РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ 1-vodic kroz... · 2012-03-24 · ИЗ ДА...

РЕ ПУ БЛИЧ КИЗА ВОД

ЗА СПОРТ

ИЗ ДА ВАЧ

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ11030 Бе о град, Кне за Ви ше сла ва 72Тел. 011/35 49 491, 35 45 585, факс 3555 288web: rz sport.gov.rs • e-mail: rzs@rz sport.gov.rs

ЗА ИЗ ДА ВА ЧА

Ја смин ко По зде рац, ди рек тор РЗС

ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИК

мр Алек сан дра Са на дер, по моћ ник ди рек то ра РЗС

УРЕДНИК

Лела Бошковић

ПРИПРЕМА ТЕКСТОВА

Лела БошковићМилена ДрагојевићТатјана Миленковић

КОРЕКТУРА ТЕКСТА

Татјана Миленковић

ПРИ ПРЕ МА И ШТАМ ПА

Ју го сло вен ски пре глед, Бе о град

ТИ РАЖ

300 примерака

ISBN 978-86-NNNNN-NN-N

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ

ЗБОРНИК РАДОВА

Бе о град, 2009. године

5

Са др жај

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Ма ја Пе тро вићПредстављање туристичке и културне ризнице Србије, култура и етика у туризму 11

Ми ла дин Пан те лићПра во у спор ту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

До цент др Зо ран Ма шићМар ке тинг са ве за, клу ба, удру же ње (у окви ру са вре ме не те о ри је спор та) . . . . . . 24

Проф. др Де јан ЕрићИза зо ви и про бле ми фи нан си ра ња у спор ту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Пре драг Бо го са вљевОр га ни зо ва ње ве ли ких так ми че ња ор га ни зо ва ње европ ског првенства у ко шар ци 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Ду брав ка Жив ко вићУређење радног простора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Сне жа на По по вићИнтернет и website . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Др Мом чи ло Мо ма Ја ко вље вићСа вре ме ни мод ни ди зајн – пра ви ла обла че ња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Проф. др Ду шан Пе рићПо тре ба спор та за обра зо ва њем и са мо у са вр ша ва њем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Во ји слав Ву чи ће вићПро то кол. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Мр Алек сан дра Са на дерСтруч ни ску по ви у спор ту. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Та тја на Ми лен ко вић

Ка ко уре ди ти лич ну би бли о те ку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

ПРЕДГОВОР 7

Предговор

Републички завод за спорт већ више од пола века ради на праћењу стања спорта у земљи и на његовом развоју. Од 1956. године, када је основан Савезни завод за физичку културу, Установа је неколико пута мењала име, а данашњи назив утврђен је Законом о спорту из 1996. године.

Од самог почетка створени су добри материјални услови. Завод се нала зи на 43 ha платоа у Кошутњаку са поливалентним спортским центром, затворе-ним и отвореним спортским објектима. Најзначајније богатство Завода су ње-гови запослени (90), међу којима су поред спортских стручњака, лекари спе-цијалисти (спортске медицине и других специјалности), психолози, социолози, статистичари; укључујући магистре наука, докторанте и докторе наука.

Рад на стручном усавршавању кадрова који раде у спорту увек је био ва-жан и континуиран задатак Завода. Пре свега зато што је услов за развој сваке делатности квалитетан и образован кадар, а знања и информације се екстрем-но шире стварајући појаву названу „поплава информација“. Надлежне институ-ције система државе треба да пруже квалитетне информације које су значајне за рад стручњака и изабране из „мора“ информација.

По податку из 1981. године, за првих 25 година Завода организовано је преко 40 саветовања и семинара и на њима је учестововало више од 1500 струч-њака (25 година рада Југословенског завода за физичку културу и медицину спорта, ЈЗФКМС, Београд, 1981). Предавачи на овим скуповима, поред сарадни-ка Завода, били су признати стручњаци специјалисти за актуеалну проблемати-ку: спортски тренери, спортски лекари, спортски психолози, физилози и дру-ги стручњаци из земље и иностранства (СССР-а, САД-а, ДДР, Француске, Енглес-ке…) Посебан облик стручног скупа био је намењен тренерима врхунских спортиста од 1971. до 1986. године. Забележено је да је у првих десет година одржано 51 „трибина“ са просечно 40 предавача, а тираж штампаних публика-ција повећан са 150 на 550 годишње.

У текућем олимпијском циклусу Завод је интензивно приступио уна пре-ђењу свих својих делатности, а упоредо и стручном усавршавању како својих сарадника тако и осталих учесника у спорту, при чему постоји адекватна по др-шка Министарства омладине и спорта, као и сарадња са Олимпијским комите-

8 CONSTITUTIO ATHLETICAE – ВОДИЧ КРОЗ СПОРТСКИ МЕНАЏМЕНТ

том Србије, Спортским савезом Србије и гранским савезима. Наша активност је усмерена на организовање стручних скупова и објављивање одговарајућих публикација, као што је ова. Водич је уређен је према трећем Националном се-ми нару (III) за секретаре спортских и општинских савеза, клубова, удружења и осталих спортских организација (генерални, технички, извршни). Детаљније информације о самом стручном скупу могу се наћи у Уводу Годишњака, као и на сајту Завода. Као и Завод, ССС има за собом вишедеценијски рад (основан je 1945. године) од заједничког интереса за спорт у Србији, као и за његове чла-нове. Чланови ССС су грански савези, општински, градски и покрајнски спорт-ски савези и друге заинтересоване спортске организације у области спорта са територије Србије (74 гранска савеза, 13 удружења и 94 општинских спротских савеза). Као невладина спортска организација у оквиру које делује више од 12.000 клубова, највећа је на Балкану. С обзиром да поред многих активност ССС учествује у пројектима који су едукативне природе и који обогаћују спорт-ску и научну мисао, он је нашао заједнички интерес да буде суорганизатор Се-минара. У последње три године одржана су три Семинара (I, II i III). У току про-шле године издата су три видео снимка са сваког семинара. Ове године плани-рано је издавање три Годишњака (I, II i III) и одржавање четвртог Семинара.

Наше опредељење за тему – менаџмент у спорту – је практичне природе. Да би једна спортска организација ефикасно функционисала, морају се корис-тити општа и специјалистичка знања из менаџмента, организације, система и економије. Без обзира да ли се ради о пословима топ менаџера (генерални ди-ректор, спротски директори), функционалних менаџера (маркетинг, финанси-је) и оперативних менаџера (руководиоци одељења, тренери), потребно је кон-тинуирано усавршавање на практичном и теоретском нивоу. У свету је спорт-ски менаџмент теоријски заснован и устаљен облик у спортским организација-ма, комитетима и другим облицима спортског испољавања, док је код нас ре-лативно нов и више се заснива на личним способностима и склоностима.

Једна од општих дефиниција коју је дао др Данило Аћимовић, каже да се под спортским менаџментом подразумева организационо, стручно и адекват-но вођење спортских организација, у циљу стицања економске добити, на за-конит начин од спортског надметања, на свим нивоима једне државе – локал-ним, регионалним, националном. То је и мотив и обавеза свих учесника у том процесу да допринесу заједничком развоју спорта и Државе.

Главни и одговорни уредник

мр Александра САНАДЕР.

УВОД 9

Годишњак CONSTITUTIO ATHLETICAE – Водич кроз спортски менаџмент, припремљен је као Зборник радова са I Националног семинара за секретаре. Овај Зборник је припремљен на основу предавања еминентних стручњака и професора физичког васпитања и спорта, али и других области које имају до-дирних тачака са спортом и без којих спорт не би могао да функционише на потребан начин. Осим текстова предавача коришћени су и видео записи са Се-минара на основу којих су сарадници Завода припремили текстове.

Први Национални семинар за секретаре спортских и општинских савеза, клубова, удружења и осталих спортских организација (генерални, технички, извршни) одржан је 1. и 2. децембра 2005. у хотелу „Трим“ на Кошутњаку у циљу пружања логистичке подршке секретарима који раде у спортским орга-низацијама, на којима почива комплетна инфраструктура савеза, клубова или удружења и у циљу помоћи у њиховом даљем усавршавању. Организатори Се-минара били су Републички завод за спорт и Спортски савез Србије.

Пред преко 150 учесника из целе Србије Семинар је отворио Председник Спортског савеза Србије Војислав Табачки.

Учесници Семинара су могли чути практичнa искуства еминентних струч-њака у области спорта и других области које имају додирних тачака са спортом:

Маје Петровић, Туристичка организација Србије (ТОС), која је излагала на тему представљања туристичке и културне ризнице Србије, култура и етика у туризму;

Миладина Пантелића, дипл. правника, генералног секретара ваздухо-плов ног савеза, који је излагао на тему права у спорту;

др Зорана Машића, који је излагао на тему Маркетинг савеза, клуба, и удружења у оквиру савремене теорије спорта;

Проф. др Дејана Ерића, Економски факултет у Београду, који је излагао на тему Изазови и проблеми финансирања у спорту;

Предрага Богосављева, директора предузећа „Европско првенство 2005 – Београд“, који је излагао на тему Организовање великих спортских такмиче ња;

Увод


дипл. инг. Дубравке Живковић, која је излагала на тему Уређење радног простора;

Снежане Поповић, Рачунарски факултет, која је излагала на тему интер-нет i website;

др Момчила Јаковљевића, специјалисте опште хирургије Клиничко - болничког центра Др Драгиша Мишовић, који је излагао на тему Савремени модни дизајн – правила облачења;

проф. Миодрага Шебека, генералног секретара Савеза рвачких спортова Србије, који је излагао на тему Функционисање канцеларије;

проф. др Душана Перића, Факултет за спорт и туризам – ТИМС, Нови Сад, који је излагао на тему Потреба спорта за образовањем и самоусавршавањем;

Војислава Вучићевића, предавача на дипломатској академији Министар-ства спољних послова који је излагао на тему Протокол;

мр Александре Санадер, Републички завод за спорт, Београд, која је из-лагала на тему Стручни скупови у спорту;

Татјане Миленковић, Републички завод за спорт, која је излагала на те-му Како уредити личну библиотеку.

Уредник

Јелена ИВАНОВИЋ, проф.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТУРИСТИЧКЕ И КУЛТУРНЕ РИЗНИЦЕ СРБИЈЕ, КУЛТУРА И ЕТИКА У ТУРИЗМУ 11

Представљање туристичке и културне ризнице Србије, култура и етика у туризму

МА ЈА ПЕ ТРО ВИЋ

дипл. фи ло лог, струч ни са рад ник, Туристичкa организацијa Ср би је

Кључ не ре чи: спорт, ту ри зам, кул ту ра, ети ка, Ср би ја

Увод

Да нас су спорт и ту ри зам нео дво ји ви. Њи хо во за јед нич ко де ло ва ње у на ред-ном пе ри о ду зна чи де ло ва ње у скла ду са мо дер ним европ ским на чи ном по сло-ва ња у овим обла стима. И спорт и ту ри зам но се под сти цај ка бо љем раз у ме ва њу љу ди и пре мо шћа ва њу кул тур них, дру штве них, па и по ли тич ких раз ли ка. Ту ри зам и спорт се све ви ше пре пли ћу, што на ро чи то до ла зи до из ра жа ја то ком ве ли ких спорт ских до га ђа ња, по пут олим пиј ских ига ра или дру гих ме ђу на род них так ми че-ња. Ту ри зам и спорт, у скла ду са одр жи вим раз во јем, мо гу по ста ти мост при ја тељ-ства и раз у ме ва ња раз ли чи тих кул ту ра. У сва ком кон так ту са стран ци ма ми про-мо ви ше мо на шу зе мљу и та ко ра ди мо у ин те ре су др жа ве. Про шла го ди на је од стра не Свет ске Ту ри стич ке Ор га ни за ци је (WTO) и Ме ђу на род ног Олим пиј ског Ко ми те та (IOC) би ла про гла ше на за ГО ДИ НУ СА РАД ЊЕ ТУ РИ ЗМА И СПОР ТА.

Ра ди што бо ље при пре ме за до чек стра них ре пре зен та ци ја, де ле га ци ја, функ ци о не ра или до ма ћих спон зо ра, Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Ср би је (ТОС) мо же да пру жи зна чај ну по др шку и по моћ. Ко ри шће њем зна ња и ис ку ства ТОС-а по ве ћа ће се мо гућ но сти да се на нај бо љи на чин до че ка ју го сти, по ка же град, зе мља, да се оства ри до бра са рад ња и омо гу ћи при ја тан бо ра вак ис пу њен ле пим ути сци ма. Због то га је по треб но има ти основ не ин фор ма ци је о овој Ор-га ни за ци ји. Као и ин фор ма ци је о то ме ка ко се ор га ни зу ју по се те, ка ко се оства-ру је пр ви кон такт и оп хо ди пре ма стра ним го сти ма, ка ко нај бо ље до ча ра ти Ср-би ју у јед ном да ну, до че ка ти го сте из Ср би је, кре и ра ти ути ске, итд.

Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Ср би је

Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Ср би је (ТОС) осно ва на је 1994. го ди не као вла-ди на ор га ни за ци ја за про мо ци ју и уна пре ђе ње ту ри зма Ре пу бли ке Ср би је на до ма ћем и ино стра ним ту ри стич ким тр жи шти ма у ци љу афир ми са ња ту ри-стич ких вред но сти и по тен ци ја ла Ср би је.


Де лат ност ТОС-а је усме ре на ка по зи ци ра њу ту ри стич ког про из во да Ср-би је на до ма ћем и ино стра ним тр жи шти ма, ка ту ри стич кој ва ло ри за ци ји ком-па ра тив них пред но сти Ср би је, као што су њен ге о стра те шки по ло жај, исто риј-ски, кул тур ни и при род ни иден ти тет.

На ло кал ном пла ну, ТОС у са рад њи са ту ри стич ким ор га ни за ци ја ма гра-до ва, оп шти на и оста лим ту ри стич ким су бјек ти ма ра ди на уна пре ђе њу ту ри-стич ке по ну де Ср би је и ства ра њу по зи тив ног ста ва ста нов ни штва пре ма ту ри-зму Ср би је. ТОС ра ди на ис тра жи ва њу до ма ћег тр жи шта, про гра ми ра њу, ор га-ни зо ва њу и ре а ли за ци ји ту ри стич ке про мо ци је у зе мљи. Уче ству је на свим ме-ђу на род ним и до ма ћим сај мо ви ма и ма ни фе ста ци ја ма у Ср би ји и Цр ној Го ри. Ба ви се ор га ни за ци јом ма ни фе ста ци ја по пут Са бо ра на род ног ства ра ла штва Злат не ру ке, Сај ма су ве ни ра, из ло жби…

Та ко ђе се ба ви из ра дом про мо тив ног ма те ри ја ла и пу бли ка ци ја на срп-ском је зи ку (као и у не ко ли ко је зич ких ва ри јан ти) ко ји ма снаб де ва ин фор ма-тив не цен тре у зе мљи, за ин те ре со ва не ин сти ту ци је и ли ца из зе мље ко ја пу-тем по ште, email-а или fa xa упу те зах тев за до би ја ње про мо тив ног ма те ри ја ла. На на ве де ни на чин, и пу тем те ле фо на сва ко днев но се не по сред но да ју ин фор-ма ци је о ту ри стич кој по ну ди Ср би је. Кон ти ну и ра но се оба вља ажу ри ра ње ин-тер нет пре зен та ци је ТОС-а на срп ском и ен гле ском је зи ку www.ser bia-to u rism.org, где су по ста вље не све по треб не ин фор ма ци је.

По чет ком 2005. го ди не у Ис бру ку је одр жан из бор за зе мљу до ма ћи на за Уни вер зи ја ду 2009. го ди не. Ту ри стич ка ор га ни за ци ја Ср би је има ла је свој штанд, ин фор ма то ре и про па ганд ни ма те ри јал. Од пет зе ма ља, иза бра ни смо за нај бо ље пред ста вље ну зе мљу и по бе ди ли на по ме ну том из бо ру. По во дом Европ ског пр вен ства у ко шар ци, 2005. го ди не, ТОС је при ре дио и из дао бро-шу ру „До бро до шли у зе мљу ко шар ке“.

Кул тур ни ту ри зам

Број не су де фи ни ци је кул тур ног ту ри зма, али је јед на од нај све о бу хват-ни јих она ко ја раз ли ку је ма те ри јал ну и не ма те ри јал ну кул тур но-ту ри стич ку по ну ду. То под ра зу ме ва да се по ред оби ла ска кул тур но-исто риј ских спо ме ни-ка, му зе ја, га ле ри ја, гра ђе ви на, ту ри ста упо зна је и са иден ти те том, аутен тич-но шћу, оби ча ји ма, фол кло ром, јед ном реч ју кул ту ром јед ног на ро да. У том сми слу ТОС про мо ви ше сај мо ве на ко ји ма се пред ста вља на ше кул тур но на сле-ђе. У са рад њи са Ре пу блич ким За во дом за за шти ту спо мен ни ка одр жа ва на сај-ту по се бан део о кул тур но-исто риј ском на сле ђу. При ре ђу је од го ва ра ју ће пу бли-ка ци је, као „Ка лен дар при ред би“ (сј, енг, ин тер нет из да ње); „Пу те ви ви на Ср-би је“ (сј, енг); „Ду на вом кроз Ср би ју“ (сј, фр, енг, нем); „Ма па ма на сти ра“; Ма-па „10 иде ал них ме ста дуж Ко ри до ра 10“; итд.

Тре нут на кул тур но-ту ри стич ка по ну да је ве о ма бо га та – об у хва та пе ри од пра и сто ри је, ан тич ко до ба, сред ње ве ков ну кул ту ру, ма на сти ре, кул тур но-умет-нич ке ма ни фе ста ци је. Ра зно ли кост и бо гат ство спо ме ни ка на ста лих у про шло-сти и ње на при род на ле по та, чи не Ср би ју ве о ма за ни мљи вом зе мљом и са став-ни су део ње не ту ри стич ке при влач но сти. Све до чан ства o пра и сто риј ском жи-


во ту на овом под руч ју су број на ар хе о ло шка на ла зи шта. Ле пен ски Вир, Стар че-во и Вин ча, све до че да је ов де то ком ми ле ни ју ма би ло кул тур но сре ди ште пра-и сто риј ског све та. О шест ве ко ва рим ске им пе ри је на на шем под руч ју да нас све до че оста ци зна чај них рим ских пу те ва и гра до ва – Гам зи град, Сир ми ум, Ме ди а на, са ра зно вр сним гра ђе ви на ма.

Јед на од нај зна чај ни јих са чу ва них спо ме нич ких це ли на у Ср би ји су ма на-сти ри, на ста ли у раз до бљу од XII до XVII ве ка, раз ме ште ни од Фру шке Го ре на се ве ру, пре ко до ли не Мо ра ве и Ибра, до Ко со ва. Ком плекс Ста ри Рас са Со по-ћа ни ма, ма на стир Ви со ки Де ча ни и ма на стир Сту де ни ца на ла зе се на Ли сти Свет ске ба шти не UNE SCO-а и увр шће ни су у кул тур ни ити не рер ју го и сточ не Евро пе.

Ра ди што бо ље ин фор ми са но сти јав но сти и стра них го сти ју о кул тур но-умет нич кој сце ни Ср би је, ТОС је иза дао пу бли ка ци ју „Ка лен дар при ред би“ ко-ја об у хва та број не при ред бе, сај мо ве, кул тур не, спорт ске, при вред не и дру ге ма ни фе ста ци је, ко је се ор га ни зу ју ра зним по во ди ма и са раз ли чи тим са др жа ји-ма, а ко ји из у зет но обо га ћу ју ту ри стич ку по ну ду Ср би је.

Ор га ни зо ва ње по се та

За при пре ма ње ити не ре ра (про грам бо рав ка, пу та) ор га ни за тор тре ба да при ку пи основ не ин фор ма ци је. Основ на по ла зна тач ка је сте: утвр ди ти ко су за пра во го сти, из ко је зе мље до ла зе и ко ја су њи хо ва ин те ре со ва ња (шта би же-ле ли и тре ба ло да по се те). По жељ но је до би ти ин фор ма ци ју о њи хо вој на ци о-нал ној при пад но сти, на ви ка ма, хра ни ко ју кон зу ми ра ју. Ове ин фор ма ци је мо-гу се до би ти од го сти ју лич но или од слу жбе про то ко ла ам ба са де зе мље из ко је до ла зе. При осми шља ва њу ити не ре са мо же се за по моћ обра ти ти ТОС-у, ТОБ-у, ло кал ним ТО и Удру же њу во ди ча, као и ре цеп тив ним аген ци ја ма код ко јих се мо же иза бра ти не што из њи хо ве ле пе зе про из во да или тра жи ти по ну да и ити-не рер на осно ву соп стве них за ми сли.

У од но су на ин те ре со ва ње (ма на сти ри, кул тур ни жи вот, ак ти ван од мор, ру рал ни ту ри зам, Вој во ди на, Цен трал на Ср би ја, Бе о град…) ко је де фи ни ше гру-пу тј. го ста, фор ми ра се на црт Про гра ма. При ме ра ра ди, ис ку ства са гру па ма из Ја па на, Изра е ла и Шпа ни је се ме ђу соб но у мно го че му раз ли ку ју. На при мер, Ја пан ци су нај за ин те ре со ва ни ји да по се те ма на сти ре док Изра ел ци ни су.

Про грам под ра зу ме ва упо зна ва ње ме ста у ко ме го сти бо ра ве и у за ви сно-сти од њи хо вог сло бод ног вре ме на мо же се ор га ни зо ва ти це ло днев ни или дво-днев ни из лет. Уко ли ко са ми пра ви те Про грам тре ба обра ти ти па жњу да го сти-ма пр во бу де упри ли чен оби ла зак, тј. раз гле да ње ме ста и ње го вих кул тур но-исто риј ских зна ме ни то сти, при род них ле по та…

У Бе о гра ду пре по ру чу је мо раз гле да ње Бе о град ске (Ка ле мег дан ске) твр ђа-ве, Ка ле мег дан ског пар ка, Са бор не Цр кве, Ко на ка кне ги ње Љу би це, Ко сан чи-ће вог Вен ца, Кнез Ми хај ло ве ули це, Тр га Ре пу бли ке, На род ног Му зе ја, На род-ног По зо ри шта, па но рам ско раз гле да ње Скуп шти не, Град ске Скуп шти не, Ста-рог дво ра, Зда ња Ву ка Сте фа но ви ћа Ка ра џи ћа, по се ту Бе лом Дво ру, оби ла зак Де ди ња, Аде Ци ган ли је и Зе му на, Гар дош ку ле и Зе мун ског ке ја. Пре по ру чу јем


да го сти ма у то ку раз гле да ња ор га ни зу је те осве же ње на не ком ле пом ме сту по-пут спла ва са по гле дом на Рат но остр во или Ка ле мег дан, ре сто ра на по пут Ста-ре Ко ли бе, Ка ле мег дан ске те ра се, Алек сан дра на Ко шут ња ку… Уко ли ко то вре-ме до зво ља ва, тре ба им по ка за ти скри ве не ули чи це, па са же, га ле ри је, кул тур-не цен тре, ре сто ра не и ка фи ће ко ји ма по тез Трг Ре пу бли ке – Ко сан чи ћев Ве-нац – Оби ли ћев Ве нац – оби лу је, и од ве сти их до бо ем ске че твр ти Ска дар ли је. Го сти ту при ли ку мо гу ис ко ри сти ти за фо то гра фи са ње, ку по ви ну не ких до ма-ћих про из во да.

У за ви сно сти од зе мље из ко је до ла зе го сти мо гу оби ћи сег мен те ве за не за њи хо ву ети ку и кул ту ру. На при мер, Ру си мо гу по се ти ти Ру ски Дом, Ру ску Цр кву; Тур ци и Ара пи – Џа ми ју; Је вре ји – Је вреј ску оп шти ну, Је вреј ски Му зеј; Нем ци – Ка то лич ку цр кву…

Јед но днев ни из лет из Бе о гра да нај че шће се ор га ни зу је за Фру шку Го ру (по се та Ма на сти ри ма) Но ви Сад, Срем ске Кар лов це, са ла ше, Па лић или пак за То по лу, тј. Опле нац (Ма у зо леј Цр ква Св. Ђор ђа, Пе тро ва ку ћа, Кра ље ва ви ла, Кра љи чи на ви ла)…

Дво днев ни из лет из Бе о гра да углав ном укљу чу је пр вог да на бо ра вак на Зла ти бо ру, по се ту и ру чак у ет но се лу Си ро гој но, но ће ње на Зла ти бо ру; а дру-гог да на – во жњу Шар ган ском осми цом, ру чак у мо те лу Ја та ре са пре ле пим ви-ди ком, шет њу по Та ри…

При ор га ни за ци ји тре ба во ди ти ра чу на о пре во зу, сме шта ју, сат ни ци. За пре по ру ку и по моћ се увек мо же те кон сул то ва ти са ТОС-ом, ТОБ-ом, ло кал ним ТО-ом и Удру же њем во ди ча. Пре воз и сме штај пред ход но тре ба про ве ри ти (ко-ји су хо те ли сло бод ни, у ка квом су ста њу со бе и сл.). Та ко ђе, тре ба ло би про ве-ри ти ре сто ра не и уоп ште цео ити не рер. Пред ход но из вр ше не ре зер ва ци је увек тре ба по твр ди ти пар да на пре по чет ка. Про гра ма као и на сам дан ре а ли-за ци је ити не ре ра. Сат ни ца тре ба да је до бро са ста вље на, али увек флек си бил на у сми слу да на го сте не тре ба вр ши ти при ти сак уко ли ко не где же ле да се ма ло ду же за др же или не што из про гра ма не же ле да по се те. Увек тре ба „ослу шки-ва ти“ го сте, под ре ди ти им Про грам и сат ни цу ка ко би ути сци ко је на кра ју стек ну би ли по зи тив ни.

Пре по ру чу је се из најм љи ва ње во ди ча ко ји ће са го сти ма ко му ни ци ра ти на њи хо вом је зи ку, или је зи ку ко јим се сви го сти слу же. Аде кват ног во ди ча (ко ји би тре ба ло да ге не ра циј ски бу де бли зак го сти ма) мо же те ан га жо ва ти пре ко Удру-же ња во ди ча. До бро би би ло да на пра ви те кра ћи из бор и ин тер вју ка ко би сте са ми мо гли да про це ни те ко ји во дич би ва шим го сти ма нај ви ше од го ва рао.

Пр ви кон такт и оп хо ђе ње пре ма стра ним го сти ма

При до че ку тре ба во ди ти ра чу на о тач но сти, кул ту ри и ети ци. Та ко ђе, тре-ба при пре ми ти про па ганд ни ма те ри јал по мо ћу ко јег се го сти мо гу упо зна ти са зе мљом и ме стом у ко јем ће бо ра ви ти. За про па ганд ни ма те ри јал мо же те се обра ти ти ту ри стич ким ор га ни за ци ја ма пу тем до пи са у ко јем ће те на ве сти по-треб ну ко ли чи ну про мо ма те ри ја ла, је зич ку ва ри јан ту, и у ко ју свр ху ће ма те-ри јал би ти ис ко ри штен (нпр. за по тре бе спорт ске ре пре зен та ци је не ке зе мље).


Пре по ру чу је мо да се на пра ви фла јер ко ји ће са др жа ти основ не ко ри сне ин фор ма ци је по пут са же тих ин фор ма ци ја о зе мљи, атрак тив ним ме сти ма ко је тре ба по се ти ти, ка ко до њих сти ћи, увр сти ти пар ре сто ра на и хо те ла са кон такт те ле фо ни ма, бро је ве те ле фо на ва ших кон такт осо ба из Ор га ни за ци је ко је ће им би ти на рас по ла га њу, кон так ти так си слу жбе, ту ри стич ких ор га ни за ци ја…

Го сте до че ку је и осо ба ко ја ће све вре ме (или ве ћи ну вре ме на) про ве сти као пра ти лац гру пе и чи ји кон такт те ле фон оба ве зно тре ба да ти го сти ма. Пра-ти лац гру пе је осо ба на ко ју ће се го сти нај ви ше осло ни ти. Он је ујед но нај ви-ше за ду жен за ат мос фе ру ко ју тре ба да ка рак те ри ше не фор мал на опу ште на ко-му ни ка ци ја у гра ни ца ма до брог уку са.

Уоби ча је но је да се го сти ма по кла ња ју су ве ни ри са гр бо ви ма клу бо ва и сл. (аген де, ка лен да ри, ма ји це…). Ве ћи ути сак оста ви ли би су ве ни ри из до ма-ће ра ди но сти по пут слат ког или чо ка ња ра ки је…

При пр вом кон так ту тре ба ло би обра ти ти па жњу на кул ту ро ло шке раз ли ке ко је се мо гу ма ни фе сто ва ти већ код пр вог по здра ва (да ли се ру ку ју, да ли се и ко-ли ко пу та љу бе у образ…). Го сте оба ве зно до че ку је осо ба ко ја мо же да сло бод-но ко му ни ци ра са њи ма на је зи ку гру пе. Тре ба се пре ма њи ма оп хо ди ти са по-што ва њем и во ди ти ла га не раз го во ре ко ји ће пра ти ти нор ме ети ке и кул ту ре.

Че сто го сти ни су опу ште ни при пр вом су сре ту и тре ба им да ти вре ме на да се адап ти ра ју на но во на ста лу си ту а ци ју. Ср би су по зна ти као при сан на род, отво-ре ног ср ца, тем пе ра мен тан. На ма бли ски по мен та ли те ту, ко му ни ка ци ји и на ви-ка ма су ре ци мо Шпан ци (нпр. сми сао за ху мор, вре ме руч ка, по по днев ни од мор) и са та квим го сти ма ће се до бра ат мос фе ра при род но ство ри ти. Кул ту ро ло шки се пот пу но раз ли ку је мо од ре ци мо Изра е ла ца, ко ји су не по вер љи ви и има ју дру-га чи је на ви ке. Тре ба ве о ма во ди ти ра чу на о те ма ма, по ша ли ца ма и ге сто ви ма ко ји го сте мо гу да увре де или по вре де. Нај че шће го сти по ста вља ју пи та ња о:

- по ли ти ци (бом бар до ва ње, Ко со во, тран зи ци ја, при ва ти за ци ја),- еко но ми ји (еко но ми ја 90-их и си ва еко но ми ја),- стан дар ду жи во та (про сеч на пла та…) и сва ко днев ни на чин жи во та- ту ри стич кој по ну ди.Од го во ри на та ква пи та ња тре ба да бу ду пре све га тач ни, али улеп ша ни

са пу но ху мо ра, при че му се тре ба тру ди ти да се из бег не из но ше ње лич них по-ли тич ких ста во ва и ана ли за си ту а ци је у зе мљи. Увек се тре ба тру ди ти да раз го-во ри те ку ла год но и у ве се ли јем то ну. Тре ба би ти по пу стљив у пра ву на њи хо-во лич но ми шље ње и из бе га ва ти рас пра ве.

