОСТЕФАНСКИ МЕТОХ У ПЛАВУ

Поседи манастира Светог Стефана y Плаву би- ли су: седо Крушево са тргом, село Гусино с плани- ном, четрнаест кућа рибара с ловиштем, које je било крал>евски забел, и велики планински комплекс на источној страни према Пећи који су чиниле плани- не Баба, Гозбаба, Витицрев, Јеленак, Чахор и Дра- гојло. Ha граници према жупи Будимљи манастир Светог Стефана y Бањској имао je планину Чрне горе са катуном Смудирога, a y граничном појасу између Плава и области Алтин, y северној Албани- ји, уски планински венац са пашњацима и катун- ским насељима протегнут y правцу запад-исток.

Два светостефанска села, Гусино и Крушево, постоје и данас. Крушево je сачувадо исто име, док je село Гусино данашња варошица Гусиже. Неки планински предели имају и сада исти или дели- мично измењени назив - Црне rope, Смутирог, Чакор, Баба, Јеленак, док су нестала имена планина Гозбабе, Витицрева и Драгојла. Међутим, према планинским међама може ce са доста сигурности установити које су планине носиле та имена.

Подручје села Крушево са тргом и Гусиног с планинама представљало je обједињени земљишни комплекс са десне стране реке Ључе, западно и ју- гозападно од Плава, a селима je припадао и велики део планинског предела према граници са Албани- јом и преко ње. Како су ce села додиривала, y Све- тостефанској повељи наводе ce само спољне грани- це оба села.

10. Е Међе села Крушево с тргомСеоски атар Крушева простирао ce готово y це-

лости јужно од реке Лзуче, изузев уског приобалног појаса дуж леве стране реке, како показују крушев- ске међе наведене y Хрисовуљи.

Н оу Плдв-ћ Ссло Кроуишво н с Tpbroub. д иегк иоу оу ЕлакоБк noTOKh. ш тоудк оу Енснтора. ffi тоудк no д%лоу и£Ждоу ЦЈтнрннцоу. н ш тоудк no д-ћлоу ндд Еора оу

HphCTE. н ш KpbcTbb no д-ћлоy оу Ркждноу. кдко прнстдк Гвжднл оу Проудкфнцоу. н оус ПроудвцЈнцоу оу Oyuofiptnb nOTOKb. nOCptAt Подцд. ?Д CTOrb оу Подганоу.(37r, 11 - 37V, 12)

Први међник - Вуков поток, од којега ce грани- ца пела преко реке Лзуче на Виситор, није познатД Према опису северних граница Крушева, које су наведене уз међе Гусиња, може ce закључити да je то поток који ce улива y реку код школе y Војном Селу, између Крушева и Плава. Од потока почиње дел или природно развође преко узвишења Градец и Караула (1664 м) према Маји Борит (2074 м), врху на планини Бор. Тим правцем водиле су источне и југоисточне међе Крушева поред планине Штир- нице, јужно од Крушева, чије ce име сачувало y множини, као Штирнице, управо онако како ce по- мињу међу дечанским планинама y Плаву.98 Даље јужно, међа je водила развођем између слива јасе- нице и Грље y Ражану каки пристаје Ражанаy Пру- дштицу. Река Ражана била би данашњи Белићки поток који ce код Вусања улива y реку Грл>у, a на ста- ри назив реке подсећа име данашњег села Зару- нице (Жировнице, Жаровнице) на Белићком пото- ку. Из Дечанских хрисовуља je познато да je српски средњовековни назив за највише кршевите и огољене врхове масива Проклетија био Пруди, na je због тога и река која отуда истиче била названа Прудштица." Може ce препознати y необичном току реке Врује која ce код Гусиња улива y Ључу. Извире на Проклетијама под називом Скакавица, тече кроз долину Ропојана и код села Вусања преко кречњачке пречаге Суке понире y провалију буч- ним водопадом дугим 15-20 м, избија под именом Грл>а (старији назив био je Грло), и брзим каскад- ним tokom спушта ce уском кањонском долином, a no истицању испод пречаге смирује воде и тече као широка река Вруја.100 У опису међа y Хрисову- љи могу ce препознати различите промене овог 47

47 Г. Шкриванић, Власт елинст во Си. Стеф ана y Бањској, ИЧ, VI, Београд 1У56, 177-199, стр, 190, међу међницима села Крушева који су te сачували, наводи ce „Вучји поток, раније Вдков поток", али ce ближе не лоцира. Помно проучавање си стема излагаља гопономастичке rpat)e y Светостефанској хрисовуљи уверило нас je да y опису међа нема ничега случај- ног, нити погрешног, како нам je изгледало да je учињено при- ликом навођења међа Крушева, Г. Томовић, С Пушица, Српски средњивековни црквени поседи y Горњем Пилимљу, Милешев- ски записи, 7, Пријепоље 2007, 31-67 , стр. 40 (међа Крушева ка Виситору).

м М. Грковић, Прва хрисовума м ана с iu u pa A счани, Бео- град 2004,74 (Штирнице). Према обавештењу мештана Плава, Штирнице су планина јужно од Крушева,

w Г. Томовић, А лт ину X IV u XVвеку, Становништво сло- венског поријекла y Албанији, Титоград 1991, 153—166, стр. 159 (Пруди и Прудштица),

Марко Кнежевић, Плавско-гусињски реш он - услови за разво ј туризма, Српско географско друштво, Посебна издања књ. 50, Београд 1979, 23—25 (Вруја).

233

необичног речног тока. Од ушћа реке Ражане (Жи- ровница, Белићки поток), међа ce пела уз Прудшти- цу (Грло = Грл>а), до ушћа Умовреног потока, чије име означава нестајање или понирање тока на ме- сту где ce Скакавица хучно стропоштава y прова- дију. Даље je међа водила посред Пољца за Q uoi y Пољану, што би значило да ce спуштала преко по- теса Појишта (1386 м), према пољани код Алипа- шиних извора, јужно од Гусиња.

10.2. Међе села Гусино с планинама (са северним међама Крушева)

Светостефански плавски метох обухватао je уз Крушево са тргом подручје суседног села Гу- сино, данашњег Гусиња, са планинама, na ce наво- де јужне, западне и северне гусињске међе на које ce настављају, без прекида описа, северне међе се- ла Крушева.

Село Гоуснно н с гшннндин. д иегк и»у ш Пецж оу Дннтоу CTtHoy. оу Клиене строуге. оу (Дбороееш доле оу Пр-Ед-ЕлцЕ. оу EptCTb hhs' Еодскоу оу EtabiH потспа. nocptAt Годнлк. Bbim« Еденме воукве оу Дрдгоиднк длде. коне Дл е г н н а

лоуквЕ ннде Epbuomb. коне Едбннд лоугл. н ннд' pti«y

kome КрнвдчЕЕ. оу Трвновфнцоу. н KOHb flptpoBHHHb оу ÖcptAifb оу Мочнлд. KOHb СтрЕиоглдвнинцЕ н KOHb Попове лоуке. оу EpbBOy оу ТрнфОМЕ KpbCTb.

(38 r, 1 - 38v, 7)

Први међник Пешт јесте врх Рогопеч (1781 м) на планини Везирова брада, јужно од Гусиња. На- зван je no пећини која ce надази y источном подно- жју врха, изнад многобројних извора (Алипашини извори). Непознати међници Лита стена и Камене струге део су каменитих и окомитих врхова пла- нине Каранфили, док /аворови Лол одговара доли- ни Грбаје изнад реке и села Доља, где и сада посто- ји ретка врста планинског јавора (Панчићев јавор). Одатле je међа ишла y Пределац - превој Пределец (1785 м), y близини лржавне границе на албанској страни, изнад истоименог села. Даље кретање гра- нице низ Вољску y Бели поток указује на ток реке која извире под планином Војуша (1905 м) на држав- ној граници и улива ce данас y реку Лзепушу, y Ал- банији, док би Бели поток био последња десна притоке Лзепуше, пре њеног ушћа y реку Врмошу на уласку y клисуру Вјетерник. Отуда je међа води- ла посред Годиље, што je некадашње село, a сада само потес Годиља y селу Грнчар, уз саму државну границу с Албанијом, Одатле je међа оштро зао- кретала на Лршоманов лаз, према засеоку Лази, западно од Гусиња; дал.е je водила низ реку Вр- мошу, данашњи Грнчар, преко ниског и баровитог терена, где су ce y већим окукама реке градиле лу- ке - Аум лука, Поповалука, чија имена нису опста- да, али су утицала да ce средином XIV века исти

речни ток од Гусиња до Плавског језера назове Аука (данас Л>уча).Ш|

Међник Криваче, потес Криваче или Цири Каче изнад Цанагиног вира на ушћу Врује y Ључу, пока- зује да je граница на том месту прелазила на леву страну реке.102 Одатле почиње опис северних гра- ница атара села Крушево. Обухватао je уски појас приоба/оа, y Трновштицу, што одговара Мартино- вићком потоку; Осредак и Мочила биди су верова- тно на потесу Рес; дал>е кретање границе код Стр- мтлавнице u код Попове луке осликава необични пејзаж при ушћу реке Ључе y Плавско језеро. Непо- средно више засеока Гропа Смајлова на обали Азуче, са врха планине Виситора (Maja е љугу и борс, 2198 м) спушта ce стрмо поток Шеу и ђолс (= језерски поток) и улива y Мало блато, a између тог језерца и Плав- ског језера река Ључа гради окуку, где je могла бити Попова лука. Отуда ce међа спушта на реку Лзучу, јужно од Малог блата, где je био постављен Трифу- нов крст да би ce y равници видл>иво обележила међа села Крушева, насупрот потоку y Војном Селу одакле je започело описивање сеоског атара.

Према границама које je село Гусино имало по- четком XIV века, сеоски атар био je веома велики. Поред данашњег Гусиња обухватао je и атар дана- шњег села Дол>е, a крајњи западни део .залазио je y Албанију код врха Пределец и реке А>епуше. У тим границама Гусином Селу припадало je десет пла- нина северозападног масива Проклетија: Везирова брада, Крошња, Застан, Војуша, Волушница, Попа- дија, Рочица, Тројан, Кодра и Коњски крш.

10.3. Међе планина између Адтина и ПлаваЈужно од Плава, иза високих гребена Проклети-

ја, природне и тешко проходне границе према Алба- нији, простирала су ce насеља средњовековне срп- ске области Алтин, y поречју Валбоне, чије ce име, данас заборављено, чувало до краја XVI века, Плав ce граничио са Алтином преко највиших оштрих и оголелих врхова Проклетија, које су Срби y сред- њем веку називали Прудима. Протегнути планин- ски венац бањских планина, који ce настав/оао на атар села Крушева, припадао je управо граничном подручју између двеју области, Плава и Алтина.

1(11 Како показују наводи из Дечанске хрисовуље, Лука je био старији назив тог сложеног речног тока. из којег no истеку из Плавског језера настаје река Лим, Милица Грковић, Прва хрисовуља м анаст ира Дсчани, Београд 2004, 74—75.

,m Г. Шкриванић, Власт елинст во Св. Ст еф ана y Бањској, ИЧ. VI, Београд 1956, 177—199, стр. 191 (меће Гусиног). Слобо- дан Тјукић и Милета Ивановић из села Грнчар објаснили су нам глс су Криваче и Бели поток, када смо посетили село сеп- тембра 2006. године tokom теренског рада на пројекту Ha свет и м в ад ам а Лима, y организацији Музеја y Пријепољу. Остале податке о називима потеса прикупили смо септембра 2005. и 2006. године y Управи за некретнине Подручне једи- нице Плав.

234

Д « и ег к и еж доу З л т н н о и Е н иЕждоу ПлдвоиЕ плднн-

haue . Кроушевске w иЕждв ГрддеУе к н н а . оу Стр^кдкцБ оу

свстогорскоу ШГН). оу CtlCHOy CTthOy МД БрОДЕ. оу Довроу

БОДНЦОу оу Лотниљ. оу ДОДНК ЧЕЛО Реждне оу EpbTthOyW

CTthoy. подб Yhete стрдне. ш тоудн нд spbXh Пецјн.

