РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ 3-vodic kroz sportski menadzment iii.pdf ·...

РЕ ПУ БЛИЧ КИЗА ВОД

ЗА СПОРТ

ИЗ ДА ВАЧ

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ11030 Бе о град, Кне за Ви ше сла ва 72Тел. 011/35 49 491, 35 45 585, факс 3555 288web: rz sport.gov.rs • e-mail: rzs@rz sport.gov.rs

ЗА ИЗ ДА ВА ЧА

Ја смин ко По зде рац, ди рек тор РЗС

ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИК

мр Алек сан дра Са на дер, по моћ ник ди рек то ра РЗС

УРЕДНИК

Лела Бошковић

ПРИПРЕМА ТЕКСТОВА

Лела БошковићМилена ДрагојевићТатјана Миленковић

КОРЕКТУРА ТЕКСТА

Татјана Миленковић

ПРИ ПРЕ МА И ШТАМ ПА

Ју го сло вен ски пре глед, Бе о град

ТИ РАЖ

300 примерака

ISBN 978-86-NNNNN-NN-N

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ

ЗБОРНИК РАДОВА

Бе о град, 2009. године

Са др жај

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Уводе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Војислав ТабачкиЗначај Спортског Савез Србије у систему спорта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

мр Дејан ШупутСпорт ско пра во. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

мр Драган АтанасовСтратегија развоја спорта и Систем спорта у Републици Србији . . . . . . . . . . . . . . 25

Маријa Дрча УгренАна ли за ак ту ел ног ста ња у обла сти фи нан си ра ња спор та . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Др Сањa Мазић, мр Славица Ђорђевић-Шарановић, Небојша Антић Милица Стефановић, Спорт ско- ме ди цин ски пре глед и функ ци о нал на те сти ра ња у Репу блич ком за во ду за спорт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Ненад Манојловић„Карактером против насиља“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Миодраг ШебекОсно ви кри те ри ју ма категоризаци је спор ти ста, спортских струч ња ка испор то ва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

др Дарко МитровићПо ве ћа ње ефи ка сно сти искоришће ња ре сур са у спор ту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

мр Александра Санадер, Ацо Гајевић, Предраг БићанинСпорт ски ре зул та ти и мо то рич ка те сти ра ња спор ти ста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Прилог 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Прилог 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Прилог 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Стручни сарадници Републичког завода за спорт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

СА ДР ЖАЈ 5

ПРЕДГОВОР 7

Предговор

Републички завод за спорт већ више од пола века ради на праћењу стања спорта у земљи и на његовом развоју. Од 1956. године, када је основан Савезни завод за физичку културу, Установа је неколико пута мењала име, а данашњи назив утврђен је Законом о спорту из 1996. године.

Од самог почетка створени су добри материјални услови. Завод се нала зи на 43 ha платоа у Кошутњаку са поливалентним спортским центром, затворе-ним и отвореним спортским објектима. Најзначајније богатство Завода су ње-гови запослени (90), међу којима су поред спортских стручњака, лекари спе-цијалисти (спортске медицине и других специјалности), психолози, социолози, статистичари; укључујући магистре наука, докторанте и докторе наука.

Рад на стручном усавршавању кадрова који раде у спорту увек је био ва-жан и континуиран задатак Завода. Пре свега зато што је услов за развој сваке делатности квалитетан и образован кадар, а знања и информације се екстрем-но шире стварајући појаву названу „поплава информација“. Надлежне институ-ције система државе треба да пруже квалитетне информације које су значајне за рад стручњака и изабране из „мора“ информација.

По податку из 1981. године, за првих 25 година Завода организовано је преко 40 саветовања и семинара и на њима је учестововало више од 1500 струч-њака (25 година рада Југословенског завода за физичку културу и медицину спорта, ЈЗФКМС, Београд, 1981). Предавачи на овим скуповима, поред сарадни-ка Завода, били су признати стручњаци специјалисти за актуеалну проблемати-ку: спортски тренери, спортски лекари, спортски психолози, физилози и дру-ги стручњаци из земље и иностранства (СССР-а, САД-а, ДДР, Француске, Енглес-ке…) Посебан облик стручног скупа био је намењен тренерима врхунских спортиста од 1971. до 1986. године. Забележено је да је у првих десет година одржано 51 „трибина“ са просечно 40 предавача, а тираж штампаних публика-ција повећан са 150 на 550 годишње.

У текућем олимпијском циклусу Завод је интензивно приступио уна пре-ђењу свих својих делатности, а упоредо и стручном усавршавању како својих сарадника тако и осталих учесника у спорту, при чему постоји адекватна по др-шка Министарства омладине и спорта, као и сарадња са Олимпијским комите-

8 CONSTITUTIO ATHLETICAE – ВОДИЧ КРОЗ СПОРТСКИ МЕНАЏМЕНТ

том Србије, Спортским савезом Србије и гранским савезима. Наша активност је усмерена на организовање стручних скупова и објављивање одговарајућих публикација, као што је ова. Водич је уређен је према трећем Националном се-ми нару (III) за секретаре спортских и општинских савеза, клубова, удружења и осталих спортских организација (генерални, технички, извршни). Детаљније информације о самом стручном скупу могу се наћи у Уводу Годишњака, као и на сајту Завода. Као и Завод, ССС има за собом вишедеценијски рад (основан je 1945. године) од заједничког интереса за спорт у Србији, као и за његове чла-нове. Чланови ССС су грански савези, општински, градски и покрајнски спорт-ски савези и друге заинтересоване спортске организације у области спорта са територије Србије (74 гранска савеза, 13 удружења и 94 општинских спротских савеза). Као невладина спортска организација у оквиру које делује више од 12.000 клубова, највећа је на Балкану. С обзиром да поред многих активност ССС учествује у пројектима који су едукативне природе и који обогаћују спорт-ску и научну мисао, он је нашао заједнички интерес да буде суорганизатор Се-минара. У последње три године одржана су три Семинара (I, II i III). У току про-шле године издата су три видео снимка са сваког семинара. Ове године плани-рано је издавање три Годишњака (I, II i III) и одржавање четвртог Семинара.

Наше опредељење за тему – менаџмент у спорту – је практичне природе. Да би једна спортска организација ефикасно функционисала, морају се корис-тити општа и специјалистичка знања из менаџмента, организације, система и економије. Без обзира да ли се ради о пословима топ менаџера (генерални ди-ректор, спротски директори), функционалних менаџера (маркетинг, финанси-је) и оперативних менаџера (руководиоци одељења, тренери), потребно је кон-тинуирано усавршавање на практичном и теоретском нивоу. У свету је спорт-ски менаџмент теоријски заснован и устаљен облик у спортским организација-ма, комитетима и другим облицима спортског испољавања, док је код нас ре-лативно нов и више се заснива на личним способностима и склоностима.

Једна од општих дефиниција коју је дао др Данило Аћимовић, каже да се под спортским менаџментом подразумева организационо, стручно и адекват-но вођење спортских организација, у циљу стицања економске добити, на за-конит начин од спортског надметања, на свим нивоима једне државе – локал-ним, регионалним, националном. То је и мотив и обавеза свих учесника у том процесу да допринесу заједничком развоју спорта и Државе.

Главни и одговорни уредник

мр Александра САНАДЕР

УВОД 9

Увод

Пред вама је Годишњак CONSTITUTIO ATHLETICAE – Водич кроз спорт-ски менаџмент, припремљен као Зборник радова са III Националног семинара за секретаре. Као и прва два Зборник је припремљен на основу предавања еми-нентних стручњака и професора физичког васпитања и спорта, али и других области које имају додирних тачака са спортом и без којих спорт не би могао да функционише на потребан начин. Осим текстова предавача коришћени су и видео записи са Семинара на основу којих су сарадници Завода припремили текстове.

Трећи Национални семинар за секретаре спортских и општинских савеза, клубова, удружења и осталих спортских организација (генерални, технички, из вршни) организовали су по трећи пут заједно Републички завод за спорт и Спортски савез Србије су у хотелу Трим на Кошутњаку, 26. јуна 2008. године.

Као и претходна два семинара, веома посећен едукативни скуп, органи-зован je уз подршку и сагласност Министарства омладине и спорта и Олим-пијског комитета Србије. Републички завод за спорт је у оквиру овог уговорио и потписивање споразума о сарадњи са гранским савезима.

Потписници споразума су сагласни да развијају све облике сарадње који су у заједничком интересу, а нарочито на:

› изради развојних програма у области спорта и реализацији заједнич-ких пројеката;

› стручном усавршавању кадрова који раде у спорту, заједничком орга-низовању скупова, семинара, стручних трибина, округлих столова, „ради-оница“, стручних екскурзија и посета иностранству и др.;

› оспособљавању кадрова за стручни рад у спорту;

› унапређењу савремене процене и евалуације моторичких способности младих спортиста, учесника омладинских спортских кампова и врхун-ских спортиста који репрезентују нашу земљу на међународним такми-чењима и пружању стручно-саветодавне помоћи коју врши Завод спор-тистима, спортским стручњацима и стручњацима у спорту;

› прикупљању података о спортским резултатима;

› информативној и пропагандној делатности у спорту: размена информа-ција, заједничке акције, презентације, изложбе и др.;

› издавачкој делатности за потребе спортских савеза и спортских струч-ња ка;

› унапређењу легислативности у области спорта и унапређењу положаја спорта у целини у Држави, унапређењу статуса његових актера: спорти-ста, спортских стручњака, стручњака у спорту; спортских институци ја и спортских организација, као и другим облицима сарадње за којима се укаже потреба.

Пред око 100 учесника из целе Србије Семинар је отворила министар ом-ладине и спорта, госпођа Снежана Самарџић – Марковић, скупу се обратио и директор Републичког завода за спорт Јасминко Поздерац.

Учесници Семинара су могли чути практичнa искуства еминентних стручњака у области спорта:

мр Дејана Шупута – Институт за упоредно право, који је излагао на тему Право у спорту,

мр Драгана Атанасова – начелника за спорт, Министарство омладине и спорта – Стратегија развоја спорта и Систем спорта у Републици Србији,

Марије Дрча Угрен, Економски Институт – Економија у спорту,

Др Сање Мазић, Помоћник директора Републичког завода за спорт – Спортско-медицински преглед,

Ненада Манојловића, Ватерполо савез Србије – Карактером против на-сиља,

Миодрага Шебека, Генерални секретар једриличарског савеза – Катего-ризација спортова, спортиста и спортских стручњака за период 2008–2012,

др Даркa Митровићa, Факултет спорта и физичког васпитања – Пове-ћање ефикасности искоришћења ресурса у спорту и организационе структуре,

Стефанa Ивановићa, Директор маркетинга фудбалског клуба Црвена Зве-зда – Маркетинг спортског клуба,

Биљанe Милић, Директор маркетинга Универзијаде – маркетинг вели-ких спортских такмичења и

мр Александрe Санадер, Помоћник директора Републичког завода за спорт – Спортски резултати и тестирање спортиста.

Уредник

Лела БОШКОВИЋ, проф.

ЗНА ЧАЈ СПОРТ СКОГ СА ВЕ ЗА СР БИ ЈЕ У СИ СТЕ МУ СПОР ТА 11

Зна чај Спорт ског са ве за Ср би је у си сте му спор та

ВО ЈИ СЛАВ ТА БАЧ КИ

По моћ ник ми ни стра

Текст на осно ву ви део за пи са при пре ми ла Ми ле на Дра го је вић, Ре пу блич ки за вод за спорт

Кључ не ре чи: Спорт ски са вез Ср би је, Си стем спор та, Гран ски са ве зи, Општин ски са ве зи

Спорт ски са вез Ср би је је ор га ни за ци ја ко ја пре ма ак ту ел ном за ко ну о спор ту (Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је бр. 52, 1996), пред ста вља је дан од сто же ра раз во ја спор та у Ре пу бли ци, за јед но са Ре пу блич ким за во дом за спорт и Ми ни стар ством омла ди не и спор та. Спорт ски са вез Ср би је је ор га ни за ци ја ко ја за јед но са гран ским са ве зи ма, оп штин ским спорт ским са ве зи ма, град ским спорт ским са ве зи ма, чи ни јед ну це ли ну ко ја је у спор ту нео п ход на као не вла-дин сек тор и ко ја ће до кра ја го ди не, ка да се оче ку је усва ја ње но вог За ко на о спор ту, чи ни ти си стем спор та у Ре пу бли ци Ср би ји.

Ве о ма је зна чај но то што је Сппорт ски са вез Ср би је у прет ход ном пе ри о-ду оправ дао сво ју уло гу у си сте му спор та и што је ко ри сте ћи овла шће ња ко ја има по За ко ну о спор ту, по мо гао у ре ша ва њу мно гих про бле ма и по тре ба спор-ти ста, тре не ра и ста лих струч ња ка у спор ту.

Спорт ски са вез Ср би је вр ши ар ти ку ла ци ју дру штве ног ин те ре са у обла-сти спор та у ци љу за јед нич ког на сту па не вла ди них ор га ни за ци ја у спор ту пре-ма Ре пу бли ци Ср би ји. Пред лог но вог За ко на о спор ту пред ви ђа слич ну уло гу Спорт ског са ве за Ср би је.

Пе ри од ко ји је за на ма је по ка зао ко ли ко је Спорт ски са вез Ср би је учи-нио за не по сред ну спорт ску прак су и ко ли ко су дра го це не ин фор ма ци је и по да-ци ко ји се на те ре ну, у оп штин ским спорт ским са ве зи ма, у град ским спорт-ским са ве зи ма, већ на ла зе или се мо ра ју при ку пља ти у ци љу ре ша ва ња раз ли-чи тих, по себ но ста ту сних пи та ња по је ди на ца, не по сред них ак те ра у спор ту.

У про те клом пе ри о ду мно го љу ди из све та спор та је има ло раз ли чи те по-тре бе: за ре гу ли са ње рад ног ста жа, за ре гу ли са ње од ре ђе них бе не фи ци ја, од ре-ђе них пра ва, ко ја про ис ти чу из њи хо вог ба вље ња спор том. То је део по сло ва ко је је Спорт ски са вез Ср би је мо рао да ура ди за јед но са гран ским са ве зи ма, да би не ко од вр хун ских спор ти ста, тре не ра или струч ња ка у спор ту, мо гао да оства ри сво ја за кон ска пра ва, би ло да је у пи та њу на ци о нал но при зна ње, нео-ства ре ни рад ни стаж, или раз не по твр де ко је су бив шим спор ти сти ма, тре не-ри ма и оста лим струч ња ци ма омо гу ћи ле да до ђу до од ре ђе них бе не фи ци ја на осно ву оно га што су у спор ту ура ди ли.


Спорт ски са вез Ср би је је ор га ни за ци ја ко ја, под сво јим окри љем има из у-

зет но ве ли ки број чла ни ца. Циљ је да за јед но са Ре пу блич ким за во дом за спорт,

под ин ге рен ци јом Ми ни стар ства омла ди не и спор та, обез бе ди да Си стем ко ји

је пред ви ђен Стра те ги јом раз во ја спор та и бу ду ћим За ко ном о спор ту, као и

свим под за кон ским ак ти ма, про функ ци о ни ше.

Ци ље ви но ве Стра те ги је раз во ја спор та у Ре пу бли ци и но вог За ко на о

спор ту су, пре све га, да се ус по ста ви си стем у спор ту ко ји ће да функ ци о ни ше

и ко ји би за ме нио оно што је до са да функ ци о ни са ло на ба зи им про ви за ци је.

Им про ви за ци ја, чак и ка да је до бра, не мо же би ти по у зда на. Чи ње ни ца да су

на ши спор ти сти у прет ход ном пе ри о ду има ли, ре ла тив но, до бре ре зул та те не

зна чи да су они про из вод си сте ма. Рет ко ко би мо гао да об ја сни ка ко се до тих

ре зул та та до шло, јер су ти ре зул та ти по пра ви лу по је ди нач ни и пред ста вља ју

про из вод из у зет ног за ла га ња по је ди на ца тре не ра, спор ти сте и ро ди те ља. Они

би се те шко мо гли при ме ни ти на чи тав си стем.

Оно што нас оче ку је у на ред ном пе ри о ду је да, има ју ћи у ви ду ци ље ве и

при о ри те те Стра те ги је раз во ја спор та, пре по зна мо и де фи ни ше мо уло гу сва-

ког по је ди нач ног су бјек та у си сте му, од ин ге рен ци ја Др жа ве до ло кал них је ди-

ни ца и од основ не спорт ске ор га ни за ци је до спорт ског са ве за, на ло кал ном,

град ском или др жав ном ни воу.

Оно што по себ но тре ба на гла си ти, као по зи ти ван тренд, је чи ње ни ца да

су на ло кал ном ни воу пре по зна те од ре ђе не по тре бе, а да је Стра те ги ја раз во ја

спор та пред ви де ла и од ре ђе не ин ге рен ци је Ре пу бли ке Ср би је. Стра те ги јом

раз во ја спор та у Ре пу бли ци пред ви ђе но је да се на ло кал ном ни воу из два ја ју

зна чај ни ја сред ства и да ће ло кал ни ни во пру жи ти основ не усло ве за раз вој

спор та, пре све га ве за но за спорт ске об јек те и струч ни ка дар.

Упра во на ло кал ном ни воу мо ра се пре по зна ти ква ли тет пер спек тив ног

спор ти сте ко ји ће, ако се до бро од ра ди део струч ног по сла, убр зо би ти ка па ци-

тет и пер спек ти ва за ко ју ће Ре пу бли ка Ср би ја би ти за ин те ре со ва на.

При мер из Зре ња ни на би мо гло да по слу жи као мо дел за ус по ста вља ње

си сте ма ра да на ло кал ном ни воу.

Пли вач Иван Лен ђер по ни као је у Зре ња ни ну, на пли вач ком ба зе ну Зре-

ња ни на, са тре не ром из Зре ња ни на. То зна чи да је за о кру жен је дан про цес

про из вод ње за ко ји смо, у бив шој Ју го сла ви ји, ми сли ли да је, ка да је у пи та њу

пли ва ње, мо гућ са мо у Сло ве ни ји. Ме ђу тим, до го ди ло се да мо же мо да на пра-

ви мо свет ског и европ ског пр ва ка и код нас. Он је сте ју ни ор ска ка те го ри ја, али

оно што се у Зре ња ни ну до га ђа је при мер да се и у ма њим сре ди на ма, ако се

ус по ста ви до бар си стем, мо гу оства ри ти вр хун ски ре зул та ти.

Основ ни пред у слов је, да сви спор ти сти рав но мер но, без об зи ра на гра ну

спор та има ју при бли жно исте усло ве. Та ко ће, ако се ра ди струч но и ква ли тет-

но, си гур но до ћи до ре зул та та.

По себ но тре ба на гла си ти да је нео п ход ност чвр шће ве зе из ме ђу Спорт-

ског са ве за Ср би је и оп штин ских или град ских спорт ских са ве за и гран ских са-

ве за. Са рад ни ци из Спорт ског са ве за Ср би је и гран ских и ло кал них са ве за, че-

сто се ме ђу соб но не по зна ју, што ни је до бро. То је по сле ди ца рет ког ме ђу соб-

ног су срет ња, при че му је ко му ни ци ра ње нај че шће те ле фон ско.

ЗНА ЧАЈ СПОРТ СКОГ СА ВЕ ЗА СР БИ ЈЕ У СИ СТЕ МУ СПОР ТА 13

Је дан об лик упо зна ва ња су и се ми на ри и оста ли об ли ци еду ка ци је. Они су под јед на ко зна чај ни за струч не са рад ни ке Спорт ског са ве за Ср би је и за струч не са рад ни ке у гран ским и ло кал ним спорт ским са ве зи ма. Они су при ли-ка, не са мо да се до ђе до но вих са зна ња, већ и да се оства ре су сре ти, не по сред-ни кон так ти, раз ме не иде је.

Чвр ста ин тер ак ци ја и дво смер ни ток ин фор ма ци ја је осно ва на ше бу ду ће са рад ње, при че му смо упу ће ни и на оста ле су бјек те у си сте му спор та, а пре све га на Ре пу блич ки за вод за спорт и Ми ни стар ство омла ди не и спор та.


Спорт ско пра во

Мр ДЕ ЈАН ШУ ПУТ

Ин сти тут за упо ред но пра во

Кључ не ре чи: Спорт ско пра во, пра вил ни ци, за кон, уред ба

Спорт ско пра во, у по ре ђе њу са кри вич ним, тр го вин ским, устав ним или управ ним пра вом пред ста вља мла ду, али ве о ма раз ви је ну и ком плек сну гра ну пра ва ко ја се већ ви ше де це ни ја про у ча ва на уни вер зи те ти ма, ин сти ту ти ма и дру гим на уч ним и об ра зов ним уста но ва ма у др жа ва ма За пад не Евро пе и Се-вер не Аме ри ке. Мно го број на ис ку ства и ре зул та ти на уч них ис тра жи ва ња ко ја спро во де та кве уста но ве, ко ри сте се при из ра ди но вих про пи са и осми шља ва-њу ме ха ни за ма прав не за шти те спор та и прав не за шти те су бје ка та ко ји се ба ве по је ди ном спорт ском ак тив но шћу или спорт ском де лат но шћу.

Прав ни си сте ми др жа ва са по чет ка XXI ве ка пре по зна ју и ува жа ва ју спорт-ско пра во и ра зно вр сне про пи се ко ји га чи не као дру штве ну ре ал ност, а са др-жи на по сто је ћих про пи са ко ји уре ђу ју ма те ри ју спор та све до чи о по ку ша ји ма др жа ва да пу тем прав ног ре гу ли са ња спор та и спорт ских ак тив но сти за шти те вред но сти ко је спорт са со бом до но си и про мо ви ше. Мо ти ви др жа ва да ин тер-ве ни шу у спорт ским од но си ма и да прав ним нор ма ма уре де функ ци о ни са ње спорт ског си сте ма и од ви ја ње спорт ских ак тив но сти, на ла зе се пре све га у по-тре би за ус по ста вља њем и очу ва њем ста бил ног др жав ног по рет ка у ко ме сви гра ђа ни мо гу уна пред да се гле да ју сво ја пра ва и оба ве зе, уз исто вре ме но пру-жа ње прав не за шти те нео ме та ном, пра вил ном и са ве сном оба вља њу дру штве-них де лат но сти и ак тив но сти ме ђу ко је се убра ја и спорт. По што пра во пред-ста вља скуп пра ви ла о људ ском по на ша њу, ко је про пи су је и сво јом при ну дом санк ци о ни ше су ве ре на др жав на власт, то зна чи да се и спорт ске ак тив но сти као вид људ ске де лат но сти (људ ског по на ша ња) на ла зе у над ле жно сти др жа ве и ње ног прав ног по рет ка. Осим то га, уло га др жа ве је и да омо гу ћи и по др жи оства ри ва ње со ци јал них функ ци ја спор та.1 што је мо гу ће са мо ако спорт ски си стем функ ци о ни ше, а спорт ске ак тив но сти се ор га ни зу ју и спро во де, по уна-пред про пи са ним пра ви ли ма ко ја ужи ва ју за шти ту др жав ног апа ра та ин сти ту-ци о на ли зо ва не при ну де.

1 Н. Ђур ђе вић, Јав не вла сти и спорт, Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Кра гу јев цу, Кра-гу је вац, 2007, стр. 7.

СПОРТ СКО ПРА ВО 15

По јам спорт ског пра ва

До да нас ни је од ре ђе на је дин стве на и оп ште при хав ће на де фи ни ци ја спорт-ског пра ва. Је дан од раз ло га за не по сто ја ње је дин стве не и оп ште при хва ће не де фи ни ци је спорт ског пра ва је и чи ње ни ца да се та гра на пра ва до ста ка сно из-дво ји ла као по себ на гра на пра ва, а па ра лел но са ти ме ве о ма бр зо ра ви ла и то-ком по след њих де це ни ја зна чај но про ши ри ла и усред сре ди ла на ре гу ли са ње све ве ћег бро ја спорт ских од но са и дру гих прав них и дру штве них од но са ко ји на ста ју у ве зи са спор том. Нај ши ре по сма тра но, спорт ско пра во као по себ на гра на пра ва пред ста вља си сте ма ти чан скуп про пи са о спорт ском си сте му и спорт-ским де лат но сти ма, док на у ка спорт ског пра ва пред ста вља си стем прав них пој-мо ва о спор ту, спорт ским ор га ни за ци ја ма, спорт ским делт но сти ма, спор ти сти-ма, спорт ској ин фра струк ту ри и прав ним по ступ ци ма по ве за ним са оства ри ва-њем пра ва у спор ту и оба вља њем спорт ских ак тив но сти.

Због ра зно ли ко сти дру штве них од но са ко ји на ста ју у спор ту и по во дом спор та, као и због раз ли чи те ме ре у ко јој по је ди не др жа ве ин тер ве ни шу у спорт ским од но си ма, прет ход на де фи ни ци ја спорт ског пра ва, иако тач на, су-ви ше је уоп ште на да би се на осно ву ње мо гли из ве сти за кључ ци о ко цеп ту и струк ту ри спорт ског пра ва од ре ђе не др жа ве. Та ква де фи ни ци ја има за циљ да на уни вер за лан на чин од ре ди по јам спорт ског пра ва пре ко еле ме на та ко ји су за јед нич ки свим прав ним си сте ми ма све та, без рас чла њи ва ња раз ли ка ко је по-сто је у пој му спорт ског пра ва по је ди них др жа ва или кон ти не на та. Сам кон-цепт и струк ту ра спорт ског пра ва зна чај но се раз ли ку је од др жа ве до др жа ве, а у за ви сно сти од устав но прав ног си сте ма др жа ве, ње не прав не тра ди ци је, еко-ном ског си сте ма и тра ди ци је спорт ског си сте ма.

У Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма (САД), као зе мљи ко ја се мо же сма-тра ти ко лев ком спорт ског пра ва, спорт ско пра во ни је то ли ко ја сно про фи ли са-но као по себ на гра на пра ва у од но су на оне европ ске др жа ве ко је су се опре де-ли ле за ин тер вен ци о ни стич ки мо дел за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та.2 Због то га се мо же ре ћи да је спорт ско пра во у САД за пра во је дан кров ни по јам – кров ни тер мин ко ји об у хва та прав не од но се и прав не нор ме ко је се при ме-њу ју у ве зи са спор том, а при па да ју дру гим гра на ма пра ва као што су: тр го вин-ско пра во, об ли га ци о но пра во, аутор ско пра во, по ре ско пра во, управ но пра во, рад но пра во, ме ди цин ско пра во, кри вич но пра во, пре кр шај но пра во и ме диј-ско пра во. По сто је чак ауто ри ко ји твр де да спорт ско пра во у САД пред ста вља про сту при ме ну про пи са ра зно вр сних гра на пра ва на област функ ци о ни са ња спе ци фич не ин ду стри је – спорт ске ин ду стри је.3 Ипак, ре ал ност оли че на у за ко-но дав ној и суд ској прак си ко ја по сто ји у САД-у, де ман ту је ауто ре ко ји сма тра ју да спорт ског пра ва као по себ не гра не пра ва у тој др жа ви не ма. Ако би се при-хва тио став да спорт ско пра во не по сто ји као по себ на гра на пра ва, већ да пред-ста вља при ме ну про пи са ра зно вр сних гра на пра ва, па и при ме ну од ред би рад-ног, об ли га ци о ног, при вред ног, управ ног, кри вич ног и пре кр шај ног пра ва на

2 Д. Шу пут, Спорт ско пра во у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма, у: Увод у пра во САД, Бе о град, Ин сти тут за упо ред но пра во, 2008, стр. 348.

3 What is Sports Law, налази се на веб-страници: http://www2.msstate.edu/~jag/intro.htm.


област спор та, утвр ђи ва ње од но са спорт ског пра ва и прет ход но на бро ја них гра на пра ва4 би ло би не мо гу ће и бес пред мет но, баш као што би би ло бе сми-сле но и са мо из у ча ва ње спорт ског пра ва.

За раз ли ку од САД-а, у европ ским др жа ва ма, по го то во оним ко је су при-хва ти ле и при ме ни ле ин тер вен ци о ни стич ки мо дел за кон ског уре ђи ва ња спор-та, спорт ско пра во као гра на пра ва об у хва та ве ћи број кон вен ци ја Са ве та Евро-пе ко је се од но се на област спор та и де лат но сти по ве за них са спор том, за ко не о спор ту на ци о нал них др жа ва и мно го број не под за кон ске прав не ак те до не те на осно ву за ко на о спор ту по је ди не европ ске др жа ве. Та ква си ту а ци ја при сут-на је и у Ср би ји, као др жа ви ко ја има ду го го ди шњу тра ди ци ју за кон ског уре ђи-ва ња ма те ри је спор та. Упр кос тој чи ње ни ци, на у ка спорт ског пра ва у Ср би ји пред ста вља мла ду на уч ну ди сци пли ну ко ја се на ла зи у по чет ној фа зи раз во ја.

Без об зи ра на број на те о риј ска спо ре ња о по сто ја њу и прав ној при ро ди спорт ског пра ва, вре ме ном су се из гра ди ле две де фи ни ци је спорт ског пра ва, јед на ко ја од ре ђу је спорт ско пра во у об јек тив ном сми слу, и дру га ко ја то чи ни у су бјек тив ном сми слу.