Пред ста ви ти Ср би ју у јед ном да ну

Уко ли ко вре ме или окол но сти не до зво ља ва ју ораг ни зо ва ње бо га ти јег Про-гра ма и из најм љи ва ње во ди ча, го сти ма тре ба при у шти ти до жи вљај ме ста у ко-ме бо ра ве у окви ру да тих мо гућ но сти. Је зич ка ба ри је ра, ако по сто ји мо же се пре-мо сти ти ан га жо ва њем пре во ди о ца или осо бе у ко ју има те по ве ре ња, а ко ја са гру-пом мо же не спу та но ко му ни ци ра ти. Ре ше ње мо же те по тра жи ти и ме ђу мла дим осо ба ма (сту ден ти ДИФ-а, спорт ских ака де ми ја, спор ти сти, сту ден ти фи ло ло шког фа кул тет итд.) ко је го во ре по тре бан је зик и са ко ји ма се мо же те до го во ри ти


око ва ших зах те ва, њи хо вог хо но ра ра… У сва ком слу ча ју, без об зи ра на вре ме ко је вас огра ни ча ва, све вре ме њи хо вог бо рав ка тре ба ис ко ри сти ти да их упо-зна те са на шом кул ту ром, тра ди ци јом, оби ча ји ма и на чи ном жи во та. Бо ра вак у ет но ре сто ра ну са по слу же ном до ма ћом срп ском хра ном уз зву ке жи ве му зи ке за си гур но ће по ста ти ле по се ћа ње. До во ђе ње кул тур но-умет нич ког дру штва или не ких за на тли ја од шкри ну ће вра та на ше тра ди ци је. По ве ди те их у крат ку шет њу ко ја ће об у хва ти ти пар нај ва жни јих зна ме ни то сти, и пар ле пих ме ста (ре сто ран, ка фе) на ко ји ма ће мо ћи да упи ју но ве и сре де сте че не ути ске.

Уко ли ко ни сте у мо гућ но сти да ан га жу је те струч но ли це ра ди оби ла ска ме ста, ин фор ми ши те се пред ход но о за ни мљи вим анег до та ма, исто риј ским чи ње ни ца ма, тре нут ним де ша ва њи ма у гра ду, и ваш труд и сим па ти чан на-ступ ће са свим би ти до вољ ни.

Са дру ге стра не, умет ност и дух мо дер ног вре ме на по мо ћи ће го сти ма да до жи ве ком плек сност на шег про сто ра. Мо дер не га ле ри је, пред ста ве, му зич ка де ша ва ња и са вре мен на чин жи во та; по пу лар на ме ста ко ја свим да ни ма у не де-љи вр ве од мла дих љу ди у уре ђе ним ка фе и ма, ре сто ра ни ма, бо гат ноћ ни жи-вот ко ји се од и гра ва у ба ро ви ма, клу бо ви ма и ди ско те ка ма, оста ви ће усти сак жи вог гра да и срп ског тем пе ра мен та. Де ша ва ња по пут не дав ног Бо че ли је вог го сто ва ња у Бе о град ској Аре ни, Па ва ро ти је вог за вр шног кон цер та у ка ри је ри одр жа ног у Ха ли Пи о нир, го сто ва ње Ка трин Де нев на про шло го ди шњем ФЕСТ-у по твр ђу ју чи ње ни цу да се Ср би ја вра ти ла на ма пу Евро пе. По зна ти Ср-би по пут Еми ра Ку сту ри це, Го ра на Бре го ви ћа, Вла де Див ца, Дра га на Стој ко ви-ћа Пик си ја и мно гих дру гих чу ва ју имиџ Ср би је у све ту пред ста вља ју ћи је у нај леп шем све тлу.

До чек го сти ју из Ср би је

Уко ли ко до че ку је те го сте ко ји су из Ср би је, а до ла зе у ва ше ме сто по пр-ви пут, ис ко ри сти те при ли ку да им по ка же те зна ме ни то сти ва шег ме ста и спе-ци фич не спе ци ја ли те те и оби ча је ко ји се ве зу ју за тај крај. У за ви сно сти од њи-хо вог спе ци фич ног ин те ре со ва ња ис пла ни рај те из лет на не ки од обли жњих по зна тих ло ка ли те та, упри ли чи те им од ла зак у му зеј или на кон церт, из ве ди те их у ре сто ран са жи вом му зи ком ва шег кра ја (нпр. Ска дар ли ја – ста ро град ске пе сме) и до ма ћом хра ном, по кло ни те им су ве нир или ма ско ту ва шег ме ста. Уко ли ко се у то вре ме у ва шем ме сту одр жа ва ју не ка кул тур на де ша ва ња, при-ред бе или ма ни фе ста ци је, по се ти те их. Омо гу ћи те им да са зна ју не што ви ше не го ра ни је о ме сту и кра ју у ко ме бо ра ве и да са со бом по не су по не ки су ве-нир ко ји ће их увек под се ћа ти на ваш до чек и ле по про ве де но вре ме.

Кре и ра ње ути са ка

Го сте ни је по треб но оп те ре ћи ва ти оп шир ним исто риј ским де ша ва њи ма ко ја с му ком пра те и ја ко сла бо пам те. Тре ба их упу ти ти у за ни мљи ве ла ко пам тљи ве сег мен те на ше про шло сти, до пу сти ти им да се по не кад ма ло одво је


од гру пе да би не што фо то гра фи са ли, бо ље про у чи ли, тре ба за до во љи ти њи хо-ву ра до зна лост итд. Флек си бил ност у ко му ни ка ци ји ве за ној за Про грам је од из у зет не ва жно сти у сми слу да го сти до би ја ју осе ћа ње ВИП трет ма на и са мим ти ме њи хо ви ути сци би ва ју улеп ша ни.

Су бјек ти ван до жи вљај не ке зна ме ни то сти, при род не ле по те, уоп ште бо-рав ка, мо же би ти угро жен спо ред ним фак то ри ма по пут ло ше услу ге, не љу ба-зно сти, не при јат них раз го во ра, ло ше ат мос фе ре…При ме ра ра ди, гост ко ји је до жи вео не ку од на ве де них не при јат но сти при пре при ча ва њу сво јих ути са ка го то во увек по ла зи од ло ших, те це ло ку пан ути сак но си не га тив ну стиг му.

Ка ко по сту пи ти ка да се ство ри не при јат на си ту а ци ја? Го сту увек тре ба пру жи ти по др шку и по ка за ти раз у ме ва ње. Го ста тре ба ора спо ло жи ти и опу сти-ти не при да ју ћи ве ли ки зна чај про шлом тре нут ку, ме ђу тим при да ју ћи му до-во љан зна чај ка ко би сте ис ка за ли бри жност. Та да ће ути сак ко ји је го рак би ти убла жен ва шом ре ак ци јом, и ство ри ће се по зи тив ни ја сли ка. Ни ка да не за бо-ра ви те на ОСМЕХ и ЉУ БА ЗНОСТ. Осмех на го сте де лу је сми ру ју ће и уве се ља ва их, ули ва им по ве ре ње и опле ме њу је ути ске.

На кра ју по се те, ин си сти рај те да вам искре но са оп ште сво је ути ске, и до-бре и ло ше, ка ко би сте сле де ћи пут, обо га ће ни тим са зна њи ма, мо гли да бо ље ор га ни зу је те по се ту, да се бо ље по ста ви те и оста ви те бо љи ути сак. Тре ба увек би ти отво рен за кон струк тив ну кри ти ку да би се ко ри го ва ле гре шке и уса вр-шле тех ни ке. На тај на чин, успех је за га ран то ван.


Пра во у спор ту

МИ ЛА ДИН ПАН ТЕ ЛИЋ

ди пло ми ра ни прав ник, ге не рал ни се кре тарВа зду хо плов ног са ве за Ср би је

Кључ не ре чи: осни ва ње ор га ни за ци је, Ста тут, фи нан си је, управ но пра во, рад но пра во

Увод

Ба вље ње спор том је, као и сва ка дру га де лат ност, ре гу ли са но број ним прав-ним пра ви ли ма, чи је је по зна ва ње по треб но за успе шно оба вља ње по сло ва ру-ко во ђе ња спорт ском ор га ни за ци јом. Са вре ме но пра во је из у зет но обим но и сло же но, та ко да се не мо же об ра ди ти на се ми на ру, па је мо је пре да ва ње усме-ре но пр вен стве но на упо зна ва ње са не ком основ ним пра ви ли ма при ме не пра-ва у спор ту и да ва ње са свим прак тич них са ве та, за сно ва них на соп стве ном ис-ку ству. Сто га је и по де ла те ма и обла сти пра ва у овом ра ду, као и упо тре бље на тер ми но ло ги ја, при ла го ђе на ова квом кон цеп ту. Због оби ма ма те ри ја ла, из о ста-вље но је све оно што је углав ном по зна то.

Спорт ске ор га ни за ци је

Спорт ске ор га ни за ци је се осни ва ју и ре ги стру ју у скла ду са За ко ном о спор ту, а нај ве ћи број има ста тус удру же ња гра ђа на. Основ ни осни вач ки акт је Ста тут, ко ји тре ба да са др жи пр вен стве но ци ље ве осни ва ња, струк ту ру ор га ни-за ци је и на чин упра вља ња. Ве ћи на ста ту та има при лич но уоп ште на и не пре-ци зна пра ви ла о ста ту су и пра ви ма оба ве за ма чла но ва, као и раз ло зи ма и по-ступ ку пре стан ка члан ства. Ка ко од члан ског ста ту са за ви се и пра ва упра вља ња и ко ри шће ња сред ста ва и дру гих пра ва чла но ва, по треб но је код до но ше ња ста ту та или њи хо вих про ме на, ове од ред бе пре ци зи ра ти и ре дов но ажу ри ра ти спи сак чла но ва. За раз ли ку од ра ни јег кон цеп та ра да спорт ских ор га ни за ци ја, ка да су оне прак тич но би ле у оба ве зи да при ма ју све за ин те ре со ва не, са да је до зво ље но пред ви де ти ква ли фи ко ва не усло ве и огра ни че ња за при јем но вих чла но ва.

Све про ме не ста ту та и про ме не ли ца овла шће них за за сту па ње и пред ста-вља ње ор га ни за ци је се мо ра ју ре ги стро ва ти код Ми ни стар ства про све те и спор-та. Че ста је по ја ва да се код про ме не пред сед ни ка клу бо ва и са ве за, ова про ме-

ПРА ВО У СПОР ТУ 19

на не ре ги стру је бла го вре ме но, што мо же ство ри ти по не кад знат не про бле ме, од си ту а ци ја ка да над ле жни ор га ни зах те ва ју да се до ста ви ре ше ње о ре ги стра-ци ји ли ца овла шће ног за за сту па ње, до по ја ве па ра лел них овла шће них ли ца.

Оп шти ак ти ко ји ма се ре гу ли шу на чин ра да ор га ни за ци је, пра ва чла но ва и за по сле них и по сту пак оства ри ва ња пра ва, су пра вил ни ци ко је усва ја ју ор га-ни упра вља ња.

Успе шност спорт ске ор га ни за ци је сва ка ко у нај ве ћој ме ри за ви си од на-чи на фор ми ра ња и ква ли те та ра да ор га на упра ва ља ња. Сто га је по треб но да се са став и над ле жност, као и усло ви за из бор и пре ста нак функ ци је, пре ци зно ре гу ли шу ста ту том. За ква ли тет но спро во ђе ње из бо ра је нај бит ни ји по сту пак пред ла га ња, при че му тре ба из бе га ва ти да се пред ла га ње за ва жне функ ци је вр ши на са мим сед ни ца ма, на ко ји ма се вр ши из бор. Нај бо ље је да се при рас-пи си ва њу из бо ра, утвр ди рок за до ста ву пи са них пред ло га, са ком плет ним по-да ци ма о кан ди да ту и обра зло же њем пред ло га, уз оба ве зну са гла сност кан ди-да та и по мо гућ но сти, пре зен та ци ју Про гра ма.

По слов ни ке о ра ду до но се са ми ор га ни упра вља ња и њи ма се ре гу ли ше ис кљу чи во на чин ра да, од но сно по сту пак са зи ва ња сед ни ца, при пре ма ма те-ри ја ла, ро ко ви и на чин до ста ве по зи ва, ток и ру ко во ђе ње сед ни цом, јав ност сед ни це, во ђе ње за пи сни ка, из ра да и до ста ва од лу ка итд. Ва жно је на по ме ну ти да се по слов ни ком не мо гу утвр ђи ва ти овла шће ња ор га на упра вља ња, већ он има са мо про це сни ка рак тер. У при пре ми сед ни ца тре ба све пред ло ге од лу ка при пре ми ти у пи са ном об ли ку, јер то знат но олак ша ва од лу чи ва ње и ка сни ју из ра ду за пи сни ка и од лу ка. Јав ност сед ни ца из вр шних ор га на (Пред сед ни-штва, Управ ног од бо ра и сл.), од но сно при су ство ли ца ко ја ни су чла но ви, тре ба све сти на нај не оп ход ни ју ме ру, да би се чла но ви ма омо гу ћио не сме тан рад и из бе гли мо гу ћи при ти сци при од лу чи ва њу.

Пи сме ни от пра вак за пи сни ка са сед ни це, мо же са др жа ти са мо усво је не од лу ке и за кључ ке и ни је оба ве зно да се уно се ди ску си је и пред ло зи ко ји ни су усво је ни, осим ако за то не по сто је по себ ни раз ло зи. У прак си је уоби ча је но да се за пи сник усва ја на на ред ној сед ни ци, до ко је по не кад про тек не до ста вре ме-на. Бо ља је оп ци ја да се за пи сник из ра ди од мах и до ста ви чла но ви ма ор га на упра вља ња, са мо гућ но шћу да у крат ком ро ку од ре ђе ном по слов ни ком, до ста-ве сво је про и мед бе. Про те ком ро ка се сма тра да је за пи сник усво јен у пред ло-же ном тек сту, што омо гу ћа ва да се од лу ке мо гу од мах из вр ша ва ти, без ри зи ка да на сле де ћој сед ни ци не ка од од лу ка бу де из ме ње на. Ори ги нал на до ку мен та-ци ја о ра ду ор га на упра вља ња се мо ра трај но чу ва ти.

Фи нан сиј ско по сло ва ње

Спорт ске ор га ни за ци је не ма ју оба ве зу да има ју отво рен ра чун, што је чест слу чај код клу бо ва са вр ло ма лим бро јем чла но ва, ко ји тро шко ве по кри ва-ју лич ним сред стви ма. Сви клу бо ви ко ји има ју отво рен ра чун, мо ра ју да во де ра чу но вод ство и књи го вод ство и ре дов но пре да ју фи нан сиј ске из ве шта је и по-ре ске об ра чу не. Ове по сло ве мо гу за клу бо ве оба вља ти са мо ли ца ко ја има ју зва ње овла шће ног књи го во ђе, при че му ни је би тан об лик ан га жо ва ња.


У нај ве ћем бро ју спорт ских ор га ни за ци ја, уоби ча је но је да се део тро шко-ва по кри ва не по сред ним пла ћа њем сред стви ма при ку пље ним од чла но ва. То су обич но хо но ра ри тре не ра ама те ра, су ди ја и сл, као и не ки дру ги тро шко ви. Ова ко при ку пље на и утро ше на сред ства, не тре ба ни ка ко при ка зи ва ти у фи-нан сиј ској до ку мен та ци ји ор га ни за ци је, јер би то би ло озбиљ но кр ше ње про-пи са, по ко ји ма се сва сред ства мо ра ју упла ћи ва ти и ис пла ћи ва ти пре ко ра чу-на, уз од го ва ра ју ћу до ку мен та ци ју и пла ћа ње да жби на.

Део сред ста ва за рад спот ских ор га ни за ци ја се до би ја од спон зо ра и до на-то ра. Раз ли ка из ме ђу ове две ка те го ри је ни је у пот пу но сти утвр ђе на, али се уоби ча је но сма тра да је до на ци ја да ва ње без ика квих про тив у слу га а спон зор-ство под ра зу ме ва оба ве зу ре кла ми ра ња, што већ под ле же опо ре зи ва њу. Због то га, код пи са ња уго во ра са да ва о ци ма сред ста ва, увек тре ба пи са ти да је у пи-та њу до на ци ја и да се сред ства да ју без оба ве за и про тив у слу га.

Јед но од че стих пи та ња је, да ли спорт ске ор га ни за ци је има ју пра во оба-вља ња при вред не де лат но сти, по себ но ако је то пред ви ђе но ста ту том. Са ма чи-ње ни ца да је та ква мо гуђ ност пред ви ђе на ста ту том, не да је пра во на оба вља ње при вред не де лат но сти, већ се та ква де лат ност мо ра ре ги стро ва ти у скла ду са про пи си ма, уз ис пу ња ва ње свих пред ви ђе них усло ва, или клуб мо же осно ва ти и ре ги стро ва ти пред у зе ће. Ме ђу тим, спорт ским ор га ни за ци ја ма ни је за бра ње-но да спо ра дич но оба ве и на пла те од ре ђе не услу ге, по себ но ако су по ве за не са њи хо вом основ ном ак тив но шћу. Та ко ђе мо гу про да ти и од ре ђе не ства ри, ко је су њи хо во вла сни штво или спе ци фич ну опре му и сво је су ве ни ре. У свим слу ча-је ви ма, та ква ак тив ност не сме има ти ка рак тер стал не при вред не ак тив но сти и по сто ји оба ве за об ра чу на и пла ћа ња по ре за. Клу бо ви, ко ји има ју сво је про-сто ри је, мо гу део про сто ра из да ва ти у за куп, или на пла ћи ва ти њи хо во ко ри-шће ње у од ре ђе ном вре ме ну, али је пре по руч љи во да се за кљу че уго во ри са ко ри сни ци ма и да се на при хо де об ра чу на и пла ти по рез.

Од го вор ност за ште те

Ве ћи на спор то ва има по ве ћан ри зик од по вре ђи ва ња, ка ко то ком тре-нин га, та ко и на так ми че њи ма. По пра ви лу, спор ти ста не ма пра во да зах те ва на кна ду ште те због по вре де, с об зи ром да се спор том ба ви до бро вољ но и у свом ин те ре су, па и кад је по вре да по сле ди ца де ло ва ња дру гог уче сни ка, код спор то ва код ко јих по сто ји кон такт. Пре по ру чу јем да се, при ли ком при је ма спор ти ста у клуб, пот пи су је уго вор или при ступ ни ца, ко ји би са др жа ли и из ја-ву да је спор ти ста упо знат са пра ви ли ма и ри зи ци ма ба вље ња до тич ним спор-том. За ма ло лет на ли ца, тре ба да по сто ји и са гла сност ро ди те ља. Ово ипак не ис кљу чу је од го вор ност ор га ни за ци је, ако је по вре да по сле ди ца нпр. не ис прав-не опре ме или не пред у зи ма ња про пи са них ме ра без бед но сти.

По себ но је пи та ње од го вор но сти за ште ту ко ја на ста не услед кр ше ња пра ви ла так ми че ња, од стра не про тив ни ка. И у овом слу ча ју не ма од го вор но-сти, с об зи ром да су пре кр ша ји ре до ван део так ми че ња, и да је то по зна то сви-ма ко ји при хва та ју да на так ми че њу уче ству ју. У прав ној на у ци се то на зи ва „при ста нак оште ће ног“, та ко да не ма ни од го вор но сти за ште ту ни ти нпр.


кри вич не или пре кр шај не од го вор но сти. Из у зе так је ди но по сто ји ка да је по-вре да по сле ди ца гру бог и на мер ног кр ше ња пра ви ла, по себ но ка да је по сто ја ла очи глед на на ме ра да се про тив ник по вре ди. Да би се по овом осно ву мо гла оства ри ти на кна да ште те, мо ра се до ка зи ва ти по сто ја ње на ме ре по чи ни о ца, што је у прак си при лич но те шко. Све ово се на рав но не од но си на ту че уче сни-ка, ко је ни ка ко ни су део так ми че ња, та ко да се та кве слу ча је ве при ме њу ју сва ре дов на прав на пра ви ла, укљу чу ју ћи пре кр шај ну и кри вич ну од го вор ност.

Ор га ни за ци ја спорт ских ма ни фе ста ци ја (утак ми ца и сл.) увек но си ри зик од на стан ка ште та за уче сни ке, за ко је у прин ци пу од го ва ра ор га ни за тор, ако не до ка же да је пред у зео све про пи са не ме ре без бед но сти, од но сно да је узрок био ван ње го ве мо гућ но сти ути ца ја. Све на ве де но ука зу је да спорт ске ор га ни за ци је тре ба да се за шти те од мо гу ћих од штет них зах те ва, пре све га по што ва њем пра ви ла и без бед но сних ме ра, а са дру ге стра не оси гу ра њем спор ти ста и дру-гих уче сни ка у њи хо вим ак тив но сти ма. Тро шко ви оси гу ра ња се мо гу по кри ти пр вен стве но из де ла чла на ри не или це не ула зни це. Та ко ђе, тре ба да се, за све вр сте ма ни фе ста ци ја, утвр де про гра ми ме ра без бед но сти, да се са њи ма на од-го ва ра ју ћи на чин упо зна ју уче сни ци и во ди еви ден ци ја спро ве де них ме ра.

Управ но пра во и управ ни по сту пак

Управ но пра во је област ко ја ре гу ли ше по сту пак, у ко ме над ле жни др жав-ни ор ган од лу чу је о по сто ја њу пра ва или оба ве за фи зич ких и прав них ли ца, та-ко да су пра ви ла управ ног по ступ ка нај ви ше при ме њи ва ни про пи си. Основ на пра ви ла управ ног по ступ ка су ре гу ли са на За ко ном о оп штем управ ном по ступ-ку (ЗУП ) („Сл. Лист СРЈ“, бр. 33/97) и при ме њу ју се увек, ка да по себ ним про пи-сом ни је од ре ђен не ки дру ги по сту пак.

По сту пак нај че шће по кре ће стран ка, ко ја тра жи при зна ва ње од ре ђе ног свог пра ва, или утвр ђи ва ње не ке чи ње ни це. За ве ћи ну по сту па ка, од над ле-жних ор га на упра ве се мо гу до би ти обра сци зах те ва и упут ства, па се пре под-но ше ња о то ме тре ба ин фор ми са ти.

Бит на ка рак те ри сти ка управ ног по ступ ка је, да по сто је утвр ђе ни ро ко ви у ко ји ма је над ле жни ор ган ду жан да до не се ре ше ње и до ста ви га стран ци, за раз ли ку од суд ског по ступ ка. Оп шти рок је ме сец да на од под но ше ња зах те ва. У по ступ ци ма у ко ји ма је по треб но да се спро ве де до ка зни по сту пак, ре ше прет ход на пи та ња и сл, ре ше ње се мо ра до не ти у ро ку од нај ду же два ме се ца.

У ве зи са на ве де ним ро ко ви ма, по себ но је ин те ре сант но пи та ње тзв. „ћу та-ња ад ми ни стра ци је“, од но сно си ту а ци је у ко јој се на ла зи под но си лац зах те ва, ка да над ле жни ор ган не до не се ре ше ње у про пи са ном ро ку. У та квој си ту а ци ји, стран ке нај че шће на ста вља ју да че ка ју и не пред у зи ма ју ни ка кве ме ре. По сто је че сто и ла ич ка ту ма че ња, да је нпр. ти ме до би је но „пре ћут но одо бре ње“. Ова-кво ту ма че ње је по гре шно. Пра ви ло је да се зах тев сма тра од би је ним, па стран-ка има пра во жал бе у ро ку од на ред них 15 да на од да на про те ка ро ка за до ста-ву ре ше ња, у скла ду са чла ном 208. став 2. ЗУП. Ме ђу тим, пре по ру чу јем да се увек прет ход но тре ба обра ти ти на ле жном ор га ну, ра ди до би ја ња ин фор ма ци је о раз ло зи ма не до ста вља ња ре ше ња, пре евен ту ал ног под но ше ња жал бе.


Управ ни по сту пак, је по пра ви лу дво сте пен, од но сно по сто ји пра во жал бе ви шем ор га ну, а оп шти рок је 15 да на од да на до ста вља ња. У од ре ђе ним спе ци-фич ним по ступ ци ма, овај рок мо же би ти и знат но кра ћи, али је рок увек на ве-ден у прав ној по у ци, ко ја је оба ве зни део ре ше ња. Жал ба се до ста вља пре ко пр-во сте пе ног ор га на, ко ји жал бу са спи си ма про сле ђу је жал бе ном ор га ну. Рок за до-ста ву од лу ке по жал би је два ме се ца. Под не та жал ба од ла же из вр ше ње ре ше ња.

Про тив дру го сте пе ног ре ше ња и ре ше ња про тив ко јих ни је до зво ље на жал ба, мо же се во ди ти управ ни спор пред ре дов ним су дом. Тро шко ви ове вр-сте спо ро ва ни су ве ли ки, али тре ба има ти у ви ду да су ро ко ви у ко ји ме се до но-се пре су де до ста ду ги. Ту жба по пра ви лу не од ла же из вр ше ње ре ше ња. Ме ђу-тим, по зах те ву стран ке, над ле жни ор ган мо же да од ло жи из вр ше ње до до но-ше ња пре су де, ако би се из вр ше њем ре ше ња стран ци на не ла не на док на ди ва ште та. Уз зах тев тре ба при ло жи ти до каз да је под не та ту жба.

Све на ве де но ука зу је на по тре бу па жљи вог еви ден ти ра ња ро ко ва за пред-у зи ма ње од ре ђе них рад њи и по што ва ња пра ви ла до ста ве. До ста ву зах те ва и свих дру гих ака та је нај бо ље вр ши ти не по сред но, уз ове ру при је ма на ду пли ка-ту ак та, а до ста ву по штом оба ве зно вр ши ти пре по ру че но са по врат ни цом. Ро-ко ви се ра чу на ју на пу не да не, с’ тим што рок по чи ње те ћи на ред ног да на од при је ма ак та, или из вр ше ња слу жбе не рад ње, по ко ји ма тре ба по сту пи ти. Ако по след њи дан ро ка па да у не рад ни дан, рок ис ти че пр вог на ред ног рад ног да-на. Ка да се до ста ва вр ши по штом, дан пре да је под не ска по шти, ра чу на се као дан ка да је под не сак пре дат над ле жном ор га ну.

Рад но пра во

За по шља ва ње и од но си за по сле них и по сло дав ца су ре гу ли са ни За ко ном о ра ду („Сл. Гла сник РС“, бр. 24/2005 i 61/2005), чи ја се пра ви ла у це ло сти при-ме њу ју и на спорт ске ор га ни за ци је, би ло да су у пи та њу за по сле ни у струч ним слу жба ма, спорт ски струч ња ци или спор ти сти.

Спорт ске ор га ни за ци је углав ном има ју ма ли број за по сле них и не ма ју осно ван син ди кат, та ко да се пра ва и оба ве зе за по сле них, по чла ну 3. став 2. За-ко на уре ђу ју Пра вил ни ком о ра ду, ко ји до но си управ ни од бор.

Рад ни од нос се за сни ва за кљу че њем уго во ра о ра ду, ко ји мо ра да са др жи еле мен те од ре ђе не чла ном 33. За ко на. Ва жно је на по ме ну ти да у уго вор тре ба уне ти та чан и пот пун опис по сло ва ко је рад ник оба вља, као и да се ви си на ми-ни мал не за ра де мо ра од ре ди ти у нов ча ном из но су, а не опи сно или по зи ва-њем на пра вил ник. По сло да вац је ду жан да за сни ва ње рад ног од но са при ја ви ор га ни за ци ји за за по шља ва ње, здрав стве но оси гу ра ње и пен зиј ско и ин ва лид-ско оси гу ра ње у ро ку од осам да на.

За сни ва ње рад ног од но са мо же би ти на нео д ре ђе но и на од ре ђе но вре-ме. Спорт ским ор га ни за ци ја ма у ве ћој ме ри од го ва ра за сни ва ње рад ног од но са на од ре ђе но вре ме, по себ но ка да су у пи та њу уго во ри са спор ти сти ма, тре не-ри ма и дру гим ли ци ма, чи ји рад је ве зан за тра ја ње так ми чар ске се зо не. Рад на од ре ђе но вре ме је ре гу ли сан чла ном 37. За ко на. Мо же тра ја ти нај ду же го ди ну да на, а мо же се ве за ти и за тра ја ње од ре ђе ног по сла. Тре ба во ди ти ра чу на о то-


ме да се рад мо ра пр ки ну ти ис те ком ро ка, с об зи ром да на став ком ра да ду же од пет да на по ста је по за ко ну рад на нео д ре ђе но вре ме, што ка сни је по сло дав-цу ства ра оба ве зу ис пла те от прем ни не, ко је су са да до ста ви со ке.

Ли це ко је ру ко во ди ра дом и по сло ва њем спорт ске ор га ни за ци је, као што су пред сед ник, ди рек тор или ге не рал ни се кре тар, за кљу чу је по се бан уго вор о пра ви ма и оба ве за ма, де фи ни сан чла ном 48. За ко на о ра ду. На ве де ни члан ко-ри сти на зив ди рек тор, али је из ве сно да се од но си на сва ли ца ко ја има ју по ло-жај тзв. ино ко сног по сло вод ног ор га на, од но сно ру ко во де ма те ри јал но-фи нан-сиј ским по сло ва њем ор га ни за ци је, без об зи ра на кон кре тан на зив. Уго вор се за кљу чу је са ор га ном упра вља ња, ко ји ово ли це име ну је на функ ци ју. Ако је у пи та њу ли це у рад ном од но су, за кљу чу ју се уго вор о ра ду, ко ји мо же би ти и на од ре ђе но вре ме на пе ри од тра ја ња ман да та, или до пре стан ка фук ци је, или на нео д ре ђе но вре ме. За ор га ни за ци ју је сва ка ко по вољ ни је да је уго вор на од ре-ђе но вре ме, ко је у овом слу ча ју мо же тра ја ти ду же од го ди ну да на. Ако ли це ко-је ру ко во ди по сло ва њем ни је у рад ном од но су, та ко ђе тре ба за кљу чи ти уго вор, ко јим ће се утвр ди ти ме ђу соб на пра ва и оба ве зе, при че му се мо же уго во ри ти и пла ћа ње на кна де, ко ја има ка ра тер за ра де. У нај ве ћем бро ју спорт ских ор га-ни за ци ја се ово пра ви ло не при ме њу је, већ се уго во ри са за по сле ним ру ко во-ди о ци ма за кљу чу ју као обич ни уго во ри о ра ду, а са ру ко во ди о ци ма ко ји ни су за по сле ни, се уоп ште и не за кљу чу ју ни ка ви уго во ри. Та ква прак са мо же има-ти вр ло штет не по сле ди це, с об зи ром да оте жа ва кон тро лу ра да и утвр ђи ва ње од го вор но сти за евен ту ал не ште те, на не те не струч ним и не са ве сним ра дом.


Мар ке тинг са ве за, клу ба, удру же ње (у окви ру са вре ме не те о ри је спор та)

Др ЗО РАН МА ШИЋ, до цент

Текст на осно ву ви део за пи са при пре ми лаЈе ле на Ива но вић, Ре пу блич ки за вод за спорт

Кључ не ре чи: мар ке тинг, спорт ски про из вод, спорт ско тр жи ште, савреме на те о ри ја спор та

Увод

За по јам мар ке тин га ве за но је ви ше де фи ни ци ја. Ге не рал но, мар ке тинг је еко ном ски про цес, ко ји по ве зу је про из вод њу и по тро шњу. Исто вре ме но то је би знис де лат ност, а да нас је и на уч на ди сци пли на.

Аме рич ка асо ци ја ци ја за мар ке тинг, де фи ни ше мар ке тинг као про цес пла ни ра ња, ре а ли за ци је кон цеп ци ја, це на, про мо ци је и ди стри бу ци је иде ја, ро ба и услу га у ци љу раз зме не до ба ра на тр жи шту ко ја за до во ља ва по тре бе по је дин ца и ор га ни за ци ја. Пи тер Дра кер (Pe ter F. Druc ker) – ис ти че као су-шти ну мар ке тин га: По сто ји са мо јед на де фи ни ци ја би зни са: „Из гра ди ти по-тро ша ча!“

Ин ду стри ја спор та

Ин ду сти ја спор та је про стор у ко ме се (ре а ли зу је ме наџ мент у спор ту) раз ме њу ју вред но сти спор та. Она пред ста вља та кво тр жи ште у ко ме се исто-вре ме но и под јед на ким усло ви ма раз ме њу ју до бра, од но сно не ке вред но сти, су бје ка та уну тра шњег и спо ља шњег окру же ња спорт ских ак тив но сти.

