zmajeve tasunaljke i uspavanke aktuelnost zanra

UDC 821.163.41-93-14.09 Jovanovi}-Zmaj J.

� Tamara GRUJI]

ZMAJEVE USPAVANKEI TA[UNAQKE –AKTUELNOST @ANRA

SA@ETAK: Rad se bavi odnosom uspavanke i ta{unaq-ke Jovana Jovanovi}a Zmaja prema istim ̀ anrovima iz us-mene kwièvnosti, po{to Zmaj preuzima formu, stih iobrazac uspavanke i ta{unaqke iz usmene kwièvnosti.Predo~eno je kako je Zmaj koristio postoje}e usmene obli-ke, kako ih je transformisao/modernizovao i prilagodiomladom ~itaocu. Zmaj je na primeru uspavanki i ta{unaq-ki pokazao kako usmena kwièvnost moè da bude nepre-su{ni izvor kreativnog i umetni~kog stvarawa za decu.Rad, tako|e, prikazuje da usmena tradicija, preko Zmajevihànrova, ìvi u savremenoj kwièvnosti za decu.

KQU^NE REÎ: Jovan Jovanovi} Zmaj, usmena kwi-èvnost, narodna pesma, detiwstvo, ànr, uspavanke, ta-{unaqke, cupaqke, dete, majka, igra, ritam

Srpska kwièvnost za decu nastajala je na teme-qima srpske usmene kwièvnosti, a Zmaj je jedanod prvih pesnika kod nas koji je uo~io zna~aj usme-ne kwièvnosti u stvarala{tvu za decu. „Da nijeZmaj ve}inu svojih dje~jih pjesama ispjevao opona-{aju}i duh i ritam narodnih dje~jih pjesama i iga-ra, pitawe je kakva bi bila sudbina te poezije.“1

Milovan Danojli} isti~e mi{qewe Izabel Jano povezanosti usmene kwièvnosti i kwièvnostiza decu: „Vi{e no i jedna druga forma izraàvawa,de~ja literatura ima svoj koren u folkloru.“2 U

tom kontekstu, kao rodona~elnika srpske kwièv-nosti za decu, Danojli} navodi Jovana Jovanovi}aZmaja „koji se, mo}nije no iko posle wega, obratiodetiwstvu svoga naroda“.3 Zmaj se opredelio za svojstvarala~ki put u kwièvnosti za decu koji je vo-dio upravo preko usmene kwièvnosti, jer „bezpredavawa mla|ima te bi umotvorine izgubile ne-{to od smisla svog postojawa“.4

Kako je i sam odrastao na srpskoj tradiciji inarodnoj pesmi5, Jovan Jovanovi} Zmaj dete uvodiu svet pisane re~i posredstvom usmene kwièvno-sti, jer ona zbog svoje sinkreti~nosti „odgovaradeci, na mla|im uzrastima naro~ito“.6 MarijaKleut izdvaja jo{ jednu osobenost po kojoj je deteusmereno ka usmenoj kwièvnosti, a to je veza dete-ta, koje jo{ nije ovladalo ve{tinom ~itawa i pisa-wa, sa ~ovekom agrafijskog dru{tva, jer su obojeupu}eni na audio-vizuelni prijem kwièvnog dela.

U tom uzrastu deci su naro~ito interesantniludisti~ki ànrovi. Pod ludisti~kim ànrovimaovde podrazumevamo kratke pesme koje prate govor-nu igru i ~esto su wen sastavni deo, poput razbraja-lica, brzalica, a wihov ritam je ure|en fizi~kimpokretima poput cupkawa, tapkawa i nekih drugihpokreta koji se ponavqaju (skakutawe). Po istom

29

1 Novo Vukovi}, Uvod u kwièvnost za djecu i omladinu,Unireks, Podgorica 1996, str. 83.

2 Milovan Danojli}: „Jedan vek de~je kwièvnosti“, Naivnapesma, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2004,

str. 11, citirano prema: Isabelle Ian, Essai sur la littérature en-fantine, Editions ouvrières, Paris 1969.

3 Isto, str. 12. Danojli} navodi da je ovakav postupak u XIXveku prisutan i u stvarala{tvu evropskih pisaca – Andersena,Edvarda Lira, Luisa Kerola.

4 Isto, str. 11.5 Svesni smo dvojstva u upotrebi termina usmena i narodna

kwièvnost, ali, s jedne strane, posmatramo ih kao sinonime –utoliko {to ozna~avaju isti fenomen – ali ih koristimo napo-redno i kao termine koji teì{te stavqaju na razli~ite aspek-te ovog fenomena. Termin narodna primereniji je dobu u komeje Zmaj stvarao, dok termin usmena vi{e odgovara stanovi{timana{eg vremena. Vidi: Marija Kleut, Narodna kwièvnost –fragmenti skripti, Filozofski fakultet, Novi Sad 2006,str. 3–7.

6 Marija Kleut, „Dete – usmena kultura – masovna kultura“,Detiwstvo 3, 1997, str. 7.

osnovu, u ove ̀ anrove mogu se uvrstiti i uspavanke,koje su bile pra}ene ritmi~nim quqawem kolevke,{to je ~esto uslovqavalo wihov ritam.

Prvi je ove ̀ anrove uo~io Vuk Stefanovi} Ka-raxi}, imenuju}i ih: „kad se djeca cucaju}i na ko-qena zabavqaju“, kao i „pjesme koje se pjevaju dje-ci kad se uspavquju“.7 On se nije bavio wihovim ka-rakteristikama, kao ni wihovom daqom klasifika-cijom. Kratke narodne pesme za decu zastupqene suu razli~itim zbirkama od samih po~etaka kwièv-nog stvarawa za decu, pa sve do dana{wih dana.8 Naj-obimnija zbirka ovih pesama sadràna je u antolo-giji Nikole Vuj~i}a Srpska narodna kwièvnostza decu9, gde je prire|iva~ izdvojio slede}e ̀ anro-ve: uspavanke, cupaqke, ta{unaqke, prohodalice, pe-sme o prvim zubima, pesme da nikne prvi zub, pesmekad ispadne prvi zub, pesme da dete progovori, ba-sme, rugalice, re|alice, brzalice, razbrajalice ibrojanice, pesme uz igre, porodi~ne pesme, zagonet-ke sa odgonetkama i pitalice. Mimo ozbiqnijeg in-teresovawa, uop{te, ostaju moderni vidovi de~jegfolklora, npr. pesmice koje prate igrawe lasti{a,{kolice, igre loptom.