У об јек тив ном сми слу, спорт ско пра во пред ста вља скуп прав них нор ми или прав них пра ви ла ко ји ма се уре ђу ју спорт ско прав ни од но си, док спорт ско-прав ни од но си пред ста вља ју прав не од но се у ко је сту па ју прав ни су бјек ти на осно ву нор ми об јек тив ног спорт ског пра ва.5

По сма тра но у су бјек тив ном сми слу, спорт ско пра во је овла шће ње ко је за по је ди ног прав ног су бјек та про из ла зи из нор ми об јек тив ног спорт ског пра ва.6

4 Од ре ђи ва ње при ро де од но са спорт ског пра ва пре ма дру гим гра на ма пра ва је пре вас-ход но ака дем ско пи та ње ко је има ва жну уло гу на те о риј ском пла ну про у ча ва ња спорт ског пра ва, док у прак тич ном сми слу, не ма ве ћег ути ца ја на при ме ну нор ми дру гих гра на пра ва на спорт ске од но се. Очи глед но је да су нор ме спорт ског пра ва ка да је реч о уре ђи ва њу спорт ских од но са lex ge ne ra lis у од но су на све дру ге гра не пра ва и то се на чел но не спо ри, али је исто та-ко тач но да у од но су на по ре ски трет ман при хо да спор ти ста, или у од но су на кри вич ну од го вор-ност спор ти ста, нор ме по ре ског и кри вич ног пра ва има ју уло гу lex spe ci a lis-a у од но су на спорт-ско пра во. Ја сно је да се на спорт и при хо де спорт ских рад ни ка при ме њу ју оп ште нор ме по ре-ског пра ва, осим ако по сто ји не ка по себ на по ре ска прав на нор ма у не ком „спорт ском про пи-су“, што пред ста вља рет кост чак и у др жа ва ма са из у зет но раз ви је ним спорт ским пра вом. Слич но је и са кри вич ним и пре кр шај ним пра вом. Не ке нор ме кри вич ног пра ва мо гу се на ћи у спорт ским про пи си ма (нпр. кри вич но де ло упо тре бе до пинг сред ста ва про пи са но је За ко ном о спре ча ва њу до пин га у спор ту), али са мим тим, те нор ме не по при ма ју при ро ду нор ми спорт-ског пра ва већ оста ју кри вич но прав не нор ме ко је се са мо на ла зе ван тек ста оп штег про пи са ко ји уре ђу је ма три ју кри вич ног пра ва. Сто га та кви „спорт ски про пи си” пред ста вља ју, не са мо из во ре спорт ског пра ва, већ и из во ре спо ред ног кри вич ног за ко но дав ства по је ди не др жа ве.

Про блем се мо же са гле да ти и из дру гог угла, у слу ча ју ауто ра ко ји твр де да се за ви сно од де ла спорт ског пра ва о ко ме је реч (кри вич но, пре кр шај но, гра ђан ско, управ но…), спорт ско пра-во пре ма основ ним нор ма ма тих гра на пра ва од но си као lex spe ci a lis у од но су на le gi ge ne ra-li, што зна чи да се при ме њу ју сва пра ви ла из оп штих про пи са дру гих гра на пра ва, осим ако по себ ном „спорт ском“ од ред бом ни је про пи са но дру га чи је. Ви ди де таљ ни је у: Х. Ка чер, Увод у шпорт ско пра во, Ин же њер ски би ро, За греб, 2009, стр. 3–4.

5 Х. Ка чер, Увод и осо бе у шпор ту, у: Увод у шпорт ско пра во, Ин же њер ски би ро, За-греб, 2009, стр. 3.

6 Х. Ка чер, оп. цит, стр 3.


Прав но ре гу ли са ње спор та као вид др жав ног ин тер вен ци о ни зма у спорт ским од но си ма

Обим у ко ме ће др жа ва ре гу ли са ти од но се ко ји на ста ју у спор ту и по во-дом спор та и ме ра прав не за шти те ко ју по је ди на др жа ва пру жа спор ту и спорт-ским ак тив но сти ма, за ви си од то га да ли се др жа ва опре де ли ла за тзв. ин тер-вен ци о ни стич ки, или не ин тер вен ци о ни стич ки мо дел прав ног, нај че шће за-кон ског, уре ђи ва ња ма те ри је спор та. Ин тер вен ци о ни стич ки мо дел за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та зна чи да је у кон крет ној др жа ви нај зна чај ни ји и нај ве ћи део спорт ског си сте ма и основ ни еле мен ти ко ји чи не тај си стем, у по-гле ду струк ту ре и над ле жно сти уре ђе ни прав ним нор ма ма ко је про пи су је др-жа ва у окви ру по себ ног За ко на о спор ту7. За раз ли ку од то га, у слу ча ју не ин тер-вен ци о ни стич ког мо де ла прав ног уре ђи ва ња ма те ри је спор та, ре гу ли са ње струк ту ре спорт ског си сте ма, прав на за шти та спорт ских од но са и спорт ских ак-тив но сти је са мо пар ци јал на, а прав не нор ме ко је се ти чу спор та не на ла зе се у окви ру по себ ног за кон ског тек ста, већ су рас по ре ђе не у ве ћем бро ју сек тор ских про пи са ко ји уре ђу ју оба вља ње не ких дру гих људ ских де лат но сти (про пи си о си-сте му об ра зо ва ња, кул ту ри, здрав стве ној за шти ти, со ци јал ној за шти ти, удру же-њи ма гра ђа на…). Из бор др жа ве да при ме ни ин тер вен ци о ни стич ки или не ин-тер вен ци о ни стич ки мо дел за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та, ни је са мо пи-та ње во ђе ња јав не по ли ти ке у обла сти спор та, већ и пи та ње прав не тех ни ке.

Опре де ље ње по је ди них др жа ва за не ин тер вен ци о ни стич ки мо дел, не зна-чи да су та кве др жа ве не за ин те ре со ва не за спорт и спорт ске ак тив но сти, а та ко-ђе не под ра зу ме ва да је у та квим др жа ва ма од ви ја ње спорт ских де лат но сти пре-пу ште но сти хиј ском по сту па њу, бе за ко њу и пот пу ној прав ној не си гур но сти. И у окви ру не ин тер вен ци о ни стич ког мо де ла, пра ва и оба ве зе спорт ских су бје ка та, као и оба вља ње спорт ских де лат но сти и са њи ма по ве за них ак тив но сти, за сни ва-ју се на си сте му пра ви ла ко је про пи су ју прав не нор ме ра зно вр сних про пи са ко је је до не ла др жа ва за раз ли чи те обла сти дру штве ног жи во та. Ка ко ин тер вен ци о-ни стич ки, та ко и не ин тер вен ци о ни стич ки мо дел, има ју од ре ђе них пред но сти и ма на, а став о то ме да ли је је дан од тих мо де ла бо љи или ло ши ји, не мо же се за у-зе ти на ап стракт ном – те о риј ском ни воу, без прет ход ног са гле да ва ња по тре ба кон крет не др жа ве, ути ца ја ра зно вр сних дру штве них окол но сти и прав не тра ди-ци је на осно ву ко је по је ди на др жа ва функ ци о ни ше. Пред ност ин тер вен ци о ни-стич ког мо де ла за кон ског уре ђи ва ња спор та у од но су на не ин тер вен ци о ни стич-ки мо дел ви ди се у чи ње ни ци да др жа ва до но ше њем по себ ног за ко на ко ји уре ђу-је спорт, мно го од луч ни је ша ље по ру ку свим гра ђа ни ма да је спорт дру штве на де лат ност ко ја ужи ва за шти ту прав ног по рет ка и оли ча ва мно ге дру штве не вред-но сти. Та ко ђе, до но ше њем по себ ног за ко на, олак ша ва се ту ма че ње и при ме на за кон ских ре ше ња, а они ма на ко је се за кон од но си по ста је лак ше да са гле да ју сво ја пра ва и оба ве зе што до при но си по ди за њу ни воа прав не си гур но сти.

7 У др жа ва ма у ко ји ма по сто ји ин тер вен ци о ни стич ки мо дел за кон ског уре ђи ва ња ма те-ри је спор та, сам на зив за ко на ко ји уре ђу је ма те ри ју спор та се мо же раз ли ко ва ти од др жа ве до др жа ве. Нај че шћи на зив за за кон ко ји на си стем ски на чин уре ђу је спорт у од ре ђе ној др жа ви је За кон о спор ту, али по сто је и др жа ве у ко ји ма та кви за ко ни но се на зив За кон о фи зич кој кул ту ри или не ки дру ги сли чан на зив.


У Евро пи су оба мо де ла за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та го то во под-јед на ко за сту пље на, што до дат но пот кре пљу је ста но ви ште да ни је дан од њих не ма из ра зи ту те о риј ску и прак тич ну пред ност у од но су на дру ги.8

Спорт ско пра во у Ре пу бли ци Ср би ји

До по сте пе ног на стан ка спорт ског пра ва као гра не пра ва у прав ном си-сте му Ре пу бли ке Ср би је до шло је у по след њих че тр де се так го ди на до но ше њем ве ћег бро ја за ко на, под за кон ских ака та и про пи са спорт ских ор га ни за ци ја, а под ути ца јем ме ђу на род них прав них ака та, пре све га кон вен ци ја и ме ђу др жав-них уго во ра из обла сти спор та. Ме ђу тим, та кав раз вој прав ног окви ра ни је био пра ћен па ра лел ним раз во јем од го ва ра ју ће на уч не ди сци пли не ко ја би на си-сте ма ти чан на чин про у ча ва ла те про пи се. Услед то га је од нос спорт ског пра ва и дру гих гра на пра ва у на шој прав ној ли те ра ту ри остао пот пу но нео бра ђен и нео д ре ђен, та ко да би се мо гао сте ћи по гре шан ути сак да спорт ског пра ва у Ср би ји и не ма, већ да се на спорт ске од но се при ме њу ју мно го број ни про пи си ко ји при па да ју дру гим гра на ма пра ва. Очи глед но је да, иако се при ме на мно-го број них сек тор ских про пи са Ре пу бли ке Ср би је на област спор та не мо же до-ве сти у пи та ње, по сто ји чи тав си стем про пи са ко ји уре ђу ју ис кљу чи во спорт-ске од но се. Ти про пи си тво ре спорт ско пра во Ср би је као по себ ну гра ну пра ва ко ја пред ста вља си сте ма ти чан скуп про пи са о спорт ском си сте му, спорт ским су бјек ти ма, спорт ским од но си ма и спорт ским де лат но сти ма. Сто га по сто ја ње спорт ског пра ва као гра не пра ва, про из во ди ње го ву ин тер ак ци ју и ве зу са оста-лим гра на ма пра ва, а чи ње ни ца да др жа ва ин тер ве ни ше у спорт ским од но си-ма на ме та њем оба ве зу ју ћих пра ви ла по на ша ња, до во ди до ус по ста вља ња по себ-ног од но са из ме ђу спорт ског пра ва и свих дру гих гра на пра ва у на шој др жа ви.

О зна ча ју спор та као дру штве не вред но сти и по тре би за ње го вим прав-ним ре гу ли са њем и прав ном за шти том, го во ри и од нос др жа ве пре ма спор ту, тј. по зи ци о ни ра ње спор та у нај ви шем прав ном ак ту др жа ве – Уста ву.

У Ср би ји спорт пред ста вља устав ну ка те го ри ју, што је пот кре пље но чи-ње ни цом да Ре пу бли ка Ср би ја сво јим нај ви шим прав ним ак том, Уста вом Ре пу-бли ке Ср би је9, до не тим 8. но вем бра 2006. го ди не пре по зна је и ува жа ва спорт као дру штве ну вред ност о ко јој се ста ра др жа ва, је ди ни це ауто ном не по кра ји-не и ор га ни је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве. У че твр том де лу Уста ва ко ји уре ђу је над ле жно сти Ре пу бли ке Ср би је чла ном 97. ста вом 1 тач ком 10. про пи са но је да Ре пу бли ка Ср би ја уре ђу је и обез бе ђу је си стем у обла сти спор та. Ти ме је ува же-на и на ста вље на ду го го ди шња тра ди ци ја прав ног уре ђи ва ња спор та и спорт-ских ак тив но сти на те ри то ри ји Ср би је и по твр ђе но опре де ље ње др жа ве да и у

8 При мер европ ских др жа ва ко је су се опре де ли ле за при ме ну ин тер вен ци о ни стич ког мо де ла за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та су: Фран цу ска, Ма ђар ска, Ита ли ја, Ру му ни ја, Шпа ни ја, Сло ве ни ја, Хр ват ска. С дру ге стра не, нај ре пре зен та тив ни ји при мер европ ских др-жа ва у ко ји ма је при ме њен не ин тер вен ци о ни стич ки мо дел за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та пред ста вља ју: Аустри ја, Дан ска, Фин ска, Не мач ка, Ли тва ни ја, Швај цар ска и Ве ли ка Бри та ни ја.

9 „Слу жбе ни гла сник РС“, бр. 98/2006.


бу дућ но сти при ме ни тзв. ин тер вен ци о ни стич ки мо дел за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та. То зна чи да ће и да ље, нај зна чај ни ји део спорт ског си сте ма Ре пу бли ке Ср би је и основ ни еле мен ти ко ји чи не тај си стем, би ти у по гле ду струк ту ре и над ле жно сти уре ђе ни прав ним нор ма ма ко је про пи су је др жа ва. Та ко ђе, то зна чи да по сто ји прав ни основ за про пи си ва ње и ус по ста вља ње ме-ха ни зма прав не за шти те спор та и ак тив но сти по ве за них са спор том, као и мо-гућ ност прав не за шти те основ них на че ла по ште не игре10 и де мо крат ских вред но сти ко је про мо ви ше спорт.

Чла ном 183. ста вом 2. тач ком 3. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је про пи са но је да Ауто ном не по кра ји не, у скла ду са за ко ном, уре ђу ју пи та ња од по кра јин ског зна ча ја у обла сти спор та, а чла ном 190. ста вом 1. тач ком 4. Уста ва пред ви ђе но је да се Оп-шти на, пре ко сво јих ор га на, у скла ду са за ко ном ста ра о за до во ља ва њу по тре ба гра-ђа на у обла сти спор та и фи зич ке кул ту ре. Сам по јам фи зич ке кул ту ре, иако по мно-гим ауто ри ма спо ран, на шао је сво је ме сто у Уста ву у чла ну 68. ста ву 4. ко ји се од но-си на здрав стве ну за шти ту, а у ко ме сто ји да Ре пу бли ка Ср би ја по ма же раз вој здрав-стве не и фи зич ке кул ту ре. Ти ме се устав ном нор мом, на по сре дан на чин, спорт до-вео у ве зу са за шти том јав ног здра вља и за шти том здра вља по је дин ца, а кроз по јам фи зич ке кул ту ре, ко ји је као те о риј ска ка те го ри ја ши ри од пој ма спор та и об у хва та још фи зич ко вас пи та ње и ре кре а ци ју.

Увр шћи ва њем пој ма спор та у Устав Ре пу бли ке Ср би је по ста ви ло се пи та ње од ре ђи ва ња на чи на и оби ма прав ног уре ђи ва ња спор та, као и пи та ње ус по ста вља-ња ме ха ни за ма прав не за шти те спор та и прав них од но са ко ји на ста ју у спор ту и по-во дом спор та. Та ко ђе, на ста ла је и по тре ба за са гле да ва њем струк ту ре це ло куп ног прав ног си сте ма ко ји до при но си раз во ју и за шти ти спор та у на шој др жа ви (ана ли за ути ца ја дру гих сек тор ских про пи са на спорт – нпр. по ре ски за ко ни, за ко ни ко ји уре ђу ју си стем здрав ства и здрав стве ну за шти ту, про пи си о ра ду, про пи си о со ци-јал ном, пен зиј ском и ин ва лид ском оси гу ра њу, про пи си из обла сти гра ђе ви не и ур-ба ни зма…).

Не за ви сно од чи ње ни це да спорт у Ср би ји пред ста вља устав ну ка тег фо ри ју, у на шој др жа ви по сто ји ду го го ди шња тра ди ци ја за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та,11 а у сре ди шту прав ног окви ра ко ји уре ђу је спорт на ла зи се За кон о спор ту12 из 1996. го ди не. Та квим по зи тив но прав ним ре ше њем, Ср би ја се свр-

10 По ште на игра (енг. Fa ir play) као тер мин ко ји се у сва ко днев ном го во ру ко ри сти у ве-зи са одр жа ва њем спорт ских так ми че ња на стао је на ен гле ском го вор ном под руч ју. У нај у жем сми слу fa ir play озна ча ва јед нак и не при стра сан по ло жај свих спор ти ста ко ји се так ми че у од-ре ђе ној спорт ској ди сци пли ни. Та кво зна че ње на во ди и Mer ri am-Web sters реч ник чи је се он-лајн Ин тер нет из да ње на ла зи на веб-стра ни ци: http://m-w.com/dictionary/fair+play.

11 У периоду који је претходио доношењу Закона о спорту из 1996. године, ма те ри ја спорта била је регулисана Законом о физичкој култури („Службени гласник Со ци ја листичке Републике Србије“, бр. 5/90). Закону о физичкој култури из 1990. године прет хо дили су ста-рији закони о физичкој култури. Средином деведесетих година XX века срп ски за ко но давац одустао је од термина „физичка култура“ у називу закона који уре ђује материју спор та, пре свега због тога што је термин „физичка култура“застарео са становишта науке о спору, а истовремено и због тога што је био идеолошки оптерећен, пошто су многи грађани тај термин везивали за епоху комунистичког режима у Србији. Са друге стране, и упо ред ноправна иску-ства већине европских држава сугерисала су да је назив „Закон о спор ту“ примеренији у односу на назив „Закон о физичкој култури“.

12 „Службени гласник РС“, бр. 52/96 и 101/2005.


та ла у гру пу др жа ва ко је при ме њу ју ин тер вен ци о ни стич ки мо дел за кон ског уре ђи ва ња ма те ри је спор та. За кон о спор ту из 1996. го ди не пред ста вља тзв. кров ни за кон, тј. за кон ко ји на све о бу хва тан на чин уре ђу је ма те ри ју спор та у Ре пу бли ци Ср би ји. Осим тог За ко на, за област прав ног уре ђе ња си сте ма спор-та, а са мим тим и ус по ста вља ња и функ ци о ни са ња ме ха ни зма прав не за шти те спор та, од не по сред не ва жно сти су још сле де ћи про пи си:

1) За кон о спре ча ва њу до пин га у спор ту,13

2) За кон о ра ти фи ка ци ји европ ске кон вен ци је про тив до пин го ва ња у спор ту,14

3) За кон о спре ча ва њу на си ља и не до лич ног по на ша ња на спорт ским при ред ба ма,15

4) За кон о ра ти фи ка ци ји европ ске кон вен ци је о на си љу и не до лич ном по на ша њу гле да ла ца на спорт ским при ред ба ма, по себ но на фуд бал-ским утак ми ца ма,16

5) За кон о јав ним ски ја ли шти ма,17

6) Уред ба о на ци о нал ним при зна њи ма и на гра да ма за по се бан до при нос раз во ју и афир ма ци ји спор та,18

7) Пра вил ник о бли жим кри те ри ју ми ма за утвр ђи ва ње оп штег ин те ре са у обла сти спор та.19

8) Пра вил ник о бли жим усло ви ма и кри те ри ју ми ма за сти пен ди ра ње вр хун ских спор ти ста и за нов ча ну по моћ вр хун ским спор ти сти ма,20

9) Пра вил ник о до пинг кон тро ли на спорт ским так ми че њи ма и из ван так ми че ња,21

10) Пра вил ник о над зо ру над струч ним ра дом у обла сти спор та,22

11) Пра вил ник о но мен кла ту ри спорт ских за ни ма ња и зва ња,23

12) Пра вил ник о ре ги стра ци ји спорт ских ор га ни за ци ја као удру же ња, спорт ских дру шта ва и са ве за24,

13) Пра вил ник о усло ви ма за оба вља ње спорт ских ак тив но сти и де лат-но сти.25

Прет ход на ли ста све до чи о то ме да су про пи си ко ји уре ђу ју спор ту у Ре-пу бли ци Ср би ји мно го број ни и обим ни. Укуп но шест за ко на, јед на уред ба и се дам пра вил ни ка уре ђу ју ма те ри ју спор та и дру штве не од но се по ве за не са спор том. Де таљ ни ја ана ли за са др жи не сва ког од на ве де них про пи са не ће би ти

13 „Службени гласник РС“, бр. 52/96.14 „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/91.15 „Службени гласник РС“, бр. 67/2003, 101/2005 и 90/2007.16 „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 9/90.17 „Службени гласник РС“, бр. 46/2006.18 „Службени гласник РС“, бр. 65/2006 и 6/2007.19 „Службени гласник РС“, бр. 39/2006.20 „Службени гласник РС“, бр. 18/2000.21 „Службени гласник РС“, бр. 32/2007.22 „Службени гласник РС“, бр. 18/2000.23 „Службени гласник РС“, бр. 30/99.24 „Службени гласник РС“, бр. 87/2006.25 „Службени гласник РС“, бр. 30/99.


мо гу ћа у овом тек сту, та ко да ће у де лу ко ји сле ди би ти при ка за не са мо нај о-снов ни је ка рак те ри сти ке тих про пи са.

За кон о спре ча ва њу на си ља и не до лич ног по на ша ња на спорт ским при-ред ба ма је сту пио на сна гу ју ла 2003. го ди не. За кон је на све о бу хва тан на чин уре дио ма те ри ју спре ча ва ња на си ља и не до лич ног по на ша ња на спорт ским при ред ба ма та ко да се сма тра си стем ским за ко ном у тој обла сти. Ње го ве нор-ме утвр ђу ју ши рок спек тар, ка ко пре вен тив них, та ко и ре пре сив них ме ра за спре ча ва ње на си ља на спорт ским при ред ба ма, а уз то про пи су ју и оба ве зе ор-га ни за то ра и овла шће ња над ле жних др жав них ор га на у спро во ђе њу по ме ну-тих ме ра. Про пи са не су и од го ва ра ју ће пре кр шај не и кри вич не санк ци је за пре кр ши о це за кон ских оба ве за.

За кон о спре ча ва њу до пин га у спор ту до нет је 14. но вем бра 2005. го ди не. Ти ме је Ре пу бли ка Ср би ја ис пу ни ла ме ђу на род но прав ну оба ве зу ко ју је пре у зе-ла 28. фе бру а ра 2001. го ди не ка да је Са ве зна Ре пу бли ка Ју го сла ви ја26 ра ти фи ко-ва ла Кон вен ци ју про тив до пин га Са ве та Евро пе.27 У по ре ђе њу са ве ћи ном европ ских др жа ва За кон је до нет са ве ли ким за ка шње њем. За кон је про пи сао три кри вич на де ла и ве ћи број пре кр ша ја ко ји се мо гу из вр ши ти у ве зи са до-пин гом.

За ко ном о јав ним ски ја ли шти ма ко ји је до нет 2006. го ди не, про пи са ни су усло ви за уре ђе ње, одр жа ва ње и опре ма ње јав ног ски ја ли шта, пру жа ње услу га на ски ја ли шту, обе ле жа ва ње и по ста вља ње сиг на ли за ци ја на ски ја ли шту, ко ри-шће ње сред ста ва пре во за на ски ја ли шту, без бед ност и ред на ски ја ли шту, под-у ча ва ње на ски ја ли шту, као и дру га пи та ња ко ја су од зна ча ја за ко ри шће ње ски ја ли шта.

Уред бу о на ци о нал ним при зна њи ма и на гра да ма за по се бан до при нос раз во ју и афир ма ци ји спор та до не ла је Вла да Ре пу бли ке Ср би је 2006. го ди не, а по том је из ме ни ла и до пу ни ла 2007. го ди не. Уред бом су про пи са на на ци о нал-на при зна ња и на гра де за по се бан до при нос раз во ју и афир ма ци ји спор та и кри те ри ју ми за њи хо ву до де лу.

Пра вил ник о бли жим кри те ри ју ми ма за утвр ђи ва ње оп штег ин те ре са у обла сти спор та, до не ло је 2006. го ди не Ми ни стар ство про све те и спор та на осно-ву чла на 72. ста во ва 2. и 3. За ко на о спор ту. Тим пра вил ни ком уре ђу ју се бли-жи кри те ри ју ми за утвр ђи ва ње оп штег ин те ре са ко ји се оства ру је про гра ми ма

26 Од дана ратификације Конвенције до данас, више пута је мењан државноправни статус Републике Србије. Прво је 2003. године Република Србија, на основу Уставне по ве ље Србије и Црне Горе („Службени лист СЦГ“ 01/2003.), постала држава чланица Др жав не Заједнице Србије и Црне Горе. Три године касније, Република Србија постала је пра вни следбеник бивше Србије и Црне Горе, пошто су на референдуму одржаном 21. маја 2006. го-дине грађани Црне Горе одлучили да та Република иступа из државне за јед нице и по стаје независна држава. Тиме су међународноправне обавезе настале рати фи кацијом Кон вен ције против допинга Савета Европе коју је 2001. године извршила Савезна Република Југославија прешле на Републику Србију.

27 Та Конвенција потписана је од Социјалистичке Федеративне Републике Ју го сла вије још 1990. године, а Закону о ратификацији Европске конвенције против допинго ва ња у спорту („Службени лист СФРЈ-Међународни уговори“, бр.4/91) донет је 1991. го ди не, не по средно пре распада СФРЈ. Услед тога, све државе које су настале распадом СФРЈ нак над но су, де фацто поново, својим посебним законима, ратификовале ту Конвенцију.


ор га ни за ци ја у обла сти спор та, кри те ри ју ми за фи нан си ра ње раз во ја вр хун-ског спорт ског ства ра ла штва и бли жи кри те ри ју ми за фи нан си ра ње из град ње, опре ма ња и одр жа ва ња спорт ских обје ка та од ин те ре са за Ре пу бли ку Ср би ју.

Пра вил ник о бли жим усло ви ма и кри те ри ју ми ма за сти пен ди ра ње вр-хун ских спор ти ста и за нов ча ну по моћ вр хун ским спор ти сти ма до не сен је 2000. го ди не на осно ву чла на 71. став 2. За ко на о спор ту. За тим је у у фе бру а ру 2009. го ди не Ми ни стар ство омла ди не и спор та до не ло Пра вил ник о из ме на ма и до пу на ма пра вил ни ка о бли жим усло ви ма и кри те ри ју ми ма за сти пен ди ра-ње вр хун ских спор ти ста и за нов ча ну по моћ вр хун ским спор ти сти ма. Тим пра-вил ни ком утвр ђу ју се бли жи усло ви и кри те ри ју ми за сти пен ди ра ње вр хун-ских спор ти ста за спорт ско уса вр ша ва ње и за нов ча ну по моћ вр хун ским спор-ти сти ма са по себ ним за слу га ма.

Управ ни од бор Ан ти до пинг аген ци је Ре пу бли ке Ср би је на сед ни ци одр-жа ној 12. сеп тем бра 2008. го ди не до нео је Пра вил ник о до пинг кон тро ли на спорт ским так ми че њи ма и из ван так ми че ња. Пра вил ник је до не сен на осно ву чла на 7. став 1, чла на 8, чла на 30. став 1. тач. 1)-4), чла на 34. став 1. тач ка 11) и чла-на 41. став 4. За ко на о спре ча ва њу до пин га у спор ту и чла на 15. тач ка 8. Ста ту-та Ан ти до пинг аген ци је Ре пу бли ке Ср би је.28 Пра вил ни ком је уре ђе на до пинг кон тро ла ко ја се спро во ди на спорт ским так ми че њи ма и из ван спорт ских так-ми че ња и утвр ђен из глед ле ги ти ма ци је до пинг кон тро ло ра и слу жбе них ли ца Ан ти до пинг аген ци је Ре пу бли ке Ср би је.

Пра вил ник о над зо ру над струч ним ра дом у обла сти спор та до не сен је 2000. го ди не и њи ме се уре ђу ју на чин и по сту пак оба вља ња над зо ра над струч-ним ра дом, ме ре за от кла ња ње уоче них не до ста та ка и дру га пи та ња од зна ча ја за спро во ђе ње над зо ра над струч ним ра дом у обла сти спор та. Од ње го вог до-но ше ња, па све до да нас, ње го ва при ме на би ла је спо ра дич на и не у јед на че на од слу ча ја до слу ча ја.

Пра вил ник о но мен кла ту ри спорт ских за ни ма ња и зва ња до не сен је 1999. го ди не на осно ву чла на 62. став 2. За ко на о спор ту. Тим пра вил ни ком се утвр ђу је но мен кла ту ра спорт ских за ни ма ња и зва ња, као и усло ви у по гле ду струч не спре ме, од но сно оспо со бље но сти за раз вр ста ва ње у зва ња у обла сти спор та. Пре ма пра вил ни ку, спорт ска за ни ма ња је су: 1) спорт ски ин струк тор, 2) тре нер, 3) спорт ско ре кре а тив ни во дич, 4) ре кре а тор, 5) ор га ни за тор спорт-ског по сло ва ња, 6) спорт ски ме на џер, 7) спорт ски по сред ник, 8) спорт ски су ди-ја, 9) спорт ски во дич, 10) спа си лац, 11) про фе си о нал ни спор ти ста, 12) спорт ски до ку мен та ли ста, 13) спорт ски но ви нар, 14) спорт ски про па ган ди ста, 15) спорт-ски са вет ник.

Пра вил ник о ре ги стра ци ји спорт ских ор га ни за ци ја као удру же ња, спорт-ских дру шта ва и са ве за до не сен је 2006. го ди не на осно ву чла на 27. став 1. и чла на 34. став 2. За ко на о спор ту. Тим пра вил ни ком про пи сан је са др жај и на-чин во ђе ња ре ги стра спорт ских ор га ни за ци ја као удру же ња, спорт ских дру-шта ва и са ве за.

Пра вил ник о усло ви ма за оба вља ње спорт ских ак тив но сти и де лат но сти до не сен је 1999. го ди не и њме су про пи са ни бли жи усло ви у по гле ду про сто ра,

28 „Сл. гласник РС“, број 20/2006.


