ivotinjske vrste i evolucijaVUK KARADi BEOGRAD
Cambridge, Massachusetts, 1965.
Copyright 1963 by the PRESIDENT AND FELLOWS OF HARVARD COLLEGE
Predgovor Zbog sve veeg broja naunih publikacija, naunicima je sve tee da
idu ukorak sa razvojem postignutim izvan njihovih uskih polja specijaliza­ cije. Potreba za razmatranjem odabranih naunih oblasti nikada nije bila vea nego danas. Ova knjiga predstavlja pokušaj da se sakupi i kritiki proceni ono što znamo o biologiji i genetici ivotinjskih vrsta i njihovoj ulozi u evoluciji.
Prijatelji su mi predlagali da uinim korak dalje i da ukljuim i raspo­ loi~:e podatke o biljkama, tako da se ovaj pregled proširi u »Vrste i evo­ luciju«. Odupro sam se iskušenju da taj predlog prihvatim. Pošto ve otpri­ like 35 godina radim sa ivotinjskim vrstama, u prirodi i u laboratoriji, veru­ jem da sam upoznao donekle strukturu njihovih tipova i njihovo ponašanje u e~:oluciji. Ali kako mi biljke nisu tako dobro poznate, mogao bih doi do apsurdnih uopštavanja ako bih pokušao da svoja otkria primenim na biljke. Svako od ova dva carstva ima svoje evolucione osobenosti, i one se moraju prouavati odvojeno pre nego što se pokuša stvaranje jedne uravnoteene sin­ teze. Isto tako, nisam hteo da navodim mnogobrojne fenomene otkrivane u poslednje vreme kod mikroorganizama, za koje se, kako izgleda, ne mogu nai odgovarajue pojave kod viših ogranizama. Kada govorim o vrstama, hromozomima i genskim kompleksima, mislim na te pojmove kod ivotinja, naroito kod viših ivotinja, ak i ako to nije izriito naglašeno. S druge strane, otkria uinjena kod viših ivotinja u vezi sa populacionom struktu­ rom njihovih vrsta i mehanizmima koji kontrolišu njihovu genetiku vari· jabilnost, mogu se neposredno primeniti i na oveka. Stoga je prouavanje vrsta viših ivotinja od ogromne vanosti, naroito s obzirom na to da je nemogue vršiti oglede na ljudima. Poznavanje biologije vrste Homo sapiens neophodno je za njenu bezbedniju budunost.
Evoluciona biologija je poslednjih godina veoma aktivna. U ovoj knjizi pokušao sam da se usredsredim na teme o kojima nije bilo podrobnije ras­ pravljano u novijim delima. O citologiji, o nekim više formalnim vidovima taksonomije, zatim o paleontologiji i nekim oblastima populacione genetike, dat je ovde samo opšti pregled, jer ve raspolaemo novim i razumljivim obradama tih predmeta. Ovo je knjiga o vrsti i njenoj ulozi u evoluciji, a ne o samoj teoriji evolucije.
Pokušao sam da napišem jednu povezanu istoriju, u kojoj se svako poglavlje zasniva na prethodnima. Cilj mi je bio da spojim i protumaim, a ne da iznosim suve podatke. Tumaenje mora biti subjektivno; ono zahteva izgraivanje modela i njihovo proveravanje pomou novih podataka. Kada je rezultat bio sporan, bez oklevanja sam odabirao ono tumaenje koje se naj­ više slagalo sa slikom evolucionog procesa kakva se sad pojavljuje. Zauzima-
nje jednog nedvosmislenog stava, ini mi se, od mnogo je vee heuristike vrednosti i više e podsticati konstruktivni kriticizam nego ako se izbegava donošenje konanog suda. Kad god je bilo moguno, skretao sam panju na nerešene probleme. Gde je to pomagalo tumaenju, povezivao sam teme o evoluciji sa odgovarajuim materijalom iz drugih oblasti, kao što su fizio­ logija i biohemija. Kroz celu knjigu, glavni mi je cilj bio integracija.