Ludisti~ki ànrovi su posebno interesantnideci pred{kolskog uzrasta. Nazivaju se jo{ „ma-lim formama“, „malim folklornim formama“,„govornim igrama“ i „govornim izrazima“. BiqanaSikimi}10 smatra da male folklorne forme, zbogsvoje kli{eiranosti, pruàju dobro polazi{te zakomparativno prou~avawe jezika folklora, ali dasu retko dolazile u centar pa`we. Nikola Vuj~i}tako|e isti~e da su ovi ànrovi uvek ostajali postrani, izmicali antologijskim izborima, kriti-~arskim izdawima, tuma~ewu i sistematizaciji.

Svojevrsno „izop{tavawe“ ludisti~kih ̀ anrovaiz poqa usmene kwièvnosti i podvo|ewe pod kwi-èvnost za decu moè se tuma~iti i na osnovu wi-hovog nonsensnog karaktera: „Stihovi nelogi~ne iliapsurdne sadrìne, katkad i sa izmi{qenim re~ima,pravqeni za zabavu deci ili kao humoristi~ka poezi-ja“11, kao i wihovom doprinosu u „razvoju psihi~kogìvota deteta“12 – {to ovu vrstu stihova udaqava izpoqa kwièvnosti i pribliàva poqu psihologije.

Ovakvom tuma~ewu i tretirawu ludisti~kihànrova, koji su zasnovani na ritmu i igri re~i,obiluju zvukovnim figurama i naj~e{}e su bez ika-kvog zna~ewa, doprinele su danas {iroko prihva-}ene klasifikacije usmenih pesama, koje ne izdva-jaju igra~ke pesme13 kao posebnu vrstu. Qiqana Pe-

30

7 Vuk Stefanovi} Karaxi}, Srpske narodne pjesme, Kwigaprva u kojoj su razli~ne ̀ enske pjesme, Nolit, Beograd 1969. OVukovom odnosu prema narodnim pesmama za decu pi{e ZoricaTurja~anin: „Vuk i na{e narodne dje~je pjesme“, Umjetnost idijete, Zagreb 1987, str. 5–6.

8 Dragoslav Aleksi}, De~ije veselice, Pesme iz naroda, Beo-grad 1939; Momir âleni}, Seo car na kantar, Narodna kwi-èvnost za decu, Nau~na kwiga, Beograd 1972; Dragutin Ogwa-novi}, Sunce na izvoru, Zavod za uxbenike i nastavna sred-stva, Beograd 1973; Zoja Karanovi}, Narodne pesme u Danici,Matica srpska – Institut za kwièvnost i umetnost, Novi Sad– Beograd 1990; Nada Jablanov, Narodne pesme i igre za decu,roditeqe, vaspita~e i u~iteqe, Zavod za uxbenike i nastavnasredstva, Beograd 1993; Tihomir Petrovi}, Cvetnik narodnekwièvnosti za decu, Udruèwe pisaca, Leskovac 2002; Dra-gan Laki}evi}, Srpske narodne lirske pesme, Bookland, Beograd2006.

9 Nikola Vuj~i}, Srpska narodna kwièvnost za decu, Za-vod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2006.

10 Biqana Sikimi}: „Jedna srpsko-rumunska folklorna izo-glosa“, Radovi Simpozijuma Jugoslovenski Banat – istorij-ska i kulturna pro{lost, Beograd 1997, str. 160–176,www.projekatrastko.org

11 D(u{an) P(uhalo), Nonsens-stihovi, Re~nik kwièvnihtermina, Nolit, Beograd 1992, str. 526.

O tipologiji nonsensa pi{e Dragana Josifovi}: „Igre non-sensne poezije za decu“, u kwizi: Kwièvnost za decu i mladeu kwièvnoj kritici I, (priredili Voja Marjanovi} i Milutin\uri~kovi}), Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe va-spita~a, Aleksinac; Libro company, Kraqevo 2007, str. 222–240.

12 Kornej ̂ ukovski, Od druge do pete, Zavod za uxbenike inastavna sredstva, Beograd 1986, str. 236.

13 Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi} navodi i to da se obrednepesme ~esto po~iwu daqe prenositi i pamtiti kao igra~ke, ili~ak kao pesme koje prate de~ju igru. Qiqana Pe{ikan-Qu{ta-

{ikan-Qu{tanovi} navodi postupak Vladana Nedi-}a u Antologiji narodnih lirskih pesama, gde ni-je posebno izdvojio igra~ke pesme, jer je obrednalirika pra}ena igrom, te Nedi} smatra da ih ne tre-ba posebno izdvajati, nagla{avaju}i da su to i pe-sme „neznatne umetni~ke vrednosti“. U radu „Igra~-ke pesme“ autorka smatra da „nije te{ko opovrgnu-ti stav“ Vladana Nedi}a, te zakqu~uje da se cupaq-ke, razbrajalice i usmeni ànrovi nameweni decinajmla|eg uzrasta „uglavnom (..) pribrajaju porodi~-nim pesmama“, iako im je „primerenije mesto u igra~-kim“.14 Odre|ewe i definisawe igra~kih pesamakao vrste sigurno bi doprinelo boqem sagledavawu,pa samim tim i boqem vrednovawu ovih pesama.

U „malim formama“ igra je u prvom planu, teone nastaju kao „rezultat igrovnog pristupa dete-tu“.15 Milovan Danojli} nagla{ava da je Zmaj umeoda se prepusti igri bez koje se de~ja pesma ne moèzamisliti, a da je, u isto vreme, podsticaj nalaziou srpskom folkloru. Milovan Danojli} zastupa mi-{qewe, citiraju}i Izabel Jan, da ̀ anrove usmenekwièvnosti treba jednako tretirati i vrednovatikao npr. popularni roman, jer „mogu, na nekom za-okretu razvoja, pokazati grumen zlata koji }e nasiznenaditi, podariti nam ~asak miqa, odjeknuti dotada ne~uvenom notom“.16