од но сно об јек та, опре ме, струч них рад ни ка и спорт ских струч ња ка и без бед но-сти спор ти ста у ба вље њу спорт ским ак тив но сти ма, у за ви сно сти од вр сте спор-та, ко је мо ра ју да ис пу не ор га ни за ци је за оба вља ње спорт ске де лат но сти и спорт ске ор га ни за ци је осно ва не као пред у зе ћа, од но сно уста но ве, да би мо гле да оба вља ју спорт ске де лат но сти, од но сно ак тив но сти.

За кљу чак

Број ност про пи са ко ји на ме ђу на род ном и на ци о нал ном ни воу прав ног ре гу ли са ња уре ђу ју ма те ри ју спор та, све до чи о не спор но сти чи ње ни це да спорт-ско пра во пред ста вља за себ ну гра ну пра ва чи ји раз вој по ста је све ин тен зив ни ји. При том, не тре ба гу би ти из ви да ни чи ње ни цу да је у дру гој по ло ви ни XX ве-ка, спорт по стао при вред на гра на у окви ру ко је се оства ру је огро ман про фит.

У по след њих три де сет го ди на сте пен ко мер ци ја ли за ци је спорт ских ак-тив но сти до сти гао је раз ме ре ко је до са да ни су за бе ле же не у исто ри ји чо ве чан-ства. Спор ти сти ко ји се ба ве нај по пу лар ни јим спор то ви ма (спорт ским ди сци-пли на ма) по ста ли су спе ци фич на вр ста ро бе ко ја се раз ме њу је на тр жи шту, де-о ни це спорт ских клу бо ва се про да ју и ку пу ју на свет ским бер за ма, вред ност пра ва за сно ва них на уго во ри ма о спон зор ству ве ли ких спорт ских ма ни фе ста-ци ја до сти же из но се од ви ше де се ти на ми ли о на до ла ра, те ле ви зиј ске мре же пла ћа ју огром не на кна де за ди рект но пре но ше ње утак ми ца, а про из вод ња и про да ја спорт ске опре ме пред ста вља је дан од на ју но сни јих по сло ва мул ти на ци-о нал них ком па ни ја. Та ква ко мер ци ја ли за ци ја спор та уве ћа ла је ин те ре со ва ње ака дем ске јав но сти за спорт и по ја ча ла те жње да се спорт де фи ни ше и до жи ви као са став ни део еко ном ског си сте ма и ма ши не ри је при вред ног ме наџ мен та, што је ујед но до при не ло и до но ше њу но вих про пи са ко ји уре ђу ју по је ди не сег-мен те спор та и спорт ског жи во та. Због то га се спорт у да на шње вре ме, све че-шће по сма тра кроз при зму ро ба и услу га ко је га пра те, а ње го ва вред ност се фор ми ра на тр жи шту баш као вред ност би ло ко је дру ге ро бе или услу ге. У та-квим усло ви ма, спорт по ста је све ин те ре сант ни ји за при вред не шпе ку ла ци је и ти ме из и ску је до дат ну за ин те ре со ва ност др жа ве да пу тем прав них нор ми за-шти ти спорт ске ак тив но сти.

Та ко ђе, услед опи са них дру штве них окол но сти, све је из ра зи ти ја по тре ба да се прав ним нор ма ма – пре све га нор ма ма спорт ског пра ва – уре ди и за шти-ти тзв. не про фит ни спорт (ама тер ски спорт) и не про фит не спорт ске ак тив но-сти и де лат но сти ко је до при но се раз во ју и очу ва њу људ ског здра вља. На рав но, не сме се за не ма ри ти чи ње ни ца да по је ди не нор ме спорт ског пра ва по себ ну па жњу при да ју спор ту као сег мен ту си сте ма об ра зо ва ња и оба ве зном еле мен ту об ра зов них про гра ма и да сек тор ским про пи си ма из по је ди них обла сти дру-штве ног жи во та тре ба под ста ћи раз вој ама тер ског спор та на на ци о нал ном ни-воу. Ме ђу тим, у зна чај ној ме ри, ре гу ли са ње школ ског и уни вер зи тет ског спор та од стра не др жа ве и не вла ди них опра ни за ци ја ко је ре пре зен ту ју ин те рес школ-ског и уни вер зи тет ског спор та, је сте у функ ци ји ства ра ња усло ва за раз вој про-фе си о нал ног спор та. Осим то га, при сут ни су, не ма ње зна чај ни, по сред ни ефек ти при ме не прав не ре гу ла ти ве у обла сти спор та, ко ји до при но се да до бро


осми шљен и прав но уте ме љен си стем школ ског и уни вер зи тет ског спор та, пру жа до бре усло ве за раз вој мла дих и ства ра ње здра ве и успе шне на ци је. Ус-лед све га то га, спорт ско пра во мо ра се при хва ти ти као зна чај на гра на пра ва и пред у слов за ства ра ње по вољ ног дру штве ног ам би јен та у ко ме ће спорт оп ста-ти и на пре до ва ти.

Ли те ра ту ра

1. Д. Шу пут, Прав но уре ђи ва ње спор та у Ре пу бли ци Ср би ји, у: Ак ту ел на пи та ња са вре ме ног за ко но дав ства – Збор ник ра до ва са са ве то ва ња прав ни ка у Бу дви, Бе о град, Са вез удру же ња прав ни ка Ср би је и Ре пу бли ке Срп ске, 2008.

2. Д. Шу пут, Спорт ско пра во у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма, у: Увод у пра во САД, Бе о град, Ин сти тут за упо ред но пра во, 2008.

3. Н. Ђур ђе вић, Јав не вла сти и спорт, Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Кра гу јев цу, Кра гу је вац, 2007.

4. Х. Ка чер, Увод и осо бе у шпор ту, у: Увод у шпорт ско пра во, Ин же њер ски би ро, За греб, 2009, стр. 3–4.

5. What is Sports Law, на ла зи се на веб-стра ни ци: http ://ww w2. mssta te .edu/~ja g/i ntro.htm .

Р ези ме

Прав ни си сте ми др жа ва са по чет ка XXI ве ка пре по зна ју и ува жа ва ју спорт ско пра во

и ра зно вр сне про пи се ко ји га чи не као дру штве ну ре ал ност, а са др жи на по сто је ћих про-

пи са ко ји уре ђу ју ма те ри ју спор та све до чи о по ку ша ји ма др жа ва да пу тем прав ног ре гу ли-

са ња спор та и спорт ских ак тив но сти за шти те вред но сти ко је спорт са со бом до но си и про-

мо ви ше. Мо ти ви др жа ва да ин тер ве ни шу у спорт ским од но си ма и да прав ним нор ма ма

уре де функ ци о ни са ње спорт ског си сте ма и од ви ја ње спорт ских ак тив но сти, на ла зе се пре

све га у по тре би за ус по ста вља њем и очу ва њем ста бил ног др жав ног по рет ка у ко ме сви

гра ђа ни мо гу уна пред да се гле да ју сво ја пра ва и оба ве зе, уз исто вре ме но пру жа ње прав не

за шти те нео ме та ном, пра вил ном и са ве сном оба вља њу дру штве них де лат но сти и ак тив-

но сти ме ђу ко је се убра ја и спорт. До да нас ни је од ре ђе на је дин стве на и оп ште при хав ће-

на де фи ни ци ја спорт ског пра ва. Је дан од раз ло га за не по сто ја ње је дин стве не и оп ште при-

хва ће не де фи ни ци је спорт ског пра ва је и чи ње ни ца да се та гра на пра ва до ста ка сно из-

дво ји ла као по себ на гра на пра ва, а па ра лел но са ти ме ве о ма бр зо ра ви ла и то ком по след-

њих де це ни ја зна чај но про ши ри ла и усред сре ди ла на ре гу ли са ње све ве ћег бро ја спорт-

ских од но са и дру гих прав них и дру штве них од но са ко ји на ста ју у ве зи са спор том. Нај-

ши ре по сма тра но, спорт ско пра во као по себ на гра на пра ва пред ста вља си сте ма ти чан скуп

про пи са о спорт ском си сте му и спорт ским де лат но сти ма, док на у ка спорт ског пра ва пред-

ста вља си стем прав них пој мо ва о спор ту, спорт ским ор га ни за ци ја ма, спорт ским делт но-

сти ма, спор ти сти ма, спорт ској ин фра струк ту ри и прав ним по ступ ци ма по ве за ним са

оства ри ва њем пра ва у спор ту и оба вља њем спорт ских ак тив но сти.

СТРА ТЕ ГИ ЈА РАЗ ВО ЈА СПОР ТА 25

Стра те ги ја раз во ја спор та

Мр ДРА ГАН АТА НА СОВ

На чел ник оде ље ња за спорт

Текст на осно ву ви део за пи са при пре ми ла Ле ла Бо шко вић, Ре пу блич ки за вод за спорт

Кључ не ре чи: Стра те ги ја, Ми ни стар ство омла ди не и спор та, Акци о ни план, Са вет за спорт

Да на 11. сеп тем бра 2007. го ди не Вла да Ре пу бли ке Ср би је је на пред лог Ми ни стар ства омла ди не и спор та до не ла од лу ку да фор ми ра рад ни тим ко ји има за да так да ура ди На црт стра те ги је раз во ја спор та у Ре пу бли ци Ср би ји у пе-ри о ду 2008–2012. го ди не.

Ми ни стар ство омла ди не и спор та је ура ди ло На црт стра те ги је раз во ја спор та у Ре пу бли ци Ср би ји. То би тре бао да бу де је дан од пр вих до ку ме на та ко ји ће но ва Вла да усво ји ти. Кре ће се у из ра ду ак ци о них пла но ва и њи хо ве им-пле мен та ци је.

Ми ни стар ство омла ди не и спор та ће кра јем 2009. го ди не и по чет ком 2010. кре ну ти у из ра ду де се то го ди шње стра те ги је.

У Ср би ји не по сто ји уре ђен си стем у спор ту. До са да су ура ђе на ис тра жи-ва ња у оним сег мен ти ма за ко је се сма тра ло да су нај не у ре ђе ни ја. У овом про-це су су уче ство ва ли струч ња ци из мно гих обла сти: прав них, еко ном ских и др.

За да так Ми ни стар ства омла ди не и спор та је био да утвр ди ста ње спор та у Ср би ји. Дру ги део је био да се утвр де на че ла по ко ји ма ће Стра те ги ја функ ци о-ни са ти и да се од ре де прав ци раз во ја спор та.

Сам про цес је во ди ло Ми ни стар ство омла ди не и спор та. На пра вљен је ве-ли ки кон сул та тив ни про цес у ко ме су уче ство ва ли пред став ни ци На ци о нал них гран ских са ве за, Олим пиј ског ко ми те та Ср би је, Па ра о лим пиј ског ко ми те та Ср-би је, Спорт ског са ве за Ср би је, Удру же ња за ме ди ци ну спор та, Еко ном ског ин-сти ту та, Ан ти до пинг аген ци је Ре пу бли ке Ср би је, Ре пу блич ког за во да за спорт, По кра јин ског се кре та ри ја та за спорт, Фа кул те та за спорт и фи зич ко вас пи та ње у Бе о гра ду, Но вом Са ду и Ни шу, За во да за вред но ва ње ква ли те та, Спорт ске ор га-ни за ци је „Спорт за све“, као и рад на гру па ко ју је обра зо ва ла Вла да.

Ор га ни зовн је чи тав низ окру глих сто ло ва где су, сви за јед но, на кон пред-ло га ше фо ва свих ти мо ва рас пра вља ли о од ре ђе ним сег мен ти ма, јер се мно ге ства ри пре кла па ју.

На ред на ак тив ност је да че тве ро го ди шња Стра те ги је зва нич но про ђе кроз про це ду ру Вла де, а да де се то го ди шња Стра те ги ја про ђе про це ду ру Скуп шти не. Тај за кон већ три пу та ула зи и из ла зи из Скуп штин ске про це ду ре.


Из ра да ак ци о ног пла на

У Ак ци о ном пла ну ће тач но и де таљ но би ти об ра ђе не све ак тив но сти ко-је су пред ви ђе не у че тве ро го ди шњем ци клу су.

Ви зи ја и ми си ја

Ви зи ја Ми ни стар ства омла ди не и спор та је да Ре пу бли ка Ср би ја до 2012. го ди не по ста не:

› др жа ва у ко јој је спорт до сту пан сва ко ме а на ро чи то де ци;

› др жа ва са раз ви је ном спорт ском ин фра струк ту ром ;

› др жа ва вр хун ских спорт ских до стиг ну ћа;

› др жа ва у ко јој је спорт чи ни лац раз во ја;

› др жа ва где се не гу ју спорт ски та лен ти;

› др жа ва у ко јој су пра ва и оба ве зе спорт ских су бје ка та га ран то ва ни прав-ним нор ма ма.

Из ви зи је Ми ни стар ства омла ди не и спор та про из ла зи и ми си ја ко ја гла си:„Спорт и спорт ске ак тив но сти на свим ни во и ма и у свим об ли ци ма обез-

бе ђу ју фи зич ку, мен тал ну и со ци јал ну до бро бит гра ђа на Ре пу бли ке Ср би је“.Же ља је да се ус по ста ви си стем спор та ко ји ће би ти до сту пан сва ко ме и у

ко јем ће спор том мо ћи да се ба ве сви гра ђа ни Ре пу бли ке Ср би је без об зи ра на пол ну, вер ску и на ци о нал ну раз ли чи тост. Циљ је да се што ве ћем бро ју љу ди да мо гућ ност да се ба ве фи зич ким ве жба њем.

Основ ни ци ље ви

Ус по ста ви ти си стем спор та у скла ду са европ ском по ве љом. На пра вљен је до ку мент ко ји је у пот пу но сти ускла ђен са Европ ским до ку мен том. Ми ни стар омла ди не и спор та, са сво јим са рад ни ци ма, уче ство ва ла је на не ко ли ко не фор-мал них са ста на ка у Са ве ту Евро пе где се раз го ва ра ло о мно гим про бле ми ма европ ских зе ма ља и зе ма ља чла ни ца европ ске Уни је.

Гр ци су из не ли про блем ли цен ци ра ња у спор ту. Њи хо ви сту ден ти ко ји за вр ше фа кул те те не мо гу да се за по сле у На ци о нал ним гран ским са ве зи ма, под из го во ром да На ци о нал ни са ве зи има ју сво је шко ле ко је мо ра ју да по ха ђа-ју, и кад за вр ше, те шко ле, тек та да мо гу да ра де као тре не ри. Иден ти чан про-блем по сто ји и у Ср би ји.

Фор ми ра не су две ко ми си је у са рад њи са де ка ни ма свих фа кул те та ко ји се ба ве спор том (др жав ни и при ват ни). Кре ну ло се у раз ма тра ње ка ко да се ре-ши тај про блем. Јед на ко ми си ја ће се ба ви ти из ра дом пра вил ни ка о но мен кла-ту ри зва ња у спор ту, а дру га, оп штим пи та њи ма ли цен ци ра ња. У си стем је укљу чен и Спорт ски са вез Ср би је, Олим пиј ски ко ми тет Ср би је и де ка ни свих фа кул те та ко ји се ба ве спор том. Из ра ди ће се пред лог пра вил ни ка о пи та њу ли-цен ци ра ња у спор ту ко је је ве о ма зна чај но за раз вој спор та у Ср би ји.

СТРА ТЕ ГИ ЈА РАЗ ВО ЈА СПОР ТА 27

Ре пу блич ки за вод за спорт је ор га ни за ци ја ко ја је је дан од сту бо ва чи та-вог си сте ма. Је дан од основ них при о ри те та је ње го ва ре ви та ли за ци ја, да би што успе шни је мо гао да се ба ви уна пре ђе њем мо де ла си сте ма тре нин га, те сти-ра њи ма спор ти ста, ма тич ним еви ден ци ја ма и дру гим де лат но сти ма зна чај ним за раз вој спор та у Ре пу бли ци Ср би ји.

Пи ра ми дал ни си стем у спор ту

Те шко је го во ри ти да се у спор ту мо же ус по ста ви пи ра ми дал ни си стем, али се он по ми ње че сто у ли те ра ту ри. По ста вља се пи та ње где се гу бе спор-ти сти у том пи ра ми дал ном си сте му. Има мо из у зет но до бре еки пе у ка дет ским и ју ни ор ским ка те го ри ја ма, а кад до ђу у се ни ор ску ка те го ри ју не где се из гу бе и ту не ма мо кон ти ну и тет у ре зул та ту. То је јед на од те ма о ко ји ма се че сто ди ску ту је.

По сто је три при о ри те та у На цр ту стра те ги је о спор ту:

› Раз вој спор та де це и омла ди не

› Раз вој ре кре а тив ног спор та

› Раз вој вр хун ског спор та

Ово је је дан си стем ко ји је ме ђу соб но по ве зан. Вр хун ски спорт не мо же да се раз ви ја уко ли ко се не уђе у шко ле и поч не рад са де цом и омла ди ном. Са дру ге стра не из те ба зе, из ре кре а ци је и здра ве на ци је мо же да иза ђе вр хун ски спор ти ста.

Уна пре ђе ње струч ног ра да у спор ту

Ра ди се на из ме ни пра вил ни ка о но мен кла ту ри. Је дан од ци ље ва је да се кроз чи тав си стем се ми на ра и еду ка ци ја сре ди струк ту ра љу ди ко ји се ба ве спор том у Ср би ји. Обра зо ва ње и на у ка су кључ ни фак то ри бу ду ћег раз во ја спорт ског си сте ма.

Уна пре ђе не здрав стве не за шти те

У Ср би ји је не ре шен си стем здрав стве не за шти те спор ти ста. Де ци спор-ти сти ма се уоп ште не вр ше ле кар ски пре гле ди, или се вр ше не а де кват но. Не по сто је уста но вље ни про то ко ли по ко ји ма се вр ше пре гле ди. Је дан од ци ље ва уна пре ђе ња здрав стве не за шти те је да се на пра ве ти про то ко ли. Удру же ње за ме ди ци ну спор та је из да ло књи гу на те му тач ног по зи ци о ни ра ња ка ко би та фор ма тре ба ло да из гле да. Про цес је већ за по чет и пред ви ђа се да ће би ти ду-го тра јан због сво је сло же но сти. Ка ко би уна пре ди ли здрав стве ну за шти ту спор-ти ста, фор ми ра на је јед на гру па са Ми ни стар ством здра вља, ко је је је дан од нај-ва жни јих парт не ра у овом про це су.


Ус по ста вља ње и ажу ри ра ње ин фор ма ци о ног си сте ма у Ре пу бли ци Ср би ји

Ус по ста вља ње и ажу ри ра ње ин фор ма ци о ног си сте ма у Ре пу бли ци Ср би ји је је дан од по сло ва ко ји је по ве рен Ре пу блич ком за во ду за спорт у За ко ну из 1996. го ди не. Тај ин фор ма ци о ни си стем ни ка да ни је ус по ста вљен.

Циљ је да се што пре ус по ста ви но ви ин фор ма ци о ни си стем. Фор ми ран је тим ко ји ра ди на при ку пља њу ин фор ма ци ја, ко је ће умно го ме зна чи ти за уна пре ђе ње ин фор ма ци о ног си сте ма.

Осни ва ње Са ве та за спорт

Са вет за спорт је ин сти ту ци ја ко ја ће би ти са ста вље на из ме ђу вла ди ног и не вла ди ног сек то ра. Са вет за спорт ће има ти спе ци фич ну те жи ну, а са дру ге стра не има ће ве ли ку од го вор ност у са мој им пле мен та ци ји чи та ве стра те ги је.

Основ на на че ла: › Сви има ју пра во да се ба ве фи зич ком ак тив но шћу.› Је дан од при о ри те та је раз вој спор та за осо бе са ин ва ли ди те том.› Си стем фи нан си ра ња ће би ти из ме њен. Фи нан си ра ће се про јек ти по

зна ча ју. Про јек ти ће би ти јав ни, би ће на ин тер не ту и сва ко ће мо ћи да про це ни свој про је кат у од но су на оно што је по ну ђе но.

› Фор ми ра ни су ци ље ве, ме ре и ак тив но сти.

Са вез за школ ски спорт

Же ља је да се оја ча и ре ор га ни зу је Са вез да би мо гао да ак тив но ути че на раз вој школ ског спор та. Да би се то ре а ли зо ва ло по треб но је да се Ми ни стар-ству про све те про сле де пред ло зи струч ња ка, ко је ће раз мо три ти, у ци љу уна-пре ђе ња спор та у шко ла ма..

Раз вој фи зич ког вас пи та ња тре ба са гле да ти кроз по бољ ша ње про гра ма, про сто ра и опре ме, ста ту са пред ме та, ини ци јал не и рад не обу ке на став ни ка, ор-га ни зо ва њем си сте ма так ми че ња при ла го ђе ног по тре ба ма и ин те ре со ва њи ма уче ни ка, као и кроз ела бо ра ци ју Ста те ги је, у бор би про тив свих фор ми дис кри-ми на ци је у ве зи са по лом, ма те ри јал ним ста њем, по ре клом, по ло жа јем, та лен-том или ин ва ли ди те том. Фи зич ко вас пи та ње у шко ла ма мо ра да из ра ди на ци о-нал не стан дар де овла да но сти про гра ми ма фи зич ког вас пи та ња и спор та.

АНА ЛИ ЗА АК ТУ ЕЛ НОГ СТА ЊА У ОБЛА СТИ ФИ НАН СИ РА ЊА СПОР ТА 29

Ана ли за ак ту ел ног ста ња у обла сти фи нан си ра ња спор та

МА РИ ЈА ДР ЧА У ГРЕН

Еко ном ски ин сти тут

Кључ не ре чи: фи нан си је, бу џет, спорт ске ор га ни за ци је, при хо ди, рас хо ди

Ак ту ел но ста ње си сте ма фи нан си ра ња спор та у Ср би ји по сле ди ца је не до-вр ше ног про це са тран зи ци је у спор ту. У овој обла сти још увек ни је ус по ста вљен тран спа рен тан си стем еко ном ске, вла снич ке и имо вин ско-прав не струк ту ре.

У Еко ном ском ин сти ту ту спро ве ли смо ис тра жи ва ње по да та ка о офи ци јел-ним фи нан сиј ским то ко ви ма у спор ту, на осно ву об ра де фи нан сиј ских из ве-шта ја за 2006. го ди ну. Си сте ма ти зо ва ни су по да ци за 7.243 спорт ске ор га ни за-ци је, ко је су ор га ни зо ва не у скла ду са ва же ћим про пи си ма као: ин ди рект ни бу-џет ски ко ри сни ци (55 спорт ских ор га ни за ци ја), при вред на дру штва (110), оста-ла прав на ли ца (7.078). Основ ни збир ни по да ци су сле де ћи:

Та бе ла 1 – Укуп ни при хо ди и рас хо ди спорт ских ор га ни за ци ја у 2006. го ди ни у мил. РСД

Укуп ни при хо ди спорт ских ор га ни за ци ја

Укуп ни рас хо ди спорт ских орга ни за ци ја

Ин ди рект ни бу џет ски ко ри сни ци 785 783

При вред на дру штва 2.788 2.912

Оста ла прав на ли ца 13.696 13.869

Укуп ни при хо ди спорт ских органи за ци ја 17.270 17.563

Из на вед ног је ви дљи во да су по сма тра не спорт ске ор га ни за ци је – на гло-бал ном ни воу оства ри ле гу би так од 293 ми ли о на ди на ра

I ФИ НАН СИ РА ЊЕ ИЗ БУ ЏЕ ТА

Ди рект но фи нан си ра ње из бу џе та

Пр ви из вор фи нан си ра ња спор та је бу џет Ре пу бли ке Ср би је, бу џе ти ло-кал них са мо у пра ва и бу џет АП Вој во ди не.


Та бе ла 2 – Буџет ско фи нан си ра ње спор та у 2006. го ди ни у мил РСД

Бу џе ти и фон до ви на ни воу РС АПВЛо кал не

само у пра веУкуп но

Укуп ни бу џет ски из да ци 505.821 25.826 134.383 666.030

Из да ци за спорт 2.312 195 3.302 6.066

Уче шће из да та ка за спорт у укупним бу џет ским рас хо ди ма

0,51% 0,76% 2,46% 0,91%

Пре ма про сеч ном го ди шњем кур су ди на ра за 2006. го ди ну, укуп ни бу-џет ски из да ци за спорт су у 2006. го ди ни из но си ли 72 ми ли о на евра.

Бру то дру штве ни про из вод у стал ним це на ма (БДП) Ср би је је у 2006. го-ди ни из но сио 1.273.901 ми ли он ди на ра, па је уче шће укуп них при хо да спорт-ских ор га ни за ци ја у БДП из но си ло 1,36%, док су бу џет ски из да ци за спорт у ис-тој го ди ни би ли у ви си ни 0.48% БДП.

Из при ка за них по да та ка еви дент но је да се јед на тре ћи на при хо да спорт-ских ор га ни за ци ја оства ру је из бу џет ских при хо да, док две тре ћи не при хо да по ти чу из из во ра као што су при хо ди од ула зни ца, при хо ди од спон зор ства и до на тор ства, при хо ди од из да ва ња спорт ских обје ка та и дру ги при хо ди.

Кван ти фи ка ци ја дру гих об ли ка при хо да ко је оства ру ју спорт ске ор га ни-за ци је знат но је оте жа на због ва же ћег си сте ма ра чу но вод стве ног из ве шта ва ња, и не до вољ не тран спа рент но сти по да та ка о из да ци ма за спорт ске не ме не.

Ин ди рект но бу џет ско фи нан си ра ње

По ред ди рект них из два ја ња из бу џе та Ре пу бли ке, САПВ и оп шти на, те из два ја ња из бу џет ског фон да за спорт на ни воу Ре пу бли ке, спорт ске ак тив но-сти фи нан си ра ју се из јав них при хо да и на ин ди рек тан на чин.

На и ме по ре ске олак ши це пред ста вља ју при кри ве но фи нан си ра ње оних ко ји те олак ши це ко ри сте. Сма ње ни ни во по ре ског оп те ре ће ња ко јим се при-ви ле гу је од ре ђе ни круг по ре ских об ве зни ка пре ва љу је се на дру ге по ре ске об-ве зни ке. На ова кав на чин ко ри сни ци по ре ских олак ши ца и осло бо ђе ња по ста-ју у су шти ни „тај ни“ бу џет ски ко ри сни ци, јер ни су об у хва ће ни кроз за ко ном од ре ђе не ка те го ри је ди рект них и ин ди рект них бу џет ских ко ри сни ка.

У по ре ском си сте му Ре пу бли ке Ср би је за спорт ске де лат но сти про пи сан је чи тав низ по ре ских осло бо ђе ња и олак ши ца. Го то во сви по ре ски за ко ни са-др же од ред бе по ко ји ма ли ца или ор га ни за ци је ко је се ба ве спорт ском де лат-но шћу има ју по вољ ни ји по ре ски трет ман у од но су на оп шта пра ви ла опо ре зи-ва ња оста лих об ве зни ка (фи зич ка и прав на ли ца).

У скло пу во ђе ња ова кве по ре ске по ли ти ке у до ме ну спор та, над ле жни ор-га ни ни кад ни су са гле да ва ли ефек те ових по ре ских олак ши ца и осло бо ђе ња, од но сно ре зул та ти тих са гле да ва ња ни су учи ње ни до ступ ним јав но сти. Та ко ђе ови ефек ти ни су до во ђе ни у ко ре ла ци ју са ди рект ним бу џет ским фи нан си ра-њем и дру гим об ли ци ма фи нан си ра ња.


II ФИ НАН СИ РА ЊЕ НА ТЕ РЕТ ДИ РЕКТ НИХ РАС ХО ДА ПРИ ВРЕД НИХ ДРУ ШТА ВА

Спон зор ство и до на тор ство

Из да ци при вред них дру шта ва за спорт ске на ме не не мо гу се иш чи та ва ти ди рект но из фи нан сиј ских из ве шта ја, об зи ром да се са рас хо ди ма ху ма ни тар-не, кул тур не, здрав стве не, обра зов не, на уч не и вер ске на ме не, као и за за шти-ту чо ве ко ве сре ди не.

Пре ма по да ци ма Оде ље ња за ре ги стре НБС, а у скла ду са по да ци ма из ста ти стич ких анек са, укуп на из два ја ња за спорт ске, ху ма ни тар не, кул тур не, здрав стве не, обра зов не, на уч не и вер ске на ме не и за за шти ту чо ве ко ве сре ди-не свих 76.638 при вред них дру шта ва чи ји се фи нан сиј ски из ве шта ји во де код Оде ље ња за ре ги стре су у 2006. го ди ни из но си ла 7.588 ми ли о на ди на ра.

Из два ја ња пр вих 100 при вред них дру шта ва ран ги ра них по ви си ни сред-ста ва да тих за ове на ме не су у 2006. го ди ни из но си ла укуп но 4.962 ми ли о на ди на ра, од но сно 65,4% укуп но из дво је них сред ста ва.

На се дам пр во ран ги ра них при вред них дру шта ва се, при том, од но си 50% укуп но из дво је них сред ста ва, док се на пр вих 30 са ове ли сте од но си 80% укуп-них сред ста ва из дво је них за по ме ну ту свр ху.