(46v, 1-12)Линија разграничења планинског појаса по-

лазила je на југоистоку од градачких међа (код планина В. и М. Хрид и Ридског језера), уз Треска- вичку реку на хиландарску међу (код Бјелаја и Богићевице на државној граници), прелазила je Трескавичку реку и даље водиле преко врха М. Хо- ролац и Трокуске реке, јужно од села Хоти, y пла- нину Добру водицу. Ha Црном врху, између Тро- куске реке и јасенице, које чине Тјуричку реку, постоји извор Добра вода.103 Планина Добре води- це отуда би била између изворишних челенки Тро- куске реке и Јасенице. Од Добре водице граница бањских планина ишла je на Хотиш, данас планин- ски врх Куњ Кадис (2094 м), на југоисточном рубу атара Крушева, одакде ce међа спуштала на доњи, најјужнији изворишни крак Ражане, односно дана- шњег Белићког потока. Даље je граница заокрета- ла према истоку да би преко планинских врхова и гребена Проклетија омеђила са јужне стране upo тегнути планински комплекс. Нису ce сачували називи Вртена стена, Чисте стране, Пешт, али су ти међници очигдедно пратили природну и са- времену границу према Албанији. Вртена стена била би планински гребен Maja и Враницес који ce протеже дуж границе од врха Велика Шћапица (2010 м) до врха Ћафа Враница (1714 м). У омеђива- њу Алтина y првој дечанској хрисовуљи тај пла- нински међник ce помиње као Вратница.104 Чисте стране одговарале би гребену од врха Maja Троку- сит (2119 м) до Maja Королац, док последњи међ- ник, Пешт, није познат. Налазио ce y правцу према извору Трескавичке реке и катуну Белај, одакле je описивање међа започело. У тим границама разву- чени планински појас планина између Алтина и Плава укључивао je многобројна катунска стани- шта и четири планине које ce данас називају Са- пица (Мала Шћапица), Забел, Трокус и Королац. Изворишни део реке Ражане, (Белићки поток), по- везивао je атар Крушева и крушевски трг са п о граничним планинским ланцем планина према истоку, док су ce на Рогопечу спајале јужне међе Крушева и Гусиња.

10.4. Рибари y ПлавуДве одредбе y Светостефанској хрисовуљи од-

носе ce на рибаре y Плаву. Крал> Милутин je обезбе- дио својој задужбини редовно снабдевање рибом, веома важно за монашку трпезу, доделивши мана- стиру четрнаест кућа рибара y Плаву с ловиштем

на Плавском језеру, које je било дворско добро, краљевски забел,

Н pHEapbb ,Д1. КОуЦЈЕ. И Е ЛОБНЦЈЕи'. КДКО К EbMb ^ДЕ^ДЕ

КрЛЛКВЕТВД UH. Н HHb HHk ’t O ДД HE ЛОВНН тоу рл?B t ЦрЕКБС.

кто дн ЕЕ wEptTE поЕнднкив лов£ дд плдтнн црвквн .ш.

ЕОЛОБЕ. Н CHH рвшдрнк Н £b ЕБОНЏН EH UtETbl кдко Еоу

ЕЕ1ЛН Н оу КрДДКЕЕСТЕД UH.

(38v, 7 - 39r, 5)

^ЕКИНЕ Н ПлДБДМНЕ ЧТО ЕЕ ШЕр4ТДД pblEE ДД ДОНОЕЕ Оу

UOMAETblpK.

(56r, 5-8)Како ce нз навода види, према одредбама Све-

тостефанске хрисовул>е о правима и обавезама људи на манастирском имању, Плављани и Зећани имали су дужност да доносе y манастир улов/оену рибу Џито ce ибретарибе) за празник св. Стефана (27 де- цембар). Рибарско ловиште, резервисано само за манастир, под строгом казном од 12 волова за кри- волов, било je на обали Плавског језера y атару села Крушева, a од рибарског насеља временом je наста- ла данашња варошица Плав, У Плаву и данас посто- ји Рибарска махала, део назван Рибаре и Рибарска улица. Поред тога и један потес између Плава и je- зера назива ce Рибари 105 Почетком прошлог века на потесу Рибари, уз језеро, постојало je старо гробље са преко две стотине очуваних великих камених плоча. Део гробова je уништен, a плоче су коришћене као грађевински материјал за зидање кула no Г1лаву.|%

10.5. Међе плавских планина Баба, Гозбаба, Витицрев, Јеленак, Чахор, Драгојло

Североисточно од града Плава манастир Све- тог Стефана y Бањској имао je пространи планин- ски предео који су чиниле планине: Баба, Гозбаба, Витицрев, Јеленак, Чахор и Драгојло, са међама.107

Илднннд Едвд н Го е е д е д н KHTHUptBb н K ia tH b ia . н

Удуорк н Дрдгондо. д и е г к h u e оу E t a o y воднцоу. ш БОДНЦЕ оу KpbETb. tô крвстд ННс’ ПОТОКЕ оу ptKOy. н нн?' * 116

||,Ј Милош Велимировић, Гусињска нахија с пи'иедом на М алесију, Годишњица Николе Чупића, X XX II, Београд 1913, 338-359, стр. 342 (извор Добра вода).

|М М, Грковић, Прва хрисовуља м анаст ира Дечани, 72-73.116 Сматра ce да су ce куће рибара налазиле на западној иви-

ци варошице Плав y Рибарској махали. Земљиште звано Риба- ри простире ce од потеса Жиоце на Плавском језеру до потеса Рудо поље, северно од Пдава, и до брда Заврш на југу (1111 м), Г. Шкриванић, В ласт елинст во Св. Ст еф ана y Бањскиј, ИЧ, VI, 191. Управа за некретнине Подручне јединице Плав, К. О. Плав (Рибаре, Рибарска махала, Рибарска улица).

1Ub Андрија Јовићевић, Плавскинусињска област. Полимље, Велика u Шекулар, Насеља српских земаља X, 405—406 (Рибари и рибарско гробље).

107 Г. Шкриванић, Власт елинст во Св. С т еф анаy Бањскиј, ИЧ, VI, 193.

235

pticoy u TozibEdEoy. oyz: pticoy нд Еллблне. ш Бдледнд

оус' potoke нл filoApbih icaijei. нс кдиене прдво оу Ко- идр'фнцоу. н ннс Кошр'цЈнцоу гд^ прнстдк оу ËHTH- MptBCKbiH потоке. ш тоудв оу Стрджнфд. н оу Сддте ГДДДЕ. Н НДДЕ Еслнкоу кдко плднннл суоднн оу Гво2;д е .

z;a Дрдгондд оу сгћноу. ш Шекоуддрв оу стоуденцЕ. оу

МоДРЕТЕ дТАЕ КДКО СПДДД Оу БЕ1СТрнЦОу. Н HH£b EbICTpH-

цоу и гдТ оупддд Коудрешкнн потоке u НевперднЕ. оу

стоуаенце оу КоудрешБ. оу Oeaeih д-Еде.

(45r. 10 - 46v, 1)Планине Баба, Јеленак и Чакор налазе ce севе-

роисточно од Пдава y високом планинском под- ручју одакле извиру три челенке реке Пећке Би- стрице. Планина Баба, на развођу Метешке реке и Бабиног потока, леве притоке Бјелухе, није убеле- жена y савремене карте. To je висока планинска коса (2061-2006 м) између врха Старац (2352 м), југо- источно, и планине Дио (1915 м), северозападно. Не- што источније je (еленак - планина и дугачка увада са пашњацима и шумом на Јеленском потоку, који ce улива y Бјелуху.1™ Баба и Јеленак су y ствари делови планине Старац. Ha његовим северним падинама je Бабина гора, окружена tokom Бјелухе и Бабиног потока, шумски пданински предео који je такође припадао планинском комплексу Бабе. У међама обједињеног комплекса плавских планина додеље- ног Бањској помињу ce села Велика и Шекулар, се- вероисточно и северно од Плава. Помен реке Би- стрице односи ce на Пећку Бистрицу.* 109 Непозната пданина Витицрев била je y изворишном делу Ви- тицревског потока који ce, према опису међа плани- на, спајао са Комарштицом (данас река Комарача, десна притока Лима). Ha Витицревски поток излази- де су и међе села Велике, северно од Плава. Две де- сне притоке реке Комараче данас су Левоша и Мете- шка река, које теку кроз села Лијеви Метех и Десни Метех, чији je заселак Комарача. У ствари, то су два дела села Метех, чији карактеристични назив одра- жава непромењену традицију и дубоку средњовеков- ну старост именовања no црквеном добру - метоху.

Први међник светостефанских планина y Пла- ву, Бела водица, односи ce на извориште Бјелухе, потом ce развођем према Дечанској Бистрици из- лази на Пасји врх (2405 м), отуда ce потоком спу- шта на Бабинопољску реку, што одговара наводу y Хрисовуљи од Крста низ поток y реку, u низ реку иза Гозбабе. Према томе, нестали ороним Гозбаба je данашње катунско насеље Бабино Поље и предео на десној страни Бабинопољске реке. Кад ce слико- вити опис међа прати на терену и на карти, следи узводни ток Хридске реке, дал>е узводни ток са- ставнице Темњачке реке до гребена Великог хрида (1785 м), одатле ce међа спуштала право на Комар- штицу, данашшу Комарачу, и даље tokom реке води- ла до њеног спајања са Витицревским потоком.

Опис тока Витицревског потока одговара једино Метешкој реци, десној притоци Комараче, која на- стаје спајањем многобројних потока који ce спу- штају са планине Дио. Из тога сдеди да ce река Ко- марача називала Комарштицом, да je Витицревски поток био њена десна притока која ce данас назива Метешком реком, a планина Витицрев простирала ce y развијеној изворишној чеденци Метешке реке југозападно од развођа Дио и планине Бабе. Ода- тде je планинска међа ишла преко Крсног брда из- међу села Лијеви Метех и Десни Метех, на Шабову главу (1906 м); даље преко Девојачког крша (2040 м) и Равног брда (1969 м), заобилазећи село Велика преко Чахора (данас Чакор, планински превој ви- сок 1849 м), затим Планине (Планиница 2077 м), Гвозда (Ваганица 2112 м), док би навод y повељи иза Дрмојла y стену, одговарао другој Планиници (1968 м), на јужним падинама Мокре Горе. Да/ое je граница og Шекулара y студенац водила развођем према Шекуларској реци и спуштала ce преко Мо- дрог мела, што би одговарало превоју Ћафа и врху Вретено (1977 м), источно од Чакора; даље je изла- зила на Пећку Бистрицу и низ реку до потока Ку- дреш. Одатле je граница прелазила Бистрицу иду- ћи уз поток на Кудрешки студенац, што би био поток који тече са потеса Никдода на десној страни Бјелухе и испред теснаца Котлови улива ce са десне стране y Пећку Бистрицу. Како ce ушће Кудрешког потока y Хрисовуљи смешта иза Невечерана, a од извора Кудреш међа иде на Обли дел, Невечеран 6и била планина Плавски нецинат, a Обли дел - Бо- луга, издужена планинска падина на десној страни Бјелухе испод планине Маљи неџинат (2275 м). Плав- ски неџинат, Маље неџинат и Болуга, могуће je да представљају измењене старе орониме Невечеран и Обли дел. Тиме je гранична линија доведена до пр- вог међника - Беле водице. Једним отесом заокру- жен je обједињени комплекс плавских планина, које су припадале бањској метохији, линијом пре Котло- ва на десној страни Пећке Бистрице, према југу до Пасјег врха и Девојачког крша, западно од Чакора, дал>е према северу до Шекуларске реке и преко пре- воја Ћафа и врха Вретено поново до Пећке Бистрице испред Котлова. Тим опсегом обухваћен je велики планински комплекс са многобројним катунским стаништима, међу којима су били: Бабино Поље (највеће), Јеленак, Бабина ropa, Старац, Мали Ста- рац, Дио, Бјелуха, Чакор, Планиница, Ваганица, дру- ra Планиница (Драгојло), Вретено, Никдода и Бо- луга. Границе ове планинске групе светостефанске

10-4 Алија Џоговић, Тппонимија/у1ословенско1 д ел а Про- клет ија (Igeo), Ономатолошки прилози, IV, САНУ, Београд 1983, 225-344, стр. 253 fVI. Јеленак, Баба, Старац и Пасји врх).

109 A. UoroBnh, нав, дело, стр. 253-254 (Јеленак, Баба); 263 (Чакор); 264 (Гвоз, Гвозда).

236

метохије биће поштоване и потврђене приликом омеђивања дечанских поседа y Плаву.110 111

10.6. Седо Удотино y Плаву (1345)Крајем 1345. године, пошто ce прогласио за ца-

ра, Стефан Душан je доделио прилоге гробу мајке Теодоре y манастиру Светог Стефана y Бањској. Међу шима било je село Улотино y Пдаву, које су држали пронијари, као привремени властеоски посед под обавезом да врше војну службу: Цар- сшво ми приложи y Плаву село Улотино с међама u отесом u са свим правима села тош, u с плани- ним u с ливадама, како су принијари држ али , ga има црква Светт Степана.'"