Uporeivanje dveju tako razliitih oblasti kao što su, recimo, evoluciona biologija vrste i hemija enzima, dovodi do ogromnih kontrasta u okvirima nauke. U hemiji imamo posla sa pojedinanim fenomenima koji se ponavljaju i s akcijama koje, pošto su jednom tano opisane, ostaju poznate zauvek. U evolucionoj biologiji imamo posla sa jedinstvenim fenomenima, sa zamršenim interakcijama i ravnoteom selekcionih pritisaka- ukratko, sa tako sloenim fenomenima da nismo u stanju da ih iscrpno opišemo. Moemo se pribliiti istini samo kroz pokušaje i greške, koji polako dovode do sve tanijih reše­ nja. Kao kod humanistikih nauka, a nasuprot mnogim fizikim naukama, temeljno poznavanje klasine literature iz ove oblasti je, u evolucionoj bio­ logiji, preduslov za potpuno razumevanje pojmova.
Kao i mnoge druge, mene zanima postanak ideja koje smo danas ve prihvatili. Zbog toga sam u ovoj knjizi pokušao da pratim, gde god je to bilo moguno, istoriju nastanka pojmova. Dela objavljena pre 1940. godine navo­ ena su veinom iz tog razloga. Ne smemo zaboraviti da su glavna shvatanja o biološkoj ulozi vrsta i o njihovom nastanku prirodnjaci empiriki utvrdili još davno pre poetka ovoga veka, ali je precizna kauzalna analiza postala moguna tek kad se razvila populaciona genetika. Izvanredna vitalnost u istraivakoj oblasti koju obuhvata ova knjiga moda e iznenaditi itaoca, s obzirom na to da se ta oblast istrauje ve više od sto godina. Ali svako ko uporedi današnja tumaenja sa onima koja su preovlaivala još nedavno - 1930. godine, na primer - bie iznenaen kad vidi koliko su se ideje razja­ snile, a bitne stvari izmenile.
Prvi rukopis ovog dela posluio je kao tekst za kurs odran 1949. godine na Univerzitetu u Minesoti, a sledee godine posvetio sam njegovom isprav­ ljanju, koje kao da nije imalo kraja. Konana verzija završena je 1961. go­ dine, i bilo je moguno ukljuiti još sasvim mali deo literature objavljene od toga vremena.
Veoma mnogo dugujem velikom broju prijatelja i kolega koji su me bodrili, savetovali i pomagali na razne naine. Pošto sam s njima raspravljao o bezmalo svakom vidu ovde obraene teme, smatram da je nemoguno odvo­ jiti njihov intelektualni doprinos od moga. Nacrte pojedinih poglavlja itali su i prokomentarisali Carleton Coon (20), J. F. Crow (deo 9), Th. Dobzhan­ sky (1, 7, 8, 9, 10, 17), J. J. Hickey (4), L. B. Keith (4), R. H. MacArthur (4), F. A. Pitelka (4), G. G. Simpson (1), Bruce Wallace (7, 8, 9, 10, 17), M. J. D. White (15) i E. O. Wilson (5). Oni su stavili mnogobrojne primedbe, od kojih sam usvojio veinu, mada ne sve. Za sve preostale greške odgovornost snosim iskljuivo ja. Posebnu zahvalnost dugujem Richardu Lewontinu za temeljnu analizu Glava l, 7, 8, 9, 10 i 17. Zahvaljujem dr Arthuru Steinberga što mi je stavio na raspolaganje neke neobjavljene podatke o genetici huterita, a takoe i mnogim autorima i izdavaima koji su mi dozvolili da objavim slike, što je i naznaeno u samim naslovima. U pripremanju mnogobrojnih skica <:::>Yog mkopisa pomogli su mi razni saradnici, naroito Sophie Prywata, Car­ :::-.ela Berrito Rosen i, docnije, Lorna Levi i Emily White. Bez njil:o';e port­ •:::y2.J::e pomoi ova knjiga nikada ne oi bi~a n::rše::a.
- ,, ,;:, , _'rl.
Uvodna re
Prevod knjige Ernsta Majera »ivotinjske vrste i evolucija(( predstavlja svakako krupan doprinos poveanju strueno-naune literature iz oblasti bio­ logije u nas. štrina i nain obrade tematike koju autor tretira, doprineli su da se ova knjiga u velikom broju zemalja danas ita na maternjem jeziku. Takoe, za sve one koje interesuju sloena pitanja evolucije i sistematike organizama, kao i mnoga pitanja genetike, knjiga predstavlja dragocen izvor brojnih informacija i uzor kako treba prilaziti tumaenju sloenih pojava u prirodi. Kao takvo, ovo Majerovo delo prisutno je ne samo u svim naunim bibliotekama u svetu, ve esto slui i kao polazna osnova za svako modernije tumaenje dinamike odnosa meu ogranizmima u prirodnim uslovima sredine.