Због ва же ћег си сте ма ра чу но вод стве ног из ве шта ва ња Оде ље ње за ре ги стре НБС ни је у мо гућ но сти да да ље рас чла ни да ва ња при вред них дру шта ва на из да-ва ња за спорт и из да ва ња за оста ле на ме не, па на пред на ве де ни по да ци не мо гу би ти ко ри шће ни за ду бље ана ли зе. Ме ђу тим, има ју ћи у ви ду зна чај сред ста ва из-дво је них од стра не при вред них дру шта ва у 2006. за спорт ске, ху ма ни тар не, кул-тур не, здрав стве не, обра зов не, на уч не и вер ске на ме не и за за шти ту чо ве ко ве сре ди не, за кљу чу је се да би де таљ ни ја ана ли за ова ко из дво је них сред ста ва за спорт до при не ла ква ли те ту ана ли зе ак ту ел ног ста ња у обла сти фи нан си ра ња спор та у Ре пу бли ци Ср би ји, али и стра те ги је фи нан си ра ња спор та у овом до ме ну.

Овом ана ли зом тре ба ло би та ко ђе об у хва ти ти и рас хо де ко је при вред на дру штва ис ка зу ју за на ме не ре кла ме, про па ган де и ре пре зен та ци је, об зи ром да се и у тим на ме на ма на ла зе зна чај ни из во ри за фи нан си ра ње спорт ских ак-тив но сти, а што та ко ђе ни је до вољ но тран спа рент но обе ло да ње но.

По се бан про блем пред ста вља чи ње ни ца да не по сто је ја сни и јав ни кри те-ри ју ми на осно ву ко јих се до де љу ју спон зор ства, до на ци је и слич но. Ово је по-себ но зна чај но за јав на пред у зе ћа, об зи ром да су она или у вла сни штву др жа-ве, или су им осни ва чи ло кал не са мо у пра ве. Не тран спа рент ност тих нов ча них то ко ва је та ко ђе је дан од из во ра мно гих де фор ма ци ја у фи нан си ра њу спор та.

Усло ви под ко ји ма се ово фи нан си ра ње од ви ја су не до вољ но тран спа рент-ни и та ко ђе не до вољ но по ве за ни са оста лим еле мен ти ма си сте ма фи нан си ра ња.

III ФИ НАН СИ РА ЊЕ ОД СОП СТВЕ НИХ АК ТИВ НО СТИ СПОРТ СКИХ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА

Дру ге ко мер ци јал не ак тив но сти спорт ских ор га ни за ци ја и при хо ди ко ји се од њих оства ру ју постоје у не до вољ ној ко ре ла ци ји са оста лим де ло ви ма си сте ма.


› ПРИ ХО ДИ ОД УЛА ЗНИ ЦА

› ПРИ ХО ДИ ОД ЧЛА НА РИ НА

› ПРИ ХО ДИ ОД ОБА ВЉА ЊА ПРИ ВРЕД НЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ

Та бе ла 3 – Збир ни би ланс успе ха 110 пред у зе ћа ре ги стро ва них за оба вља ње спорт ских ак тив но сти за пе ри од ја ну ар–де цем бар 2006. го ди не

2006.

000 РСД %

I По слов ни при хо ди 2.195.623 100%

II По слов ни рас хо ди 2.773.953 126%

III Пословна добит

IV Пословни губитак 578.330 26%

V Финансијски приходи 219.588 10%

VI Фи нан сиј ски рас хо ди 62.230 3%

VII Остали приходи 373.032 17%

VI II Оста ли рас хо ди 75.753 3%

Укупни приходи 2.788.243

Укуп ни рас хо ди 2.911.936

IX До бит из ре дов ног по сло ва ња

X Гу би так из ре дов ног по сло ва ња 123.693 6%

Не то до бит

Не то гу би так (збир но за 110 пред у зе ћа) 123.693 6%

Спорт ске ор га ни за ци је, ор га ни зо ва не као при вред на дру штва оства ри ле су, пре ма фи нан сиј ским из ве шта ји ма за 2006. го ди ну, на по слов ном ни воу гту-би так ко ји из но си чак 26% по слов них при хо да,што је не ве ро ват но лош фи ан-сиј ски ре зул тат.

IV ОСТА ЛИ ОБ ЛИ ЦИ ФИ НАН СИ РА ЊА СПОР ТА

По ред на ве де них из во ра фи нан си ра ња у спор ту су при сут ни и пот пу но не тран спа рент ни из во ри, ко ји су у не ким слу ча је ви ма зна ча јан из вор фи нан-си ра ња спор та. Уво ђе ње ових об ли ка фи нан си ра ња у ре гу лар не то ко ве тре ба ло би да бу де је дан од ци ље ва на ци о нал не стра те ги је раз во ја спор та.

Фи нан си ра ње спор та у тзв. си вој зо ни би ло је при сут но и де це ни ја ма у на зад.


У вре ме со ци ја ли стич ког уре ђе ња др жа ве по сто ја ли су „цр ни фон до ви“, фик тив ни уго во ри ко ји ма су пред у зе ћа обез бе ђи ва ла сред ства за спорт ске уго-во ре, не за ко ни те ис пла те спор ти сти ма и спорт ским рад ни ци ма, нео бра чу на ва-ње при па да ју ћих по ре за и до при но са на лич на при ма ња, не е ви ден ти ра ње па-за ра, оба вља ње не ре ги стро ва них де лат но сти и оства ри ва ње не при ја вље них при хо да од тих де лат но сти (кла ђе ње, коц ка ње, уго сти тељ ске де лат но сти) и дру ги не за ко ни ти об ли ци фи нан си ра ња спор та.

Ве ћи на ових де ви јант них по ја ва за др жа ла се и до да нас, са мо што су њи-хо ве фор ме оса вре ме ње не. По ред до ма ћих „цр них фон до ва“, го то во да је уоби-ча је на по ја ва оба вља ње фи нан сиј ских тран сак ци ја пре ко ино стра них ра чу на и фик тив них фир ми. Об зи ром на ве о ма по во љан по ре ски трет ман спорт ских ак-тив но сти, по ре ски раз ло зи ов де очи глед но ни су у пи та њу. Је дан од мо гу ћих раз ло га за оба вља ње не при ја вље них тран сак ци ја за спорт ске на ме не је сте ве-ро ват но при кри ва ње из во ра тог нов ца, од но сно „пра ње нов ца“.

Пред ова квим де ви јант ним по ја ва ма у обла сти фи нан си ра ња спор та, дру-штво је де це ни ја ма, па и да нас, „жму ри ло бар на јед но око“, об зи ром да су нај-у ти цај ни је лич но сти у све ту спо ра, по пра ви лу зна чај не лич но сти из све та по-ли ти ке, ка пи та ла (при вре де) и слич но.


Спорт ско ме ди цин ски пре глед и функ ци о нал на те сти ра ња у Репу блич ком за во ду за спорт

Др СА ЊА МА ЗИЋПо моћ ник ди рек то ра Ре пу блич ког за во да за спорт

Мр СЛА ВИ ЦА ЂОР ЂЕ ВИЋ-ША РА НО ВИЋ, НЕ БОЈ ША АН ТИЋ, МИ ЛИ ЦА СТЕ ФА НО ВИЋ

Кључ не ре чи: спорт ско ме ди цин ски пре глед, функ ци о нал на те сти ра ња, ла бо ра то риј ска ана ли за

Сек тор за ме ди ци ну спор та у Ре пу блич ком за во ду за спорт, сво ју струч ну и на уч но-ис тра жи вач ку де лат ност оба вља већ не што ви ше од по ла ве ка.

Сво јим зна њем и бо га тим ис ку ством, ко ри сте ћи нај са вре ме ни ју опре му, сек тор за ме ди ци ну спор та вр ши про це ну здрав стве ног ста ња свих уче сни ка у спорт ским ак тив но сти ма, по чев од вр хун ских спор ти ста и олим пиј ских кан ди-да та, пре ко так ми ча ра у свим спорт ским ди сци пли на ма и уче ни ка укљу че них у школ ски спорт, све до ре кре а ти ва ца.

У на шем сек то ру оба вља ју се спорт ско ме ди цин ски пре гле ди, функ ци о-нал на те сти ра ња у Ре пу блич ком за во ду за спорт и на спорт ским те ре ни ма у то-ку спорт ских ак тив но сти. Пра ти се раст и раз вој де це као и про це на ухра ње но-сти и пру жа струч но-са ве то дав на по моћ у ве зи са ис хра ном и су пле мен та ци јом спор ти ста и оста лих уче сни ка у спор ту, као и ко ри сни са ве ти ре кре а тив ци ма. У окви ру де лат но сти ово га сек то ра укљу че на је и пре вен ци ја, ди јаг но сти ка и трет ман спорт ских по вре да и ста ња пре тре ни ра но сти.

На осно ву из вр ше ног пре гле да и фук нци о нал них те сти ра ња, а ру ко во де-ћи се нај са вре ме ни јим пре по ру ка ма из обла сти спорт ке ме ди ци не и спорт ске кар ди о ло ги је, пру жа ју се струч ни са ве ти за да ље ба вље ње спор том и фи зич ким ак тив но сти ма, уз пру жа ње пре по ру ка ка ко до ћи до нај бо ље спорт ске фор ме и по сти ћи вр хун ске ре зул та те.

Спорт ско ме ди цин ском пре гле ду прет хо ди по пу ња ва ње фор му ла ра, са-ста вље них по узо ру на „Аmerican Aca demy of Fa mily Physi ci ans“, „Ame ri can Me-di cal So ci ety for Sports Me di ci ne“, „Ame ri can Ort ho pa e dic So ci ety for Sports Me di-ci ne“, „Ame ri can Aca demy of Sports Me di ci ne“. Фор му лар је де ли мич но из ме њен и при ла го ђен усло ви ма у на шој зе мљи. На пи та ња спор ти сти од го ва ра ју са ДА или НЕ. Сва ки од од го во ра ко ји је по зи ти ван зах те ва до дат но об ја шње ње у по-себ ној ру бри ци.

Ва жан део фор му ла ра је са др жај ве зан за на ви ке у ис хра ни. За ма ло лет ну де цу, фор му ла ре по пу ња ва ју и пот пи су ју ро ди те љи. Ипак се као нај зна чај ни ја пи та ња из два ја ју она у ве зи са ста њем кар ди о ва ску лар ног си сте ма, или пи та ња у ве зи са по сто ја њем ви ру сних ин фек ци ја, као и по сто ја њем спорт ских по вре-

СПОРТ СКО МЕ ДИ ЦИН СКИ ПРЕ ГЛЕД И ФУНК ЦИ О НАЛ НА ТЕ СТИ РА ЊА У РЕПУ БЛИЧ КОМ ЗА ВО ДУ… 35

да и њи хо вог ле че ња. Код осо ба жен ског по ла, обра ћа се по себ на у анам не зи, с об зи ром на уче ста ли ји син дром жен ске три ја де.

На кон оба вље ног анам на стич ког раз го во ра при сту па се објек тив ном пре-гле ду по си сте ми ма ор га на, са по себ ним освр том на кар ди о ва ску лар ни, ре спи-ра тор ни, нер вни и ло ко мо тор ни си стем. Оба ве зан део пре гле да је елек тро кар-ди о грам у ми ру, а на сто ји мо да и ул тра звуч ни пре глед ср ца бу де у са ста ву оба-ве зног пр вог спорт ско ме ди цин ског пре гле да.

На ме ре ње и ин тер пре та ци ју ан тро по ме триј ских ва ри ја бли, обра ћа се по себ на па жња у на шем сек то ру. Овај део пре гле да за по чи ње ме ре њем те ле-сне ма се и те ле сне ви си не, од ре ђи ва њем те ле сне ком по зи ци је – те ле сних ма-сти, ми ши ћа и во де, а ра ди се и про це на ко нач не те ле сне ви си не јед ном од ме-то да – по Baylea-у и Pin nean-у.

Ла бо ра то риј ске ана ли зе кр ви и на лаз ури на, спа да ју у до мен ре дов ног спорт ско ме ди цин ског пре гле да. Ком плет на крв на сли ка и би о хе миј ске ана ли-зе се ра де сва ком спор ти сти два пу та го ди шње. Нај че шће би о хе миј ске ана ли зе кр ви, ко је се ру тин ски ра де су: гли ке ми ја, уреа, хо ле сте рол, три гли це ри ди, тран са ми на зе, се рум ско гво жђе, а по по тре би мо гу се ура ди ти и до пун ске ана-ли зе (кре а ти нин, би ли ру бин, елек тро ли ти, кре а тин фос фо ки на за и др.).

Ру ко во де ћи се ме ди цин ским ин ди ка ци ја ма у скло пу основ ног спорт ско-ме ди цин ског пре гле да, мо гу ће је ура ди ти и до пун ске пре гле де: спи ро ме три ју у ми ру, функ ци о нал на те сти ра ња (ер го ме три ју и ер го спи ро ме три ју), као и ул-тра звуч ни пре глед ср ца.

Спи ро ме три ја у ми ру оба вља се на кон при пре ме ис пи та ни ка и де таљ ног по ја шње ња тех ни ке из во ђе ња са мог те сти ра ња. Из во ди се на Pony grap hic спи-ро ме тру мар ке Co smed. Од па ра ме та ра плућ не функ ци је пра ти мо: фор си ра ни ви тал ни ка па ци тет, ви тал ни ка па ци тет, фор си ра ни екс пи ра тор ни во лу мен у пр вој се кун ди, Tif fe ne au in dex, вр шни (мак си мал ни) екс пи ра тор ни про ток, мак си мал ни екс пи ра тор ни про ток на 25%, 50% и 75% оства ре ног фор си ра ног ви тал ног ка па ци тет и мак си мал ну вољ ну вен ти ла ци ју.

Функ ци о нал на те сти ра ња из во де се пре вас ход но ра ди утвр ђи ва ња аероб не спо соб но сти спор ти сте, као и ра ди про це не функ ци је кар ди о ва ску лар ног и ре-спи ра тор ног си сте ма. Ова те сти ра ња вр ше се ин ди рект ном и ди рект ном ме то-дом, као и од ре ђи ва њем ни воа лак та та у кр ви.

Ин ди рект но про це њи ва ње аероб не спо соб но сти вр ши се суб мак си мал ним те сто ви ма на би ци клер го ме тру, тра ци, пли вач ком и ве слач ком ер го ме тру. Ре-зул та ти ових те сто ва слу же за про це ну так ми чар ских ре зул та та у спор то ви ма из др жљи во сти, као и за ран ги ра ње тре ни ра них спор ти ста у спорт ске ка те го ри је. Та ко ђе, ови те сто ви мо гу по слу жи ти и за из ра ду ин ди ви ду ал ног и до зи ра ног про гра ма за да љи тре нинг, све то у ци љу по сти за ња бо љих так ми чар ских ре-зул та та. То ком ових те сто ва мо же се пра ти ти кон ти ну и ра но и ЕКГ. Вред но сти крв ног при ти ска и пул са пра те се ка ко у то ку те ста, та ко и то ком опо рав ка.

Ер го спи ро ме три ја је тест за ди рект но од ре ђи ва ње мак си мал не по тро-шње ки се о ни ка (VO2max). Про це ду ра те сти ра ња об у хва та при пре му за тест, за-гре ва ње, из во ђе ње те ста и пра ће ње ис пи та ни ка у то ку опо рав ка. Из во ди се по-мо ћу Qu ark b2 и К4 b2 апа ра та мар ке Co smed ме то дом „удах по удах“. Те сти ра-ње се из во ди на по крет ној тра ци, би ци клер го ме тру, ве слач ком и пли вач ком


ер го ме та ру пре ма спе ци фич ним про то ко ли ма за по је ди не спор то ве. Ва жно је на по ме ну ти да су то те сто ви са мак си мал ним на по ром и да ис пи та ни ци у то ку те ста до сти жу мак си мал ну ср ча ну фре квен ци ју, та ко да је нео п ход но кон ти ну-и ра но пра ће ње ЕКГ, пул са и крв ног при ти ска. Од па ра ме та ра ко ји се то ком те-ста пра те на по ме ну ће мо: фре квен ци ју ди са ња, вен ти ла ци ју, по тро шњу ки се о-ни ка, про дук ци ју угљен ди ок си да, ре спи ра тор ни ко е фи ци јент, вен ти ла циј ски екви ва лент за О2 и СО2, пулс, ки се о нич ки пулс и др.; а у то ку опо рав ка та ко ђе се пра те ЕКГ, пулс и крв ни при ти сак.

У ми ру, у то ку те ста, на сва ком ни воу оп те ре ће ња, као и у то ку опо рав ка, мо же се од ре ди ти ни во лак та та у кр ви, та ко да се за ана ли зу пра ви лак тат на кри ву ља, ко ја је по ка за тељ гли ко ли тич ке фрак ци је ана е роб ног ка па ци те та.

Од те сто ва ко ји се ко ри сти у Ре пу блич ком за во ду за спорт, а ко ји при па-да гру пи те сто ва ана е роб ног ка па ци те та, из во ди се Win ga te тест, три де се то се-кунд ни ана е роб ни тест на би ци клер го ме тру. Тест се ко ри сти да се од ре ди мак-си мал на сна га – pe ak po wer, (ап со лут на и ре ла тив на) и ана е роб ни ка па ци тет. Тест је при кла дан за пра ће ње и пре дик ци ју ре зул та та код спор ти ста ра зних гру па спор то ва, а из ме ре не вред но сти мо гу се упо ре ђи ва ти са ре зул та ти ма прет ход ног те ста.

Ка ко је ис хра на спор ти ста зна чај на не са мо за здрав стве но ста ње, већ и за по сти за ње вр хун ских ре зул та та, по шту ју ћи ин ди ви ду ал ни при ступ, на ши струч-ња ци про на ла зе иде ал ну из ба лан си ра ну фор му лу исто вре ме но ускла ђе ну са вр-стом фи зич ке ак тив но сти. Та ко ђе, да је мо са ве те за пра вил но до зи ра ну су пле-мен та ци ју. У окви ру то га, на ши ле ка ри има ју и еду ка тив ну уло гу у спре чва њу до пин га у спор ту, и шти те ћи ине ре се спор ти ста, на гла ша ва ју штет ност до пинг суп стан ци по здрав ње али и прав не по сле ди це ко ји ма спор ти ста под ле же.

Осла ња ју ћи се на са вре ме не пре по ру ке ре ле вант них струч них асо ци ја ци-ја, тим на ших ле ка ра да је са ве те ка ко за тре на жни про цес и по ди за ње спорт-ске фор ме, та ко и за уна пре ђе ње свих об ли ка здра вља и оп ште до бро би ти уче-сни ка у спор ту. Мул ти ди сци пли нар ни при ступ спор ти сти уз са вре ме ну опре-му ко ју у Ре пу блич ком за во ду за спорт по се ду је мо, чи ни нас је дин стве ном уста-но вом ко ја пред ња чи у обла сти спор та и ме ди ци не спор та.

„КА РАК ТЕ РОМ ПРО ТИВ НА СИ ЉА“ 37

„Ка рак те ром про тив на си ља“

НЕ НАД МА НОЈ ЛО ВИЋВа тер по ло са вез Ср би је

ЉУ БИ ЦА БА ЧА НАЦРе пу блич ки за вод за спорт

Кључ не ре чи: на си ље, ак ци ја КПН, ис тра жи ва ње, пре вен ци ја

Као дру штво сва ко днев но смо су о че ни са дра стич ним по ра стом агре сив-ног и на сил нич ког по на ша ња у свим сег мен ти ма дру штва – у по ро ди ци, шко-ли, на јав ним ме сти ма, у спор ту. На ша јав ност све че шће је шо ки ра на при ме-ри ма на си ља са из у зет но озбиљ ним и не рет ко тра гич ним по сле ди ца ма, без об-зи ра да ли се ра ди о на си љу иза зва ном кри ми нал ним по бу да ма, вр шњач ком на си љу, по ро дич ном на си љу или на си љу ко је се де ша ва у спор ту и око спор та.

По себ но нас за бри ња ва ју сви об ли ци на си ља ме ђу де цом и мла ди ма у ко-ји ма су они жр тве и/или ак те ри, а де ша ва ју се у спорт ским сре ди на ма. Јер, спорт ска ак тив ност има сна жне по тен ци ја ле да обо га ти жи во те свих оних ко-ји су у њу укљу че ни, она је по сво јој при ро ди по ве за на са ужи ва њем, за ба вом, за до вољ ством, иза зо ви ма и уче њем вред них жи вот них ве шти на. И за то је па ра докс да се у спорт ским сре ди на ма ко је тре ба да бу ду ме ста за по зи тив на ис ку ства, уче ње и здра во од ра ста ње, по ја вљу ју раз ли чи ти ви до ви не га тив ног по на ша ња као што је агре сив ност, на си ље, зло ста вља ње, за не ма ри ва ње, мал-тре ти ра ње.

Пот пу но све сни ка кве не га тив не, штет не и не по пра вљи ве по сле ди це ова-кво агре сив но и на сил нич ко по на ша ње мо же оста ви ти на на де цу и мла де, на фор ми ра ње њи хо вих вред но сти, ста во ва, мо рал них нор ми и од но са пре ма све-ту у ко ме жи ви мо, као и на њи хо во фи зич ко и пси хо ло шко здра вље, по кре ну-ли смо ши ро ку дру штве ну ак ци ју под на зи вом „Ка рак те ром про тив на си ља“.

По кро ви тељ ак ци је је Ми ни стра ство омла ди не и спор та Ре пу бли ке Ср би је.Ак ци ју ре а ли зу ју: Ва тер по ло са вез Ср би је, Ре пу блич ки за вод за спорт,

Цен тар за пра ве вред но сти, Фа кул тет драм ских умет но сти, Фи ло зоф ски фа кул-тет, Фа кул тет ли ков них умет но сти, ЦЕ СИД, и Бри тан ски са вет у Бе о гра ду.

За што смо по кре ну ли ак ци ју КПН (Ка рак те ром про тив на си ља)?

На ова кву ак ци ју ни смо се од лу чи ли са мо због еви дент ног по ра ста свих ви до ва на си ља у спор ту и око спор та, већ и за то што у си сте му спорт ске прак-


се по сто је мно ги про бле ми ко ји су ве ћи ном ве за ни за кре и ра ње и по ста вља ње си стем ских ре ше ња у окви ру спор та. Не ки од њих су:

› Ор га ни за ци ја са ве за и клу бо ва› Мар ке тин шке де лат но сти › Про мо ци ја спор та› Ор га ни за ци ја и ква ли тет струч ног ра даКа да го во ри мо о ор га ни за ци ји и ква ли те ту струч ног ра да, он да пре све га

ми сли мо на:› Стан дар ди за ци ју тре на жног про це са› Тех но ло ги ју ра да са раз ли чи тим уз ра сним ка те го ри ја ма› Ква ли тет и обу ку тре нер ског ка дра› Ли цен ци ра ње спорт ских шко ла и тре не ра› Се лек ци ју› Ко мер ци ја ли за ци ју спорт ских шко ла › Си сте ме так ми че ња свих ка те го ри ја спор ти ста› Ко му ни ка ци ју свих уче сни ка у спор туПро је кат КПН раз ви ја се у три прав ца: 1. ПР или ука зи ва ње на ста ње је усме ре но:

› На вр сте на си ља и мо гу ће не га тив не по сле ди це› Вас пит не по тен ци ја ле спор та› Скре та ње па жње јав но сти на ста ње

2. Ис тра жи вач ко – на уч ни про јек ти:› Про је кат „Об ли ци и сте пен на си ља у спор ту Ср би је“› Ана ли за на си ља у ме ди ји ма› Од нос пре ма спор ту и спорт ске на ви ке гра ђа на Ср би је

3. Пре вен тив но – еду ка тив не ак тив но сти

Ви зи ја ак ци је

› Де фи ни са ње спор та као де ла укуп ног вас пит ног про це са мла дих – Спорт има огро ман вас пит ни по тен ци јал на ко га смо ско ро „за бо ра ви-ли“, и за то је је дан од ци ље ва на ше ак ци је да га по но во „ак ту а ли зу је мо“ и ука же мо на ње го ву ва жност

› Под сти ца ње фор ми ра ња укуп не стра те ги је вас пи та ња мла дих› Ко ри шће ње по тен ци ја ла спор та ка ко би се уна пре дио про цес со ци ја ли-

за ци је мла дих› Ука зи ва ње на ста ње у спор ту› Еду ка ци ја, ре ги стра ци ја и стан дар ди за ци ја

Ци ље ви ак ци је

› Скре ну ти па жњу нај ши ре јав но сти на вас пит не по тен ци ја ле спор та и по зи тив не ефек те ба вље ња спор том

› Сма њи ти све ви до ве на си ља и не до лич ног по на ша ња ко ји угро жа ва ју су штин ске вред но сти и етич ку осно ву спор та


› Да се спорт ста ви у слу жбу фор ми ра ња мо рал ног ка рак те ра но вих ге не-ра ци ја кроз ре а фир ма ци ју фер пле ја, спор тсмен ши па и спорт ског ка рак-те ра – да вра ћа ју ћи мо рал у спорт, вра ти мо мо рал у дру штво у це ли ни

› Да се у спорт вра ти игра, за ба ва, фер плеј, вас пи та ње и по што ва ње свих уче сни ка, да спорт учи ни мо без бед ном, здра вом и за бав ном сре ди ном у ко јој се леп ше ра сте, уче жи вот но вред не ве шти не, фор ми ра ка рак-тер, за до во ља ва ју по тре бе за афир ма ци јом и /или при ја тељ ством, учи то ле ран ци ји, од го вор но сти, по ште њу, искре но сти – учи да се ча сно по-бе ђу је и до сто јан стве но гу би

› Да се фор ми ра ју и уче но ви мо де ли не а гре сив ног по на ша ња ко ји се те-ме ље на основ ним мо рал ним вред но сти ма сва ког дру штва: по ве ре њу, по што ва њу, од го вор но сти, пра вич но сти, бри зи о дру ги ма и гра ђан ству.

Шта је до са да ура ђе но

У окви ру де ла ве за ног за про мо ци ју ак ци је, ука зи ва ње на ак ту ел но ста ње и про бле ме у спор ту, као и бу ђе ње ин те ре со ва ња јав но сти за пра ве вред но сти спор та, у про те клом пе ри о ду ура ди ли смо сле де ће:

› Ви део спо то ви – 12. Про грам во ди ред. проф. Дра ган Ве се ли но вић са ФДУ. › Ра дио спо то ви – 24. Про грам во ди ва нр. проф. Бра ни сла ва Сте фа но вић

са ФДУ› До ку мен тар ни фил мо ви – 7. Про грам во ди Је ли ца Ђо кић, ред. проф. ФДУ. › Ар хив ски при ло зи – 9. Про грам во ди мр Ан дри ја Ди ми три је вић, ред.

проф. ФДУ› Ар хив ски при ло зи – 9. Про грам во ди мр Ан дри ја Ди ми три је вић, ред.

проф. › Ви део игро каз – 1. Про грам во ди ва нр. проф. Дра ган Пе тро вић, ФДУ. › Му ра ли – Про грам во ди про фе сор на ФЛУ до цент Ве сна Кне же вић. › Из ра да бро шу ре – 1. Бро шу ру из ра дио сту дент Ра до ман Дур ко вић под

над зо ром про фе со ра Зо ра на Бла жи не› Са рад ња са РТС-ом: Кон ти ну и ра но пра ће ње ак ци је› Ре а ли зу ју се две се ри је – „Што пе ри ца“ и пра те спорт ски до га ђа ји мла дих› Еми ту ју се: спо то ви, ра дио – џин гло ви, ви део ма те ри ја ли са ра ни јих и

ак ту ал них спорт ских до га ђа ја› Ре а ли за ци ја про јек та: „СТРА ТЕ ГИ ЈА КО МУ НИ КА ЦИ ЈЕ“ са фа кул те том

за ме ди је и ко му ни ка ци је› Ре а ли зо ва не проб не ра ди о ни це са спор ти сти ма и по ла зни ци ма спорт-

ских шко ла› Усво јен ак ци о ни планЗа по че те про мо тив не и еду ка тив не ак тив но сти од ви ја ју се у кон ти ну и те-

ту. На та вља се рад на: › Спо то ви ма› При ку пља њу до ку мен тар ног ма те ри ја ла › Из ра ди фо то гра фи ја› Из ра ди бро шу ра


› Кре а и ра њу про па ганд ног ма те ри ја ла› Ак ци ји по ста вља ња ко дек са по на ша ња у спот ским објек ти ма› Одр жа ва њу ра ди о ни ца са те ма ма ве за ним за вас пит не и етич ке аспек те

спор та › Ис тра жи вач кој де лат но сти

Ис тра жи ва ње на си ља

Ис тра жи ва ње об ли ка и уче ста ло сти на си ља у спор ту, ње го вих узро ка и по сле ди ца, ме ра за ње го ву ре дук ци ју или пот пу ну ели ми на ци ју, пред ста вља из у зет но ва жан сег мент це ло куп не ак ци је КПН. По ред уоби ча је не при пре ме за та ко ве ли ко, зна ча ја но и сло бод но, мо же мо ре ћи, фун да мен тал но ис тра жи ва-ње (пре глед рас по ло жи ве до ма ће и стра не ли те ра ту ре, ре зул та та слич них ис-тра жи ва ња, те о рисјких при сту па и прак тич них ис ку ста ва и ре ше ња ка рак те-ри стич них за бри тан ски, аме рич ки и аустра лиј ски спорт), до са да смо ре а ли зо-ва ли сле де ће ко ра ке:

1. Ура ђен је Про је кат ис тра жи ва ња „СТЕ ПЕН И ОБ ЛИ ЦИ НА СИ ЉА У СПОР ТУ СР БИ ЈЕ“

2. При ме њен је ме тод ФО КУС ГРУ ПА са свим мо гу ћим ак те ри ма и/или жр тва ма на си ља у спорт ским кон тек сти ма – од оних нај ди рект ни јих уче сни ка, до оних ко ји на ма ње или ви ше ин ди рек тан на чин зна чај но ути чу на од но се и по на ша ња у спор ту, кре и ра ју ат мос фе ру на спорт ским до га ђа ји ма или око њих, де фи ни шу стра те ги ју и по ли ти ку, од ре ђу ју уло гу и ци ље ве спор та, ка ко на ин ди ви ду ал ном, та ко и на гло бал ном ни воу.