У окви ру ин ду стри је спор та по сто је два окру же ња:

› Уну тра шње окру же ње: спор ти сти, тре не ри, ме на џе ри, спорт ске ор га-ни за ци је, ор га ни за то ри спорт ских до га ђа ја и спорт ски објек ти као чи-ни о ци ко ји та ко ђе уче ству ју са сво јим не по сред ним про из во ди ма, по-ну ђе ним по тро ша чи ма на спорт ском тр жи шту.

› Спољ на шње окру же ње: ком па ни је, про из во ђа чи спорт ске опре ме, ре-кви зи та, оде ће и обу ће, тр го вач ке ком па ни је, про из вод не ком па ни је, мар ке тин шке аген ци је, ком па ни је спон зо ри и огла ши ва чи и дру ги ко-ји сво је про из во де ну де спорт ским ор га ни за ци ја ма, спор ти сти ма или це лом спорт ском ауди то ри ју му.

МАР КЕ ТИНГ СА ВЕ ЗА, КЛУ БА, УДРУ ЖЕ ЊЕ 25

Спорт ски про из вод

Су шти ну спорт ског про из во да (K. M. Bruks) чи не 4 опи пљи ва и 4 нео пи-пљи ва еле мен та.

Опи пљи ве еле мен те чи не:

› Вр ста ак тив но сти (нпр. гим на сти ка)

› Не по сред ни уче сни ци (спор ти сти, тре не ри)

› Клу бо ви (нпр. Мла дост)

› Спорт ски до га ђа ји (нпр. US Open)Нео пи пљи ве еле мен те пси хо ло шког по ре кла чи не:

› Уз ви ше ност

› Пре жи вља ва ње (бри жност)

› Гор дост

› За до вољ ствоСпорт ски про из вод, сег мен ти ран, мо же се пред ста ви ти као:

› Спорт ски имиџ

› Спорт ски до га ђај

› Спорт ска мар ка

› Спорт ска услу гаОни се на ла зе на тр жи шту за себ но или у ком би на ци ји и че сто су ме ђу за-

ви сни.

За разлику од Сје ди ње них аме рич ких др жа ва, на при мер, ми не ма мо ја-сно де фи ни сам ни је дан од ова че ти ри сег мен та спорт ског про из во да. Сва ки од ова че ти ри сег мен та има сво ју вред ност и ква ли тет и ако се ја сно де фи ни шу

Слик а 1. Скуп карактеристика спортског производа (извор: Mullin et all. (2000). Sport Marketing. Human Kinetics)

Кључне речи

Генеричка

спортска форма

Специфична

спортска форма

Маркетинг

микс

утакмице

правила

физичке вештине

опремакошарка

одбојка

хокеј

голф

фудбал

тенис

промоција

односи са јавношћу

место

производцена


мо гу ће је са гле да ти спорт ски про из вод са аспек та по тра жње и по ну де. Спорт има ши рок ауди то ри јум, јед на пе ти на зе мљи не ку гле га гле да, упра жња ва, пра ти а бар је дан део раз у ме. Упра во због то га све ви ше ра сте ин те ре со ва ње фир ми ко ји на дру ге на чи не за ра ђу ју и ула жу у спорт. На тај на чин се ре кла ми-ра ју и за ра ђу ју мно го ви ше не го што ми мо же мо и да за ми сли мо. Упра во је у то ме и нај ве ћа шан са мар ке тин га. На сли ци 1. је при ка зан скуп ка рак те ри сти-ка спорт ског про из во да.

Спортки имиџ

Имиџ је убе ђе ње, им пре си ја и пред ста ва о спорт ској ор га ни за ци ји, спор-ти сти ма и њи хо вим спор ским ре зул та ти ма, спо соб но сти ма и мо гућ но сти ма од-ре ђе ња соп стве не по зи ци је у окру же њу.

Имиџ (по П. Ко тле ру) је у ства ри збир свих убе ђе ња, иде ја и им пре си ја, ко јим се јед на лич ност од но си пре ма од ре ђе ном објек ту.

› Тран сфер ими џа од по зна ти јих и са вред ни јим ими џем ка дру гим…

› Ура ни лов ка ими џа (ујед на ча ва ње) – ни су сви спор ти сти исти зна се ко је ко

› Про мо ци ја ком па ни ја и њи хо вих про из во да (ко ри шће ње ту ђег ими џа)

› При вла че ње фи нан сиј ских сред ста ва (циљ у мар ке ти ра њу ими џа ра ди ре а ли за ци је спорт ских про гра ма и оства ри ва ње про фи та) – шко ла без на си ља, зна чај спор та ам ба са до ри спор та

Спорт ски до га ђај

Так ми че ње је осно ва услов спорт ског до га ђа ја – узрок. Пре пет на е стак го-ди на го во ри ло се да је спорт ски до га ђај, не ко од так ми че ња, да нас је те шко одво ји ти спорт ски до га ђај од спорт ског так ми че ња. Би ло ко ја утак ми ца NBA ли ге, атлет ски ми тинг, све су то до га ђа ји. Ни за јед но так ми че ње се не мо же ре ћи да ни је спорт ски до га ђај.

Спорт ски до га ђај је је дан од сту бо ва спорт ских и мар ке тин шких ре сур са спорт ског дру штва, клу ба, ор га ни за то ра так ми че ња или спор ти сте и тре не ра. Упра во ов де се ви ди пре пли а ње сег ме на та спорт ског про из во да, сег мен ти иду за-јед но од но сно че сто се ме ша ју, микс је до бар ре зул тат јед ног спор ти сте а ап со лут-но го во ри ка кав је био рад са њи ма. Он по бољ ша ва имиџ од ре ђе ног тре не ра, клу-ба, др жа ве итд. Озби љан рат ме диј ски се во дио из ме ђу за па да и ис то ка, сви ма је по зна то да су јед ни бој ко то ва ли дру ге, аме ри кан ци ру се, па су ру си бој ко то-ва ли аме ри кан це, ме ђу тим с об зи ром на то ка ква је по ли тич ка си ту а ци ја у све-ту али с’ дру ге стра не и у при лог спор ту ка ко се де ша ва ју ства ри и ко ли ке су ком па ни је и ко ли ко је нов ца у тој игри то се ви ше за си гур но не ће де ша ва ти.

Спорт ска мар ка

Спорт ска мар ка је пе чат, од но сно ви дљи ви или не ви дљи ви жиг ква ли те-та спорт ске ор га ни за ци је, клу ба, тре не ра, до га ђа ја, спорт ског објек та, дру гог спорт ског су бјек та а пред ста вља из раз укуп них спорт ских и дру гих ре зул та та


спорт ских су бје ка та од но сно ни воа њи хо вих ре пу та ци о них ка пи та ла и спорт-ских ими џа ко ји се мо гу по сма тра ти као пред ност у од но су на кон ку рен ци ју.

Она пред ста вља на зив, од но сно име, тер мин, из раз, знак, сим бол, ди зајн или њи хо ву ком би на ци ју ко јим се обе ле жа ва про из вод или услу га ра ди раз ли ко ва-ња од истих или слич них про из во да кон ку ре на та. Ста тус и пре стиж се ства ра вре-ме ном. Јед на спорт ска мар ка не мо же да се ство ри у крат ком вре мен ском пе ри-о ду, за ства ра ње спорт ске мар ке по треб но је вре ме уз ис тра јан и на по ран рад.

Спорт ска услу га

Спорт ска услу га је би ло ко је де ло ва ње, деј ство, ак тив ност, ак ци ја или ко-рист у ко јој да ва лац услу га, на при мер спорт ских ве жби, обу ке, пси хо фи зич ких за до вољ ста ва, за ба ве или ак тив ног од мо ра за до во ља ва по тре бе ко ри сни ка.

Ко ри сник не мо ра би ти са мо не ко ко ве жба, мо же да бу де и др жа ва, пи та-ње је ко ли ко из два ја за спорт али она је ко ри сник. Де се так го ди на би ло је ја ко ис тра жи ва но о ути ца ју ве жба ња на по ве ћа ње рад не спо соб но сти, сма ње ње бо-ло ва ња итд. Спорт ске услу ге мо гу би ти не за ви сне или у ком би на ци ји са дру-гим спорт ским про из во ди ма.

Ти по ви мар ке тин га

Мар ке тинг у спор ту на осно ву не про фит них ор га ни за ци ја мо же се по де-ли ти на че ти ри ти па:

› Мар ке тинг лич но сти, у ко ме су мар ке тинг на пор и па жња усме ре ни на ин те рес и при о ри тет тр жи шта пре ма спорт ским лич но сти ма. При ме-ри: An dre Agas si, Mic hael Schu ma her, Mic hael Jor dan, Eric Can to na …

› Мар ке тинг ме ста, у ко ме су мар ке тинг на пор и па жња усме ре ни на спорт ске објек те и про да ју про сто ра ко ри сни ци ма, спон зо ри ма, огла-ши ва чи ма… При ме ри: Ma di son squ a re gar den, Wem bley, Camp Nou, Gar misch Par teh kir hen…

› Мар ке тинг иде ја, у ко ме су мар ке тинг на пор и па жња усме ре ни ка дру-штве но – спорт ским иде ја ма и вред но сти ма у окви ру спорт ских ак тив-но сти. При ме ри: Спорт фит нес, спорт за де цу, спорт и здра вље, ак ци ја „Хи ља ду спорт ских обје ка та за на род“…

› Мар ке тинг ор га ни за ци ја, у ко ме се мар ке тинг на пор и па жња усме ре-ни на ор га ни за то ре спорт ских так ми че ња раз ли чи тог про фи ла и њи хо-ве уче сни ке, ра ди при вла че ња спон зо ра, гле да ла ца… При ме ри: Олим-пиј ске игре, свет ски, ре ги о нал ни, на ци о нал ни шам пи о на ти, Уни вер зи-ја да, и њи хо ви уче сни ци…

Пи та ња ме на џе ра

Пи та ња ко ја ме на џе ри се би по ста вља ју су сле де ћа:

› Ка кав би знис ми има мо?

› Ко су на ши куп ци?


› Ко ји је наш про из вод и ко ја је ње го ва це на?

› Шта мо же би ти наш би знис?

› Шта ће би ти наш би знис?У на шој стру ци че сто не ма мо од го во ре на пи та ња ко су куп ци, шта су на-

ши про из во ди и ко ли ка је њи хо ва це на, шта од све га ово га мо же би ти наш би-знис и шта ће од све га то га ствар но би ти би знис. На сва ова пи та ња мо ра ју по-сто ја ти од го во ри уко ли ко се те жи да јед на спорт ска ор га ни за ци ја функ ци о ни-ше од но сно пла ни ра, ор га ни зу је и ре а ли зу је сво је про гра ме и ак тив но сти на нај бо љи мо гу ћи на чин.

Пи ра ми дал на струк ту ра ор га ни за ци је спорт ских клу бо ва

У ме наџ мен ту кон стант но по сто је пи ра ми дал не струк ту ре да би се по сло-ви оба ви ли ка ко тре ба. У сва кој струк ту ри мо ра по сто ја ти осно ва, у овом слу ча-ју то су спорт ски клу бо ви, ко ји су ба за и нај ши ра струк ту ра пи ра ми де, мо ра да по сто ји об је ди ња ва ње тих клу бо ва у на ци о нал не спорт ске фе де ра ци је и на кра-ју у ме ђу на род не спорт ске фе де ра ци је.

Спорт ско тр жи ште са аспек та не про фит них ор га ни за ци ја

С тач ке гле ди шта не про фит них спорт ских ор га ни за ци ја, у ко ме де лу ју и ор га ни за ци је вр хун ског спор та, али и оне из та ко зва ног ама тер ског, (укљу чу ју-ћи и оне ак тив но сти ко је ко ри сте спорт ска сред ства и има ју не ка обе леж ја спор та) спорт ско тр жи ште се де ли на:

1. Тр жи ште кли је на та2. Тр жи ште спон зо ра, до на то ра и дру гих би знис парт не раПо сто ји тр жи ште кли је на та и тр жи ште спон зо ра, они ко ји су ак те ри у спор ту

и они ко ји су на раз ли чи те на чи не по ве за ни са спор том, за јед но чи не јин и јанг, дан и ноћ, то пло и хлад но, по тра жњу и по ну ду или ка ко год сли ко ви то то на зва ли.

Слик а 2. Пи ра ми дал на струк ту ра ор га ни за ци је спорт ских клу бо ва(из вор: Ru bigh, B. and Bro e ke, A. (1998). The euro pean sport club system. In Ma ste ra le xis, P.L. Ba rr, A.C. and M.A. Hums, Prin ci ples and Prac ti se of Sport Ma na ge ment, An Aspen Pu bli ca tion)

�

�

Међународне

спортске

федерације

Националне

спортске

федерације

Спортски клубови


Тр жи ште кли је на та обра зу ју:

› Са да шњи и бу ду ћи спор ти сти, од но сно љу ди ко ји има ју по тре бу за спорт-ским ве жба њем, ко ри сте ћи услу ге спорт ске ор га ни за ци је, ко је се на-пла ћу ју или да ју бес плат но;

› Спорт ски спе ци ја ли сти, тре не ри, ин струк то ри, учи те љи, ме на џе ри;

› Спорт ска и дру га јав ност;

› На ви ја чи, ак тив ни и па сив ни при ма о ци спорт ских ин фор ма ци ја (спорт-ски ауди то ри јум);

› Оста ли по тро ша чи спорт ских услу га;

› По тро ша чи про из во да из уну тра шњег окру же ња – ин ду стри је спор та;

› По тро ша чи про из во да спорт ске опре ме и ре кви зи та;

› Дру ге спорт ске ор га ни за ци је, дру штва, клу бо ви, на уч не и школ ске уста но ве.

Тр жи ште спон зо ра, до на то ра и дру гих би знис парт не ра је над град ња и они су у спор ту због ње го вог ква ли те та, обра зу је га:

› Про фит не ор га ни за ци је из би зни са, ком па ни је по тен ци јал ни спон зо ри и до на то ри;

› Про из во ђа чи спорт ске опре ме и ре кви зи та, обу ће и оде ће;

› Куп ци ли цен цних пра ва на спорт ске мар ке;

› Про из во ђа чи ро ба са спорт ском мар ком;

› Раз не про фит не и не про фит не, спорт ске и ван спорт ске ор га ни за ци је, ко је ку пу ју спорт ски про из вод / услу гу ра ди оства ри ва ња сво јих спорт-ских или би знис ци ље ва.

Спорт ско тр жи ште са по зи ци је ин ду стри је спор та мо же се још по де ли ти и на:

› При мар но (уче сни ци, гле да о ци, во лон те ри)

› Се кун дар но (огла ши ва чи, спон зо ри, куп ци ли цен цних пра ва)

Мар ке тинг микс

Мар ке тинг микс се де фи ни ше као ком би на ци ја еле ме на та, ин стру ме на та ма тр ке тин га – 4P, ко га чи не:

› Pro duct (про из вод)

› Pri ce (це на)

› Pla ce (ди стри бу ци ја)

› Pro mo tion (про мо ци ја)

Ком би на ци ја ова че ти ри еле мен та, ин стру мен та мар ке тин га чи не нај по-вољ ни ју по ну ду кон крет ног про дав ца учи ње ну циљ ном сег мен ту тр жи шта, за-сно ва ном на ин фор ма ци ја ма о по тре ба ма и тра жњи по тро ша ча.

Про мо ци ја има функ ци ју ин фор ми са ња, убе ђи ва ња и ути ца ња на од лу ку о из бо ру.

Про мо ци о ни микс пред ста вља ком би но ва ње ком по не на та ра ди оства ри-ва ња про мо тив них пла но ва.

Ком по нен те, ва ри ја бле и еле мен ти про мо ци о ног мик са су:

› Лич на про да ја

› Не лич на про да ја: про мо ци о на про да ја, pu blic re la ti ons и adver ta i zing.


Спон зор ство

Спон зор ство је тех ни ка, фор ма, об лик ре а ли за ци је кон цеп циј ских од но са из ме ђу две ор га ни за ци је (спорт ске и про фит не) или из ме ђу спор ти сте и ком-па ни ја, као из ме ђу про дав ца спорт ског про из во да/услу ге и куп ца, ко ји је ба зи-ран на спорт ском ими џу.

Спон зор ство је не што што нас све ин те ре су је а ја ко је те шко обез бе ди ти га у на шим усло ви ма јер у сре ди на ма где има ре ла тив но ма ло па ра ја ко је те шко одво-ји ти за спон зон зор ство а с дру ге стра не, у на шој др жа ви има мо 12–15 ве ли ких фир ми ко је све ве ће клу бо ве, ма ни фе ста ци је фи нан си ра ју и не мо гу ис фи нан-си ра ју све. На за па ду и евро пи спон зор ство је ре гу ли са но на ло кал ном ни воу.

Ме наџ мент

Ме наџ мент је про цес пла ни ра ња, ор га ни зо ва ња ли дер ства и кон тро ли са-ња на по ра ко ји ула жу чла но ви ор га ни за ци је и ко ри шће ња свих оста лих сре ста-ва ор га ни за ци је да се по стиг ну ње ни на зна че ни ци ље ви.

Пла ни ра ње, ор га ни зо ва ње, ли дер ство и кон тро ла су че ти ри основ не еле-мен та. Уко ли ко ова че ти ри еле мен та пре ве де мо на је зик ме ди ци не на при мер, то би из гле да ло ова ко: ди јаг но за, прог но за, те ра пи ја и кон тро ла. То је осно ва ме наџ мен та и ако се др жи мо тих прин ци па, тих ко ра ка не ке ства ри мо ра ју да иду до бро. Нор мал но, сва ка од њих зах те ва да бу де ре ал на. Ако је ди јаг но за би-ла до бра мо же мо да ле чи мо чо ве ка ка ко тре ба. Ако до бро прог но зи ра мо ка кве ре зул та те је дан спор ти ста мо же да по стиг не у од ре ђе ној спорт ској ди сци пли ни

КОНТОЛА

Менаџери

проверавају да

ли се организација

креће ка својим

циљевима

ОРГАНИЗОВАЊЕ

Менаџери аранжирају

и распоређују посао,

ауторитет и средства

да би остварили

циљеве организације

ПЛАНИРАЊЕ

Менаџери користе

логику и методе

да би промислили

о циљевима

и акцијама

ЛИДЕРСТВО

Менаџери усмеравају,

мотивишу и утичу

на запослене да

обаве основне

задатке.

Слик а 3. Интерактивна природа процеса менаџмента


он да мо же мо да ра ди мо ка ко тре ба. А ако ни смо ре ал ни не мо же мо да оче ку је-мо да ако су ро ди те љи ви со ки 170 cm да им де ца бу ду вр хун ски цен три у NBA.

Са вре ме на те о ри ја спор та

На сли ци 4. при ка зан је мо дел са вре ме не те о ри је спор та, уну тра шњи кон цен трич ни круг пред ста вља ак те ре спор та – ши ри круг про це се у спор ту и нај ши ри усло ве ре а ли за ци је.

Савременa је из раз ло га што је до ско ро при хва тан мо дел без де ла усло ви ре а ли за ци је. Ру ски су ауто ри у де фи ни са њу ова кве те о ри је нај да ље оти шли али је све кре ну ло из не ке пе да го ги је из уче ња, све оно што je до са да ре че но спа да у овај тре ћи круг. Да не ма „Ford Mo tor Com pany“ фуд бал ска аме рич ка ли га не би би ла она ква ка ква је сте али ни Ford не би про да вао то ли ко ауто мо би ла јер не би имао ре кла му ка кву има. Све је узроч но по сле дич на ве за. На сли ци 5. при ка за ни су „Ак те ри спор та“ – сви они су уче сни ци и не са мо уче сни ци већ и они ко ји ути чу на ре зул тат.

Слик а 4. Савремена теорија спорта

Актери спортаПроцеси у спорту

Услови реализације спорта

Слик а 5. Актери спорта

СУДИЈЕ

СПОРТИСТИТРЕНЕРИ УПРАВА

ПУБЛИКА


Иза зо ви и про бле ми фи нан си ра ња у спор ту

ПРОФ. Др ДЕ ЈАН ЕРИЋБе о град ска Бан кар ска Ака де ми ја, Бе о град

Кључ не ре чи: фи нан си је, Хар ти је од вред но сти, об ве зни це, бу џет

Увод

Спорт као јед на од по себ но зна чај них дру штве них ак тив но сти у на шој зе-мљи још увек ни је до био зна чај и ме сто ка кав му при па да на осно ву по стиг ну-тих ре зул та та на ших спор ти ста на нај ве ћим свет ским так ми че њи ма или ин те-ре са јав но сти. Еви дент на је по тре ба за ко ре ни том тран зи ци јом спорт ских са ве-за и ор га ни за ци ја, као и сво је вр сном „мен тал ном ре во лу ци јом“ свих љу ди по-ве за них са спор том. По себ но осе тљи во у тим про це си ма пред ста вља нај бол ни је од свих пи та ња – фи нан си ра ње. Циљ ово га ра да је да ука же на сву сло же ност обла сти фи нан си ја и са гле да ва ње ве ћег бро ја ал те ран ти ва фи нан си ра њу спорт-ских ор га ни за ци ја. Рад се са сто ји из два основ на де ла. У пр вом ис ти че мо сву сло же ност и об у хват фи нан си ја, по себ но са аспек та зна ча ја по је ди них фи нан-сиј ских ди сци пли на за функ ци о ни са ње спорт ских ор га ни за ци ја. Дру ги део је по све ћен са гле да ва њу ба зич них ал тер на ти ва и мо гућ но сти за фи нан си ра ње спорт ских ор га ни за ци ја

Ши ри на обла сти фи нан си ја

Исте ства ри мо же мо по сма тра ти на раз ли чи те на чи не и из вр ло раз ли чи-тих угло ва. Та ква је си ту а ци ја и са све том са вре ме них фи нан си ја. Но бе ло вац из обла сти еко но ми је Ро берт Мер тон и ње гов ко а у тор Зви Бо ди су јед ном при ли-ком ис та кли ка ко се са вре ме не фи нан си је ба ве ис тра жи ва њем „ка ко љу ди да ало ци ра ју огра ни че не ре сур се то ком вре ме на“ (Zvi Bo die & Ro bert Mer ton, 2000. стр. 2). Они су том при ли ком ис та кли два ве о ма бит на мо мен та ве за на за до но ше ње од лу ка о ало ка ци ји огра ни че них ре сур са – по сто ја ње вре мен ске ди-мен зи је и по сто ја ње од ре ђе ног сте пе на не из ве сно сти. Са вре ме на фи нан сиј ска те о ри ја је из у зет но сло же на. Она се са сто ји из се та раз ли чи тих кон це па та ко ји по ма жу да си сте ма ти зу је мо сво је раз ми шља ње о то ме ка ко до но си ти фи нан сиј-ске и дру ге од лу ке. По ред то га, са вре ме на фи нан сиј ска те о ри ја оби лу је раз ли-

ИЗА ЗО ВИ И ПРО БЛЕ МИ ФИ НАН СИ РА ЊА У СПОР ТУ 33

чи тим кван ти та тив ним ме то ди ма и мо де ли ма ко ји по ма жу да се из вр ши оце-на ал тер на ти ва за до но ше ње од лу ка и ка сни је њи хо ва при ме на у прак си.

Мо же мо се са пра вом за пи та ти – „За што је свет са вре ме них фи нан си ја та ко сло жен?“ По сто ји ви ше мо гу ћих од го во ра. За др жа ће мо се са мо на јед ном. Фи-нан си је као по слов на функ ци ја до ти чу све сек то ре у при вре ди, све при вред не и не при вред не ор га ни за ци је, све по је дин це. Од пред сед ни ка др жа ве, вла де и пар ла мен та, ми ни ста ра, пре ко сил них ди рек то ра, ме на џе ра и управ ни ка, ре-фе ре на та, са вет ни ка, рад ни ка, се ља ка, до ма ћи ца, пен зи о не ра, па до ма ле де це – сви пре или ка сни је има ју од ре ђе не ди ле ме у по гле ду на фун да ман тал но пи-та ње фи нан си ја – ка ко ало ци ра ти огра ни че на сред ства. Фи нан си је јед но став но про жи ма ју све уче сни ке при вред ног и дру штве ног жи во та.

У нај ва жни је фи нан сиј ске ди сци пли не спа да ју:

› Јав не фи нан си је (pu blic fi nan ce) – у фо ку су је уло га др жа ве и во ђе ње ње них фи нан си ја. Ова на уч на ди сци пли на се ба ви пи та њи ма опо ре зи-ва ња, при ку пља ња јав них при хо да, јав ним рас хо ди ма и пла ћа њи ма, са-ста вља њем бу џе та, ње го вим ко ри шће њем и кон тро лом.

› Мо не тар не фи нан си је (mo ne tary fi nan ce) — ба ве се уло гом нов ца у при вре ди и дру штву и цен трал но ме сто за у зи ма ис тра жи ва ње на чи на кре и ра ња нов ца, уло га ма цен трал не бан ке и спро во ђе њу кре дит но-мо-не тар не по ли ти ке.

› Ме ђу на род не фи нан си је (in ter na ti o nal fi nan ce) – где се у пр вом пла ну ис ти че по на ша ње и до но ше ње фи нан сиј ских од лу ка уче сни ка на ме ђу-на род ном тр жи шту.

› Фи нан сиј ски ме наџ мент (fi nan cial ma na ge ment) или по слов не фи нан-си је (bu si ness or cor po ra te fi nan ce) – фи нан си је по сма тра не из угла при-вре де, од но сно ве ћег бро ја при вред них и не при вред них ор га ни за ци ја ко ја су ре ги стро ва на као при вред на дру штва.

› Пер со нал не фи нан си је (per so nal fi nan ce) – уко ли ко свет фи нан си ја по-сма тра мо из фо ку са сек то ра ста нов ни штва, ко је је у ве ћи ни зе ма ља све-та глав ни но си лац штед ње.

› Ин ве сти ци је или ин ве сти ци је у хар ти је од вред но сти (in vest ment or se-cu ri ti es in vest ments) – где фи нан си је по сма тра мо из угла уче сни ка при-вред ног и дру штве ног жи во та ко ји рас по ла жу од го ва ра ју ћим сред стви-ма ко је же ле да уло же (ин ве сти ра ју на фи нан сиј ском тр жи шту). Цен-трал но пи та ње за њих је ко ји ни во при но са мо гу оче ки ва ти и ко ји ни-во ри зи ка је по ве зан са том ин ве сти ци о ном ал тер на тив ном.

› Фи нан сиј ска тр жи шта (fi nan cial mar kets) – ко ја по ку ша ва ју да об ја сне ка ко функ ци о ни ше фи нан сиј ски си стем и по је ди ни ње го ви еле мен ти, пре све га са ма тр жи шта (у бер зан ском и ван бер зан ском об ли ку) и по је-ди ни уче сни ци.

› Оста ле ди сци пли не, ка кве су ра чу но вод ство, ка ко фи нан сиј ско, та ко и ме на џер ско (упра вљач ко).

Да кле, еви дент но је да се и фи нан си је ко је де лу ју та ко хо мо ге но мо гу, као и мно ге дру ге ства ри по сма тра ти из пот пу но раз ли чи тих угло ва и на раз ли чи те на чи не. На рав но, сва ки угао по сма тра ња има сво је спе ци фич но сти, а сва ка од по бро ја них на уч них ди сци пли на свој ана ли тич ко-ме то до ло шки апа рат за ана-


ли зу. За за по сле не у спорт ским ор га ни за ци ја ма од по себ ног зна ча ја је по зна ва-ње ба зич них прин ци па ди сци пли на као што су јав не фи нан си је, ме ђу на род не фи нан си је, фи нан сиј ски ме наџ мент, ин ве сти ци је и фи нан сиј ска тр жи шта.

Фи нан сиј ски ме наџ мент, или по слов не (кор по ра тив не) фи нан си је пред-ста вља ју јед ну од нај ста ри јих фи нан сиј ских ди сци пли на. Оне пред ста вља ју део фи нан си ја ко ји по кри ва област до но ше ња фи нан сиј ских од лу ка од стра не по-слов них ор га ни за ци ја. Пр вен стве на уло га овог ти па ор га ни за ци ја је да про из-во ди од ре ђе не про из во де или вр ши услу ге. Без об зи ра на њи хо ву де лат ност, ве ли чи ну, ста рост, ци ље ве и стра те ги је – нео п хо дан им је ка пи тал, ко ји се мо-же по ја ви ти у два об ли ка – ре ал ном и фи нан сиј ском. Ре ал ни ка пи тал се од но си на ре ал не или фи зич ке об ли ке сред ста ва (ак ти ве) – зе мљу, згра де, опре му, ма-ши не, по стро је ња, си ро ви не, ма те ри ја ле, енер ги ју, итд. За ње го во при ба вља ње нео п хо дан је ка пи тал у фи нан сиј ском об ли ку. За при ба вља ње ка пи та ла кључ ну уло гу има ју фи нан сиј ске од лу ке, што упра во пред ста вља до мен на уч не ди сци-пли не фи нан сиј ског ме наџ мен та. Кључ на под руч ја фи нан сиј ског ме наџ мен та су упра во пи та ња до но ше ња од лу ка о при ба вља њу ка пи та ла, би ло кроз крат ко-роч не, би ло кроз ду го роч не из во ре. Ако по ми ње мо ду го роч не из во ре, јед но од кључ них пи та ње је и пи та ње струк ту ре ка пи та ла (ca pi tal struc tu re) и тро шко ва ка пи та ла (cost of ca pi tal).

По ред по ме ну тих, на уч на област фи нан сиј ског ме наџ мен та и по слов них фи нан си ја се ба ви и још не ким ва жним пи та њи ма из обла сти фи нан си ја ко ја до ти чу све, па и спорт ске ор га ни за ци је. Не ка од њих су пи та ња ка пи тал ног бу-џе ти ра ња (ca pi tal bud ge ting) или ка ко је код нас ви ше одо ма ће но -ана ли зом еко ном ске ефек тив но сти ин ве сти ци о них про је ка та. Да ље, то су пи та ња ана ли-зе го то вин ског то ка (cash flow), упра вља ња обрт ним ка пи та лом и го то ви ном, ана ли за крат ко роч них из во ра фи нан си ра ња, де таљ на ана ли за свих аспе ка та те о ри је и прак се струк ту ре ка пи та ла, од но сно ду го роч них из во ра фи нан си ра-ња (дуг – од но сно об ве зни це, ак ци је, кон вер ти бил не хар ти је од вред но сти, ва-ран ти), ли зинг, ди ви ден де, мер џе ри и акви зи ци је и дру ге фор ме кор по ра тив-ног фи нан сиј ског ре струк ту ри ра ња, итд.