Удотино je данас село Улотина на левој страни Лима, југоисточно од Андријевице. Сеоски атар према западу досезао je до планине Стубице (1490 м), која ce као Стлбица помиње на источним међама дечанског села Добре Реке. Само y трећој дечанској хрисовуљи североисточне међе Добре Реке заврша- вају ce до хрисовуља, односно међа црквеног власте- линства чије je име изгубљено због оштећења на том месту.112 Према опсегу и положају села Добре Реке (данас Коњухе) и села Улотине, изгубљени део хрисовуље поуздано ce може реконструисати као Светостефански хрисовуљ. Судећи no томе, село Уло- тино које je Душан као цар приложио гробу мајке Теодоре y манастиру Бањској, већ je било бањски посед y време издавања треће дечанске хрисовуље, обично датоване између 1343-1345. године.113 Овај по- датак, до сада неискоришћен, пружа могућности за прецизније датовање оба акта, треће дечанске хрисо- вул>е и Душанове повеље гробу мајке Теодоре y Бањ- ској. Однос земљишних прилога двају властелинста- ва, дечанског и бањског, указује да наоко контроверзни наводи одговарају једино крају 1345. године, када je Душан, пре свечаног проглашења царства на Ускрс 16. априла 1346. године, y исто време био и краљ и цар.114 Обе повеље одражавају истовремено и ра- зличити однос Душанов према оцу и мајци и ука- зују на редослед догађаја и издавања наведених аката. Са поносом објављујући да je постао први цар Срба, Грка, Поморја и западних страна y пове- љи мајчином гробу, Душан je приложио гробу мајке Теодоре y Плаву село Улотино. Потом je, носећи још увек титулу краља из обзира и поштовања npe- ма оцу, првобитном ктитору, издао трећу дечанску хрисовуљу. Ту су западне границе Добре Реке изме- њене, јер су досезале до недавно приложеног бањ- ског села Улотино. Овај подагак допушта да ce из- давања Душанове повеље гробу мајке Теодоре y Бањској датује после новембра 1345, године, када ce Душан прогласио за цара, док би издавање треће дечанске хрисовуље уследило непосредно за тим, na ra треба свести на сам крај 1345. године.

10.7. Обавезе Плавл>анаПоред главне обавезе да доносе y манастир

уловлену рибу, Плављани, као и Зећани, према од- редбама Светостефанске хрисовуље, морали су да ору матове и бедбе и копају виноград и косе сено као и остале манастирске метохије.115 * Виноградар- ство je очигледно било развијено y Плаву y средњем веку, Данас je потпуно нестало, нису сачувани ника- кви трагови старих винограда на терену, нити y то- понимији. Средином XIV века, одредбом y трећој дечанској хрисовуљи Плављани ce ослобађају оба- везе копања винограда. Уместо тога крал> Стефан Дечански поново je успоставио новчану обавезу y износу од 60 перпера, коју су о Крстовдану Плавља- ни плаћали краљици Јелени, удовици крал>а Уроша 1 (каки судавали краљици баби краљевства ми).'и’

11. ЧРНЕ ГОРЕ ИЗМЕТјУ ПЛАВА И БУДИМЉА

Ha северној граници плавске области према жупи Будимљи бањској метохији припадао je из- двојени планински предео Чрне rope са великим катуном Смудирога.

11.1. Међе Чрних гора међу Плавом и Будимл>ом

Планински предео Чрне rope затварао je са се- вера подручје Плава, јер су ове планине, смештене између плавског села Врмоше на југу и будимљанског села Добре Реке на северу, одвајале две области - жупу Будимљу и Плав.117 Иако je већи део назива међника данас нестао, према сачуваној топонимији

||и М. Грковић, Прва хрисовуља м анаст ира Дечани, 74—75 (Светостефански хрисовуљ y међама села Комарана и Велике).

111 С. Новаковић, нав. дело, 631.0 пронији: Лексикон српскт средње1 века, Београд 1999,589-591, s. v. пронија (Б. ФерјанчиБ).

112 П. Ивић - М. Грковић,Д ечанскехрисовуљ е, Нови Сад 1976, ДХ 111 2224-2240 (међе Добре Реке).

113 Датовањем дечанских хрисовуља бавио ce највише Милош Благојевић, чији су резултати, углавном, прихваћени. Време издавања треће дечанске хрисовуље ставља y период од маја 1343. до децембра 1345, Мидош Благојевић, Челници ма- наст ира Д ечана, Дечани и византијска уметност средином XIV века, Српска академија наука и уметности, Београд 1989, 21-34, стр. 2 5 -26 (о датовању дечанских хрисовуља).

114 Лексикон cpücKoi средњеГ века, Београд 1999,790, s. v. цар (С. Тшрковић).

113 Раде Михаљчић, Закони y аи ар и м српскчм исправама, Српска академија наука и уметности, Београд 2006, 36-37, 38-39, 145-146 (обавезе Зећана и Плављана).

Исто, 82-83 , 162 (обавеза Плављана да плаћају 60 nep- пера u Крстовдану)

IL Г. Шкриванић, Власт елинст во Св. Стеф ана уБањској. ИЧ, VI, 194 (тачно лоцира катун Смудирога, али не помиње планину Чрне rope); Милош Благојевић, Црне tope u Црна Гора, Средњовјековна историја Црне Горе, Подгорица 1999, 57-77, 6 8 -6 9 (лоцира тачно Чрне rope према опису међа из Дечан- ске повеље, не помињући да je то био бањски посед са кату- ном Смудирога).

237

и конфигурацији терена могу ce поуздано пратити границе планинског комплекса Чрне горе и бањ- ског катуна Смудирога, који ce налазио на тој пла- нини. Смутирога и Црна Гора су данас катунска насеља и засеоци y северном делу албанског села Врмоше, док ce северније, данас на подручју Црне Горе, између катунских насеља Рупа, Праг и Обзо- вик y селу Коњухе налази и врх Црна гора (1866 м). Цео овај планински предео између левих притока Лима, Злоречице и Кутске реке и реке Врмоше, припада планинској групи Мојан. Ha јужној стра- ни, која je боље наводњена и травнија, постоје ста- ри катуни y свакој мањој долини."8

3 ce uerie YpbHbiub ropdiub иелсдоу Плдбоџе н ЕоуднидоиЕ. KOHb Ко^нкгд ргрЕвтд oy локвоу. прдво oyx бредо. иегго

Еензоу cb грлдЕТкоџЕ ucroub. m тоудЕ прдво оу Еелнк врдо.

н оу Белнн кдцш. н нд noropb no д-Едоу cicpo t Гбо д е .

нспдддкжк ? Atdd nptuo doyKOBbiub noToicoub. д cô 2фе

ptKe коуд-Е ce HH copie нн копд oyc noTOKb. н nptc поток'

Oy nOyTb КДГСО СПЛДД C АНПОВНЦС. H ПрДВО oy? ЕрЕДО ндspbyb оу локвоу. н нн? Еорнк oy Гддошсве кдцш. д соде Epbuouie коуд-fc ce нн copie нн коснн toz;h все пдднннд.(46v, 12 - 47v, 9)

Први међник - Козји хрбат био би код дана- шњег планинског виса Јарчина гдава (2195 м), за- тим je граница водила планинским развођем обу- хватајући катуне Смудиро1а (Смутирога) и Црна Гора, прелазила државну границу испод Забела међу Бенчу (данас планински катуни Бинџа), дал>е заобилазила метох манастира Градац (катун Луке), одакле ce враћала источно на Велје брдо u y Велји камен (планина Велики и Мали Мојан) и ка северу водила развођем до врха Црна ropa (1866 м), преко рудне планине Гвозд, чије ce име није сачувало. Према југоистоку међа Чрних ropa спуштала ce на извориште Луковог потока, који ce код потеса Ка- мена лука улива y Кутску реку, a према Злој реци (да- нас Кутска река), саставници Аобре реке, ишла je преко пустих планинских предела, куда ce ни пре ни кппа, како ce наводи y Хрисовуљи, правцем од врха Биоград (2100 м), преко Шаровог брда (1760 м) и Кутске главе (1684 м). Потом ce граница пела уз поток, онај који тече с планине Аиповице и y селу Кути улива ce y Кутску реку. Преко потока међа je ишла на пут с планине Липовице (1924 м), северо- западно од Гусиња; предазила државну границу идући на Борје (Maja Бојсе 1936 м), и непознати Ра- дошев камен, вероватно на планини Сточици, чиме ce затварао планински опсег. Међа са Врмошом je описана као планински предео где ce нити коси, нити оре. Омеђено подручје Чрних ropa с катуном Смудирога обухватало je готово цео планински комплекс Мојана са катунима Бинџа, Црна Гора, Рупа, Асанец, Смутирог, Јежин Дол и Бато/оан.119

Северни део светостефанског метоха Чрних ropa с катуном Смудирога био je окружен атаром села Добра Река (данас Коњухе), y жупи Будимљи. Село je припадало краљици Јелени, супрузи крал>а Уроша I, a названо je касније Коњухе no узгајивачи- ма коња - коњусима, који су y њему живели. Када je село додељено манастиру Аечанима, првобитно су ce поштовале старије светостефанске међе, a заједничка међа бањског и дечанског метоха, одно- сно Чрних ropa и села Добре Реке, пратила je при- родно развође преко планине Мојан и њених огра- нака, обухватајући и врх Црне rope (1866 м). Потом je трећом дечанском хрисовуљом међа Чрних ropa спуштена на планину Асанец, на линију данашње државне границе. Ha тај начин атару Добре Реке припојен je катун Рупа, до недавно један од најве- ћих катуна на северној страни планине Мојан са преко 50 станишта сточара из села Коњуха.120

11.2. Катун Смудирога

КдтоунЕ СиоуднрогЕЕ. (следи набрајање имена 106 л>уди) (69v, 11 - 71V, 10)

Ha Чрним горама y бањском катуну Смудиро- га поименично ce набраја 106 људи. Судећи no име- нима и no попу Амитру, катунско становништво Смудирога било je српско и православно, уз осмо- рицу другачијег порекла: Негул, Радул, Бардоња, Болин, Heroje, Бото/оан, Шарбан и Шевељ.121 Име бањског катуна Смудирога сачувало ce готово не- измењено (Смутирога), a поред тога необично име једног од катунара - Ботол>ан, оставило je траг y називу катуна Батољан, једног од највећих y пла- нинској групи Мојан, који ce налази изнад Смути- рога јужно од Жијеве главе.122

12. СВЕТОСТЕФАНСКИ МЕТОХ У ЗЕТИ

У Зети je манастир Светог Стефана добио не- колико земљишних прилога, који су делом групи- сани и обједињени једним отесом, a делом при- ближени међама, тако да су ce скоро додиривали. Прво je било село Хмељница са засеоком Рујишта,

Милисав Аутовац, С т очарст во на северои ст очним П роклет ијам а, Посебна издања Географског друштва, св.'14, Београд 1933, 72—73 (Мојан, Црна Гора и Смутирога).

" ч Милисав Лутовац. С т очарст во на северои ст очним П роклст ијама, Посебна издања Географског друштва, св. 14, Београд 1933,12—IZ (Мојан и катуни), са скицом североисточ- них Проклетија на крају књиге.

120 Милисав Аутовац, С т очарст во на североист очним Проклет ијама, 7 2 -7 3 (Мојан, Црна Гора, Рупа).

121 Митар Пешикан, ЗеМ ско-хумско-раш ка им ена на по- четку iüypcKoia д об а , Ономатолошки прилози, III, Београд 1982, 1—120, стр. 26 (несловенска, влашка имена ).

122 М илисав Аутовац, С т очарст во на северои ст очним Проклетијама, 12—IZ (Мојан, Батољан) и скица на крају кнзиге.

238

обједињено заједничком међом са селима: Селца, Диноше, Храстје (одузето Ирици, као и Тушимља y Расу); следе y Подлужју четири седа: Годиље, Жабо- рово и два села истог имена - Гостиље; потом, за- бел Ботуњ, и диношке пданине Колштица и Рика- вац. Иако ређање прилога и њихових међа делује на први поглед несређено, y излагању нема погре- шака и следи ce одређени систем. Села су ce нала- зила y поречју реке Цијевне од горњег тока реке до њеног ушћа y Скадарско језеро. Прво ce ређају села y доњем току и при ушћу реке, затим дуж Рибнице и y средњем поречју Цијевне и најзад y горњем току реке. Уз село Хмељницу са засеоком Рујишта дате су и источне међе села Диноше и села Храстије, ко- јима je било обухваћено и село Селца на Цијевни, данас y Албанији.