У фо кус гру па ма (ФГ) уче ство ва ло је 8 (осам) спе ци фич них ак те ра: мла ди и ста ри ји спор ти сти, ро ди те љи, тре не ри, функ ци о не ри, су ди је, спорт ски но ви-на ри и по ли ци ја. ФГ су одр жа не то ком ја ну а ра 2008. го ди не у про сто ри ја ма Бри тан ског са ве та у Бе о гра ду, уз ње го ву дра го це ну ор га ни за ци о ну, тех нич ку и фи нан сиј ку по др шку.

3. Кра јем мар та, (31. мар та 2008. го ди не) у Ми ни стар ству омла ди не и спор-та 70 (се дам де сет) спорт ских са ве за Ср би је пот пи са ло је ме мо ран дум о при-хва та њу и по што ва њу ЕТИЧ КИХ КО ДЕК СА ко ји ро ди те ље, тре не ре, спор ти сте, су ди је, функ ци о не ре, спорт ске но ви на ре и на ви ја че упо зна ју са њи хо вим пра ви-ма, уло га ма, од го вор но сти ма и етич ком по на ша њу у спорт ским кон тек сти ма.

Етич ки ко дек си по чи ва ју на по ве љи пра ва мла дих спор ти ста, пра ви ли ма спорт ског по на ша ња, фер пле ја и до брог спорт ског ка рак те ра.

Ка ко смо де фи ни са ли агре си ју и на си ље у спор ту и да ли се ови пој мо ви мо гу ко ри сти ти као си но ни ми?

Иако се агре сив ност и на си ље ге не рал но, па и у спор ту мо гу де фи ни са ти на ви ше на чи на, ми смо у ис тра жи ва њу при хва ти ли сле де ћа од ре ђе ња тих пој мо ва:

› Агре сив ност у спор ту је по на ша ње из ван пра ви ла спор та ко је је на мер-но усмре но на по вре ђи ва ње или оште ће ње дру гих уче сни ка.


› На си ље у спор ту де фи ни са ли смо као сва ку реч или по сту пак спор ти-сте, тре не ра, су ди је, ро ди те ља или гле да о ца ко ји на но си по вре ду они ма ко ји су укљу че ни у спорт ску ак тив ност.

› У спор ту се тер ми ни агре сив ност и на си ље ме ша ју и ко ри сте као си но-ни ми, а че сто се упо тре бља ва ју и пој мо ви до бра и ло ша агре сив ност, ху ли га ни зам, ин стру мен тал на и не при ја тељ ска агре сив ност.

› Не пра ви се раз ли ка из ме ђу агре сив ног и асер тив ног по на ша ња

У ко ри шће њу тер ми на агр сив ност и на си ље у спор ту вла да при лич на кон фу зи ја, јер се они нај че шће упо тре бља ва ју као си но ни ми, а до дат ну збр ку ства ра и не раз ли ко ва ње агре сив ног и асер тив ног по на ша ња. То се ви ди у из ја-ва ма са мих трен ре ра, игра ча или спорт ских но ви на ра ко ји ко мен та ри шу ћи од-ре ђе ни спорт ски до га ђај че сто ка жу: „А он да је до ма ћи тим пре шао на агр сив-ну игру…“, или „Спор ти ста мо ра да има од ре ђе ну до зу агре сив но сти да би био успе шан“. У ова квим и слич ним из јав ма, и но ви на ри и тре не ри, пре ми сле на асер тив но не го на агре сив но по на ша ње.

Асер тив но по на ша ње у спор ту под ра зу ме ва чвр сту, од луч ну, сна жну иг-ру у ко јој игра чи ко ри сте ле гал на сред ства да би до шли до ци ља. Због то га је асер тив ност не сум њи во су штин ска ком по нен та спорт ског успе ха. Ка да тре не-ри од сво јих спор ти ста тра же да бу ду агре сив ни ји, они их нај че шће охра бру ју

Слик а 1. По ве за ност из ме ђу не при ја тељ ске агре сив но сти, ин стру мен тал не агре сив но стии спорт ске асер тив но сти

Асертивно понашање1. Нема намере

повређивања

2. У складу саправилима

3. Изузетно залагањеи енергичност

Инструменталнаагресивност1. Намера да се1. повреди

2. Циљ је победити

3. Нема љутње, беса

Непријатељскаагресивност1. Намера да се

повреди

2. Циљ је повредити

3. Љутња, бес


на асер тив но по на ша ње (упор ност, од луч ност, чвр сти ну, енер гич ност, ен ту зи-ја зам, бес ком про ми сност). Ве ћи на тре не ра, ко ри сте ћи тер мин „агре сив на иг-ра“ не ми сли на игру у ко јој ће се на мер но кр ши ти пра ви ла ка ко би се по сти-гла по бе да (ин стру мен тал на агре сив ност), или игру чи ји је при мар ни циљ да се по вре ди про тив ник (не при ја тељ ска агре сив ност, на си ље). Они, пре све га, има ју у ви ду асер тив ну игру ко ја се огле да у из ван ред ном за ла га њу, енер гич-но сти, чвр сти ни, не по пу стљи во сти – али без кр ше ња пра ви ла и на мер ног по-вре ђи ва ња про тив ни ка.

У спор ту се че сто го во ри о ин стру мен тал ној и не при ја тељ ској агр сив но-сти као пот пу но раз ли чи тим об ли ци ма по на ша ња. Ова по де ла је на ста ла на осно ву при мар ног пот кре пље ња ко је се агре сив ним по ступ ком же ли по сти ћи. Иако ин стру мен тал на агре сив ност укљу чу је на ме ру да се по вре ди, при мар но пот кре пље ње ко је се пу тем ин стру мен тал не агре сив но сти тра жи је опи пљи ва на гра да као што је но вац, по бе да или по хва ла. Ин стру мен тал на агре сив ност је сред ство да се по стиг не не ки циљ.

Код не при ја тељ ске агре сив но сти при мар но пот кре пље ње је да се ви ди бол или по вре да ко ја је на не ше на дру гој осо би. Успе шно пси хо ло шко или фи-зич ко ка жња ва ње дру го га је пот кре пље ње са мо по се би. За то је не при ја тељ ска агре сив ност циљ, а не сред ство. Њен циљ је на мер но на не ти ште ту, зло или пси хо ло шки не ко га по вре ди ти. Она са др жи сна жну емо ци о нал ну ком по нен ту (бес, љут њу) и де ша ва се из ван пра ви ла спор та. Не при ја тељ ску агре сив ност Бер ко витз на зи ва и „агре си јом бе са“ („an gry agrr res son“), а по на шем ми шље њу она је нај бли жа оно ме што ми озна ча ва мо тер ми ном на сли ље.

Ако узме мо у об зир глав не од ли ке асер тив но сти, ин стру мен тал не и не-при ја тељ ске агре сив но сти (сли ка 1) и на си ља у спор ту, он да их мо же мо свр ста-ти на је дан кон ти ну ум (са очи глед ним и не из бе жним уза јам ним пре кла па њи-ма) ко ји се про сти ре од спорт ске асер тив но сти, пре ко ин стру мен тал не агре-сив но сти, не при ја тељ ске агре сив но сти и ко нач но до спорт ског на си ља. Слич-ност из ме ђу не при ја тељ ске агре сив но сти и на си ља у спор ту је зна чај на – они има ју број не за јед нич ке ка рак те ри сти ке и за то се та два тер ми на мо гу ла ко из-јед на чи ти и ко ри сти ти као си но ни ми.

Асер тив но по на ша ње – Ин стру мен тал на агре сив ност – Не при ја тељ ска агре сив ност – На си ље

Об ли ци ис пи ти ва ног на си ља

У ан кет ним упит ни ци ма на ла зи се низ пи та ња ко јим же ли мо утвр ди ти да ли је сва ки уче сник у спор ту (био он спор ти ста, тре нер, су ди ја, спорт ски но-ви нар итд.) био и ко ли ко че сто из ло жен (жр тва) или је сам био ак тер сле де ћих ви до ва агре сив ног, на сил ног и не при ме ре ног по на ша ња:

а. Фи зич ко на си ље/зло ста вља ње је нај ви дљи ви ји об лик на си ља. То је сва ки вид на мер ног фи зич ког по вре ђи ва ња: ту че, уда ра ње, ша ма ра ње, шу ти ра ње, за вр та ње уши ју, по вла че ње за ко су, др ма ње, гу ра ње, ка-жња ва ње сла бе игре пре ко мер ним ве жба њем итд.

б. Емо ци о нал но на си ље/зло ста вља ње је вер бал ни атак на са мо по што ва-ње не ке осо бе, а ка да су у пи та њу де ца или мла ди спор ти сти вер бал ни на па ди обич но до ла зе од стра не осо ба ко је има ју моћ, ауто ри тет или по ве ре ње де те та. Нај че шћи об ли ци: обра ћа ње по грд ним име ни ма,


кри ти ко ва ње, исме ва ње, ви ка ње, по ни жа ва ње, за стра ши ва ње, на ме та ње пре ви со ких оче ки ва ња пре за шти ћи ва ње или ус кра ћи ва ње љу ба ви и па жње, раз ли чи те при ти ске и уце не…

ц. Сек су ал но на си ље/зло ста вља ње – ка да од ра сли или дру ги мла ди љу ди ко ри сте де цу да би за до во љи ли соп стве не сек су ал не по тре бе. Обич но се ра ди о сек су а ли зо ва ном до ди ри ва њу, ми ло ва њу за во дљи вом гла ђе њу, не при ме ре ним те ле сним до ди ри ма у пре де лу ин тим них ре ги ја, пот пу-ни сек су ал ни од нос, ма стур ба ци ја пред де те том, укљу чи ва ње де це у про-из вод њу пор но граф ског ма те ри ја ла, по ка зи ва ње пор но граф ског ма те-ри ја ла итд.

д. За не ма ри ва ње и мал тре ти ра ње по ја вљу је се ка да ни су обез бе ђе ни усло ви за без бед но из во ђе ње спорт ске ак тив но сти, ка да ни је обез бе ђе-на аде кват на ис хра на, сме штај, спорт ска опре ма, ка да се мла ди спор ти-сти оста вља ју са ми и без су пер ви зи је, ка да тре ни ра ју или се так ми че у не а де кват ним усло ви ма.

е. Не е тич ки по ступ ци об у хва та ју све оно што спор ти сти и дру ги уче сни-ци опа жа ју као сво је вр сне „не прав де“. То су сви не фер и не е тич ки по-ступ ци ко ји оне мо гу ћа ва ју да сви уче сни ци има ју под јед на ке шан се да ре а ли зу ју сво је спо соб но сти и има ју трет ман ко ји је у скла ду са њи хо-вим спорт ским или струч ним спо соб но сти ма без об зи ра на њи хов со-цио-еко ном ски ста тус, ет нич ко по ре кло, на ци о нал ну при пад ност, ре-ли гиј ска, сек су ал на, по ли тич ка или дру га опре де ље ња.

ф. Зло у по тре ба дро га, ко ри шће ње до пин га и свих дру гих не до зво ље них сред ста ва за по ди за ње из во ђе ња.

4. Ис тра жи вач ки тим у са ста ву: мр Љу би ца Ба ча нац, др Не бој ша пе тро-вић и Не над Ма ној ло вић – кон стру и сао је 8 (осам) раз ли чи тих, вр ло екс тен-зив них ан кет них упит ни ка за ис пи ти ва ње не до лич ног, не спорт ског и на сил-нич ког по на ша ња код:

› Мла ђих спор ти ста› Ста ри јих спор ти ста› Ро ди те ља спор ти ста› Тре не ра› Су ди ја› Спорт ских функ ци о не ра› Спорт ских но ви на ра› На ви ја чаУпит ни ци са др же низ пи та ња о со цио-еко ном ском ста ту су уче сни ка (за-

ни ма ње, обра зо ва ње, ма те ри јал ни ста тус по ро ди це, ре зи ден ци јал ни ста тус, ка-рак те ри сти ке рад ног ан га жо ва ња у спор ту за тре не ре, су ди је, спорт ске но ви на ре), низ ин ди ка то ра ко ји ма се про це њу ју ста во ви пре ма спор ту, пре ма спор ту де це (ро ди те љи), пре ма вас пит ним вред но сти ма спор та, опа жа ње ње го вих при мар-них функ ци ја, ста во ви пре ма фер плеј по на ша њу, пре ма на си љу у спор ту, про-це на озбиљ но сти тог про бле ма, ви ђе ње уло ге по је ди них ин сти ту ци ја у спор ту и др жа ве у це ли ни у ели ми ни са њу на си ља у спор ту, оце на мо гу ћих узро ка на-си ља, про це на ефи ка сно сти по је ди них ме ра за ње го ву ре дук ци ју итд.


Упит ни ци, та ко ђе, об у хва та ју од ре ђен број пси хо ло шких ин вен та ра ко ји-ма се про це њу ју по је ди на свој ства лич но сти учен си ка – њи хо ве агре сив не тен-ден ци је (ге не рал на агре сив ност, вер бал на и фи зич ка агре сив ност, не при ја тељ-ство, љут ња), емо ци о нал на ста бил ност, сте пен ге не рал ног са мо по што ва ња, ис-по ља ва ње ма ки ја ве ли стич ке и мте ри ја ли стич ке вред но сне ори јен та ци је, ин-декс не спорт ског по на ша ња и сте пен искре но сти. Ова ко екс тен зи ван упит ник омо гу ћа ва нам да агре сив но по на ша ње свих уче сни ка по ку ша мо до ве сти у ве-зу (об ја сни ти) њи хо вим со цио де мо граф ским и пси хо ло шким ка рак те ри сти ка-ма, као и ка рак те ри сти ка ма ко је де фи ни ше мо као си ту а ци о не (вр ста спор та, так ми чар ски ни во, ду жи на бвље ња спор том, стил по на ша ња тре не ра итд).

5. У Ре пу блич ком за во ду за спорт оба вље на је обу ка 25 ан ке та ра. То су сту ден ти пси хо ло ги је и Фа кул те та за спорт и фи зич ко вас пи та ње ко ји су по чет-ком ју на при сту пи ли ра ду на те ре ну.

Уме сто за кључ ка

Пр ва ан ке ти ра ња спор ти ста оба вље на су на атлет ском ми тин гу „Ме мо ри-јал Ар тур Та кач“ у Бе о гра ду. Оче ку је мо да ће на ши ан ке та ри нај ви ше по сла има ти то ком ле та, јер смо пла ни ра ли оби ћи све ре ги о не у Ср би ји, сва ве ћа и зна чај на оку пља ња спор ти ста, тре не ра, су ди ја, спорт ских но ви на ра (кам по ве, при пре ме, се ми на ре), оби ћи спорт ске ре дак ци је, кон так ти ра ти ро ди те ље спор-ти ста, спорт ске функ ци о не ре и спорт ске на ви ја че.

На да мо се да ће нам ово ис тра жи ва ње пру жи ти низ дра го це них ин фор-ма ци ја ко је ће пред ста вља ти пу то каз ка ко спорт Ср би је осло бо ди ти на си ља, учи ни ти га без бед ном сре ди ном у ко јој се леп ше ра сте, пра вил ни је раз ви ја, уче со ци јал но по жељ не ве шти не, вас пи та ва и ја ча ка рак тер, кроз ко ји се мла ди љу ди со ци ја ли зу ју, по сти жу вред не так ми чар ске ре зул та те и по ста ју здра ви, за-до вољ ни и успе шни чла но ви на шег дру штва.

А да ак ци ја „Ка рак те ром про тив на си ља“ и ре а фир ми са ње вас пит них по-тен ци ја ла спор та има сво је пу но оправ да ње, нај бо ље го во ре из ја ве са мих спор-ти ста ко је смо за бе ле жи ли то ком одр жа ва ња фо кус гру пе са ста ри јим спор ти-сти ма:

„Вре ме ко је тре нер по све ти де те ту и ко ли ко га вас пи та ва за вре ме тре-нин га, не ка да је чак и мо но го ви ше не го што то чи не ро ди те љи. Ме не је мој тре нер у мла ђим ка те го ри ја ма о не ким ства ри ма мно го ви ше на у чио не го род те љи код ку ће.“

„Ако спор ти сти тре ни ра ју 1–2 пу та днев но, 5-6 пу та не дељ но, они кроз спорт мо гу да се на у че то ле ран ци ји, па ће он да то ле рант но да се по на ша ју и у дру штву. Ако на у че да је у спор ту на си ље по жељ но и по зи тив но, они ће и у дру штву та ко да се по на ша ју.“

„Нај бо ље вас пи та ње сам сте као кроз спорт. Све до бре на ви ке ко је сам пре нео на све оста ле сфе ре жи во та су ми из спор та.“

ОСНО ВИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МА КАТЕГОРИЗАЦИ ЈЕ СПОР ТИ СТА, СПОРТСКИХ СТРУЧ ЊА КА И СПОР ТО ВА 45

Осно ви кри те ри ју ма категоризаци је спор ти ста, спортских струч ња ка и спор то ва

МИ О ДРАГ ШЕ БЕК

Ге не рал ни се кре тар је дри ли чар ског са ве за

Кључ не ре чи: ка те го ри за ци ја, спор ти сти, спорт ски струч ња ци, критерију ми

За што је ово те ма ску па?

У прак си се ис ка за ла по тре ба да се струч ним рад ни ци ма у гран ским спорт-ским са ве зи ма и оп штин ским спорт ским са ве зи ма још пре ци зни је пре до че кри-те ри ју ми ка те го ри за ци је у ука же на њен зна чај за спор ти сте и спорт ске са ве зе.

Шта је ка те го ри за ци ја?

Она пред ста вља раз вр ста ва ње /ка те го ри са ње/ спор ти ста и тре не ра по раз ре ди ма на осно ву по стиг ну тих спорт ско тех нич ких ре зул та та у про те клој го ди ни, го ди на ма ка да су у пи та њу спор то ви.

У 2008 го ди ни ка те го ри за ци јом је об у хва ће но 1666 спор ти ста и тре не ра.

Циљ ка те го ри за ци је?

Вред но ва ње ре зул та та спор ти ста, тре не ра и гран ских са ве за /спор то ва/ на осно ву ко јих се оства ру ју од ре ђе на пра ва и при на дле жно сти.

Ка те го ри за ци ја спортиста (две гру пе)

Зва ња на осно ву вр хун ских спорт ских ре зул та та1. За слу жни спор ти ста2. Спор ти ста ме ђу на род ног раз ре да3. Спор ти ста са ве зног рзре да

Зва ња на осно ву оста лих спорт ских ре зул та та1. Спор ти ста 1 се ни ор ског раз ре да


2. Спор ти ста 2 се ни ор ског раз ре да3. Спор ти ста 3 се ни ор ског раз ре да

1. Спор ти ста 1 ју ни ор ског рaзреда2. Спор ти ста 2 ју ни ор ског раз ре да3. Спор ти ста 3 ју ни ор ског раз ре да

Напомена: Сва до де ље на зва ња спор ти сти ма тра ју до жи вот но

Пра ва из сте че не ка те го ри за ци је тра ју:› За слу жним спор ти сти ма 4 го ди не под усло вом да се спор ти ста ак тив но

ба ви спор том,› Ме ђу на род ни 2 го ди не ако сва ке го ди не по твр ђу је са ве зни раз ред› Са ве зни 1 го ди наКри те ри ју ми по ко ји ма се спор ти сти раз вр ста ва ју (ка те го ри шу) мо же се

на ћи на сај ту Спорт ског са ве за Ср би је (www.ser bi an sport.com).

Пример – За слу жни спор ти ста

› ка те го ри за ци ја спор ти ста вр ши се јед ном го ди шње на осно ву по стиг ну-тих ре зул та та до кра ја 31. де цем бра те ку ће го ди не.

Важно

Гран ски спорт ски са ве зи ду жни су (оба ве зни) да Спорт ском са ве зу Ср би је до 15. ја ну а ра на ред не го ди не до ста ве по дат ке – спи ско ве спор ти ста ко ји су ис-пу ни ли усло ве да бу ду раз вр ста ни на осно ву по сто је ћих кри те ри ју ма.

По треб ни по да ци

› име и пре зи ме спор ти сте, да тум ро ђе ња, на зив клу ба чи ји је члан, спорт-ски ре зул тат, ка да и где га је оства рио.

Мо гу ћа пра ва спор ти ста ко ја се оства ру ју ка те го ри за ци јом:› кан ди дат за сти пен ди ју Ми ни стар ства,› слу же ње вој ног ро ка под по себ ним усло ви ма› пра во на ре гу ли са ње рад ног – спорт ског ста жа› до жи вот но на ци о нал но при зна ње („спорт ска пен зи ја“)› пра во на нов ча ну на гра ду за сва ки вр хун ски ре зул тат› упис у шко ле и на фа кул те те по по себ ним усло ви ма› сти ца ње до жи вот них зва ња› мо гућ ност на гра да (Мај ска на гра да Спорт ског са ве за Ср би је, др жав на

при зна ња и сл.)› ра зна спон зор ства и др.

Ка те го ри за ци ја спорт ских струч ња ка

Ка те го ри за ци ја спорт ских струч ња ка обез бе ђу је сти ца ње тре нер ских (ама-тер ских) зва ња и на чин њи хо вих до де љи ва ња.


Ка те го ри за ци ја се вр ши јед ном го ди шње на осно ву ре зул та та у прет ход-ној го ди ни (го ди на ма).

Звања

1. Вр хун ски тре не ри (Зва ња до де љу је Спорт ски са вез Ср би је / • За слу жни тре нер • Тре нер ме ђу нар до ног раз ре да • Тре нер са ве зног раз ре да2. Тренери • Тре нер ре пу блич ког раз ре да (Зва ња до де љу ју Гран ски са ве зи)Пра ва на осно ву сте че них тре нер ских зва ња тра ју 4 го ди не. Зва ња се мо гу про ду жи ти у ко ли ко се она по твр де на на чин ка ко је то

пред ви ђе но Пра вил ни ком

Критеријуми

Мо гу се на ћи на сај ту Спорт ског са ве за Ср би је и у штам па ној пу бли ка ци-ји кпју је Спорт ски са вез Ср би је до ста вио Гран ским и оп штин ским са ве зи ма.

Пример – Заслужни тренер

› Струч њак ко ји већ по се ду је зва ње тре не ра ме ђу на род ног раз ре да,› Струч њак ко ји је у про те кле 4 го ди не ра дио и ра ди са спор ти сти ма ко ји

по ка те го ри за ци ји но се зва ње за слу жни спор ти стаПри мер је дат за тре не ре у по је ди нач ним спор то ви ма, слич ни кри те ри ју-

ми су и код тре не ра у екип ним спор то ви ма.

Ка те го ри за ци ја спор то ва

На осно ву по сто је ћег Пра вил ни ка спор то ви се раз вр ста ва ју (ка те го ри шу у 4 гру пе: спор то ви чи ји су гран ски спорт ски са ве зи чла но ви Спорт ског са ве за Ср би је, спор то ви при мље ни у Спорт ски са вез Ср би је у то ку ми ро ва ња ка те го-ри за ци је (4–2 го ди не) свр ста ва ју се у че твр ту гру пу.

Пре глед спор то ва по гру па ма

I гру па

1. Атле ти ка 2. Фуд бал 3. Ко шар ка 4. Од бој ка 5. Пли ва ње 6. Ру ко мет 7. Стре ља штво 8. Ва тер по ло 9. Ве сла ње

II гру па

1. Би ци кли зам 2. Бокс 3. Гим на сти ка 4. Ју до 5. Ка јак-ка ну 6. Ка ра те 7. Ку гла ње 8. Пла ни нар ство 9. Рва ње

10. Сто ни те нис 11. Шах 12. Те нис 13. Те квон до 14. Ва зду хо плов ство

III гру па

1. Ауто мо то спорт 2. Бо ди бил динг 3. Ди за ње те го ва


Критеријуми

1. Дру штве ни зна чај (за сту пље ност у све ту и код нас, ме диј ска по пу лар-ност и сл.)

2. Тра ди ци ја у све ту • по сто ја ње свет ске, кон ти нен тал не, ре ги о нал не ор га ни за ци је и од ка да, • број зе ма ља чла ни ца • раз ви је ност си сте ма так ми че ња3. На ци о нал на тра ди ци ја • по сто ја ње Са ве за и од ка да, ме ђу на род ни ре зул та ти, број клу бо ва и

чла но ва, раз ви је ност си сте ма так ми чен ја и сл.4. Ме диј ска за сту пље ност /по пу лар ност/5. Фи нан сиј ска са мо стал ност6. Ре клам не ак тив но сти спор та у све ту и код нас7. Ути цај на уче сни ке (раст и раз вој, здра вље,вас пист ни, обра зов ни и сл.)8. При сту пач ност (оп шта при ме на без об зи ра на ста рост, про ста пра ви ла,

не по треб но ве ли ко пред зна ње и сл.)9. Ути цај на ква ли тет жи во та

Измене категоризације

› сва ке 4 го ди не (олим пиј ски ци клус) › у по је ди нач ним слу ча је ви ма од лу ком Управ ног од бо ра Спорт ског са ве-

за Ср би је и сва ке две го ди не.

Процедура › Зах тев Гран ског са ве за са обра зло же њем сва ког од по ме ну тих кри те ри ју ма.

Важно

До ста вља ње не тач них по да та ка по свим осно ва ма ка те го ри за ци је по вла-чи низ по се ди ца по Са вез и од го вор но ли це са ве за.

› кри вич на од го вор ност од го вор ног ли ца (ли ца ко је је до ста ви ло по дат ке),

4. Јет ски

5. Хо кеј на ле ду

6. Је дре ње

7. Ју јут су

8. Кик бокс

9. Кли за ње

10. Ко њич ки спорт

11. Кунг фу

12. Мо то спорт

13. Ма че ва ње

14. Ори јен та ци о ни спорт

15. Ско ко ви у во ду

16. Сму ча ње

IV гру па

1. Аики до 2. Бад мин тон 3. Боб 4. Бо ћа ње 5. Бриџ 6. Го 7. Хо кеј на тра ви 8. Кар линг 9. Кен до 10. Кyоку шин каи 11. Плес 12. Пи ка до

13. Раг би

14. Ро ње ње

15. Сам бо

16. Са ва те

17. Син хо ро но пли ва ње

18. Сквош

19. Сноу борд

20. Спорт ски ри бо лов

21. Стре ли чар ство

22. Три а тлон

23. Голф


› об у ста вља ње сред ста ва из бу џе та,› по вра ћај до би је них сред ста ва за те ку ћу го ди ну и сл.› Пре ста нак члан ства у Спорт ском са ве зу Ср би је и др.

При пре ма из ме на и до пу на ка те го ри за ци је за на ред ни че тво ро го ди шњи ци клус (2008–2012)

› пред ло зи гран ских са ве за › по је ди нач ни са стан ци и раз го во ри са пред став ни ци ма гран ских са ве за.


По ве ћа ње ефи ка сно сти искоришће ња ре сур са у спор ту

Др ДАР КО МИ ТРО ВИЋ

Фа кул тет спор та и фи зич ког вас пи та ња

Кључ не ре чи: нов ча ни ре сур си, ма те ри јал ни ре сур си, људ ски ре сур си

Убр зан раз вој и до ми на ци ја спор та за хва ти ла је чи тав свет. Екс тен зи ја ње го вих уло га је то ли ко зна чај на да ни је дан аспект кул ту ре ни је при ву као то-ли ку па жњу као спорт. Та квој фе но ме но ло ги ји до при не ла је и ин тер ак тив ност нај бо ље струк ту и ра не со ци о ло шке мре же на пла не тар ном ни воу, чи ји иден ти-тет се мо же пре по зна ти у кон стант но сти про ме на и у чи ји при лог го во ри чи-ње ни ца да сва ки тре ћи евро пља нин је ак тив но укљу чен у спорт ске ак тив но сти не ког од 545.000 спорт ских клу бо ва. Да спорт на ста вља ра пи дан раст и у еко-ном ским раз ме ра ма го во ри по да так о уче шћу уде ла око 3% свет ског тр жи шта.

Спорт има тен ден ци ју ор га ни зо ва ња у ре ги о нал не и на ци о нал не асо ци ја-ци је ко је ор га ни зу ју ли ге и шам пи о на те по пра ви ли ма гран ских спор то ва и ко-је пред ста вља ју ве зу са на ци о нал ним и ме ђу на род ним струк ту ра ма. На свим ни во и ма ме ђу на род не ор га ни за ци о не струк ту ре чи не се ве ли ки на по ри за под сти ца ње и охра бре ње спор та нај мла ђих и ју ни ор ских та ле на та, што по твр-ђу ју и ини ци ја ти ве Ме ђу на род ног олим пиј ског ко ми те та (МОК-а) и Ме ђу на-род не олим пиј ске ака де ми је (МОА), за уво ђе њем олим пи ског и спорт ског вас-пи та ња у основ не и сред ње шко ле и ин сти ту ци о нал но по ве зи ва ње са школ ским си сте мом на свим ни во и ма. Ва жност обра зо ва ња кроз спорт и ме ђу на род не мо-бил но сти овог сек то ра у раз во ју и ја ча њу ста бил но сти ми ро љу би вог и де мо-крат ског дру штва, пре по зна та је као нај ви ша уни вер зал на по твр да.

Jac qu es Rog ge пред сед ник МОК-а, на ина у гу ра ци ји 16. 07. 2001, по звао је да „по све ти мо дру гу сто го ди шњи цу де ци, олим пиј ском и спорт ском вас пи та њу“.

