PRIMENA ZEOLITA MINAZELA I MINAZELA PLUS U ISHRANI ŽIVINE

Vera Radović*

Uvod

Poslednjih godina, kada se govori o proizvodnji hrane, bilo da su u pitanju proizvodi biljnog ili životinjskog porekla, sve češće se koristi izraz “zdrava hrana”, odnosno “biološki vredna hrana”. To je krajnji cilj, kako agronomske tako i veterinarske nauke i prakse. Proizvoditi što više, ali proizvode što boljeg nutritivnog kvaliteta. Ishrana veoma utiče na kvalitet animalnog proizvoda. Najznačajniji u ishrani ljudi su: mleko, meso i jaja, pa se njihovom kvalitetu poklanja naročita pažnja. Zakonski propisi sve većeg broja zemalja u svetu zahtevaju da ovi proizvodi ne sadrže rezidue pesticida, sulfonamida, antibiotika, mikotoksina ili bilo kojih drugih materija koje nanose štetu zdravlju ljudi.

Mikotoksini su sekundarni metaboliti plesni. Otrovni su za domaće životinje i čoveka. Kancerogeni su. Resorbovani toksini dospevaju u mleko, meso i jaja, pa su opasni po zdravlje ljudi koji ih konzumiraju.

S obzirom na to da u sastav potpunih hranjivih smeša fabričke proizvodnje za ishranu živine uzali do 15 hraniva, realna je pretpostavska da je stepen njihove higijenske ispravnosti varijabilan. Ovu pretpostavku često potvrdjuju rezultati hemijskih, mikrobioloških i mikotoksikoloških analiza.

Zato je cilj ovog rada da se ispita uticaj prirodnih zeolita (klinoptiolita) pod trgovačkim imenom Minazel i Minazel Plus, primenjienih u vidu aditiva, krmnim smešama u različitim koncentracijama na nosivost i kvalitet jaja za konzum kod kokoši nosilja, kao i na proizvodne performanse ćuraka u tovu.

Materijal i metodi

Uticaj dodatnog zeolita u potpune hranjive smeše za kokoši nosilje jaja za konzum na proizvodne rezultate i kvalitet jaja izvršen je ogledom ishrane. U ispitivanju su bile kokoši nosilje Isabrown SSL. Kokoši su držane u baterijskom sistemu. Ogled ishrane je trajao 210 dana . U momentu postavljanja ogleda kokoši su bile u 46-oj nedelji uzrasta i 26-oj nedelji proizvodnje. U ogledu je bilo 1000 kokoši podeljenih u 4 grupe: kontrolna i tri ogledne grupe (po 250 kokoši u grupi). Kokoši u kontrolnoj (K) i sve tri ogledne grupe (O-I,O-II i O-III) hranjene su smešom istog sirovinskog sastava. Razlika je bila samo u nivou dodatog zeolita u hranu: K-0.0; O-I-0.2%; O-II-0.3% i O-III-0.5% zeolita.

Za ogled je upotrebljen zeolit (klinoptiolit) pod trgovačkim nazivom “Minazel”

* Prof. dr Vera Radović, Agronomski fakultet, Čačak

proizvedi u Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina u Beogradu.

U toku trajanja ogleda kod ispitivanih grupa praćena je: konzumacija hrane, nosivost, konverzija hrane, kvalitet jaja, belog i crvenog mesa, jestivih iznutrica, kvalitet kostiju, rezidue zeolita u proizvodima. U toku ogleda vršene su hemijske, mikrobiološke i mikotoksikološke analize hrane.

Uzorci jaja za ispitivanje uzeti su 5 puta u toku trajanja ogleda. Ispitivanje spoljašnjih i unutrašnjih osobina kvaliteta jaja izvršeno je na ukupno 300 jaja (po 75 jaja iz svake grupe).

Efekte primene “Minazela Plus” (novog mineralnog adsorbenta mikotoksina) u ishrani ćuraka u tovu pratili smo ogledom ishrane. U ogledu su bile ćurke (hibrid Bigg 6), ukupno 100 grla. Ćurke su podeljene u dve grupe (po 50 grla): kontrolna (K) koja hranom nije dobijala “Minazel Plus” i O-I grupa sa 0.2% dodatnog “Minazela Plus”. Ogled ishrane trajao je tri meseca.

Rezultati i diskusija

Rezultati istraživanja izvedeni ogledom ishrane kokoši nosilja koje su hranom dobijale različite nivoe zeolita u trajanju 210 dana prikazani su u tabeli 1 a odnosi se na nosivost kokoši, kako je uz konverziju hrane, najzančajniji kriterijum za ocenu efikasnosti proizvodnje.

Tabela 1. Nosivost kokoši tokom ispitivanog perioda

OSOBINE GRUPA KOKOŠI

K O-I O-II O-III

Broj kokoši na početku ogleda 250 250 250 250

Prosečan broj nosilja 245 246 247 247.50

Ukupna proizvodnja jaja 43826 43908 44299 45034

Jaja po useljenoj kokoški 175.30 175.63 177.19 180.14

Jaja po prosečnoj kokoški 178.88 178.48 179.06 181.95

Nosivost % prosečna 85.20 84.90 85.40 88.60

Jaja po kokoši dnevno 0.852 0.849 0.854 0.886

Dobijeni rezultati su pokazali da je dodatka zeolita u hranu za kokoši nosilje uticao povećanje nosivosti. Najveću prosečnu nosivost po prosečnoj kokoši ostvarila je O-III grupa 181.95, zatim O-II grupa 179.06 K grupa 178.88 jaja i najmanju O-I grupa 178.48; nosivost po useljenoj kokoši bila je: O-III grupa 180-14, O-II grupa 177.19, O-I grupa 175.63 i K grupa 175.30 jaja. Prosečna nosivost iznosila je: O-III

grupa 88.6%, O-II grupa 85.4%,O-I grupa 84.9% i K-grupa 85.2%. Nosivost jaja po kokoši dnevno bila je kod O-III grupe 0.886, kod O-i grupe 0.854 kod O-I grupe 0.849 i kod K grupe 0,852. Dalje, kokoši O-III grupe u toku celog perioda ispitivanja proizvele su više: od K grupe 1208; O-I grupe 1126; O-II grupe 735 jaja.