Дру га вр ло те сно по ве за на на уч на област са функ ци о ни са њем спорт ских ор га ни за ци ја је област ин ве сти ци ја, ин ве сти ци о не ана ли зе или ана ли зе ин ве-сти ци ја у хар ти је од вред но сти. Реч је о на уч ној обла сти ко ја пред ста вља огра-нак са вре ме них фи нан си ја а ко ја у фо ку су по сма тра ња има ин ве сти то ре у хар-ти је од вред но сти, без об зи ра из ко је ка те го ри је до ла зе. Реч је о куп ци ма по је-ди них хар ти ја од вред но сти или дру гих фи нан сиј ских ин стру ме на та на фи нан-сиј ским тр жи шти ма ко ји рас по ла жу ви шко ви ма фи нан сиј ских сред ста ва. Са њи хо ве тач ке гле ди шта два пи та ња су од кру ци јал ног зна ча ја:

1. Ко ли ки ће би ти при нос, ко ји ни је увек по знат, па се оту да го во ри о ка-те го ри ји оче ки ва ног при но са и

2. Ко ли ки је ри зик.Ин ве сти ци је по сво јој су шти ни пред ста вља ју од ри ца ње од по тро шње у са-

да шњо сти ра ди оства ри ва ња ве ћих ефе ка та у бу дућ но сти. Или, ка ко је то ле по ис та као про фе сор са Стен фор да Ви ли јем Шарп „ин ве сти ци је су од ри ца ње од из ве сне са да шње вред но сти за мо гу ћу, али не из ве сну бу ду ћу“ (Wil li am Shar pe, Gor don J. Ale xan der, Jef frey V. Ba i ley, 1998, стр. 3). На на шим про сто ри ма још


увек је при су тан до ста су жен по глед на ка те го ри ју ин ве сти ци ја. На и ме, оне се нај че шће ве зу ју за ра зно вр сна ула га ња у пре те жно ре ал не об ли ке ак ти ве, ка-кви су зе мља, згра де, фа бри ке, по стро је ња, ма ши не и слич но. У обла сти фи-нан сиј ске те о ри је ин ве сти ци је има ју пот пу но дру га чи је зна че ње. Оне се ве зу ју за ула га ња у раз ли чи те фи нан сиј ске ин стру мен те, по себ но оне ду го роч не. Овај аспект ана ли зе фи нан си ја по себ но до би ја на зна ча ју ка да по је ди не спорт ске ор га ни за ци је рас по ла жу зна чај ним из во ри ма фи нан сиј ских сред ста ва (на при-мер по сле про да је по зна тог игра ча).

Ко нач но, област фи нан сиј ских тр жи шта има до ста до дир них та ча ка и са об-ла шћу фи нан сиј ског ме наџ мен та и об ла шћу ин ве сти ци ја. Она су ори јен ти са на ка раз у ме ва њу укуп ног фи нан сиј ског си сте ма, с тим да не по кла ња ју пре ви ше па жње мо не тар ним и фи скал ним аспек ти ма. То је пак до мен дру гих фи на ни сиј ских ди сци пли на – мо не тар не еко но ми је или фи нан си ја и јав них фи нан си ја или фи-скал не еко но ми је. Фи нан сиј ска тр жи шта по сма тра ју си стем као це ли ну ко ја се са сто ји од три основ на еле мен та – ин сти ту ци ја, ин стру ме на та и тр жи шта. Су-шти на је у раз у ме ва њу ка ко си стем функ ци о ни ше и у че му се са сто ји уло га сва-ког од по бро ја них еле ме на та. За за по сле не у спорт ским ор га ни за ци ја ма по зна-ва ње ове ди сци пли не је од кру ци ја ног зна ча ја по што мо гу раз у ме ти сло же не аспек те функ ци о ни са ња са вре ме них бер зи и ван бер зан ских тр жи шта (по што је све ви ше спорт ских ор га ни за ци ја у свет ским раз ме ра ма чи јим хар ти ја ма од вред но сти се тр гу је на во де ћим бер за ма). По ред то га, ова на уч на област фи нан-си ја по ма же у упо зна ва њу са функ ци о ни са њем раз ли чи тих ти по ва фи нан сиј-ских ин сти ту ци ја, од по слов них ба на ка, оси гу ра ва ју ћих дру шта ва, пен зи о них фон до ва, ин ве сти ци о них ком па ни ја до фон да ци ја, фон до ва и за ду жби на.

Мо гућ но сти фи нан си ра ња спорт ских ор га ни за ци ја

Фи нан си ра ње спор та и спорт ских ор га ни за ци ја је сва ка ко јед но од нај о-се тљи ви јих пи та ња њи хо вог функ ци о ни са ња. На по чет ку мо ра мо ис та ћи ка ко при ступ фи нан си ра њу за ви си од ти па и вр сте спорт ске ор га ни за ци је. У том сми слу по себ но бит на је и њи хо ва вла снич ка струк ту ра. Ако је спорт ска ор га-ни за ци ја у др жав ном вла сни штву нај че шће се као је ди ни из вор на ме ћу сред-ства из бу џе та. У том сми слу за све ак те ре је бит но да по зна ју до мен јав них фи-нан си ја и са гле да ју ме сто и уло гу спор та у ши рим дру штве ним раз ме ра ма. Ка-ко се на ше дру штво на ла зи у про це су тран зи ци је еви дент но је да по сто ји хро-ни чан не до ста так за фи нан сиј ским сред стви ма, што ова кав тип ор га ни за ци ја вр ло че сто до во ди у не по во љан, да не ка же мо чак и за ви стан по ло жај од да ва о-ца бу џет ских сред ста ва.

Јед но од по себ но ва жних пи та ња за нор мал но функ ци о ни са ње спорт ских ор га ни за ци је је ди вер си фи ка ци ја фи нан сиј ских из во ра. Ве ћи број из во ра га-ран ту је ста бил ни је при ли ве сред ста ва и њи хо во ускла ђи ва ње са од ли ви ма, то јест тро шко ви ма и рас хо ди ма. Као че сти из во ри те ку ћих при хо да у спор ту се мо гу по ја ви ти: ула зни це (прет плат не кар те), про да ја су ве ни ра, раз не услу ге, упла те при ја те ља или спон зо ра, про да ја игра ча, из да ва ње по слов ног про сто ра, ре сто ра ни, том бо ла и дру ге игре на сре ћу…


Про блем из во ра фи нан си ра ња спорт ских ор га ни за ци ја, по себ но оних ко-је ни су др жав не и ко је су ма њег оби ма ве о ма под се ћа на про бле ме са ко ји ма се су о ча ва ју пред у зет ни ци у по чет ним фа за ма раз во ја сво га би зни са. На рав но, по-сто ји огром на раз ли ка спор та и би зни са, али исто вре ме но и до ста до дир них та ча ка. У по ку ша ју раз би ја ња за блу да да бу џет ски из во ри мо ра ју би ти је ди ни, по ку ша ће мо да да мо пре глед ве ћег бро ја ал тер на ти ва фи нан си ра њу но вих по-ду хва та и при ват ног би зни са. Ево не ких од њих (J. Ki holm Smith & R. Smith, 2004, стр. 508):

› Соп стве на сред ства осни ва ча, као и сред ства по ро ди це и при ја те ља

› Раз ли чи ти кре дит ни из во ри – на ба зи хи по те ка, крат ко роч ни, ду го роч ни, од раз ли чи тих ин сти ту ци ја, нпр. од оних ко ји под сти чу ма ли би знис (нпр. Фонд за раз во ја), до ба на ка

› По слов ни ан ђе ли и мре же по слов них ан ђе ла (BANs – bu si ness an gels net work)

› Фак то ринг и фран ши зинг

› Јав но еми то ва ње об ве зни ца и дру гих ин стру ме на та ду га

› Еми то ва ње ак ци ја

› Про да ја уде ла и ак ци ја фир ма ма за обез бе ђи ва ње по чет ног ка пи та ла (ven tu re ca pi tal – VC).

По себ ну ал тер на ти ву пред ста вља ју кре дит ни из во ри. Зај мо ви узе ти од ба на ка мо гу би ти ге не рал но кла си фи ко ва ни у крат ко роч не и ду го роч не. При-ли ком ко ри шће ња ду га као из во ра фи нан си ра ња ме на џе ри свих ти по ва спорт-ских ор га ни за ци ја мо ра ју по себ но во ди ти ра чу на о основ ним ка рак те ри сти ка-ма ду га, ко је се огле да ју у сле де ћем:

› Фи нан си ра ње пу тем ду га зна чи узи ма ње ту ђих сред ста ва на ко ри шће-ње. Ауто мат ски, то по вла чи по сто ја ње оба ве зе да по зајм ље на сред ства вра те уз ка ма ту у пред ви ђе ном ро ку.

› Ис пла та оба ве за по осно ву ду га пред ста вља при о ри тет ну оба ве зу. У мно гим зе мља ма по сто је ин сти ту ци је ти па кре дит ног реј тин га (у Ср би-ји по сто ји за фи зич ка ли ца, а сре ди ном 2006. го ди не на ја вље но је и кре-и ра ње за по слов не ор га ни за ци је), где се пра ти из вр ша ва ње кре ди тих оба ве за свих уче сни ка при вред ног и дру штве ног жи во та. Не из вр ше ње оба ве зе или ка шње ње ути че на по гор ша ње кре дит ног реј тин га, што у бу дућ но сти мо же има ти вр ло не га тив не им пли ка ци је у сми слу те жег по ди за ње но вих кре ди та или еми си је об ве зни ца.

› Пла ћа ње ка ма те се тре ти ра као тро шак по сло ва ња, што мо же до не ти од ре ђе не по ре ске пред но сти.

› Ис пла та оба ве за по осно ву кре ди та је де фи ни тив но огра ни че на оба ве за – на из нос ка ма та и глав ни це, што је ре гу ли са но уго во ром о кре ди ту

› У слу ча ју не из вр ше ња оба ве за по ве ри о ци има ју пра во на за шти ту сво-јих ин те ре са.

Фи нан си ра ње пу тем ду го роч ног ду га се мо же вр ши ти пу тем ди рект ног кре ди ти ра ња или еми то ва њем ду го роч них об ве зни ца. Ал тер на ти ву фи нан си-ра њу пу тем кре ди та пред ста вља еми си ја хар ти ја од вред но сти ин стру ме на та ду га, пре свих об ве зни ца. У ве ћи ни зе ма ља ди рект но кре ди ти ра ње ни је по пу-ла ран ме тод ду го роч ног фи нан си ра ња, па се оту да фи нан си ра ње ду гом по и сто-


ве ћу је са еми си јом ду го роч них ин стру ме на та ду га – об ве зни ца. Еми си ја об ве-зни ца пред у зе ћи ма, слич но као и дру гим еми тен ти ма, омо гу ћа ва да са ку пе мно го ве ћи из нос сред ста ва не го пу тем ди рект ног кре ди ти ра ња. По ред по ме-ну тог, мо же по сто ја ти још пар из у зе то ја ких раз ло га за еми си ју об ве зни ца (Stu-art R. Ve a le, 2001, стр. 155):

› Омо гу ћа ва ју да се са ку пља ју сред ства са ду жим ро ко ви ма не го што би бан ке или дру ге фи нан сиј ске ин сти ту ци је би ле спрем не да их одо бре. Ово је по себ но би ло из ра же но по след њих го ди на, ка да су по је ди не ком-па ни је у САД еми то ва ле об ве зни це са не у о би ча је но ду гим ро ко ви ма – Co ca-Co la, Walt Di sney са ро ком од чак 100 го ди на или Bo e ing, Ford Mo-tor Com pany i Te xa co са ро ко ви ма од 50 го ди на.

› Еми си ја об ве зни ца не под ра зу ме ва про ме не у струк ту ри вла сни штва, што би био слу чај уко ли ко би се ком па ни ја од лу чи ла да еми ту је ак ци је.

› Тро шко ви фи нан си ра ња – та ко зва ни тро шко ви ка пи та ла су де фи ни-тив но ни жи од фи нан си ра ња пу тем ак ци ја.

Фи нан си ра ње из да ва њем об ве зни ца за пред у зе ћа пред ста вља вр сту кре-дит ног од но са, што зна чи да по сто ји оба ве за от пла те ка ма та и глав ни це. Код еми си је об ве зни це ис пла та ка ма та и глав ни ца је ре гу ли са на уго во ром о кре ди-ту (in den tu re) и вр ши се пре ма уна пред утвр ђе ном ре до сле ду – ка ма те се пла-ћа ју пе ри о дич но на осно ву пре зен та ци је ку по на, а на дан до спе ћа об ве зни ца вр ши се ис пла та по след ње ка ма те и глав ни це. По што еми то ва не об ве зни це пред ста вља ју оба ве зу по осно ву ду га за пред у зе ће, оне се као та кве књи же на стра ни па си ве би лан са ста ња. Јед на од основ них ка рак те ри сти ка овог на чи на фи нан си ра ња је, да уко ли ко еми тент ни је у ста њу да оба ве зе по осно ву ка ма те и глав ни це из вр ши на вре ме, вла сни ци ин стру ме на та ду га (по ве ри о ци, кре ди-то ри – ин ве сти то ри) има ју пра во да пре ду зму чи тав низ ме ра, од за бра не ис-пла те сред ста ва ак ци о на ри ма, пре ко за пле не имо ви не до ли кви да ци је и бан-крот ства фир ме. Сва ка ко нај дра стич ни ја ме ра је по кре та ње ли кви да ци о ног по-ступ ка. До ње га до ла зи уко ли ко из нос оба ве за по осно ву ду га пре ва зи ђе укуп-ну вред ност пред у зе ћа. У том слу ча ју, вла сни ци об ве зни ца сти чу пра во на из-ми ре ње де ла сво јих оба ве за кроз про да ју пре о ста ле ак ти ве ор га ни за ци је.

Ко нач но, у за вр шним на по ме на ма ве за ним за фи нан си ра ње пу тем кре-дит них из во ра и еми си јом об ве зни ца тре ба ис та ћи и не ко ли ко не до ста та ка фи нан си ра ња пу тем ду га:

› По сто ја ње кре дит ног ри зи ка, од но сно ри зи ка да оба ве зе не ће би ти из-вр ше не на вре ме

› Про бле ми на дан до спе ћа – ис пла та глав ни це зах те ва ан га жо ва ње ве ли-ких сред ста ва

› Стро жи ји усло ви до би ја ња кре ди та или еми си је об ве зни ца

› По сто је објек тив не гра ни це ко ри шће ња ду га, ко је су де тер ми ни са не струк ту ром ка пи та ла. Ал тер на тив ни на чин фи нан си ра ња спор стких ор-га ни за ци ја пред ста вља еми си ја ак ци ја.

Ко ре не са вре ме ног ак ци о нар ства на ла зи мо у Ен гле ској сре ди ном XVI и по чет ком XVII ве ка. Сна жан им пулс раз во ју ак ци о нар ства да ла је ин ду стриј ска ре во лу ци ја. Но ве фор ме по слов них ор га ни за ци је – ин ду стриј ска пред у зе ћа – осе ћа ла су по тре бу за до дат ним ка пи та лом ка ко би из вр ши ли екс пан зи ју по-


сло ва ња. По ка за ло се да при ку пља ње ка пи та ла пу тем про да је ак ци ја мо же би-ти из у зет но ефи ка сан на чин. Пред у зе ћа су мо гла да са ку пе ве ли ке из но се ка-пи та ла про да јом де ло ва вла сни штва, док су и са ми вла сни ци има ли од ре ђе не пред но сти, од ко јих по себ но тре ба ис та ћи – огра ни че ну од го вор ност. Уз то, ак-ци ја ма се мо гло сло бод но тр го ва ти на бер зи. Ка да се го во ри о су шти ни ак ци о-нар ства тре ба има ти на уму два бит на мо мен та (Д. Ерић, 2003, стр. 320–1):

› Ак ци је пред ста вља ју хар ти ју од вред но сти ко ја од ра жа ва вла снич ку по-зи ци ју у ор га ни за ци ја ма ко је на зи ва мо ак ци о нар ска дру шта ва (А.Д.).

› Ак ци је као фи нан сиј ски ин стру мент пред ста вља ју је дан од на чи на при-ку пља ња ка пи та ла за фи нан си ра ње по сло ва ња А.Д. У том сми слу оне су ал тер на ти ва фи нан си ра њу пу тем кре ди та и еми си је ин стру ме на та ду га.

Све ак ци је се мо гу по де ли ти у обич не и пре фе рен ци јал не или при о ри-тет не. Обич не ак ци је као фи нан сиј ски ин стру мен ти ак циј ског ка пи та ла пред-ста вља ју је дан од нај а тра кви ни јих об ли ка фи нан сиј ске ак ти ве за ин ве сти то ре. Вр ло че сто сам по јам бер зе асо ци ра упра во на бер зе ак ци је. Је дан од глав них раз ло га за та ко ве ли ком по пу ла ро но шћу ак ци ја ле жи у чи ње ни ци да ин ве сти-то ри њи хо вом ку по ви ном сти чу ве ћи број пра ва ко ја ни су ка рак те ри стич на ни за је дан дру ги фи нан сиј ски ин стру мент. У на став ку ће мо се де таљ ни је упо зна-ти по је ди нач но са сва ким од по бро ја них ин ди ви ду ал них пра ва.

1. Пра во гла са – пред ста вља јед но од осно вих пра ва ко је ин ве сти тор до-би ја ку по ви ном обич не ак ци је. Оно се са сто ји у мо гућ но сти ак ци о на ра да на Скуп шти ни ак ци о на ра гла са за из бор ди рек то ра ко ји ула зе у са-став Управ ног од бо ра.

2. Пра во на део до би ти – што ни је ни шта дру го до пра во на ди ви ден ду – Пра во на ди ви ден ду је по сво јој при ро ди ре зи ду ал ног ка рак те ра. То кон крет ни је зна чи да еми тент ак ци ја не ма за кон ску оба ве зу да ис пла-ћу је део до би ти вла сни ци ма. Ди ви ден да пред ста вља део не то до би ти ко ју кор по ра ци ја мо же, али и не мо ра да оства ри. Не то до бит пред ста-вља не по сред ни фи нан сиј ски ре зул тат ко ји се до би ја из ана ли зе би лан-са успе ха као раз ли ка укуп них при хо да и рас хо да, уз ума ње ње за из нос ка ма те и пла ће них по ре за на до бит кор по ра ци је. Ис пла та ди ви ден ди се вр ши на осно ву од лу ке Скуп шти не ак ци о на ра а на пред лог Управ-ног од бо ра пред у зе ћа. При ли ком до но ше ња тих од лу ка, ме на џе ри во-де ра чу на о ве ћем бро ју фак то ра, као што су: фи нан сиј ска си ту а ци ја, ци ље ви пред у зе ћа, раз вој не мо гућ но сти, ста ње на фи нан сиј ским тр жи-шти ма, итд.

3. Пра во пре че ку по ви не ак ци ја (pre em ti ve right) – Вр ло спе ци фич но пра-во ко је се ак ти ви ра у слу ча ју да кор по ра ци ја од лу чи да из да је но ву еми си ју ак ци ја. Су шти на пра ва је да омо гу ћи по сто је ћим вла сни ци ма да одр же свој вла снич ки удео ку по ви ном но вих ак ци ја.

4. Пра во на увид у основ не по слов не ре зул та те А.Д. – Су шти на ово га пра-ва се са сто ји у мо гућ но сти да вла сни ци ак ци ја до би ју увид у ре ле вант-не по дат ке и ин фор ма ци је о по сло ва њу пред у зе ћа. То кон крет ни је зна-чи увид у основ не фи нан сиј ске из ве шта је – би ланс ста ња, би ланс успе-ха, об ја вљи ва ње нај ва жни јих фи нан сиј ских по ка за те ља (EPS, P/E, ROE, итд) и то ме слич но. Ово пра во ни је нео гра ни че но, по што се не сме до-


зво ли ти да за рад јав но сти по сло ва ња бу де угро же на кон ку рент ска по-зи ци ја пред у зе ћа. По сто је под руч ја где се не сме до зво ли ти увид.

5. Пра во на ак ти ву у слу ча ју ли кви да ци је – Реч је о пра ву ко јим ак ци о на-ри до би ја ју мо гућ ност да уче ству ју у де лу ли кви да ци о не ма се у слу ча ју бан крот ства и ли кви да ци је ком па ни је. Ово пра во је слич но као и пра-во на уче шће у де лу до би ти ре зи ду ал ног ка рак те ра. Пра ва ак ци о на ра на ак ти ву у слу ча ју ли кви да ци је су мла ђа у од но су на пра ва вла сни ка об ве зни ца и пре фе рен ци јал них ак ци ја. У слу ча ју да ком па ни је ло ше по слу је и да ни је у ста њу да из вр ши сво је оба ве зе по себ но по осно ву еми то ва них ин стру ме на та ду га, по ве ри о ци мо гу пред у зе ти чи тав низ ме ра, од ко јих су нај ра ди кал ни је по кре та ње сте чај ног или ли кви да ци о-ног по ступ ка. У том по ступ ку се пр во вр ши из ми ри ва ње оба ве за пре ма др жа ви (на име не пла ће них по ре за и дру гих да ва ња), за тим пре ма крат ко роч ним по ве ри о ци ма, ду го роч ним кре ди ти ма и вла сни ци ма об-ве зни ца, па вла сни ци ма пре фе рен ци јал них ак ци ја, и тек на кра ју, у слу ча ју да не што од вред но сти ак ти ве ком па ни је пре о ста не – вла сни-ци ма обич них ак ци ја.

6. Пра во на тран сфер ак ци ја – под ра зу ме ва пра во на њи хо ву сло бод ну про да ју. Ак ци о на ри отво ре них или јав них А.Д. мо гу ак ци је тран сфе ри-са ти на дру ге ин ве сти то ре без ика квих огра ни че ња. За та ко не што ни-је им по треб на са гла сност ни ме на џе ра, ни управ ног од бо ра, ни ти дру-гих ак ци о на ра. Ово пра во чи ни обич не ак ци је вр ло ли квид ним об ли-ком фи нан сиј ских ин стру ме на та. Код за тво ре них А.Д. пре нос ак ци ја је не што сло же ни ји, по што ово пра во мо же би ти де ли мич но огра ни че но од ре ђе них ста ту сним од ред ба ма дру штва, о че му ак ци о на ри по себ но мо ра ју да во де ра чу на.

Ли те ра ту ра

› Zvi Bo die and Ro bert C. Mer ton, Fi nan ce, Pren ti ce Hall, Up per Sad dle Ri ver, 2000.

› dr De jan Erić, Fi nan sij ska tr ži šta i in stru men ti, 2. iz da nje, Či go ja štam pa, Be o grad, 2003.

› Wil li am Shar pe, Gor don J. Ale xan der, Jef frey V. Ba i ley, In vest ments, 6th edi tion, Pren-

ti ce Hall, Up per Sad dle Ri ver, NJ, 1998.

› Ja net Ki holm Smith and Ric hard L. Smith, En tre pre ne u ral Fi nan ce, 2nd edi tion, John

Wi ley and Sons, New York, 2004.

› Stu art R. Ve a le, Stock, Bonds, Op ti ons, Fu tu res, 2nd edi tion, New York In sti tu te of Fi-

nan ce, New York, 2001.


Ор га ни зо ва ње ве ли ких так ми че ња ор га ни зо ва ње европ ског првенства у ко шар ци 2005.

ПРЕ ДРАГ БО ГО СА ВЉЕВ

Текст на осно ву ви део за пи са при пре ми ла Је ле на Ива но вић, Ре пу блич ки за вод за спорт

Кључ не ре чи: Европ ско пр вен ство, фа зе ор га ни зо ва ња, ко шар ка

Увод

Ор га ни зо ва ње је јед на од нај сло же ни јих фа за или ак тив но сти ме наџ мен та. Чи ње ни ца је да ор га ни зо ва ње об у хва та ве ћи број ак тив но сти исто вре ме но. То је про цес ко ји омо гу ћа ва раз вој ор га ни за ци о них ре сур са ка ко би се до не се не план-ске од лу ке оства ри ле кроз се ри ју пред у зе тих ак ци ја. Упра во из по сло ва ко је ме-на џе ри оба вља ју у окви ру ор га ни зо ва ња мо же се из ве сти и ње на де фи ни ци ја: Ор-га ни зо ва ње је фа за ме наџ мен та у ко јој се де фи ни шу по сло ви ко је тре ба ура ди ти, вр ши по де ла ра да, гру пи шу по сло ви у од го ва ра ју ће струк ту ре и ко ор ди ни ра ју ак тив но сти свих чла но ва ор га ни за ци је ра ди оства ри ва ња по ста вље них ци ље ва.

Ко ли ко ор га ни зо ва ње Европ ског пр вен ства у ко шар ци пред ста вља озби-љан по ду хват, го во ри нам In vent Ma nual – ве о ма обим ни ма те ри ја ли или при-пре мље на до ку мен та ци ја о стан дар ди ма ко ји мо ра ју да се ис по шту ју при ли ком ор га ни зо ва ња сва ког ве ли ког так ми че ња. Од са ме при пре ме кан ди да ту ре, па пре ко оста лих фа за ор га ни зо ва ња, зах те ва се ве о ма сту ди о зан при ступ и рад чи та вог ти ма љу ди, струч ња ка, ин сти ту ци ја…

Ор га ни зо ва ње Европ ског пр вен ства у ко шар ци 2005, као уоста лом и свих ве ли ких так ми че ња се, са сто ја ло се из че ти ри фа зе:

I фа за кон цеп ту ал на – фа за при пре ме, тра је шест ме се ци и чи не је: 1. Ана ли за – fi zi bi lity сту ди ја 2. При ку пља ње са гла сно сти над ле жних ин сти ту ци ја3. При ку пља ње са гла сно сти гра до ва ор га ни за то ра4. При пре ма кан ди да ту ре5. Пре зен та ци ја кан ди да ту реII фа за при прем на – нај ду жа, тра је 40 не де ља, нај сло же ни ја фа за, у за ви-

сно сти од ве ли чи не так ми че ња мо же да тра је и кра ће или ду же, чи не је:1. Осни ва ње Ло кал ног ор га ни за ци о ног од бо ра (ЛОО) – струк ту ра, над ле-

жно сти2. Из ра да ор га ни за ци о не ше ме и Ма стер пла на и де фи ни са ње но си ла ца

од го вор но сти

ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ ВЕ ЛИ КИХ ТАК МИ ЧЕ ЊА ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ ЕВРОП СКОГ ПРВЕНСТВА У КО ШАР ЦИ 2005. 41

3. Фор ми ра ње опе ра тив них те ла и за по шља ва ње но си ла ца по сла – пред у-зе ћа

4. Из бор зна ка и ма ско те5. Из ра да бу џе та6. Мар ке тинг и ПР стра те ги ја – де фи ни са ти циљ не гру пе7. Де фи ни са ње и при пре ма обје ка та – стан дар ди, ро ко ви8. Тест так ми че ња9. Ан га жо ва ње опе ра ти ва ца за раз ли чи те фа зе ре а ли за ци је про јек та –

раз вој ни кон цепт10. Ди на мич ки пла но ви11. При пре ма так ми че ња – рас по ред утак ми ца, тре нин га12. Пот пи си ва ње уго во ра са хо те ли ма, ха ла ма, по ди зво ђа чи ма и парт не ри ма13. Ре гру та ци ја и обу ка во лон те ра14. Пот пи си ва ње спон зор ских уго во ра15. Ре а ли за ци ја мар ке тинг и ПР стра те ги је – про да ја ка ра та и mer chan di-

sing про гра ма16. Мон та жа опре ме и при пре ма свих обје ка та – по себ ни зах те ви17. Уго во ри са оси гу ра ва ју ћим ком па ни ја ма и слу жба ма за ду же ним за

без бед ностIII опе ра тив на фа за, ве за на је за са мо так ми че ње, не по сред но пре и по-

сле са мог так ми че ња:1. Си стем ко му ни ка ци ја и ди стри бу ци ја ин фор ма ци ја – IT си стем, во лон-

тер ска слу жба2. Акре ди та ци ја свих уче сни ка3. При хват и сме штај4. Ор га ни зо ва ње тран спор та5. Пру жа ње свих по треб них услу га – ин фо пул то ви, тим ата шеи, во лон те ри6. Спро во ђе ње так ми че ња и ор га ни за ци ја тре нин га7. Ор га ни за ци ја про то ко лар них и пра те ћих ак тив но сти8. Си гур но сно и ме ди цин ско обез бе ђе ње свих уче сни каIV фа за – за тва ра ње до га ђа ја у тра ја њу од шест ме се ци:1. Из ве штај о функ ци о ни са њу свих сег ме на та си сте ма – кри тич ка оце на2. Фи нан сиј ски из ве штај3. Ана ли за по стиг ну тих ре зул та та – упо ре ди ти са оче ки ва ним ефек ти ма4. Рас пу шта ње опе ра ти ва ца, про да ја опре ме, пре нос до би ти на ор га ни за то раУ на шој зе мљи I и IV фа за ни су би ле уоби ча је не у ор га ни зо ва њу ве ли ких

так ми че ња. По што спорт по ста је све озбиљ ни ји по сао у сва ком сми слу, и ове две фа зе ко је су до са да би ле за не ма ри ва не мо ра ће по ста ти прак са за сва так-ми че ња а не са мо за ве ли ка так ми че ња по пут Европ ског пр вен ства у ко шар ци.

Кон цеп ту ал на фа за

Кон цеп ту ал на фа за по чи ње сту ди јом из во дљи во сти – fi zi bi lity сту ди ја – или са гле да ва њем свих мо гућ но сти и оправ да но сти ор га ни зо ва ња так ми че ња.

У слу ча ју ор га ни зо ва ња Европ ског пр вен ства 2005. пр ви ко рак је био да се у окви ру Фе де ра ци је од го во ри на не ко ли ко кључ них пи та ња.


1. пи та ње: „ЗА ШТО ор га ни зо ва ти ова кав ве ли ки до га ђај?“Од го во ри на ова кво пи та ње су број ни:

› Ко шар ка у на шој зе мљи пред ста вља спорт ко ји сво јом сна гом у зе мљи и у ме ђу на род ним окви ри ма има пра во да до би је ор га ни зо ва ње ова квог так ми че ња. Исто вре ме но то так ми че ње мо же пред ста вља ти ве о ма зна-чај ну про мо ци ју зе мље. Европ ско пр вен ство је би ло пр во ве ли ко так-ми че ње по сле ду гог пе ри о да у ко јој на ша зе мља ни је има ла мо гућ но сти да ор га ни зу је ве ли ка так ми че ња. Прак тич но ово так ми че ње пред ста-вља отва ра ње пре ма све ту и екс по ни ра ње зе мље у по зи тив ном сми слу.

› Дру ги би тан раз лог за ор га ни зо ва ње Европ ског пр вен ства је из град ња ве ли ких спорт ских обје ка та, да кле ула га ње у ин фра струк ту ру. Бе о град-ска Аре на је обје кат ко ји је по чео да се гра ди по во дом ор га ни зо ва ња Свет ског пр вен ства и сма тра ло се да ко шар ка је ди на има сна гу да по но-во по кре не из град њу ова ко ве ли ког спорт ског објек та.

› Ор га ни зо ва ње ова ко ве ли ког так ми че ња по ма же афир ма ци ји спор та и ја-ча се ба за раз во ја спор та у сва ком сми слу, ка ко ма те ри јал на, та ко и ка дров-ска и фи нан сиј ска, уко ли ко се раз ми шља и ор га ни зу је на пра ви на чин.

2. пи та ње ко је се по ста ви ло би ло је „КА КО ор га ни зо ва ти ЕП?“Ве ли ка спорт ска так ми че ња не мо гу се ор га ни зо ва ти без по др шке др жа ве

и без од го ва ра ју ће фи нан сиј ске кон струк ци је и због то га је тре ба ло озбиљ но са-гле да ти мо гућ но сти, да ли по сто ји спрем ност др жа ве да по др жи ова кав про је кат.

3. пи та ње „ГДЕ ор га ни зо ва ти ЕП?“Вр ло ва жно пи та ње на ко је се мо ра ло од го во ри ти. Да ли по сто је објек ти

ко ји мо гу да по др же ова кав до га ђај, да ли у yемљи по сто је гра до ви-ор га ни за то-ри ко ји су спрем ни да уго сте ова ко ве ли ко так ми че ња.

4. пи та ње „С КИМ ор га ни зо ва ти ЕП?“Да ли рас по ла же мо од го ва ра ју ћим људ ским ре сур си ма, ин сти ту ци ја ма и

спе ци ја ли зо ва ним аген ци ја ма.