Ове ини ци ја ти ве су би ле пре по зна те од стра не Евро пе.Од сеп тем бра 1998 го ди не, Европ ска ко ми си ја у сек то ру спор та, је кроз

свој рад ни ма те ри јал иден ти фи ко ва ла спорт као функ ци ју пет обла сти: еду ка-ци је, здрав ства, со ци јал ног сек то ра, кул ту ре и ре кре а тив не обла сти. Ко ми си ја је у свом рад ном ма те ри ја лу иден ти фи ко ва ла и сво ју по ли ти ку у спор ту. Том прил ком пре по зна ла је да спорт ни је са мо еко ном ска ак тив ност већ да прд ста-вља и део европ ског иден ти те та. Со ци јал на функ ци ја у спор ту је та ко ђе иден-ти фи ко ва на на ме ђу вла ди ној кон фе рен ци ји и по ста вље на у ре ви зи ју Ма стри-шког уго во ра, на кон ко је је до нет за кљу чак да уло га спор та у дру штву кроз

ПО ВЕ ЋА ЊЕ ЕФИ КА СНО СТИ ИСКОРИШЋЕ ЊА РЕ СУР СА У СПОР ТУ 51

обла сти еду ка ци је, еко ло ги је, здрав ства и за по шља ва ња мо же по ста ти кључ успе ха раз во ја и про спе ри те та на ве де них сег ме на та. Ком плет на сту ди ја отво-ри ла је пи та ње пред у сло ва за пла си ра ње свих ак тив но сти у спор ту.

Из пред ход но из не тих за кљу ча ка се мо гу иден ти фи ко ва ти по тре бе ста-нов ни штва ко је се ја сно де фи ни шу упо зна ва њем ка рак те ри сти ка, иза зо ва са ко ји ма се сре ћу као и дру штве них или пер со нал них спо соб но сти ко је омо гу ћа-ва ју љу ди ма да ра де за јед но и во де срећ не и пло до но сне жи во те.

На ни воу ин ди ви дуе спорт је пре по знат као нео п ход но сред ство ко је до-при но си фи зич ком, со ци јал ном, мен тал ном и мо рал ном раз во ју, очу ва њу и за-шти ти ин ди ви дуе

1. Фи зич ки раз вој, за шти та и очу ва ње здра вља.› Уче шће у ор га ни зо ва ним фи зич ким ак тив но сти ма и без бед ном про сто-

ру у нај ра ни јем до бу су сти му ланс пра вил ног ра ста и раз во ја и чу вар здра вља.

› Уче шће у спорт ским про гра ми ма су нај по зна ти ји на чин за раз вој здра-вог на чи на жи во та у зре лом до бу.

› При клад не спорт ске ак тив но сти у до бу ста ро сти су ва жно сред ство за очу ва ње фи зич ког и мен тал ног бла го ста ња и не го ва ња оп штег осе ћа ја здра вља у ко ри сти пен зи је.

2. Со ци јал ни аспек ти по тре ба ста нов ни штва у спор ту› Као со ци јал на би ћа љу ди ра де за јед но за до бро бит дру штва. Уче шћем

кроз спорт ске ак тив но сти нео п ход но је за до во љи ти по тре бе за: при-пад но шћу, за јед ни штвом, са мо по што ва њем и љу ба вљу.

› Спорт пру жа за до во ља ва ју ћа ис ку ства у уче њу ко о пе ра тив но сти и у раз-во ју пра вих спо соб но сти пре ма пле ме ни то сти и осе ћа ју за пра ве вред но сти.

› Спорт ске ак тив но сти отва ра ју мо гућ но сти сти ца ња спо соб но сти при ла-го ђа ва ња ин ди ви дуе гру пи и тим ском ра ду.

› Спорт раз ви ја так ми чар ски дух и да је истин ски пе чат овој жи вот ној вред но сти по ста вља ју ћи је у окви ре ис тар јно сти и бор бе но сти за пра ве ци ље ве и иде је уз по што ва ње опо не на та и про тив нич ке лич но сти без об зи ра на пол, ра су, бо ју ко же со ци јал ну ди фе рен ци ра ност и др.

3. По тре бе за спор том кроз аспект мен тал ног раз во ја очу ва ња и за шти те:› Спорт отва ра мо гућ но сти за сти ца ње ис ку ста ва у фор ми ра њу кре а тив-

ног ми шље ња као и про сто ра за пла си ра ње кре а тив но сти.› Спорт кроз сво је про це се, си ту а ци о не тре нин ге и си ту а ци је у ре ал ној

игри, има по тен ци јал да кроз ис ку ство учи ин ди ви дуу да ра су ђу је, до-но си од лу ке, кре и ра ми шље ње и ре про ду ку је и при ме ни зна ња о пра-ви ли ма, ре гу ла ти ва ма, так ти ка ма и стра те ги ја ма.

› Мај сто ри је у ра зним спор то ви ма зах те ва ју кул ти ви са ње на од ре ђе ном сте пе ну мо тор не и мен тал не ко ор ди на ци је ко је су еле мен тар не за це-ло ви ту лич ност.

4. По тре бе ста нов ни штва кроз аспек те раз во ја мо рал ног раз во ја и за шти те:› Укљу чи ва њем у спорт ске ак тив но сти спорт по ста је сред ство за уче ње

пра ви ла жи во та у дру штву и ко ри стан је за удру жи ва ње уну тар гру па. То га чи ни по год ним за раз вој вред но сти као што су по што ва ње дру-гих парт не ра и опо не на та, очу ва ње фер-пле ја,очу ва ње пра ви ла игре,


со ли дар но сти, ко лек тив не ди сци пли не и жи во та као зна чај ног сег мен-та гру пе и це ли не

Иако је спорт гло бал ни фе но мен, ко ји не по зна је др жав не, ра сне, вер ске, пол не и уз ра сне гра ни це, још увек се мо же по сма тра ти као сред ство де фи ни са-ња на ци о нал ног ин те гри те та, и то пре све га, кроз раз вој људ ског ре сур са у спор ту. Ме ђу тим, иако је у спо ру нај ва жни ји људ ски ре сурс, он се не да ис ко-ри сти ти без основ не је ди ни це спорт ске ор га ни за ци је у ко јој се вр ши трас фор-ма ци ја и оста лих ре сур са по треб них за ства ра ње спорт ског ре зул та та као про-из во да спорт ске ор га ни за ци је. Оту да сма тра мо да је схва та ње и иден ти фи ко ва-ње ре сур са спорт ске ор га ни за ци је и про це са њи хо ве тран сфор ма ци је осно ва за по ди за ње ефе ка та спорт ских ре зул та та и на гло бал ном и на на ци о нал ном ни-воу за за до во ље ње на ве де них по тре ба ста нов ни штва.

Спорт ска ор га ни за ци ја не мо же оства ри ти сво је ци ље ве без од го ва ра ју-ћих ре сур са, ко ји су у њој увек под врг ну ти тран сфор ма ци ји. Тран сфор ма ци ја ре сур са у спорт ској ор га ни за ци ји се не мо же од и гра ти без при су ства од го ва ра-ју ћих про це са.

Сва кој спорт ској ор га ни за ци ји су по треб ни ре сур си ко ји мо гу би ти тран-сфор ми са ни у же ље ни спорт ски про из вод или услу гу. Но во ство ре ни про из вод или услу га пред ста вљен је у спор ту нај че шће као спорт ски ре зул тат или но во-ство ре на спорт ска вред ност ко ја, са ма по се би, пред ста вља та ко ђе но ви ре сурс.

Спорт ска ор га ни за ци ја од го ва ра ју ћим про це си ма, на ста лим и при сут ним у њој са мој, ула зне ре сур се тран сфор ми ше у још упо тре бљи ви је из ла зне ре сур-се. То прак тич но зна чи да спорт ска ор га ни за ци ја оба вља тран сфор ма ци ју ре-сур са у упо тре бљи ве со ци јал не и еко ном ске про из во де и услу ге. Ујед но тран-сфор ма ци ја ре сур са пред по ста вља да се тех но ло шким, ор га ни за ци о ним и ме-наџ мент ским про це си ма у„out put-у“ до би ја но во ство ре на и уве ћа на вред ност. Но во ство ре на вред ност се ме ри ква ли те том и кван ти те том оства ри ва ња ор га-ни за циј ских ци ље ва.

По је ди ни ре сур си има ју сво је из во ри ште у спо ља шњем окру же њу спорт ске ор га ни за ци је и мо гу се из ме ђу окру же ња и ор га ни за ци је раз ме њи ва ти пре ко про це са ко ји се ис кљу чи во од ви ја ју у уну тра шњем окру же њу ор га ни за ци је.

Тран сфор ма ци о ни ре сур си спорт ске ор га ни за ци је

Ре сур си су од го ва ра ју ћа ма те ри јал на и не ма те ри јал на сред ства ко ја има ју сво ју сна гу или спо соб ност да се по мо ћу њих по стиг не не ки циљ. Ре сур си у спорт-ској ор га ни за ци ји пред ста вља ју она сред ства ко ја се по себ ним про це си ма у ор-га ни за ци ји мо гу тран сфор ми са ти у не ке дру ге ре сур се, за тим се мо гу за ме ни-ти са дру гим ре сур си ма и на кра ју по себ ним ди стри бу тив ним ка на ли ма и на осно ву пла ни ра ња мо гу се ало ци ра ти ка љу ди ма и ор га ни за ци о ним је ди ни ца-ма, као нео п ход на и им пе ра тив на сред ства у про це си ма оства ри ва ња ци ље ва.

Ре сур си спорт ске ор га ни за ци је мо гу би ти: › Нов ча ни ре сур си› Ма те ри јал ни ре сур си› По да ци и ин фор ма ци је


› Људ ски ре сур си› Нов ча ни ре сур си у спор ту су ве о ма бит ни као ефи ка сна сред ство до ла-

же ња до ци ља.Но вац је уни вер зал ни ре сурс ко ји се мо же за ме ни ти за би ло ко ји дру ги

ре сурс. Има по тен ци јал ну вред ност да се за ме ни за ре сур се ко ји мо гу да ство ре про из вод или услу гу. Но вац пред ста вља оп шту ку пов ну моћ ко ја се мо же упо-тре би ти на раз ли чи те на чи не и ко ја слу жи као “оп шта за ли ха вред но сти”.

› Ма те ри јал ни ре сур си мо гу би ти фик сни и ре сур си за јед но крат ну упо-тре бу.

Фик сни ма те ри јал ни ре сур си су пред ме ти (или пред мет) ко је су љу ди на пра ви ли за ка сни ју упо тре бу при ли ком кон вер зи је дру гих ре сур са у про из-вод њи ро ба и услу га. На при мер, скла ди ште ње и рад ни про стор, уре ђа ји за фи-зич ку кон вер зи ју или тран сфор ма ци ју си ро ви на, уре ђа ји за пре воз или пре нос си ро ви на и/или ро бе у про це су про из вод ње или го то вих про и збво да.

Ре сур си за јед но крат ну упо тре бу ко ри сте се, пре тва ра ју и за ме њу ју не-ко ли ко пу та у то ку јед ног ци клу са про из вод ње или пру жа ња услу га. Основ не вр сте ре сур са за јед но крат но ко ри шће ње су си ро ви не, де ло ви, ин вен тар про-из вод ног про це са и при бор за рад.

› По да ци и ин фор ма ци је су ре сур си без ко јих спорт, као де лат ност, не би мо гао да оп ста не.

По да ци су скуп чи ње ни ца о не кој ка те го ри ји зна ња. То је по тен ци јал но сред ство ко је ме на џе ри ко ри сте ра ди до но ше ња од лу ка у ве зи са про то ком ре-сур са. Об ра да по да та ка са сто ји се од кла си фи ко ва ња, сор ти ра ња, об ра чу на ва ња или су ми ра ња по да та ка ко ји до ла зе као ин пут.

Ин фор ма ци је су нај по год ни ји об лик пред ста вља ња по да та ка ко ји од го ва-ра од ре ђе ној по тре би ме на џе ра, од но сно вр сти од лу ке ко ју мо ра до не ти. Ин-фор ма ци ја нај че шће ег зи сти ра као„out put” си сте ма у ко ме се по да ци ја вља ју као “in put” ре сурс.

› Људ ски ре сур сиКад го во ри мо о људ ским ре сур си ма ми сли мо на љу де ко ји оба вља ју оне

по сло ве чи је из вр ше ње обез бе ђу је спорт ској ор га ни за ци ји оства ре ње ње них ци ље ва. Људ ске ре сур се пред ста вља ме на џер ско и не ме на џер ско осо бље. Основ не ка рак те ри сти ке људ ских ре сур са су:

Си нер гет ски ефе кат, ука зу је на мо гућ ност мак си мал ног„out put-а” из да-те ком би на ци је ре сур са у „in put-у”. Са мо пра ва ком би на ци ја, ин те гра ци ја и усме ра ва ње ре сур са „in put-а” до во ди до оног же ље ног „out put-а”, или спорт-ског и не ког дру гог на при мер, по слов ног ре зул та та, ко ји је ве ћи од про стог зби ра де ло ва из ко је га се са сто ји. Си нер ги ја ука зу је на чи ње ни цу да су љу ди у спор ту ак тив ни и ди на мач ни ре сур си а не па сив ни ре сур си као што су то ма те-ри јал ни или нов ча ни ре сур си. Си нер ги ја се мо же бо ље раз у ме ти ако се по сма-тра као „син хро ни зо ва на енер ги ја” јер, из ме ђу оста лог, људ ски ре сур си су је ди-ни ре сур си под ло жни си нер ги ји.

Фак то ри по на ша ња и мо ти ва ци је, ка рак те ри стич ни су са мо за људ ски ре сурс. Спорт ски ме на џе ри и тре не ри су ду жни да пре по зна ју и схва те по на-ша ње љу ди у гру пи и да да ју од го во ре на пи та ња ка ко то по на ша ње ути че на функ ци о ни са ње це ле спорт ске ор га ни за ци је. Спорт ски ме на џе ри и тре не ри


мо ра ју да зна ју за што љу ди ра де, тре ни ра ју, так ми че се, ка кву са тис фак ци ју оче ку ју од по сла ко ји оба вља ју, ко је по тре бе оче ку ју да за до во ље и шта је то што ће их мо ти ви са ти да бо ље и ефи ка сни је ра де, тре ни ра ју и так ми че се. Уко-ли ко се од го во ри на ова пи та ња, ме наџ мент и тре не ри по себ но ће би ти у ста-њу да лак ше обез бе де по кре та ње ме ха ни за ма за деј ство си нер гет ског ефек та.

Кре а тив ност је, исто та ко, ти пич на осо би на љу ди, ко ји пред ста вља ју ре-сурс у спор ту. Са мо љу ди има ју спо соб ност за има ги на ци ју, за раз ми шља ње и ства ра ње но вих зна ња на осно ву ста рих. Кре а тив но ства ра ла штво љу ди у спор-ту је њи хо ва основ на од ли ка.

Тран сфор ми са ње ре сур са

Јед на од нај ва жни јих ка рак те ри сти ка док три не упра вља ња у си сте ми ма спорт ских ор га ни за ци ја на ла зи се у про на ла же њу пра вог мо де ла тран сфор ма-ци је раз ли чи тих ре сур са ко ји се од ви ја, пре све га, у спорт ским про це си ма тре-нин га и так ми че ња.

Тран сфор ма ци ја ре сур са не би мо гла да се ана ла и зи ра и об ја сни без од го-во ра на мно га пи та ња ве за на за де фи ни са ње од но са и ве за спорт ске ор га ни за-ци је са спо ља шњим окру же њем. У том сми слу спорт ска ор га ни за ци ја се мо же по сма тра ти у осно ви тро ја ко: као про цес (1), као по ја ва (2), и као си стем (3). Тро ја ким аспек том по сма тра ња, спорт ској ор га ни за ци ји се опре де љу је ре ла ци-ја са спо ља шњим окру же њем, ко је јој да је нај ши ру фе но ме но ло шку и ег зи стен-ци јал ну ди мен зи ју.

Спо ља шње окру же ње пред ста вља за спорт ску ор га ни за ци ју ре гу ла ци о ни ме ха ни зам ква ли те та тран сфор ма ци је ње них ре сур са. По је ди нач ни и груп ни ци ље ви спорт ске ор га ни за ци је оства ре ни су до кра ја са мо у слу ча ју ка да има ју упо треб не вред но сти у спо ља шњем окру же њу.

Спорт ска ор га ни за ци ја као про цес пред ста вља укуп ност свих деј ста ва, ко-ји су усме ре ни ка обра зо ва њу и уса вр ша ва њу уну тра шњих, уза јам них и уса гла-ше них ме ђу со бом, раз ли чи тих по ква ли те ту и кван ти те ту, ве за де ло ва јед не це ли не и ве за де ло ва са са мом це ли ном си сте ма спорт ске ор га ни за ци је. Укуп-ност свих деј ста ва у спорт ској ор га ни за ци ји под ра зу ме ва да су она све сна и циљ но усме ре на. Уну тра шња ди мен зи ја про це са обра зо ва ња, уса вр ша ва ња и уса гла ша ва ња уза јам них ве за чи ни осно ву за ква ли тет но оства ри ва ње ци ље ва. Уза јам не ве зе де ло ва це ли не пред ста вља ју ве зе струк ту ра спорт ске ор га ни за ци-је, ко је су упра во ди зај ни ра не да ква ли тет ни је од го во ре иза зо ви ма и про ме на-ма у спо ља шњем окру же њу.

Спорт ска ор га ни за ци ја као по ја ва има сво је упо ри ште у дру штве ном ми-љеу спо ља шњег окру же ња. Та на гла ше на ин тер ак ци ја са спо ља шњим окру же-њем пре то чи ла је спорт, а са њим и мно ге спорт ске ор га ни за ци је, у фе но ме не са вре ме ног све та. Фе но ме но ло шки ка рак тер спор та ство рио је не ви дљи ву, а ипак сна жну и не из бе жну нит ко ја спа ја спорт ске ор га ни за ци је не рас ки ди вим ве за ма са спо ља шњим окру же њем.

Упро шће но го во ре ћи, као по ја ва, спорт ска ор га ни за ци ја пред ста вља скуп раз ли чи тих еле ме на та, усме ре них на оства ри ва ње ци ље ва ко ји функ ци о ни шу


на осно ву утвр ђе них прин ци па, али исто вре ме но и на осно ву не ких за ко ни то-сти, пра ви ла и про це ду ра. Прин ци пи, за ко ни то сти, пра ви ла и про це ду ре су исто вре ме но из раз уну тра шњег окру же ња и из раз дру штве них нор ми ко је ва-же у спо ља шњем окру же њу. Ко ре спон ден ци ја из ме ђу уну тра шњег и спо ља-шњег окру же ња спорт ске ор га ни за ци је од ви ја се пре ко прин ци па, за ко ни то-сти, пра ви ла и про це ду ра, ко ји су са др жа ни у нор ма ма по на ша ња сва ке ор га-ни за ци је.

Док про це си у спорт ској ор га ни за ци ји ка зу ју у ком ква ли те ту спо ља шње окру же ње мо же да ути че на оства ри ва ње по је ди нач них и оп штих ци ље ва, до тле спорт и спорт ска ор га ни за ци ја, схва ће ни као по ја ва, на во де на за кљу чак да су ин сти ту ци о на ли зо ва ни прин ци пи, за ко ни то сти, пра ви ла и про це ду ре, по ко-ји ма функ ци ни шу спорт ске ор га ни за ци је, под јед на ко део спо ља шњег окру ше-ња, због че га на овом ступ њу ци ви ли за ци је има ју и фе но ме но ло шки ка рак тер.

Ме ђу тим, про це си и ин сти ту ци о на ли зо ва ни прин ци пи, за ко ни то сти, пра ви ла и про це ду ре, по ко ји ма функ ци о ни ше спорт ска ор га ни за ци ја ( схва ће-на као дру штве на по ја ва), да ју јој са мо ин ди рект ну ве зу са спо ља шњим окру же-њем. Ефи ка сна спорт ска ор га ни за ци ја под ра зу ме ва да је она отво ре ни си стем, ко ји прет по ста вља уза јам ност у де ло ва њу са ње ним окру же њем. На рав но, нај е-фи ка сни је су оне спорт ске ор га ни за ци је ко је ме ња ју сво је окру же ње у сво ју ко-рист. То прак тич но зна чи, да ме ђу соб на и не по сред на по ве за ност спорт ске ор-га ни за ци је и спо ља шњег окру же ња омо гу ћа ва ефи ка сну уну тра шњу тран сфор-ма ци ју ре сур са у спорт ској ор га ни за ци ји.

Тран сфор ма ци ја „in put“ ре сур са у „out put“ ру сур се има сво ју фи на ли за ци ју у но во ство ре ним трај ним вред но сти ма, пред ста вље ним у спорт ским ре зул та-ти ма. Том ме наџ мент ском али и мар ке тин шком фи не сом, спорт ске ор га ни за ци-је за о кру жу ју свој вла сти ти под си стем у је дан отво ре ни си стем ор га ни зо ва ња. Отво ре ни си стем спорт ске ор га ни за ци је је основ ква ли тет не тран сфор ма ци је ре сур са и они за јед но ства ра ју не рас ки ди ву ве зу са спо ља шњим окру же њем.

Ну жна су бли жа об ја шње ња по ну ђе ног мо де ла про це са тран сфор ма ци је ко ји пред ста вља су шти ну функ ци о ни са ња јед ног ор га ни зо ва ног спорт ског си-сте ма, ка ква је спорт ска оега ни за ци ја.

Тран сфор ма ци ја, пред ста вља ка рак те ри сти ку ор га ни за ци је у ко јој се про-це си ма у окви ру ор га ни за ци је „in put“ – ула зи (ка дро ви, но вац, енер ги ја, ма те ри-јал) тран сфор ми шу у још упо тре бљи ви је „out put“ из ла зне ре зул та те. Ми нер (Mi ner) раз ра ђу ју ћи „in put“ и „out put“ ре сур се у ор га ни за ци ји до ла зи до за-кључ ка да се но вац про це си ма у ор га ни за цји мо же пре тво ри ти у про фит или гу би так, ма те ри јал ни ре сур си у до бра, а људ ски ре сур си да ју пре ко од го ва ра ју-ћих про це са услу ге. Ме ђу тим, уоп ште но гле да ју ћи „ула зи“ у ор га ни за ци ју (ма-те ри јал, енер ги ја, ин фор ма ци ја) из ра же ни пре ко ра да, нов ца, ма те ри ја ла, опре ме и по да та ка да ју у „из ла зу“ до бра, услу ге и но ве ин фор ма ци је.

У спор ту, нај зна чај ни ји су они „ула зи“ ко ји тре ти ра ју чо ве ка са сво јим пси-хо фи зич ким по тен ци ја ли ма. Та ко ђе без ма те ри јал них ре сур са, пре све га нов ча-них ула га ња у раз вој спор ти ста и спорт ских еки па не мо же се за ми сли ти тран-сфор ма ци о ни про цес. У спорт ским про це си ма тре нин га и так ми че ња та кви „ула зи“ тран сфор ми шу се у од го ва ра ју ће „из ла зе“ – но во ство ре не трај не вред но-сти ис ка за не нај че шће пре ко спорт ских ре зул та та. Из ме ђу „ула за“ и „из ла за“ у


спор ту сто ји про цес при пре ма ња спор ти ста – озна чен као тре нинг и про цес оства ри ва ња оп ти мал них ре зул та та – озна чен као так ми че ње и они су основ-ни спорт ски про це си.

„Out put“ ре сурс у овом про це су тран сфор ма ци је са др жан је у но во ство ре-ној трај ној вред но сти, ис ка зан је пре ко кон крет ног спорт ског ре зул та та и на ла-зи се у под јед на кој ко му ни ка ци ји са екс тер ним и ин тер ним окру же њем.

Ин тер но и екс тер но окру же ње ва ло ри зу је спорт ски ре зул тат на раз ли чи-те на чи не и раз ли чи тим но вим про це си ма у за о кру же ном си сте му ор га ни зо ва-ња схва ће ним као под про це си тран сфор ми са ња ре сур са. Ов де се ис ти чу два кључ на под про це са тран сфор ма ци је ре сур са ко ји ма се ва ло ри зу је на раз ли чи те на чи не спорт ски ре зул тат, ујед но пред ста вљен као аут пут у но ве ин пут ре сур се.

Пр ви под про цес се од но си на ак ци ју про на ла же ња из во ра људ ских ре сур-са пу тем при ме не прин ци па се лек ци је. Тај под про цес под јед на ко се од но си на спор ти сте, тре не ре и ме на џе ре. Про цес се лек ци је да је но ви де фи ни са ни људ-ски ре сурс као ин пут ко ји је по но во пред мет но вог про це са тран сфор ма ци је ре сур са, са не из ве сним ис хо дом ње го вог ква ли те та и кван ти те та.

Дру ги под про цес усме рен је на ма те ри јал ну ва ло ри за ци ју спорт ског ре-зул та та а чи не га пре све га мар ке тин шке и би знис ак тив но сти. Оне су усме ре не на ства ра ње ма те ри јал них ре сур са, пре све га нов ца, ма те ри ја ла, енер ги је и ра да.

Оба под про це са под јед на ко у ин пут уно се ин фор ма ци је као ре сур се. Ин-фор ма ци је мо гу нај пре би ти спорт ске, али и по слов не.

Ста ње спор та у Ср би ји

Упр кос по ли тич ким и еко ном ским кри за ма кроз ко је је Ре пу бли ка Ср би-ја про шла у про те кле две де це ни је, спорт је јед на од рет ких дру штве них де лат-но сти ко ја је са чу ва ла углед у очи ма ве ћи не ње них гра ђа на. Ин те ре со ва ње нај-ши ре јав но сти за спорт, спорт ске ре зул та те, ни је опа ло чак ни у пе ри о ду тран-зи ци је у ко ме је ве ћи на гра ђа на сво је сна ге и на по ре усме ри ла ка са вла да ва њу иза зо ва еко ном ских, по ли тич ких и кул тур них ре фор ми у дру штву и пре ва зи-ла же њу со ци јал них про бле ма ко је те ре фор ме са со бом но се. Ме ђу тим, спорт, тач ни је спорт ски си тем Ср би је, спорт ски рад ни ци, спорт ски струч ња ци, спор-ти сти и љу би те љи спор та, осе ти ли су у про те клим го ди на ма све про бле ме ко ји су оп те ре ћи ва ли оста ле сег мен те дру штве ног жи во та.

Еко ном ска кри за ути ца ла је на сма ње но ула га ње др жа ве и при вред них су бје ка та у спорт ске објек те, стан дард за по сле них у спорт ским ор га ни за ци ја ма вре ме ном је све ви ше опа дао, сма њи ва ли су се ин фра струк тур ни, тех нич ки и људ ски ре сур си ко ји слу же раз во ју и обра зо ва њу но вих спор ти ста, а ре кре а тив-ни спорт из го ди не у го ди ну по ста јао је све ску пљи, а са мим тим и све ма ње до-сту пан гра ђа ни ма. Због то га, али и због ути ца ја мно гих дру гих огра ни ча ва ју-ћих фак то ра, ве ли ки број љу ди пре ки нуо је прак су ве жба ња и ба вље ња спор-том у сло бод но вре ме, а по све тио се ма ње здра вим ак тив но сти ма уз при мет но по ве ћа ње кон зу ми ра ња ал ко хо ла и опој них дро га.

Услед еко ном ских про бле ма, фе но мен од ли ва струч ња ка (од ли ва мо зго-ва) по стао је хро ни чан про блем срп ског спор та. Вре ме ном се дра стич но по ме-


ри ла на ни же ста ро сна гра ни ца спор ти ста и спорт ских струч ња ка ко ји од ла зе у ино стра не спорт ске клу бо ве ко ји им пру жа ју знат но бо ље усло ве за рад и на-пре до ва ње, не го што је то у Ср би ји. Спорт ски клу бо ви у по је ди ним спорт ским ди сци пли на ма из гу би ли су ин те рес за так ми че њем и по ста ли су сво је вр сне аген ци је за про на ла же ње и тран сфе ри са ње мла дих спорт ских та ле на та у ино-стран ство, што је до ве ло до то га да у нај по пу лар ни јим спор то ви ма (фуд бал, ко-шар ка, ру ко мет), већ ду жи низ го ди на, клу бо ви из Ср би је ни су осво ји ли ни јед-но ва жни је европ ско клуп ско так ми че ње.

Не за ви сно од еко ном ске кри зе, те рет све ве ће ко мер ци ја ли за ци је спор та ни је за о би шао ни Ср би ју, иако је ти пи чан и за мно го раз ви је ни је и бо га ти је др жа ве.

Да ли је спорт при ват на ствар спор ти ста, ме на џе ра и по је ди на ца ко ји чи-не јед ну спорт ску ор га ни за ци ју-клуб, или пак кон тро лу над њи ма има др жа ва? Кон тро ла да ље зна чи ус по ста вља ње пре ци зних од но са из ме ђу пра ва и оба ве зе не вла ди них спорт ских ор га ни за ци ја и др жа ве.

Из гле да да смо по ста ли све сни да су је ди не кон стан те у на шим про ме њи-вим окру же њи ма и жи во ти ма упра во са ме про ме не, а да од то га ка ко се при ла-го ђа ва мо тим про ме на ма за ви си да ли ће мо се раз ви ја ти и ра сти, или ће мо не-ре а гу ју ћи стаг ни ра ти, што на ду же ста зе си гур но зна чи и не ста нак.

Из гле да да је оп шта при ча о де е та ти за ци ји свих сфе ра дру штва по ана ло-ги ји по ву кла са со бом и сег мент спор та, за ма гљу ју ћи не спор ну чи ње ни цу да је спорт део дру штве не над град ње и да је дру штве но ко ри сна де лат ност.