Zmaj se obra}a detetu najranijeg uzrasta, „on sdetetom razgovara jo{ od kolevke, ne`no, materin-ski“17, preuzimaju}i uspavanku iz usmene kwièv-nosti. Jovan Qu{tanovi} navodi da je uspavankaprva pesma koja se od iskona peva deci, s ciqem da

preporu~uje dete dobrim silama, ili da ga braniod zlih sila. 18 Zmajeva uspavanka, kao i narodna,u funkciji je uspavqivawa deteta i prati ritamquqawa kolevke, „ona sadrì èqe za zdravqe isre}nu budu}nost, proèta je verom u blagotvornoi samostalno dejstvo re~i“.19 Zmaj je napisao ~eti-ri uspavanke po uzoru na usmenu kwièvnost. Naj-blià usmenoj je uspavanka Kako sestra peva kadmalog bracu quqa (5, 59)20, koja je u usmenoj kwi-èvnosti naslovqena Quqo moja molovana.21 Zmajje ve} u naslovu predo~io ko je pored detetove ko-levke i ko mu upu}uje ne`ne re~i. Ne zavr{ava uspa-vanku tamo gde i narodni peva~, ve} pored lika maj-ke uvodi i lik oca: „Quqaj mi ga, quqo meka, / Dokdonese majka mleka. / Dok donese otac hleba, / Ikraj hleba jo{ {to treba.“ Lik oca nije karakte-ristika narodnih uspavanki, jer je majka ta koja upatrijarhalnom svetu brine o detetu. Ovom pesni~-kom slikom Zmaj unosi elemente svog vremena i mo-dernog pesni{tva. Pesma se zavr{ava slikom slo`-ne porodice za trpezom, te se teì{te sa deteta ièqe da bude zdravo i sna`no, prenosi na mir iblagostawe u porodici: „Svi }e onda sesti amo, –/ Da zajedno uìnamo.“

31

novi}: „Igra~ke pesme“, Stanaja selo zapali, Ogledi o usmenojkwièvnosti, Dnevnik, Novi Sad 2007, str. 60.

14 Isto, str. 73.15 Dragana Josifovi}, nav. delo, str. 224.16 Milovan Danojli}: „Jedan vek de~je kwièvnosti“, Na-

ivna pesma, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd2004, str. 27, citirano prema: Isabelle Ian, Essai sur la littéra-ture enfantine, Editions ouvrières, Paris 1969.

17 Milovan Danojli}, „Zmaj“, isto, str. 105.

18 Jovan Qu{tanovi}: „Kwièvnost za decu i mit“, Crven-kapa gricka vuka, Dnevnik – Zmajeve de~je igre, Novi Sad 2004,str. 21.

19 H(atixa) K(rwevi}), „Uspavanka“, Re~nik kwièvnih ter-mina, Nolit, Beograd 1992, str. 907.

20 Zmajeve pesme u ovom radu navode se prema izdawu: Sabra-na dela Jovana Jovanovi}a Zmaja, I–XVI, priredio Ja{a M. Pro-danovi}, Izdava~ko i kwiàrsko preduze}e Geca Kon, Beograd1933–1937, a zbog izbegavawa ponavqawa, posle navo|ewa, pr-vim brojem ozna~ava se broj kwige u okviru Zmajevih Sabranihdela, a drugim – broj stranice na kojoj je pesma objavqena.Ovakav na~in navo|ewa preuzet je iz studije Vasilija Radiki}aZmajevo pesni{tvo za decu, Zmajeve de~je igre, Novi Sad 2003.

21 Nikola Vuj~i}, Srpska narodna kwièvnost za decu, Za-vod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006, str. 11.„Quqo moja molovana, / uspavaj mi Radovana. / Quqaj mi gaquqo laka, / moga brata mog junaka. / Quqaj mi ga quqo meka,/ dok donese majka mleka.“

Naslov pesme Evo ti (5, 59) ne ukazuje na uspa-vanku, ali se na po~etku jasno uo~ava da se majkaobra}a detetu u kolevci, sa èqom da odraste usna`nog momka. Zmaj kroz celu pesmu razvija mo-tiv o ptici za{titnici koja ima ulogu da {titidete od uroka i od zlih sila: „îm je tebe ugleda-la, / Odma’ j’ pesmu zapevala, /... / Ja bih rekla, dati poje / O snovima nade svoje, –“ Odrastawe istasavawe deteta Zmaj prikazuje u vidu alegorijskeslike, kao bu|ewe prirode i sticawe slobode i ne-zavisnosti: „A kad sine premale}e, / Kad procveta{arno cve}e, / Ti }e{ onda ja~i biti, / Sam }e{prozor otvoriti / Zna}e{ re}i / Dve tri re~i: /’Naj slobodu, ptico, naj je! / Ne od mene, od Bogaje!’“ Zmaj je pokazao koliko je uspavanka sa~uvalaarhai~no verovawe u mo} magije re~i i kolike sumaj~inske brige za detetovo zdravqe i odrastawe.Uspavankom se „pred licem deteta pojavquje od pr-vih wegovih koraka kwièvnost koja je u dubokojrodbinskoj vezi s mitom, literatura koja ̀ ivi, iz-me|u ostalog, i od ’uspomene’ na mit“.22

Pomenute uspavanke nalaze se u Zmajevim pesma-ma za decu, dok je druge dve – Mati sinu kod kolevke(1, 112) i Tiho no}i moje sunce spava (1, 93) – Zmajuvrstio u \uli}e. Prisutnost uspavanki u zbirci „zaodrasle“ opravdana je qubavqu prema èni i decikoja preovladava u zbirci, kao time i da bez sre}edeteta nema ni sre}e roditeqa. Prva pesma Matisinu kod kolevke (1, 112) naslovom upu}uje na pravunarodnu uspavanku, kao i stihovima u svakoj stro-fi: „Buji, paji...“ Majka traì san za svoje dete,oslovqavaju}i ga sa „nevina{ce mlado“ i „materi-na nado“, da bi ga u naredne tri strofe posmatralave} kao odraslog momka, obra}aju}i mu se sa „milasnago“, „Srp~e malo“ i „sokole lepi“. Gradacijskipore|ane pesni~ke slike ukazuju na maj~inu èquda joj sin izraste u hrabrog junaka – sokola – sim-bol juna{tva u srpskoj usmenoj kwièvnosti. Zmaj

koristi tipi~na usmena pore|ewa: „ûva majka svo-je ~edo drago, / ̂ isto srce kâ zenicu gledi, / Du{upazi da se ne povredi, / Da ostane kao rosa ~ista, /Kao kapqa sred zelena lista.“ Iz zavr{nih stiho-va vidi se da je majka sina namenila srpskom rodu:„Jer te majka rodu namenila“, te se uo~ava Zmajevodnos prema srpstvu – za Zmaja je „Srpstvo majkai babajka“23; „Da s’ vratite, - il’ da poginete, -/ Za slobodu da sokolujete.“ Epski zavr{etak, sarodoqubivim elementima, nije karakteristi~an zanarodne uspavanke, ali romanti~arski kraj pesmei veli~awe srpstva opravdava Zmajevo opredeqeweda ovu pesmu uvrsti u pesme „za odrasle“.

