ОКТОБАР 2016. ГОДИНА XII, БРОЈ 100

Пред­ ва­ма­ је­ 100.­број­ „По­зо­ри­шних­но­ви­на“,­нај­ти­ра­жни­јег­ ов­да­шњег­по­зо­ри­шног­

ме­сеч­ни­ка.­ У­ пи­та­њу­ је,­ уисти­ну,­ре­дак­ ју­би­леј,­ а­овај­лист­сво­ју­ду­го­веч­ност­ду­гу­је­нај­пре­чи­та­о­ци­ма,­са­рад­ни­ци­ма­али­и­упра­ва­ма­На­ци­о­нал­ног­те­а­тра­ко­је­су­се,­у­про­те­клих­шест­го­ди­на,­свој­ски­тру­ди­ле­да­по­др­же­овај­пројекат.

Пр­ви­ број­ об­ја­вљен­ је­ ок­то­бра­ 2005.­ у­ са­рад­њи­ са­ штам­па­ри­јом­„Бор­ба“­и­био­је­не­ве­ли­ког­ти­ра­жа­(1000­ко­пи­ја).­Во­ди­ла­нас­је­ иде­ја­ да,­ по­сле­ ви­ше­ ра­ни­јих,­углав­ном­ крат­ко­ве­ких­ по­ку­ша­ја,­уста­но­ви­мо­тра­ди­ци­ју­пу­бли­ко­ва­ња­ но­ви­на­ На­род­ног­ по­зо­ри­шта.­Пр­ви­ сли­чан­ по­ку­шај­ на­чи­нио­је­ Бра­ни­слав­ Ну­шић­ да­ле­ке­ 1901.­го­ди­не­по­кре­нув­ши­„По­зо­ри­шни­лист“,­ ко­ји­ је­ из­ла­зио­ са­мо­ го­ди­

ну­ да­на.­ Усле­ди­ла­ је­ исто­и­ме­на­ пу­бли­ка­ци­ја­ из­ 1934,­ ко­ју­је­ убр­зо­ сме­ни­ла­ ме­ђу­рат­на­„Сце­на“­ (1935–1941),­ да­ би­ је­на­сле­ди­ла­ оку­па­циј­ска­ „Срп­ска­ сце­на“­ (1941–1944).­ По­сле­Дру­гог­свет­ског­ра­та­по­кре­ну­та­су­два­гла­си­ла­истог­име­на­и­са­свим­ раз­ли­чи­те­ кон­цеп­ци­је­–­ По зо ри ште из­ 1948.­ и­ 1952,­са­по­све­га­не­ко­ли­ко­бро­је­ва,­а­по­след­њи­по­ку­шај­пу­бли­ко­ва­ња­соп­стве­ног­ча­со­пи­са­у­про­шлом­ве­ку­На­ци­о­нал­ни­те­а­тар­је­на­чи­нио­у­са­рад­њи­са­„По­зо­ри­шном­ ко­му­ном“,­ по­кре­нув­ши­„По­зо­ри­шну­кул­ту­ру“­ко­ја­је­из­ла­зи­ла­од­1970.­до­1972.

Већ­ по­сле­ тре­ћег­ бро­ја­„По­зо­ри­шне­ но­ви­не“­ су,­ за­хва­љу­ју­ћи­ чи­ње­ни­ци­ да­ су,­ ка­ко­ је­то­ при­ме­тио­ Јо­ван­ Ћи­ри­лов,­ из­бе­гле­ зам­ку­ син­ди­кал­ног­ ли­ста,­по­че­ле­ да­ из­ла­зе­ као­ под­ли­стак­

днев­ног­ли­ста­„По­ли­ти­ка“.­По­ста­вље­не­као­но­ви­не­ко­је­афир­ми­шу­рад­На­род­ног­по­зо­ри­шта,­„По­зо­ри­шне­ но­ви­не“­ су­ у­ том­ пе­ри­о­ду­ква­ли­та­тив­но­ на­пре­до­ва­ле­ у­ до­

ме­ну­и­са­др­жа­ја­и­ди­зај­на.Са­рад­ња­ са­ „Ве­чер­њим­

но­во­сти­ма“,­ко­ја­ је­за­по­че­ла­у­ја­ну­а­ру­2008.­и­тра­је­до­да­нас,­пре­лом­ни­је­тре­ну­так­у­раз­во­ју­„По­зо­ри­шних­ но­ви­на“.­ На­и­ме,­зна­чај­но­по­ве­ћа­ње­ти­ра­жа,­ре­ди­зајн­ и­ про­ме­не­ у­ фор­ми­ко­је­ су­ би­ле­ по­сле­ди­ца­ кре­а­тив­не­про­фе­си­о­нал­не­са­рад­ње­са­Ре­дак­ци­јом­кул­ту­ре,­учи­ни­ле­ су­ на­ше­ но­ви­не­ атрак­тив­ним­ и­ у­ мар­ке­тин­шком­ сми­слу.

Да­нас­ „По­зо­ри­шне­ но­ви­не“­уре­ђу­је­ма­ла­ре­дак­ци­ја­уз­по­моћ­ве­ли­ког­бро­ја­спољ­них­са­рад­ни­ка,­ чи­ји­ ен­ту­зи­ја­зам­и­ про­фе­си­о­на­ли­зам­ из­у­зет­но­

це­ни­мо.­Јер­без­њих,­сто­тог­бро­ја­ „По­зо­ри­шних­ но­ви­на“­ не­ би­би­ло.­

Жељ­ко­Ху­бач­иЈе­ли­ца­Сте­ва­но­вић

РЕЧ УРЕД НИ КА ПОВОДОМ 100 БРОЈА ПОЗОРИШНИХ НОВИНА

Дра ги чи та о ци

ИЗДАЈЕ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ

2 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ ОКТОБАР 2016.

ИН ТЕР ВЈУ | НИ КО ЛА РИ СТА НОВ СКИ

Чо ве чан ство сигурно неће за вр ши ти као Ива нов

ПЕ ТИ ФИ ЛО ЗОФ СКИ ТЕ А ТАР

Гост Та рик Aли

На­кон­ вр­ло­ успе­шне­ пр­ве­ се­зо­не­ Фи­ло­зоф­ског­те­а­тра,­ ко­ји­ На­род­но­ по­зо­ри­

ште­ у­ Бе­о­гра­ду­ ре­а­ли­зу­је­ у­ са­рад­њи­ са­ Хр­ват­ским­ на­род­ним­ка­за­ли­штем­ из­ За­гре­ба,­ но­ва­ се­зо­на­ по­чи­ње­ го­сто­ва­њем­ јед­ног­од­нај­зна­чај­ни­јих­ле­во­ори­јен­ти­са­них­ ин­те­лек­ту­а­ла­ца­ да­на­шњи­це­ –­ Та­ри­ка­ Али­ја.­ До­ са­да,­ го­сти­ Фи­ло­зоф­ског­ те­а­тра­ су­ би­ли­Фран­ко­ Би­фо­ Бе­рар­ди,­ Срећ­ко­Хор­ват,­ Ре­на­та­ Ави­ла­ и­ Џу­ли­јан­Асанж.

Та­рик­Али­је­бри­тан­ски­ин­те­лек­ту­а­лац­ па­ки­стан­ског­ по­ре­кла,­пи­сац,­ но­ви­нар,­ си­не­а­ста,­ по­ли­тич­ки­ак­ти­ви­ста­и­уред­ник­ча­со­

пи­са­ „New­ Left­ Re­vi­ew“.­ Ро­ђен­ у­па­ки­стан­ском­ гра­ду­ Ла­хо­ре,­ ко­ји­ је­ у­ то­ вре­ме­ био­ под­ бри­тан­ском­упра­вом­у­са­ста­ву­Ин­ди­је,­и­због­сво­јих­опо­зи­ци­о­них­ста­во­ва­пре­ма­ па­ки­стан­ској­ дик­та­ту­ри­ше­зде­се­тих­ го­ди­на,­ про­на­ла­зи­стал­ни­ ег­зил­ у­ Ве­ли­кој­ Бри­та­ни­ји.­ Сту­ди­рао­ је­ на­ Окс­фор­ду,­ а­ше­зде­се­тих­ го­ди­на­ је­ ва­жио­ за­ико­ну­ сту­дент­ских­ про­те­ста­ ши­ром­све­та.­По­знат­је­као­же­сто­ки­кри­ти­чар­ ра­та­ у­ Ви­јет­на­му­ и­ по­вр­ло­ ра­ди­кал­ним­ по­гле­ди­ма­ на­бли­ско­и­сточ­не­ и­ цен­трал­но­а­зиј­ске­кри­зе.­Аутор­је­мно­го­број­них­

Пе­ти­„Фи­ло­зоф­ски­те­а­тар“­ће­се­одр­жа­ти­

31.­ок­то­бра­2016.­на­Сце­ни­„Ра­ша­ Пла­о­вић“­ у­ 20.30.­Раз­го­вор­во­де­Срећ­ко­Хор­ват­и­Ма­ја­Пе­ле­вић.­Ула­зни­це­су­распродате,­али­у­фоајеу­ ће­ бити­ емитован­директни­пренос.

ЈУ БИ ЛЕ ЈИ У ДРА МИ

Је­да­на­ест­ го­ди­на­ по­сле­ пре­ми­је­ре,­ Го­го­ље­ва­ „Же­нид­ба“­

у­ ре­жи­ји­ Сла­вен­ка­ Са­ле­то­ви­ћа­ће­ 28.­ но­вем­бра­ би­ти­ од­и­гра­на­150.­пут!­Две­мла­ђе­по­став­ке­обе­ле­жи­ће­ сво­ја­ 50.­ из­во­ђе­ња:­Шек­спи­ров­ „Хен­ри­ Ше­сти“­ у­ре­жи­ји­ Ни­ки­те­ Ми­ли­во­је­ви­ћа­

18.­но­вем­бра­и­„Зли­ду­си“­До­сто­јев­ског,­у­дра­ма­ти­за­ци­ји­и­ре­жи­ји­Та­ње­Ман­дић­Ри­го­нат,­1.­де­цем­бра­2016.­Че­сти­та­мо!

Р.­П.­Н.

ЉУ БИН КА ОЛ ГИ

Ол­га­Ода­но­вић,­пр­ва­ки­њи­Дра­ме­На­род­ног­по­зо­ри­шта,­до­бит­ник­ је­ На­гра­де­ „Љу­бин­ка­ Бо­бић“­ за­ 2015,­ ко­ју­

до­де­љу­је­ Удру­же­ње­ драм­ских­умет­ни­ка­Ср­би­је.­Жи­ри­у­са­ста­ву:­ Го­ран­ Јев­тић­ (пред­сед­ник),­Је­ли­са­ве­та­ Се­ка­ Са­блић,­ Бо­јан­Кри­во­ка­пић­ и­ Сла­вен­ко­ Са­ле­то­вић,­од­лу­чио­је­да­јој­при­зна­ње­ до­де­ли­ за­ уло­гу­ Мај­ка­ Ја­ње­у­ пред­ста­ви­ „Бе­ла­ ка­фа“,­ а­ 15.­ок­то­бра,­ по­сле­ из­во­ђе­ња­ ове­пред­ста­ве­на­Сце­ни­„Ра­ша­Пла­о­вић“,­ На­гра­ду­ су­ јој­ уру­чи­ли­

прет­ход­ни­до­бит­ник­Го­ран­Јев­тић­и­пред­сед­ник­Удру­же­ња,­Во­ји­слав­Бра­јо­вић.­

Р.­П.­Н.

НА ГРА ДЕ УБУС-А

Јед­но­од­при­зна­ња­ко­је­до­де­љу­је­Удру­же­ње­ба­лет­ских­умет­ни­ка­Ср­би­је,­пре­сти­жну­На­гра­ду­„На­та­ша­Бо­шко­вић“­за­

нај­бо­љу­ ин­тер­пре­та­ци­ју­ кла­сич­ног­ или­ нео­кла­сич­ног­ сти­ла,­ жи­ри­ у­ са­ста­ву­ Све­то­зар­Ада­мо­вић,­ Ма­ри­ја­ Вје­шти­ца­ и­ Ри­сто­ Ми­хић,­ од­лу­чио­је­ да­ до­де­ли­ Сва­нил­ди­ним­при­ја­те­љи­ца­ма­ из­ пред­ста­ве­„Ко­пе­ли­ја“­ (Д.­ Ка­ли­ча­нин,­ Б.­Ман­дић,­А.­Рас­пор,­М.­Ру­сић,­Т.­Та­тић,­С.­Нин­ко­вић,­ Ј.­За­рић,­ М.­ Че­ро­му­хи­на,­ Д.­ Зла­

та­нов­ски­и­С.­Л.­Голд­хан).­Истог­да­на,­23.­ок­то­бра,­уру­че­не­су­ и­ На­гра­да­ за­ жи­вот­но­ де­ло­ че­стом­ са­рад­ни­ку­ На­род­ног­по­зо­ри­шта­ Љу­бин­ки­ До­бри­је­вић,­ На­гра­да­ „Сми­ља­на­ Ман­ду­кић“­за­нај­бо­љу­ин­тер­пре­та­ци­ју­у­обла­сти­са­вре­ме­не­умет­нич­ке­игре­Ни­ко­ли­То­ма­ше­ви­ћу­(у­„При­чи­о­вој­ни­ку“­Би­теф­те­а­тра)­и­дру­ге.

Р.­П.­Н.