Ка да се про це ни ло да су сви ови усло ви ис пу ње ни, Ко шар ка шки са вез је од лу чио да уђе у ор га ни зо ва ње ЕП, у при пре му кан ди да ту ре и за тра жио је са-гла сност гра до ва ко ји уче ству ју у ор га ни зо ва њу так ми че ња.

При сту пи ло се при пре ми кан ди да ту ре, то су ве о ма обим ни ма те ри ја ли ко ји тре ба да од го во ре на све зах те ве (In vent Ma nual), пре ма ко јим се пра ви до-ку мен та ци ја за кон курс за до би ја ње пра ва ор га ни зо ва ња ве ли ког так ми че ња. Сле де ћи ко рак је би ла са ма пре зен та ци ја ко ја је зах те ва ла од го ва ра ју ћи на ступ и из но ше ње од го ва ра ју ће до ку мен та ци је због ко јих би се Европ ске фе де ра ци је од лу чи ле да по ве ре Ко шар ка шког са ве за (КС) ор га ни зо ва ње ова квог так ми че-ња. Обич но за ор га ни зо ва ње ве ли ких так ми че ња по сто ји мно го кон ку ре на та и сви има ју ве о ма ја ке раз ло ге због ко јих су се при ја ви ли.

При прем на фа за

По сле до би ја ња кан ди да ту ре ула зи се у дру гу фа зу – при прем ну, ко ја нај-ду же тра је 40 не де ља, нај сло же ни ја фа за.


На са мом по чет ку ове фа зе тре ба ло је осно ва ти и фор ми ра ти Ло кал ни ор га ни за ци о ни од бор (ЛОО) и де фи ни са ти струк ту ре и над ле жно сти ве за не за ор га ни зо ва ње са мог так ми че ња.

› FI BA Евро па – вла сник так ми че ња

› Свет ска FI BA – вла сник ТВ и мар ке тинг пра ва.

› Свет ска FI BA је сво ја пра ва пре не ла на КССЦГ ко ји је до био га ран ци је и по др шку од стра не др жа ве и фор ми рао за јед но са др жа вом ор га ни за ци-о ни од бор.

› Исто вре ме но као ор га ни за ци о но те ло фор ми ра но је пред у зе ће ЕП 2005. ко је је од стра не ор га ни за ци о ног од бо ра до би ло сва овла шће ња и од го-вор но сти.

› С дру ге стра не др жа ва је ди рект но или пре ко гра до ва-ор га ни за то ра обез бе ди ла ин вен сти ци је ко је ће објек те по ди ћи на од го ва ра ју ћи ни во, ка ко би за до во љи ли све по треб не усло ве.

› Све то за јед но, ко ор ди ни ра но од стра не пред у зе ћа ЕП 2005. је на кра ју за вр ши ло так ми че њем ЕП.

По сле ове основ не ор га ни за ци о не ше ме кре ну ло се на фор ми ра ње опе-ра тив них те ла и ор га на ко ји ће би ти но си о ци ор га ни зо ва ња ЕП.

Фор ми ра но пред у зе ће у Бе о гра ду би ло је за ду же но за ор га ни зо ва ње так-ми че ња у Бе о гра ду али и за ко ор ди на ци ју ак тив но сти у оста лим гра до ви ма – Вр шац, Но ви Сад, Под го ри ца. У овим гра до ви ма су по сто ја ли ло кал ни ор га ни,

Слика 1. ор га ни за ци о на ше ма ЕП, пре у зе то са пре зен та ци је „До бро до шли у зе мљу ко шар ке“

ТВ права

маркетинг права

гаранција

подршка

услови

инвестицијест

ан

да

рд

и

пр

ав

ила

ов

лаш

ћењ

а

од

гов

ор

но

ст

ор

ган

иза

ци

ја

осн

ив

ачк

а

пр

ав

а

FIBA КССЦГ

ОО ЕП 2005

EUROBASKET2005

ПРЕДУЗЕЋЕЕП 2005

FIBA ЕВРОПА

ДРЖАВА

ОБЈЕКТИ


у два гра да пред у зе ћа а у јед ном Се кре та ри јат за спорт, са свим сег мен ти ма ор-га ни за ци је ко ји су ве за ни ка ко за ин фор ма тив ни си стем, та ко и за мар ке тинг, без бед ност, фи нан си је.

Сле де ћи ко рак по сле фор ми ра ња ових опе ра тив них те ла је био на пра ви-ти план за по шља ва ња љу ди. На по чет ку је би ло по треб но ма њи број ка дро ва ко ји су би ли за ду же ни за не ко ли ко ре со ра. Ка ко су се по сло ви по ве ћа ва ли та ко се мо ра ло за по шља ва ти и још љу ди. План за по шља ва ња и не ка вр ста си сте ма-ти за ци је по сло ва, ко ји ће се оба вља ти, је би ла ве о ма ва жна и за то је већ на по-чет ку ра да де фи ни са на и ди на ми ка за по шља ва ња и про фил ка дро ва ко ји ће би ти укљу че ни.

Из бор зна ка и ма ско те су усле ди ли од мах на кон то га по што они пред ста-вља ју ве о ма би тан еле мент за ко му ни ка ци ју са свим за ин те ре со ва ним, ка ко са фе де ра ци ја ма ко је су уче сни це так ми че ња, та ко и са пу бли ком, ме ди ји ма.

Из ра да бу џе та, ва жан сег мент ор га ни зо ва ња по го то во у на шим усло ви ма ка да се не мо же ра чу на ти на зна чај ни ју фи нан сиј ску по др шку др жа ве. При ли-ком кон ци пи ра ња бу џе та тре ба ло је во ди ти ра чу на о не ко ли ко ства ри.

Стан дард но по сто ји не ко ли ко основ них став ки ко је су за јед нич ке за сва ве ли ка так ми че ња. Основ ни при хо ди и основ ни рас хо ди су углав ном исти код свих ве ли ких так ми че ња.

Слика 2. опе ра тив на те ла и ор га ни ЕП, пре у зе то са пре зен та ци је„До бро до шли у зе мљу ко шар ке“


Основни приходи Основни расходи

Подршка државе и градова организатора Откуп права за организацију догађаја

Улазнице Информациони систем

Спонзори ТВ продукција

ТВ права Смештај и исхрана

Мерцхандизинг Превоз

Остало (продаја знака, храна и пиће…) Најам спортских објеката

Такмичење

Маркетинг и ПР

Администрација

Остало (осигурање, таксе и порези…)

Слика 3. Основ ни при хо ди и рас хо ди, пре у зе то са пре зен та ци је„До бро до шли у зе мљу ко шар ке“

Нај ви ше при хо да у слу ча ју ЕП 2005. су оства ре ни пу тем спон зо ра и ула-зни ца за так ми че ње. По др шка др жа ве и гра до ва ор га ни за то ра ван на ших про-сто ра је углав ном осно ва при хо да за ве ли ка так ми че ња.

Нај ве ћи рас хо ди су оства ре ни от ку пом пра ва за ор га ни зо ва ње до га ђа ја.По ка за ло се да уко ли ко се на пра ви до бра из ра да бу џе та пре вен тив но се

спре ча ва ју мо гу ћи про бле ми. Бу џет је ре а ли зо ван са 105% при хо да и би ло је 15% ви ше рас хо да не го што се пла ни ра ло.

На кон из ра де бу џе та при сту пи ло се из ра ди мар ке тинг и ПР стра те ги је. Је дан од пр вих ко ра ка био је по сле усва ја ња зна ка и ма ско те усва ја ње сло га на. „До бро до шли у зе мљу ко шар ке“ је био сло ган ко ји је обе ле жио ово пр вен ство и ко ји је био оп ште при хва ћен, што зна чи да је ор га ни за ци ја ЕП 2005. про на-шла пра ви на чин ко му ни ка ци је и мо жда је упра во то био раз лог што је Европ-ско пр вен ство би ло из у зет но по се ће но и што су чак 72 зе мље пре у зе ле ТВ пре-но се из на ше зе мље. У окви ру мар ке тинг стра те ги је де фи ни шу се и циљ не гру-пе са ко ји ма се ко му ни ци ра и раз ви ја се чи тав низ ак тив но сти ко ји ма ће се оства ри ти циљ мар ке тинг и ПР стра те ги је – пре ко из ра де про мо тив них, ви део, штам па них ма те ри ја ла, осми шља ва њем кам па ња, ани ми ра њем спон зо ра и чи-тав низ пра те ћих ак тив но сти.

Де фи ни са ње при пре ме обје ка та је део при прем них ак тив но сти ко ји из-и ску ју нај ви ше сред ста ва и ко ји зах те ва нај пре ци зни је пла ни ра ње. У том де лу тре ба ло је ко му ни ци ра ти са свим гра до ви ма ко ји су би ли укљу че ни у ор га ни-зо ва ње ЕП, по што је у сва ком од гра до ва тре ба ло из вр ши ти адап та ци ју по сто је-ћих обје ка та ко ји су би ли у функ ци ји ЕП.

Тест так ми че ња су се по ка за ла као нео п ход ност и из у зет но су по мо гла у ор га ни зо ва њу ЕП. Пр во због то га што су убр за ле ра до ве на објек ти ма, а дру го због то га што су омо гу ћи ла да се у ре ал ним усло ви ма ис те сти ра ју мо гућ но сти ка дро ва ко ји ће ка сни је уче ство ва ти у ре а ли за ци ји са мог до га ђа ја. До ста гре-


ша ка се по ка за ло за вре ме тест так ми че ња али све те гре шке су по слу жи ле да се уна пре ди си стем, да се све те гре шке ка сни је не по но ве у оном нај ва жни јем тре нут ку – на са мом так ми че њу.

Ан га жо ва ње опе ра ти ва ца је про цес ко ји тре ба на од го ва ра ју ћи на чин ис-пла ни ра ти и про гра ми ра ти. Опе ра тив ци се уво де у про цес сук це сив но у то ку це ле при прем не фа зе. Пред у зе ћа ЕП 2005. кре ну ло је са све га 3 за по сле на а на кра ју је би ло пре ко 20 ан га жо ва них на раз ли чи те на чи не у пред у зе ћу. По ред то га би ло је 50 ан га жо ва них у оста лим гра до ви ма – ор га ни за то ри ма, и пре ко 800 во лон те ра.

Ди на мич ки пла но ви – су са став ни део свих ових ак тив но сти о ко ји ма смо го во ри ли. Ди на мич ки пла но ви су пра ти ли ре а ли за ци ју све га ве за ног за ЕП и они су пра вље ни на го ди шњем ни воу у ра ној при прем ној фа зи, а ка ко се при бли жа вао сам до га ђај пра ви ли су се пр во тро ме сеч ни, па он да ме сеч ни и на кра ју ди на мич ки пла но ви на са мом до га ђа ју.

При пре ма так ми че ња је под ра зу ме ва ла рас по ред утак ми ца, тре нин га, по де лу за ду же ња свих уче сни ка у про це су ор га ни зо ва ња так ми че ња, је дан оби-ман по сао, ко ји је зах те вао до бру ко му ни ка ци ју ка ко ин тер ну та ко и са Фе де ра-ци ја ма, од но сно на ци о нал ним ти мо ви ма ко ји су уче ство ва ли на ЕП. У окви ру при пре ме так ми че ња пот пи са ни су уго во ри, ко ји ма су де фи ни са ни усло ви ко-ри шће ња ових обје ка та, са хо те ли ма, ха ла ма, про из во ђа чи ма и парт не ри ма.

Ва жан сег мент ко јем се не при да је до вољ но па жње, а ко ји је ја ко ва жан за ор га ни зо ва ње сва ког ве ли ког так ми че ња, је ре гру та ци ја и обу ка во лон те ра.

Са мо у Бе о гра ду је би ло из ме ђу 350–400 во лон те ра свр ста них у 13 ка те го-ри ја ко ји су уче ство ва ли у ор га ни зо ва њу так ми че ња. Во лон те ри прак тич но про жи ма ју све ак тив но сти ве за не за ор га ни зо ва ње так ми че ња, и они су део сва ког под си сте ма та ко да је аде кват на се лек ци ја, обу ка и мо ти ви са ње во лон те-ра би тан пред у слов за успе шну ор га ни за ци ју .

Volunteer

EQUIPMENT TOTAL

"PIONIR"TOTAL

"ARENA" TOTAL

Caps Shorts T-shirtsShooting

shirtsPolo shirts

Rain Jacket

Pants Shoes

Table Officials 0 0 0 0 0 0 0 0 12 12 0 0 0 0 0 0 12 12 24

Scouting 0 0 0 0 0 0 0 0 10 10 0 0 0 0 0 0 10 10 20

Wipers 8 8 0 0 8 8 0 0 0 0 0 0 8 8 8 8 8 8 16

Speaker 0 0 0 0 0 0 0 0 2 2 0 0 0 0 0 0 2 2 4

Ball-Boys 6 6 6 6 0 0 6 6 0 0 0 0 0 0 6 6 6 6 12

Transport Service 12 14 0 0 12 14 0 0 0 0 12 14 0 0 0 0 12 14 26

Team Attaches 8 8 0 0 0 0 0 0 8 8 8 8 0 0 0 0 8 8 16

Responsibles for Referees 0 0 0 0 0 0 0 0 2 2 2 2 0 0 0 0 2 2 4

Press Centre 0 0 0 0 10 15 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 10 15 25

Runners 10 16 0 0 10 16 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 10 16 26

Accreditation 0 0 0 0 0 0 0 0 8 10 0 0 0 0 0 0 8 10 18

Arena Service 30 100 0 0 30 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 30 100 130

Translators 0 0 0 0 0 0 0 0 4 8 0 0 0 0 0 0 4 8 12

Information at Hotel 0 0 0 0 0 0 0 0 10 12 0 0 0 0 0 0 10 12 22

Слика 4. Број и рас по ред во лон те ра на так ми че њи ма у Бе о гра ду, пре у зе то са пре зен та ци је „До бро до шли у зе мљу ко шар ке“


Пот пи си ва ње спон зор ских уго во ра је про цес ко ји прак тич но по чи ње од тре нут ка фор ми ра ња мар ке тинг стра те ги је и од тре нут ка усва ја ња ло го ти па, ма ско те, сло га на ЕП и он тра је от при ли ке 3 ме се ца пре по чет ка до га ђа ја јер се у том пе ри о ду спон зо ри ма мо гу омо гу ћи ти од го ва ра ју ће про мо ци је и они има-ју при ли ку да се при пре ме и да ис ко ри сте до га ђај на на чин ко ји ће и њи ма до-не ти од ре ђе ну ко рист. У овом де лу ор га ни за ци ја ЕП 2005. је би ла ја ко ак тив на, та ко да је ЕП у том сми слу обо ри ло све до са да шње ре кор де.

Мон та жа спе ци јал не опре ме је не што што смо при пре ма не по сред но пред по че так са мог до га ђа ја. Сва ком од обје ка та је по ред стан дард не опре ме би-ла по треб на и опре ма са мо за по тре бе од ре ђе ног так ми че ња. При мер – опре ма ко ју су ко ри сти ли но ви на ри – ин тер нет, мно го ве ћи број те ле фон ских ли ни ја.

Пот пи си ва ње уго во ра са оси гу ра ва ју ћим ком па ни ја ма и са аген ци ја ма ко је су за ду же не за без бед ност је за кон ска оба ве за а си гур ност ва жан сег мент ко ји се не сме под це ни ти, јер се ра ди о до га ђа ји ма ко ји има ју ми ли он ску вред-ност. Оси гу ра ње обез бе ђу је све оне ко ји уче ству ју и од го вор на ли ца од не пла-ни ра них ште та.

Оси гу ра ња мо гу ва ри ра ти у ве о ма ши ро ком оп се гу, та ко да тре ба од ре-ди ти оп ти мал ни ни во оси гу ра ња ко ји обез бе ђу је од ре ђе ну си гур ност.

Опе ра тив на фа за

Опе ра тив на фа за тра је ме сец да на и по сле ди ца је све га оног што се ра ди-ло пред ход них 6 ме се ци. У окви ру ове фа зе, по чи ње да функ ци о ни ше си стем ко му ни ка ци је и ди стри бу ци ја ин фор ма ци ја – IT си стем.

Си стем апли ка ци ја, део ин фор ма ци о ног си сте ма, мо ра би ти ја ко до бро би ти при пре мљен да би у фа зи ре а ли за ци је све про те кло она ко ка ко же ли мо и ка ко пла ни ра мо.

На ше ми Бе о град ске Аре не (сли ка 5) се ви де обе ле же не зо не. Сва ка зо на има свој број, обе ле же не су и ли ни је ко му ни ка ци је, ме ста на ко ји ма се од ре ђе-не зо не укр шта ју. Пре ци зно де фи ни са ње тих зо на, ко ји од уче сни ка у до га ђа ју има при ступ ко јим зо на ма, је пред у слов да се из бег не ха ос у тре нут ку раз во ја так ми че ња. Су шти на си сте ма апли ка ци ја је да се свим уче сни ци ма обез бе ди при ступ зо на ма у ко јим они има ју по сла и ко је су ве за не за њи хо ву де лат ност а исто вре ме но да им се оне мо гу ћи улаз у зо не у ко ји ма би сме та ли љу ди ма ко ји опе ра тив но у тим зо на ма ра де. На при ме ру но ви на ра – сва ка ка те го ри ја но ви-на ра има раз ли чи те зо не при сту па, јер ако би се сви ма до зво лио при ступ у све зо не он да би до шло до про бле ма у по је ди ним зо на ма ка да нам то нај ма ње тре-ба. На овај на чин се ти про бле ми из бе га ва ју и сма њу је се не по треб на гу жва. На ро чи то је ва жно да се обез бе ди да у тре нут ку ТВ пре но са, про стор око те ре-на бу де чист, јер је то је дан од пред у сло ва за успе шно ор га ни зо ва ње ка ко би ТВ пре но си има ли чи сту сли ку са мог до га ђа ја јер гу жва од вла чи па жњу и ства ра се лош ути сак. Ор га ни за ци ја ЕП 2005. је у то ме ус пе ла, упра во због то га јер су овај си стем апли ка ци ја ком пле ти ра ли на пра ви на чин.

При хват и сме штај го сти ју, ор га ни зо ва ње тран спор та и услу га ко ја се пру жа за вре ме бо рав ка, знат но ути че на укуп ну оце ну до га ђа ја. Она је по сле-ди ца до бре при пре ме, уго во ра са да ва о ци ма услу га.


Пру жа ње свих услу га уче сни ци ма пре ко ин фо пунк то ва, во лон тер ске слу жбе и пре ко ти ма ата шеа има ју ве о ма ва жну функ ци ју. Ан га жо ва ни су да бу ду до ма ћи ни ти му уче сни ка и мо ра ју да рас по ла жу свим ин фор ма ци ја ма, да бу ду спрем ни да у сва ком тре нут ку пру же све по треб не услу ге уче сни ци ма.

Спро во ђе ње так ми че ња и ор га ни зо ва ње тре нин га пре ма пред ход но утвр-ђе ним пла но ви ма под ра зу ме ва пре ци зну ше му рас по ре да ак тив но сти свих уче сни ка.

Про то ко лар не и пра те ће ак тив но сти су пра те ћи са др жа ји ко ји до при но-се оп штем ути ску.

Си гур но сно и ме ди цин ско обез бе ђе ње свих уче сни ка је не што што се под ра зу ме ва и што тре ба да бу де на нај ви шем ни воу.

Фа за за тва ра ња до га ђа ја

Фа за за тва ра ња до га ђа ја, мо жда не у о би ча је на за на ше усло ве, под ра зу ме-ва из ра ду пре све га:

1. из ве шта ја о функ ци о ни са њу свих сег ме на та си сте ма – кри тич ку оце ну

2. фи нан сиј ски из ве штај

3. ана ли зу по стиг ну тих ре зул та та ко ји би тре ба ло упо ре ди ти са оче ки ва-њи ма, да би се ви де ло ко ли ко смо би ли успе шни јер оно је ва жно за све уче сни ке у до га ђа ју, пре све га за спон зо ре – мо гу да ви де ефек те свог спон зор ства

Слика 5. Ше ма Бе о град ске Аре не, пре у зе то са пре зен та ци је „До бро до шли у зе мљу ко шар ке“


4. рас пу шта ње осо бља ко је је би ло ан га жо ва но на ор га ни зо ва њу так ми че-ња и про да ја опре ме ко ја је јед но крат но на ба вље на, ди стри бу ци ја до-би ти ор га ни за то ри ма.

Из ве шта ји са ЕП и сту ди о зна и де таљ на ана ли за се ра ди ду го по сле за вр-шет ка так ми че ња, и ко ри сна је за не ка на ред на так ми че ња.

До бро ор га ни зо ва ње би ло ког до га ђа ја обич но ре зул ти ра и не ким ре кор-ди ма, а у слу ча ју Европ ског пр вен ства у ко шар ци :

› По бро ју гле да ла ца: укуп но око 160.000

› По бро ју зе ма ља ко је су пре но си ле утак ми це: 72

› По бро ју ТВ ста ни ца ко је су пре но си ле фи нал ну утак ми цу: 120

› По бро ју спон зо ра: 8 FI BA + 16 ЕП 2005 + 18 ЛОО

› По бро ју и ра зно вр сно сти пра те ћих про гра ма: 12 при ре да ба, из ло жби, се ми на ра, про мо ци ја, при је ма и сл.

› Нај ши ра и нај ра зно вр сни ја про мо тив на кам па ња до са да: ре кор дан број штам па них и ви део ма те ри ја ла, ди рект не ак ци је на те ре ну и оста ло

› По бро ју акре ди то ва них но ви на ра: пре ко 1.100 из пре ко 50 зе ма ља

› Пр ви пут је био обез бе ђен ин тер нет пре нос за чи тав свет пре ко фир ме Me dia Zo ne

По ред на ве де них ре кор да ор га ни зо ва ње Европ ског пр вен ства 2005. у на-шој зе мљи је ре зул ти ра ло и до би ја њем но ве ин фра струк ту ре. По ред обје ка та сва ки од гра до ва је у сво ју ин фра струк ту ру уло жио из ме ђу 5–10 ми ли о на евра. У сва ком слу ча ју у ин фра струк ту ру би се и ина че уло жи ло али је си гур но да је ЕП знат но убр за ло мно ге ак тив но сти.


Уређење радног простора

ДУ БРАВ КА ЖИВ КО ВИЋ

Текст на осно ву ви део за пи са при пре ми ла Та тја на Ми лен ко вић, Ре пу блич ки за вод за спорт

Кључ не ре чи: ди зајн на ме шта ја, ма те ри ја ли, бо је, осве тље ње

Исто риј ске чи ње ни це ко је се од но се на ди зајн на ме шта ја

Ди зајн на ме шта ја је увек био огле да ло вре ме на у ко не жи ви мо. Ди зајн на ме шта ја ути че, пре све га, на по тре бе љу ди, рас по ло жи ве ма те ри ја ле и про-из вод не тех ни ке у да том тре нут ку. У про те кла три ве ка на ме штај је из ра ђи ван као еле мент из у зет ног ква ли те та и ле по те за имућ не сло је ве дру штва и укла-пао се у ар хи тек ту ру тог вре ме на.

Жи вот у два де се том ве ку је ди на ми чан, па је и на ме штај по стао од раз тог вре ме на. Об ли ци су се ме ња ли, ли ни је су по ста ја ле јед но став ни је и прак тич ни-је. Ду бо ре зи и де ко ра тив ни ма те ри ја ли усту пи ли су ме сто рав ним по вр ши на-ма ко је се ла ко одр жа ва ју.

Ди зајн се че сто по и сто ве ћу је са есте ти ком ко ја је сте је дан ње гов део, али не и је ди ни. До бар ди зајн се за сни ва на по тре ба ма ко ри сни ка. Ди зајн под ра зу-ме ва пра вље ње ства ри бо љим за љу де, олак ша ва њи хо ву упо тре бу и улеп ша ва њи хов из глед.

Ди зајн је, пре све га, по ве зан са људ ским по на ша њем и ква ли те том жи-вље ња. Ди зајн ни је до бар ако не ис пу ња ва по тре бе ко ри сни ка. То је јед на од ства ри о ко ји ма тре ба во ди ти ра чу на при опре ма њу кан це ла ри је.

Пла ни ра ње

Пла ни ра ње је пр ва фа за при уре ђе њу про сто ра и под ра зу ме ва: по зна ва-ње стан дард них ди мен зи ја на ме шта ја, по зна ва ње бо ја, ма те ри ја ла и на чин њи-хо ве упо тре бе. У кан це ла ру ји мо же те че сто ме ња ти на ме штај и де та ље ко ји ће је осве жи ти. Пла ни ра ње под ра зу ме ва по зна ва ње ре до сле да из во ђе ња ра до ва. Тре ба раз ми шља ти о уре ђе њу по до ва, о об ла га њу зи до ва, о соб ном би љу и ду-гим де та љи ма ко ји чи не про стор… сли ке, те пи си, за ве се итд.

УРЕЂЕЊЕ РАДНОГ ПРОСТОРА 51

Ма те ри ја ли

Ма те ри ја ли ко ји се ко ри сте су раз ли чи ти: др во, уни вер, иве ри ца, ме тал, че лик, алу ми ни јум, ста кло, пла сти ка, фи бер глас и др. То ком вре ме на, у ди зај-ну ли ни је по ста ју за о бље ни је и аеро ди на мич не. Све че шће се ко ри сти ком би на ци ја при род них и ве штач ких ма те ри ја ла. Ко ри сте се ка мен, др во, пла-сти ка. Да нас се све ви ше ко ри сти пла сти ка, та ко да се ко ма ди из ли ва ју из јед-ног де ла. Та кви ко ма ди на ме шта ја су ја ко функ ци о нал ни и пре но си ви, по год-ни су за упо тре бу. Из ра ђу ју се у ра зним бо ја ма што омо гу ћа ва ши рок спек тар при ме не.

Бо је

Бо ја про сто ру мо же да ти об лик исто као и би ло ка кав на ме штај. Бо ја про-стор мо же учи ни ти то пли јим, угод ни јим, све жи јим, та ко да је њен из бор лич-ни ода бир ко ји се мо же на пра ви ти. Цр на бо ја је еле гант на, до ми нант на и она се до бро сла же са бе лом, си вом, хро ми ра ном, та ко да се че сто ко ри сти у са вре-ме ним про сто ри ја ма. Си ва бо ја опи су је сми ре но, урав но те же но и не у трал но окру же ње. По год на је за упо тре бу у кан це ла ри ја ма. Нај по год ни је бо је за кан це-ла ри је су си ва, пла ва, цр на, бе ла. Уко ли ко се упо тре бља ва бе ла бо ја за на ме-штај и зи до ве, кан це ла ри ја из гле да ве ћа не го што је сте.

Осве тље ње

При ли ком уре ђе ња мо рам се во ди ти ра чу на о осве тље њу. При пла ни ра-њу ве штач ког осве тље ња мо ра се во ди ти ра чу на о функ ци о нал ном и естет ском аспек ту. Функ ци о на лан аспект је сте да је, на пр вом ме сту, осве тље ње здра во. Тек ка сни је се во ди ра чу на о естет ском аспек ту, да кан це ла ри ја из гле да ле по. До бро ве штач ко осве тље ње за ви си од из бо ра и рас по ре да све тло сних те ла у про то ри ји. По сто је две вр сте ве штач ког осве тље ња: фик си ра но и по крет но.

Фик си ра но осве тље ње је цен трал но осве тље ње ко је је већ угра ђе но ка да и кан це ла ри ја. Уз фик си ра но тј. цен трал но осве тље ње се ко ри сти и по крет но осве тље ње. По крет не лам пе се ко ри сте ако се рад на по вр ши на ко ри сти за пи-са ње, цр та ње, а ка да цен трал но осве тље ње ни је до вољ но. Уко ли ко је рад на по-вр ши на ма ла, нај бо ље је да се ко ри сте лам пе ко је се на ла зе на зи ду.

Мо ра се во ди ти ра чу на о осве тље њу, јер ко ли ко је осве тље ње ва жно го во-ри по да так да 80 % људ ских не ра ва иде на оп тич ки на дра жај.

За ин тен зи ван рад ко ри сти се ја ка све тлост ујед на че ног ин тен зи те та и по год ног прав ца.

Ко ли ко са ди зај ном, и у оп ште, са уре ђе њем про сто ра мо же да се про ме-ни кан це ла ри ја, го во ри чи ње ни ца да ви зу ел но знат но мо гу да се по ве ћа ју ма ле кан це ла ри је или се мо гу ви зу ел но сма њи ти, уко ли ко су ве ли ке.

Нај че шћи про блем је су ма ле кан це ла ри је ко је че сто из гле да ју ја ко не у-год но, па их тре ба учи ни ти што при јат ни јим за кли јен те.


Ви зу ел но по ве ћа ње ма лих кан це ла ри ја

Ви зу ел но по ве ћа ње ма лих кан це ла ри ја се мо же по сти ћи по ста вља њем на ме шта ја исте бо је као што је и по за ди на про сто ра, од но сно зи до ва. Исти ефе-кат се по сти же упо тре бом све тлих, хлад них ни јан си бо ја. Упо тре ба огле да ла ства ра илу зи ју да је со ба знат но ве ћа.

Упо тре ба на ме шта ја ма њих ди мен зи ја не ће ну жно по мо ћи у ви зу ел ном по ве ћа њу кан це ла ри ја, али упо тре ба ма њег бро ја ко ма да хо ће. Та ко ђе упо тре-ба ста кла и на ме шта ја од ста кла ства ра ути цај да је кан це ла ри ја знат но ве ћа не-го што је сте. Све тло сни из во ри ко ји осве тљу ју зи до ве и та ва ни цу ви зу ел но по-ве ћа ва ју про стор. То су тзв. Uplig hter-i.

Уко ли ко се при др жа вју ова пра ви ла, кан це ла ри ја ће из гле да ти знат но ве-ћа не го што је сте.

Ви зу ел но сма ње ње ве ли ких про сто ра

Ви зу ел но сма ње ње ве ли ких про сто ра се мо же по сти ћи при ме ном упра во су прот них пра ви ла од оних ко ја ва же за ви зу ел но по ве ћа ње про сто ра. Пре по-ру чу је се упо тре ба там не, то пле на ме тљи ве бо је на свим по вр ши на ма. На ме-штај тре ба рас по ре ди ти по зо на ма. По се бан део ко ји је одво јен на ме њен за чи-та ње, по се бан део ко ји је ра дан и по се бан део за прим ње кли је на та. На тај на-чин се знат но сма њу је про стор.

Бо ја на ме шта ја тре ба да чи ни кон траст у од но су на бо ју зи до ва. Пре по ру-чу је се упо тре ба лам пи чи ји је сноп све тло сти усме рен ка по ду, а та ва ни ца и зи до ви оста ју у по лу мра ку тзв. Dow ni lig hters-e.

Рад ни про стор и на ме штај за рад но ме сто

Ра ни је је рад но ме сто под ра зу ме ва ло кан це ла ри ју ко ја је рад на. У од но су на да на шње вре ме, рад ни про стор је по при мио са свим не ке дру ге об ли ке у од-но су на ме сто оба вља ња рад не акив но сти.

У од но су на ме сто оба вља ња, рад не ак тив но сти се мо гу оба вља ти осим у кан це ла ри ји и код ку ће, у пу ту, у хо те лу итд. Оп шти тренд гло ба ли за ци је усло-вио је и гло ба ли за ци ју рад ног про сто ра ко ји ути че и на ди зајн на ме шта ја.