12.1. Село Хмељница и Рујишта и њихове међе

Систем излагања и редослед набрајања међника којима ce служио саставл>ач Светостефанске хрисо- вул>е задавао je y целини тешкоће истраживачима, због чега je остао непознат и прави опсег земљишних прилога y Зети. Поред тога, политичке и демограф- ске промене y данашњем пограничном подручју и на територији Албаније, довеле су и до промена y називима места, од којих су нека нестала без трага.

Н оу £ e r t Ссдо Л и е л н н ц д н Гнжцјд. д ce нил и е г к ш

I j t u B c a t ce i m оу оутрЕЖЕ нд врЕДЕ- н оу Глгквоу

годшлоу. ш н р д YeuepVu. ш тоудЕ оу врдв Еоуковнкл. w

тоудд оу врвув 1Лгод'нл. оу Др-ћНЕ. оу Ношоукк» локвоу tu

тоудЕ прдво оу ПецЈћ св^тдоу. ш Псцјн побреде Ервдд оу

ПрдпрдтЕ. оу ст оуденцв- ш тоудЕ п о у т е џ в оу Е р д п т с

CTtMoy. w CTtn e оу Плочоу оу стоуденфЕ. оу роупоу мд

Нсгштне. оу Шоуплш CTthOy оу Оулнцоу kohl Прдпрлтнс

лоуке врвув Еоуковнкд оу стоуденцЕ оу Стдроу. оу роупоу

оу K ' u одд. оу Жоупднк» CTtHoy. о\ f i врвдв оу стоудемцЕ

Песпн. ш Шоуплк ггћне поврЕја Ееднкгл ередд . нд (Оедоу

гддвоу. ш Ивле гддвс оу Ypeheih кр'шЕ. шноупе Крндо-

ГОЦЈД. ОУ СтрДЖНфС Оу ТрлКНОу CTthOy. Ш УрЕДКНЕ С Т Ш

U ГрдЕЦЕ- н ću ГрдЕцд «у Лнповоу оудннцоу. ш тоудЕ нд

ВрЕДЕ Роуднне ГД*ћ оувншс ЛкЖЦД. НД ГОМЕМОу НД ВрЕДЕ

Лнпнцоу. н ннце Лнпнце nocptAE Е^ћдџоужевд лд?д. н ш

ТОУДЕ НД EpbpCE ЕЕЧБДреЕННе. Н НД ВрЕДЕ ЛИЕКОВС ro-

и Е 1Л£. h Ш ЛгсЕКОВС rouEMC no ВрЕДОу оу Лд н е н не ск д

коукш џд. оу Гдееокнн доде н оу Мддоу Г0и Е 1Д0у. н оу

конЕ CTtHC нд Еоутодк) оу Еродк оу Ц^ивоу. Седцд. Ссдд.

Днноше. Лрдстнк

(39 r, 5 - 41r, 4)Седо Хмемница надазидо ce југоисточно од

Подгорице, између реке Цијевне и црногорско-ад- банске границе, на простору данашњег седа Стари Трабоин. Од некадашњег бањског седа остао je за- седак Хедмица y југозападном деду седа Стари

Трабоин, док je хме/онички заседак Рујишта нестао као насеље. Место насеља и дадеки траг имена са- чувада je само река Уреља (Руједа) која ce код седа Тузи рачва на рукавце од којих ce један кроз мо- чвару Шипковица удива y Скадарско језеро, a други нестаје y Кодрабуданском под>у. Према наведеним међама, које ce дедом могу пратити на терену, ова два насеља запремада су простор између деве обаде Цијевне и државне границе, обаде Аићени Хотит, деда Скадарског језера које ce уз границу дубоко увдачи y копно, и Кодрабуданског под>а, југоисточ- но од Подгорице.

Међа метоха подазида je од реке Цемве (Ци- јевна), на месту где река пресеца црногорско-ад- банску границу, даље je водида природним раз- вођем обрх Чемерна, изнад издуженог бида брда Чемер (716-785-953 м);у врх Буковика, изнад брда Буковић преко врха Maja е Зђа.нс (1192 м); y врх Јшодна (врх Јагода, 810 м)-,у Дрен (Дрензи, 748 м), истом динијом којом ce протеже данашња држав- на граница између Црне Горе и Адбаније. Од Дре- на je сеоска међа напуштада државну границу и скретада северозападно y Кошућу ликву, непознати докадитет између заседака Хедмица и Арза; a ода- тде правоу Пешт светлу, до пећине Кревеница на ободу Тушког поља, јужно од седа Тузи. Почетком XX века на том месту бедежи ce црква и Ћафа Кишс (= црквено брдо).123 Од пећине Кревенице међа je водида no врху брда y Прапрат, што значи no врху брда Братид>а изнад пећине и низ јужну падину брда до пута ниже Вуксан Аекића, где ce надази потес Папратни дугови крај реке Уреље; потом, пу- тем y Вранју стену, и да/ое y Пличу, до засеока Пдоча y седу Друме на северној обади Хумског бдата. Одатде je међа водида ободом Кодрабу- данског под>а преко Улице, прама седу Врањ, пугем који продази изнад места A>yr и Ујит. Даље je међа скретада ка северу обухватајући данашње поге- се Папратни дугови, Грудско и Тушко поље и изла- зила изнад села Тузи врх Букивика y студенац, до извора y селу Доњи Милеш под маленим узвише- њем Буковчи (88 м). Дал>е je међа водила y Жупању стенууз Врх, преко брда Планинице, заобилазећи село Горњи Милеш, и силазећи на леву обалу реке Цијевне код непознатог Пасјег студенца, насупрот селу Диноша.

Потом ce описује међа великог планинског комплекса који ce настављао на село Хмел>ницу на северној и североисточној страни. Припадао je атарима села Селца, [Села], Диноше и Храстје, како ce и наводи y Хрисовуљи на крају набрајања хмел>- ничких граница. Међници су остали непознати,

ш Секција Scutari (Skadra), Provisorisch, 1:200 000, K. u. K. Mi­litärgeographisches Institut, 1912; Skoder (Skadar), privremeno izdanje, razmer 1: 200 000, Vojnogeografski institut 1962 (Spilja).

239

било да су промењени иди преведени, али њихово значење (Велико брдо, Обла глава, Чрни крш, Цр- вена стена) показује да je граница пролазила кроз високо планинско подручје, данас y Адбанији. По- лазећи од северне границе села Хмељнице мето- хијска међа je на територији Албаније окруживала разгранати слив Прони и Цем (= поток Цијевна), леве притоке Цијевне, завршавајући код брода (прелаза) на реци Цијевни y селу Јасеново. Тим границама били су обухваћени село Селце на ле- вој обали Цијевне, a претпостављамо и нестало насеље названо Села (?), са низом заселака на левој саставници Цијевне (Прони и Цем). Сложени и вијугави ток сеоских међа дуж природних развођа описан je низом топонима чијим je значењем нека- ла пулсирао живот, као што су: Липопа улица, врх Рудине ige убише Љубца, посред Белмужева лаза, на врх Бачваревине, Љубкпва тмила, који су време- ном нестали, преведени или заборавд>ени.

Светостефански метох y Зети (д uerra Светмив Стефдноиф, тачније део међа села Хмељнице и Ру- јишта. помиње ce y опису међника села Кушева које je, са катуном Арбанаса, краљ Аушан између 1343, и 1345. године доделио Дечанима.124 Кушево je данас село Кушај y Албанији на граници са Цр- ном Гором, југоисточно од Подгорице и северно од Скадра. Сеоски атар протезао ce од граница Купелника (Коплику е сиперм), tokom реке Су- шице (Прони и Шат) до села Каменице (Камице) на обали Скадарског језера, према северном делу Личени Хотит на државној граници. Одатле je међа Кушева водила на Глбоки дол до хрисовуља ipagawKoia, кроз дубодолину изнад села Друме на Скадарском језеру. Овај важни податак о градач- ком метоху употпуњује оскудна знања о имању манастира Градац, задужбини краљице Јелене, су~ пруге краља Уроша I, о коме нема сачуваних no- веља. Даље ce y међама Кушева помиње Вранја стена, вероватно узвишење Каљтурк изнад залива Хумско блато и засеока Плоча. Одатле je почиња- ла међа Кушева са светостефанским метохом. Светла пешт je пећина Кревеница, a врх Гуница je узвишење Гурац на јужној граници данашњег засеока Хелмице; даље je иста гранична линија одвајала бањско село Хмељницу од дечанског села Кушева преко врха Буковића и Чемера до Цијевне. Од реке ce кушевска међа спуштала ка југу раз- вођем до почетног међника. Атар Кушева на тај начин je са обе стране закрилио подручје око Хот- ског језера (Личени Хотит) на Скадарском језеру, од Купелника, данас на албанској страни, до места где Цијевна пресеца државну границу, и до Хум- ског блата y Црној Гори. У средини je остао посед манастира Градац, и то вероватно са обе стране државне границе. Део села Кушева који je био

стиснут између градачког метоха јужно и свето- стефанског метоха северно, протезао ce до села Спиља и села Вуксан Лекића, a на месту тог села и села Тузи био je потес Прапратна лука на реци Урељи y несталом селу Рујишту. У том делу дечан- ског села Кушево настањен je био катун Арбанаса, којима je био на челу Лтеш Туз, a међу осталима за- бележен je и Матагуж с браћом. Катун je ширењем захватио суседно подручје према западу где су да- нас села Матагужи и Тузи.

12.2. Село Диноше и његовс међеTok реке Цијевне спајао je атар села Хмељнице

са селом Диноше, садашње село Диноша на десној страни реке, источно од Подгорице, Атар села Ди- ноше, који ce простирао упоредо са атаром села Храстје према североистоку до диношке планине Колштице, вероватно je прелазио преко Цијевне на источној страни, a те међе биле су описане уз набрајање међа села Хмељнице, Овакав начин на- вођења међа без посебног објашњења, среће ce y Светостефанској хрисовуљи y свим случајевима када су после набрајања међа једног села на крају била наведена само имена других села, без међа, како су, после описа хмељничких међа наведени кратко: Селца, [Села], Диноше, Храстје.

Међе Диноше које ce посебно описују, y ствари су само део северозападних и северних граница села, до онога међника од којега ce наставља атар села Храстје.

Д ce ие гк Днношн. ш IH u 'bc вмше тре^к Гроудћ оу кродк. н S тоудк оу коутлдстнн la u b i. w того прдво оу ожлмм КДМВ1 оукопднв. H ft) ТОГО прдво оу третнн (ОБЛШ К4ЏБ1 оукопднв. ш того оу го у ш о у ннзее Ерв?нннне гоиш е. н ш го и ш е прдво нд р'тв кдко ce к д и и вддн н c tu o н синдџо. иеждоу РиЕжцоу н иеждоу Днноше.(42v, 4 - 43r, 5)

Први међник, брод на Цемви (Цијевни) тачно je одређен више трију Груда. Груде су дуги потес уз леву обалу Цијевне изнад села Хелмице до мо- ста на реци испод Планинице y селу Горњи Милеш. Даљи међници (кутласти камен, обли камен уко- пан) показују да je омеђивање извршено y равници, no ободу Диношког поља y правцу Подгорице, куда и сада иде граница сеоског атара. Од села Омер Бо- жовићи северна граница села Диноше водила je развођем између реке Рибнице и Сувог потока, који ce y селу Диноша улива y Цијевну. Од извора потока, јужно од села Лопари и Фундина, граница Диноше излазила je на врх Сука Грудска (1214 м).

m Павле Ивић - Милица Грковић, А ечанскехрисовуљ е, Нови Сад 1976, ДХ III 2254-2290; Митар Пешикан, Из исто- ријске топонимије Подримља, Ономатолошки прилози, II, Бео- град 1981, 1 -92 , стр. 7 (осмештају катуна Арбанаса).

240

12.3. Међе села ХрастјеHa северне границе Диноше наслањало ce и

настављало село Храстје, које je остало до сада двоструко непознато, будући да му ce име изгуби- ло, a није установљено ни место где ce налазило. За ово село, као и за Тушимљу y Расу, краљ Урош 1 и краљица Јелена издали су повељу Ирици, властели- ну који није познат из других извора. Са тим je био сагласан и краљ Милутин, али због издаје та два села су одузета Ирици и додељена манастиру Све- тог Стефана y Бањској.

A ce и ег к Лрдстнк) н ce aco ub плдннносњ. ш Рмвннце оу

Грдгкноу глдвоу. н оу К л ш ц ^ . oy Оуежрскоу гоиилоу. оу

роупоу н «y 4ptH b. оу M'rieab н оу Шсвекк) пецљ no C T t n t .