ФЕ СТИ ВАЛ У УЖИ ЦУ

На­ово­го­ди­шњем­Ју­го­сло­вен­ском­по­зо­ри­шном­фе­сти­ва­лу­„Без­пре­во­да“,­ко­ји­се­одр­жа­ва­у­Ужи­цу­од­7.­до­13.­

но­вем­бра,­На­род­но­по­зо­ри­ште­у­Бе­о­гра­ду­пред­ста­вља­ју­две­пред­ста­ве­–­„Бе­ла­ка­фа“­А.­По­по­ви­ћа,­у­ре­жи­ји­Ми­ла­на­Не­шко­ви­ћа,­и­„Ма­ри­ја­Стју­арт“­Ф.­Ши­ле­ра,­у­ре­жи­ји­Ми­ло­ша­Ло­ли­ћа.­Сло­ган­ово­го­ди­шњег­фе­сти­ва­ла­је­Ха­мле­то­ва­ре­пли­ка:­„Ово­вре­ме­је­ис­ко­чи­ло­из­згло­ба“,­а­се­лек­то­ри­су­Бо­јан­Му­њин­ и­ Зо­ран­ Ста­ма­то­вић.­ О­ на­гра­да­ма­ „Ар­да­ли­он“­ ће­од­лу­чи­ва­ти­пе­то­чла­ни­жи­ри­на­че­лу­са­ре­ди­те­љем­Де­ја­ном­Ми­ја­чем.

Р.­П.­Н.

По­сле­ Ах­ме­да­ Ну­ру­ди­на,­ глав­ног­ли­ка­ Се­ли­мо­ви­ће­ве­ дра­ме­ „Дер­виш­ и­ смрт“,­ ко­

га­ већ­ пу­них­ се­дам­ го­ди­на­ ве­о­ма­убе­дљи­во­ ту­ма­чи­ на­ Ве­ли­кој­ сце­ни­ На­ци­о­нал­ног­ те­а­тра,­ при­зна­ти­ ма­ке­дон­ски­ глу­мац­ Ни­ко­ла­Ри­ста­нов­ски­је­не­дав­но,­на­истом­ме­сту,­ ма­е­страл­но­ до­ча­рао­ свог­но­вог­по­зо­ри­шног­ју­на­ка.­Реч­је­о­Ива­но­ву,­на­слов­ној­уло­зи­из­чу­ве­ног­исто­и­ме­ног­Че­хо­вље­вог­ко­ма­да,­ко­ји­је­у­ре­жи­ји­Та­ње­Ман­дић­Ри­го­нат­ пре­ми­јер­но­ из­ве­ден­ 12.­ок­то­бра.­ Осим­ на­шег­ са­го­вор­ни­ка,­ у­ по­де­ли­ су­ и­ На­да­ Шар­гин,­Пре­драг­Еј­дус,­Бран­ко­Ви­да­ко­вић,­Да­ни­је­ла­ Угре­но­вић,­ Ха­на­ Се­ли­мо­вић,­ Не­над­ Стој­ме­но­вић,­ Ни­ко­ла­Ву­јо­вић,­Бран­ка­Пе­трић,­Ва­ња­Ми­ла­чић,­Бо­јан­Кри­во­ка­пић…­

Че хов, је дан од нај ве ћих драм ских пи са ца, има свој свет, а сва ки но ви су срет са тим све том је увек бес крај-но уз бу дљив и умет ни ци ма и пу бли ци. Ка кав Вам је иза зов овог пу та упу тио?Као­и­увек­ка­да­је­он­у­пи­та­њу­

–­иза­зов­јед­но­став­но­сти.­Оно­че­му­те­жим­ка­да­ра­дим­Че­хо­ва,­је­сте­да­про­на­ђем­ на­чин­ да­ ту­ јед­но­став­ност­жи­вље­ња,­ко­ја­ је­су­штин­ски­ве­о­ма­ ком­плек­сна,­ пре­тво­рим­ у­јед­но­став­ност­ на­ сце­ни.­ Тру­дио­сам­ се­ на­ све­ на­чи­не­ да­ из­бег­нем­ту­уло­гу,­из­стра­ха­да­не­ћу­мо­ћи­да­је­ура­дим.­Јер,­че­сто­сам­се­то­ком­ка­ри­је­ре­ ба­вио­ Че­хо­вом,­ и­ ни­кад­ни­сам­био­до­кра­ја­сре­ћан.­Ипак,­у­јед­ном­тре­нут­ку­сам­схва­тио­да­би­то­био­ку­ка­вич­ки­по­тез­и­од­лу­чио­сам­да­при­хва­тим­иза­зов.

Ни сте се по ка ја ли?Не.­Ни­сам­се­по­ка­јао,­не­ због­

ре­зул­та­та,­ већ­ због­про­це­са­ра­да,­по­том­див­них­ ко­ле­га­из­ ан­сам­бла­и­спрем­но­сти­ре­ди­тељ­ке­ да­за­и­ста­ ис­тра­жу­је.­Тај­про­цес­за­ме­не­још­увек­ни­је­ за­вр­шен­ и­си­гу­ран­сам­да­по­сто­ји­ ве­о­ма­ плод­но­тле­ко­је­ми­омо­гу­ћа­ва­ да­ и­ да­ље­тра­гам.

Ко ли ко се на ше вре ме раз ли-ку је од оно га у ко јем је, дав-не 1887, слав ни ру ски аутор но ве ла, при по ве да ка и дра ма пи сао „Ива но ва“? Да ли се не-што уоп ште про ме ни ло?Вре­ме­се­ни­кад­су­штин­ски­не­

ме­ња.­ Кон­тек­сти,­ на­ не­ки­ на­чин,­оста­ју­ исти­ упр­кос­ то­ме­ што­ ме­ња­ју­сво­је­бо­је,­ви­зу­ре­и,­на­из­глед,­ква­ли­тет.­ По­зи­ци­ја­ ми­сле­ћег­ чо­ве­ка­из­тог­вре­ме­на­и­да­нас­оста­је­иста.­Увек­се­све­сво­ди­на­чо­ве­ка­и­ ње­го­ве­ за­ко­ни­то­сти­ у­ од­но­су­са­оним­што­је­око­ње­га.­Та­ко­да­

тра­жи­ти­ не­ке­ ду­бље­с о ­ц и ­о ­л о ­ш к е­

кон­тек­сте­ код­Ива­но­ва,­ ре­ци­мо,­ мо­же­би­ти­ за­ни­мљи­во,­ али­ни­је­ пре­те­ра­

но­ ко­ри­сно.­Све­оно­што­он­

из­го­во­ри­на­сце­ни,­ то­ је­ ин­тим­

на­ ис­по­вест­ ко­ја,­у­ ства­ри,­ ни­је­ на­

ме­ње­на­ за­п л а ­

сман,­а­с­дру­ге­стра­не,­све­оно­нај­ви­ше­што­се­у­ње­му­до­го­ди,­до­го­ди­се­он­да­ка­да­не­го­во­ри­ни­шта.­Да­кле,­ то­ је­ ве­о­ма­ ком­пли­ко­ван­глу­мач­ки­ тех­но­ло­шки­ про­цес,­али­мо­рам­при­зна­ти­да­сам­у­то­ме­на­шао­ за­до­вољ­ство,­ да­ још­ увек­имам­то­за­до­вољ­ство­и­да­са­ве­ли­ким­не­стр­пље­њем­иш­че­ку­јем­сва­ку­на­ред­ну­пред­ста­ву.­

Ива нов, ко га мно ги на зи ва ју ру ским „Ха мле том“, да ка ко, из ра зи то је ком плек сан лик и на по зор ни ца ма ши ром

ре­зул­та­та,­ већ­ због­про­це­са­ра­да,­по­том­див­них­ ко­ле­га­из­ ан­сам­бла­и­спрем­но­сти­ре­ди­тељ­ке­ да­за­и­ста­ ис­тра­жу­је.­Тај­про­цес­за­ме­не­још­увек­ни­је­ за­вр­шен­ и­си­гу­ран­сам­да­по­сто­ји­ ве­о­ма­ плод­но­тле­ко­је­ми­омо­гу­ћа­ва­ да­ и­ да­ље­тра­гам.

тра­жи­ти­ не­ке­ ду­бље­с о ­ц и ­о ­л о ­ш к е­

кон­тек­сте­ код­Ива­но­ва,­ ре­ци­мо,­ мо­же­би­ти­ за­ни­мљи­во,­ али­ни­је­ пре­те­ра­

но­ ко­ри­сно.­Све­оно­што­он­

из­го­во­ри­на­сце­ни,­ то­ је­ ин­тим­

на­ ис­по­вест­ ко­ја,­у­ ства­ри,­ ни­је­ на­

ме­ње­на­ за­п л а ­

3ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕОКТОБАР 2016.

Музеј Народног позоришта у Београду. Tел: 328 44 73

НОВЕМБАР­2016.ИЗЛОЖБЕ

•­ПРВА­ПОСТАВКАаутор­Зорица­Јанковић

•­ЖИВАН­САРАМАНДИЋ­–­СРПСКИ­ШАЉАПИНаутор­Драган­Стевовић

Чо ве чан ство сигурно неће за вр ши ти као Ива нов

књи­га,­ ме­ђу­ ко­ји­ма­су­ и:­ „Раз­го­во­ри­ са­Едвар­дом­ Са­и­дом“,­„Су­коб­ фун­да­мен­та­ли­за­ма“,­ „Бан­кар­за­ све­ се­зо­не“,­ „Буш­у­ Ва­ви­ло­ну“,­ „Оба­ма­син­дром“,­ „Екс­трем­ни­ цен­тар:­ Упо­зо­ре­ње“.­Ко­а­у­тор­је­сце­на­ри­ја­за­до­ку­мен­тар­ни­филм­ Оли­ве­ра­ Сто­у­на­ „Ју­жно­ од­ гра­ни­це“­ и­ аутор­ је­ дра­ме­„Но­ве­ пу­сто­ло­ви­не­Дон­ Ки­хо­та“­ у­ ко­

јој­ пре­и­спи­ту­је­ иден­ти­тет­ и­ дру­штве­ну­ по­зи­ци­ју­ Дон­ Ки­хо­та­ у­XXI­ве­ку,­а­ко­ја­је­по­чет­ком­2016.­из­ве­де­на­ у­ Хр­ват­ском­ на­род­ном­ка­за­ли­шту­ у­ ре­жи­ји­ Па­о­ла­ Ти­шља­ри­ћа,­ у­ са­рад­њи­ Дра­ме­ ХНК­и­Фи­ло­зоф­ског­те­а­тра.­Ње­гов­се­ри­јал­„Ислам­ски­квин­тет“­је­2010.­го­ди­не­ до­био­ На­гра­ду­ „Gra­na­dil­lo“,­ а­ код­ нас­ је­ пре­ве­ден­ и­ об­ја­вљен­у­из­да­њу­„Ла­гу­не“.­Уред­ник­је­сај­та­http://ta­ri­qa­litv.com,­на­ко­јем­се­на­ла­зе­ин­тер­вјуи,­по­ли­тич­ки­ и­ кул­тур­ни­ пре­гле­ди­ нај­ак­ту­ел­ни­јих­те­ма­да­на­шњи­це.­

Р.­П.­Н.

НАШ ЖИ ВАН У МУ ЗЕ ЈУ

У­Му­зе­ју­­На­род­ног­по­зо­ри­шта,­пре­ма­лом­ да­ при­ми­ све­ за­

ин­те­ре­со­ва­не,­ 14.­ ок­то­бра­ 2016.­ је­отво­ре­на­ Из­ло­жба­ „Жи­ван­ Са­ра­ман­дић­–­срп­ски­Ша­ља­пин“.­Те­ве­че­ри­су­о­на­шем­ве­ли­ком­ба­су­на­дах­ну­то­ го­во­ри­ли­ ње­го­ва­ су­пру­га,­при­ма­до­на­Мил­ка­Сто­ја­но­вић,­в.д.­управ­ни­ка­Де­јан­Са­вић­и­аутор­по­став­ке­ и­ ди­рек­тор­ Му­зе­ја­ Дра­ган­Сте­во­вић.­ По­став­ка­ ко­ја­ је­ оства­ре­на­у­са­рад­њи­са­Слу­жбе­ним­гла­сни­ком,­ по­се­ти­о­ци­ма­ ће­ би­ти­ до­ступ­на­до­сре­ди­не­де­цем­бра.

Р.­П.­Н.

ВЕ ЛИ КИ ЈУ БИ ЛЕЈ

По­зо­ри­шне­но­ви­не,­је­дин­стве­ни­по­зо­ри­шни­ме­сеч­ник­у­зе­мљи­а­мо­жда­и­у­све­ту,­про­сла­ви­ће­свој­100.­број­у­

Му­зе­ју­На­род­ног­по­зо­ри­шта­у­Бе­о­гра­ду.­У­окви­ру­ци­клу­са­„Ју­би­ле­ји“,­у­по­не­де­љак,­15.­но­вем­бра­2016.­у­12­са­ти,­би­ће­упри­ли­че­но­крат­ко­при­ се­ћа­ње­ на­про­те­клих­ је­да­на­ест­ го­ди­на­ кре­и­ра­ња,­ при­пре­ма­ња­и­об­ја­вљи­ва­ња­ове­сво­је­вр­сне­ хро­ни­ке­ на­шег­ на­ци­о­нал­ног­ те­а­тра,­уз­ дру­же­ње­ са­рад­ни­ка­ По­зо­ри­шних­но­ви­на­ и­ ко­ле­га­ из­дру­гих­ бе­о­град­ских­гла­си­ла.

Ј.­С.

се­ћа­ње­ на­

ни­ка­ По­зо­ри­шних­но­ви­на­ и­ ко­ле­га­ из­дру­гих­ бе­о­град­ских­

Ј.­С.