Prevoenje na srpsko-hrvatski jezik niza strunih izraza i naziva koji­ ma obiluje knjiga svakako je predstavljalo najosetljiviji zadatak koji je tre­ balo na zadovoljavajui nain rešiti. U tome smislu konsultovano je nekoliko naših kompetentnih strunjaka, meu kojima su profesori dr Pavle Radoman i dr Milka Pljaki kao i dr Zoran GradoJevi, dr Jelisaveta Ivanovi i dr Ivo Savi. Izuzetnu pomo pruio je Mg. Fojislav Jovanovi, koji je do nedavna horavio dve godine kod samog prof. Majera, na Harvardskom univerzitetu u Bostonu.
Knjigu »ivotinjske vrste i evolucija(( itaju sa zadovoljstvom na jeziku kojim Je napisana ne samo strunjaci - biolozi, ve svako ko se interesuje za nauno objašnjenje pojava u ivoj prirodi. Ukoliko to bude sluaj i sa ovim prevodom, bie to još jedna potvrda neprocenjive vrednosti ovoga dela, koje je napisao jedan od najveih evolucionista našega vremena.
U Beogradu, decembra 1969. god.
dr Dragoslav Marinkovi
l. Evoluciona biologija Teorija evolucije je s punim pravom nazvana najveom sintetikom teo­
rijom u biologiji. Raznovrsnost organizama, slinost i razlike meu pojedinim njihovim vrstama, planovi rasprostranjenosti i ponašanje, prilagoavanje i uzajamno delovanje, sve je to predstavljalo samo jedan haos injenica dok mu evoluciona rteorija nije dala smisao. Nema oblasti u biologiji gde ta teorija nije posluila kao nae1o sreivanja. Ali, baš ta njena opšta primenljivost stvorila je teškoe. Evolucija ima toliko vidova da ne postoje dve osobe ko­ jima e ona izgledati ista. što je razliitije obrazovanje dvojice biologa, to e se više razlikovarti njihovi pokušaji da objasne uzroke evolucije. Bar je tako bilo u toku istorije evolucione biologije (Heuts 1952; Simpson 1949, 1960b; Eiseley 1958), sve dok se te mnogobrojne razliite teorije nisu gotovo neoekivano spojile, negde oko 1930. godine, u jednu sveobuhvatnu »sinteti­ ku teoriju«.
Mnoge od starijih evolucionih teorija karakterisalo je preterano nagla­ šavanje, a1ko ne i iskljuivo oslanjanje na jedan jedini faktor (Tabl. l - 1). Sintetioka teorija odabrala je najbolje izvode iz ranijih hipoteza i kom­ binovala ih na nov i originalan nain. Ona pokušava da proceni pojedinane
TABL. 1-1. TEORIJE O EVOLUCIONIM PROMENAMA
(DELIMiNO PO HEUTSU 1952)
(a) Sluajna reakcija (npr. na dejstvo radijacije) (b) Adaptivna reakcija (defroj,izam)
2. Endogenetike: promene nastale usled unutrašnjih sila (a) Finalistika (ortogeneza) (b) Volicionistika (pravi Iamarkizam) (e) Mutaciona ogranienja (d) Epigenetika ogranienja
3. Sluajni dogaaji ("sluajnosti") (a) Spontane mutacije
4. Prirodno odabiranje B. Sintetike (objašnjenje pomou više faktora)
1(b)+2(a)+2(b) = veina teorija ,,Iamarkistikog" tipa 1(b)+2(b)+2(c)+4 = neke od skorašnjih "lamarkistikih" teorija 1(b)+3+4 = pozniji Darwin, Plate, veina nemutacionista iz tri prve decenije
XX veka 3+4 =starija "Moderna sinteza" 1(a)+2(c)+2(d)+3+4 =nova ,,Moderna sinteza"
5
uloge mnogobrojnih uzajamno dejstvujuih faktora odgovornih za evolucio­ nu promenu. U suštini, to je teorija dvaju faktora, koja smatra da su raz­ nolikost i skladno prilagoavanje organskoga sveta posledica stalnog stva­ ranja varijacija i selektivnog dejstva spoljne sredine. Prema tome, to je u osnovi sinteza mutacionizma i teorije o uticaju sredine.