н дд flptcaonoub no Гллвнцдсш. oy éltcicoBbih додцв. н кдко

БОДД СКД1£ оу ПСЦЈВ. н оу Шоуплк» глдвоу. оу Гдсо;гдтце. ннже

ГрДЕОВНЦЕ оу глдвоу. оу Рлдовцв ПО Ataoy оу Гво^двцв. oy

Л л в и ц в . BbILUe (Ориуовд оу Eopb. оу врвув белнкгд К л ви д

оу ^ДБДЛОу.

(43v, 1 - 44r, 6)Почетни међник седа Храстје био je на реци

Рибници, источно од Подгорице; потом ce међа пела североисточно на Хлмац, врх Хељам (Хум, 987 м), северно од села Фундине; даље y Освећу пешт (Пе- ћина од Радуновице на путу северно од Хума); за- тим y Расихатац (врх Расовача, 938 м, y селу Радан); дал>е преко Грабовице води y Радивац, (Радовац, за- селак села Кочи); y Гвоздац - врх Гоздец (1051 м), са катунима, источно од Радовца и северно од села Будза и Стјепово. Међа je потом водила више Ора- хова, истоименог села североисточно од Подгори- це; y врх Велјпа Хлма y Завалу, y високи врх Хум Ордховски (1834 м) изнад многобројних катуна y пределу Корита, и северно ce завршавала код врха Завала (1602 м) од којега ce према североистоку простире планина Коштица. Судећи no наведеним међама, село Храстје са пданином обухватало je подручје источно од Подгорице изнад села Дино- ше, делове Фундина, Затријебач и висока Корита, према државној граници са Албанијом.

12.4. Диношка планина Колштица и РикавацОд превоја Пределец, преко развођа слива Цијев-

не и Врмоше, гребенима планина Коштице (2037 м), Маглича (2141 м) и Планинице, са катунима Бинџе, ишла je југозападна и западна граница области Зете према Плаву. У том граничном подручју све- тостефанско властелинство имало je планину Кол- штицу и језеро и катун Рикавац, омеђене t o k o m

реке Скроботнице.

3 ce плднинд днношЈсдд. Колцјнцл н Гнкдбцв. д uerie нив Скровотннцл. fij Скрокотннце оу? д4дв иеждоу Шнрокдрв н иеждоу Гнкдвцв-(44r, 6-12)

Од северне граннце села Храстја код врха Завале према северу протеже ce диношка планина Колштица, сада планина Коштица, источно од планине Жијово. Рикавац je катун, планинско језе- ро (Рикавачко језеро) и врх Скала Рикавац на цр- ногорско-албанској граници. Југоисточни међаш планинског комплекса села Диноше била je река Скроботница, данашња Скроботуша, десна прито- ка Врмоше, a од Скроботнице међа je водила раз- вођем између Широкара и Рикавца. Широкар je катун и планина на извору Вељег потока, десне притоке Вучјег потока, y изворишту реке Врмоше. Наведеним границама омеђују ce планине Кол- штица и Рикавац граничном линијом између 111и- рокара и Рикавца y правцу врха Завале. Ha југои- сточној страни диношки планински комплекс био je омеђен узводним t o k o m реке Скроботуше, a од извора реке развођем изнад села Селце и јасенова до брода на Цијевни. Ha тај начин затворен je кружни oncer метоха којим су обједишени атари села Хмељнице са засеоком Рујишта, села Селца, [Селај, Диноше, Храстје са планином, и диношки планински комплекс планине Колштице са језе- ром и катуном Рикавац.

Североисточни планински део зетског мето- ха и данас обухвата многобројна катунска сга- ништа, na ce може претпоставити да су ce управо y иределу Корита, планине Коштице и Рнкавца налазила два катуна светостеф анских влаха, Пијаинаца и Шишатоваца, који иначе нису оста- вили траг y топонимији.

12.5. Жрносек и обавезе млинараПосле међа диношке планине Колштице и ка-

туна и језера Рикавац, убачена je посебна одредба о „жрносеку", која ce односи на села Селце и Села (?), као на опште обавезе млинара, наведене касније. Селце ce налази на Цијевни, јужно од села Врмоше и око 8 км југозападно од превоја Пределец (Ћафа Пределецит на државној граници, 1354 м), докле су допирале међе села Гусино с планином. До првих деценија XX века y селу Селце налазила су ce два млина на Цијевни, no којима je назван и заселак Хан Мулинит.

A acpbHoeticb кдко к бмлв прн Елдднслдв4 тдко?н дд -

воуде н всегдд.

(44r, 12 - 44v, 3)

Млнндрнк кон сбок илнне нш к>. дд cticoy ж р в в н к н ндпрдвдик) иднне црвковне.(54v, 1-5)

Обе одредбе говоре о обавези млинара назва- ној „жрносек", установљеној y време краља Влади- слава, вероватно y метохији манастира Милешеве.

241

Налагала je млинарима да сами израђују воденич- ко камење, жрвњеве, или да ce сами старају о њи- ховој изради, као и да одржавају црквене водени- це, како ce то објашњава y набрајању обавеза црквених људи. Ова обавеза остала je до сада не- протумачена, na чак и погрешно схваћена као то- поним који, разуме ce, није било могуће пронаћи на терену.125

12.6. У Подлужју села Годиље, Жаборово, Гостиље и друго Госгил.е

Подлужје ce помиње y Барском родпслову као једна од девет жупа y Зети, која ce простирала од руба Љешкопоља на Морачи до обале Скадарског језера, обухватајући данашњи предео Горња и Доша Зета са Подгорицом.126 127

Оу Поддоужнн. Годнлк. Жднорово. Гоетндк. Н дроуго FV стндк. ft ce HUh Brtub иепе. Мегк Поддоужнгс ffi U tu k , нд оулдц-ћ кдии оугсопднЕ. nptuo тоиоу оу гоиилоу. ffl TE оу дроугоу гоимлоу. нд коген ее z;obe Оувогдд дрдчд, н ш

дрдчЕ прдво нд кдив1 оукопднв1н. д ш кдиЕне прдво нд

трнн rOUbME Д НД трстнкн IMUbl ОуКОПДНЕ. Н Ш ТОуДЕ

НД K4Ubl оукоплшн nptuo Горнцн. Н Ш ТОГО НД K4Ubl

nptuo горшЕН aoKEt. н (5 того нд кдим кдко греде

noyTb. Н Ш CßETblK) Ердчоу nptE поутв. ННЖЕ оу K4Ubl

оукопднв. н ш того проиљдше шоуиоу Н прн КОУфДА

ЕБННДрКВЕКННП оу K4Ubl оукоплне. н ш того EKpOZt коуцје ЕВННДР1ЕВ0КЕ нд кдим oyioonanb прн Kpoym’q t. н ш

того нд трнн пдочЕ прдво нд Мртвнцоу ptiEoy. оу MpbTBbib

IE4Ubl. Н Ш Т0Г0 прдво CKpOZlt ЛОуГЕ. TAt IflpbTBHlja ОУПДДД

оу Еддто прн KAUEHt,

(41 r, 5 - 42v, 3)Граница Подлужја полазила je од ушћа реке

Цијевне y Морачу и спуштала ce преко равног и мочварног терена до ушћа Мртвице. реке Мрке y Скадарско језеро. Meba je на таквом терену бида обележена укопаним каменим белезима, a мало- бројни истакнути брежуљци, гомиле, били су при- родни међници. Село Гостиљ/е/ надази ce на Го- стидпској реци, која ce улива y Скадарско језеро, јужно од Подгорице. Остала три села, друго Го- стиље, Годиље и Жаборово налазили су ce y мо- чварном приобаљу Скадарског језера и временом су нестала. Горње Гостиље забележено je крајем XIX века, na би друго Гостиље било запустело доње селЕ) при ушћу Гостиљске реке y језеро.'27 Го- диље ce налазило на потесу Годељи између села Гошићи и Матагужи, док je јужно од села Матагу- жи, при ушћу рукавца Жалица y језеро, било село Жаборово. Западна граница Гостиља водила je од ушћа Цијевне према Гзрици, селу Горичани на ле- вој обали Мораче, јужно од Подгорице. Од Гори- чана граница метоха ка југу пролазила je између села Бијело Поље и Гостил>, према шрњој локви,

мочвари на ушћу мртваје Зетице y језеро, и даље путем дуж обале језера. Ha источној страни подлу- шка села била су омеђена линијом која je водила од непознате цркве Светих Врача на левој страни Цијевне, где je на супротној страни била ботуњска граница, кроз свињаревске куће, вероватно y дана- шњем селу Владња, и силазила на реку Мртвицу, између села Гошиће и Матагужи, на мртвају Мрку, обухватајући потес Годељи, некадашњи атар села Годил>е. Даље je међа водила на луг Лзуг и Ујит, ју- жно од села Врањ, и до ушћа мртваје Мрке y језе- ро. Ha ушћу Мрке, разливеном y више рукаваца, налазило ce село Жаборово, чији ce трагови могу препознати y називима рукаваца Никаловића Жа- лица и Масова Жалица. Код села Врањ и потеса Лзуг и Ујит подлушка села додиривала су атар зет- ског села Хмељница и засеока Рујишта.

12.7. Међе забела БотушУ средњовековној српској држави забел je био

државно добро, лични посед владара или цркве, економско земљиште различите намене (пашњак, ливада, ловиште, зимовник и друго). Један такав посед, забел Ботуњ, додељен je y Зети манастиру Светог Стефана y Бањској. To je сада село Ботун на левој обали реке Мораче, југозападно од Подгорице.

3 ЕЕ и £ гк Еотоунк) 24Etaoy. ш Говеддрквд кродд прдво HtCTOUb БЕдншив. оу ^иннноу глдвнцоу. ш глдвнцс прдво nptE П0ДК мнже ГДДОБНГИ оу flpOEtlEHOy ETtHOy.

(43r. 6-12)

Насел>е Ботун налази ce y окуци Мораче y не- посредној близини индустријске зоне Подгори- це (алуминијумски комбинат). Ha северној гра- ници Ботуна je био Говсдаров брод на Морачи, где je и сада мост преко реке. Међа je даље водила ираво цестом великом y Змијину ј.лавицу, на бре- жул>ак Змијан (51,5 м) ка селу Дајбабе и ободом Ће- мовског поља спуштала ce ка обали Цијевне код села Ракићи.

13. СЕЛО БРЕСТЈЕ HA САВИ

Изоловани прилог властелинству Светог Сте- фана y Бањској представл>ало je село Брестје на Сави, y подручју које je било под влашћу бившег краља Драгутина. Без обзира на то да ли je село било

125 С Божанић, нав, дело 138, тумачи реч жрносек као топо- ним, што није тачно, јер ce ради о обавези млинара, коју аутор иначе спомиње.

ш' О Подлужју (Podlugie), Историја Црне Горе, 1, Титоград 1967,320-321 (Јован Ковачевић).

127 Секција Подгорица, размер 1:150 000, Картографска ра- дионица Српског Тјенералштаба, 1892 (Г. Гостиље, са означе- ном црквом).

242

његов лични прилог или je no избору краља Ми- лутина додељено Бањској, било je потребно да и Арагутин, иако бивши краљ, потврди Светостефан- ску хрисовуљу и тиме јавно изрази своју сагласност са целокупним садржајем даровнице. У то време Брестје je било село на обали Саве y коме су живе- ли ловци и где je посгојало ловиште звери, a насеље je имадо старе и познате границе.