све та га игра ју са мо вр хун ски глум ци. Ка да упо ре ди те се бе и тог „ан ти хе ро ја“, где су вам се пу те ви укр шта ли, а где ра-зи ла зи ли? Уве­че­смо­увек­би­ли­на­истом­

пу­ту,­а­он­да­би­смо­се­ују­тру­раз­и­шли.­Ша­лим­се,­на­рав­но.­За­по­че­так,­ по­ку­шао­ сам­ да­ га­ раз­у­мем,­на­рав­но,­као­и­све­оста­ле­ли­ко­ве­ко­је­ сам­играо.­Ме­ђу­тим,­ов­де­ је­све­ мно­го­ ком­пли­ко­ва­ни­је,­ јер­је­ драм­ска­ струк­ту­ра­ не­ви­дљи­ви­ја.­ Из­ тих­ раз­ло­га,­ ве­ро­ват­но,­ни­је­ ни­ по­ста­вљан­ та­ко­ че­сто,­ а­још­ ре­ђе­ је­ био­ успе­шан.­ Сцен­ско­по­сто­ја­ње­Ива­но­ва­је­на­не­ки­на­чин­ ве­о­ма­ ин­фе­ри­ро­но,­ јер­ да­би­ га­ опи­сао,­ мо­раш­ се­ по­слу­жи­ти­ не­ким­ екс­тро­верт­ним­ на­чи­ни­ма.­ Ива­но­ва,­ као­ и­ чи­та­ву­пред­ста­ву,­те­шко­је­ра­ди­ти­јер­ је­нео­п­ход­но­ да­ се­ по­ми­ре­ ње­го­ва­ин­тро­верт­ност­ и­ им­пул­сив­ност.­То­ је­ ско­ро­ не­мо­гу­ће.­ Та­ман­ по­ми­слиш:­ да,­ он­ је­ ја­ко­ нер­во­зан,­екс­пло­зи­ван,­ а­ он­да,­ на­ сле­де­ћој­про­би,­ схва­тиш­ да­ се­ ту­ ра­ди­ о­не­ком­ не­по­мич­ном­ ста­њу­ у­ ко­јем­он­не­ма­ни­ка­кве­емо­ци­је­и­да­је­на­иви­ци­не­са­мо­де­пре­сив­ног­де­ло­ва­ња,­ не­го­ и­ на­ иви­ци­ во­ље­да­по­мак­не­ру­ку,­но­гу,­да­по­ви­си­глас.­ То­ је­ сцен­ски­ ве­о­ма­ те­шко­ура­ди­ти.­Због­све­га­то­га,­до­но­си­ти­ дра­стич­не­ за­кључ­ке­ у­ ве­зи­ са­ње­го­вим­ тем­пе­ра­мен­том,­ ак­ци­јом,­бр­зи­ном­и­ду­шев­ним­ста­њем­је,­ за­и­ста,­ кон­тра­про­дук­тив­но­и­ нео­збиљ­но.­ Ову­ уло­гу­ још­ ни­сам­ из­бру­сио­ до­ кра­ја.­ Она­ има­кон­ту­ре­ко­је­ су­ве­о­ма­бли­зу­тач­но­сти,­ али­и­ да­ље­ми­се­у­не­ким­тре­ну­ци­ма­ чи­ни­ да,­ за­ ме­не,­ по­сто­ји­ не­ка­ не­ја­сно­ћа­ са­мог­ ли­ка.­Ме­ђу­тим,­ кад­ бо­ље­ раз­ми­слим­–­ко­је­од­нас,­уоп­ште,­до­кра­ја­ја­сан?­Оно­што­знам­си­гур­но,­то­је­да­у­дра­ма­тур­ги­ји­још­ни­сам­срео­

чо­ве­ка­ко­ји­је­то­ли­ко­искрен­као­Ива­нов.

Ива нов је чо век у сре ди шту па жње, ме та ого ва ра ња, ди-вље ња... о ко јем се не зна ни-шта осим оно га што дру ги, са-свим кон тра дик тор но, о ње му го во ре. Ко су Ива но ви да на-шњег вре ме на?Чо­ве­чан­ство.­Оно­је­на­рас­кр­

шћу,­ као­ и­ Ива­нов.­ Чо­ве­чан­ство­да­нас­ осе­ћа­ да­ не­ма­ сна­ге­ ни­ за­шта­ и­ да­ је­ се­бе­ пре­то­ва­ри­ло­ ра­зним­ ства­ри­ма­ ко­је,­ ис­по­ста­ви­ло­

се,­или­ни­су­тач­не­или­су­про­бле­ма­тич­них­вред­но­сти.­Чо­ве­чан­ство­је­ по­ми­сли­ло­ да­ је­ са­мо­ се­би­ до­вољ­но.­По­ми­сли­ло­је­да­мо­же­све,­а­не­мо­же,­ јер­не­што­за­ви­си­и­од­не­ких­дру­гих­си­ла.­Чо­ве­чан­ство­је­по­ста­ло­ его­и­стич­но.­ Пре­ста­ло­ је­да­во­ли­оне­на­су­прот­се­бе.

Ко јим пу тем ће чо ве чан ство да (с)кре не на тој рас кр сни-ци?Ле­во­или­де­сно.­Пра­во­не­мо­

же.­Да­кле,­мо­же­са­мо­да­иде­пре­ма­из­ле­че­њу­или­пре­ма­са­мо­у­ни­ште­њу.­

Као код Ива но ва?Да,­на­рав­но.­Та­рас­кр­сни­ца­је­

ве­о­ма­опа­сна­и­чо­ве­чан­ство­се­на­њој­мо­же­ла­ко­по­вре­ди­ти.­Ипак,­ду­бо­ко­ ве­ру­јем­ да­ ће­мо­ се­ из­ле­чи­ти.­ Не­ оста­вљам­ мо­гућ­ност­ за­оп­ци­ју­са­мо­у­ни­ште­ња,­ма­да­не­ће­

то­би­ти­ни­ма­ло­ла­ко.­Прог­но­зи­рам­ да­ чо­ве­чан­ство,­ ипак,­ не­ће­за­вр­ши­ти­као­Ива­нов.­

Ива нов је ро ман ти чар, иде-а ли ста, обра зо ван и по штен чо век. Ни ка да ни је кле ве тао жи вот, бо рио се про тив зла јер је же лео оп ште до бро сви-ма око се бе, а по том је, кад је био у пу ној сна зи, од у зео се-би жи вот. Да ли је то баш мо ра ло та ко да бу де, и шта се за пра во до го ди ло са чо ве ком ко ји је у бу дућ ност гле дао „с по ве ре њем с ко јим де те гле да у очи сво је мај ке“?Ни­је­мо­ра­ло­да­бу­де,­на­рав­но.­

Али,­ он­ јед­но­став­но­ ни­је­ из­др­жао.­Жар­гон­ски­ре­че­но,­пук’о­је.­Ме­ђу­тим,­ни­је­он­са­мо­пук’о­за­то­што­ни­је­ви­ше­мо­гао­да­под­но­си­оно­што­се­на­ла­зи­у­ње­му,­не­го­и­због­то­га­што­је­схва­тио­да­љу­ди­ко­ји­ма­је­био­окру­жен,­про­па­да­ју­због­ње­га.­Куд­год­да­кре­не,­Ива­нов­ уно­си­ до­са­ду,­ се­ту­ и­ не­за­до­вољ­ство.­Ви­ше­ни­је­имао­за­шта­да­се­ухва­ти.­Ов­де­је­ве­о­ма­ва­жна­та­ дис­тан­ца.­ Кад­ то­ гле­да­мо­ са­сце­не,­зву­чи­као­ка­пи­тал­на­исти­на,­ али­ кад­ би­смо­ по­гле­да­ли­ са­не­ке­ дру­ге­ пла­не­те,­ тај­ про­блем­би­из­гле­дао­за­и­ста­сме­шно­–­не­ко­та­мо­жи­во­би­ће,­на­та­мо­не­кој­пла­не­ти,­му­чи­се­и­пи­та­се­за­што­жи­ви.­Че­хов­се,­за­пра­во,­игра.­Он­има­ ту­ спо­соб­ност­ да­ нас­ од­ве­де­ја­ко­ бли­зу­ пси­хо­ло­шког­ про­бле­ма,­ а­ он­да­ нас­ уда­љи­ и­ од­јед­ном­љу­де­ по­сма­тра­мо­ као­ не­ке­ ма­ле­мра­ве­ ко­ји­ фи­ло­зо­фи­ра­ју­ о­ сво­јим­ суд­би­на­ма,­ без­ об­зи­ра­ да­ ли­су­ ве­за­не­ за­ па­ре,­ коц­ка­ње,­ хра­ну...­На­рав­но,­оно­што­увек­оста­је­су­ва­пај­за­ве­ром­у­не­што,­на­да­и­ љу­бав.­ То­ су­ кон­стан­те­ ко­је­ су­ва­жне­у­ко­смич­ком­сми­слу.­

Ми­ко­јан­Без­бра­ди­ца

Ка­да­ би­ сва­ко­ ра­дио­нај­бо­ље­ што­ уме­ оно­­

што­ра­ди,­а­да­при­том­не­спре­ча­ва­оног­дру­гог­да­ра­ди­ исто,­ ја­ ми­слим­ да­ би­свет,­ за­ ни­јан­су,­ по­стао­бо­ље­ме­сто.­

ЈУБИЛЕЈ7.­11­|­12.00­СТОТИ­­БРОЈ­„ПОЗОРИШНИХ­НОВИНА“,­издање­Народног­позоришта­у­Београду

ОТВОРЕНА­ВРАТА12.­11­|­12.00

КОНЦЕРТИ­–­ФМУ­У­МУЗЕЈУ21.­11­|­18.00­Студенти­виолине,­класа­проф.­Маје­Јокановић­24.­11­|­18.00­Студенти­виолине,­класа­проф.­Марка­Јосифовског­29.­11­|­18.00­Студенти­виолине,­класа­проф.­Марије­Шпенглер­

КОНЦЕРТ17.­11­|­18.00­ФЛАУТА­УВЕК­И­СВУДА­–­Миа­Брвар,­Валентина­Станојевић,­Милица­Јовановић,­Ана­Николић­(ученице­Музичке­школе­„Јосип­Славенски“)класа­проф.­Љубомира­Димитријевића

ЧИТАЛИШТЕ–ПОЗОРИШТЕ­4.­11­|­19.30­монодрама­СТРАХ­ОД­ЉУБАВИ­по­роману­Лепосаве­Јовановић,­у­извођењу­драмске­уметнице­Соње­Јауковић­15.­11­|­19.30­Бранислав­Нушић,­ПРИПОВЕТКЕ­ЈЕДНОГ­КАПЛАРА,­у­извођењу­драмског­уметника­Зорана­Ћосића­и­Нине­Ћосић­(обоа)

ДОДЕЛА­НАГРАДЕ30.­11­|­18.00­Фондација­„Милан­Ђоковић“

4 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ ОКТОБАР 2016.

Бра­ни­сла­ва­ Ци­гу­ Је­ри­ни­ћа,­ пр­ва­ка­ Дра­ме­ На­род­ног­ по­зо­ри­шта,­ пу­бли­ка­пам­ти­ ­ као­ Шек­спи­

ро­вог­ Мак­бе­та,­ Фјо­до­ра­ Ка­ра­ма­зо­ва­ До­сто­јев­ског,­ Че­хо­вље­вог­Со­ри­на­ у­ „Га­ле­бу“,­ Ал­фре­да­ Ду­ли­тла­ у­ Шо­о­вом­ „Пиг­ма­ли­о­ну“,­Ефра­и­ма­ Ке­бо­та­ у­ О’­ Ни­ло­вој­„Че­жњи­ под­ бре­сто­ви­ма“,­ по­тре­сног­ Ро­ма­на­ Ко­за­чен­ка­ у­ „Мај­сто­ру“­ Ро­нал­да­ Хар­ву­да,­ Шпи­ру­Клон­фе­ра­ у­ „Раз­вој­ном­ пу­ту­ Бо­ре­ Шнај­де­ра“­ Алек­сан­дра­ По­по­ви­ћа,­ Мар­ка­ у­ „Не­чи­стој­ кр­ви“­Бо­ре­ Стан­ко­ви­ћа,­ не­за­бо­рав­ног­

Мит­ке­та­ у­ „Ко­шта­ни“...­ по­ број­ним­уло­га­ма­у­ТВ­дра­ма­ма­и­се­ри­ја­ма.­Ма­ло­је­оних­ко­ји­знао­да­је­био­и­–­сли­кар.­Љу­ба­зно­шћу­си­на­Бра­ни­сла­ва­и­Слав­ке­Је­ри­нић,­та­ко­ђе­ зна­чај­не­ глу­ми­це­ На­род­ног­

ПРЕМИЈЕРА ДВА ЈЕДНОЧИНА БАЛЕТА

Бах и пролазност живота

ИЗ ЛО ЖБА ГЛУМ ЦА-СЛИ КА РА

Нашем Циги у част

Од­25.­ок­то­бра­2016,­на­ре­пер­то­а­ру­Ба­ле­та­ На­род­ног­по­зо­ри­шта­ су­ два­но­ва­ јед­но­чи­на­

ба­ле­та,­за­ко­је­ли­бре­то,­ко­ре­о­гра­фи­ју­и­ре­жи­ју­пот­пи­су­је­Ра­ду­По­кли­та­ру.­Реч­ је­о­ба­ле­ти­ма­„Же­не­у­d­мо­лу“,­на­му­зи­ку­Јо­ха­на­Се­ба­сти­ја­на­Ба­ха­(Кон­церт­бр.­1­за­кла­вир­и­ор­ке­стар­у­d­мо­лу),­за­ко­ји­је­ ко­сти­ме­ кре­и­рао­ Дми­тро­ Ку­ри­а­та,­ а­ ди­зајн­ све­тла­ Оле­на­ Ан­то­хи­на,­и­„Ду­га­бо­жић­на­ве­че­ра“,­по­ мо­ти­ви­ма­ исто­и­ме­ног­ ко­ма­да­Тор­нто­на­ Вајл­де­ра­ и­на­ му­зи­ку­ Ан­то­ни­ја­ Ви­вал­ди­ја.­ Ко­сти­ме­ и­ ди­зајн­ све­тла­су­ та­ко­ђе­ кре­и­ра­ли­Ку­ри­а­та­ и­ Ан­то­хи­на,­сце­но­граф­ је­ Ан­дреј­Зло­бин,­а­ви­део­про­дук­ци­ју­ пот­пи­су­је­Ма­ри­ја­ Пу­сто­ва­ло­ва.­Аси­стен­ти­ ко­ре­о­гра­фа­ су,­ у­ при­пре­ми­оба­ба­ле­та,­би­ли­Ана­то­лиј­ Ко­злов,­ Сер­геј­Кон­ и­ Ана­ Ге­рус,­ а­ре­пе­ти­то­ри­ Ма­ри­ја­Вје­шти­ца­ („Же­не­ у­d­мо­лу“)­и­Па­ша­Му­сић­ („Ду­га­ бо­жић­на­ве­че­ра“).