Pokušaji da se evolucija objasni dejstvom jednog jedinog faktora bili su kobna slabost predarvinistike i veine evoLucionih teorija XIX veka. La­ markizam sa svojim principom unutrašnjeg samopoboljšanja, defrojizam sa svojim uvoenjem genetikih promena pod uticajem spoljne •sredine, Cuvieov katastrofizam, Wagnerova evolucija usled izolacije, De Vriesov muticionizam -- sve su te teorije imale nedostatak što su se usredsreivale samo na jedan vid kompleksne grupe faktora ikoji su delovali jedni na druge. Te hipoteze polmšavale su da objasne evoluciju jednim jedinim principom, iskljuujui sve ostale. Cak je i Darwin ponekad padao u tu grešku, kao onda kada je, ve u poznim godinama ivota, pisao da je prirodno odabiranje, a ne izo­ lacija, bilo uzrok postanku vrsta, kao da se te dve sile uzajamno iskljuuju (Mayr 1959c). Ipak, opšte uzev, Darwin je prvi ozbiljno pokušao da evolu­ cione dogaaje predstavi kao nešto što je prouzrokovano ravnoteom pro­ tivurenih sila. U stvari, esto je u kompromisu išao ak suviše daleko. Tvr­ dilo se, !i to dosta OP'ravcdano, da se u Darwinovim spisima moe nai po­ nešto što govori u prilog bezmalo svakoj teoriji evolucije: •specijaciji sa geografskom izolacijom ili bez nje, neposrednom uticaju spoljne sredine ili samo selekciji pod 'll!ticajem te sredine, evolucionom znaaju krupnih gene­ tikih promc>na ili onih manjih, i tako dalje. Time se objašnjava paradoks da izraz >>darvinizam<< ima ta.No razliito maenje za amerikog, sovjetskog ili francuskog biologa. Nema sumnje da sadašnja teorija evolucije - »mo­ derna sinteza<<, kako ju je nazvao Huxley (1942) -duguje Darwinu više nego ma kome drugom evolucionisti i izraena je na osnovu bitnih Darwinovih ideja. Meutim, ona spaja u sebi i mnogo štošta što je izrazito postdarvini­ stiko. Pojmovi mutacije, varijabilnosti, populacije, nasleivanja, izolacije i ·vrste bili su još prili6no maglov.i:ti u Dan\'inovo vreme. Da bi se izbegla za­ buna, neki naunici, a naroito Simpson (1949, 1960b) predloili su da se na­ pusti izraz »neodarvinizam«, koji je bio prvobitno uveden u biologiju da oz­ nai WeismannoYo shvatanje o evoluciji.
Razvoj moderne teorije bio je spor proces. Evoluciona biologija nala­ zila se najpre u istom poloaju u kome su danas još uvek sociologija, psiliCJ­ logija i druge prostrane naune oblasti: raspoloivi podaci bili su suviše obi­ mni i raznovrsni da bi se mogli odjednom srediti u jednu jedinu razumljivu teoriju. Pojedinane, SJo'lecijalizovane teorije morale su prvo da osvetle raz­ ne odabrane aspekte i da pomognu u prethodnom sreivanju podataka pre nego što bude omogueno potpuno sintetiko tumaenje te oblasti kao ce­ line. Ako preletimo pogledom unazad istoriju mnogih pogrešnih poetaka, stei emo dragoceno saznanje o procesu stYaranja teorije. Vanu pouku predstavlja to da progres tee postupno i da su pojedine grupe injenic~ katkad besmislene sve dok se ne razjasne neki pojmovi ili ne ustanove neki principi. Na primer, prava uloga k~ju sr~dina igra .1!- evoluci~~ n_ije se _mo~la razumeti dok se potpuno nije shvatila pnroda manJih mutaCIJa 1 odabiranJa. Poligeni se nisu mogli analizirati i shvatiti dok se nisu razjasnili zakoni na­ sleivanja uz pomo krupnih mutacija. Proces specijacije nije se mogao ra­ zumeti dok se nije objasnila priroda vrsta i geografskih varijacija. Rasprave
6
o variranju koje su vodili prvi evolucionis,ti bile su veoma konfuzne, jer oni nisu uspeli da povuku jasnu razliku izmeu geografskog »Varijeteta« (ge­ ografske rase) i individualnog varijeteta. Zamenjivanje morfološkog pojma biološkim pojmom vrste dovelo je do ponovnog procenjivanja »biološke ra­ se<< i do prilino drastinog preokreta u prouavanju specijacije. Analiza kvantitativnih karaktera bila je beskorisna dok nisu potpuno shvaeni prin­ cipi partikularnog nasle1vanja. Genetika, morfologija, biogeografija, siste­ matika, paleontologija, embriologija, fiziologija, ekologija i druge grane bio­ logije, svaJka ponaosob, osvetlile su poneki poseban vid evolucije i doprinele potpunom objašnjenju tamo gde druge specijalne oblasti to nisu uspele. U mnogim granama biologije ovek moe postati nosilac novoga ak i ako mu je znanje suštinsk,i ogranieno :na neverovatno usku oblast. To se, meu­ tim, ne moe ni zamiJS1iti u evolucionoj biologiji. Strunjak moe dati drago­ cene doprinose specijalnim vidovima evolucione teorije, ali samo onaj ko je dobro upoznat sa svima pomenutim granama biologije moe dati uravno­ teenu sliku evoJucije kao celine. Kad god je neki ui specijalista pokušao da stvori novu teoriju evolucije, pretrpeo je neuspeh.