Село нд Сааб4 EptCTHK. н с лобнцјејјЊ н о> лоб’цб1- н u

ебонџн стдринин иегиин.(44v, 3 -6)

Села Брестје више нема, али, будући да су уз њега Бањској додељени ловци и ловиште, требало би га тражити на месту где и данас постоје ло- вишта на Сави. Најпознатија je Обедска бара на сремској страни. Ha десној обали Саве, насупрот Обедској бари, између села Трбушац и Звезд, севе- розападно од Дебрца, постоји потес Брестовац и Брестовачки поток који са Млађевим потоком чи- ни поток Брековац и улива ce y Саву између брда Подгорице и Чардачине, пошто кратким tokom са истока оптече село Драгојевац. Западно од Бре- стовачког потока y непосредној близини налази ce село Придворица на Придворичкој реци. Југо- источно je село Дебрц на Сави, са рушевинама по- знатог двора краља Драгутина. Ha супротној стра- ни Саве протежу ce многобројне баре y атару села Витојевци и Обреж. Ha тој страни, северно од ушћа потока Брековац, између Точкове баре и Криваје баре налази ce потес Брешће, окружен барама као речно острво, a источно, на рубу Обедске баре, се- верно од Купинова, постоји и потес Брест.128 Сачувана топонимија са обе стране реке, близина Дебрца и села Придворице, допуштају да ce старо довачко насеље Брестје, додељено Бањској, лоцира на подручју које обухвата потес Брестовац и барску аду Брешће.129

14. ЦРКВЕНИ ПРИХОДИ

Поред земљишних прилога крал> Милутин je својој задужбини, манастиру Светог Стефана y Бањској, осигурао и три дохотка, веома важна за живот средњовековног човека. Одредио je да ма- настир добија годишње no 200 перпера од највећег рудника сребра y српској држави, Брскова (рудник Брсково код Мојковца); од највећег рудника гво- жђа, Глухе Васи (Глухавица код Новог Пазара) сви краљеви приходи од топионице и од рудара усме- рени су ка манастиру; од царине код Светог Срђа на Широком броду на реци Бојани манастир je до- био годишње no 100 спудова соли, a за то ce није смела узимати ни царина, нити бродарина ни на једном броду (прелазу).

A СЕ ДОДОДЦН HpbKBH. Ш СрБЕКОБА HA БЕАКО ГОДНЦЈЕ .£.

ПЕрПЕрк. Н ГлоуГА Eb£b К0Л0 КСЕ Н £b роуДАрН. Н ДОХОДКЕ ДД

Д4М ЦрБКБН KAKO ЕОу ДДБДДИ КрДДКБЕТБОу UH. И оу СВЕТДГО

СркГИ НД lllHpOKOUb кродоу .р. споудкк ЕОЛН. н ц4сдрннд дд

ЕЕ HE о ухн ш д . нн HA KOUb ЕрОД ЕрОДЛрННД.

(76v, 12 - 77r, 12)

15. ЗАКОН ЦРКВЕНИМ ЉУДИМА

Рад и ред y целокупној светостефанској мето- хији уређен je посебним и веома важним закон- ским одредбама. Њима су обухваћене све кате- горије становништва, одмерене радне и новчане обавезе, одређене санкције (казне и глобе), норми- рани дохоци, a све одредбе обједињавао je Закон црквеним људима.

3 ££ SAKOHb AKUEUb qpbKOBHblMb.

(49 r, 12 - 49 V, 1)Правне одредбе назване Закин црквеним љу-

дима међу работницима (радним људима) на све- тостефанском властелинству разликују меропхе, најмногобројнији друштвени слој, a међу њима издвајају, no другачијим обавезама, сокалнике, по- пове, мајсторе (занатлије), дијаке, отроке, пастире и бољаре.130

15.1. Обавезе меропахаHa имању Светог Стефана y Бањској работни-

ци који су спадали y општу категорију меропаха, зависних сељака, имали су две врсте обавеза: рад- не, које су укључивале разне работе, и поданке (да- вања одређеног дела производа рада); поред тога, неке од тих обавеза испуњавали су само меропси, a неке су обухватале и све остале работнике. Ме- ропах je y суштини одговарао парику (rràpoiKoç), зависном сељаку y Византији, који je био лично слободан, али везан за земл.опоседника који му je давао деоницу земље на обраду под условом да из- вршава разне обавезе, a после 30 или 40 година проведених на истом имању стицао je наследно

ш Секција Б2 Шабац и Г2 Обреновац, размер 1 : 75 000, Српски Ђенералштаб 1892.

пч Село Брестје лоцирао je на потесу Бреска између Обре- новца и реке Саве Г. Шкриванић, В ласт елинсш во Св. Ст е- # фана y Бањској, ИЧ, Vi, 192, a no њему и Марија Исаиловић, ßa.bt-Bü u окилне област и y средњ ем веку, Ваљево 1989, 106, нап. 133. Топоним Брестје одговара називу шумског ловишта, док ce потес Бреска јасно везује за га)ење воћа брескве.

l3u Из Светостеф анске хрисовул>е правне норме из- двојене су y четири групе: Закон власима, Закон црквеним л>удима, Закон о црквеним дохоцима и Област духовна (где недостаје духовна област будимланског епископа), са тек- стом, сликама оригинада рукописа, преводом и коментари- ма, Раде Михал>чић, З акони y ст арим српским и сп р ав ам а , САНУ, Извори српског права XII, Београд 2006 , 27—45, 142-148.

243

право на земљу.131 Обавеза меропаха на властелин- ству Светог Стефана y Бањској биле су тачно одре- ђене ондашњим мерним јединицама за рад, време, површину и тежину усева.

1. Меропси су морали годишње да узору повр- шину земљишта од укупно осам мати, од тога три мати озиме ралије (пшенице), јаре две мати (овса), и три мати проса. Мат je била мера од 965 м2 за повр- шину која je могда да ce засеје једним каблом пшени- це чија je запремина била 21,18 литара и тежина око 16 кг, na су на бањском властелинству меропси биди задужени да узору годишње површину од 0,772 ха.132

Меропашка работа, коју нису вршили сокални- ци, обухватала je:

2. житотребљеније, чишћење пожњевеног жи- та од плеве и уродице;

3. ст ајањеy мађупници (помоћни рад и дежур- ствоу кухињи).133

4. Слад (пиће) давали су десет цака годишње, a цак (врећа) била je тачно прописане величине - три лакта дуга, a комол широка (180 цм х 45 цм). За справљање слада меропси су доносили годишње и no шестар (стар) хмеља (92-93 л).

СДДДДВ. НД ГОДНфЕ ДЕЕЕТВ ЦВКВ. Т|ШН ллктн длвгд д коиодв

шнрокд. ПО ШЕЕТДрк; /и ед и u tp o n ja НД ГОДНЦЈЕ ДД ДДК.

(51 r, 8 - 51v, 2)Шестар y овом случају није инструмент, како je

тумачено, већ мера за запремину, позната као стар, која je служила за мерење житарица. Назив шестар за запреминску меру ближи je изворном лат. обли- ку sextarius него познатији стар и представља ста- рију, до сада незапажену српску варијанту те име- нице.134 Ha малом властелинству Свете Богородице y Бистрици на Лиму (1234-1243) било je одређено да меропси о Божићу слад сипљу колико je потреб- но и да дају хмеља поуборку, четири пута мање него y Бањској, јер je један уборак износио четвртину дубровачког стара (23 л )ш

5. Ha дан св. Стефана (27, децембра) метохије које су справљале слад имале су да га донесу y ма- настир и да га оточе. Слад ce справљао од прокли- јалих зрна житарица, најчешће јечма, a добијено пиће оплемењивало ce додавањем хмеља.136

6. Давање оглава било je обавезно (« омави ga дају), али није било нормирано, нити ближе обја- шњено. Оглав je део коњске опреме који ce ставља коњу на главу, начињен од кожних каишева, чија из- рада захтева познавање обраде коже и израде кож- них предмета. Будући да су сви меропси давали огла- ве, вероватно je то била једноставна узда од канапа или тканих трака за главу коња, магарца или мазге,

7. Где није било ратаја (ратара), меропси су ре- дом (на смену) орали запрегом y коју су били упрег- нути црквени коњи.

15.2. Опште обавезе работникаМеђу општим обавезама свих работника били су:1. копање винограда, што су морали сви да раде

(и non, и дијак, и отрок, и сваки мајстор и лруги ра- ботници), a ко не би окопао виноград до Ускрса одузимао би му ce во;

2. накосица - један дан косидбе траве био je обавеза свима који су могли да држе косу, изузев попа; косидба je била одмерена свима једнако, како меропсима, тако и сокалницима и мајсторима, a имали су и no један дан плашћења и један дан сме- штања сена (здевеније); уколико су живели далеко, no један из куће за три дана имао je да покоси, спла- сти и смести сено;

3. једна јесења бедба (допунска обавеза са обез- беђеном храном) орања, која ce вршила плугом изно- сила je један мат (965 м2); земљиште су морали да из- равнају (влаче) и са њега одвезу усеве, без вршидбе;

4. насрпица - три дана жетве, била je обавезна .за све работнике;

5. сви су морали ipagu да ipage - да учествују y грађевинским радовима, на зидању и оправци утврђења.

6. И свако je морао (на празник св. Стефана, 27. де- цембра) да донесе no три кабла пшенице (око 48 кг).

7. Зећани и Плављани морали су да ору исто оно- лико редовних мати као и људи осталих метохија и један мат y јесен бедбом; да копају виноград, косе и припремају сено. * 115

П| Гичхе повеље српских владара, Српска краљевска ака- демија, Зборник за историју, језик и књижевност српског наро- да VII, Извори за историју Јужних Словена, Извори на грчком језику I, објавили су Александар Соловјев и Владимир Мошин, Београд 1936,479; Аексикон cpüCKOi cpegwei века, 493-494, s. v. па- рик (С Пириватрић).

ш Милош Благојевић, Зем љораднички закон, САНУ, Бео- град 2007, 285 (величина српског кабла и мата). Према прора- чуну М. Благојевића. на основу просечних радних могућно- сти средњовековног земљорадника, паром волова могла je да ce узоре и посеје y току године површина од 22,5-27 мати, што значи да je меропах једну трећину својих радних способности улагао y обављање пол>ских радова на властелинству.

115 За тумачење ове обавезе предлаже ce: „можда рад око хлебне nehn", Лексикон cpücxoi cpegw ei в ек а , 379-380, s. v, ма- ђушди (Т). Бубало).

m У досадашњим издањима Светостефанске xpиcoвy^e иза израза по ш ест арју стављена je тачка, које y оригиналном тексту нема, na je шестар тумачен y функиији описа величине цџа (врећа), a није повезиван са количином хмеља, како y ства- ри стоји y хрисовул)И, Сима ТжрковиК М ерење u м ереу средњо- вековној Србији, Работници, војници, духовниии, Београд 1997, 134-168, стр. 142—143 (лакат je садржао 2 ноге, a комол ногу и no, при чему je једна српска нога износила просечно 30 цм); 150, нап. 60 (дубровачки стар = 91,79 л). У Србији je био y упо- треби дубровачки стар, запремине од 9 2 -9 8 л, Милан Вдаји- нац, Речник наш их ст арихм ера, IV, Бсоград 1974,872, s. v. стар.

ш Законски спомсници српскихдрж ава cpcgweia века, 590; Сима 'Бирковић, М ерењ еu мереусредњовековно) Србији, Работ- ници, војници. духовници, Београд 1997, 135-168, стр. 151-152 {уборак; таб. 2. 3 Старе српске мере за житарице; нап. 69).

Ш'Лексикон cpücxoi cpegwei века, 518. s. v. пића (М. Спремић).

244

8. Када крал, долази y манастир или y метохију, било je одређено да му ce даје оно што буде хтео (ч'то uoy к /гћннк), a када би долазио архиепископ, црква je давала хлеб, зоб и сено, a људи су доноси- ли месо.

У тим случајевима и Зећани и Плављани биди су дужни да доносе y манастир сву рибу која ce тадаУЛОВИ (iTO CE ОЖрШД phlEC ).

Ова обавеза бида je нормирана средином XIV века, подељена на оброк (храна за владара и људе) и позоб (зоб и сено за коње), који су падали на све за- висне људе.137

15.3. Сокалници и њихове обавезеСокалници (слуге и кућна послуга) издвајали су

ce из реда меропаха no смањеним обавезама због службе коју су вршили.138 Поред општих дужности, које су обављали као и сви остали сељаци - копање винограда, кошење сена - накосица, насрпица (же- тва), изградња утврда, сокалници су имали следе- ће обавезе и права:

1. да ору годишње две мати озиме пшенице, је- дан мат јаре житарице (овса) и проса две мати, укуп- но пет мати;

2. када je сокалник ишао с игуманом или ка- луђером због црквеног посла, хранила га je црква, али када je ишао сам, морао ce сам старати о својој храни (ga своје брашно носи)-,

3. ако би манастир страдао y пожару и сокални- ци су морали да помажу;

4. јединци, који нису имали сина или брата или работника, могли су да ce удруже no двојица, иако имају различите и работе и земљу, али само да оба- ве друге работе, осим орања и копања винограда; та олакшица важила je и за сокалнике и све занат- лије (мајсторе);

5. сокалничићи (синови сокалника) који су ce предали (манастиру) док јашу оброчне (уговорене на рок) коње, дл ни' сс kohl нс ддк нд еедж, што зна- чн да им ce коњ није смео нипошто давати, већ тек када би ce женили и то само уколико су игуман и братија закључили да су достојни да га имају;

6. сокалници су помагали да ce шију предмети од разних тканина за потребе цркве, за трпезе (стол- њаци ) и y краљевој палати;

7. сокалници су морали да доносе товар жита и товар вина одакле им нареди игуман. Товар (лат. salma) био je одомаћена и распрострањена стара мера за тежину терета коју je носио товарни коњ, али која je варирала према врсти робе обично 100-150 кг. Средином XIV века на метоху Светих Арханђела код Призрена прописано je да товар масла (ул>а) садржи 14 стари (1288 л). У периоду под турском влашћу рачунало ce да товар тежи 100 ока (128 кг).139

15.4. Одредбе о мајсторима1. Без обзира на то y ком ce селу задесио и какве

je био врсте мајстор, за све je важила општа одредба да само један од синова може остати на очевом месту (имању), сви остали су били работници.