Pesma Tiho no}i moje sunce spava (1, 93) moè dase posmatra i kao qubavna pesma, ali i kao uspavan-ka. O woj polemi{e Laza Kosti}24, posmatraju}i jekao ne`nu i melodi~nu uspavanku. Prema jednostav-nim stihovima i ne`nim re~ima kojima se samo pri-ziva san, bez projektovawa detetove budu}nosti, pesmaupu}uje na najjednostavniji oblik narodne uspavan-ke. Izostalo je, pri tom, direktno obra}awe, karak-teristi~no za narodne uspavanke. Iako su se na{leu \uli}ima, zbirci pesama „za odrasle“, pesme Ti-ho no}i moje sunce spava i Mati sinu kod kolevkeuvr{tene su i u Zmajeve antologijske pesme za decu.Pesmu Tiho no}i moje sunce spava Milovan Danoj-li}25 je uvrstio u svoj izbor Zmajevih pesama za decu,dok se pesma Mati sinu kod kolevke, na{la u izbo-rima Du{ana \urovi}a26 i Dragana Laki}evi}a.27

32

22 Jovan Qu{tanovi}, nav. delo, str. 22.

23 Milovan Danojli}: „Zmaj“, Naivna pesma, Zavod za uxbe-nike i nastavna sredstva, Beograd 2004, str. 98.

24 Laza Kosti}, Kwiga o Zmaju, (Laza Kosti}, O Jovanu Jo-vanovi}u Zmaju (Zmajovi), wegovu pevawu, mi{qewu i pisawu,i wegovu dobu, Sombor 1902), priredio Dragi{a @ivkovi},Prosveta, Beograd 1984, str. 80–81.

25 Jovan Jovanovi} Zmaj, Deco moja svekolika, (izbor ipredgovor Milovan Danojli}), Prosveta, Beograd 1964, str. 77.

26 Zmaj Jova Jovanovi}, Dolaze nam laste (izbor Du{an \uro-vi}), Izdava~ko preduze}e „Veselin Masle{a“, Sarajevo 1965, str. 6.

27 Jovan Jovanovi} Zmaj, Pobo`ne i patriotske pesme (iz-bor i pogovor Dragan Laki}evi}), Bookland, Beograd 2006, str. 9.

U uspavankama Zmaj preuzima formu narodneuspavanke, stilske postupke i stih (simetri~niosmerac i epski deseterac) iz usmene kwièvno-sti. Iako u pojedinim segmentima Zmaj odstupa odobrasca usmene kwièvnosti, wegove uspavanke suizuzetno vredna lirska pesni~ka ostvarewa, koji-ma se prikazuje intimna porodi~na atmosfera kaoi velika maj~inska qubav i briga. Deci najmla|eguzrasta namewene su i cupaqke i ta{unaqke „{a-qivo intonirane pesmice efektnih stihova i ono-matopei~nih re~i koje stimuli{u dete na poskaki-vawe da stabilno stane na noge“.28 Jovan Qu{tano-vi} nagla{ava da su ovi ànrovi izrazito obre-dnog karaktera i da nisu iskqu~ivo vezani za detei detiwstvo: „Poezija jednostavnog i sugestivnogritma ispuwena obiqem ’magi~nih’ re~i koje i ne-maju neko pravo zna~ewe i samo sluè podupirawuritmi~nosti“.29

Zmaj je napisao dve ta{unaqke po uzoru na usme-nu kwièvnost. Obe su istog naslova Ta{i, ta{i(6, 91) i (6, 347), u istoj formi i stihu. Zmajeveta{unaqke su kratke pesme koje se zasnivaju na ri-tmu i melodi~nosti i u kojima se smewuju {este-rac i sedmerac. U takvim pesmama sve je podre|enoigri deteta, dok je smisao u drugom planu. Po~etakZmajevih ta{unaqki isti je kao i kod narodnih:„Ta{i, ta{i tanana“, {to, po mi{qewu VasilijaRadiki}a, „upu}uje na tap{awe i dodatno poja~avaritmi~nost iskaza“.30 Zmaj nije odstupao od narod-nog obrasca, jer on predstavqa svojevrsnu formu-lu, „ta{unaqka kao i uspavanka u su{tini ~uva usebi i elemente arhai~nog ànra bajalice“31, ali

je u kwièvnosti za decu „bajawe“ rastere}enoobrednog ciqa.32

Ta{unaqke su u funkciji postizawa odre|enognapretka, naj~e{}e detetovog zdravqa, sre}e: „Ta-{i, ta{i, tanana, / Evo jedna grana, / A na granijabuka / Kao molovana. / Dolete}e pti~ica, / Quq-nu}e se grana, / Otpanu}e jabuka, – / Dignu}e jeAna.“33 Motiv jabuke, naro~ito plod – rumena, cr-vena jabuka – rasprostrawen je motiv u usmenojkwièvnosti, „jer jabuka je nezamewivo znamewe ̀ i-vota, zdravqa, plodnosti, napretka, sre}e, dobrihnamera i èqa; po narodnom verovawu, jabuka imavi{estruka blagotvorna i lekovita dejstva“34. Bez-bri`nost zajedni~kog odrastawa dece razli~itoguzrasta sugeri{e se ta{unaqkom: „Ta{i, bela, de-bela, / Sva su deca vesela, / Doneo im ~ika / Iz {u-me le{nika, / Jela bi i Quba, / Ali nema zuba, / Za-to joj je seka / Uzvarila mleka“35. Pesma magijskipribavqa lepotu devoj~ici36: „Ta{i, ta{i, male-na, / Sukwa ti je {arena, / Ko{uqica bela, / Kumaje donela; / Kosa ti je plava, / Pametna ti glava,/ A usta{ca zamedqana / Uvek nasmejana.“ Dete se{titi od opasnosti tako {to se pripitomqavajuzle sile oli~ene u kurjaku37: „Ta{i, rode, pa rode, /Kurjak bere jagode, / Kad nabere dosta, / Moli}e gaKosta, / Da ih sve ne pomlavi, / Da i Nasti osta-

33

28 Tihomir Petrovi}, Cvetnik narodne kwièvnosti zadecu, Udruèwe pisaca, Leskovac 2002, str. 13.

29 Jovan Qu{tanovi}, nav. delo. Qu{tanovi} navodi da suu zbirci Kraqevina La`dipa`di (Beograd 1965), za koju jepredgovor napisao Bora ]osi}, ove pesme nazvane tepalicamai quqalicama.