При сут ни ти по ви на ме шта ја за рад кре ћу се од „кла сич ног“ сто ла до рад-не је ди ни це, на ме шта ја ко ји кри је ком пи ју те ре, опре ма ко ја „гу та“ на ме штај до по ја ве да за рад ни су по треб ни еле мен ти на ме шта ја.

Да нас је ја ко ма ло про сто ра по треб но за оба вља ње рад не ак тив но сти (лап топ).

До бро ис ко ри шћен про стор

Да би де до бро ис ко ри стио рад ни про стор, тре ба рас по ре ди ти на ме штај та ко да нај е ко но мич ни је и нај кре а тив ни је ис пу ни про стор. Не тре ба ауто мат-

УРЕЂЕЊЕ РАДНОГ ПРОСТОРА 53

ски ис кљу чи ти ве ли ке ко ма де на ме шта ја из ма лог про сто ра. Гло ма зан, атрак-ти ван ко мад мо же пред ста вља ти жа ри шну тач ку у ма лом за тво ре ном про сто-ру. Тре ба раз ми сли ти о ко ри шће ну де та ља ко ји отва ра ју про стор по пут огле да-ла те ви ше ни јан си јед не бо је.

Та ко ђе тре ба во ди ти ра чу на ко ли ко је по треб но про сто ра за од ла га ње свих ства ри. Не тре ба за бо ра ви ти на не ка скри ве на ме ста, ћо шко ве и угло ве ко ји се та ко ђе мо гу ис ко ри сти ти са ра зним по ли ца ма и на тај на чин се мо же до би ти до дат ни про стор за од ла га ње и из ла га ње не ких де ко ра тив них пред ме та.

При ли ком уре ђе ња про сто ра тре ба зна ти који су трен до ви, али их се не мо ра стрикт но при др жа ва те.

Били Болдвин (Billy Boldwin)

„Прво правило дизајнирања је да се готово сва правила могу изменити.“Ваша канцеларија је ваш простор у коме ви треба да се осећате угодно и

пријатно. Он треба да осликава вас, јер је ваша канцеларија, ваша слика и једино што треба да знате да та канцеларија треба да буде са стилом јер је она огледало људи који у њој живе.


Интернет и website

СНЕ ЖА НА ПО ПО ВИЋРа чу нар ски фа кул тет

Текст на осно ву ви део за пи са при пре ми лаТа тја на Ми лен ко вић, Ре пу блич ки за вод за спорт

Кључ не ре чи: Ин тер нет, е-mail, World Wi de Web

Ин тер нет пред ста вља „Мре жу свих мре жа“, пред ста вља мре жу ко ја се са-сто ји од ми ли о на ра чу на ра. Мо же се пред ста ви ти као на чин раз ми шља ња, ме-ди ји да на шњи це и на ша шан са.

Ин тер нет је би тан за то што је про ме нио на чин на шег по сло ва ња, на чин на шег раз ми шља ња и ко му ни ка ци је. Ср би ја, као јед на ре ла тив но не раз ви је на зе мља из ин фор ма тич ке тех но ло ги је, има шан су и мо же, пре ко Ин тер не та да ухва ти ко рак са не ким раз ви је ним све том.

Основ не Ин тер нет ак тив но сти су:

› сла ње елек трон ских по ру ка,

› чи та ње ве сти,

› пра ће ње спор та,

› тра же ње по сла,

› уче ње на да љи ну и мно ге дру ге.На Ин тер не ту се нај ви ше ко ри сти е-mail, за тим се пре тра жу је раз ли чи ти

пој мо ви, на ко је се до би ја ју раз ли чи ти од го во ри. Из ме ђу оста лог, мно го љу ди чи та о спор ту, чи та ве сти, тра же по сао. На Ин тер не ту по сто ји и тзв. Dis tan ce le ar ning – уче ње на да љи ну. Ин тер нет је ме диј ко ји омо гу ћа ва да се до дат но обра зу је мо, а да при то ме не мо ра мо да бу де мо сви за јед но у јед ној про сто ри ји. Пре ко Ин тер не та мо гу да се слу ша ју пре да ва ње, па чак и да се ко му ни ци ра са пре да ва чем. Ова кав вид уче ња је тре нут но тренд у све ту, и уско ро ће се по ја ви-ти и код нас.

Вр ло че сто се са Ин тер не та dоwnlo ad-ују раз ли чи ти са др жа ји, на при мер: фил мо ви, му зи ка, раз ли чи ти до ку мен ти, софт ве ри итд.

Че сте Ин тер нет ак тив но сти су и chat, игра ју се игри це, раз го ва ра се, ку-пу је се, и ра де се раз ли чи те ин ве сти ци је.

Оно што нам, у ства ри, омо гу ћа ва да се ба ви мо овим ак тив но сти ма на Ин тер не ту су Ин тер нет сер ви си.

Ин тер нет сер ви си су:

› е-mail (SMTP – Sim ple Mail Tran sfer Pro to col),

› www (HTTP – Hyper text Tran sfer Pro to col),

ИНТЕРНЕТ И WEBSITE 55

› FTP (FTP – Fi le Tran sfer Pro to col),

› chat (IRC – In ter net Re lay Chat),

› news (NNTP – Net work News Tran sfer Pro to col).World Wi de Web – свет ски ра ши ре на мр те жа (www или web) пред ста вља

скуп елек трон ских до ку ме на та по ве за них ме ђу соб но у мре жу, ко ји ма се мо же при сту пи ти пре ко Ин тер не та. Не тре ба га по и сто ве ћи ва ти са Ин тер не том. World Wi de Web је са мо је дан од сер ви са на Ин тер не ту. До ку мен ти су сме ште-ни на ра чу на ри ма ко ји се зо ву сер ви си и ко ји су ло ци ра ни по чи та вом све ту. Web се са сто ји од лич ног ра чу на ра, web чи тач (web brow ser), ко нек ци ја са ISP (In ter net Ser vi ce Pro vi der), сер ве ра на ко јем се на ла зе по да ци ру те та и сви че ра за упра вља ње про то ком по да та ка

За сур фо ва ње по Ин тер не ту је нео п ход но има ти ко нек ци ју са Ин тер не-том, као и уре ђај ко ји има на се би web чи тач или web brow ser. Не ки од тре нут-но ак тив них бра у зе ра су: In ter net Ex plo rer, Ope ra, Net sca pe, Mo zil la Fi re fox… Ин тер не ту се мо же при сту пи ти пре ко ра чу на ра, PC-ја, мо бил нег те ле фо на итд.

Web ра ди та ко што су web стра не сме ште не на web сер ве ри ма, упи си ва-њем URL (Uni form Re so ur ce Lo ca tor) – је дин стве не Ин тер нет адре се, web стра-не у web чи тач или кли ком на линк, ша ље се зах тев на сер вер ко ји чу ва web стра ну. Тај web сер вер ша ље на зад тра же ну web стра ну ко ја се при ка зу је у web чи та чу.

Web стра не су основ ни елек трон ски до ку мен ти. Они су на пра вље ни у HTML (Hyper Text Mar kup Lan gu a ge) је зи ку. Те web стра не мо гу са др жа ти текст, гра фи ку, ви део, звук, мо гу има ти не ке ин тер ак тив не еле мен те. Сва ка од тих ста на ко ја се на ла зи на web-у има сво ју је дин стве ну адре су. Оно што је ја ко бит-но код web стра на је да сва ка web стра на са др жи линк ка не кој дру гој стра ни, и та ко чи ни скуп не ких ме ђу соб но по ве за них до ку ме на та.

Web sight – web сајт – web ло ка ци ја – web апли ка ци ја, са сто ји се од web стра на ко је се од но се на не ку за јед нич ку те му. Web сајт пред ста вља низ web стра на ко је су по ве за не за јед нич ким те ма ма и оне на тај на чин фор ми ра ју је-дан web сајт. Web сајт обич но има хи је рар хиј ску струк ту ру. Ка рак те ри стич но за је дан web сајт је да сва ки web сајт има пр ву стра ну, тј. По чет ну стра ну. Пр ва стра на се на зи ва Ho me pa ge, и слу жи као по ла зи ште за чи тав је дан web сајт. Са те пр ве стра не, ко ри шће њем хај пер лин ко ва иде се на дру ге стра не истог тог сај та, а мо же се ићи и на дру ге стра не не ких дру гих сај то ва.

Да би на пра ви ли пре зен та ци ју сво је ор га ни за ци је или сво ју лич ну пре-зен та ци ју, на Ин тер не ту, тре ба зна ти шта је бит но ра ди фор ми ра ња јед ног web сај та. Пре по ру ка за кре и ра ње web сај та је да кри тич ки ис пи та те пре зен та ци је дру гих ор га ни за ци ја, и да от криј те шта вам се на пре зен та ци ја ма дру гих ор га-ни за ци ја сви ђа, а шта не.

Да би на пра ви ли пре зен та ци ју нај ва жни је је ура ди ти са др жај пре зен та-ци је. Па жљи во кре и рај те по чет ни са др жај јер је би тан, љу ди упра во до ла зе на web сај то ве због ње го вог са др жа ја, да би не што са зна ли, про чи та ли. Тре ба да зна те ко ју вр сту ин фор ма ци ја по ну ди ти ко ри сни ци ма и ко ја им је по треб на. Сајт тре ба ре дов но ажу ри ра ти ка ко би на ње му би ле нај но ви је ин фор ма ци је. Оно што је ја ко бит но да се ра ди ак тив на про мо ци ја сај та. Нај јед но став ни је је да се на ре клам ни и про па ганд ни ма те ри јал ста ви адре са сај та.


Да би се кре и ра ла и про гра ми ра ла web пре зен та ци ја, по треб но је зна ти од ре ђе не про гра ме и про грам ске је зи ке, као што су: XML, HTML, ASP.NET итд.

По сле про гра ми ра ња, сајт се мо ра ста ви ти на не ку ло ка ци ју, да би мо гао да се ви ди на ин тер не ту. Сајт тре ба ста ви ти код про вај де ра, код нас или у ино-стран ству. За у зи ма ње про сто ра на web сер ве ру се зо ве Ho sting. Ho sting је про-стор на web сер ве ру. Сајт се мо же по ста ви ти и на спо стве ном web сер ве ру. По-сто ји и бес плат ни Ho sting.

Дру ги ва жан сер вис Ин тер не та је e-mail. E-mail се ко ри сти за раз ме уа пи-са ма, по ште са јед ног ра чу на ра на дру ги. По сто је пра ви ла ка ко се пи ше e-mail, тј е-mail бон тон. Ка ко се пи ши е-mail по ру ке: оба ве зно је на пи са ти пред мет по ру ке – Su bject. Su bject тре ба да бу де кра так и да го во ри о то ме шта је пред-мет по ру ке.

По ру ка та ко ђе тре ба да бу де крат ка. Мо же се пи са ти на ви ше стра на или кон ци зно и крат ко ре ћи о че му се ра ди. Бит но је ста ви ти пот пис на е-mail (Sig-na tu re). Пи шу се основ ни по дат ци о ва шој фир ми, адре са, ло ка ци ја, web сајт. Из бе га ва се ко ри шће ње ис кљу чи во ве ли ких сло ва. Не тре ба пи са ти чи тав е-mail ве ли ким сло ви ма, то се сма тра стра шно не кул тур ним. Тре ба про ве ри ти да ли има пра во пи си хе гре ша ка. При ка че не по ру ке – at tac hment-и су под ло-жни ви ру си ма, та ко да оба ве зно тре ба на зна чи ие шта се на ла зи у at tac hment-у.

Да би је дан e-mail при ми ло ви ше осо ба, адре се се пи шу у по љу CC. Сви они ко ји до би ју та кве по ру ке мо гу да ви де да су и дру ги до би ли исти e-mail. Ако ни је по жељ но да дру ги ви де ко је све до био ту исту по ру ку, адре се се уно се у BCC по ље.

Ако ра чу нар по чи ње спо ро да ра ди, сам се ре стар ту је од се бе, да је по ру ке о не до стат ку ме мо ри је на ди ску, кре и ра не по зна те фај ло ве и по ру ке, идр, мо-жда да се де си да је за ра жен ви ру си ма.

Да би ра чу нар био за шти ћен од ви ру са тре ба ин ста ли ра ти ан ти ви рус про грам. Са ма ин ста ла ци ја ни је до вољ на, по треб но је и ре дов но ажу ри ра ти ба-зе о ви ру си ма. Као до дат ни вид за шти те не тре ба отва ра ти по ру ке при ка че не на e-mail (at tac hment) без прет ход не про ве ре. Сум њи ве по ру ке, је по треб но од мах пот пу но укло ни те са ра чу на ра. Ра ди си гур но сти по да та ка, тре ба пра ви-ти че сто ре зер вне ко пи је по да та ка.

СА ВРЕ МЕ НИ МОД НИ ДИ ЗАЈН – ПРА ВИ ЛА ОБЛА ЧЕ ЊА 57

Са вре ме ни мод ни ди зајн – пра ви ла обла че ња

Др МОМ ЧИ ЛО МО МА ЈА КО ВЉЕ ВИЋспорт ски ле кар


Кључ не ре чи: по слов но оде ва ње, мо да

Увод

На чин на ко ји се обла чи мо, без об зи ра да ли су у пи та њу му шкар ци или же не, има огром ног ути ца ја на на ше са мо по у зда ње и на то ка ко се по слов ни са рад ни ци од но се пре ма на ма. До бар из глед на по слу мо же умно го ме да уве ћа по слов не ефек те. Сви ми ре а гу је мо, бар под све сно, на из глед љу ди са ко ји ма са ра ђу је мо, без об зи ра да ли се ра ди о оде ћи, обу ћи или на ки ту. По сто је не пи-са на пра ви ла по слов ног све та ко јих се тре ба при др жа ва ти, а од но се се на сле-де ће еле мен те: јед но став ност, не у па дљи вост, од ме ре ност, ускла ђе ност бо ја, из-бе га ва ње на мет ну те мо де.

Мо да или би знис

Оп ште је по зна то да мо да ни је оно што се „лан си ра“, већ оно што нам ле-по сто ји. Мо де не ма – има са мо мод них дик та то ра. На при мер, пре 25 го ди на Фран цу ска је има ла до ста за ли ха ко же. Ан га жо ва ли су кре а то ра свет ског ре но-меа, Pa co Ra ban ne, ко ји је ди зај ни рао све одев не пред ме те од ко же за же не и за му шкар це: сук ње и пан та ло не са са ко и ма -оде ла, чак и вен ча ни це од ко же. У на шој зе мљи ову иде ју је при хва тио мод ни ди зај нер А. Јок си мо вић и уско ро, ско ро сви у Бе о гра ду но се ко жне одев не пред ме те. Ви со ки и ни ски, мр ша ви и го ја зни. Све је ово из гле да ло уни форм но и сме шно.

Ни ха љи на од ми ли он до ла ра, као ни са вет тро ји це сти ли ста не ће нас усре ћи ти ако се у сво јој ко жи бу де мо осје ћа ли „за ро бље но“. Ако не ко „па ти“ од пра ће ња мод них брен до ва, до бра вест је да да на шња мо да ни је оп те ре ће на са-мо јед ним сти лом, та ко да се зон ска оде ћа јед не мар ке ну ди не ко ли ко сти ло ва ин спи ри са них ути ца јем про шлих де це ни ја или дру гих кон ти не на та. На на ма је да ода бе ре мо не што у че му ће мо се осе ћа ти угод но и што ће мо ус пе ти да ис-ком би ну е је мо са оним што већ има мо.


Кон цепт оде ва ња же на

„Ако је же на ло ше об у че на, при ме ти ће те оде ћу, али ако је бес пре кор но об у че на при ме ти ће те же ну.“

Ga bri el le Bon he ur „Co co“ Cha nel

Сва ка же на тре ба да из гра ди свој стил оде ва ња. Основ но, не пи са но пра-ви ло је: ис та ћи (дис крет но) онај део фи гу ре ко ји је леп, и обр ну то.

Основ на или оба ве зна гар де ро ба сва ке же не је су сук ње у цр ној, те гет, си-вој и бра он бо ји, као и ко шу ље, од но сно блу зе, џем пе ри или са кои у од го ва ра-ју ћим бо ја ма ко је мо гу да се ком би ну ју са сук ња ма. Ду жи на сук ње тре ба да бу-де уме ре на. Без об зи ра да ли је у мо ди крат ка или ве о ма крат ка, сук ња на рад-ном ме сту не би тре ба ло да бу де кра ћа од 5cm из над ко ле на.

Ци пе ле мо ра ју би ти од го ва ра ју ће бо је. Обу ћа на рад ном ме сту тре ба да бу де чи ста, удоб на и еле гант на. Пре по ру чу ју се пот пе ти це сред ње ви си не или ни ске, зи ми за тво ре на ци пе ла, а ле ти ла ка обу ћа са за тво ре ним пр сти ма. Ци-пе ла, та шна и ка иш, тре ба да бу ду исто га ма те ри ја ла и бо је (ко жа – ко жа, ан ти-лоп – ан ти лоп).

Мо гу се но си ти пан та ло не на по слу уз од го ва ра ју ћи са ко, џем пер или блу зу. По жељ не су там ни је бо је обу ће и ча ра па. На рад ном ме сту ни је до зво ље-но но си ти фар мер ке и џинс уоп ште, хе лан ке, ву не не и де зе ни ра не ча ра пе, и оде ћу ду бо ког из ре за спре да и по за ди. На кит тре ба ко ри сти ти са ме ром. Пре-те ри ва ње у нак ту, мно го број но и упа дљи во пр сте ње, на ру кви це, лан чи ћи и мин ђу ше, ода ју не у кус и не укла па ју се у по слов ни ам би јент. Шмин ка се пре-по ру чу је са од ре ђе ном до зом ме ре, уз из бе га ва ње из ра зи то јар ких и там них то но ва, као и пре ви ше ја ких и ду гих ли ни ја око очи ју.

Фри зу ра је код по слов них же на ве о ма ва жна. Ни је пре по руч љи во да ни-же же не са сит ни јим ли цем но се пре ду гу ко су и да ко сом за кла ња ју ли це. Та-кве фри зу ре још ви ше сма њу ју ли це. Иисто ва жи и за му шкар це. Пре по ру чу ју се бла ги пар фе ми.

И на кра ју, увек тре ба има ти у ви ду сле де ће оп ште и ва жне ин фор ма ци је о бо ја ма гар де ро бе, ко је ва же и за му шкар це. Основ но пра ви ло је да не тре ба има ти ви ше од три бо је на се би. У је се њем и зим ском пе ри ду по жељ не су там-ни је бо је: си ва, бра он, те гет, цр на. Док у про лећ ним и лет њим ме се ци ма тре ба ода би ра ти све тле, па стел не бо је обу ће и оде ће. Ма те ри ја ли зи ми тре ба да бу ду те жи, а ле ти лак ши. Та ко ђе, тре ба има ти у ви ду да круп ни је осо бе у бе лој и све тли јој оде ћи из гле да ју још круп ни је. Из тог раз ло га круп ни је же не би тре ба-ле ви ше да но се оде ћу там ни јих бо ја, јер там ни је бо је сма њу ју.

Кон цепт оде ва ња му шка ра ца

Кон цепт оде ва ња му шка ра ца под ра зу ме ва но ше ње оде ла и кра ва те у сва-кој по слов ној при ли ци. Пре по ру чу ју се по слов на оде ла, као и ком би на ци ја са-коа и пан та ло на мир них бо ја.

Му шкар ци у сво јој гар де ро би мо ра ју има ти цр не ци пе ле и цр не пан та ло-не ко је мо гу да се ком би ну ју са јед но бој ним или де зе ни ра ним са ко и ма. Уз са ко

СА ВРЕ МЕ НИ МОД НИ ДИ ЗАЈН – ПРА ВИ ЛА ОБЛА ЧЕ ЊА 59

би тре ба ло има ти од го ва ра ју ће ко шу ље. По жељ не су там ни је бо је обу ће и ча ра-па. У лет њим ме се ци ма мо же се но си ти обу ћа и ча ра пе све тли јих бо ја. Ча ра пе мо ра ју би ти по бо ји и сти лу у скла ду са пан та ло на ма и ци пе ла ма, и мо ра ју по-кри ва ти део но ге из ме ђу ци пе ла и пан та ло на. У лет њим пе ри о ди ма са ви со-ким тем пе ра ту ра ма, на рад ном ме сту мо гу се но си ти ко шу ље крат ких ру ка ва, али је кра ва та и та да оба ве зна. Са ко тре ба да је при ру ци и тре ба га обу ћи пре не го што гост уђе у кан це ла ри ју. Ко шу ља мо ра би ти уред но за коп ча на. Ако је ко шу ља на пру ге или коц ке, са ко оба ве зно мо ра би ти јед но бо јан и обр ну то: јед но бој на ко шу ља – де зе ни ран са ко. Што је ко шу ља ви ше де зе ни ра на, кра ва те мо ра ју би ти уме ре ни је, дис крет ни је.

Ка иш је за по слов ног му шкар ца оба ве зан, и мо ра би ти у то ну са ци пе ла-ма, ча ра пе у то ну са ци пе ла ма или пан та ло на ма. Ду жи на кра ва те – до два пр-ста ис под ка и ша. Ду жи на пан та ло на – до по ло ви не пе те на ци пе ли. Ман жет не на пан та ло на ма скра ћу ју, те ни жи му шкар ци тре ба да из бе га ва ју пан та ло не са ман жет на ма.

Ком би на ци ја фар мер ке – са ко је до зво ље на, али ни ка ко са па ти ка ма. Ис-под са коа не мо ра се обу ћи ко шу ља, већ мо же ма ји ца ко ја тре ба да има три дуг ме та са краг ном. Еле гант но је и по слов но но си ти ко шу љу без кра ва те за-коп ча ну до гр ла или са дис крет но отво ре на два дуг ме та. Ис под дво ред ног са-коа ни ка да не обла чи ти ма ји цу. Па зи ти да са ко ни је пре дуг или кра так. Му-шкар ци на по слу тра ба да из бе га ва ју фар мер ке и па ти ке, на ру кви це и огр ли це – то је ју жно а ме рич ка мо да.

Пра ви ло за му шкар це је, као и за же не, не но си ти ви ше од три бо је на се-би. Круп ни ји му шкар ци тра ба да но се оде ла там ни јих бо ја. Увек је мо дер но цр-но и те гет. На те гет гар де ро бу мо гу да се но се ци пе ле и ка иш бра он бо је.

Ко са код му шкар ца тре ба увек да бу де чи ста и уред но под ши ша на. Ни је по жељ на екс тра ва гант на фри зу ра. Ли це тре ба да је не го ва но и све же из бри ја-но. До зво ље но је не го ва ње бра де и бр ко ва. Оба ве зна је упо тре ба де зо до ран са, а пре по ру чу је се упо тре ба му шких ло си о на и ми ри са.


По тре ба спор та за обра зо ва њем и са мо у са вр ша ва њем

ПРОФ. Др ДУ ШАН ПЕ РИЋФа кул тет за спорт и ту ри зам – ТИМС, Но ви Сад

Кључ не ре чи: обра зо ва ње у спор ту, са мо у са вр ша ва ње у спор ту, мултидисци пли нар ност спор та, ан тро по ло шка дисципли на, стоха стич ност

Увод

Спорт је ве о ма ком плек сан ан тро по ло шки фе но мен (Ше ма 1). Озбиљ не еко ном ске ана ли зе по ка зу ју да је спорт дру га при вред на гра на по обр ту нов ца, од мах иза пе тро леј ске ин ду стри је. Број не со ци о ло шке сту ди је ука зу ју да се чи-та ви кул тур ни сте ре о ти пи са вре ме ног чо ве ка нај лак ше фор ми ра ју пре ко спор-та, а да за мно ге зе мље, по го то ву оне у тран зи ци ји, спорт пред ста вља не за мен-љи во сред ство за пре ва зи ла же ње кри зе иден ти те та и ле ги ти ми те та на ци је. У раз вој не спорт ске про гра ме во де ћих зе ма ља укљу че не су вр хун ске на уч не ин-сти ту ци је из обла сти ме ди ци не, би о хе ми је, ин фор ма ти ке, ста ти сти ке, пси хо-ло ги је, еко но ми је, ме наџ мен та итд.

Шема 1. Модел социјалне стратификације

ПО ТРЕ БА СПОР ТА ЗА ОБРА ЗО ВА ЊЕМ И СА МО У СА ВР ША ВА ЊЕМ 61

Спорт ски ре зул та ти се че сто узи ма ју као по ка за тељ кул тур ног и ма те ри-јал ног раз во ја на ци је. Спорт ски по кре ти се не по др жа ва ју са мо у сег мен ту вр-хун ских ме ђу на род них так ми че ња, већ и као основ ни но си о ци здрав стве них и пе да го шких на ци о нал них про гра ма. Спорт, да кле, има ви ше стру ко, мул ти ди-сци пли нар но зна че ње; мо гу ће га је тре ти ра ти као: би знис, сред ство вас пи та-ња, игру, за ба ву, мо дел здрав стве не пре вен ци је, чак и као об лик ме ди цин ске и пси хо-со ци јал не те ра пи је.

Цен трал ни по јам спор та си гур но је људ ско кре та ње, али се осим ње га у окви ру спорт ске на у ке из у ча ва и низ дру гих зна чај них аспе ка та. Људ ски по-крет не ка да се по сма тра као узрок, а не ка да као по сле ди ца; не ка да се по је ди не ак тив но сти ре а ли зу ју у ци љу оства ри ва ња кре та ња, а не ка да с мо кре та ње про-из во ди ан тро по ло шке фе но ме не зна чај не за из у ча ва ње. Оту да је ве о ма ва жно де фи ни са ти по јам спор та. Он се, кон ден зо ва но, мо же озна чи ти као ан тро по-ло шка област (на у ка) чи ји је цен трал ни про блем људ ско кре та ње и њи ме или због ње га ство ре на ма те ри јал на и ду хов на до бра.

Ком плек сност са вре ме ног спор та зах те ва те ме љан на уч ни при ступ. Обич-но су у до са да шњим ис тра жи ва њи ма спорт ских фе но ме на до ми нат не би ле ме-ди цин ске, пси хо ло шке и со ци о ло шке сту ди је. У тим аспек ти ма спор та ви ше го то во да и не ма тај ни. По след њих го ди на, ме ђу тим, спорт се све ви ше из у ча-ва са ста но ви шта ме наџ мен та, као мла де апли ка тив не на уч не ди сци пли не. Раз-лог за то је ви со ка ко ре спо дент ност из ме дју основ них за да та ка спор та и ме наџ-мен та као на уч них ди сци пли на, као што су: пла ни ра ње, ор га ни зо ва ње и кон-тро ла. Успех у би ло ком од на ве де них сег ме не а та зах те ва ви сок ни во зна ња. Бу ду ћи да се пе ри од за ста ре ва ња ак ту ел них ин фор ма ци ја у спор ту про це њу је на 10 го ди на, ја сно је да зна ње ни је трај на ка те го ри ја. Оно што је не ка да пред-ста вља ло аван гард ну иде ју у спор ту, да нас се сма тра за ста ре лим. Оту да је нео п-ход но пер ма нент но обра зо ва ње свих спорт ских рад ни ка ко је не би тре ба ло ве-зи ва ти ис кљу чи во за ин сти ту ци о нал но обра зо ва ње, већ све ви ше за са мо стал-не ви до ве струч ног уса вр ша ва ња ко је се мо же озна чи ти као са мо у са вр ша ва ње.

Мул ти ди сци пли нар ност спор та

За спорт се че сто ка же да пред ста вља ком плек сан био-пси хо-со ци јал ни фе но мен. Та тврд ња обич но се пот кре пљу је при ме ри ма ко ји по ка зу ју да за успех у спор ту ни је до вољ но са мо би ти нај ја чи, нај бр жи, нај и здр жљи ви ји или нај спрет ни ји, већ и емо ци о нал но ста би лан, оп ти мал но мо ти ви сан, мен тал но јак, пси хо-фи зич ки здрав, со ци ја ли зо ван, ко о пе ра ти ван… Упра во та ко ве ли ки број де тер ми нан ти укљу че них у сва ку спорт ску ак тив ност, по чев од на ив не деч је игре, па све до фи нал не тр ке на олим пиј ским игра ма, спор ту да је свој-ство мул ти ди сци пли нар но сти. Оту да ба вље ње би ло ко јим по слом у сфе ри спор та тра жи ши ро ко обра зо ва ње и упу ће ност у број не за ко ни то сти из нај ра-зли чи ти јих ан тро по ло шких про сто ра (ме ди цин ског, пси хо ло шког, со ци о ло-шког, пе да го шког, еко ном ског, прав ног…).

Мо жда ниг де као у спор ту ни је из ра же на по тре ба за струч ња ци ма раз ли-чи тог про фи ла. Ана ли зи ра ју ли се струч ни ти мо ви нај у спе шни јих спор ти ста


на све ту, бр зо ће се ви де ти да су они ве о ма број ни и да об у хва та ју ши ро ку ле-пе зу екс пе ра та (ле ка ре, би о ме ха ни ча ре, фи зи о ло ге, би о хе ми ча ре, кон ди ци о не тре не ре, тре не ре спе ци ја ли сте за тех ни ку и так ти ку, пси хо ло ге, со ци о ло ге итд.). Мул ти ди сци пли нар ност спор та од успе шног спорт ског рад ни ка не зах те-ва са мо ор га ни за ци о не, ко му ни ка ци о не и фи нан сиј ске спо соб но сти, већ и ши-ро ко обра зо ва ње ко је се од но си на ком пле тан ан тро по ло шки про стор. Он је, на при мер, оба ве зан да пла ни ра и ор га ни зу је ра ну се лек ци ју. За успе шну се-лек ци ју нео п ход но је по зна ва ти све био-пси хо-со ци јал не па ра ме тре ко је та лен-то ва ног по је дин ца пре ди спо ни ра ју за успех у кон крет ном спор ту. Он за то мо-ра да по зна је тех но ло ги ју про це не та ле на та и да на ба зи зна ња вр ши пре дик-ци ју њи хо ве успе шно сти у спор ту. На кон се лек ци је до ла зи тре на жни про цес ко ји је не ка да ве о ма дуг и сло жен по сао ко ји зах те ва укљу чи ва ње ве ли ког бро-ја екс пе ра та из раз ли чи тих на уч них ди сци пли на. За вр ше так сва ког тре на жног ци клу са пред ста вља спорт ско так ми че ње. Ор га ни зо ва ње так ми че ња, не по-сред на при пре ма спор ти ста за на ступ, као и во ђе ње спор ти ста то ком са мог так ми че ња, од спорт ских рад ни ка зах те ва ју по себ на зна ња.

Још јед на зна чај на ка рак те ри сти ка са вре ме ног спор та оба ве зу је на пер-ма нент но обра зо ва ње и са мо у са вр ша ва ње. Реч је о та ко зва ном дво смер ном де-тер ми ни зму спорт ских ак тив но сти. Ова син таг ма об ја шња ва из ра же но уза јам-но деј ство при ме ње них опе ра то ра и свих ан тро по ло шких про сто ра. Та ко је, на ро чи то у фа зи се лек ци је, ве о ма зна чај но утвр ди ти ко је су то би о ло шко-ме ди-цин ске, пси хо ло шке или со ци јо ло шке дис по зи ци је нај у ти цај ни је за успех у не-кој спорт ској ди сци пли ни. У тој фа зи пла ни ра ња, ор га ни за ци је и кон тро ле спорт ских про це са нео п ход но је утвр ди ти сте пен за сту пље но сти по је ди них осо би на по тен ци јал ног спор ти сте и на осно ву њих га усме ри ти у онај сег мент спор та за ко ји има нај ви ше пре ди спо зи ци ја. У дру гој фа зи спорт ских про це са, озна че ној као тре на жна тех но ло ги ја, мо гу ће је ана ли зу спро ве сти у су прот ном сме ру, тј. утвр ди ти ко ли ко ће по је ди на фи зич ка ак тив ност ути ца ти на тран-сфор ма ци ју по је ди них ан тро по ло шких про сто ра. Кон крет ни је, мо гу ће је ана-ли зи ра ти ко ли ко се тре на жним опе ра то ри ма мо же ути ца ти на про ме не ан тро-по ме триј ских, пси хо-со ци јал них и дру гих ка рак те ри сти ка чо ве ка.