2. Разне занатлије - уговорени ковачи, дрводе- ље, шавци, стргуније (кожари), седлари, грнчари, зидари и златари, били су сви обавезни да ору и косе као и сокалници, a све своје завршене произ- воде имали су да донесу y манастир; ако би нешто оштетили, морали су сами да надокнаде штету (плате од куће).

3. Ha властелинству je био одређен и тачан број појединих занатлија; десет шаваца кожушних, који су радили одећу од коже - кожухе; шест шаваца скорњаних (обућара чизмара) и два грнчара.

15.5.0 пастиримаСвим пастирима, међу којима ce набрајају ов-

чари, коњуси, јаздничари (јахачи) и кобилари, од- ређена je била плата каква je установљена y Сту- деници, али тај износ није познат. Надокнада коју су примали пастири средином XIV века на имању манастира Дечана и Светих Арханђела код При- зрена, названа месечина састојала ce од месечног следовања хране, где ce помиње пшеница како им ce даје y Бањској, вина, говеђих кожа и тканина, као и новчане плате y износу од једног перпера о Ва- скрсењу.140 Ha основу тога може ce прегпоставити да су бањски пастири добијали надокнаду названу месечина, која ce састојала од хране, пшеничног хлеба и вина, према мертику хлебном и винском који je узаконио свети краљ y Бањској, како ce бе- лежи y хрисову/ои за Свете Арханђеле код Призре- на (1348), уз одређени новчани износ, вероватно од једне перпере.141 Крал> Стефан Дечански y својој за- дужбини, манастиру Дечанима, одмерио je калу- ђерима дневно следовање хлеба од четири литре (1276 rp), a мера за вино (мертик вински), издубљена y мермеру и призидана при вратима винице, није ce сачувала. Према типику св. Саве за Хиландар и

1,7 Лексикон српскт средњеГ века, 458, s. v, оброк (М. Бла- гојевић). Милош Благојевић, З ем љораднички закии, Београд 2007,299-301 (позоб и оброкЈ.

ш Михаило Динић, Сокалници. Из српске историје сред- њега века, Београд 2003, 409 -417 (показао je, на примеру де- чанских сокалника, да сокалници нису били посебна катего- рија становника, већ су били издвојени из реда меропаха да би обављали одређене манастирске послове, и зато су имали смањене работе).

ш М, Влајинац, Речник ст арих српских мера, IV, 911-917, s. v. товар.

U(J Милош Благојевић, З ем љ орадн и чки закон , Београд 2007, 123-124 (о месечини).

141 Јанко Шафарик, Хрисо&улза Ц ара Стеф ана Душ ана ки- јим оснива м онаст ир св. А рхаш ела М ихаила u Гаврилау При- зрену iogune 1348, Гласник Друштва србске словесности, XV,Београд 1862, 264-319, стр. 306,

245

манастир Студеницу, дневно следовање вина за монахе одмерено je манастирском чашом која ce називада красовољ (око 1,25 дм3).142

15.6. Недељина (обавеза попова)Све метохије биле су дужне да редом држе не-

дељину, изузев Зете и Плава, јер су те метохије биле далеко. Шта, y ствари, значи недељина, може ce разу- мети на основу сличне одредбе y повељи краља Ми- лутина за манастир Светог Тјорђа Горга y Скопљу из 1300, године, где ce налаже да сви попови који су на манастирском властелинству редом држе неде- љу y манастиру.143 144 * Недеља, нерадни дан и празник за све работнике, била je no правилима православ- не цркве дан посвећен одмору, када ce бол>е јело и пило, облачила свечана одећа, одлазило y цркву на богослужење и када ce y цркви делила милостиња сиромашнима, и обављао читав нмз других ралњи. Сложена црквена служба и бдење почињали су y су- боту увече и смењивали су ce све до недеље увече, укључујући обред крштења, рукоподожење еписко- na, презвитера и ђакона, y којима су учествовали сви свештеници, монаси као и попови на манастир- ском властелинству И4 Све метохије на бањском властелинству, осим удаљених y Зети и Плаву, оба- везу названу недељина (недељна служба) испуњава- ле суредом, што показује да су попови са појединих груписаних црквених поседа одлазили недел>ом y манастир Светог Стефана y Бањској наизменично, на смену, no неком одређеном и устаљеном реду.

15.7. О поповским синовимаСинови попова који су стекли потребно образо-

вање {који књту изуче) сви су могли да остану на очевом имању, a који нису научили књигу (читање и писаше, црквене књиге) могли су да постану меро- пси или сокалници, y зависности од тога шта им je био отац. A ko je био поповић (син попа) постајали су сокалници, a ако им je отац био меропшић или сокалничић, ступали су y исту друштвену категорију којој je припадао њихов деда. Одредбом je законода- вац настојао да одржи равнотежу између друштвених редова подређеног становништва, да контролише и спречи повећавање броја попова који су, као посред- ници између лаика и цркве, имали одређене радне олакшице и убирали поповски доходак или бир.

15.8. О трнкамаОдређено je да ce свакоме, изузев попу, узима

свака пета трнка (кошница) tokom године. Ha дру- гим манастирским властелинствима y средњове- ковној српској држави било je уобичајено да ce узима пчелињи десетак, што значи од сваке десете кошни- це мед и восак. Taj порез задржао ce y истом виду и y периоду под турском влашћу.|43Петина на кошнице

- узимање петог дела свих производа од узгоја пче- ла, меда и воска, који ce y великим количинама из- возио из Србије, као обавеза која je важила за сва насеља на светостефанском властелинству где су ce гајиле пчеле, не појављује ce на другим властелин- ствима y средњовековној српској држави, Једин- ствена, двапут већа количина пчелињег данка од сваке пете трнке (кошнице) указује како на општу недовољну производњу, тако и на двоструко већу потребу за пчеларским производима почетком XIV века када je формирано светостефанско вла- стелинство. Бањски метох имао je своје улјаре (пче- ларе) y Ситници на Присојници (Брајислав с бра- том и децом) и y засеоку Лугови y селу Племетино (Обрад, Никола, Бојан и Доброслав, сви са децом); затим y Хвосну y селу Кострц, које je додељено са краљевим њивама, ратајима (ратари), властелин- ству je припао и један улјар, чије ce име не наводи; y Расу y селу Павље додељени су такође улјари на реци Људској, без имена и броја. Уз шест пчелара (на Присојници, y Луговима и y Кострцу) и већи број њих, свакако више од пет, y селу Павље на Људској, може ce закључити да je y бањском метоху било више од десет специјализованих одгајивача пчела. Уво- ђење ретког, двоструко већег натуралног пореза на кошнице (мед и восак), био je, значи, условљен по- већаном потребом веома лукративног извоза воска.

15.9. Ослобађање од работаи данака, олакшице и права

Међу различитим обавезама од којих je владар ослободио работнике y бањском метоху, на првом месту помиње ce зшн.

1, Зш нада не. Згон ce јавља под тим именом са- мо још y закону за црквене метохије манастира Де- чана (з1она ga им не). Није довољно познат прави садржај ове обавезе, a сматра ce да je згон био при- силан и неодмерен повремени рад зависних сеља- ка ван места становања.146

2. Краљ Милутин je ослободио бањску метохи- ју од војне обавезе, од (чувања) града, coha, главног владаревог прихода који ce давао y новцу, од дава- ња хране за коње и псе, и од свих других краљевих

142 Свети Сава, С абранадела, приредила и предговор напи- сала Љиљана Јухас-Георгиеска, Београд 2005,120-122 (Хилан- дарски типик); 155-156 (Студенички типик); Милан Влајинац, Речник наш их ст арих мсра, Ш, Београл 1968, s. v. красовол.; о запремини красовоља, Л ексикон cpücKoi средње1 века, 395. s, v, мере и тегови (Сима Ћирковић); М. БлагојевиБ, Зем љорад- нички закон, 164 (лечански мертик).

143 Законски споменици српскихдрж ава средњеш века, 616, XL.1II (Н тнхн попове да дркже иии» оу џдндстнрн puouc).

144 Лазар Мирковић, Х еорт олош ја, Београд 1961, 2 6 -3 6 (нелеља).

,4'’ Лексикон cpüCKOi средњеГ века, s. v. пчеларство (Т>. Бубало).|4'’ Милан Влајинац, 31он или кулучење ван м ест а ст ано-

вањ а, Београд 1932.

246

работа.147 Ипак ослобађање од наведених обавеза није било апсолутно, већ je било изузетака (посета крал>а или архиепископа).

3. Сирота - удовица која je остала сама као гла- ва куће са малолетним сином, могла je да задржи цело село док joj син не одрасте, a ако je бида без деце, имала je право да држи селиште и врт и најбо- љу главну њиву.

4. КЈднндцн (јединци, самци) који нису имали сина или брата или работника, могли су да ce удру- же no двојица, иако имају различите и работе и земљу, али само да обаве друге послове, осим ора- ња и копања винограда. Ta важна олакшица важи- ла je и за сокалнике и све занатлије (мајсторе).

15.10. Забране црквеним л>удима1. Од манастирских људи сено ce није смело

узимати за манастир, изузев y случају када би до- шао господар и затражио манастиру сено, онда je било допуштено да ce узме. Забрана je бида дели- мична, јер ce допуштало одступање y одређеном наведеном случају.

2. Србину ce забрањује женидба y власима. Онај који би ce оженио без знања игуманова наређено je да ce ухвати и свеже, a кажњавао ce и онај влах y чију ce породицу Србин приженио. Преступник ce враћао против своје вол>е y очеву породицу, a они који су били стариници, већ створили породицу, и не буду могли да ce врате, ниједан није смео бити војник, већ су сви постајали ћелатори. Ова одредба забрањивала je постојећу праксу прелажења зе- мл>орадника y повлашћену категорију влаха - сто- чара и војника, са циљем да њена примена одржава равнотежу између њих, a затечено стање (старини- ци) реши повећањем редова ћелатора, влаха који су, као крамари и поносници, учествовали y организо- вању транспорта, a не војника.

3. Уз црквени добит ак (стока), који ce набраја: овце, краве, кобиле, коњи, свиње, није смела да ce придружује друга стока нн оу полн нн оу грлдн, зна- чи нити no пол>има, нити y ограђеном простору, стаји. Одредба налаже да ce илегално уведена сто- ка одузме, a преступник казни.

4. Бољарски коњи нису смели да ce товаре, ни- ти воде под товаром, a бољарима ce није узимала јагњећа кожа ни лан. Ова одредба, y ствари, допуна Закона власима y Хрисовуљи, показује да су боља- ри припадали врху друштвеног слоја влаха војни- ка, за које je важио Војнички закон. Ha поседу Све- тог Тјорђа Горга (1300. r.) онај који je држао пронију (имање под војном обавезом) морао je цркви да ра- бота y војнички закон дл uoy ce koiu не товдрн tt товдрл дд не водн.148 Ha светостефанском власте- линству бол>ари су били ослобођени караванске службе на коњима, нису давали годишње јагњетине

(no две јагњеће коже), нити лан, који одговара оба- вези давања бањских влаха названој окрој, Како ce та обавеза обично помиње y повељама уз клашње, грубу вунену тканину (сукно), окрој би, према овој одредби, била ланена тканина (прекривач), укроје- на no мери и облику, коју су давали војници власи, за разлику од ћелатора који су обрађивали вуну.149 Бољари y бањској метохији могли су бити поглава- ри приложених катуна, обично први на списку по- именично набројаних људи. У катуну Пијаинци то je био Рајан; y катуну Шишатоваца Радомир; y ка- туну Бугарском Радомир Ручица; на челу катуна Барељевског био je примићур Костадин; на челу катуна Проиловаца био je Борислав, a y Урсуловци- ма Мојиша; поглавар катуна Бобојеваца био je при- мићур Војсил; y катуну Смудирога Рудал и y кату- ну Војсилаца примићур Војсил Групшић, укупно деветорица, a уз њих том слоју могли су припадати и њихови најближи сродници.