30 Vasilije Radiki}, nav. delo, str. 63.31 Isto.

32 Jovan Qu{tanovi}, nav. delo.33 Ta{unaqka sa motivom jabuke postoji i u usmenoj kwi-

èvnosti pod nazivom U marami jabuka: „Tap{i, tap{i, ta-nana, / I svilena marama, / U marami jabuka; / Grize moma jabuku,/ Ujede se za ruku: / ’Jao, jao, ru~ice, / Devoja~ka du{ice!’“ Ni-kola Vuj~i}, nav. delo, str. 34.

34 [piro Kuli{i}, Petar @. Petrovi}, Nikola Panteli},Jabuka, Srpski mitolo{ki re~nik, Etnografski institutSANU, Interprint, Beograd 1998, str. 219.

35 I u usmenoj kwièvnosti postoji ista uspavanka Sva sudjeca vesela, sa minimalnim odstupawem: „ Ta{i, ta{i, debe-la, / sva du djeca vesela, / donio im ~ika, / iz poqa qe{nika. /Jela bi i Quba, / ali nema zuba, / zato je seka, / izvarika mlije-ka.“ Nikola Vuj~i}, nav. delo, str. 34.

36 Vasilije Radiki}, nav. delo, str. 63.37 Isto.

vi, / A kurjak }e kaz’ti: ’Kako ne bih Nasti’“. Ovata{unaqka se moè interpretirati i u druga~ijemkontekstu – kao igra u vidu de~akovog udvarawa de-voj~ici – jer se veruje da vuk38 donosi sre}u, a „ja-goda je poznata kao simbol smernosti i pravedno-sti“39, te se ta{unaqka direktno ti~e budu}nostidece. Stih iz Zmajeve ta{unaqke: „Kurjak bere jago-de“ predstavqa modifikovan stih iz narodne cupaq-ke Cucu rode pa rode40: „Ujak bere jagode“. Zmaj uvo-di pojam kurjaka koji je karakteristi~an za basmu, teje Zmaj ovom ta{unaqkom nagovestio arhetipski na-~in razmi{qawa drevnog ~oveka i oti{ao korak da-qe u odnosu na narodnog peva~a, jer kurjak/vuk imazna~ajnu ulogu u srpskoj mitologiji. Istovremeno,ovaj potencijalno mitski sloj se humorno razgra|uje,po{to kurjak postaje jo{ jedna od za{titni~kih fi-gura koje bdeju nad Nastinom dobrobiti i pot~iwa-va vlastite interese detetovima.

Po uzoru na narodnu cupaqku Cucu rode pa rode,Zmaj pi{e cupaqku Mati peva detetu cupkaju}iga na krilu (12, 178).41 U naslovu pesme Zmaj defi-

ni{e na~in izvo|ewa, poigrava se smenom {ester-ca i sedmerca, ènske i daktilske rime, ~ime sepostiè ritam cupkawa deteta na kolenu. Prvi deoZmajeve cupaqke isti je kao i u narodnoj pesmi isvodi se na igru re~ima, dok je drugi deo pesmeZmaj usmerio ka ̀ eqi da dete u~ini prvi korak, tese pesma pribliàva prohodalici. Pesma je zabav-nog karaktera, {aqivo intonirana i uvodi detekao direktnog aktera pesme, koje na kraju iskazujesvoje ushi}ewe re~ima: „Evo me, uja~e!“

Zmajevi stihovi: „...Ta{i, ta{i, Ruìce, / Ne-ka bride ru~ice / Zna{ da voli baba Jela, / Kad sudeca vesela“ ukazuju na sam na~in izvo|ewa pesme:dete sedi u bakinom krilu, okrenuto licem ili le-|ima prema woj. Baka hvata dete za dlanove i u~iga da pqeska u ritmu pesme. Svojim ta{unaqkamaZmaj je uspeo da uspostavi komunikaciju izme|u od-raslih i deteta i da dete direktno ukqu~i u igru.U wegovim ta{unaqkama pojavquju se osobe koje suu bliskoj vezi sa detetom kome se pesma peva: de-da, baba, kuma, majka, {to upu}uje na porodi~neodnose, ali i na one koji su izvodili ove pesme.Pesma Ta{i, ta{i, po mi{qewu Slobodana @.Markovi}a, pesma je koju dete ne govori i ne skan-dira kada je samo, ve} je to „tip grupne, zajedni~keili kolektivne pesme“42 i horski se kazuje, {to ja-sno upu}uje na kolektivnost preuzetu iz usmenekwièvnosti. Na ovo se nadovezuje stav da „pesni~-ki zov Ta{i, ta{i tanana!“, kao i drugi poznatiZmajevi simboli, „traju i ̀ ive kao poetski likovinezavisno od mati~nog poetskog teksta, osamosta-qeni i slobodni od stihova Jovana Jovanovi}a Zma-ja i od Zmajevog imena“.43 Stav Slobodana @. Mar-kovi}a najboqe govori koliko su uspela Zmajevapesni~ka ostvarewa za decu koja su nastala po uzo-

34

38 Vuk se naziva: kurjak, zver, nepomenik, ala. Veselin ̂ aj-kanovi}, Stara srpska religija i mitologija, Sabrana de-la, SKZ, Beograd 1994, str. 68–71; [piro Kuli{i}, Petar @.Petrovi}, Nikola Panteli}, Vuk, Srpski mitolo{ki re~nik, Et-nografski institut SANU, Interprint, Beograd 1998, str.117–118.

39 [piro Kuli{i}, Petar @. Petrovi}, Nikola Panteli},Jagoda, Srpski mitolo{ki re~nik, Etnografski institut SANU,Interprint, Beograd, 1998, str. 221.

40 „Cucu, rode pa rode, / Ujak bere jagode. / Jagode se rumene/ Kano ruà u mene; / Jagode su slatke, / Jele bi i patke; / Gle,kako su zinule, / Ne bi l’ koju skinule!“ Nikola Vuj~i}, nav.delo, str. 22.