Ан тро по ло шка при ро да спор та

При ли ком де фи ни са ња би ло ко је на у ке, као је дан од основ них кон сти ту-тив них еле ме на та, на во ди се ње но епи сте мо ло шко од ре ђе ње. Под том син таг-мом (епи сте мо ло шко од ре ђе ње) под ра зу ме ва се ме сто јед не на у ке у си сте му дру гих на у ка. Пре ма тра ди ци о нал ној по де ли на у ке се де ле на при род не и дру-штве не, а пре ма не ким но ви јим по де ла ма, на но мо тет ске, исто риј ске, прав не и фи ло зоф ске. По ђе ли се од мул ти ди сци пли нар но сти спор та те шко је од ре ди ти ње го ву епи сте мо ло шку при ро ду. Пред мет из у ча ва ња спор та су ка ко био-ме ди-цин ски, та ко и пси хо ло шки, со ци о ло шки, пе да го шки, исто риј ски, прав ни, чак и естет ски и ар хи тек тон ски фе но ме ни. Ипак у свим про бле ми ма ко је спорт као на у ка из у ча ва на ла зи се, ка ко је већ ре че но, људ ско кре та ње или још ши ре гле-да но чо век као ки не зи о ло шки фе но мен. Пре ма то ме, при ли ком од ре ђи ва ња


епи сте мо ло шке при ро де спор та, мо жда је нај бо ље по ћи од кон ста та ци је да се све на у ке на кра ју сво де на ан тро по ло ги ју бу ду ћи да су усме ре не на по бољ ша-ње ква ли те та људ ског жи во та, чак и он да ка да чо век ни је не по сред ни пред мет ис тра жи ва ња. Због то га је и спор ту, као ве о ма ком плек сној, мул ти ди сци пли-нар ној на у ци, нај бо ље до де ли ти атри бут ти пич не ан тро по ло шке ди сци пли не.

Број не ан тро по ло шке сту ди је по ка за ле су да је ве о ма те шко пре ци зно из-ме ри ти и де фи ни са ти све за ко ни то сти у ис по ља ва њу чо ве ка. Чак и та ко ег закт-не на у ке, ка ква је ме ди ци на, не ма ју од го вор на пи та ње ка ко то да је дан исти лек исту бо лест код јед не осо бе до во ди до пот пу ног из ле че ња, док код дру ге оста је без деј ства? Ка ко то да не ки љу ди и на кон те шких по ро дич них тра ге ди ја успе ва ју да се опо ра ве и вра те у нор ма лан жи вот, док дру ги из вр ша ва ју са мо у-би ство због јед не не срећ не љу ба ви? Ка ко то да је дан исти мо дел тре нин га од не ких спор ти ста ства ра шам пи о не, док код дру гих не оста вља мно го тра га? Ка-ко то да јед на иста ди је та не ке осо бе уво ди у свет вит ких, док је код дру гих без ефе ка та? Ова квих при ме ра у спор ту је ве о ма мно го. Не мо гућ ност да ва ња тач-них од го во ра ука зу је на јед но од основ них пра ви ла ко је ва жи у де фи ни са њу ре-ла ци ја из ме ђу ег зо ге них фак то ра и по је ди них ан тро по ло шких обе леж ја; реч је о пра ви лу сто ха стич но сти. Сто ха стич ност се де фи ни ше као не мо гућ ност од ре-ђи ва ња крај њаг де тер ми ни зма ме ђу по ја ва ма, од но сно као не мо гућ ност да се ре ла ци је ме ђу по је ди ним ан тро по ло шким обе леж ји ма кван ти та тив но из ра зе са ап со лут ном из ве сно шћу (сто прп цент ном ве ро ват но ћом).

При ме ра ра ди, ка да је по зна та јед на стра ни ца ква дра та, са ап со лут ном си гур но шћу мо гу ће је утвр ди ти ње го ву по вр ши ну. Ма те ма тич ки гле да но, то зна чи да из ме ђу по вр ши не ква дра та и ду жи не ње го ве стра ни це ва жи ли не ар-на за ви сност. Ана ли зи ра ли се јед на та ква јед но став на за ви сност из ме ђу две ти пич не спорт ске ва ри ја бле, на при мер сна ге но гу ис ка за не по диг ну тим те ре-том из ду бо ког чуч ња и ду жи ном су но жног ско ка из ме ста, ла ко ће се утвр ди ти да ме ђу њи ма не ма ли не ар не за ви сно сти. Исти на, ана ли зом ди ја гра ма ре гре си-о них та ча ка би ло би мо гу ће уочи ти да ве ћи на осо ба са ве ћом сна гом му ску ла-ту ре но гу оства ру је и ве ћу ду жи ну ско ка, али тај од нос ни је де тер ми ни стич ки и не до зво ља ва да се на осно ву по диг ну те те жи не тач но прог но зи ра и пре ско-че на ду жи на. У та квим слу ча је ви ма, да кле, мо гу ће је са мо утвр ди ти тренд ис-по ља ва ња не ке за ви сно сти, док је кван ти та тив на прог но сти ка мо гу ћа са мо са ве ћим или ма њим сте пе ном ве ро ват но ће. Упра во та кве ре ла ци је до ми ни ра ју у спор ту и озна ча ва ју се као сто ха стич не по ја ве.

Је дан од не за мен љи вих ала та на уч ног пла ни ра ња и упра вља ња је ки бер-не ти ка, на ро чи то ње на област ко ја се ба ви мо де ло ва њем ки бер не тич ких си сте-ма. Та ко се у те о риј ској ки бер не ти ци раз ли ку ју два основ на ти па си сте ма – отво ре ни (или си стем ауто мат ског упра вља ња) и за тво ре ни (или си стем ауто-мат ског ре гу ли са ња). Основ но свој ство пр вих је да су отво ре ни са мо у гра фич-ком сми слу, док су у функ ци о нал ном пот пу но за тво ре ни за де ло ва ње ин фор-ма ци ја из окол не сре ди не. Та ко за пра во функ ци о ни шу тех нич ке ма ши не, ко је и ка да ре а гу ју на ин фор ма ци је из окру же ња, то чи не са мо на уна пред де фи ни-са не сти му лан се, тј. пред ви ди ве гре шке. У та квим слу ча је ви ма ра ди се о отво-ре ним ки бер не тич ким си сте ми ма са де ли мич ном ауто ре гу ла ци јом. С дру ге стра не, за тво ре ни ки бер не тич ки си сте ми су за тво ре ни са мо у гра фич ком сми-


слу бу ду ћи да њи хо ви мо де ли увек са др же ве зу из ме ђу из ла зних ве ли чи на и упра вљач ке је ди ни це озна че ну као по врат на ве за или „фит-бек“. Упра во су за-тво ре ни ки бер не тич ки си сте ми по де сни за де фи ни са ње упра вљач ких мо де ла у спор ту, јер пред ви ђа ју стал но по де ша ва ње и ко рек ци ју ула зних ве ли чи на. Спо-соб ност спорт ског рад ни ка да ком пле тан спорт ски про цес (од се лек ци је, пре ко тре нин га до обез бе ђи ва ња ма те ри јал них сред ста ва и ре а ли за ци је так ми че ња) спро во де као за тво ре ни ки бер не тич ки си стем, од но сно да стал но вр ше ње го ве ко рек ци је, за ви си пре све га од ни воа обра зо ва ња и упу ће но сти у ак ту ел не ин-фор ма ци је.

Уме сто за кључ ка

На осно ву прет ход них тврд њи мо гу ће је као кључ не ка рак те ри сти ке спор та из дво ји ти ње го ву мул ти ди сци пли нар ност, ан тро по ло шку при ро ду и из-ра зи ту сто ха стич ност у ис по ља ва њу за ко ни то сти спорт ских по ја ва. Све су то атри бу ти ко ји спорт зна чај но уда ља ва ју од из ве сно сти, пред ви ди во сти и ег-закт но сти у прог но сти ци ре зул та та. Упра во та при род на те жња спор та да се од у пре би ло ком ви ду пла ни ра ња, упра вља ња и кон тро ли са ња по ја ча ва ње го ву по тре бу за стал ним из у ча ва њем и пер ма нент ним обра зо ва њем. Ана ли зи ра ју ли се нај у спе шни је спорт ске на ци је, ла ко се уоча ва да код њих кључ ни еле мен-ти успе ха (се лек ци ја, тре нинг и так ми че ње) по чи ва ју упра во на шко ло ва ним спорт ским рад ни ци ма. У њи ма је до бро ис пла ни ра на се лек ци ја за сно ва на на ор га ни зо ва њу ма сов них ви до ва спор та у ши ро кој ба зи, пре све га кроз школ-ског и уни вер зи тет ског спор та. Вр хун ски тре нинг укљу чу је ви со ко ор га ни зо ва-не екс перт не гру пе из раз ли чи тих ан тро по ло шких про сто ра, што се нај че ше-ће де фи ни ше као тим ски рад. И на кра ју, про цес так ми че ња у во де ћим спорт-ским на ци ја ма пра ћен је бо га тим мар ке тин шким и ПР ак тив но сти ма ко је обез-бе ђу ју ве ли ку ко ли чи ну фи нан сиј ско-ма те ри јал них сред ста ва.

Ко ри сте ћи се ре зул та ти ма мо дер них со ци о ло шких и ан тро по ло шких сту-ди ја, сва ак ту ел на дру штва у све ту мо гу ће је свр ста ти у јед ну од две ве ли ке гру-пе. На јед ној стра ни су тзв. кри стал не ци ви ли за ци је ко је се од ли ку ју ап со лут но уре ђе ним си сте мом вред но сти и до бро утвр ђе ним прин ци пи ма јав не ко му ни-ка ци је из ме ђу свих дру штве них сло је ва и свих дру штве них су бје ка та. То су ци-ви ли за ци је по пут аме рич ке или би ло ко је за пад но е вроп ске др жа ве у ко ји ма се, упр кос днев ним дру штве ним пре ви ра њи ма, мо же уочи ти го то во кри ста ли зо-ван ред и ве ли ка пра вил ност, ка ко у рас по де ли дру штве них уло га, та ко и у по-ли ти ци, еко но ми ји, кул ту ри, школ ству, на у ци, фи нан си ја ма, па на кра ју и у спор ту. Са дру ге пак стра не, мо гу ће је го во ри ти о тзв. аморф ним ци ви ли за ци-ја ма у ко ји ма је, на шта им већ са мо име ука зу је, ве о ма те шко уочи ти до след ну пра вил ност у би ло ком сег мен ту жи во та. Та из ве сна „без лич ност“ оте жа ва ус-по ста вља ње би ло ка квог ре да у јав ном жи во ту, по ли ти ци, на у ци, еко но ми ји и та ко да ље све до спор та. Ср би ја је, као уоста лом ве ћи на бал кан ских дру шта ва, (не)ор га ни зо ва на као ти пич на аморф на ци ви ли за ци ја. У њој се про фе со ри фи-зич ке кул ту ре не рет ко мо гу про на ћи за те зга ма на бу вља ку, док не ки „ма го-ви“ са ди пло ма ма сте че ним на кур се ви ма и ве чер њим шко ла ма упра вља ју нај-


ја чим спорт ским ор га ни за ци ја ма и спорт ско-ре кре а тив ним објек ти ма. Ни зак ни во срп ског спор та ве ро ват но се мо же об ја сни ти и ти ме што њи ме упра вља ју нео бра зо ва ни спорт ски рад ни ци чи ји је ауто ри тет за сно ван на по ли тич кој по-за ди ни или бли ста вој спорт ско-так ми чар ској ка ри је ри. Све ту је, ме ђу тим, одав-но ја сно да спо соб ност да се по стиг не гол, уба ци „трој ка“ и сл. ни је га ран ци ја да ће не ко би ти успе шан тре нер, се кре тар у спорт ском са ве зу или ми ни стар спор та.

У број ним ана ли за ма на во ди се да је спорт у мно го ме са мо по сле ди ца гло бал них дру штве них зби ва ња. Те тврд ње ла ко је пот кре пи ти не са мо огром-ном до ми на ци јом нај ра зви је ни јих кри стал них дру шта ва на ве ли ким ме ђу на-род ним так ми че њи ма, где се успех ме ри бро јем осво је них ме да ља, не го и оп-штим ста њем и рас про стра ње но шћу спор та ме ђу де цом, омла ди ном и ре кре а-тив ци ма тих нај ја чих спорт ских на ци ја. С дру ге стра не, при пад ни ци аморф-них ци ви ли за ци ја, осим ма њег бро ја ме да ља у оним спор то ви ма ве за ним за ве-ли ко му че ње, по пут бок са, ди за ња те го ва, ма ра то на и оста лих ис цр пљи ва ња, на ве ли ким спорт ским так ми че њи ма па жњу углав ном при вла че сво јим фол-клор ним обе леж ји ма. У тим зе мља ма и они ма сов ни об ли ци спор та, по пут школ ског и ре кре а тив ног, да ле ко су сла би је раз ви је ни и го то во да се од ви ја ју без би ло ка квог си сте ма и зна чај ни је кон тро ле.

Раз вој спор та у Ср би ји ни ка да се ни је од ви јао по не кој ге не рал ној стра те-ги ји или бар де таљ но ура ђе ном крат ко роч ном пла ну, већ је пре вас ход но био по сле ди ца со ци јал них и по ли тич ких флук ту а ци ја у ко ји ма су тре нут не ам би-ци је и (не)спо соб но сти глав них ак те ра би ли до ми нант ни фак то ри. Та ко су се ак ци је на овом пла ну де ша ва ле ин тер ми тент но, не до след но и сти хиј ски. Ка да се у бу џе ти ма на шло не што па ра за спорт, као ти пич не мар ги нал не ства ри у дру штву, раз вој не иде је су би ле не што број ни је, али се ни ка да ни су ве зи ва ле за ду го роч не стра те гиј ске кон цеп те, већ ис кљу чи во за ам би ци је по је ди на ца или ужих ин те ре сних гру па обо је не пер со нал ним же ља ма или ло кал-па три от-ским иде ја ма. Та ко у Ср би ји још увек не по сто ји ја сно стра те гиј ско опре де ље-ње чак ни у по гле ду оп штих за јед нич ких ци ље ва ве за них за спорт, а ка мо ли до го вор глав них по ли тич ких ак те ра о фи нан сиј ској, ка дров ској или ор га ни за-ци о ној кон цеп ци ји. До ве де ни смо у ап сурд ну си ту а ци ју – спор том ру ко во де они ко ји о ње му нај ма ње зна ју и при то ме се не обра зу ју и не уса вр ша ва ју, а из гле да не ма ју ни на ме ру да то учи не.

WEB – адресе водећих библиографских база

› www.infotraccollege.editionresearch.com

› www.proquest.com

› www.blackwel.com

› www.nap.edu

› www.publist.com

› www.kobson.co.yu

› www.medline.com

› www.humankinetics.co


Про то кол

ВО ЈИ СЛАВ ВУ ЧИ ЋЕ ВИЋпре да вач на ди пло мат ској ака де ми ји Ми ни стар ства спољ них по-сло ва СЦГ


Кључ не ре чи: про то кол, це ре мо ни јал, уре ђи ва ње од но са, локални оби ча ји

Ка да се по ме не реч про то кол ви ше се ми сли на су шти ну не го на фор му. При ли ком сва ког кон так та, би ло да је то пу то ва ње у ино стран ство, до ла зак на аеро дром, за ка зи ва ње са ста на ка…, су сре шће мо се са зна ча јем и су шти ном про то ко ла. Све је то ве о ма ва жно да се зна и чи ни јер на то на ко ји на чин се од но си мо пре ма свим ва шим оба ве за ма, вр ло че сто ће би ти це ње на и на ша зе-мља, ин сти ту ци ја ко ју пред ста вља мо. С дру ге стра не не а де кват ност у по на ша-њу, ра зни га фо ви и слич но мо гу да ру же углед иснти ту ци је, зе мље ко ју пред-ста вља мо а по не кад и да зна че увре ду за до ма ћи на код ко га смо у го сти ма. Од-сту па ње или на ру ша ва ње нор ми про то ко ла мо же на не ти ште ту до сто јан ству дру ге др жа ве, дру ге ин сти ту ци је или ње ним офи ци јал ним пред став ни ци ма и све срд но то ме до ве сти до оте жа ва ња од но са из ме ђу ин сти ту ци ја, др жа ва…. Јер сви они спа да ју ме ђу лич но сти ма чи ји дру штве ни и про фе си о нал ни по ло жа ји зах те ва ју вла да ње од ре ђе ном си ту а ци јом у уло зи го ста или до ма ћи на, они ко ји су ре ци мо у сре ди шту па жње не сме ју да за бо ра ве да их око ли на ме ри пре ма то ме ка ко на сту па ју од но сно ка ко се по на ша ју. Реч про то кол је за и ста ве о ма за-сту пље на у дру штве ном жи во ту уоп ште, а у ди пло мат ском по себ но и про пу то-ва ла је дуг пут од свог пр вој зна че ња у зна че њу пр ви лист за ле пљен на омо ту не ког до ку мен та. Реч про то кол је грч ког по ре кла про то ко лис – Πρωτόκολλο (Πρώτο+κολλάω) са сто ји се од две ре чи Πρώτο – пр ви лист на омо ту не ког до-ку мен та и κολλάω – смо ла, ле пак. Као тер мин у ди пло ма ти ји али и у ши рем дру штве ном жи во ту овај тер мин се упо тре бља ва у два вр ло раз ли чи та сми сла, је дан је за спо ра зум ко ји се до пу ња ва аманд ма ни ма (на при мер: две др жа ве су пот пи са ле про то кол о спро во ђе њу…) али и ре ци мо и По ве ља ли ге на ро да, оно што је пред хо ди ло ује ди ње ним на ци ја ма, исто je ство ре на, ква ли фи ко ва на пу-тем се ри је про то ко ла. Дру ги по јам ре чи про то кол је за це ре мо ни јал ну ети ке-ци ју ко ји је са став ни део ди пло ма ти је и то је у ства ри зна че ње пој ма ко је је по-пу лар но при хва ће но и о че му ће мо да нас го во ри ти. То је мо дер но име ко је слу жи за де фи ни са ње це ре мо ни ја ла ко ји се при ме њу је у све ту би зни са и ди-пло ма ти је и упра вља пра ви ли ма дру штве ног оби ча ја. На и ме, мо ра ју да по сто је пра ви ла, про це ду ре и не ки тех нич ки је зи ци у тој слу жби, по слов ном пред у зет-

ПРО ТО КОЛ 67

ни штву, ака дем ским ин сти ту ци ја ма, спор ту или по ро ди ци. Про то кол са сво јим пра ви ли ма чи ни део на шег сва ко днев ног жи во та и ме ђу на род но при хва ћен ко декс по на ша ња на ко ји сви тре ба да при ста ну је из ван ред но ко ри стан за све при пад ни ке јед не гру пе и за оста ле ко ји тре ба да се то ме по ви ну ју све до тле док љу ди, пред у зе ћа, ин сти ту ци је одр жа ва ју ме ђу соб не од но се слу же ћи се це-ре мо ни ја ма, ге сто ви ма и го во ри ма под ди ри гент ном па ли цом не че га по зна тог као про то кол и це ре мо ни јал. Јер, на пра ви ли би смо за и ста ве ли ку гре шку ка да би смо ми сли ли да је про то кол три ви јал на, пе ри фер на и не при јат на ствар ко јој ни је по треб но при да ва ти до вољ но па жње. Има при ли ка ка да не ки љу ди по ми-сле да је про то кол не што по пут те ре та или ка зне ко ју тре ба од слу жи ти па су скло ни да се са олак ша њем и по хва лом из ра зе кад се не ке при го де за вр ше без ика квог про то ко ла. Исти на је ме ђу тим да је од то тал ног од су ства про то ко ла до ап со лут не вла да ви не не кул ту ре и ха о са са мо је дан ко рак.

Про то кол је да кле ин стру мент за уре ђи ва ње од но са а це ре мо ни јал је тај ко ји уре ђу је за њих иде а лан де кор. Ин стру мент ко ји ће ред пре вен ства и под-ре ђе но сти ја сно из ра зи ти, фик си ра ти пре го во ре уче сни ка у њи ма, учвр сти ти пра ви ла по на ша ња, украт ко, обез бе ди ти да ма шта да се де си увек бу де при-клад но.

Пре ма то ме, оно што у сва ком слу ча ју тре ба при хва ти ти, је не из бе жна по тре ба про то ко ла с об зи ром да увек по сто ји мо гућ ност за гре шке у оп хо ђе њу ко је мо гу да има ју не при јат не по сле ди це. Да нас је по слов ни жи вот обо га ћен по слов ним прин ци пи ма по на ша ња и оп хо ђе ња а гре шке у по на ша њу је ско ро не мо гу ће из бри са ти. Због то га, ле пи ма ни ри и из гра ђен стил по на ша ња и не-из о став на љу ба зност су не што што се са мо по се би под ра зу ме ва, с дру ге стра не при ми ти ви зам и ви ше па да у очи. Про то кол по ред оста лог про пи су је ле по оп-хо ђе ње у слу жбе ног жи во ту и у це ре мо ни ја ма у ко је су укљу че не вла де и на ро-ди од но сно њи хо ви пред став ни ци и мо гло би се де фи ни са ти као нај ви ши об-лик уви ђав но сти и уч ти во сти. То је у ства ри при зна ти си стем ме ђу на род не кур то а зи је од но сно при хва ће них на че ла ме ђу соб ног оп ште ња ме ђу др жа ва ма. Она је по сту пак ко ји нам омо гу ћу је да све и сва ко га сме сти мо на ис прав но ме-сто за од го ва ра ју ћу ка те го ри ју и окол но сти пре не бе га ва ју ћи лич не ка рак те ри-сти ке од ре ђе ног су бјек та. То је си стем за ус по ста вља ње ци ви ли зо ва не ко ег зи-стен ци је. Исто вре ме но то је и це ре мо ни јал но ре гу ли са ње обе ле жа ва ња при го-да и при да ва ње ре да и ле по те до сто јан ства и са вр шен ства са мог од ви ја ња њи-хо вог про сла ва ња. Про то кол та ко ђе са др жи у се би и на чи не за от кла ња ње по-тре бе утр ки ва ња, гу ра ња и бор бе да се до ђе до не ког же ље ног ме ста за сто лом или на при је му, по на ша ња ко је је по сво јим ре зул та ти ма за сва ку осу ду.

Раз у ме се да у да на шње вре ме ако ли це за ду же но за про то кол не ин тер-ве ни ше да ства ри ис пра ви и сва ко га сме сти на ме сто ко је му при па да сви су из гле ди да ће па ме тан и скро ман чо век ко ји не же ли да бу де пр ви, би ти по ста-вљен на нај ни же ме сто и са осе ћа њем по ни же ња. Ако је ва жно шта смо јед на-ко је ва жно и ка кви смо. Ве ро ват но има љу ди ко ји су са ми по се би углед ни ко-је кра си ви сок ранг и ко је об је ди њу је у се би ауто ри тет, зна ње и ста тус, њи ма мо жда у нај го рем слу ча ју не до ста је дру ги аспект – ка кав би ти. Оба аспек та мо-ра ју би ти за јед но у хар мо ни ји а до бро при ме њен про то кол пред ста вља ефи ка-сан до при нос при то ме по ка зу ју ћи шта је по треб но ра ди ти а шта из бе га ва ти.


„Зна те ли с ким раз го ва ра те?“ обич но пи та ју они ка да се при мед бом обра ћа ју под ре ђе ни ма, ко ји др же до то га шта су али не зна ју ка кви тре ба да бу ду. За то је свр ха про то ко ла да се сва ком по је дин цу за га ран ту ју при о ри те ти ко ји му при-па да ју у скла ду са ње го вим су бјек тив ним окол но сти ма. То зна чи да у окви ру ме ђу на род них пра ви ла и уну тра шњих оби ча ја сва ке зе мље про то кол пру жа сва ком пред став ни ку ди пло мат ског и би ло ког дру гог обез бе ђе ње не сме та ног вр ше ња ре дов них по сло ва. Све у све му про то кол и ети ке ци ја вр ло че сто зна ју би ти пот це ње ни и има ју сво ју упо тре бу и мо гу би ти дра го це но ма зи во за пре-го ва рач ку ма ши не ри ју. И да из гла ди у из ве сном сми слу опо ро сти жи во та. За то су по гре шне пред по став ке да про то кол као слу жбе на ин сти ту ци ја по сте пе но гу би на свом зна ча ју он се са мо тран сфор ми ше.

Ци тат из го во ра Фер нан де за Кам бо ја, углед ног шпан ског ди пло ма те, ду-го го ди шњег ше фа кра љев ске па ла те, 20. 09. 1995. отва ра ње Пр вог ме ђу на род-ног кон гре са про то ко ла:

„Протокол је уметност, зато шеф протокола и уопште особе које су одговорни за његово функционисање морају да испуњавају посебне услове који понекад морају да изгледају и противуречни теорији. Ауторативно, уз обавезну енергичност и благу чврстину, без вређања и узнемиравања, да исправе ствари а да не изгледа да се служе ауторитетом, да кажу неку лепу реч у напетом или непријатном тренутку, да се смеше кад упозоравају и када распоређују људе на њихова права места а да их тамо не гурају. Да се труде да се држе планираног програма прикривајући своје незадовољство услед кашњења. Истовремено, протокол мора да буде неприметан, приметан само по свом учинку а не по својим настојањима, као дискретна музика која нас инспирише и уз то не смета, обогаћујући атмосферу незасићујуће. Наравно, све ово лепо звучи и то би био идеалан протокол али у пракси сваке земље то је апсолутно немогуће постићи, јер сви ми се неизбежно сусрећемо са оним што се конкретније зове цивилизованост. Углађеност, елеганција нечијег понашања, лична деликатност како лица задужених за протокол тако и других учесника у разним активностима протоколарног карактера. Један од основних закона уљудности одупирање свом првом импулсу не можете отвореност бркати са непристојношћу или истину са непотребним вређањем. Грозна је и сама помисао шта би се десило кад би се изражавали онако како нам се свиди без правила као граница и без образовања као кочница“.

Ла бри је: „Уљуд ност чо ве ку да је она кав из глед спо ља ка кав би тре бао да има из ну тра. Но оно што би за и ста би ло са вр ше но би ло би кад би чо век био она кав као што из гле да спо ља. У са вр ше ној по ду дар но сти би ћа и из гле да. Еле-мен тар на пра ви ла уљуд но сти су ве о ма јед но став на, тре ба по хва ли ти оно што је до бро у дру ги ма, су зби ти соп стве не за мер ке, сма тра ти на ше ком ши је ва жним и по све ти ти им па жњу“ .

Од ли чан тест уљуд но стиЧер сте тон: „Сслу ша ти лек ци је о те ма ма ко је су нам вр ло до бро по зна те од љу ди ко ји о њи ма пој ма не ма ју“.

Исто та ко има при ли ка ка да нам уљуд ност и љу ба зност па чак и нај о снов-ни ја са ми лост на те ра ју да иде а ли зу је мо ствар ност са мо да би смо би ли при јат-ни љу ди ма са ко ји ма са ра ђу је мо. До бар при мер за то је је дан филм Бо ба Оупа у


ко ме глав ни ју нак да би до био за ма шну оп кла ду мо ра из др жа ти 24 ча са да не ка же ни јед ну не и сти ну. У фил му се ви ди ка ко у сва ко днев ном жи во ту мо ра мо при си ље ни уљуд но шћу го во ри ти мно ге ства ри за ко је осе ћа мо да ни су исти на по чев од „Ра ду је ме што сам Вас упо знао“ упу ће ни осо би за ко ју вам ни нај ма-ње ни је ста ло да је упо зна те до хва ље ња ле по те и еле ган ци је да ма ко ја вам у ства ри из гле да при лич но без уку са.

Про то кол упра во пред ста вља на пор при ку пља ња и при ме не у прак си оног обра зо ва ња, уљуд но сти ко ји су нео п ход ни у од но си ма ме ђу љу ди ма. Због то га што обра зо ва ње ис пра вља при ро ду, мо же чак да бу де за ме на за њу. По сто-је не ки об ли ци и на чи ни по на ша ња ко ји ма ски ра ју ствар ност ка ко би је учи ни-ли при јат ном а да при то ме не упад ну у ону сум њу пре те ра не љу ба зно сти ко ја са др жи до зу ли це мер ја. По треб но је учи ни ти све да се ка же не што при јат но чак и кад је жа ло сну исти ну по треб но ма ло ис кри ви ти. При ча се та ко да је Мар ле на Ди трих, слав на не мач ка умет ни ца из ја ви ла пред крај свог жи во та свом оми ље ном фо то гра фу: „По чи њем да за па жам да на фо то гра фи ја ма све го ре из гле дам.“ А фо то граф јој је на то, у из да шној љу ба зно сти и хва ље шти ни, ре као: „Го спо ђо, про блем је у то ме што сам ка ко го ди не иду у све сла би јој фор ми.“ Про то кол ка да је од го ва ра ју ћи, при ро дан и аутен ти чан улеп ша ва и да је но ву уред ност све му што до дир не. Због то га, при др жа ва ње ње го вим нор-ма ма, при ме њи ва ње истих и до сту па ње дру гим да га ко ри сте знак је от ме но-сти јер ка ко је је дан шпа нац ре као раз ли ка ме ђу кла са ма ни је у то ме што је не-ко ка пи та ли ста или про ле тер већ у то ме што је не ко пле бе јац по свом по на ша-њу. Пре ма то ме, мо ра да бу де ја сно да и нај си ро ма шни ји ра тар и рад ник мо гу би ти от ме ни као би ло ко дру ги, док и шпан ски пле мић нај ви шег ран га мо же би ти нај о бич ни ји пле бе јац. Јер от ме ност је ста ње ду ха и не ра ди се о ди ску си ји о то ме да ли се от ме ност на сле ђу је по ре клом или не, ствар је упра во у то ме да се она не мо же на сле ди ти по ре клом, ти ту ла мо же би ти на след на а от ме ност не мо же.

Ка да је о по слу у про то ко лу реч, мо ра се при зна ти да је ма ло та квих не за-хвал них и за хвал них по сло ва, као што је рад у про то ко лу. На и ме по не кад све што би мо гло да по ђе на о па ко на жа лост и кре не на о па ко. На то мо ра мо увек би ти спрем ни и има ти од го вор на не пред ви ђе не и не при јат не си ту а ци је, јер успех се не при ме ти или је јед но став но од су ством ко мен та ра за не ма рен, али за то за гре шку би ло ко је вр сте увек је крив про то кол без об зи ра да ли је имао у њој уде ла или не. За то је ва жно да у при пре ми и ре а ли за ци ји не ке про то ко лар-не ак тив но сти про то кол ди рект но ко му ни ци ра са што ви шим ни во ом пред по-ста вље них да би се сма њио ри зик по ква ре них те ле фо на и по гре шне ин тер пре-та ци је. То је по себ но ва жно за осе тљи ва пи та ња и ако ни је не ко си гу ран шта се од ње га оче ку је тре ба од прет по ста вље ног да за тра жи са вет или да бу де спре-ман да по ну ди ал тер на ти ву. Тре ба кон так ти ра ти са ру ко во де ћим ти мом, али на рад ном ни воу тре ба раз ви ја ти и не го ва ти до бре кон так те и од но се са не по-сре дим из вр ши о ци ма јер, пре све га, од њих за ви си успе шан рад.