Уло­ге­ ту­ма­че­ со­ли­сти­ Јо­ван­ Ве­се­ли­но­вић,­ Де­јан­ Ко­ла­ров,­ Бран­ки­ца­Ман­дић,­ Ива­на­ Са­вић­Ја­ћић,­ Јо­ви­ца­ Бе­го­јев,­ Ми­ља­ Ђу­рић,­ Та­ма­ра­ Ива­но­вић,­ Алек­са­ Је­лић,­Ми­лош­ Кец­ман,­ Теј­лор­ Клоу...­ и­ан­самбл­Ба­ле­та­На­род­ног­по­зо­ри­шта­у­Бе­о­гра­ду.

Ба­лет­„Же­не­у­d­мо­лу“­је­пр­ви­пут­ из­ве­ден­ 18.­ ју­на­ 2014.­ го­ди­не­у­ ба­лет­ској­ тру­пи­ Ки­јев­ски­ мо­дер­ни­ ба­лет­ (Kyеv­ Mo­dern­Bal­let),­ко­ју­је­осно­вао­По­кли­та­ру.­Аутор­

ли­бре­та,­ре­ди­тељ­и­ко­ре­о­граф­ове­пред­ста­ве,­ка­же­ да­ је­ од­у­век­ био­за­ди­вљен­ ге­ни­јал­но­шћу­ Јо­ха­на­ Се­ба­сти­ја­на­Ба­ха,­а­ин­спи­ра­ци­ју­за­ овај­ ба­лет­ је­ на­шао­у­ Ба­хо­вој­ по­ли­фо­ној­му­зи­ци:­ „Це­ло­куп­на­пла­стич­ност­ тек­сту­ре­ ба­ле­та­ је­ у­ пот­пу­но­сти­ по­ли­фо­нич­на.­Тра­гич­на­ при­ча­ о­ не­по­сто­је­ћем­ жен­ском­при­ја­тељ­ству­ је­ са­мо­

из­го­вор­за­со­фи­сти­ци­ра­не­ком­по­зи­ци­је­ са­ мно­штвом­ фи­гу­ра­ и­ за­дир­љи­ве­ ду­е­те“,­ ка­же­ По­кли­та­ру.­Ка­ко­ се­ на­во­ди­ у­ про­гра­му­ пред­ста­ве,­ за­хва­љу­ју­ћи­ ком­би­на­ци­ји­Ба­хо­ве­не­бе­ске­му­зи­ке­и­мо­дер­не­екс­пре­сив­не­ пла­стич­но­сти,­ за­вр­шни­ца­ овог­ ба­ле­та­ се­ мо­же­ по­ре­ди­ти­ са­ тра­ге­ди­јом­ би­блиј­ских­раз­ме­ра.­ Пре­ма­ оце­на­ма­ ко­ре­о­гра­фа,­ ко­сти­мо­граф­ Дми­тро­ Ку­ри­а­та­је­ус­пео­да­од­го­во­ри­на­зах­

Ве­ри­зам­ је­сво­ју­ пу­ну­зре­лост­ до­се­гао­ у­ де­лу­Ђа­ко­ма­ Пу­

чи­ни­ја,­ и­ да­нас­ све­при­сут­ног­на­свим­свет­ским­опер­ским­ сце­на­ма.­ У­то­ку­ Пр­вог­ свет­ског­ ра­та,­ му­чен­ по­мањ­ка­њем­ин­спи­ра­ци­је­ а­ го­њен­по­тре­бом­да­ства­ра­упр­кос­ оп­штем­ ра­за­ра­њу,­ком­по­ну­је­ „Трип­ти­хон“­–­ „Плашт“,­ „Се­стра­ Ан­ђе­ли­ка“­и­„Ђа­ни­Ски­ки“.­По­след­ња­ од­ ове­ три­крат­ке­ опе­ре­ оста­ће­нај­ду­же­и­ нај­ч е ­ш ћ е­на­ сце­ни.­ Ин­спи­ра­ци­ју­ за­ ову­искри­ча­ву­к о ­м е ­д и ­ј у­л и ­б р е ­т и ­ста­ Ђо­а­ки­но­Фор­ца­но­ на­ла­зи­ у­ Дан­те­о­вом­ „Па­клу“.­Ову­ за­ни­мљи­ву­иде­ју­ Фор­ца­но­раз­гра­на­ва­у­из­у­зет­но­ за­ни­мљи­ву­са­свим­ ори­ги­нал­ну­ при­чу­ чвр­стог­за­пле­та,­ сво­је­вр­сну­ком­би­на­ци­ју­ ко­ме­ди­је­ dell’­ artre­ и­ гро­те­ске,­ из­ра­зи­то­ из­ва­ја­них­ ли­ко­ва.­ Пу­чи­ни­јој­ да­је­ бо­га­ту­ му­зич­ку­ п о ­т к у­бр­зих­ тем­па­ и­ из­у­зет­не­ енер­ги­је,­са­ не­ко­ли­ко­ не­за­бо­рав­них­ ари­ја­и­ду­е­та.­Пре­ми­је­ра­„Трип­ти­хо­на“­је­ би­ла­ у­ Њу­јор­ку,­ 14.­ де­цем­бра­1918.­ Нај­ве­ћи­ успех­ је­ и­ та­да,­ а­ и­ка­сни­је­ имао­ „Ђа­ни­ Ски­ки“,­ ко­ји­

је­убр­зо­по­чео­да­се­из­во­

ди­уз­„Ка­ва­ле­ри­ју“­или­„Па­ја­це“.­На­ праизведби­ у­ Народном­

позоришту,­ 16.­ ју­на­ 1934,­ овај­оперски­ би­сер­ игран­ је­ уз­ два­кратка­ ба­ле­та­ („Је­се­ња­ по­е­ма“ и­„Со­на­та ве­ли­ког­гра­да“).­„Ски­ки­ја“­ је­ре­жи­рао­др­Ерих­Хецл,­ди­ри­го­вао­ је­ Пре­драг­ Ми­ло­ше­вић,­пред­ста­ва­ је­ игра­на­ у­ де­ко­ру­ и­ко­сти­ми­ма­ Вла­ди­ми­ра­ Же­дрин­ског,­ а­ ли­бре­то­ је­ пре­вео­ То­дор­Ма­ној­ло­вић.­ Улоге­ су­ тумачили:­Ми­лан­ Пи­хлер­ (Ђа­ни­ Ски­ки),­Ка­ти­ца­ Јо­ва­но­вић­ (Ла­у­ре­та),­Ме­ла­ни­ја­ Бу­га­ри­но­вић­ (Зи­та),­Вла­ди­мир­ По­по­вић­ (Ри­ну­чо),­Дра­гу­тин­ Пе­тро­вић­ (Ге­рар­до),­На­де­жда­ Ста­јић­ (Не­ла),­ Та­тја­на­Хи­три­на­ (Ге­рар­ди­но),­ Алек­сан­дар­Три­фу­но­вић­(Бе­то­од­Си­ња),­Жар­ко­ Цве­јић­ (Си­мон),­ Ста­но­је­Јан­ко­вић­(Мар­ко),­Ани­та­Гор­ски­(Че­ска)...

Кри­ти­ча­ри­ су­ ода­ва­ли­ при­зна­ње­ре­ди­те­љу­ко­ји­је­„убри­згао­чу­до­твор­ни­ се­рум“­ ан­самблу­ и­на­чи­нио­ јед­ну­ за­хук­та­лу,­ чвр­сту,­ду­хо­ви­ту­ и­ ма­што­ви­ту,­ чак­ пре­ра­зи­гра­ну­ пред­ста­ву.­ Ликовима­је­ за­ме­ран­ је­и­ви­шак­гро­те­ске­и­ка­ри­ка­ту­ре,­ ко­сти­ми­ма­ и­ ма­ски­

не­до­ста­так­ „ло­кал­не­ и­ исто­риј­ске­ бо­је“,­ а­ Же­дрин­ски­ је­ до­нео­„из­ван­ред­ни“­ де­кор,­ „на­то­пљен­то­скан­ским­ ко­ло­ри­змом,­ ко­ји­ се­оцр­та­ва­ по­за­ди­ном­ сти­ли­зо­ва­не­Фи­рен­це“.­ Изгледа­ да­ Ми­ло­ше­вић­ни­је­ус­пео­да­пра­ти­енер­гет­

ски­ на­бој­ ко­ји­ је­ вла­дао­ сце­ном,­па­ је­ ње­го­во­ ди­ри­го­ва­ње­ оце­ње­но­као­„вр­ло­по­у­зда­но,­са­мо­не­с­то­ли­ко­ за­ма­ха­ и­ су­ге­сти­је,­ ко­ли­ко­би­још­тре­ба­ло“,­и­„до­ста­пре­ци­зно,­ али­ без­ ела­на“.­ Со­ли­сти­су­ оце­ње­ни­ не­јед­на­ко­ (Јо­ва­но­ви­ће­ва­ се­ је­ди­на­ сви­ма­ до­па­ла),­али­ иако­ се­ јед­ним­ кри­ти­ча­ри­ма­ви­ше­ до­па­да­ју­ јед­ни­ пе­ва­чи,­ а­дру­ги­ма­ –­ дру­ги,­ оп­шти­ ути­сак­сва­ког­ ре­цен­зен­та­ по­је­ди­нач­но­је­ –­ да­ је­ пред­ста­ва­ од­лич­на.­ Па­ипак,­ „Ђа­ни­ Ски­ки“­ је­ до­ кра­ја­те­ се­зо­не­ од­и­гран­ још­ два­ пу­та,­да­би­17.­ ја­ну­а­ра­1936.­био­об­но­вљен­и­од­и­гран­ још­2.­фе­бру­а­ра.­Зна­чи,­укуп­но­пет­пу­та­и­–­ни­кад­ви­ше­у­овој­поставци.­

Је­ли­ца­Сте­ва­но­вић

У СУ СРЕТ ПРЕ МИ ЈЕ РИ

Пра и звед ба „Ски ки ја“

По­сле­ по­став­ке­ из­ ме­ђу­рат­ног­ пе­ри­о­да,­

„Ђа­ни­Ски­ки“­се­на­ре­пер­то­а­ру­на­шао­тек­30.­ју­на­2005.­у­из­во­ђе­њу­Опер­ског­сту­ди­ја­,­у­сцен­ској­ре­жи­ји­Ра­до­сла­ва­Зла­та­на­До­ри­ћа­ и­ му­зич­кој­ ре­жи­ји­Алек­сан­дра­ Ко­ла­ре­ви­ћа,­на­ Сце­ни­ „Ра­ша­ Пла­о­вић“,­а­по­том­и­21.­ја­ну­а­ра­2006,­као­ко­про­дук­ци­ја­са­ Те­а­тром­ „Пер­го­ле­зи“­из­ Је­зи­ја,­ Ита­ли­ја,­ под­ди­ри­гент­ском­ па­ли­цом­Ан­дри­је­Па­вли­ча,­у­ре­жи­ји,­ сце­но­гра­фи­ји­ и­ ко­сти­ми­ма­Ива­на­Сте­фа­ну­ти­ја­ (ре­жи­ју­ пре­нео­ Ма­тео­Ма­цо­ни).

Са­ со­ли­сти­ма­ и­ Ор­ке­стром­Опере,­ову­по­

став­ку­ при­пре­ма­ју­ ди­ри­ген­ти­ Ђу­зе­пе­ Аква­ви­ва,­ко­ји­ ће­ во­ди­ти­ пре­ми­је­ру,­ и­ Ђор­ђе­ Стан­ко­вић.­Пред­ста­ву­ ре­жи­ра­ Ана­Гри­го­ро­вић,­ сце­но­граф­је­ Ми­раш­ Вук­са­но­вић,­ко­сти­мо­граф­ Ка­та­ри­на­ Гр­чић­ Ни­ко­лић,­ а­ ко­ре­о­граф­ Де­јан­ Ко­ла­ров.­Уло­ге­ту­ма­че:­Вук­Зе­кић­/­Алек­са­Ва­сић­(Ђа­ни­Ски­ки),­ Со­фи­ја­ Пи­жу­ри­ца­ /­Не­ве­на­ Па­вло­вић­ (Ла­у­ре­та),­ Дар­ко­ Ђор­ђе­вић­/­ Не­над­ Чи­ча­ (Ри­ну­чо),­Ду­брав­ка­Фи­ли­по­вић­/­Је­ле­на­ Пе­тро­вић­ (Зи­та),­Сло­бо­дан­ Жив­ко­вић­ (Ге­рар­до),­ ­ Не­ве­на­ Ма­тић­ /­Ве­сна­ Мар­ко­вић­ (Не­ла),­Сте­ван­ Ка­ра­нац­ (Ге­рар­ди­но),­Ни­ко­ла­Ми­кић­(Бе­то),­ Ми­ха­и­ло­ Шљи­вић­(Си­мо­не),­ Па­вле­ Жар­ков­ (Мар­ко),­ Љу­би­ца­Вра­неш­ /­ На­та­ша­ Ра­шић­ (Ђи­е­ска),­ Га­ври­ло­ Ра­бре­но­вић­ /­ Ђор­ђе­

То­мић­ (Мр­ Спи­не­ло­ћо),­Све­то­ Ка­стра­то­вић­(Аман­тио­ ди­ Ни­ко­лао),­Стра­хи­ња­ Ђо­кић­ (Пи­не­ли­но),­ Пре­драг­ Гли­го­рић­(Гу­чо).­Пре­ми­је­ра­је­за­ка­за­на­ на­ Дан­ по­зо­ри­шта,­22.­но­вем­бар­2016,­а­пр­ва­ре­при­за­ за­ че­ти­ри­ да­на­ка­сни­је,­ уз­ „Ка­ва­ле­ри­ју­ру­сти­ка­ну“.­

5ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕОКТОБАР 2016.