41 „Cucu, rode pa rode! / Ujak bere jagode, / Jagode su rumene/ Kao ~edo u mene; / Jagode su slatke, / Jele bi i patke, / Pa suve}em zinule / Ne bi l’ koju skinule. / Ujak patke otera, / Punakola dotera. / ̂ edo moje ska~e: / ’Evo me, uja~e!’“

Kao ludisti~ke ̀ anrove kod Zmaja Vasilije Radiki} izdva-ja zagonetke – da{tawa, dopuwalke, pitalice, brzalice, uspa-vanke i ta{unaqke, jasno polaze}i od ̀ anrova usmene kwièv-nosti, ali ne izdvaja cupaqke kao poseban ànr, niti navodiovu pesmu.

42 Slobodan @. Markovi}: „Poetski lik deteta u Zmajevimpesmama za decu“, Zapisi o kwièvnosti za decu IV, Beograd-ska kwiga, Beograd 2007, str. 26.

43 Isto, str. 25.

ru na usmenu kwièvnost i koliko su postala sa-stavni deo detiwstva svakog deteta.

Slobodan @. Markovi} smatra da pesma Ta{i,ta{i po svojoj prirodi odgovara brojanici, ubra-jaju}i je u pesme iz reda „zaumnih re~i“, jer se„re~ima bez smisla iskazuje qudska potreba i ra-spoloèwe“.44 Ona je po wemu, koliko podsticaj naigru, toliko i sama igra. „Inspirisan qudskomigrom i toplinom deteta, lepotom i rado{}u poro-di~nog krila, Zmaj je, u duhu narodnih ta{unaqki,dao inicijalnu ili polaznu pesmu Ta{i, ta{i, ta-nana!, koja se recituje, peva i u ritmu skandira,dopevava i prepevava, mame}i svojom muzikom i har-monijom takta. Izazovom i ne`no{}u ona iznu|ujeu deteta pokret, pqesak, gugutawe i radost, s po-navqawem re~i ili, jo{ ~e{}e, bez toga.“45

Ta{unaqka „Ta{i, ta{i, tanana, / Sa dedinatavana, / Deda nosi {evu, / Da vidi Milevu, – / I{eva Milevu / I Mileva {evu“ (6, 347) privla~ipa`wu deteta zvukovnim figurama i igrom re~i;ritam i humor su u prvom planu, dok su pojmovi bezikakve semanti~ke veze, ili bar ona nije na prvipogled uo~qiva.46 Vasilije Radiki} u woj vidi ~i-stu jezi~ku igru, svojevrsnu leksi~ku „klackalicu“,u kojoj se javqaju elementi brzalice.

U ta{unaqci „Ta{i, ta{i, Cveto, / Moje ~edopeto, / Ima{ ~etir’ brate, / Svi pitaju za te. /Jedan pita: Kamo je? / Drugi veli: Tamo je! / Tre}itraì Cvetu / Po belome svetu, / A ~etvrti na-|e milu / Na maj~inom krilu.“ Vasilije Radiki}uo~ava elemente bajke, sa motivom o k}eri jedini-ci koja ima ~etiri brata. Zmaj ovim postupkom od-

stupa od stalnog broja tri, koji je karakteristi~anza bajke i umesto tri, uvodi ~etiri brata. Motivtraèwa sestre po svetu prisutan je u narodnoj baj-ci ârdak ni na nebu ni na zemqi. Ovom ta{u-naqkom, koja obiluje porodi~nom toplinom i qu-bavqu, Zmaj pokazuje ose}awa starije bra}e premamalenoj sestri – mezimici, a sluti se i potencijal-na igra skrivawa, vezana za uzrast na kome dete ve-ruje da ga ne vide oni od kojih je zaklonilo liceili, ovde, skrilo glavu u maj~ino krilo.

Narodni peva~ obra}a se deci uop{teno, bez na-vo|ewa imena, dok Zmaj uvodi konkretna de~ja ime-na: Ana, Quba, Kosta, Nasta, Ruà, Cveta, Mileva,~ime se intenzivira cela pesni~ka slika, ali i na-gla{ava obra}awe odre|enom detetu. U Zmajevimta{unaqkama nagla{eno je prisutan motiv dari-vawa, naro~ito u vidu biqa: jabuka, cve}e, le{nik,jagoda – {to je, nagla{eno, u funkciji detetovognapretka. Zastupqen je i ìvotiwski svet: ptica,buba-mara, kurjak, {eva. Ovakvi motivi odgovara-ju prirodi detiwstva, privla~e pa`wu deteta iobiluju ìvotnim optimizmom.

Zmaj je svojim pesmama koje je namenio najmla|ojdeci, obra}aju}i im se jo{ u kolevci, uspostaviopravi kult usmene kwièvnosti. Preuzev{i for-mu, jezik, stih, ali i ̀ ivotni optimizam i vedrinuiz narodnih uspavanki i ta{unaqki, Zmaj nastavqatradiciju usmenog pesni{tva, unose}i elemente ro-manti~arskog pesni{tva i gra|anskog ìvota. UZmajevim uspavankama otkriva se lepota sna i maj-~inska èqa da dete postane lep, zdrav i jak mo-mak. Dok je predmet uspavanki naj~e{}e detetovabudu}nost, predmet ta{unaqki i cupaqki jeste de-tetova sada{wost, koja je prikazana kroz sre}no ibezbri`no detiwstvo.

Svaka majka je, prema mi{qewu Nasihe Kapi-xi}-Haxi}, zabavqala svoje dete Zmajevom pesmomTa{i, ta{i jer, „sasvim maloj djeci, bebama od go-dinu dana, nije potrebna pjesma sa zna~ajnijim sa-

35

44 Slobodan @. Markovi}: „Klasi~no i moderno u poezijiDu{ana Radovi}a“, isto, str. 68.

45 Slobodan @. Markovi}: „Poetski lik deteta u Zmajevimpesmama za decu“, isto, str. 26.

46 [eva je simbol radosti, pa bi se kao mala i raspevanapti~ica mogla dovesti u vezu sa detetom, kome se, tako|e, pri-pisuje radost i raspevanost.