Про то кол кроз исто ри ју се же на зад до ства ра ња пр вих људ ских за јед ни-ца. О то ме све до че и сце не сли ка не на еги пат ским гроб ни ца ма као нај ста ри ји пи са ни до ку мен ти ко ји го во ре о оби ча ји ма и нор ма ма у раз ли чи тим фа за ма жи во та, али и у вре ме смр ти као и у да љој исто ри ји на ко ре не ети ке те мо же мо


на и ћи на мно ге при ме ре код фра на ка итд. У XVI ве ку це ре мо ни јал но по здра-вља ње се сма тра ло еле гант ним а пре те ра но кла ња ње би ло је знак ле пог вас пи-та ња. Па чак и мно го го ди на ка сни је све ча но по здра вља ње ни је би ло огра ни че-но са мо на ули цу, са ло не и па ла те већ је као уљуд ност сти за ла и до ра ти шта. По у здан до каз о то ме до шао је и до нас у опи су оно га што се до га ђа ло пред по-че так бит ке код Пон те Но ја ко ја се во ди ла из ме ђу Ен гле за и Фран цу за. Пр ви су от по здра вља ли по то ње ски да њем ше ши ра док је њи хов ко ман дант Лорд Хеј по здра вио њи хо ве вој ни ке „Го спо до фран цу зи пу цај те“. „Го спо до ен гле зи“ од-го во рио је ко ман дант Ан те роч, уз вра ћа ју ћи по здрав, „Ни ка да не ће мо пу ца ти пр ви, пу цај те ви“, су о че ни са та квим ин си сти ра њем ен гле зи осу ше паљ бу у ко-јој је фран цу ски гроф сво ју га лант ност пла тио за до би ја њем се дам пу шча них ра-на. Ка ко је да ле ко та епи зо да ко ја се од и гра ла у Бел ги ји 1795. го ди не од при зо-ра ко је при ма мо из не ких де ло ва све та где је ство ре на но ва кри ла ти ца: сна га за др жа ва ња ми ра ко је во де рат да би на мет ну ла мир. Док се не кад го во ри ло рат је на ста вак ди пло ма ти је дру гим сред стви ма да нас из гле да да рат мо ра пр во да вр ши ра за ра ње да би се љу ди уса гла си ли да пу сте ди пло ма ти ју да ра ди свој по сао. Но, из ме ђу ком пли ко ва не екс тра ва ган ци је из про шло сти и су лу дог бе-сра мља на ших да на, не би би ла ло ша иде ја да се на ђе не ка срећ на сре ди на. Про то кол и це ре мо ни јал, да нас су та ко ђе по сво јој при ро ди ци ље ви и из раз си-сте ма ко му ни ци ра ња. Као та кав си стем ко му ни ци ра ња у слу жби по је ди на ца, пред у зе ћа и др жа ва тра жи и зах те ва као што то исто ри ја увек чи ни да се при-ла го ди вре ме ну ка ко би био ко ри стан. На и ме, сви смо све сни да је раз вој ко му-ни ка ци ја и од но са то ком про те клих де це ни ја озна чи ло ре во лу ци ју ко ја ће се стал но, рас ту ћи на ста ви ти и у бу дућ но сти. Про ме не у ме ђу на род ним од но си-ма, про ме не у еко ном ским од но си ма кре та ња ка об ли ци ма по ли тич ке и еко-ном ске ко ег зи стен ци је пу тем укуп них окви ра над на ци о нал них ор га ни за ци ја но вих ин сти ту ци ја ко је ства ра нпр. Европ ска уни ја и оних ко је де фи ни шу по-зи ци ју зе ма ља и еко ном ских гру па ци ја све до че о по тре би ко ри шће ња про то-ко ла као основ ног ору ђа за уво ђе ње ре да у но ве од но се и но ве по тре бе.

Ге не рал но, не ма ни чег до брог или ло шег у ве зи са ло кал ним оби ча је ви-ма у пи та њу су са мо раз ли ке. Ан гло сак сон ци, ре ци мо пре тен ду ју да бу ду не це-ре мо ни јал ни у сва ко днев ном жи во ту, али за то су ре ци мо бри тан ске це ре мо ни-је не у по ре ди ве. Ме ђу тим ако жи ви те у јед ној стра ној зе мљи у нај ма њу ру ку по-треб но је и по жељ но да се уло жи на пор да се при ла го ди те ње ним усло ви ма као на чи ни ма жи во та и ра да.

„Ка да си у Ри му ра ди све што Ри мља ни ра де“.Афо ри зам ко ји не би смео да се за бо ра ви о од но си ма.

С’ тим у ве зи, по сто ји је дан ин те ре сан тан нат пис у јед ном ка над ском ча-со пи су о то ме ка ква је ве за са са ми том гру пе Г7 ко ји је одр жан у Ден ве ру, Ко ло-ра до 1977. го ди не. Про то кол др жа ве Ко ло ра до штам пао је јед ну књи жи цу под на зи вом про то кол о ра ду, то су књи жи це во ди чи за сва ку зе мљу уче сни цу. Има ју ћи у ви ду ве о ма ин те ре сан тан про грам са ми та, би ле су ма ле шан се да до-ђе до не ког ме ђу на род ног ин ци ден та због про то ко ла. Из ме ђу оста лог у том до-ку мен ту упра во је по ка за но ко ли ко се све же ли уни фи ци ра ти, не ке ства ри по-ве жу али не тре ба за бо ра ви ти ни ло кал не оби ча је.


„Не ими ти рај те ита ли јан ске ге сто ве ру ка ма,до ђи те на вре ме ка да има те по слов ни са ста нак са Нем ци ма,не до ла зи те без са коа ка да иза ђе те на ру чак са Фран цу зи ма,по ку шај те да се кла ња те под углом од 15 сте пе ни ка да се су сре ће те са Ја пан ци ма,Ру си се не ру ку ју ни ти раз ме њу ју по здра ве на ула зним вра ти маили пра гу јер то по њи ма мо же да бу де знак ло ше сре ће“.

Ево још не ких сит них де та ља ко ји го во ре ко ли ко је по треб но по што ва ти оби ча је што ни ка ко бит но не ути че на ре ме ће ње основ них прин ци па про то ко ла:

Бри та ни јаБри тан ци су ре зер ви са ни ка да је у пи та њу тап ша ње по ра ме ну и слич не

скло но сти. Они су ве о ма пред у сре тљи ви и са њи ма се ла ко ус по ста вља кон такт и бр зо пре ла зе на осло вља ва ње по име ну. Тре ба из бе га ва ти ша ле на ра чун кра-љев ске по ро ди це, они че сто то чи не али дру ги ма то пра во не да ју.

Ру си јаКа да од ла зи те у Ру си ју тре ба да се на о ру жа те зна њем из обла сти кул ту ре, не

мо же те да до зво ли те да не зна те ба рем на сло ве де ла нај ве ћих ру ских пи са ца.

Грч каГр ци ва же за је дан од нај го сто при мљи вих на ро да Евро пе и за то тре ба би-

ти уз др жив у ди вље њу за пред ме те и дра го це но сти ко је сте ви де ли код ва ших до ма ћи на јер се мо же де си ти да вам они то по кло не.

Фран цу скаФран цу зи су по но сни на сво ју ку хи њу али ће сма тра ти не кул тур ним ако

се баш не ко пре је де.

Ита ли јаЗа ита ли ја не је ка рак те ри стич но тем пе ра мент но ру ко ва ње ко је прак ти-

ку ју у сва ком тре нут ку. Уме сто раз го во ра о ма фи ји и по ли ти ци бо ље раз го ва-рај те о фуд ба лу. Осо бе са уни вер зи тет ском ди пло мом сви су до то ре – док то ри.

Швај цар скаУ Швај цар ској не мо же те оче ки ва ти раз у ме ва ње у ве зи умо ра од пу та, јер

они ни ка да ни су умор ни.

Мек си коУ Мек си ку су мај ке и де ца све ти ња, а свим жен ским осо ба ма се обра ћа ју

са се њо ри та, али у по слов ном жи вот же не не ма ју шта да тра же.

Ис точ на Ази јаУ ис точ ној ази ји ве ћи на су сре та по чи ње слу же њем ча ја и та мо је не кул-

тур но по че ти раз го вор о по слу од мах по до ла ску. Док се ди те сто па ла тре ба да бу ду у та квом по ло жа ју да се ни ка да не ви ди ђон ци пе ле.

Ја панЈа пан ци ма ка да по ка зу је те ви зит кар ту не мој те јед но став но узе ти ви зит

кар ту и стр па ти у џеп већ тре ба ма ло обра ти ти па жњу јер би их то увре ди ло. Ви зит кар ту тре ба па жљи во да про чи та те, озбиљ но да обра ти те па жњу, за ин те-ре со ва но а по том бла го клим нув ши гла вом да из ра зи те ува жа ва ње функ ци је.


Струч ни ску по ви у спор ту

Мр АЛЕК САН ДРА СА НА ДЕРРе пу блич ки за вод за спорт, Бе о град

Кључ не ре чи: спорт, струч ни ску по ви, ор га ни за ци ја

Увод

Струч ни ску по ви су са став нуи и нео п ход ни чи ни оц све та спор та. Циљ овог ра да је да ка же ко ји се струч ни ску по ви ор га ни зу ју у спор ту, за што и ка ко.

У на шој зе мљи, као и у чи та вом све ту одр жа ва ју се ску по ви раз ли чи тих ни воа, ка рак те ри сти ка, ма сов но сти. Нај ве ћи струч ни ску по ви у спор ту су олим пиј ски кон гре си. То су ги гант ски по ли те мат ски ску по ви ко је ор га ни зу је МОК (Ме ђу на род ни олим пиј ски ко ми тет) уочи или по сле ОИ (Олим пиј ске игре). Ови кон гре си су на уч ног ка рак те ра и има ју по не ко ли ко хи ља да уче сни-ка. За тим, ор га ни зу ју се свет ски и кон ти нен тал ни ви ше крат ни ску по ви ме ђу-на род них удру же ња, као и на уч ни и струч ни ску по ви свет ских спорт ских фе-де ра ци ја. Ис так ну те струч не ин сти ту ци је ор га ни зу ју раз не ме ђу на род не ску по-ве, као и на ци о нал не об ла сне и дру ге ску по ве.

У на шој зе мљи одр жа ва ју се ску по ви при шко ла ма спор та, гран ским са ве-зи ма, Ре пу блич ком за во ду за спорт. За тим, на ве ли ким спорт ским так ми че њи-ма ор га ни зу ју се пра те ћи струч ни ску по ви. Про шле, 2005. го ди не у Бе о гра ду ор га ни зо ван је ве ли ки на уч ни скуп: X европ ски кон грес спор тксих на у ка, ко ји је ор га ни зо ва ло Удру же ње за спорт ску ме ди ци ну.

Зна чај струч них ску по ва

У осно ви струч ног ску па је ко му ни ка ци ја. Ко му ни ка ци ја се од ви ја уну тар ма тич не стру ке, то је уну тра шња ко му ни ка ци ја. Оства ру је се и спо ља шња ко-му ни ка ци ја, од но сно ко му ни ка ци ја ма тич не стру ке са дру гим стру ка ма, јав но-шћу, дру гим спољ ним фак то ри ма. Пре ко спо ља шње ко му ни ка ци је струч ног ску па стру ка ути че на сво ју афир ма ци ју. Да кле, ква ли тет ни струч ни ску по ви по зи тив но афир ми шу стру ку у дру штву.

Струч ни скуп при па да про це су уса вр ша ва ња и про це су ин фор ми са ња. Са мо уз пер ма нент но стуч но уса вр ша ва ње мо гу ће је одр жа ва ти струч ну ком пе-

СТРУЧ НИ СКУ ПО ВИ У СПОР ТУ 73

тент ност на ви со ком ни воу. Ко со ло пов је пре три де сет го ди на ре као да „Код струч ња ка ко ји не пра те пе ри о ди ку у свом под руч ју, већ 15 го ди на по сле ди-пло ми ра ња на ста је пот пу на де ква ли фи ка ци ја“ (В. Ке бин, 2002, стр. 18). Вре ме за ста ре ва ња зна ња се скра ћу је. У спорт ској на у ци он из но си 3, 4 го ди не што од го ва ра олим пиј ском ци клу су (Ра до ва но вић, премa Ке би ну, 2002, стр. 58).

Струч но ин фор ми са ње ди рект но ути че на ква ли тет ра да. Ин фор ма ци ја је по де фи ни ци ји зна ње о не че му или по да так (по ру ка) ко ја нам по ма же да до не-се мо од лу ку. Ов де се ја вља ју два ге не рал на про бле ма: не до статк ин фор ма ци ја и на го ми ла ва ње ин фор ма ци ја (по пла ва ин фор ма ци ја). Не до ста так ин фор ма ци-ја раз ви ја но ви ко ло ни ја ли зам, ин фор ма ци о ни ко ло ни ја ли зам. Струч ни ску по-ви тре ба да ре ша ва ју ове про бле ме. Они тре ба да пру же ква ли тет не ин фор ма-ци је, ко је су зна чај не за рад струч ња ка и иза бра не из „мо ра“ ин фор ма ци ја.

С об зи ром да су се кре та ри кључ ни ни си о ци ра да са ве за и клу бо ва у спор-ту, дру штво има оба ве зу да им пру жи по др шку у том сми слу. Пре све га, струч-ни ску по ви тре ба да обез бе де се кре та ри ма по треб но пер ма нент но лич но струч но ин фор ми са ње. Тре ба да им омо гу ће да за јед нич ки раз ма тра ју срод не про бле ме и на ла зе на чи не за њи хо во ре ша ва ње, да раз ме њу ју ис ку ства. Да ље, уло га се кре та ра у пла ни ра њу, и ор га ни зо ва њу струч них ску по ва, од ло кал ног до на ци о нал ног ка рак те ра, је зна чај на за спорт. Но ве ин фор ма ци о не тех но ло-ги је пред ста вља ју ве ли ки иза зов за гло бал ни си стем. Из ово га про из и ла зе основ не функ ци је струч ног ску па. Функ ци је струч ног ску па су:

› Кон такт из ме ђу струч ња ка

› Бр за раз ме на и сти ца ње ин фор ма ци ја

› Јав на про ве ра и оце на но вих на уч них ре зул тат и тех но ло шких ино ва-ци ја

› По ста вља ње про бле ма у фо кус ин те ре со ва њаНа ор га ни зо ва ње струч ног ску па ути чу ра зни чи ни о ци. По зна ва ња тих

чи ни о ца омо гу ћа ва упра вља ње њи ма што ути че на успе шно сти струч ног ску-па. Све чи ни о це, би ло да под сти чу или огра ни ча ва ју ко мун ка ци ју ве за ну са скуп, на зи ва мо Ко му ни ка ци о ни по тен ци јал струч ног ску па. Ње гов зна чај се огле да у три прав ца:

› Ор га ни за ци ји: по ма же сам про цес ор га ни за ци је

› Уче ство ва њу: за ин те ре со ва ни ма пру жа мо гућ ност да се упо зна ју и од-лу че о свом уче ство ва њу

› Оце њи ва њу: омо гу ћа ва пот пу ну и објек тив ну оце ну про те клог ску па.На Ше ми 1 при ка за не су три гру пе по ка за те ља мо де ла ко му ни ка ци о ног

по тен ци ја ла, на Ше ми 2 при ка за не су кон цеп ту ал не ка рак те ри сти ке ску па. На осно ву ово га мо же се на пра ви ти од го ва ра ју ћи Обра зац ко му ни ка ци о ног по-тен ци ја ла струч ног ску па ко ји по ма же при ње го вој ор га ни за ци ји (3).

За кљу чак

Ква ли тет не ке де лат но сти за ви си од по став ке Пла на ак тив но сти. У ор га-ни за ци ји струч ног ску па, по бољ ша ва се квли тет и олак ша ва рад ко ри шће њем Оп сер ва ци о ног обра сца ко му ни ка ци о ног по тен ци ја ла. То зна чи да сва ку ор га-


Шема 2. Концептуалне карактристике стручног скупа

Шема 1. Модел комуникационог потенцијала стручног скупа

СТРУЧ НИ СКУ ПО ВИ У СПОР ТУ 75

ни за ци ју струч ног ску па тре ба по че ти од овог Обра сца, ко ри сти ти ти га у то ку ску па и са њим за вр ши ти рад. Та кав Обра зац до бро ће по слу жи ће и за при пре-му сле де ћег струч ног ску па.

По сто ја ње ин сти ту ци је или те ла са за дат ком да на ни воу Др жа ве по ма же пла ни ра ње, ор га ни за ци ју и ре а ли за ци ју свих струч них ску по ва у спор ту, мо же да обез бе ди раз вој и афир ма ци ју спор та. Ти ме би се из бе гла прак са да се пу но ску по ва пла ни ра, а да се са мо део ре а ли зу је. Као и да ску по ви ни су до бољ но ква ли тет ни, нај че шће због не по зна ва ња свих мо гућ но сти ор га ни за ци је или због по ста вља ња по гре шних ци ље ва (ма те и јал на до бит на ви со ком пр вом ме-сту). Ре пу блич ки за вод за спорт мо же и тре ба да има ве о ма ва жну уло гу у овој про бле ма ти ци.

Ли те ра ту ра

1. Д. Бан: Ин фор ма тич ко ор га ни за ци о не осно ве спор та – спорт ска ин фор ма ти ка,

Спорт ска ака де ми ја, Бе о град, 1988

2. В. Ке бин: Тех но ло ги је за по гон то ка спорт ских ин фор ма ци ја – спорт ска ин фор-

ма ти ка II, Спорт ска ака де ми ја, Бе о град, 2002

3. В. Ке бин: Пут до ви со ке струч не кон ди ци је, СИА, 2002

4. Д. Пе тро вић: Струч ни ску по ви из обла сти спор та у 2005. го ди ни, ССС и РФ, Бе о-

град, 2005


Ка ко уре ди ти лич ну би бли о те ку

ТА ТЈА НА МИ ЛЕН КО ВИЋРе пу блич ки за вод за спорт

Кључ не ре чи: лич на би бли о те ка, сме штај фон да, ка та ло зи

Увод

У са вре ме ном све ту пер ма нент ни и на гли раст ко ли чи не ин фор ма ци ја ко је се од но се на нај ра зли чи ти је те ме, пре тва ра би бли о те ке у скла ди шта зна-ња. Оне су ујед но и из во ри по да та ка о до стиг ну ћи ма у свим обла сти ма љут ског зна ња. Све ви ше љу ди, ме ђу ко ји ма има нај ви ше струч ња ка из по је ди них обла-сти зна ња, има сво је лич не би бли о те ке. Они се тру де да на јед ном ме сту са ку-пе што ви ше пу бли ка ци ја ко је се од но се на по ље њи хо вог струч ног ин те ре со-ва ња. Ка ко је по ље струч ног ин те ре со ва ња се кре та ра спорт ских и оп штин ских са ве за, клу бо ва, удру же ња и оста лих спорт ских ор га ни за ци ја ор јен ти сан углав-ном на спорт, они фор ми ра ју сво је спе ци јал не би бли о те ке.

Циљ овог ра да је да по ка же ка ко што бо ље си сте ма ти зо ва ти оби ље слу-жбе них, лич них и оста лих пу бли ка ци ја, ка ко би у сва ком тре нут ку мо гле што бр же да се на ђу по треб не ин фор ма ци је, тј. ка ко уре ди ти лич ну би бли о те ку.

При то ме тре ба по ћи од пи та ња за што је бит но има ти би бли о те ку. Циљ сва ке би бли о те ке је да зна ње по диг не на ви ши ни во, да га учи ни до ступ ним сво јим ко ри сни ци ма у сва ком тре нут ку. Би бли о те ка се раз ви ла као ме диј ко му-ни ка ци је још из до ба ка да се пи са ло на гли не ним та бли ца ма (п.н.е.). Ин те ре-сан тан је по да так да је Алек сан дриј ска би бли о тр ка (III век п.н.е.) у Егип ту има-ла из ме ђу 400.000–700.000 сви та ка.

Сме штај фон да

Да би се у сва ком тре нут ку зна ло где се мо же на ћи по треб на ин фор ма ци-ја, тре ба обра ти ти па жњу на сме штај фон да. Ка ко је ов де реч о ма лим би бли о-те ка ма, ко је са ку пља ју углав ном књи ге и ча со пи се, као и по не ку ди пло му и по-ве љу, скре ну ће мо па жњу углав ном на сме штај те вр сте гра ђе. У за ви сно сти од ти па, би бли о теч ка гра ђа сме шта се на сле де ћи на чин:

КА КО УРЕ ДИ ТИ ЛИЧ НУ БИ БЛИ О ТЕ КУ 77

1. књи ге но ви не и ча со пи си сме шта ју се вер ти кал но на по ли це или у ор-ма ре;

2. по ве ље и ди пло ме чу ва ју се по ло же не у ку ти ја ма до не у трал ног кар то на;3. ар хив ски до ку мен ти чу ва ју се у од го ва ра ју ћим ку ти ја ма;4. фо то ма те ри јал на па пи ру чу ва се у омо ти ма од не у трал не хар ти је;5. ка та ло шки ли сти ћи чу ва ју се у од го ва ра ју ћем ка та ло шком ор ма ру у ко-

ји се сме шта ју ка та ло шке ку ти је, ко је тр ба да бу ду др ве не, ме тал не или од твр де пла сти ке ди мен зи је 14×45 cm.

По сто ји не ко ли ко на чи на ка ко мо же да се уре ди би бли о те ка. Сме штај фон да мо же да бу де си сте мат ски и не си сте мат ски. Си сте мат ски сме штај је уре-ђен пре ма УДК (Уни вер зал на Де ци мал на Кла си фи ка ци ја) си сте му, а не си сте-мат ски мо же би ти то по граф ски и по пред ме ту де ла.

То по граф ски сме штај је по го дан за ве ли ке би бли о те ке. Бро је ви тј. сиг на-ту ре се до де љу ју пу бли ка ци ја ма по при је му у би бли о те ку и за во ђе њу у књи ге ин вен та ра и по том ре до сле ду се ре ђа ју на по ли ца ма. Сиг на ту ра је струч на озна ка сме шта ја за сва ку пу бли ка ци ју. То по граф ски сме штај по фор ма ту је по-го дан ра ди ра ци о на ли за ци је про сто ра. Пу бли ка ци је се ре ђа ју по сиг на ту ри, али се во ди ра чу на о фор ма ту пу бли ка ци је. Пу бли ка ци је истог фор ма та сме-шта ју се у исту по ли цу, и та ко се сма њу је про стор по тре бан за сме штај фон да.

Ако се фонд сме шта по пред ме ту де ла, сва кој пу бли ка ци ји се до де љу је пред мет на од ред ни ца, а на по ли ца ма се ре ђа ју по азбуч ном, од но сно абе цед-ном ре ду пред мет не од ред ни це.

Би бли о теч ки ка та ло зи

Ефи ка сност би бли о те ке обез бе ђу је би бли о теч ко – ин фор ма тив ни си стем. Је дан од нај ва жни јих еле ме на та тог си сте ма су ка та ло зи.

Сва ка би бли о те ка је ду жна да ком плет ну гра ђу сво јих фон до ва (књи жну и не књи жну) учи ни до ступ ном сво јим ко ри сни ци ма. Би бли о теч ки ка та ло зи пред ста вља ју основ не но си о це ин фор ма ци ја. Они от кри ва ју са др жај фон да јед-не би бли о те ке или до ку мен та ци о ног цен тра. Би бли о теч ка гра ђа у ка та ло зи ма мо же се си сте ма ти зо ва ти на ви ше на чи на: пре ма име ну ауто ра или на зи ву де-ла, пре ма утвр ђе ној струч ној при пад но сти или пре ци зно де фи ни са ном пред-ме ту, те ми де ла.

Пре ма то ме ка ко је би бли о теч ка гра ђа си сте ма ти зо ва на ка та ло ге де ли мо на:1. Фор мал не, то су ал фа бет ски или азбуч ни и то по граф ски .2. Ствар ни или ре ал ни, то су струч ни (УДК) и пред мет ни ка та лог.Од ред ни це у ал фа бет ском ка та ло гу (азбуч ном или абе цед ном) за мо но-

граф ске пу бли ка ци је чи не ин ди ви ду ал ни аутор, ко лек тив ни аутор или на слов де ла. Ка та ло шке је ди ни це се ре ђа ју азбуч ним, од но сно абе цед ним ре дом од-ред ни це.

Од ред ни це у то по граф ском ка та ло гу су бро је ви ко ји пред ста вља ју ме сто пу бил ка ци је на по ли ци. Ка та ло шке је ди ни це се ре ђа ју по бро ју (сиг на ту ри). Ови бро је ви се до де љу ју пу бли ка ци ја ма по при је му у би бли о те ку и за во ђе њу у књи ге ин вен та ра.


Основ на функ ци ја ствар них ка та ло га (пред мет ног и струч ног) је да пред-ста ве фонд би бли о те ке си сте ма ти зо ван пре ма са др жи ни пу бли ка ци ја. Раз ли ка из ме ђу стру чог и пред мет ног ка та ло га ис по ља ва се пре све га у:

1. основ ном при сту пу на чи ну са ку пља ња и гру пи са ња гра ђе;2. упо тре би раз ли чи тих кла си фи ка ци о них си сте ма, од но сно, је зи ка ин-

дек си ра ња.Од ред ни це у струч ном ка та ло гу за све вр сте би бли о теч ке гра ђе, је сте

струч на озна ка, из ра же на УДК бро јем. УДК број се фор ми ра за сва ку пу бли ка-ци ју из УДК та бли ца. У струч ном ка та ло гу, ка та ло шке је ди ни це се ре ђа ју пре ма УДК озна ка ма. Струч ни ка та лог је за сно ван на уна пред да тој схе ми у ко јој сви пој мо ви и пред ме ти има ју сво је утвр ђе но ме сто у окви ру по је ди них на уч них и струч них ди сци пли на, тј. свој кла си фи ка ци о ни сим бол из ра жен бро јем.

Од ред ни це у пред мет ном ка та сло гу за све вр сте би бли о теч ке гра ђе, је сте реч или из раз ко ји у нај кра ћој и нај о бу хват ни јој фор ми из ра жа ва пред мет де-ла. У пред мет ном ка та ло гу, ка та ло шке је ди ни це се ре ђа ју азбуч ним, од но сно абе цед ним ре дом од ред ни це.

По ред по де ле ка та ло га пре ма то ме ка ко је би бли о теч ка гра ђа си сте ма ти-зо ва на, раз ли ку је мо ка та ло ге пре ма пре тра жив на ју гра ђе. И то на:

1. руч ни или ли сни ка та лог (кла сич ни) у ко ме се гра ђа пре тра жу је у фи о-чи ца ма са ка та ло шким ли сти ћи ма ко је се на ла зе у би бли о те ка ма, а пре тра жу ју се руч но и

2. елек трон ски ка та лог (са вре ме ни) ко ји има мо на ра чу на ри ма, а пре тра-жи ва ње мо же би ти и пре ко ин тер не та.

Би бли о теч ко-ин фор ма ци о на де лат ност не ми нов но се укла па у но ве на уч-но-тех нич ке то ко ве. На пу шта ју се кла сич ни об ли ци пре зен та ци је књи жних фон до ва (ли сни ка та лог) и ус по ста вља ју ауто ма ти зо ва ни си сте ми и on – li ne ка-та ло зи. Овом вр стом ка та ло га се по сти же уни вер зал на до ступ ност пу бли ка ци-ја, као и ме ђу на род ни про ток по да та ка и те ле ко му ни ка ци ја. MARC ма шин ски чи тљив фор мат – као основ ни фор мат ко ји се ка сни је раз вио у фор ма те као што су: UNI MARC и CO MARC, ко ји се ко ри сти код нас. При мер: ка та лог На род-не би бли о те ке Ср би је. Ка та ло ги за ци ја се вр ши пре ма усво је ним Пра ви ли ма за ка та ло ги за ци ју.

Раз ви так би бли о те ке као ме ди ја ко му ни ка ци је

Би бли о те ка се раз ви ја као ме диј ко му ни ка ци је још у до ба ка да се пи са ло на гли не ним та бли ца ма (п.н.е.). Ин те ре сан тан је по да так да је Алек сан дриј ска би бли о тр ка (III век п.н.е.) у Еги па ту има ла из ме ђу 400.000 – 700.000 сви та ка.

Би бли о те ка као ме диј ко му ни ка ци је се раз ви ја од Кла сич не би бли о те ке ко ја има ли сни и елек трон ски ка та лог, па све до Вир ту ел не би бли о те ке.

On-li ne би бли о те ка је би бли о те ка ко ја је пу тем ин тер не та до ступ на сво-јим ко ри сни ци ма. Она има ка та лог ко ји је до сту пан сви ма – OPAC – On li ne Pu-blic Ac cess Ca ta lo gue.

У том прав цу се раз ви ја и си стем – CO BISS. То је ко о пе ра тив ни on-li ne. би бли о граф ски си стем и сер вис. По сто ји у све ту и код нас, у На род ној би бли о-

КА КО УРЕ ДИ ТИ ЛИЧ НУ БИ БЛИ О ТЕ КУ 79

те ци Ср би је у окви ру про јек та Вир ту ел не би бли о те ке Ср би је. http://vbs.nbs.bg.ac.yu/co biss/

Та ко ђе, про је кат ко ји је по кре ну ла На род на би бли о те ка Ср би је KoB SON (Кон зор ци јум би бли о те ка за об је ди ње ну на бав ку), је дин стве на ба за по да та ка ко ја са др жи пре ко13.500 на сло ва ино стра них ча со пи са у елек трон ском об ли ку – ко ји се мо гу пре тра жи ва ти у пу ном тек сту.

Важне информације

Де лат ност би бли о те ке је утвр ђе на на осно ву За ко на о би бли о теч кој де-лат но сти, За ко на о за шти ти кул тур них до ба ра као и ни зом по даз кон ских ака та.

Пре ма де фи ни ци ји, би бли те ка је:1. Скуп књи га (пу бли ка ци ја у ши рем сми слу -мо но граф ске, се риј ске, му-

зи ка ли је, не књи жна гра ђа, кар то граф ски ма те ри јал, ста ра и рет ка књи-га итд.);

2. Згра да или про сто ри ја у ко јој се чу ва ју књи ге, мо же би ти и у ва шем ста ну, са ме по ли це са књи га ма;

3. Уста но ва ко ја са ку пља, об ра ђу је, чу ва и да је на ко ри шће ње пу бли ка ци је.Раз ли ку је мо и Спе ци јал не би би о те ке. Пре ма де фи ни ци ји то су би бли о те-

ке ко је се на ла зе при фир ма ма или на уч ним ин сти ту ци ја ма, има ју за да так да са ку пља ју са мо од ре ђе ну вр сту гра ђе ко ја се ти че де лат но сти фир ме или ин сти-ту ци је у ко јој се на ла зи. Ова гра ђа је углав ном струч ног и на уч ног ка рак те ра. Нај ве ћи део фон да су струч ни ча со пи си. Спе ци јал на би бли о те ка (уни вер зи тет-ска би бли о те ка, би бли о те ка фа кул те та, ака де ми ја или ви ших шко ла), во ди ал-фа бет ски ка та лог мо но граф ских и се риј ских пу бли ка ци ја, као и струч ни или пред мет ни ка та лог. При мер: Би бли о те ка РЗС са ку пља пу бли ка ци је ко је се од-но се на спорт.


CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

РЕ ПУ БЛИЧ КИ ЗА ВОД ЗА СПОРТ 1-vodic kroz... · 2012-03-24 · ИЗ ДА...

Documents