ПРЕМИЈЕРА ДВА ЈЕДНОЧИНА БАЛЕТА

Бах и пролазност живота

ИЗ ЛО ЖБА ГЛУМ ЦА-СЛИ КА РА

Нашем Циги у част

НАГРАДА НА МЕСС-У И УЛАЗАК У ЕТЦ

Двоструки успех

Дра­ма­ На­род­ног­по­зо­ри­шта­ у­ Бе­о­гра­ду­ уче­ство­ва­ла­ је­ на­ Ин­тер­на­ци­о­нал­ном­

те­а­тар­ском­ фе­сти­ва­лу­ малих­ и­експерименталних­ сцена­ у­ Са­ра­је­ву­ (МЕСС),­ 7.­ ок­то­бра,­ са­пред­ста­вом­„Ро­до­љуп­ци“­Јо­ва­на­Сте­ри­је­По­по­ви­ћа­у­ре­жи­ји­Ан­дра­ша­ Ур­ба­на.­ У­ кон­ку­рен­ци­ји­од­ 19­ пред­ста­ва­ из­ 16­ др­жа­ва,­осво­ји­ла­ је­ На­гра­ду­ „Злат­на­ ма­ска“­ днев­ног­ ли­ста­ „Осло­бо­ђе­ње“­ за­ нај­бо­љу­ пред­ста­ву­ у­ це­ли­ни.

Ово­го­ди­шњи­ МЕСС­ је­ био­и­ до­ма­ћин­ тро­днев­не­ Ме­ђу­на­род­не­по­зо­ри­шне­кон­фе­рен­ци­је­ЕТЦ­а,­ под­ на­зи­вом­ „Град,­ по­зор­ни­ца­ за­ при­че­ о­ раз­ли­чи­то­сти“,­ у­ ор­га­ни­за­ци­ји­ Европ­ске­те­а­тар­ске­ кон­вен­ци­је­ (Euro­pean­The­a­tre­ Con­ven­tion­ –­ ETC).­ О­пи­та­њи­ма­ исто­ри­је­ ју­го­и­сточ­не­Евро­пе,­ мо­дер­ни­за­ци­је,­ и­ бу­дућ­но­сти­ те­а­тра,­ раз­го­ва­ра­ли­су­ пред­став­ни­ци­ и­ по­зо­ри­шни­струч­ња­ци­ из­ ви­ше­ од­ 35­ по­зо­ри­шних­и­умет­нич­ких­ку­ћа,­чла­ни­ца­ ЕТЦ­а,­ те­ драм­ски­ пи­сци,­ре­ди­те­љи,­струч­ња­ци­из­обла­сти­ди­ги­тал­не­ умет­но­сти,­ ака­де­ми­ци,­ ме­ђу­ ко­ји­ма­ су­ би­ли­ и­ Ха­рис­Па­шо­вић,­Ла­сло­Ве­гел,­Та­ња­Шљи­вар,­Ди­но­Му­ста­фић...

То­ком­ кон­фе­рен­ци­је,­ упри­ли­че­ни­ су­ и­ „МЕСС­ мар­кет“­(про­дук­циј­ска­ плат­фор­ма­ чи­ји­циљ­ је­ би­ла­ про­мо­ци­ја­ ре­ги­о­нал­них­ про­је­ка­та­ из­во­ђач­ких­умет­но­сти,­ и­ ус­по­ста­вља­ње­ ко­про­дук­ци­ја­ у­ окви­ру­ ре­ги­о­на­и­ са­ зе­мља­ма­ ЕУ),­ пре­зен­та­ци­ја­ про­је­ка­та­ са­рад­ње­ у­ обла­сти­умет­но­сти­не­ко­ли­ко­по­зо­ри­шта,­чла­но­ва­ЕТЦ­а,­ра­ди­о­ни­це,­рад­не­се­си­је,­те­Ге­не­рал­на­скуп­шти­на­ЕТЦ­а.­

Ива­на­ Не­на­до­вић,­ про­ду­цент­На­род­ног­по­зо­ри­шта­у­Бе­о­гра­ду,­одр­жа­ла­је­вр­ло­успе­шну­крат­ку­ при­ступ­ну­ пре­зен­та­ци­ју­на­шег­ на­ци­о­нал­ног­ те­а­тра,­ ко­ји­ је­ на­ Ге­не­рал­ној­ скуп­шти­ни­ЕТЦ­а­зва­нич­но­про­гла­шен­јед­ном­од­но­вих­чла­ни­ца­(уз­Te­a­tro­Sta­bi­le­ из­ Ђе­но­ве­ –­ Ита­ли­ја­ и­

На­род­но­ по­зо­ри­ште­ из­ Ти­ра­не­ –­ Ал­ба­ни­ја),­ ове­ пре­сти­жне­ор­га­ни­за­ци­је­ ко­ја­ про­мо­ви­ше­европ­ски­ те­а­тар­ као­ ви­тал­ну­дру­штве­ну­ плат­фор­му­ за­ ди­ја­лог,­де­мо­кра­ти­ју­и­ин­тер­ак­ци­ју,­у­ скла­ду­ са­ зах­те­ви­ма­ да­на­шње­пу­бли­ке­ и­ дру­штва­ ко­је­ се­ ме­ња,­ под­сти­чу­ћи­ дру­штве­но­ ан­га­жо­ва­ни,­ ин­клу­зив­ни­ по­јам­те­а­тра­ ко­ји­ при­бли­жа­ва­ европ­ско­ кул­тур­но,­ лин­гви­стич­ко­ и­дру­штве­но­ на­сле­ђе­ пу­бли­ци­ и­дру­штву.­

На­ кра­ју­ кон­фе­рен­ци­је,­ Ду­брав­ка­ Вр­гоч,­ пред­сед­ни­ца­ЕТЦ­а­ је­ су­ми­ра­ла­ ути­ске:­ „Са­ра­је­во­ је­ ме­сто­ ко­је­ је­ пру­жи­ло­са­вр­ше­ну­ по­за­ди­ну­ за­ ова­ три­да­на­ за­ни­мљи­вих­ ди­ску­си­ја­ и­че­ти­ри­ве­че­ри­ис­пу­ње­не­ино­ва­

тив­ним­ по­зо­ри­шним­ пред­ста­ва­ма­ из­ овог­ де­ла­ Евро­пе.­ Ми­смо­уве­ре­ни­да­је­ова­кон­фе­рен­ци­ја­ да­ла­ тра­јан­ до­при­нос­ кул­тур­ној­сце­ни­Са­ра­је­ва­ти­ме­што­су­број­ни­пред­став­ни­ци­те­а­та­ра­из­Евро­пе,­а­не­ки­од­њих­по­пр­ви­пут,­по­се­ти­ли­овај­град.“

Ј.­Сте­ва­но­вић

По­ оцени­ сарајевског­ли­ста­ „Осло­бо­ђе­

ње“,­ наши­ „Ро­до­љуп­ци“­су­ нај­бо­ља­ пред­ста­ва­ на­56.­ МЕСС­у,­ а­ На­род­но­по­зо­ри­ште­ је­ по­ста­ло­члан­ Европ­ске­ те­а­тар­ске­ кон­вен­ци­је,­ је­дин­стве­не­ мре­же­ европ­ских­по­зо­ри­шта,­ ко­ју­ чи­ни­ви­ше­од­40­чла­ни­ца­из­20­зе­ма­ља,­ 8.000­ љу­би­те­ља­те­а­тра,­ ви­ше­ од­ 11.000­за­по­сле­них­ у­ тим­ по­зо­ри­шти­ма,­ на­ хи­ља­де­умет­ни­ка­ и­ 16.000­ пред­ста­ва­ и­ до­га­ђа­ја­ сва­ке­го­ди­не.­

ШЕКСПИРУ У ЧАСТ400 година од смрти Вилијама Шекспира

Велика сцена

18. 11. ХЕНРИ ШЕСТИ, Народно позориште у Београду 23. 11. ПЕРИКЛЕ, Шабачко позориште 25. 11. САН ЛЕТЊЕ НОЋИ, Књажевско српски театар, Крагујевац

Сцена „Раша Плаовић“02. 11. ХАМЛЕТ, СНП, Нови Сад03. 11. БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ, Академија лепих уметности26. 11. РОМЕО И ЈУЛИЈА, НП „Тоша Јовановић“, Зрењанин

ДОНОСИОЦУ КУПОНА 50% ПОПУСТА НА ДВЕ УЛАЗНИЦЕСПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА – ВАЖИ ДО 2. НОВЕМБРА

ПАКЕТ УЛАЗНИЦА ЗА СВИХ ШЕСТ ПРЕДСТАВА – 1200 ДИНАРА

тев­ко­ји­му­је­он­за­дао­–­од­но­сно,­ус­пео­је­да­ре­про­ду­ку­је­ат­мос­фе­ру­Ба­хо­вог­до­ба.­У­при­чи­је­16­глав­них­жен­ских­ли­ко­ва,­ко­је­ту­ма­че­и­му­шкар­ци.

Дру­ги­ ба­лет,­ „Ду­га­ бо­жић­на­ве­че­ра“­ је,­ка­ко­ка­же­По­кли­та­ру,­„ба­лет­ска­кон­тем­пла­ци­ја­о­про­ла­зно­сти­ жи­во­та,­ пу­ног­ уза­луд­них­и­бес­ко­ри­сних­рад­њи­ко­је­од­нас­кра­ду­ дра­го­це­не­ тре­нут­ке,­ са­те­ и­го­ди­не­на­шег­ зе­маљ­ског­жи­во­та.­

У­при­чи­се­го­во­ри­о­исто­ри­ји­по­ро­ди­це­Ба­јард­у­пе­ри­о­ду­од­де­ве­де­сет­го­ди­на,­при­че­му­су­го­ди­не­пред­ста­вље­не­ као­ низ­ бо­жић­них­ве­че­ра.­ Људ­ске­ суд­би­не­ про­ми­чу­пред­ста­вље­не­кроз­го­збе­и­бан­ке­те.­По­пут­леп­ти­ра­ко­ји­жи­ве­са­мо­је­дан­ дан,­ оне­ се­ рас­та­чу­ у­ не­ка­кво­ не­по­сто­ја­ње,­ не­ оста­вља­ју­ћи­ни­шта­ по­ че­му­ би­смо­ их­ пам­ти­ли“.­По­кли­та­ру­ми­сли­да­енер­гич­на,­ гро­теск­на­ ко­ре­о­гра­фи­ја­ ла­ко­про­на­ла­зи­ пут­ до­ сва­ког­ ср­ца­ у­пу­бли­ци,­ без­ дог­ма­тич­ног­ мо­ра­ли­са­ња,­и­ве­ру­је­да­овај­ба­лет­на­во­ди­гле­да­о­це­на­по­ре­ђе­ње­са­ли­ко­ви­ма­на­сце­ни.­

Са­вре­ме­ни­ба­лет­ски­из­раз­ин­спи­ри­сао­ је­ на­ше­ ба­лет­ске­ умет­ни­ке­ ко­је­ смо­ ви­де­ли­ у­ пот­пу­но­но­вом­ из­да­њу,­ играч­ком,­ али­ и­глу­мач­ком.­ Не­пре­ва­зи­ђе­на­ му­зи­ка,­ пот­пу­но­ дру­га­чи­ји­ ба­лет­ски­из­раз,­ би­зар­на­ те­ма,­ сме­ла­ ко­ре­о­граф­ска­ре­ше­ња,­до­но­се­на­наш­ба­лет­ски­ре­пер­то­ар­пред­ста­ву­ко­ја­ће,­на­да­мо­се,­при­ву­ћи­но­ву­пу­бли­ку­у­На­ци­о­нал­ни­те­а­тар.

Б.­Кне­же­вић

по­зо­ри­шта,­го­спо­ди­на­Ву­ка­ Је­ри­ни­ћа,­ње­го­ве­ра­до­ве­ће­мо­мо­ћи­да­упо­зна­мо­на­из­ло­жби­ко­ја­ће­би­ти­отво­ре­на­у­фо­а­јеу­Сце­не­„Ра­ша­Пла­о­вић“­ у­ пе­так,­ 25.­ но­вем­бра­

у­ 18.30­ са­ти.­ Би­ће­ то­ сво­је­вр­сни­омаж­овом­умет­ни­ку­по­во­дом­де­се­то­го­ди­шњи­це­ ње­го­вог­ од­ла­ска­са­по­зо­ри­шне­и­жи­вот­не­сце­не.

Ј.­С.

6 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ ОКТОБАР 2016.