dràjem, niti slika u pjesmi“47, a ova pesma sadr-ì sve ono {to je detetu tog uzrasta potrebno. Ko-liko su danas Zmajeve pesme namewene najmla|emuzrastu deteta zastupqene u antologijskim izbori-ma? Nijedan izbor Zmajevih pesama za decu danas nemoè da se zamisli bez pesme Ta{i, ta{i. Ona se na-{la u izboru mnogih prire|iva~a, poput: MilovanaDanojli}a, Du{ana \urovi}a, Huseina Tahmi{~i}a,Du{ana Radovi}a, Mire Ale~kovi}, Vladimira Mi-lari}a48, kao i u kwizi Pesme i pri~alice.49 Zma-jeva cupaqka Mati peva detetu cupkaju}i ga na kri-lu re|e je zastupqena od pesme Ta{i, ta{i. Ona sena{la u izboru Du{ana \urovi}a, Mire Ale~kovi}i u kwizi Pesme i pri~alice. Dakle, bez obzira nato {to je Zmaj uspeo da kroz pesme za decu sa~uvaod zaborava usmenu tradiciju i {to je u ovom seg-mentu pesni~kog ostvarewa dao neka od svojih naj-boqih i najuticajnijih dela, ovim ànrovima se uizu~avawima Zmajeve poezije ne posve}uje dovoqnopa`we. Wihov zabavni karakter doprineo je da uspa-vanke, ta{unaqke i cupaqke vi{e budu predmet in-teresovawa vaspita~a nego kwièvne kritike.

Iako ìvimo u eri mas-medija, kada su dostup-na razli~ita audio-vizuelna sredstva, preko Zma-

jevih uspavanki, ta{unaqki i cupaqki usmena kwi-èvnost i daqe ̀ ivi i na wenim osnovama vaspita-vaju se i odrastaju generacije. Zmajevi ̀ anrovi na-meweni najmla|oj deci prenose se usmenim putem iiskqu~ivo od izbora i afiniteta odraslih, prven-stveno roditeqa, a kasnije i vaspita~a, zavisi ko-liko }e biti zastupqeni kod de~je populacije. Toje vreme kada dete po~iwe da otkriva svet oko sebe,uz pomo} svojih najbliìh, „a verbalni deo igremo`da je prvi celovit iskaz na materwem jezikuupu}en detetu“.50 Dokle god se bude negovala ̀ ivare~, sredstva masovne kulture ne}e mo}i da je za-mene, a Zmajeve uspavanke, ta{unaqke i cupaqkepredstavqa}e izuzetno kwièvno i kulturno bla-go srpske pesni~ke tradicije i srpske kulture koji-ma }e se dete uvoditi u svet pisane re~i.

PRIMARNA LITERATURA(antologije i zbirke pesama)

Sabrana dela Jovana Jovanovi}a Zmaja, I-XVI, pri-redio Ja{a M. Prodanovi}, Izdava~ko i kwi-àrsko preduze}e Geca Kon, Beograd 1933–1937.

Dragoslav Aleksi}, De~ije veselice, Pesme iz naro-da, Beograd 1939.

Jovan Jovanovi} Zmaj, Deco moja svekolika (izbori predgovor Milovan Danojli}), Prosveta, Beo-grad 1964.

Zmaj Jova Jovanovi}, Dolaze nam laste (izbor Du-{an \urovi}), Izdava~ko preduze}e „VeselinMasle{a“, Sarajevo 1965.

Vuk Stefanovi} Karaxi}, Srpske narodne pjesme,Kwiga prva u kojoj su razli~ne ènske pjesme,Nolit, Beograd 1969.

Momir ̂ aleni}, Seo car na kantar, Narodna kwi-èvnost za decu, Nau~na kwiga, Beograd 1972.

36

47 Nasiha Kapixi}-Haxi}: „Djeca rastu s pjesmom ~ika-JoveZmaja“, Od Zmaja do Viteza, Svjetlost, Sarajevo 1981, str. 12.

48 Jovan Jovanovi} Zmaj, Deco moja svekolika, (izbor i pred-govor Milovan Danojli}), Prosveta, Beograd 1964, str. 31–33;Zmaj Jova Jovanovi}, Dolaze nam laste, (izbor Du{an\urovi}), Izdava~ko preduze}e „Veselin Masle{a“, Sarajevo1965, str. 8–10; Jovan Jovanovi} Zmaj, Da ~udne radosti, (iz-bor i predgovor Husein Tahmi{~i}), Izdava~ko preduze}e„Veselin Masle{a“, Sarajevo 1974, str. 23–27; Jovan Jovanovi}Zmaj, \iha, |iha, (izbor Du{an Radovi}), Nolit – Prosveta –Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1980, str.54–56; Jovan Jovanovi} Zmaj, Riznica pesama za decu, (izborMira Ale~kovi}), Vuk Karaxi}, Beograd 1984, str. 11–12; JovanJovanovi} Zmaj, Ala je lep ovaj svet, (izbor VladimirMilari}), Zavod za izdavawe uxbenika, Novi Sad 1984, str.8–11.

49 Jovan Jovanovi} Zmaj, Pesme i pri~ice, Kwiga komerc,Beograd 1997, str. 100–101. 50 Marija Kleut, nav. delo, str. 6.

Dragutin Ogwanovi}, Sunce na izvoru, Zavod za ux-benike i nastavna sredstva, Beograd 1973.

Jovan Jovanovi} Zmaj, Da ~udne radosti (izbor ipredgovor Husein Tahmi{~i}), Izdava~ko pre-duze}e „Veselin Masle{a“, Sarajevo 1974.

Jovan Jovanovi} Zmaj, \iha, |iha (izbor Du{an Ra-dovi}), Nolit – Prosveta – Zavod za uxbenikei nastavna sredstva, Beograd 1980.

Jovan Jovanovi} Zmaj, Riznica pesama za decu (iz-bor Mira Ale~kovi}), Vuk Karaxi}, Beograd1984.

Jovan Jovanovi} Zmaj, Ala je lep ovaj svet (izborVladimir Milari}), Zavod za izdavawe uxbeni-ka, Novi Sad 1984.

Zoja Karanovi}, Narodne pesme u Danici, Maticasrpska – Institut za kwièvnost i umetnost,Novi Sad–Beograd 1990.

Nada Jablanov, Narodne pesme i igre za decu, ro-diteqe, vaspita~e i u~iteqe, Zavod za uxbeni-ke i nastavna sredstva, Beograd 1993.

Jovan Jovanovi} Zmaj, Pesme i pri~ice, Kwiga ko-merc, Beograd 1997.

Tihomir Petrovi}, Cvetnik narodne kwièvno-sti za decu, Udruèwe pisaca, Leskovac 2002.

Dragan Laki}evi}, Srpske narodne lirske pesme,Bookland, Beograd 2006.

Nikola Vuj~i}, Srpska narodna kwièvnost za de-cu, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beo-grad 2006.