Prilikom rasprava o ,stvaranju teorija retko kad se dovoljno istie val­ nost eliminisanja netanih ideja. Samo je ponekad tano da nova, bolja teo­ rija pobeuje staru, »ravu<< teoriju. U mnogo drugih sluajeva tek pobija­ nje pogrešne teo.I'lje stvara slobodno mesto za nove ideje. Divan primer za to je kako je Louis Agassiz prevideo ono što mi danas smatramo za naj­ ubedljivije evolucione injenice prosto zato što se to nije slagalo sa nje­ govom dobro organizovanom, ,skladnom slikom sveta (Mayr, 1959d). Dar­ win, koji je na putovanje »Biglom« krenuo sa pogledima slinim Agassi­ zevim, poeo je ozbiljno da razmišlja o evoluciji tek pošto je otkrio ne­ pobitne dokaze koji se nikako nisu mogli saglasiti sa idejom da su flora i fauna na svetu postale kreacijom. Ili, da navedemo još jedan primer: do­ kle god je postojalo opšte verovanje u spontanu generaciju i trenutno pre­ obraavanje jedne vrste u drugu, ak i za više ivotinje i biljke (Zirkle 1959), nije bilo mesta teoriji o evoluciji. Uporno naglašavajui nepromen­ ljivost vrsta, Linne je uinio više da doe do pomraenja ideje o sponta­ noj generaciji nego Redi i Spallanzani, koji su je pobijali ogledima. Posred­ no, Linne je doprineo pripremanju terena za teoriju evoJucije u istoj onoj meri kao da je lino predloio jednu takvu teoriju. Weismann Je svojom teorijskom analizom odnosa izmeu klicinih i somatinih elija odstranio mnoga pogrešna shvatanja i greške koji su do tada spreavali priznanje Mendelovog dela. Ovo su samo dva-tri primera o znaaju eliminisanja ne­ tanih teorija. Pobijanje neke pogrešne ideje, dakle, nije iskljuivo nega­ tivna akt,ivnost, i u ovoj knj;izi ja esto dajem dosta prostora analizi baš one od dveju suprotnih teorija koju smatram manje opravdanom.
Za razvoj sintetike teorije, još vanije od odbacivanja neosnovanih specijalnih teorija evolucije bilo je odbacivanje dva osnovna filozofska poj­ ma koji su pre toga bili veoma rasprostranjeni, ako ne i opšte prihvaeni: to su preformizam i tipološko mišljenje. Preformizan je teorija o razvitku koja pretpostavlja da se oformljena jedinka u minijaturi »nalazi ve<< u ja­ jetu ili spermatozoidu, spremna da se »poveava<< u toku razvia. Izraz evo­ lucija postao je od takve ideje o razvijanju, i to znaenje zadralo se još dugo u postdarvinistikom periodu. Moda je to bio razlog što sam Darwin nije upotrebio izraz »evolucija<< u svome Postanku vrsta. Preneta iz ontoge-
7
neze u filogenezu, evolucija je znaila razvijanje jednoga ve ugraenoga pla­ na. Po tome stanovištu, evolucija ne dovodi do stvarnih promena, nego se sastoji uglavnom u sazrevanju imanentnih sposobnosti. Takva je, na primer, bila teorija evolucije Louisa Agassiza (Mayr 1959d). Neke od ortogenetskih i finalistikih teorija evolucije predstavljaju poslednje ostatke ovoga naina mišljenja. U osnovi netana pretpostavka da je razvoj >>tipa« suštinski ista pojava kao i razvoj jedinke bila je takoe umnogome razlog za traenje »fi­ logenetskih zakona«. Mutacionizam je predstavljao krajnost u reakciji na takva ortogenetska shvatanja. Današnja teorija rešava to kompromisom, pri­ znajui da genotip i fenotip odreene evoluoione linije postavljaju oštre gra­ nice njenim evolucionim mogunostima (Tabl. 1-1, A2 e, d), ali ipa:k ne od­ reuju putanju buduih evolucionih promena.