У­Бе­о­гра­ду­ је­ 18.­ ок­то­бра­ умр­ла­ Су­за­на­Шу­ва­ко­вић­ Са­вић,­пр­ва­ки­ња­ Опе­ре­На­род­ног­ по­зо­ри­

шта­ у­ Бе­о­гра­ду.­ Ова­ го­ди­на­ је,­та­ко,­ до­да­ла­ још­ јед­но­ ве­ли­ко­ и­бли­ста­во­ име­ у­ свој­ ту­жни­ спи­сак­ пре­ми­ну­лих­ глу­ма­ца,­ пе­ва­ча,­ба­ле­ри­на,­ све­ од­ре­да­ зна­чај­них­ин­те­лек­ту­а­ла­ца­ и­ та­лен­то­ва­них­умет­ни­ка.­А­Су­за­на­ је,­опет,­би­ла­по­се­бан­ део­ ове­ под­јед­на­ко­ ро­ман­тич­не­и­тра­гич­не­ко­ло­не.­

По­сто­је­ме­ђу­на­ма­љу­ди­са,­ре­као­бих,­„ви­шком­жи­во­та“­у­се­би,­не­ком­ са­свим­ нео­бич­ном,­ пре­ли­ва­ју­ћом­ ко­ли­чи­ном­ енер­ги­је,­ во­ље,­ ви­тал­но­сти,­ стра­сних­ че­жњи­и­сно­ва­на­ја­ви.­Са­та­квим­лич­но­сти­ма­је­све­увек­лак­ше­под­не­ти,­а­по­бе­да­ и­ под­виг,­ уз­ њих,­ по­ста­ју­ло­гич­ни­ и­ са­свим­ оче­ки­ва­ни­ део­на­ше­суд­би­не.­

Та­ и­ та­ква­ жи­во­та­ пу­на,­ не­у­мор­на­ Су­за­на­ је­ би­ла­ То­ска,­Адри­ја­на­ Ле­ку­врер,­ Ћо­ Ћо­ Сан­у­ „Ма­дам­ Ба­тер­флај“,­ Ми­ка­е­ла­у­ „Кар­мен“,­ Та­тја­на­ у­ „Ев­ге­ни­ју­ Оње­ги­ну“,­ Ми­ми­ у­ „Бо­е­ми­ма“,­Не­да­у­„Па­ја­ци­ма“...­ ­По­ла­ко,­али­не­за­у­ста­вљи­во­се,­вре­ме­ном,­про­

ја­вљи­ва­ло­ и­ по­ста­ја­ло­ све­по­зна­ти­је­ ње­но­ име­ и­ сна­жио­ њен­ пе­вач­ки­ ста­тус.­Ни­је­ на­пре­до­ва­ла­ му­ње­ви­то,­већ­ла­га­но,­али­при­род­но­ и­ не­ка­ко­ спон­та­но,­ пре­кроз­ љу­бав­ пу­бли­ке­ не­го­кроз­ не­ку­ по­себ­ну­ и­ ла­ку­на­кло­ност­кри­ти­ке...­

Ро­ђе­на­ у­ Мај­дан­пе­ку­пре­47­ го­ди­на,­Су­за­на­ је­по­че­ла­ сво­је­ ба­вље­ње­ му­зи­ком­ сви­ра­ју­ћи­ кла­сич­ну­хар­мо­ни­ку,­али­кад­је­по­че­ла­ да­ пе­ва,­ ви­ше­ ни­је­ пре­ста­ја­ла,­ а­ њен­ жи­вот­ је­ по­стао­склад­на­прат­ња­ње­ном­пе­вач­ком­та­лен­ту.

Али­ја­ћу,­кад­је­о­на­шој­Су­за­ни­ реч,­ увек­ пам­ти­ти­јед­но­ не­за­бо­рав­но­ ве­че­ од­пре­ две­ го­ди­не,­ код­ на­ших­за­јед­нич­ких­при­ја­те­ља.­Чи­та­во­ ве­че­ је­ про­шло,­ се­ћам­се,­ у­ на­шем­ за­јед­нич­ком­„сме­ја­њу­ од­ ср­ца“,­ у­ ствар­но­ фан­та­стич­ном­ рас­по­ло­же­њу,­без­трун­ке­ичег­ме­ђу­соб­но­так­ми­чар­ског­ или­ су­рев­њи­вог­ (а­ ту­ су­би­ли­при­сут­ни­не­ки­од­нај­леп­ших­гла­со­ва­на­ше­Опе­ре).­Вр­ху­нац­ве­че­ри­ пред­ста­вља­ле­ су­ ге­ни­јал­но­

ду­хо­ви­те­ими­та­ци­је­на­ше­Су­за­не,­ко­ја­ је­ ту,­ без­ гре­шке,­ „ски­ну­ла“­не­ке­ од­ сво­јих­ нај­по­зна­ти­јих­ ко­ле­ги­ни­ца,­и­то­на­вир­ту­о­зан­на­чин­све­стра­но­ та­лен­то­ва­не­ и­ је­дин­стве­но­шар­мант­не­глу­ми­це.­Ту­се,­

„на­ ма­лом­ про­сто­ру“,­ нај­бо­ље­ и­ на­ де­лу­ мо­гао­ осе­ти­ти­та­ле­нат,­али­и­ду­ша­ове­ве­чи­те­де­вој­чи­це­у­те­лу­истин­ске­опер­ске­при­ма­до­не.

И­ са­да,­ док­ пи­шем­ ову­но­стал­гич­ну­ умр­ли­цу,­ у­ се­ћа­њу­ ми­ опет­ ис­кр­са­ва­ју­Су­за­нин­ не­жно­ман­гуп­ски­осмех­и­ши­ром­отво­ре­не­очи­што­се­она­ко­ше­рет­ски­и­ве­дро­сја­је­док­се­тру­ди­да­нас­за­ба­ви­ и­ ора­спо­ло­жи.­ И­ то­што­ је­ та­да­ би­ла­ ТО­ЛИ­КО­ВЕ­СЕ­ЛА­И­РА­ДО­СНА,­да­нас­да­је­по­себ­но­ту­жне­и­тра­гич­не­ од­сја­је­ чи­ње­ни­ци­ ње­ног­од­ла­ска­ са­ дру­ге­ стра­не­ жи­вот­не­сце­не,­иза­те­шке­и­тек­спу­ште­не­за­ве­се,­та­ко­да­ле­ко­од­ње­не­пу­бли­ке,­ње­не­по­ро­ди­це,­ко­ле­га­и­број­них­при­ја­те­ља…­

У­ње­ном­име­ну­се,­све­од­ро­ђе­ња,­ та­јан­стве­но­ кри­ла­СУ­ЗА­ и­ то­ са­да­ до­би­ја­ не­ки­

дру­ги­и­пот­пу­но­дру­га­чи­ји­сми­сао­не­го­ра­ни­је.­Са­да­ми­се­чи­ни,­под­ја­ким­ути­ском­ове­пре­ра­не­смр­ти,­да­сам­и­ра­ни­је­мо­гао­да­на­слу­тим­не­ку­ме­лан­хо­лич­ну­ сен­ку­и­пе­чат­ту­ге­на­ле­пом­и­веч­но­мла­дом­Су­

за­ни­ном­ ли­цу.­ Као­ да­ на­ше­ уну­тра­шње­ би­ће­ бо­ље­ осе­ћа­ не­у­мит­но­ при­бли­жа­ва­ње­ по­след­њег­ нам­ча­са,­ мно­го­ сна­жни­је­ и­ ра­ни­је­ од­на­шег­ума­и­све­сти.­И­опра­шта­се,­још­ за­ жи­во­та,­ од­ свих­ се­би­ бли­ских­и­на­кло­ње­них­љу­ди...

Су­за­на­ се­ ду­го­ и­ ју­нач­ки­ бо­ри­ла­са­те­шком­бо­ле­шћу­што­ју­је­не­у­мо­љи­во­ раз­је­да­ла­ и­ при­ти­ска­ла­ из­ну­тра.­ Ни­кад­ се­ ни­је­ пре­да­ва­ла,­до­слов­но­до­по­след­њег­ча­са,­тра­же­ћи­спа­се­ње­и­уте­ху­у­ве­ри­и­мо­ли­тви.­ И­ „усну­ла­ је­ у­ Хри­сту“,­ни­је­про­сто­„умр­ла“,­на­ла­зе­ћи­се­би­ ме­сто­ на­ не­бе­ској­ по­зор­ни­ци,­у­рај­ском­де­ко­ру­и­цар­ству­не­про­ла­зне­ле­по­те.­Слу­же­ћи­умет­но­сти­и­ не­у­мор­но­ из­во­де­ћи­ „му­зич­ке­ра­до­ве“,­на­ша­Су­за­на­је­са­да­до­би­ла­ро­ди­тељ­ску­уте­ху­на­шег­пра­вог­Оца­и­за­слу­же­но­ме­сто­у­Ње­го­вом­за­гр­ља­ју.­Са­да­је,­Та­мо­Го­ре,­ви­ше­ни­шта­не­бо­ли,­а­ње­на­ду­ша­се­ви­ну­ла­увис,­ви­со­ко­из­над­по­след­ње­га­ле­ри­је­На­род­ног­по­зо­ри­шта.­Та­мо­где­не­ма­пат­ње,­ни­смр­ти.

Бог­да­ јој­ду­шу­про­сти.­И­да­ је­ни­ка­да­не­за­бо­ра­ве­сви­ње­ни­дра­ги.­Сви­ко­је­је­во­ле­ла­и­по­што­ва­ла,­сви­ко­ји­су­њу­во­ле­ли­и­ди­ви­ли­јој­се.

Д.­Бо­кан

Ма­ло­ ко­ је­ оче­ки­вао­ да­ ће­ та­мр­ша­ва­ де­вој­чи­ца,­ пре­ду­гих­но­гу­ и­ ру­ку,­

ко­ја­ се­ 1946.­ упи­са­ла­ у­ ба­лет­ску­шко­лу,­ по­ста­ти­ јед­на­ од­ на­ших­нај­по­зна­ти­јих­ ба­лет­ских­ умет­ни­ца.­Је­ди­но­је­ње­на­про­фе­сор­ка­Ни­на­Кир­са­но­ва­осе­ти­ла­шта­се­кри­је­у­Ду­шки­ци,­ка­ко­из­ми­ло­ште­зо­ву­Ду­шан­ку­ Ду­шку­ Сиф­ни­ос,­ ко­ја­ је­за­вр­ши­ла­Сред­њу­ба­лет­ску­шко­лу­„Лу­јо­Да­ви­чо“­у­Бе­о­гра­ду­1953.­Још­као­уче­ни­ца,­по­че­ла­је­да­на­сту­па­у­ма­њим­со­ли­стич­ким­уло­га­ма­у­На­род­ном­ по­зо­ри­шту,­ па­ је­ је­дан­ од­ње­них­ за­па­же­них­ успе­ха­ би­ла­ Ру­жа­ у­ Pas­ de­ tro­is­ у­ пр­вој­ по­став­ци­„Ла­бу­до­вог­ је­зе­ра“­ по­сле­ Дру­гог­свет­ског­ ра­та,­ 1951.­ По­све­ће­ност­ба­лет­ској­умет­но­сти­и­го­то­во­иде­ал­не­ пре­ди­спо­зи­ци­је­ –­ ве­ли­ки­ ра­спон,­ле­по­из­ва­ја­не­но­ге­и­ру­ке,­кр­ха­фи­гу­ра,­љуп­ко,­на­сме­ја­но,­ле­по­ли­це,­ бр­зо­ су­ осво­ји­ли­ пу­бли­ку­ и­струч­ња­ке.

На­ по­чет­ку­ ка­ри­је­ре­ Ду­шка­је­ игра­ла­ кла­сич­не­ и­ нео­кла­сич­не­уло­ге­ у­ „Жи­зе­ли“,­ „Сил­фи­да­ма“,­„Ко­пе­ли­ји“,­„Ор­фе­ју“,­„Ро­меу­и­Ју­ли­ји“,­ „Кра­љи­ци­ остр­ва“,­ „Ђа­во­лу­на­се­лу“­и­дру­ги­ма.­Ра­де­ћи­са­ко­ре­о­гра­фом­ Ди­ми­три­јем­ Пар­ли­ћем,­

сти­ца­ла­ је­ нео­п­ход­но­ ис­ку­ство­ у­тех­нич­ки­ бес­пре­кор­ној­ игри,­ ко­ју­је­опле­ме­ња­ва­ла­при­род­ном­спон­та­но­шћу­свог­мла­да­лач­ког­шар­ма.­Усле­ди­ла­ је­ тај­но­ви­то­ стра­стве­на­Де­вој­ка­у­Бар­то­ко­вом­и­Пар­ли­ће­вом­ „Чу­де­сном­ ман­да­ри­ну“,­ ко­јој­је­удах­ну­ла­ис­тан­ча­ну­драм­ску­сна­гу.­То­јој­је­до­не­ло­по­хва­ле­не­са­мо­у­на­шој­сре­ди­ни,­већ­и­од­стра­них­кри­ти­ча­ра­и­стро­ге­па­ри­ске­пу­бли­ке­ при­ли­ком­ го­сто­ва­ња­ бе­о­град­ског­ Ба­ле­та­ на­ отва­ра­њу­ Те­а­та­ра­на­ци­ја,­1957.­

Сле­ди­ успех­ код­ чу­ве­ног­ Ле­о­ни­да­Мја­си­на­на­тра­ди­ци­о­нал­ном­Ба­лет­ском­ фе­сти­ва­лу­ у­ Ита­ли­ји,­где­ ју­ је­за­па­зио­Мо­рис­Бе­жар­ко­

ји­ је­ упра­во­ ства­рао­сво­ју­ чу­ве­ну­ тру­пу­„Ба­лет­ XX­ ве­ка“­ у­Бел­ги­ји.­ Ни­је­ јој­ се­на­пу­штао­ Бе­о­град,­али­ је­ схва­ти­ла­ да­умет­ник­са­вре­ме­них­афи­ни­те­та­мо­же­ве­о­ма­ мно­го­ на­у­чи­ти­од­ ве­ли­ког­ ба­лет­ског­ мај­сто­ра­ као­што­је­био­Бе­жар.­И­оти­шла­је,­ка­ко­је­са­ма­из­ја­ви­ла­–­на­го­ди­ну­ да­на,­ а­ оста­ла­