Jovan Jovanovi} Zmaj, Pobo`ne i patriotske pe-sme (izbor i pogovor Dragan Laki}evi}), Book-land, Beograd 2006.

SEKUNDARNA LITERATURA

Nasiha Kapixi}-Haxi}, „Djeca rastu s pjesmom ~i-ka-Jove Zmaja“, Od Zmaja do Viteza, Svjetlost,Sarajevo 1981, str. 9–23.

Laza Kosti}, Kwiga o Zmaju, (Laza Kosti}, O Jo-vanu Jovanovi}u Zmaju (Zmajovi), wegovu pevawu,mi{qewu i pisawu, i wegovu dobu, Sombor1902), priredio Dragi{a @ivkovi}, Prosveta,Beograd 1984.

Kornej ̂ ukovski, Od druge do pete, Zavod za uxbe-nike i nastavna sredstva, Beograd 1986.

Zorica Turja~anin, „Vuk i na{e narodne dje~je pje-sme“, Umjetnost i dijete, Zagreb 1987, str. 5–6.

Re~nik kwièvnih termina, Nolit, Beograd 1992.Veselin âjkanovi}, Stara srpska religija i mi-

tologija, Sabrana dela, SKZ, Beograd 1994.Novo Vukovi}, Uvod u kwièvnost za djecu i omla-

dinu, Unireks, Podgorica 1996.Marija Kleut, „Dete – usmena kultura – masovna

kultura“, Detiwstvo 3, 1997, str. 5–7.Biqana Sikimi}, „Jedna srpsko-rumunska folklor-

na izoglosa“, Radovi Simpozijuma JugoslovenskiBanat – istorijska i kulturna pro{lost, Be-ograd 1997, str. 160–176, www.projekatrastko.org

[piro Kuli{i}, Petar @. Petrovi}, Nikola Pan-teli}, Srpski mitolo{ki re~nik, Etnografskiinstitut SANU, Interprint, Beograd 1998.

Vasilije Radiki}, Zmajevo pesni{tvo za decu, Zma-jeve de~je igre, Novi Sad 2003.

Jovan Qu{tanovi}, „Kwièvnost za decu i mit“,Crvenkapa gricka vuka, Dnevnik – Zmajeve de~jeigre, Novi Sad 2004, str. 7–31.

Milovan Danojli}, „Jedan vek de~je kwièvnosti“,„Zmaj“, Naivna pesma, Zavod za uxbenike i na-stavna sredstva, Beograd 2004, str. 3–38; 97–112.

Marija Kleut, Narodna kwièvnost – fragmentiskripti, Filozofski fakultet, Novi Sad 2006.

Dragana Josifovi}, „Igre nonsensne poezije za de-cu“, u kwizi: Kwièvnost za decu i mlade u kwi-èvnoj kritici I, priredili Voja Marjanovi}i Milutin \uri~kovi}, Visoka {kola strukov-nih studija za obrazovawe vaspita~a, Aleksinac;Libro company, Kraqevo 2007, str. 222–240.

37

Slobodan @. Markovi}, „Uspavanke“, Zapisi okwièvnosti za decu III, Beogradska kwiga, Be-ograd 2007, str. 122–128.

Slobodan @. Markovi}, „Poetski lik deteta uZmajevim pesmama za decu“, „Klasi~no i modernou poeziji Du{ana Radovi}a“, Zapisi o kwièv-nosti za decu IV, Beogradska kwiga, Beograd2007, str. 21–27; 63–80.

Qiqana Pe{ikan-Qu{tanovi}, „Igra~ke pesme“,Stanaja selo zapali: ogledi o usmenoj kwièv-nosti, Dnevnik, Novi Sad 2007, str. 60–76.

Tamara GRUJI]

ZMAJ’S LULLABIES AND SONGS FORVERY YOUNG CHILDREN WHICH INVOLVE

CLAPPING HANDS – CURRENT GENRE

Summary

This paper deals with relation of Jovan Jovanovi} Zmaj’slullaby and song for very young children which involvesclapping hands to the same genres from oral literature, be-cause Zmaj takes their form, verse and pattern from oral li-terature. It is pointed out that Zmaj used existing oral formsand transformed/modernized them and adapted them to ayoung reader. Zmaj’s example of lullabies and songs forvery young children which involve clapping hands showedthat oral literature can be an inexhaustable source of crea-tivity and artistic creation for children. The paper alsoshows that oral tradition lives in contemporary literature forchildren through Zmaj’s genres.

Key words: Jovan Jovanovi} Zmaj, oral literature, folksong, childhood, genre, lullabies, songs for very young chil-dren which involve clapping hands, songs which are sangto very young children while they are sitting on the lap,child, mother, play, rhythm

UDC 821.163.41-93-14.09 Milinkovi}, M. Z.

� Predrag JA[OVI]

ODNOS TEORIJE IPRAKSE U DELUMIOMIRA Z.MILINKOVI]A

SA@ETAK: U ovom radu teìmo da dokaèmo kohe-rentnost kwièvnog izraza Miomira Z. Milinkovi}a, ka-ko u kwièvnom hermeneuti~kom i heuristi~kom diskur-su, tako i na planu beletristi~kog diskursa. Pore|ewemova dva diskursa ukazujemo na odnos teorije (nau~nih zapi-sa ovog autora) i prakse (pesni~ke zbirke Kraqevstvo zadetiwstvo).

KQU^NE REÎ: teorija, praksa, beletristika, kwi-èvnost za decu, Miomir Z. Milinkovi}

Uvod

Miomir Z. Milinkovi} je jedan od zna~ajnijihkwièvnih hermeneuti~ara koji je svoje intereso-vawe usmerio na prou~avawe kwièvnosti za decu.U prilog tome govori niz studija i kwiga, od ko-jih za ovu priliku posebno izdvajamo kwigu od ka-pitalnog zna~aja Strani pisci za decu (2006). Naprimeru wegovih nau~nih kwiga i pesni~ke zbirkeKraqevstvo za detiwstvo (2009), teìmo da utvr-dimo koherentnost kwièvnog stvarala{tva ovogautora u oblasti nau~nog i beletristi~kog stvara-la{tva za decu. Tu Antologija srpske poezije za de-cu (2008), koju je priredio Milinkovi}, ~ini ~vo-ri{no mesto, gde se ukr{taju teorijsko mi{qewei pesni~ki izraz ovog pisca koji tvore jedan auten-ti~an i originalan kwièvni opus.

38

zmajeve tasunaljke i uspavanke aktuelnost zanra

Documents