Др жа ва као упра вљач ки из раз дру штва у це ли ни мо ра у обла сти спор та од ре ди ти од го ва ра ју ћи ин те рес ко ји је пре све га са др жан у на ци о нал ном, ства-ра лач ком, еко ном ском, а по го то во ху ма ном и дру штве ном аспек ту.

Сва ко из ла же ње из окви ра оп штег ин те ре са во ди спорт у оне во де у ко ји-ма се он оту ђу је од сво је су шти не и циљ не сми сле но сти, тј. од сво је ми си је. Са тим у ве зи, На ци о нал на стра те ги ја раз во ја спор та је из раз др жав ног, од но сно дру штве ног ин те ре са, из раз хте ња и ам би ци ја дру штва, од но сно др жа ве у тој зна чај ној обла сти жи во та.

На ци о нал на стра те ги ја мо ра би ти из раз оп ште др жав не по ли ти ке. Она ни је са ма се би циљ. Стра те ги ја мо ра да има из во ри ште у по и ма њу спор та, она-ко ка ко се он мо же из ве сти из ду ха спор та и ми си је спор та уоп ште. Исто вре ме-но Стра те ги ја раз во ја спор та пред ста вља пра вац у ко ме се раз ви ја спорт, спорт-ски си стем и спорт ске ор га ни за ци је, а уз то Стра те ги ја да је од го вор на пи та ње ка ко се мо же сти ћи до уна пред од ре ђе них раз вој них ци ље ва.

На ци о нал на стра те ги ја раз во ја спор та је скуп прин ци па о упра вља њу спор том и ње го вом стра те шком усме ре њу у бу дућ но сти. Стра те ги ја је план ска од лу ка Вла де ко јом се по ла зе ћи од за цр та не јав не по ли ти ке у обла сти спор та пре ци зи ра ју на чи ни ре а ли зо ва ња стра те шких ци ље ва. Има ју ћи у ви ду ин те-грал не про це се у спорт ској ор га ни за ци ји, из Стра те ги је раз во ја спор та про ис-те ћи ће и чи тав низ под стра те ги ја и функ ци о нал них стра те ги ја, би ло да је реч о стра те ги ја ма раз ли чи тих спор то ва и њи хо вих са ве за, или о ка те го ри ја ма спор то ва, на пра вље них по још увек ва же ћој ка те го ри за ци ји.


Спорт ски ре зул та ти и мо то рич ка те сти ра ња спор ти ста

Мр АЛЕК САН ДРА СА НА ДЕРРе пу блич ки за вод за спорт

АЦО ГА ЈЕ ВИЋ, ПРЕ ДРАГ БИ ЋА НИН

Кључ не ре чи: Ре пу блич ки за вод за спорт, спорт ски ре зул та ти, моторичка те сти ра ња, ана ли ти ка у спор ту

1. Увод

Ре пу блич ки за вод за спорт већ ви ше од по ла ве ка ра ди на пра ће њу ста ња спор та у зе мљи, и ње го вом раз во ју. Го ди не 1956. осно ван је Са ве зни за вод за фи зич ку кул ту ру. Не ко ли ко пу та је ме ња но име Уста но ве, а са да шњи на зив за-ве ден је у За ко ну о спор ту 1996. го ди не (Сл. гл. РС, бр. 52/96, чл. 39).

Од са мог по чет ка ство ре ни су до бри ма те ри јал ни усло ви, За вод се на ла зи на 43 ha ко шут њач ког пла тоа, са по ли ва лент ним спорт ским цен тром, за тво ре-ним и отво ре ним спорт ским објек ти ма. Нај зна чај ни је бо гат ство За во да су људ-ски ре сур си (90 за по сле них). Ка дров ска струк ту ра је мул ти ди сци пли нар ног ка-рак те ра, по ред спорт ских струч ња ка ту су ле ка ри спе ци ја ли сти (спорт ске ме-ди ци не и дру гих спе ци јал но сти), пси хо ло зи, со ци о ло зи, ста ти сти ча ри; ме ђу ко ји ма има ма ги ста ра на у ка, док то ра на та и док то ра на у ка.

Пре ма За ко ну о спор ту За вод оба вља ви ше де лат но сти: пе ри о дич но пра-ће ње ста ња фи зич ког раз во ја и раз во ја фи зич ких спо соб но сти де це омла ди не и од ра слих; кон тро лу тре ни ра но сти вр хун ских спор ти ста (здрав стве ни ста тус, те сти ра ње пер спек тив них спор ти ста на кам по ви ма, из ра да нор ма ти ва, функ-ци о нал на, мо то рич ка и пси хо ло шка ди јаг но сти ка у спор ту) и струч но-са ве то-дав ну по моћ спор ти сти ма; ИН ДОК де лат ност (во ђе ње ма тич них еви ден ци ја у си сте му спор та РС, одр жа ва ње ба зе спорт ских ре зул та та, пра ће ње спорт ских ре зул та та, во ђе ње спорт ске би бли о те ке, при пре ма и ре а ли за ци ја на ци о нал них се ми на ра), ис тра жи вач ко раз вој ну де лат ност (из ра да про је ка та иден ти фи ка ци-ја мла дих та ле на та, пу бли ко ва ње струч них и на уч них ра до ва, струч но уса вр-ша ва ње ка дро ва), из да вач ку и про па ганд ну де лат ност (пу бли ко ва ње спорт ских ре зул та та, из да ва ње збор ни ка са пре да ва ња); као и дру ге де лат но сти (ор га ни-за ци ја јав них спорт ских ма ни фе ста ци ја, ре а ли за ци ја спорт ских и ре кре а тив-них про гра ма, рад отво ре ног пли ва ли шта у лет њој се зо ни)…

Под ути ца јем не ста бил них и ло ших дру штве но-еко ном ских при ли ка у др жа ви, као и дру ге ин сти ту ци је и За вод је имао пе ри од „па да“ у ква ли те ту и кван те ту сво јих де лат но сти. По сло ви пра ће ња ста ња фи зич ке спо соб но сти ста-

СПОРТ СКИ РЕ ЗУЛ ТА ТИ И МО ТО РИЧ КА ТЕ СТИ РА ЊА СПОР ТИ СТА 59

нов ни штва, као и ста ње фи зич ке кул ту ре (фак то граф ски по да ци о по је ди ним еле мен ти ма спор та: спорт ски објек ти, спорт ске шко ле, спорт ске ор га ни за ци-је…), из да ва ње струч не ли те ра ту ре, па и на уч на де лат ност, го то во су би ли уга-ше ни. По ред здрав стве них пре гле да, је ди но по сло ви ко ји су се од но си ли на ре-зул та те спор ти ста и кон тро лу тре ни ра но сти спор ти ста кон ти ну и ра но су се од-ви ја ли у овом пе ри о ду.

По ред ан га жо ва ња на по кре та њу свих сво јих де лат но сти, За вод ин тен зив-но ра ди и на уна пре ђе њу до ку мен то ва ња спорт ских ре зул та та и кон тро ле тре-ни ра но сти спор ти ста. Раз ма тра ју ћи ста ње за кљу чи ли смо да је по треб но знат-но уна пре ди ти ове по сло ве, те ће на ред но из ла га ње би ти усме ре но да ука же на на ше ак тив но сти у том сми слу. При то ме, као што ће се ви де ти, има мо по-др шку Ми ни стар ства омла ди не и спор та, као и са рад њу са Спорт ским са ве зом Ср би је и гран ским са ве зи ма.

2. Ре зул та ти спор ти ста ср би је

2.1. Зна чај

О спорт ском ре зул та ту се го во ри као ва жном ци љу и мо ти ву у сва ком так ми че њу. Ње му се ра ду ју не са мо спор ти сти и тре не ри, већ и спорт ски рад-ни ци, гле да о ци, ка ко на так ми че њи ма нај ни жег ран га, та ко и на др жав ним и ме ђу на род ним так ми че њи ма.

Ме ђу на род ни про грам так ми че ња ве о ма је бо гат и ра зно вр стан. Сва ке го ди не на ши спор ти сти уче ству ју на ве ли ком бро ју свет ских, европ ских и дру-гих ре ги о нал них так ми че ња спорт ске ели те. Ус пе си и ре кор ди, на свет ским пр вен стви ма и Олим пиј ским игра ма су од по себ ног ин те ре са сва ке др жа ве. На-ши спор ти сти су на ши нај ве ћи ам ба са до ри.

Са аспек та спорт ске те о ри је мо же мо ре ћи да су спорт ски ре зул та ти кван-ти та тив на ме ра (пла сман) ква ли та тив ног по ка за те ља ди на ми ке ста ња спор ти-сте (спорт ског ти ма) пре ма се би и дру гим так ми ча ри ма у да тим усло ви ма (так-ми че њу). Ипак, бри га о ре зул та ти ма не за вр ша ва се са так ми че њем. По ред то-га што сва ки са вез во ди еви ден ци ју о ре зул та ти ма сво јих спор ти ста, они су и од дру гих др жав них ин те ре са. Спорт ски ре зул тат је зна ча јан по да так за:

› Ка те го ри за ци ју спорт ских гра на, спор ти ста, спорт ских струч ња ка;

› До де љи ва ње на ци о нал них при зна ња и на гра да, сти пен ди ја вр хун ским спор ти сти ма, на ци о нал них пен зи ја за слу жним спор ти сти ма;

› За утвр ђи ва ње оп штих ин те ре са у обла сти спор та, из ра ду ана ли за, пла-но ва, стра те ги ја и сл.;

› Раз вој но-ис тра жи вач ку де лат ност у спор ту.

Пу бли ко ва ње ре зул та та као пе ри о дич не (го ди шње) се риј ске пу бли ка-ци је на од ре ђен на чин до при но си уса вр ша ва њу про па ган де у спор ту. Пу-бли ка ци ја мо же би ти дра га сво ји на мно гих спор ти ста чи ји су ре зул та ти, зна-чај ни за спорт и др жа ву, за бе ле же ни. Та ко ђе, и сво је вр сни при руч ник спорт-ским и дру гим струч ња ци ма, и под стрек они ма ко ји тек до ла зе на спорт ска бо ри ли шта.


2.2. До ку мен та ци ја спорт ских ре зул та та у РЗС

Ин фор ма ци о но-до ку мен та ци о на де лат ност се ре а ли зу је у За во ду од са мог осни ва ња 1956. го ди не. Прак тич но, она се од но си ла на ста ти стич ке по дат ке, спорт ске ре зул та те и струч ну ли те ра ту ру. Ове по сло ве оба вљао је СПОРТ ИН-ДОК ЦЕН ТАР. Је ди но се до ку мен та ри са ње спорт ских ре зул та та кон ти ну и ра но одр жа ло до да нас. За вод од 2008. го ди не ин тен зив но ра ди на ус по ста вља њу свих ИН ДОК де лат но сти, али и на ства ра њу но вог, са вре ме ног ин фор ма ци о ног си сте ма спорт ских ре зул та та спор ти ста Ре пу бли ке Ср би је. Пре не го што да мо при каз но вог си сте ма, освр ну ће мо се на до са да шњи рад.

Пре ма ана ли зи би бли о те ке, до ку мен та ци је и ар хи ве ИН ДОК-а, по да ци о спорт ским ре зул та ти ма се пра те од 1943. го ди не. Од 1964. го ди не из да то је ви-ше го ди шњих пу бли ка ци ја, ко је су об у хва та ле пе ри од 1943–1986. Од 1977. го-ди не за сва ку го ди ну при пре ма на је по себ на пу бли ка ци ја. Ова се риј ска пу бли-ка ци ја но си ла је на зив „Ал ма нах ју го сло вен ског спор та“ (ви де ти При лог 1). На овим по сло ви ма ра ди ли су Дра ган Мар ши ће вић, Мир ја на Вељ ко вић, Ол га Ацић. За гра ђу Ал ма на ха ко ри шће на је, по ред лич не до ку мен та ци је по је ди на-ца, до ку мен та ци ја спрот ских са ве за и Ра дио Бе о гра да.

Од 1968, го ди не при пре ма не су и по себ не ин фор ма ци је о спорт ским ре-зул та ти ма и то: 1968–1979. Дра ган Мар ши ће вић са са рад ни ци ма, 1980–1984. Мир-ја на Вељ ко вић са са рад ни ци ма, 1985–1993. Ол га Ацић са са рад ни ци ма, 1995–2003. Алек сан дра Са на дер са са рад ни ци ма и од 2004. Је ле на Ива но вић са са рад ни ци-ма (ви де ти При лог 2). По себ но тре ба ис та ћи уло гу др Ду шан ке Бан ко ја је ру ко-во ди ла уре ђи ва њем гра ђе чи ме је по ста вље на струк ту ра се риј ске пу бли ка ци је ко ја по сто ји и да нас – ускла ђе на је са ак ту ел ним „Пра вил ни ком о кри те ри ју ми-ма ка те го ри за ци је спор то ва, спор ти ста и спорт ских струч ња ка“ Спорт ског са-ве за Ср би је и са др жи ин декс спор ти ста но си о ца ме да ља. По да ци се днев но ажу ри ра ју и до сти жу обим и до 1000 стра на го ди шње. Та ко ђе, још 1989. го ди не др Бан је по кре ну ла про је кат за ус по ста вља ње ауто мат ске об ра де по да та ка спорт ских ре зул та та, али он ни је за жи вео. Од та да ни је би ло усло ва за зна чај-ни је уна пре ђе ње си сте ма до ку мен та ци је спорт ских ре зул та та и днев на но вин-ска из да ња су још увек основ ни из вор по да та ка.

Као нај ве ћи про блем, сви са рад ни ци ко ји су ра ди ли на овим по сло ви ма у то ку по ла ве ка, ис ти чу на чин при ку пља ња по да та ка ко ји ни је обез бе ђи вао по у-зда ност ин фор ма ци ја. Ре ша ва ње овог про бле ма је у осно ви но вог си сте ма.

2.3. Уна пре ђе ње де лат но сти до ку мен та ци је спорт ских ре зул та та

Као што је на по чет ку по ме ну то, За вод је при сту пио уна пре ђе њу ове де-лат но сти 2008. го ди не ства ра њем но вог си сте ма уз пу ну по др шку Ми ни стар-ства омла ди не и спор та. Основ но што овај си стем тре ба да за до во љи је сте тач-ност по да та ка и бр зи на до би ја ња ин фор ма ци ја. Тач ност се обез бе ђу је та ко што по да так сти же из при мар ног из во ра (у ба зу га уно си гран ски са вез), а бр зи на ко ри шће њем нај са вре ме ни јих до стиг ну ћа ин фор ма ци о них на у ка. У су шти ни овог си сте ма је ко ри шће ње ин тер не та за елек трон ску ко му ни ка ци ју из ме ђу са-ве за и За во да, и ко ри шће ње од го ва ра ју ћег софт ве ра за стан дар ди зо ван унос и чу ва ње по да та ка – ба за по да та ка.


Ба за по да та ка омо гу ћа ва: при ку пља ње, ажу ри ра ње, чу ва ње по да та ка, ана-ли зи ра ње и об ја вљи ва ње ин фор ма ци ја. При ку пља ње по чи ње из гран ског са ве-за пре ко гло бал не мре же до За во да. Ажу ри ра ње и чу ва ње по да та ка је оба ве за и За во да и гран ског са ве за. У про це се ана ли зи ра ња и об ја вљи ва ња, ко је се вр ши го ди шње и по по тре би, укљу че ни су Ми ни стар ство омла ди не и спор та, Ре пу-блич ки за вод за спорт, Спорт ски са вез Ср би је, Олим пиј ски ко ми тет, Гран ски са ве зи и дру ги.

За по тре бе ба зе пр во је при пре мљен апли ка ци о ни про грам за унос по да-та ка елек трон ским пу тем, на осно ву упит ни ка ко ји је у функ ци ји за све спорт-ске гра не (ви де ти При лог 3). Упит ник се са сто ји из два де ла. У пр вом се по пу-ња ва ју по да ци о до га ђа ју – кон крет ном так ми че њу на ко јем су на ши спор ти сти уче ство ва ли, а у дру гом се уно се по да ци о так ми ча ри ма.

По да ци ко ји се при ку пља ју:› Пун зва ни чан на зив так ми че ња› Зва нич но ме сто одр жа ва ња так ми че ња› Ни во так ми че ња

1. свет ски ни во2. кон ти нен тал ни ни во3. ре ги о нал ни ни во4. др жав ни ни во

› Да тум одр жа ва ња› Уз ра сне ка те го ри је за сту пље не на так ми че њу› Спорт ске гра не за сту пље не на так ми че њу› Ди сци пли не за сту пље не на так ми че њу› Уку пан број срп ских ре пре зен та ти ва ца уче сни ка так ми че ња› Име и пре зи ме так ми ча ра › Клуб так ми ча ра › Спорт ска гра на› Ди сци пли на у ко јој се спор ти ста так ми чио › Уз ра сна ка те го ри ја так ми ча ра› Ка те го ри ја у ко јој се спор ти ста так ми чио› Оства рен ре зул тат Овај фор му лар се на ла зи на сај ту За во да, али да би се при сту пи ло ба зи

по треб но је при ја ви ти се пре ко ко ри снич ког име на и ло зин ке. Ко ри снич ки на лог мо же на пра ви ти са мо ад ми ни стра тор За во да ра ди за шти те по да та ка.


Оба ве за За во да је и да пру жа тех нич ку под ру шку што под ра зу ме ва и обу-ку пред став ни ка са ве за. На кон јед но днев не ком пи ју тер ске обу ке овла шће ног ли ца из гран ског са ве за ко је се том при ли ком оспо со би да ко ри сти ба зу, из да је се на лог (User na me i Pas sword) и сер ти фи кат на име истог ли ца, уз оба ве зу да не ће зло у по тре би ти овла шће ња.

Ипак, да би си стем мо гао да функ ци о ни ше нео п ход на је до бра са рад ња и ко му ни ка ци ја из ме ђу гран ских са ве за и За во да. Због то га је пла ном пред ви ђе-но пот пи си ва ње Спо ра зу ма о са рад њи по чет ком 2008. го ди не из ме ђу Ми ни-стар ства омла ди не и спор та, Ре пу блич ког за во да за спорт, Спорт ског са ве за Ср-би је, и гран ских са ве за.

Пла ни ра но је да 2008. го ди на бу де „проб на“, та ко да се по да ци о ре зул та-ти ма при ку пља ју и елек трон ски из са ве за и ста ром ме то до ло ги јом. Прет по ста-вља се да ће 50% по да та ка сти ћи елек трон ским пу тем. На кон то га из вр ши ће се ана ли за це лог Си сте ма, чи ме ће се утвр ди ти не до ста ци и тра жи ти ре ше ња за њи хо во пре ва зи ла же ње. План је да за 2009. го ди ну 80–90% по да та ка сти же елек трон ским пу тем, да би се до кра ја олим пиј ског ци клу са си стем пот пу но ус-по ста вио и функ ци о ни сао пу ним ка па ци те том.

За ове по сло ве по треб но је до бро по зна ва ње и кон ти ну и ра но пра ће ње стук ту ре по је ди них спорт ских гра на, так ми чар ских про гра ма, ди сци пли на, ка-те го ри ја, системa спорт ских ор га ни за ци ја, уоп ште, за шта су, из ме ђу оста лог, шко ло ва ни спорт ски струч ња ци. За све за ин те ре со ва не за са рад њу, по треб но је на ве сти тим За во да ко ји се ба ви овом про бле ма ти ком: Предрaг Би ћа нин, проф.; Је ле на Ива но вић, проф.; Ле ла Бо шко вић, проф.; Бран ка Ву јо вић, опе ра тер; и мр Алек сан дра Са на дер.

3. Мо то рич ка те сти ра ња спор ти ста

3.1. Увод

Рад на уна пре ђе њу ква ли тет ног и вр хун ског спор та је јед на од нај за чај-ни јих кон ти ну и ра них де лат но сти За во да од ње го вог осни ва ња до да нас. Си-

Ко ри сник мо же у сва ком тре нут ку да пре гле да ба зу ко ју је сам кре и рао.


стем пра ће ња ста ња спор ти сте, тј. кон тро ла тре ни ра но сти, има за циљ што бо-ље спорт ске ре зул та те и пла сман др жав не ре пре зен та ци је на ме ђу на род ним так ми че њи ма. Овим по сло ви ма омо гу ћу је се тре не ри ма ква ли те тан рад, пла-ни ра ње тре нин га пре ма зах те ви ма спорт ске гра не, и ци клу су тре нин га. Нео п-ход но је ис та ћи да је осно ва тог ра да мул ти ди сци пли нар ног ка рак те ра ко ји про ис ти че из сло же не при ро де спор та као људ ске де лат но сти и основ ног пред-ме та ње го вог из у ча ва ња – чо ве ка.

Пр ва мул ти ди сци пли нар на ме то ди ка ис пи ти ва ња при пре мље но сти спор-ти ста ура ђе на је 1964. го ди не, а 1984. нај по зна ти ји струч ња ци из Бе о гра да, За-гре ба и Љу бља не из ра ди ли су сту ди ју „Уни фи ка ци ја те сто ва и ме то до ло ги ја те-сти ра ња вр хун ских спор ти ста“, ко ја је ва жи ла за це лу те ри то ри ју та да шње Ју го-сла ви је. Још у то вре ме струч ња ци За во да има ли су мо гућ но сти да при ме њу ју нај са вре ме ни ју тех но ло ги ју (спи ро ер го ме три ја, те ле ме триј ска елек тро кар ди о-гра фи ја, ла бо ра то ри ја за до пинг кон тро лу, Сел спот си стем за ки не ма тич ка ис-пи ти ва ња). „Рад се од ви јао кроз про ве ру спорт ске при пе мље но сти спор ти ста, по себ но вр хун ских, струч но са ве то дав ну по моћ спор ти сти ма, тре не ри ма и спорт-ским ор га ни за ци ја ма, пред у зи ма њем спорт ско – хи ги јен ских ме ра за ства ра ње по вољ них усло ва у спро во ђе њу тре на жног про це са и так ми чар ске ак тив но сти, кроз раз вој но-ис тра жи вач ки и на уч но– ис тра жи вач ки рад, уса вр ша ва ње струч-ног ка дра у обла сти спор та и пру жа ње струч но-тех нич ких услу га“ (2). Ме ђу хи-ља да ма те сти ра них спор ти ста, с по но сом ис ти че мо и нај ве ћа име на на шег спор-та: М. Це рар, Ф. Ми ха лић, Д. Ко ри ца, бра ћа Ка чар, Ј. Ше ка рић, екип ни осва ја чи олим пиј ских и свет ских ме да ља у ко шар ци, ва тер по лу, од бој ци и мно ги дру ги.

3.2. Уна пре ђе ње ра да

Због ва жно сти ове де лат но сти за раз вој спор та, хит но смо при сту пи ли уна пре ђе њу, по чев ши од ана ли зе са ме ак тив но сти и ста ња. Утвр ди ли смо да је нео п ход но узе ти у об зир сле де ће еле мен те, и син хро ни зо ва но ра ди ти на њи-хо вом раз во ју:

1. Ма те ри јал но-те ха нич ки усло ви, 2. Ква ли тет струч ног и на уч ног ка дра, тј. ра да3. Ин фор ма ци о ни си стемМа те ри јал но-тех нич ки усло ви под ра зу ме ва ју, пре све га, од го ва ра ју ћу ла-

бо ра то ри ју и опре му за те сти ра ње. Раз вој спорт ске на у ке и стру ке усло вљен је при ме ном но вих тех но ло ги ја. За утвр ђи ва ње тре ни ра но сти спор ти ста нео п-ход но је има ти, од го ва ра ју ће ин стру мен те за при ку пља ње по да та ка, ко ји се осла ња ју на нај са врем ни ја до стиг ну ћа елек тро тех нич ких на у ка.

Kaкo су ка дро ви основ де лат но сти, ин си сти ра мо на струч ном уса вр ша ва њу са рад ни ка кроз пра ће ње нај но ви јих спорт ских до стиг ну ћа, спорт ских про је ка-та, на уч но-ис тра жи вач ких ра до ва, об ја вљи ва ње пу бли ка ци ја у на уч ној и струч-ној ли те ра ту ри, и др.

3.2.1. Ин фор ма ци о ни си стем

Ана ли за до са да шњег ра да, по ред оста лог, по ка за ла је да овај сво је вр стан ин фор ма ци о ни си стем мо же по ста ти ква ли тет ни ји по бољ ша њем про то ка ин-фор ма ци ја – ин фор ма ци о ног то ка – из ме ђу ње го вих де ло ва. Ин фор ма ци о ни ток


тре ба да омо гу ћи да се крај њи про из вод, Из ве штај о ста њу спор ти сте, што пре и ква ли тет ни је при пре ми и при ме ни у тре на жном про це су.

Ана ли зи ра ју ћи ин фор ма ци о ни ток у Си сте му утвр ди ли смо да по сто је мо гућ но сти ње го вог уна пре ђе ња. Мо же мо ре ћи да по сто је два ни воа ин фор ма-ци о ног то ка: спо ља шњи и уну тра шњи. Екс тер ни или спо ља шњи, од но си се на ко му ни ка ци ју из ме ђу За во да и дру гих ин сти ту ци ја ко је су за ин те ре со ва не стра не, као што су: Ми ни стар ство за омла ди ну и спорт, Олим пиј ски ко ми тет, Спорт ски са вез Ср би је, спорт ски са ве зи. Ово се од но си на зах те ве ко је ове ин-сти ту ци је има ју, као и из ве шта је ко је им За вод до ста вља. Пла ни ра но је ин тен-зи ви ра ње и кон ти ну и ран за јед нич ки рад на про гра ми ма, про јек ти ма, се ми на-ри ма и дру гим ви до ви ма струч ног и раз вој но-ис тра жи вач ког ра да.

Про ток ин фор ма ци ја у За во ду на зи ва мо ин тер ни ни во. На овом ни воу оба вља се при ку пља ње, об ра да и пре зен то ва ње од ре ђе них по да та ка, као и ко-му ни ка ци ја струч ња ка уну тар Уста но ве. Цео про цес се од ви ја у три сег мен та: ме ди цин ском, мо то рич ком и пси хо-со ци јал ном.

Уна пре ђе ње се од но си на ко ри шће ње са вре ме них ин фор ма ци о них тех-но ло ги ја, елек трон ских кар то на, елек трон ске ба зе по да та ка. Ауто ма ти зо ва на ба за по да та ка омо гу ћа ва скла ди ште ње по да та ка и рад са њи ма на ефи ка сан и де ло тво ран на чин. За то је нео п ход на од го ва ра ју ћа хар двер ска и софт вер ска по-др шка. Хар двер је део стан дард не опре ме За во да, док је софт вер ски део по треб-но по себ но при пре ми ти за ову на ме ну. Ов де ће би ти при ка зан ин тер ни ин-фор ма ци о ни ток, пре ма ко ме ће се ра ди ти од го ва ра ју ће софт вер ско ре ше ње.

Ула зни по да ци су: оп шти по да ци о спор ти сти, здрав стве на анам не за, ре-зул та ти те сти ра ња спор ти сте. Оп шти по да ци су уни фи ци ра ни и од но се се на лич не по дат ке и по дат ке о клу бу. У окви ру ме ди цин ског сег мен та об ра ђу је се здрав стве но ста ње спор ти сте, ан тро по ме три ја, функ ци о нал ни те сто ви, итд. Пси хо-со ци јал ни сег мент об у хва та те сто ве ин те ли ген ци је, мо ти ва ци је, итд. Мо то рич ки сег мент ће би ти де таљ ни је опи сан у сле де ћем по гла вљу.

Сва ки сег мент има сво ју ба зу по да та ка. Пр ви за да так у по ста вља њу ба зе је од ре ди ти ре ле вант не по дат ке за при ку пља ње – ула зне ин фор ма ци је. Сва ка ба за са др жи део „оп шти по да ци о спор ти сти“. Ка да се јед ном уне су ови по да ци се ауто мат ски по ве зу ју и на оста ле ба зе ко је за јед но чи не ре ла ци о ну ба зу по да-та ка. Та ко се ште ди вре ме за унос и спор ти сти ма олак ша ва те сти ра ње, по да ци су трај но са чу ва ни и из бег ну та је мо гућ ност гре ша ка.

Ка ко нам је при мар но здра вље спор ти ста, пр во се оба вља здрав стве ни пре глед. Ле ка ри оба вља ју и функ ци о нал на те сти ра ња, на кон од го ва ра ју ћих мо-то рич ких те сто ва. На кра ју се спро во де пси хо ло шка те сти ра ња.

Из ла зне ин фор ма ци је пред ста вља ју спе ци фич ни из ве шта ји. Тре не ри до-би ја ју пи са не из ве шта је са пре по ру ка ма за да љи рад. По ред то га омо гу ће не су им и кон сул та ци је са струч ња ци ма од ре ђе них обла сти. По сто ји не ко ли ко вр ста из ве шта ја. За сва ког спор ти сту при пре ма се по је ди нач ни из ве штај. За екип не спорт ске гра не при пре ма ју се екип ни из ве шта ји. Та ко ђе, по спе ци фич ним зах-те ви ма при пре ма ју се спе ци фич ни из ве шта ји. Из ве шта ји пред ста вља ју сво је вр-сну ана ли ти ку и ди јаг но сти ку ста ња спор ти ста.

С об зи ром на зна чај и по вер љи вост по да та ка у овом Си сте му, ба зе по да-та ка мо ра би ти за шти ће на. При ступ ба за ма је омо гу ћен пре ко до ме на, али са-мо овла шће ним струч ња ци ма.