де­сет.­У­Бе­жа­ро­вој­тру­пи­је­нај­пре­на­сту­пи­ла­у­„Пул­чи­не­ли“­и­„Ор­фе­ју“­Стра­вин­ског,­за­тим­„Кон­цер­ту“­Ми­лоа,­„Уку­су“­Пу­ер­та,­„Кан­та­та­ма“­Ве­бер­на,­Бе­то­ве­но­вој­„Де­ве­тој­сим­фо­ни­ји“,­ Бер­го­вој­ „Ма­те­ри­ји“,­„Жар­пти­ци“­и­дру­ги­ма.­Са­Бе­жа­

ро­вом­тру­пом­ је­го­сто­ва­ла­у­мно­гим­зе­мља­ма,­осва­ја­ју­ћи­сим­па­ти­је­и­за­се­бе­и­за­ве­ли­ког­ко­ре­о­гра­фа.­Кри­ти­чар­из­То­ри­на­је,­на­при­мер,­на­пи­сао:­ „Игра­чи­ Мо­ри­са­ Бе­жа­ра­су­на­сто­ја­ли­да­ство­ре­ве­зу­из­ме­ђу­игре­ и­ драм­ске­ умет­но­сти,­ па­ ако­су­ у­ то­ме­ ус­пе­ли,­ за­слу­га­ у­ пр­вом­ре­ду­при­па­да­Ду­шки­Сиф­ни­ос,­тој­га­зе­ли­ба­ле­та,­ко­ја­игра­то­ли­ко­на­дах­ну­то...“

Ипак,­ у­ све­ту­ умет­нич­ке­ игре­не­над­ма­шном­ кре­а­ци­јом­ Ду­шке­Сиф­ни­ос­сма­тра­се­Бе­жа­ро­ва­вер­зи­ја­ Ра­ве­ло­вог­ „Бо­ле­ра“,­ ко­ју­ је­ за­њу­по­ста­вио­1961.­Ни­по­сле­више­од­ пет­ де­це­ни­ја­ Ду­шки­на­ рас­ко­шна­ играч­ка­ сен­зи­бил­ност­ ни­је­ за­бо­ра­вље­на.­ Мно­ги­ по­зна­ти­струч­ња­ци­ сма­тра­ју­ да­ доц­ни­је­ин­тер­пре­та­тор­ке­ове­чу­ве­не­Бе­жа­ро­ве­ко­ре­о­гра­фи­је,­па­и­Ма­ја­Пли­сец­ка,­ ни­су­ ус­пе­ле­ да­ „над­и­гра­ју“­на­шу­Ду­шку.­

При­ли­ком­ при­пре­ма­ за­ про­сла­ву­ 20­го­ди­шњи­це­ сво­га­ умет­нич­ког­ра­да­на­бе­о­град­ској­сце­ни,­1974,­ за­ „бе­о­град­ску­ нај­дра­жу­ пу­бли­ку“­ Ду­шка­ је­ из­ја­ви­ла:­ „Иако­сам­ве­о­ма­ре­ал­на­у­од­но­су­на­сво­је­мо­гућ­но­сти,­знам­да­још­мо­гу­и­мо­рам­да­играм.­Те­шко­се­оста­вља­овај­по­зив...­Игра­је­као­дро­га,­ка­да­је­јед­ном­оку­сиш,­ту­ма­ги­ју­не­мо­

жеш­ла­ко­оста­ви­ти...“­Али,­ Ду­шка­ ни­је­ во­ле­ла­ са­мо­

игру­ ис­пу­ње­ну­ у­ сва­ком­ да­ма­ру­емо­ци­ја­ма­ и­ дра­ма­ти­ком,­ она­ је­сво­је­ ср­це­ да­ва­ла­ сво­јој­ по­ро­ди­ци­–­ћер­ки,­ко­ја­ је­по­зна­та­филм­ска­ глу­ми­ца­ у­ Фран­цу­ској­ и­ си­ну,­по­зна­том­бел­гиј­ском­филм­ском­и­те­ле­ви­зиј­ском­сни­ма­те­љу,­а­и­њи­хо­вој­ де­ци,­ сво­јим­ уну­ци­ма,­ ко­ји­ма­се­са­пра­вом­по­но­сила.

Ка­ри­је­ру­је­на­ста­ви­ла­и­по­на­пу­шта­њу­ „све­тло­сти­ по­зор­ни­це“.­Об­но­ви­ла­је­Пар­ли­ће­вог­„Чу­де­сног­ман­да­ри­на“­ пре­но­се­ћи­ не­се­бич­но­сво­је­ бо­га­то­ ис­ку­ство­ мла­ђим­ ко­ле­ги­ни­ца­ма.­ При­ма­ба­ле­ри­на­ ве­дрог­ду­ха,­зна­ла­ је­да­се­са­озбиљ­но­шћу­ба­ви­по­став­ком­Ма­ле­ро­вих­„Пе­са­ма­ о­ мр­твој­ де­ци“,­ ко­ју­ је­оства­ри­ла­ кра­јем­ 2002.­ у­ „Сту­ди­ју“­ Ка­мер­не­ опе­ре­ Ма­дле­ни­а­нум.­Са­ то­пли­ном­ жен­ске­ осе­ћај­но­сти,­она­ је­ за­ че­ти­ри­ мла­де­ и­ та­лен­то­ва­не­ба­ле­ри­не­по­ста­ви­ла­со­ло­игре­ду­бо­ког­бо­ла,­ко­је­су,­сва­ка­раз­ли­чи­та­ и­ при­ла­го­ђе­на­ по­је­ди­ној­ ин­тер­пре­та­тор­ки,­ду­бо­ко­уз­бу­ђи­ва­ле­и­чу­ла­и­дух.­Упра­во­она­ко­ка­ко­је­то­она­чи­ни­ла,­во­ље­на­и­по­што­ва­на­од­мно­гих­ге­не­ра­ци­ја­ба­лет­ских­умет­ни­ка­и­љу­би­те­ља­истин­ски­ис­кре­не­умет­нич­ке­игре.­

Милица­Зајцев

IN MEMORIAM

Ду шка Сиф ни ос (1933–2016)

На­пу­сти­ла­нас­је­на­ша­и­ Бе­жа­ро­ва­ ве­ли­ка­

ба­ле­ри­на,­ Ду­шка­ Сиф­ни­ос.­ Удру­же­ње­ ба­лет­ских­ умет­ни­ка­ Ср­би­је­ и­На­род­но­ по­зо­ри­ште­ ће­упри­ли­чи­ти­ „Се­ћа­ње“­ на­умет­ни­цу,­а­да­тум­ће­би­ти­на­кнад­но­објављен.

IN ME MO RI AM

Су за на Шу ва ко вић Са вић (1969–2016)

7ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕОКТОБАР 2016.

Ка­ко­ бе­ле­жи­ Го­ди­шњак­ На­род­ног­по­зо­ри­шта­ за­ се­зо­ну­ 1940/41,­ је­дан­од­ нај­те­жих­ гу­би­

та­ка­ за­ на­шу­ по­зо­ри­шну,­ али­ и­ли­ков­ну­ умет­ност­ „сва­ка­ко­ је­и­ тра­гич­на­ смрт­ ду­го­го­ди­шњег­сце­но­гра­фа­и­ака­дем­ске­сли­кар­ке­Ми­ли­це­ Бе­ше­вић,­ ко­ја­ је­ по­ги­ну­ла­ у­ Бе­о­гра­ду­ 6.­ апри­ла­ 1941...­де­би­ Ми­ли­це­ Бе­ше­вић­ на­ на­шој­по­зор­ни­ци­био­је­‘Гоп­сек’,­од­Бал­за­ка­Хан­зен­кле­ве­ра,­ 28.­ апри­ла­1936.­Од­та­да­да­ла­је­она­цео­низ­ко­ма­да­ко­ји­су­ сцен­ски­би­ли­од­лич­но­ по­ста­вље­ни.­ На­ро­чи­то­ су­би­ли­за­па­же­ни­ње­ни­ин­тер­и­је­ри,­пу­ни­уку­са...­Због­ње­них­вр­ли­на,­Ми­ли­цу­ Бе­ше­вић­ је­ ожа­ли­ло­ са­то­ли­ко­ ср­дач­ног­ са­у­че­шћа­ це­ло­куп­но­осо­бље­на­ше­Ку­ће“.­

Го­ди­шњак­ да­ље­ до­но­си­ ве­о­ма­ за­ни­мљи­ву­ ауто­би­о­гра­фи­ју­ове­ умет­ни­це,­ ње­но­ „умет­нич­ко­Вје­ру­ју“,­ ко­је­ ов­де­ пре­но­си­мо­ у­це­ли­ни:

„Осе­ћа­ју­ћи­у­се­би­во­љу­и­љу­бав­ пре­ма­ сли­кар­ству,­ та­ко­ ре­ћи,­још­из­де­тињ­ског­до­ба,­мо­гу,­углав­ном,­ и­ на­ пр­вом­ ме­сту,­ за­хва­ли­ти­до­бро­ти­на­шег­вр­ло­ува­же­ног­ака­де­ми­ка­Го­спо­ди­на­Уро­

ша­Пре­ди­ћа,­што­ми­се­та­же­ља­и­оства­ри­ла.

Још­ за­ вре­ме­ Ве­ли­ког­ ра­та,­под­ оку­па­ци­јом,­ 1916,­ ушла­ сам­у­ ате­ље­ Чи­ка­Уро­ша­ Пре­ди­ћа,­где­ сам,­ ње­го­вом­ по­зна­том­ до­бро­том,­ и­ под­ ње­го­вим­ над­зо­ром,­ по­че­ла­ озбиљ­ни­је­ да­ цр­там,­

и­ где­ сам­ пре­шла­на­ пр­ве­ по­ку­ша­је­сли­ка­ња­ угље­ном­и­ кре­дом­ жи­вих­мо­де­ла.­ А­ мо­де­ли­ су­ би­ли­ упра­во­сјај­ни:­ пок.­ Чи­ча­Или­ја­ Ста­но­је­вић,­па­ Го­спо­ђа­ То­да­Ар­се­но­вић,­ и­ још­чи­та­ва­ га­ле­ри­ја­све­та.­У­то­до­ба,­и­код­ку­ће­не­у­мор­но­цр­там.­ Де­чур­ли­ја­из­ мо­је­ ули­це­ ре­ђа­ла­ се­ и­ оти­ма­ла­ко­ ће­ пре­ да­ се­ди­као­ мо­дел.­ Цр­ни­хлеб,­ са­ пек­ме­зом­од­ шљи­ва,­ бо­га­та­је­‘пла­та’­та­да­би­ла­за­‘се­де­ња’.

По­сле­ осло­бо­ђе­ња­ од­ла­зим­у­ За­греб­ на­ Ака­

де­ми­ју­ и­ за­вр­ша­вам­ је­ 1923.­ год.­Про­ла­зим­та­мо,­кроз­кла­се­Ко­ва­че­ви­ћа,­Иве­ко­ви­ћа,­Ван­ке­и­Ба­би­ћа.­ Вра­ћам­ се,­ за­тим,­ ку­ћи­ и­ још­го­ди­ну­ да­на­ од­ла­зим­ у­ Бе­о­град­ску­ сли­кар­ску­ шко­лу.­ По­сле­ то­га­до­би­јам­ ме­сто­ у­ На­род­ном­ му­зе­ју­ као­ умет­нич­ки­ ре­ста­у­ра­тор,­ а­

1926.­од­ла­зим­у­Па­риз­на­не­ко­ли­ко­ме­се­ци,­где­раз­гле­дам­га­ле­ри­је­и­ по­се­ћу­јем­ по­зна­ти­је­ при­ват­не­ате­љее.

Пр­во­мо­је­из­ла­га­ње:­‘Уче­ство­ва­ње­на­I­Ју­го­сло­вен­ској­из­ло­жби,­по­сле­ ра­та,­ 1922.­ год;­ за­тим,­ на­свим­ за­јед­нич­ким­ из­ло­жба­ма,­

‘Про­лећ­ним’­ и­ ‘Је­се­њим’.­ Мо­ја­ I­ко­лек­тив­на­ из­ло­жба­ 1931.­ год,­ у­ок­то­бру.­Мо­ја­II­из­ло­жба­у­Спли­ту,­1932.­год.­у­сеп­тем­бру.

Што­се­ти­че­мо­јих­по­гле­да­на­сли­кар­ство,­уоп­ште,­др­жим­да­не­ћу­ре­ћи­ни­шта­но­во.­Јер,­ти­‘мо­ји­по­гле­ди’­не­сум­њи­во­су­по­гле­ди­и­сва­ко­га­ин­ту­и­тив­ни­јег­ра­бот­ни­ка­на­ то­ме­ по­љу:­ сли­кар­ство,­ да­ би­

с­ пра­вом­ но­си­ло­ по­ча­стан­ на­зив­умет­но­сти,­ тре­ба­ да­ бу­де­ оду­хо­вље­но,­ не­ у­ сми­слу­ ли­те­ра­ту­ре,­ и­не­ког­ не­мо­гу­ћег­ ‘над­ре­а­ли­зма’,­већ­ тре­ба­ да­ је­ про­дукт­ уну­тра­шњег­по­сма­тра­ња,­да­би­се­и­нај­о­бич­ни­ји­ пред­мет,­ у­ спољ­њем­све­ту,­ об­у­хва­тио.­ Тре­ба,­ до­ду­ше,­да­ти­ оно,­ и­ она­ко,­ ка­ко­ се­ ви­ди.­Али,­ да­ти­ ‘ре­ал­но’,­ још­ не­ зна­чи­сле­по­и­фо­то­граф­ски­вер­но­ко­пи­ра­ње.­ Ми­слим,­ да­ је­ ту­ по­ву­че­на­оштра­гра­ни­ца­из­ме­ђу­умет­но­сти­и­за­нат­ства,­ а­умет­нич­ко­сли­кар­ство­ не­ мо­же,­ и­ не­ сме,­ да­ бу­де­обич­но­за­нат­ство.