Tipološko mišljenje je drugo od znaajnijih pogrešnih shvatanja koja su morala biti odstranjena pre nego što bi se mogla predloiti neka razumna teorija evolucije. Platonov pojam »eidosa<< je formalno filozofsko kodifiko­ vanje ovog oblika mišljenja. Prema tom shvatanju, bezbrojne i raznovrsne opaene stvari našega sveta nisu ništa stvarnije od senke nekoga predmeta na zidu peine, kao što to Platon iznosi u svojoj alegoriji. Stalne, nepromen­ ljive »ideje« na kojima poiva opaena raznovrsnost jedine su trajne i stvar­ ne. Veina velikih filozofa ru XVII, XVIII i XIX veku bila je pod uticajem Platonove idealistike filozofije i Aristotelovih izmena te filozofije. Mišljenje tih škola dominiralo je nad prirodnim naukama sve dok se nije zašlo duboko u XIX vek. Ideje o nepromenljivoj suštini i o potpunom diskontinuitetu iz­ meu svakog pojedinog »eidosa« (tipa) i svih ostalih gotovo su sasvim one­ moguavale pravo evoluciono mišljenje. Slaem se s onima koji, kao Reiser (1958), tvrde da su tipološke filozofije Platona i Aristotela nesaglašljive sa evolucionim mišljenjem.
Pretpostavke populacionistikog mišljenja sasvim su supTotne pretpostav­ kama tipologa. Populacionist naglašava jedinstvenost svega u ogranskome svetu. Ono što je tano za ljudsku vrstu- da ne postoje dve istovetne jedinke- isto je tako tano i za sve druge vrste ivotinja i biljaka ... Svi organizmi i organske poja­ ve sastoje se od jedinstvenih crta i mogu se zajedniki opisati samo statistikim iz­ razima. Jedinke, ili ma koje organske celine, formiraju populacije, i mi moemo utvrditi njihovu aritmetiku sredinu i statistiku varijabilnosti. Prosean tip je obi­ na statistika apstrakcija; samo jedinke od kojih su populacije sastavljene jesu stvarne. Konani zakljuci populacionista i tipologa upravo su suprotni. Za tipologa j.:.' tip (»eidos«) stvaran, a varijacije su iluzija, dok je za populacionistu prosean tip apstrakcija, a samo je varijacija stvarna. Ne postoje dva razliita naina gle­ danja na prirodu (Mayr 1959c).
Zamena tipološkog mišljenja populacionistikim moda je najvea re­ volucija u shvatanju koja se odigrala u biologiji. Mnogi od osnovnih pojmo­ va sintetike teorije, kao što su pojam prirodnog odabiranja i pojam popu­ lacije, besmisleni su za tipologa. U stvari, sve glavne raspre na polju evolu­ cije vodile su se izmeu tipologa i populacionista. ak i Darwin, koji je više nego iko drugi odgovoran za uvoenje populacionistikog mišljenja u bio­ logiju, esto bi skliznuo natrag u tipološko mišljenje, na primer u svojim raspravama o varijetetima i vrstama.
Nova opasnost u shvatanju evolucione teorije u današnje vreme ne do­ lazi od metafizike, nego od fizike. Neki fiziari koji veruju u redukcionizam pokušali su poslednjih godina da zakone evolucije iskau pomou izraza iz zakona fizike. Tvrenja da je »evolucija još jedan izraz opšteg principa ire-
8
verzibilnost obuhvaenog drugim >>Zakonom termodinamike« zasnivaju se na površnoj analogiji koja nema praktine vrednosti. Pošto je svaka jedinka je­ dinstvena, stroga evoluciona reverzibilnost je logiki nemoglllna. Ipak, ste­ ene…