15.11. Забране игуману и калуђерима1. Налаже ce да шуман црквеноi човека цркве-

ном милиснику не одаје силом, већ y случају кад неко остане без ичега (ибништа) да му црква помогне да no својој вол>и приђе некоме и работа докле хоће, и да ce врати на своје место (имање). Како су мило- сници биле истакнуте личности које су спроводиле y дело правне акте владара,150 црквени милосници, према томе, старади су ce о спровођењу правних одлука цркве или манастирске управе које су ce од- носиле на работнике. Одредба показује да су, с једне стране, стајали игуман и црквени милосник као игуманов службеник, a, са друге стране, осирома- шени слој црквених л>уди. Милосник je спроводио дал>и поступак са осиромашеним црквеним л>у- дима, a no свој прилици их je преводио y отроке. Одредбом ce та пракса забрањује, већ ce налаже цркви да помогне осиромашенима да ce прикључе неком од домаћинстава работника на власгелин- ству и да тамо раде докле буду хтели, a после тога, кад ce стекну услови, да ce врате на своје имање.151

117 Милош Благојевић, Соће - основни порез средњивекои- не Србије - једн а перпера или кабаи ж ит а, Глас ССС ХС Оде- љење историјских наука књ. 11, Београд 2001,1-44.

м Раде Михаљчић, Закиниy ст арим српским исправама, Београд 2006, 20-22, стр. 21 (Војнички закон, Одредиа 1).

Л ексикон cpücKüi cpegttei века, 296-297, s. v. клашње. Очигледна повезаност обавезе давања лана и окроја на бањ- ском властелинству обеснажује претпоставку да je окрој нека врста обуће, Лексикин cpücKüiср едњ е '1 века, 468-469, s. v, окрој (Ђ. Петровић).

1511 Лексикон cpücKüi cpegtbd века, 406-407, s. v. милосник (М. Благијевић).

151 О црквеном милоснику, са другачијим тумачењем од- редбе из Светостефанске хрисовуље, Милош Благојевић./Ј/)- ж авн а управа y српским средњ овековним зем .ш м а, Београд 1997, 110-112.

247

Тиме ce настојало да ce број работника не смањује, већ да ce људи задрже на земљи коју су обрађивади.

2. Одређено je да игуман манастира Светог Сте- фана не иде y апоклисијарство (посланство). Ова одредба обавезивала je игумана да не напушта своју метохију, као и вдадара да га не шаље y посланич- ке мисије.

3. Калуђер није смео да изузима блиске рођаке, сина или брата, или другог рођака, ни од једне ра- боте, већ су они сви морали да извршавају оне рад- не обавезе, са којима их je оставио.

4. Црквена земља није ce смела давати нико- ме нипошто, ни за подорање (обрађивање), ни за насељавање.

5. Наређује ce да не буде отеса y целој црквеној области, што значи да ce мора чувати целина мето- хијског земљишта и никоме ce не може додељивати неки његов део, како ce види из одредбе о отесу y трећој дечанској хрисовуљи (О т есада не будс ни oq Koia села, ни бољарину ни сокалнику никојему. осим коме краљ будедао).'"'2

15,12. Преступи, глобе и новчане казне1. A k o би неко било шта украо y цркви, до све-

ће, воска или тамјана, следила му je страшна казна да му ce кућа распе.

2. Глобе (казне), на које je манастир имао право наплате, изражене y динарима за поједине престу- пе y судском поступку износиле су: одбој 18 динара, рука, печаш, потка, самосуд - no шест динара, смвд ctutHH ,Ê. днндри, и послух два динара.

ОдбоЦе била казна која ce плаћала ако би ce од- био судски изасланик;рука je судска такса за јамче- ње; печат je била казна за недолазак на суд када je позив уручен са судијиним печатом (усмено); потка je казнена такса за повреду међа и аграрне својине; самосуд je била такса којом ce плаћало право, засно- вано на судској аутономији манастира, да ce судски поступак води само пред црквеним манастирским судом; послух je такса за саслушање сведока.133 У низу наведених судских такси није јасно значење таксе назване смббд сћиБзнн.|54Уколико смбед значи слу- жбу коју je обављао сблб, изасланик, семчија би тре- бало да буде неки судски службеник. У IX —XI веку познато je било звање самчи (сдтчнн), овлашћено лице, посредник, што ce слаже и са значењем прве речи, na би одредбу из Светостефанске хрисовуље требало тумачити као таксу за изасланика, лице које представља једну страну y судском поступку.152 * 154 155 156

3. Одређује ce да свака судска глоба припада цркви igeiog ce суд чини - y сваком месту где буде суд заседао.

4. М хоскоуБннд ce кажшавала као и одбој (18 ди- нара). Према Законику цара Стефана Душана (чл. 98) када ce почупају два себра, мехоскубина ce плаћала

шест перпера. Такса за мехоскубину на светосте- фанском властелинству била je 18 динара, што je износило VA nepnepa.i5fi Мехоскубина je означава- ла чупање длака, и то не само браде, већ и косе са власиштем. Била je то тежа повреда y којој ce про- ливада крв, јер ce дал>е наводи y истој одредби да онај који je окрвавио руке даје цркви три платна, a онај који je тучу пријавио (наводчија) добија такође три платна.

5. Глоба за међусобну крађу била je као и y вла- шком закону, где je казна за међусобну крађу била шест волова, a за крађу једног коња износила je ше- стоструку вредност коња (н крдгга џепособнл z волоеб. д конскд сдик z KOHb).

6. За онога који владалца бије, који би ce усудио да подигне руку на неког од црквених управника, одређена je двострука казна: одузимање шест оваца и утамничење кривца на три месеца. A за онога који би га раније пустио из тамнице изречена je спиритуална казна - ga je проклет.

16. СРПСКИ ЦРКВЕНИ САБОР(СПИСАК ЕПИСКОПА И ИГУМАНА)

Завршни део Светостефанске хрисовуље садр- жи списак епископа српске цркве, веома важан из- вор за црквену историју.157 Уз архиепископа Нико- дима набројано je четрнаест епископа и четрнаест игумана великих краљевских и других манастира. Међу њима je игуману Светог Стефана y Бањској припадало четврто место.

Н С ЕОГОСБрдНБПиБ CEOpOUE CpbEhCKEIUE. ЕС£ШСВ£Ц1£НБИКН Н1£ПН£К0ПБ1. Н nptnOAOEHblUH НГ0уи£НБ1. HU'/KE НМЕНД COyTb ЕНН. НКПНЕКОПБ ?£Tb£ICHH MHpMHab. рДШКНН ПДЕДБ. yabUb£KHH Д д ш т . хбоетбнбекнн Нсодне. топлнткнн

Ишдннгснк. EOVAHUabCKH Ннколд. AhEpbEKHH Н(ОДНЕ.

152 Р. Михаљчић, З ак он и у ст арим српским исп равам а, Београд 2006, 8, 163 (одредба 19).

ш Константин Јиречек, И ст орија Срба, II, Београд 1981,119 (таксе и глобе); Лексикон с р п сШ cpegm ei века, 463, s. v. од- бој (Р. Михаљчић); 561, s. v. послух (Б. Марковић); 634, s, v. рука (С. Шаркић); 721, s. v. судство (A. Веселиновић); Александар Со- ловјев, З аконик ц ара С т еф ана А уш аиа 1349. u 1354. io g m e , САНУ Извори српског права VI, Београд 1980,238-239 (потка).

154 Преведено само као слање, Задужбине Косова, 320 (Д. Бо- гдановић); Р, Михаљчић,.Закониy ст арим српским исправама, 38,146 (одредба 35).

155 Ђура Даничић, Рјечник из књижевних ст арина српских, III, Београд 19752, 241 (cMb); Константин (иречек, И ст орија Срба. II, Београд 19812, 21 (сдџтоиК); Петар "Борђић, С т аро- словенски језик, Матица српска, Нови Сад, 1975, 257 (слџпнн, -чша, м. - поглавар, заповедник); Старославхнскип. словарв {no рукописим X -X Iвеков), ред. Р, М. Цеитлин, Р. Вечерки и .3. Бла- говои, Москва 1994,592 (оцшнн, 1 т&,м начелник, префект).

156 З аконик цара Стефана. А уш ана 1349 u 1354. издао и превео Никола Радојчић. САНУ, Београд 1960,61,117 (чл. 98).

157 Марија 1анковић, Епископије u мит рополије српске цр- к в е y средњ ем веку. Београд 1985,53-60.

248

иорДЕНЧКНН Ннколл. CKOnbCKHH СтЕфДНЕ. AbEpbEKHH

HüMHb. n/IH?ptHbCKHH ДрС£ННК. <л)нплдн£кнн Н гндтнк.

ЕрДНН1£ВЕ£КНМ МоНЕН. иДЧЕВЕЕКНН Hu)4Hb. HroyutHH Л\£.

СТ0УД£НМ1‘КНН ^ЕШДОрЕ. ЏНДШЕВСКНН Гдврндв. сопотскнн

З^ДНДЕНК. Е днекин Сд вд . грддЕчкнн Нсдни. иордвскдго

ГрДДЕЦД Ј€фр£ДДВ. рдшкнн ШуЕтрд^нк. КОНЧОуДСКН Швстд-

❖ НК. Џ0ДрН1Е£КНН Epb^OBOUtH. XTtTOBCKHH ФсшдорЕ.

гостнвдрскнн Зднндв. шрдрговннУкн Гдврндв. ндгорнчкнн

ЕеННДЦННЕ. СКОПЕЕКНН Ннкоднџ' Н B£b ЕОГОЕЕрДМВШ AHKb

в 'е£ CpbEbEKHK ?£идк.

(89r, 8 - 90v, 10)

* * rt

Свод земљншннх придога којима je крал> Сте- фан Урош II богато обдарио своју задужбини мана- стир Светог Стефана y Бањској показује разуђену мрежу груписаних насеобина и економских земљи- шта који су ce простирали једни y близини других. У Ибру, Ситници, Хвосну, Расу, Јелашцима, Будим- љи, Плаву, Зети, са једним селом на Сави Бањска je имала 57 активних сеоских насеља, десет заселака, шест села која су била условљена државина, укупно 73 насеобине. Бањски метох обухватао je и 14 пла- нина, три забела, девет катуна, више од десет улјара са њиховим имањима, више од пет зидара, рибара, ловаца. Поред тога, постојали су и посебни прихо- ди манастира: 200 перпера годишње од Брскова,

доходак од рудника гвожђа Глухе Васи (Глухавице) и 100 спудова соли са Светог Срђа на Бојани. Уре- ђена су била и сва питања око духовне области на- длежних епископа (будимљанског и рашког), донет je Закон за црквене људе и све je озакоњено на нај- вишем управном телу српске средњовековне држа- ве - црквеном и државном сабору. Самосудна, свим потребама обилато снабдевена Светостефан- ска игуманија започела je свој живот на чврстим основама, које су изгледале неразрушиве. Мана- стирско устројство, које je сажимало већ насле- ђену традицију уређења српских манастира, на првом месту Студенице, и нових законодавних норми које je донео краљ Милутин, служило je као узор при стварању нових великих манастира. Али већ од седме деценије XIV века велико властелин- ство почело je да ce осипа. Поједина бањска села y Ибру прелазе y руке моћних обласних господара, кнеза Војислава Војиновића и племићке породице Мусића. Пад области Бранковића 1455. године под турску власт значио je и коначно растакање вели- ког бањског властелинства. Манастир je претво- рен y турски војни логор, a многобројна метохиј- ска села подељена су посадницима тврђава јелеч и Звечан, похарачена и пописана no турским нахија- ма Рас, Јелеч, Клопотник, Лаб, Вучитрн, Долци, Бу- димља, Плав.’

’ Приложене карте на стр. 217-219, 222-224 израђене су на подлози секција карге R1H (reljefi hidrografija), Vojnogeo- grafski institut, Beograd, s. a., 1: 200 000, a карта Светостефански метох y Будимљи (стр. 223) на подлози секције lvangrad R1H, Vojnogeografski institut, Beograd, s. a„ 1 : 100 000. Карта Вла- стелинство Светог Стефана y Бањској (стр. 220-221) израђена je на подлози секције Пећ, Пробни лист V, размер 1 : 500 000, Атлас средњовековне Србије, Босне и Дубровника, Српска академија наука, Историјски институт, Београд 1957 (аутор карте Гавро A. ШкриваниБ).