Ин­спи­ри­са­на­ из­ве­сном­ ре­ал­ном­пред­ста­вом,­био­то­пор­тре­(у­слу­ча­ју­ако­ни­је­‘по­руџ­би­на’),­пеј­саж,­ мр­тва­ при­ро­да,­ или­ ком­по­зи­ци­ја,­увек­жу­рим­за­јед­ном­има­ги­нар­ном­ ви­зи­јом­ да­ је­ ухва­тим,­док­тра­је.­Мо­рам­бр­зо­да­ра­дим,­и­од­јед­ном.­Па,­ипак,­оно,­што­би­се­хте­ло­до­сти­ћи,­из­ми­че,­као­сен­ка,­и­ за­то­ че­сто­ ру­пе­ оста­ју­ ‘пра­зне’,­тј.­од­сли­ке­не­би­ва­ни­шта.

У­то­ме­су­све­сла­сти,­али­и­гор­чи­на­ сли­ка­ра,­ ко­ји­ осе­ћа,­ и­ ко­ји­та­ко­ осе­ћа­ју­ћи­ про­жи­вљу­је­ сво­је­умет­нич­ке­ци­ље­ве­и­на­по­ре...“

Ње­не­је­пре­ки­нуо­рат.(на­ста­ви­ће­се)

ФЕЉТОН

Пре­75­го­ди­на,­у­ше­сто­а­прил­ском­ бом­бар­

до­ва­њу­ Бе­о­гра­да­ На­род­но­ по­зо­ри­ште­ је­ из­гу­би­ло­сце­но­гра­фа­ и­ ака­дем­ску­сли­кар­ку­ Ми­ли­цу­ Бе­ше­вић,­ глум­ца­ Ми­ло­ша­ Па­ун­ко­ви­ћа,­ чла­на­ опер­ског­Хо­ра­ Ми­ха­и­ла­ Ца­ри­кова,­су­фле­ра­ Ми­ла­на­ Ба­ћу­Мар­ко­ви­ћа,­сто­ла­ра­Дра­гу­ти­на­Ни­ко­ли­ћа.­

ФЕЉ ТОН / ЈУ БИ ЛЕ ЈИ НА ШИХ ВЕ ЛИ КИХ УМЕТ НИ КА (4) / НЕ СТА ЛИ У ВИ ХО РУ РА ТА I / ПИ ШЕ ЈЕ ЛИ ЦА СТЕ ВА НО ВИЋ

Сце но граф и сли кар Ми ли ца Бе ше вић

Тмур­ни­ је­се­њи­ да­ни­пре­осам­на­ест­го­ди­на­од­не­ли­ су­ за­у­век­ из­на­ше­ ба­лет­ске­ умет­но­сти­Та­ма­ру­По­лон­

ску­ (Се­ва­сто­пољ,­5.­фе­бру­ар­1920­–­ Бе­о­град­ 9.­ но­вем­бар­ 1998),­ со­лист­ки­њу­ пе­да­го­га­ и­ ко­ре­о­гра­фа­–­нај­мла­ђу­и­по­след­њу­из­ува­же­не­пле­ја­де­ру­ских­ба­лет­ских­умет­ни­ка,­ко­ји­су­сво­је­зна­ње­и­кре­а­ци­је­по­кла­ња­ли­Бе­о­гра­ду­и­на­шим­љу­би­те­љи­ма­ умет­нич­ке­ игре­ из­ме­ђу­ два­ свет­ска­ ра­та.­ Ро­ди­те­љи­ су­По­лон­ску­ као­ ше­сто­ме­сеч­ну­ бе­бу­до­не­ли­ из­ Оде­се­ у­ Бе­о­град.­ Отац­офи­цир­и­мај­ка­ми­ло­срд­на­ме­ди­цин­ска­ се­стра­ су­ сво­ју­ љу­би­ми­цу­вас­пи­та­ва­ли­ као­ на­ше­ де­те­ (го­во­ри­ла­ је­ бес­пре­кор­но­ и­ ру­ски­ и­срп­ски­је­зик),­а­по­мај­чи­ној­же­љи­је­ ба­лет­ско­ кла­сич­но­ обра­зо­ва­ње­по­че­ла­ још­ у­ ше­стој­ го­ди­ни,­ код­чу­ве­ног­ пе­да­го­га­ Је­ле­не­ По­ља­ко­ве.­ Стро­га­ про­фе­сор­ка­ сма­тра­ла­је­ ма­лу­ Та­ма­ру­ та­лен­то­ва­ном,­ а­де­вој­чи­ца­ се­ оду­ше­ви­ла­ ба­ле­том.­Усле­дио­је­уско­ро­и­„де­би“­на­бе­о­град­ској­ ба­лет­ској­ сце­ни.­ Та­ма­ра­је­иза­бра­на­да­бу­де­ма­ли­ла­буд­у­ II­ чи­ну­ Ла бу до вог је зе ра.­ Не­што­доц­ни­је,­ по­зна­та­ ко­ре­о­граф­ки­ња­

Мар­га­ри­та­ Фро­ман­ по­ве­ри­ла­ је­Та­ма­ри­да­на­пр­вом­из­во­ђе­њу­Ли­ци тар ског ср ца­Кре­ши­ми­ра­Ба­ра­но­ви­ћа­у­Бе­о­гра­ду­бу­де­Ср­це­Мла­ди­ћа­ у­ лир­ском­ ду­е­ту­ са­ Је­ле­ном­Кор­бе­(Де во јач ко ср це).

По­сле­ осмо­го­ди­шњег­ шко­ло­ва­ња­ код­ По­ља­ко­ве­ и­ за­вр­ше­не­Ру­ске­ гим­на­зи­је,­ По­лон­ска­ је­ до­би­ла­ пр­ви­ ан­га­жман­ у­ На­род­ном­по­зо­ри­шту­ у­ Бе­о­гра­ду,­ у­ се­зо­ни­1938/39.­ Би­ла­ је­ ве­о­ма­ по­но­сна­што­ је­ по­сле­ го­ди­ну­ да­на­ игра­ња­у­ ан­сам­блу­ ус­пе­ла­ да­ на­ днев­ној­пред­ста­ви­(та­да­се­то­зва­ло­ма­ти­не)­од­и­гра­глав­ну­уло­гу­Ко­лум­би­не­у­ба­ле­ту­Ар ле ки на де­Р.­Дри­гоа,­у­по­став­ци­Ј.­Ни­кол­ске.­Ову­уло­гу­су­ ина­че­ игра­ле­ На­та­ша­ Бо­шко­вић­ и­ Ја­ња­ Ва­си­ље­ва.­ За­тим­ је­има­ла­со­ли­стич­ке­де­о­ни­це­у­I­чи­ну­опе­ре­Је вреј ка­за­јед­но­са­Да­ни­цом­Жи­ва­но­вић­ и­ Је­ли­са­ве­том­ Ко­ле­сни­ко­вом,­а­у­ба­ле­ту­Фран че ска да Ри ми ни­ је­би­ла­парт­нер­ка­већ­ис­ку­сном­ Алек­сан­дру­ До­бро­хо­то­ву.­За­хва­љу­ју­ћи­ сво­ме­ еле­гант­ном­ и­ви­со­ком­ ско­ку,­ игра­ла­ је­ ма­зур­ку­и­валс­у­Сил фи да ма­Шо­пе­на.

До­шао­ је­Дру­ги­свет­ски­рат­и­По­лон­ска­ је­ пре­ки­ну­ла­ успе­шно­за­по­че­ту­ ка­ри­је­ру­ у­ На­род­ном­

по­зо­ри­шту­ у­ Бе­о­гра­ду.­ За­ вре­ме­оку­па­ци­је­ је­ сте­кла­ ди­пло­му­ Ба­лет­ског­од­се­ка­при­Му­зич­кој­ака­де­ми­ји­у­Бе­о­гра­ду,­у­кла­си­На­та­ше­Бо­шко­вић,­ко­ја­јој­је­це­лог­жи­во­та­би­ла­узор.­Ве­жба­ла­је­и­на­сту­па­ла­у­тру­пи­Сми­ља­не­Ман­ду­кић.­По­за­вр­шет­ку­ра­та­По­лон­ска­се­ба­ви­ла­

пе­да­го­ги­јом­ у­ деч­јем­ „Ро­ди­ном­ по­зо­ри­шту“­ (аутор­ка­ ових­ ре­до­ва­ је­као­ ње­на­ уче­ни­ца­усва­ја­ла­ди­сци­пли­ну­ и­ чи­сто­ту­ кла­сич­ног­ ба­лет­ског­сти­ла).­У­ма­тич­ној­ку­ћи,­ По­лон­ска­на­ста­вља­ да­ игра­со­ли­стич­ке­ уло­ге­у­ Ше хе ре за ди,­ По­ло вец ком ло го ру,­ а­у­ана­ли­ма­бе­о­град­ског­ Ба­ле­та­ оста­ла­је­трај­но­за­бе­ле­же­на­ ње­на­ по­тре­сна­кре­а­ци­ја­ Ру­мун­ке­ на­ пра­и­звед­би­Охрид ске ле ген де­Сте­ва­на­ Хри­сти­ћа,­у­ко­ре­о­гра­фи­ји­Мар­га­ри­те­ Фро­

ман.­ По­ред­ оста­лих­ со­ли­стич­ких­ро­ла­зна­чај­на­је­и­ње­на­ин­тер­пре­та­ци­ја­ Са­ве­сти­ у­ ба­ле­ту­ Ба ла да о јед ној сред њо ве ков ној љу ба ви Фра­на­Лот­ке,­у­по­став­ци­Пие­и­Пи­на­Мла­ка­ра.

У­ пен­зи­ју­ је­ оти­шла­ 1970.­ го­ди­не,­ а­ на­ста­ви­ла­ је­ да­ се­ ба­ви­

пе­да­го­шким­ ра­дом­ у­ „Ро­ди­ном­по­зо­ри­шту“,­ у­ до­мо­ви­ма­ кул­ту­ре­ у­ Кра­гу­јев­цу,­ Бо­ру,­ Ва­ље­ву,­ а­доц­ни­је­ и­ на­ Си­ци­ли­ји.­ Бу­ду­ће­глум­це­ у­ Бе­о­гра­ду­ и­ Ба­ња­лу­ци­је­ упу­ћи­ва­ла­ у­ исто­риј­ске­ игре­ и­сцен­ске­ крет­ње.­ По­ста­вља­ла­ је­игре­ у­ пред­ста­ва­ма­ По­зо­ри­шта­„Бо­шко­ Бу­ха“­ и­ Ју­го­сло­вен­ском­драм­ском,­као­и­у­дру­гим­те­а­три­ма­у­на­шој­зе­мљи.­

Из­у­зет­но­ле­пе­и­вит­ке­фи­гу­ре,­и­у­зре­лом­до­бу­Та­ма­ра­По­лон­ска­је­ увек­ би­ла­ пре­фи­ње­но­ еле­гант­на,­мла­да­лач­ки­жи­вах­на­и­за­ин­те­ре­со­ва­на­ за­ зби­ва­ња­ у­ ба­лет­ском­све­ту.­Она­је­бр­зом,­оштро­ум­ном­и­ зна­лач­ком­ реч­ју­ зна­ла­ да­ ис­ка­же­за­ни­мљи­ве­и­мно­ги­ма­ко­ри­сне­са­ве­те­ о­ игри­ ко­ју­ је­ по­сма­тра­ла.­Би­ла­ је­ стра­сни­ по­бор­ник­ кла­сич­ног­ ба­ле­та­ и­ „но­во­та­ри­је“­ на­ба­лет­ској­сце­ни­је­ни­су­за­ни­ма­ле.­Сво­јим­ уче­ни­ци­ма­ је­ пре­но­си­ла­љу­бав­ пре­ма­ чи­сто­ти­ кла­сич­ног­ба­ле­та.­ По­себ­но­ их­ је­ упу­ћи­ва­ла­да­ из­о­штре­ очи­ и­ уши,­ а­ ти­ме­ и­свој­по­зо­ри­шни­укус,­ко­ји­је­на­ша­нај­мла­ђа­ру­ска­ба­ле­ри­на­ис­тан­ча­них­ естет­ских­ кри­те­ри­ју­ма­ не­го­ва­ла­до­по­след­њег­да­на.­

(на­ста­ви­ће­се)

ФЕЉ ТОН / ЛИЧ НО СТИ БЕ О ГРАД СКОГ БА ЛЕ ТА (58) / ПИ ШЕ МИ ЛИ ЦА ЗАЈ ЦЕВ

Та ма ра По лон ска – за љу бље ни ца класике

8 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ ОКТОБАР 2016.

ВЕЛИКА СЦЕНА СЦЕНА „РАША ПЛАОВИЋ“

Р Е П Е Р Т О А Р З А Н О В Е М Б А Р 2 0 1 6 .

с е з о н а2016/17.

Издавачка делатност Народног позоришта у Беогарду | За издавача Дејан Савић, в. д. управника | Главни уредник Позоришних новина Жељко Хубач | Заменик главног уредника Јелица Стевановић | Редaкција: Микојан Безбрадица, Бранкица Кнежевић, Драган Стевовић | Сарадници: Милица Зајцев, Вања Косанић, Марија Кнежевић | Техничка редакција: арт директор и графички дизајнер Јован Тарбук, графички дизајнер Јелена Ратковић | Коришћене фотографије архива Народног позоришта, МПУС, личних архива и В. Жакнића | Припрема и дизајн Народно позориште у Београду | Народно позориште у Београду, Француска 3, 11000 Београд | Маркетинг 2622-180

НОВ