3.2.2. Мо то рич ка ана ли ти ка

Ана ли зи ра ју ћи прет ход но ста ње уста но ви ли смо да у про те кле две де це-ни је, са вре ме на опре ма за те сти ра ње ни је бла го вре ме но на ба вља на, не ко ли ко док то ра на у ка је на пу сти ло За вод, а 2003. го ди не тзв. „жу та згра да“, у ко јој је би ла сме ште на ла бо ра то ри ја, би ла је за тво ре на, а пре о ста ла опре ма је пре ба че-на у јед ну кан це ла ри ју Управ не згра де За во да. Ти ме је го то во оне мо гу ће но мо-то рич ко ла бо ра то риј ско те сти ра ње.

За кљу чи ли смо да је ра ди уна пре ђе ња нео п ход но план ски, си стем ски и ра ди кал но при сту пи ти овом про бле му у скла ду са са вре ме ним при сту пом тех-но ло ги ји спорт ског тре нин га што укљу чу је спорт ску прак су, те о ри ју и на у ку. Осно ва овог при сту па је да је за оп ти мал но упра вља ње тре на жним про це се ом нео п ход на при ме на мо то рич ке ана ли ти ке и ди јаг но сти ке. При то ме по ла зи-мо од ана ли зе так ми чар ске ак тив но сти од ре ђе не спорт ске гра не, а за тим и би-о ме ха нич ке ана ли зе тех нич ких еле ме на та. На ши пла но ви су усме ре ни и на раз вој ин ди ви ду ал них мо де ла, у скла ду са ин ди ви ду ал ним при сту пом као зах-те вом са вре ме ног спор та. На кра ју, али не и нај ма ње ва жно, им пе ра тив у про-це су те сти ра ња је по што ва ње етич ких нор ми пре ма свим ак те ри ма, као и до-би је ним по да ци ма и ин фор ма ци ја ма.

Нај ва жни ји уоче ни про бле ми ко ји се од но се на: про то ко ле ме ре ња, ода-бир ба те ри ја те сто ва, акви зи ци ју по да та ка и њи хо ву об ра ду, ин тер пре та ци ју ре зул та та, ана ли зу и ева лу а ци ју ре зул та та и пи са ње из ве шта ја. Ре ше ње ових про бле ма мо гу ће је оства ри ти са мо из ра дом и при ме ном пот пу но но ве ме то-до ло ги је те сти ра ња. И то, јер је зна чај мо то рич ких те сти ра ња мно го струк: сти че се увид у по чет но, пре ла зно и фи нал но ста ње при пре мље но сти; омо гу-ће но је оп ти мал но пла ни ра ње, про гра ми ра ње, ева лу а ци ја тре на жног про це са; иден ти фи ко ва ње пред но сти и сла бо сти спор ти ста и/или ти ма, иден ти фи ка ци-ји та ле на та. Та ко ђе, по ве ћа ва се мо ти ва ци ја спор ти ста и тре не ра као и њи хо ва еду ка ци ја о зах те ви ма спор та и ка рак те ри сти ка ма по треб ним за успех.

Про то кол те сти ра ња об у хва та: 1. Упит ник (на осно ву ког се до би ја ју основ не ин фор ма ци је о спор ти сти),2. Ин фор ма ци о ни лист (ко јим се спор ти сти и тре не ри упо зна ју са про то-

ко лом те сто ва ко ји ће се спро во ди ти),3. Са гла сност (ко јом спор ти сти по твр ђу ју до бро вољ ни при ступ те сти ра њу),4. Фа ми ли ја ри за ци ју спор ти ста са те сто ви ма,5. Те сти ра ње (ко је под ра зу ме ва од го ва ра ју ће за гре ва ње, пре ци зан ре до-

след и др. што ће би ти об ја шње но да ље у тек сту)6. Ди стри бу ци ја из ве шта ја ко ји са др жи оп ште по дат ке о спор ти сти, ап со-

лут не ре зул та те ме ре ња, њи хов гра фич ки при каз, струч ни ко мен тар, за кљу чак и пре по ру ке за рад (усме не и/или пи сме не).

Вр сте те сти ра њаПро це на мо то рич ких спо соб но сти оба вља се кроз ре а ли за ци ју те рен ских

и ла бо ра то риј ских те сти ра ња. Те рен ски те сто ви се вр ше у ам би јен ту у ко ме се од ви ја так ми че ње или тре нинг, јед но став ни ји су за из во ђе ње, а због сво је спе-ци фич но сти су бли жи спор ти сти ма и тре не ри ма. Има мо мо гућ ност да ко ри-сти мо те ре не За во да (отво ре не и за тво ре не), али за хва љу ју ћи мо бил ној еки пи и опре ми струч ња ци За во да мо гу да оба ве те сти ра ња где год је то по треб но.


Ва жна смер ни ца је да усло ви бу ду што слич ни ји усло ви ма тре нин га и так ми че-ња. Та ко се фуд ба ле ри те сти ра ју на фуд бал ском те ре ну (сл. бр. 1), те ни се ри на те ре ну за те нис и сл.

Те рен ским те сти ра њи ма се от кри ва ју пред но сти и сла бо сти у спо соб но-сти ма спор ти ста нео п ход ним за успе шно ба вље ње спор том.

Пла ни ра но је да се на лет њим спорт ским кам по ви ма у 2008. го ди ни при-ме ни ова кво те рен ско те сти ра ње. Ово је по че так јед не но ве, зна чај но ква ли та-тив но уна пре ђе не ме то до ло ги је те сти ра ња у Ре пу блич ком за во ду за спорт.

Сле де ћи ни во у те сти ра њу је ла бо ра то риј ско те сти ра ње ко је се од ви ја у стро го кон тро ли са ним усло ви ма, уз при ме ну по у зда них и пре ци зних мер них уре ђа ја (сли ке бр. 2. и 3). Ова те сти ра ња слу же за от кир ва ње узро ка сла бо сти и на осно ву њих се да ју кон крет не пре по ру ке за от кла ња ње истих.

Слика 1. Теренско тестирање фудбалера

Слика 2.


Овим те сти ра њи ма об у хва ће ни су оп шти и спе ци фич ни те сто ви за про-це ну мо то рич ких спо соб но сти ко је од го ва ра ју ка рак те ри сти ка ма од ре ђе ног спор та, као и те сто ви спе ци фич них тех нич ких ве шти на.

Те сто ви и ба те ри је те сто ва мо ра ју да за до во ље од го ва ра ју ће кри те ри ју-ме. Та ко те сто ви тре ба да бу ду по у зда ни, а ба те ри је да има ју ви со ку ин фор ма-тив ност и бу ду са ста вље не у скла ду са по ста вље ним ци љем те сти ра ња, пре ма спорт ској гра ни, по лу и уз ра сту.

Мо то рич ким те сти ра њем об у хва та ју се сле де ће мо то рич ке спо соб но сти: гип кост, бр зи на, aгилност, сна га, jачина, из др жљи вост. У за ви сно сти од ци ља те сти ра ња пра ти се ак тив на и па сив на гип кост ко ри шће њем, пре све га, ди-рект них ме то да (ме ре ње угло ва) раз ли чи тих ми шић них гру па.

За про це ну бр зи не пра те се по ка за те љи тех ни ке тр ча ња, ду жи не ко ра ка, фре квен ци је ко ра ка, тра ја ња кон так та са под ло гом, вре ме на ре ак ци је. У за ви-сно сти од спе ци фич но сти спорт ске гра не ко ри сте се сприн те ви 10 – 40 m.

Оп шта и спе ци фич на агил ност про це њу је се ко ри шће њем аде кват них те сто ва (ди рект не и ин ди рект не ме то де), као што су: „T-test“, „Cik-Cak“, „505“.

Про це њи ва ње сна ге и ја чи не од но се се на труп, до ње и гор ње екс тре ми-те те. У те сто ви ма ја чи не ко ри сте се ди рект не ме то де, а у те сто ви ма сна ге при-ме њу ју се ди рект не и ин ди рект не ме то де. За про це ну сна ге до њих екс тре ми те-та ко ри сте се раз ли чи ти ско ко ви (вер ти кал ни скок из по лу чуч ња са ру ка ма на бо ко ви ма, вер ти кал ни скок са ру ка ма на бо ко ви ма, вер ти кал ни скок са за ма-хом ру ка ма, се дам по на вља ју ћих ско ко ва са ру ка ма на бо ко ви ма, и сл.). Стан-дард ни те сто ви ја чи не омо гу ћа ва ју про це ну ка па ци те та за ис по ља ва ње ве ли-ких си ла, као и ка па ци те та за бр зе и екс по зив не по кре те.

Ме ре ње оп ште и спе ци фич не из др жљи во сти спро во ди се ди рект ним и ин ди рект ним ме то да ма; („Shu tlle Run“, „YO-YO“, in te mi tent ni test…)

Опре ма ко ја се ко ри сти тре ба ло би да пра ти са вре ме на до стиг ну ћа, али је нео п ход но да бу де аде кват на и ре дов но ка ли бри са на, ка ко би по да ци ко ји се до би ја ју би ли по у зда ни. Пла ни ра но је зна чај но уна пре ђе ње усло ва за мо то рич-ка те сти ра ња у ви ду про сто ра – ре но ви ра ње згра де ла бо ра то ри је (тзв. „жу та згра да“), и опре ме („Op to-jump“ – 10 m, те ле ме триј ских си сте ма „фо то-ће ли ја“, изо ки не тич ког ди на мо ме тра, 3D ви део си сте ма, итд.). Пре то га, већ те че про-цес оспо со бља ва ња и адап та ци је по сто је ће опре ме, ме ђу ко јом тре ба по ме ну ти

Слика 3.


„GLO BUS system“ (плат фор ма си ле, си стем фо то ће ли ја, EMГ апа рат) и си стем за ди на мо ме три ју.

Из ве шта ји зах те ва ју по себ ну па жњу, они тре ба да при ка жу нај ва жни је по дат ке за тре не ра, да бу ду ја сни и јед но став ни за ко ри шће ње. Из ве шта ји се ра де за гру пу спор ти ста, тј. еки пу али и по је ди нач но за сва ког спор ти сту (сли-ка бр. 4.). По жељ но је да се да ју пре по ру ке тре не ри ма за да љи рад, у пи са ном и усме ном ви ду као струч но са ве то дав на по моћ тре не ри ма. По себ но се при пре-ма мо за је дан гло бал ни из ве штај са лет њих спорт ских кам по ва у ви ду пу бли ка-ци је ко ја има за циљ да се тре не ри ма, са ве зи ма и Ми ни стар ству, омо гу ћи увид у ову де лат ност и омо гу ћи мак си мал на упо треб на вред ност.

Тре ба на по ме ну ти да су овим про це сом об у хва ће ни вр хун ски и мла ди пер спек тив ни спор ти сти, као и спор ти сти оста лих ка те го ри ја и ре кре а ти ва ца (сли ке бр. 5. и 6.).

Слика 4.

Слика 5.


За све за ин те ре со ва не за са рад њу, по треб но је на ве сти тим За во да ко ји се ба ви овом про бле ма ти ком: Предрaг Бо жић, проф., Бо ба на Бер јан, проф., Ацо Га је вић, проф. и мр Алек сан дра Са на дер.

4. За кљу чак

У свом, по ла ве ка, ду гом ра ду За вод је имао и пе ри о де де гра да ци је. По ред ан га жо ва ња на по кре та њу свих де лат но сти де фи ни са них За ко ном о спор ту, ин-тен зив но смо при сту пи ли уна пре ђе њу до ку мен ти ра ња спорт ских ре зул та та и кон тро ле тре ни ра но сти спор ти ста.

Пре све га, по шли смо од са вре ме них мо гућ но сти ин фо на у ка, пра вље-њем ауто мат ских ба за по да та ка и ко ри шће њем ин тер не та, што да је ви со ку по-у зда ност и зна чај но убр за ва про цес ра да. Та ко на ци о нал ни гран ски са ве зи ди-рект но уно се спорт ске ре зул та те сво јих спор ти ста у је дин стве ну елек трон ску ба зу ко ја се на ла зи на сер ве ри ма Упра ве за за јед нич ке по сло ве Ре пу блич ких ор га на.

Кон тро ла тре ни ра но сти спор ти ста је мул ти ди сци пли нар ног ка рак те ра (ме ди цин ски, мо то рич ки и пси хо-со ци јал ни сег мент). Мо то рич ка те сти ра ња (гип кост, бр зи на, агил ност, сна га, ја чи на, из др жљи вост), од ви ја ју се у те рен-ским и ла бо ра то риј ским усло ви ма у скла ду са спе ци фич но сти ма спорт ске гра-не, уз ра ста, по ла, по шту ју ћи ин ди ви ду ал не ка рак те ри сти ке спор ти сте и етич-ке нор ме. Та ко ђе, ин си сти ра мо на стал ном уна пре ђе њу ра да кроз струч на уса-вр ша ва ња сво јих чла но ва, пра ће њу нај но ви јих спорт ских до стиг ну ћа, спорт-ских про је ка та, на уч но-ис тра жи вач ки рад, об ја вљи ва ње пу бли ка ци ја у на уч ној и струч ној спорт ској ли те а ту ри, на бав ку со фи сти ци ра не опре ме, итд…

С об зи ром да успех ових ак тив но сти за ви си и од дру гих ре ле вант них спорт ских ин сти ту ци ја, са ко ји ма има мо за јед нич ке ци ље ве и ин те ре се у раз-

Слика 6.


во ју спор та, усме ри ли смо на ше ак тив но сти на што бо љу ко му ни ка ци ју и са-рад њу са Ми ни стар ством омла ди не и спор та, Олим пиј ским ко ми те том, Спорт-ским са ве зом Ср би је, на ци о нал ним и оста лим спорт ским са ве зи ма. Јав но об ја-вљи ва ње струч них и на уч них ана ли за оства ру је мо и кроз об ја вљи ва ње од го ва-ра ју ћих пу бли ка ци ја.

5. Ли те ра ту ра

1. Пе де сет го ди на Ре пу блич ког за во да за спорт (2007): Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о град

2 . П. Би ћа нин; А. Са на дер; A. Га је вић (2007): Мо дел ин фор ма ци о ног то ка у си сте му ана ли ти ке и ди јаг но сти ке тре ни ра но сти вр хун ских спор ти ста, Ме ђу-на род на на уч на кон фе рен ци ја „Ана ли ти ка и ди јаг но сти ка фи зич ке ак тив но-сти“, Збор ник ра до ва, 294-301, Бе о град: Фа кул тет спор та и фи зич ког вас пи та ња

3. П. Бо жић; Б. Бер јан; Н. Па жин (2007): Са вре ме ни при ступ про це не и ева лу а ци је мо то рич ких спо соб но сти спро ти ста у Ре пу блич ком за во ду за спорт, Ре пу блич ки за вод за спорт, ин тер но из да ње.

ПРИ ЛОГ 1 71

При лог 1

Об ја вље не се риј ске пу бли ка ци је „АЛ МА НАХ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ СПОР ТА“ (пре ма по да ци ма спорт ске би бли о те ке За во да)

– АЛ МА НАХ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ СПОР ТА, 1943/1963, СОФК, Глав ни уред ник Во ји-

слав Вој но вић, Спорт ска књи га, Бе о град, 1964

– АЛ МА НАХ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ СПОР ТА 1964/1968, СОФК, Глав ни уред ник Во ји слав

Вој но вић, Спорт ска књи га, Бе о град, 1969





– АЛ МА НАХ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ СПОР ТА 1977, СОФК, Глав ни уред ник Во ји слав Вој-

но вић, Спорт ска књи га, Бе о град, 1979











– АЛ МА НАХ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ СПОР ТА 1983, СОФК, Глав ни уред ник Сне жа на Ми-

са и ло вић – Спорт ска књи га, Бе о град, 1984


При лог 2

ИН ФОР МА ЦИ ЈЕ О СПОРТ СКИМ РЕ ЗУЛ ТА ТИ МА (пре ма Ар хи ви Ин док оде ље ња)

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ РЗС – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 2008; Је ле на Ива но-

вић и са рад ни ци; штам па но из да ње-ме ки по вез, Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о-

град 2009.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ РЗС – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД

2008; Је ле на Ива но вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о-

град 2008.



град 2008.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ РЗС – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД

2007; Је ле на Ива но вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о-

град 2007.



град 2007.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ РЗС – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИШ ЈИ ПРЕ ГЛЕД 2006;

Је ле на Ива но вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о град 2006.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ И ЦР НЕ ГО РЕ – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ

ПРЕ ГЛЕД 2005; Је ле на Ива но вић и са рад ни ци; бро ши ра но; Ре пу блич ки за вод за

спорт, Бе о град 2005.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ И ЦР НЕ ГО РЕ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 2004; Је ле-

на Ива но вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о град 2005.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ И ЦР НЕ ГО РЕ – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ

ПРЕ ГЛЕД 2004; Је ле на Ива но вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за

спорт, Бе о град 2004.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ И ЦР НЕ ГО РЕ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 2003; мр

Алек сан дра Са на дер и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о-

град 2004.

ПРИ ЛОГ 2 73

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ СПОР ТИ СТА СР БИ ЈЕ И ЦР НЕ ГО РЕ – ПРЕ ЛИ И МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ

ПРЕ ГЛЕД 2003., мр Алек сан дра Са на дер и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за-

вод за спорт, Бе о град 2003.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИХ СПОР ТИ СТА – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ-

ГЛЕД 2002., мр Алек сан дра Са на дер и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод

за спорт, Бе о град 2003.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИХ СПОР ТИ СТА – ПЕ РИ О ДИЧ НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ-

ГЛЕД 2001; мр Алек сан дра Са на дер и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод



ГЛЕД 2000; Алек сан дра Сто јиљ ко вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод



ГЛЕД 1999; Алек сан дра Сто јиљ ко вић и са рад ни ци; бро ши ра но; Ре пу блич ки за вод


– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИХ СПОР ТИ СТА – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1998; Алек-

сан дра Сто јиљ ко вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о-

град 1999.




– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИХ СПОР ТИ СТА – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1997; Алек-

сан дра Сто јиљ ко вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за спорт, Бе о-

град 1998.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИХ СПОР ТИ СТА ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ-



– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИХ СПОР ТИ СТА – ПЕ РИ ОД НИЧ НИ ПРЕ ГЛЕД 1998/96;

Алек сан дра Сто јиљ ко вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ре пу блич ки за вод за спорт,

Бе о град 1999.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ СПОР ТА – ОСВО ЈЕ НЕ МЕ ДА ЉЕ У 1995. ГО ДИ НИ;

Алек сан дра Сто јиљ ко вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ју го сло вен ки за вод за фи зич-

ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1996.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ СПОР ТА– ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ РЕ ЗУЛ ТА ТИ – ОСВО ЈЕ-

НЕ МЕ ДА ЉЕ У 1995. ГО ДИ НИ; Алек сан дра Сто јиљ ко вић и са рад ни ци; бро ши ра но,

Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1995.

– СПОР ТИ СТИ НО СИ О ЦИ МЕ ДА ЉА НА СВЕТ СКИМ И ЕВРОП СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА

СПОР ТУ СТУ ДЕ НА ТА И СПОР ТУ ИН ВА ЛИ ДА У 1993.ГОД; Ол га Ацић; бро ши ра но,


– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ-НО СИ О ЦИ МЕ ДА ЉА НА СВЕТ СКИМ И ЕВРОП-

СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА СПОР ТУ СТУ ДЕ НА ТА И СПОР ТУ ИН ВА ЛИ ДА У 1992.ГОД. –

ПРЕТ ХОД НА ИН ФОР МА ЦИ ЈА; Ол га Ацић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи-

зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1992.

– ЈУ ГО СЛО ВЕ СКИ СПОР ТИ СТИ-НО СИ О ЦИ МЕ ДА ЉА НА СВЕТ СКИМ И ЕВРОП СКИМ

ПР ВЕН СТВИ МА СПОР ТУ СТУ ДЕ НА ТА И СПОР ТУ ИН ВА ЛИ ДА У 1991. ГОД. – ПРЕТ-

ХОД НИ ПО ДА ЦИ; Ол га Ацић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту-

ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1992.



СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У 1990.ГОД. – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД, Ол га Ацић; бро ши ра-

но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1991.


СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У 1990. – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД У 1990;

Ол га Ацић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и

ме ди ци ну спор та, Бе о град 1990.


СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА И ЗИМ СКОЈ УНИ ВЕР ЗИ ЈА ДИ У 1989.ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ

ПРЕ ГЛЕД 1989; Ол га Ацић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и

ме ди ци ну спор та, Бе о град 1990.

– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ – НО СИ О ЦИ МЕ ДА ЉА НА СВЕТ СКИМ И ЕВРОП-

СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА И ЗИМ СКОЈ УНИ ВЕР ЗИ ЈА ДИ У 1989 ГО ДИ НИ – ПРЕ ЛИ МИ-

НАР НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1989; Ол га Ацић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за

фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1989.

– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ-НО СИ О ЦИ МЕ ДА ЉА НА СВЕТ СКИМ И ЕВРОП СКИМ

ПР ВЕН СТВИ МА У 1988.ГО ДИ НИ – ГО ДИШ ЈИ ПРЕ ГЛЕД 1988; Ол га Ацић; бро ши ра-



СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У 1988.ГО ДИ НИ – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИШ ЈИ ПРЕ ГЛЕД

1988; Ол га Ацић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци-

ну спор та, Бе о град 1988.


СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА, УНИ ВЕР ЗИ ЈА ДА МА И МЕ ДИ ТЕ РАН СКИМ ИГРА МА У 1987.

ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1987; Ол га Ацић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за-

вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1988.


СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА, УНИ ВЕР ЗИ ЈА ДА МА И МЕ ДИ ТЕ РАН СКИМ ИГРА МА У 1987.

ГО ДИ НИ – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1987; Ол га Ацић; бро ши ра но,

Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци нуз спор та, Бе о град 1987.


СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У 1986. ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1986; Ол га Ацић;

бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град

1987.


СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У 1986. ГО ДИ НИ – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1986; Ол га Ацић;


1986.

– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ НА СВЕТ СКИМ И ЕВРОП СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У

1985. ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1985; Ол га Ацић и са рад ни ци; бро ши ра но,


– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ НА СВЕТ СКИМ ЕВРОП СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У

1985. ГО ДИ НИ – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1985; Ол га Ацић и са рад ни ци; бро ши ра-



1984. ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1984; Мир ја на Вељ ко вић; бро ши ра но, Ју го-

сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1985.

ПРИ ЛОГ 2 75

– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ НА ОЛИМ ПИЈ СКИМ, СВЕТ СКИМ И ЕВРОП СКИМ

ПР ВЕН СТИВ МА У 1984. ГО ДИ НИ – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1984; Мир ја на Вељ ко-

вић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе-

о град 1984.

– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ НА ОЛИМ ПИЈ СКИМ, СВЕТ СКИМ И ЕВРОП СКИМ

ПР ВЕН СТВИ МА У 1983. ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1983; Мир ја на Вељ ко вић;


1984.

– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ НА СВЕТ СКИМ И ЕВРОП СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У 1983.

ГО ДИ НИ – ПРЕ ЛИ МИ НАР НИ ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1983; Мир ја на Вељ ко вић; бро-

ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1983.





1982. – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1982; Мир ја на Вељ ко вић; бро ши ра но, Ју го сло вен-

ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1982.





1981. ГО ДИ НИ – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1981; Мир ја на Вељ ко вић; бро ши ра но, Ју-

го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1981.

– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ НА ОЛИМ ПИЈ СКИМ ИГРА МА, СВЕТ СКИМ И

ЕВРОП СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У 1980. ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1980; Мир-

ја на Вељ ко вић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну

спор та, Бе о град 1981.

– ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИ СПОР ТИ СТИ НА ОЛИМ ПИЈ СКИМ ИГРА МА, СВЕТ СКИМ И

ЕВРОП СКИМ ПР ВЕН СТВИ МА У 1980. ГО ДИ НИ – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1980; Мир-

ја на Вељ ко вић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну

спор та, Бе о град 1980.


1979.ГО ДИ НИ– ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1979; Дра ган Мар ши ће вић и са рад ни ци;


1979.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ ВР ХУН СКОГ СПОР ТА У 1979. ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ

ПРЕ ГЛЕД 1978; Дра ган Мар ши ће вић и са рад ни ци; штам па но из да ње – ме ки по-

вез, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1979.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ ВР ХУН СКОГ СПОР ТА У 1979. ГО ДИ НИ – ПРЕТ ХОД-

НИ ПО ДА ЦИ 1978; Дра ган Мар ши ће вић; штам па но из да ње – ме ки по вез, Ју го сло-

вен ски за вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1978.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ ВР ХУН СКОГ СПОР ТА У 1977. ГО ДИ НИ – ГО ДИ-

ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1977; Дра ган Мар ши ће вић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за



НИ ПО ДА ЦИ 1977; Дра ган Мар ши ће вић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи-




ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1976; Дра ган Мар ши ће вић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за






ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1975; Дра ган Мар ши ће вић, бро ши ра но; Ју го сло вен ски за вод за





– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКИХ СПОР ТИ СТА НА СВЕТ СКИМ И ЕВРОП СКИМ ШАМ-

ПИ О НА ТИМ У 1974. ГО ДИ НИ – ГО ДИ ШЊИ ПРЕ ГЛЕД 1974; Дра ган Мар ши ће вић;


1975.


ПИ О НА ТИМ У 1974. ГО ДИ НИ – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1974; Дра ган Мар ши ће-


о град 1974.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ВР ХУН СКОГ СПОР ТА У СР БИ ЈИ ВАН ПО КРА ЈИ НА 1971–74. – ГО ДИ-

ШЊИ ПРЕ ГЛЕД; Дра ган Мар ши ће вић и са рад ни ци; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за-

вод за фи зич ку кул ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1975.


ПИ О НА ТИМ У 1971. ГО ДИ НИ – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА ЦИ 1971; Дра ган Мар ши ће-


о град 1971.

– РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЈУ ГО СЛО ВЕН СКОГ ВР ХУН СКОГ СПОР ТА У 1968. – ПРЕТ ХОД НИ ПО ДА-

ЦИ 1968; Дра ган Мар ши ће вић; бро ши ра но, Ју го сло вен ски за вод за фи зич ку кул-

ту ру и ме ди ци ну спор та, Бе о град 1968.

ПРИЛОГ 3 77

Прилог 3

Форма упитника о учешћу и резултатима спортиста Србије на великим међу-народним такмичењима и државним првенствима који се налази на сајту РЗС

1. Подаци о такмичењу

Пун званичан назив такмичења

Званично место одржавања такмичења

Место

Држава

Ниво такмичења [падајућа листа (п.л.)]

1. светски ниво 2. континентални ниво 3. регионални ниво 4. државни ниво

Датум одржавања (п.л.) дан месец година дан месец година

Узрасне категорије заступљене на такмичењу

Спортске гране заступљене на такмичењу

Дисциплине заступљене на такмичењу

Укупан број српских учесника такмичења (п.л.)

2. Подаци о учесницима такмичења

Име и презиме такмичара

Клуб такмичара

Спортска грана

Дисциплина у којој се спортиста такмичио

Узрасна категорија такмичара

Категорија (тежинска) у којој се спортиста такмичио

Вид надметања у којем се спортиста такмичио

Остварен резултат


Аида Са ра лић Ма ги стар спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Алек сан дра Са на дер Ма ги стар фи зич ке кул ту ре – по моћ ник ди рек то ра

Ана Ма то вић Док тор ме ди ци не

Ацо Га је вић Проф. фи зич ке кул ту ре – шеф оде ље ња за ана ли ти ку у спор ту

Бо ба на Бер јан Про фе сор фи зич ке кул ту ре

Бран ки ца Ђа во ло вић Док тор ме ди ци не

Бра ти сла ва Ка ра лић Ма ги стар фи зич ке кул ту ре

Жељ ко Рај ко вић Ма ги стар фи зич ке кул ту ре

Жив ко Па нов ски Про фе сор фи зич ке кул ту ре

Ја дран ка Плав шић Док тор ме ди ци не

Ја смин ка Про кић Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Је ле на Дре цун Ну три ци о ни ста

Је ле на Ива но вић Про фе сор фи зич ке кул ту ре

Је ле на Илић Пси хо лог

Јо ван Злат ко вић Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Ле ла Бо шко вић Про фе сор фи зич ке кул ту ре

Љи ља на Ћор ко вић Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Љу би ца Ба ча нац Ма ги стар фи зич ке кул ту ре

Љу бан Мар ти но вић Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Ми ле на Дра го је вић Про фе сор фи зич ке кул ту ре

Мил ка По љак Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Ми ло рад Сти јо вић Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Ми ро љуб Злат ко вић Ма ги стар спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Ми ро слав Сте ва но вић Ма ги стар фи зич ке кул ту ре

Не бој ша Ан тић Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Пре де аг Би ћа нин Про фе сор фи зич ке кул ту ре – шеф ИН ДОК оде ље ња

Пре драг Бо жић Про фе сор фи зич ке кул ту ре

Рад ми ло Ђу ро вић Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Са ња Ма зић Доц. др спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та – по моћ ник ди рек то ра

Сла ви ца Ђор ђе вић-Ша ра но вић Ма ги стар спе ци ја ли ста пне у моф ти зо ло ги је – на чел ник оде ље ња

Сло бо дан ка Ко раћ Спе ци ја ли ста ме ди ци не спор та

Су за на Злат ко вић Док тор ме ди ци не – на чел ник оде ље ња

Та ма ра Га ври ло вић Ле кар на спе ци ја ли за ци ји из спорт ске ме ди ци не

Та тја на Ми лен ко вић Ди пло ми ра ни би бли о те кар-ин фор ма ти чар

Ти хо мир Да ни ло вић Ма ги стар фи зич ке кул ту ре

Стручни сараднициРепубличког завода за спорт

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ 3-vodic kroz sportski menadzment iii.pdf ·...

Documents