Tabela 2. Utrošak hrane za jedinicu proizvoda (g)

Osobine Grupe kokoši

Prosečan broj grla 245.00 100 246 100.41 247 100.82 247.50 101.02

Broj dana proizvodnog perioda 210 210 210 210

Utrošak hrane u kg za ceo period 7279.60 100 7227.20 99.28 7180.3 98.63 7122.65 97.84

Prosečno po grlu u kg 34.66 100 34.41 99.28 34.19 98.64 33.92 97.86

Dnevna konzumacija hrane po prosečnoj kokoši u gr

141.47 100 139.90 98.89 138.42 97.84 137.04 96.87

Utrošak hrane za proizvodnju jednog jajeta

166.10 100 164.59 99.09 162.08 97.58 158.16 95.23

Broj proizvedenih jaja od 1 kg hrane 6.02 100 6.07 100.83 6.17 102.49 6.32 104.98

Efekti primene zeolita u ishrani ćuraka u tovu pokazuju da je ogledna grupa ćuraka (O-I) koja je hranom dobijala 0.2% Min-a-zela Plus, postigla bolji prirast, bolje prosečne završne telesne mase (18.36 kg() , za (0.670 g po ptici) i imala manju konverziju hrane (3.16) u odnosu na kontrolnu K-grupu bez dodatog Min-a-zela Plus hrani (završne telesne mase 17.69 kg. konverzija 3.44 kg/kg prirasta).

Tabela 3. Proizvodni rezultati tokom eksperimenta

Grupa Period ishrane Telesna masa (kg)

Dnevni utrošak hrane (g)

Dnevni prirast (g)

Konverzija(kg/kg)

K-grupa 15.08. 7.805

n=50 15.08.-13.09 10.450 312 88.17 3.54

14.09.-13.10 13.875 357 114 3.13

14.10.-13.11 17.693 465 127 3.66

Prosek 17.693 378 109.67 3.44

O-I grupa 15.08. 7.697

n=50 15.08.-13.09 11.054 314 112 2.80

14.09.-13.10. 14.808 358 125 2.86

14.10.-13.11 18.360 450 118 3.81

Prosek 18.360 374 118.33 3.16

Iz podataka tabele 3. uočavamo, da je po prikazanim periodima ishrane O-I

grupa imala prosečne telesne mase: 11.05, 14.81 i 18.36 kg, prosečan dnevni prirast 374 kg. i manju konverziju hrane, a kontrolna grupa: telesne mase 10.45.; 13.875 i 17.693 kg, približan prosečan dnevni prirast O-I g. i utrošak hrane 3.44 kg/kg prirasta. Razlike srednjih vrednosti bile su statistički značajne za telesnu masu i konverziju hrane (P ≤0.05). U jednom uzorku potpunih hranjivih smeša, utvrdjeno je prisustvo aflatoksina G i ohratoksina (OA) 0,37 mg/kg VSM hrane. Dodatak “Minazela Plus” izvršio je efikasnu zaštitu životinja, od štetnog dejstva, mikotoksina, što pokazuje proizvodni rezultati i 100 % preživelosti životinja. U tabeli 6 prikazani su proizvodni rezultati za ceo ogledni period (3 meseca).

Tabela 4. Proizvodni rezultati za ceo ogledni period (3 meseca)

ParametarGrupe

K-grupa- Control O-I O-I

Prosečan utrošak hrane (kg) (n=50) 1701 1684.3

Indeks 100 99.02

Razlika - 0.98

Početana telesna masa (kg) 7.805 7.695

Završna telesna masa 17.693 18.360

Indeks 1000 103.79

Razlika + 3.79

Konverzija (kg/kg) 3.44 3.16

Indeks (%) 100 91.86

Razlika -8.14

Zaključak

Na osnovu rezultata istraživanja, obavljenih ogledom ishrane kokoši nosilja i ćuraka u tovu koje su hranom dobijale prirodni zeolit (trgovački naziv “Minazel” i “Minazel Plus”) u različitim nivoima možemo zaključiti da je zeolit ispoljio pozitivno dejstvo na proizvodne parametre kokoši, nosilja i ćuraka u tovu i takodje je pozitivno uticao na poboljšanje kvaliteta jaja kokoši; Zeolit je izvršio zaštitu životinja od neželjenog dejstva mikotoskina (aflatoksina G2 i ohratoksina A), koji su konstatovani u hrani; doprineo boljem zdravstvenom stanju životinja i smanjenju mortaliteta; Kokoši nosilje su po izlučenju iz proizvodnje imale veće telesne mase, bile su potpuno operjale i imale su bolji kvalitet kostiju u odnosu na kokoši u odnosu na kokoši koje hranom nisu dobijale zeolit.