zanimljivo prozori

1. Opšti podaci o PVC prozorima

PVC rozori i balkonska vrata su namenjeni da štite unutrašnjost objekta od spoljašnjih atmosferskih uticaja, da osiguraju potrebnu osvetljenost prostorije, da ostvare vizuelan kontakt sa okolinom, kao i da doprinesu uštedi energije grejanja i klimatizacije. Prozori i balkonska vrata se izrađuju kao jednokrilni, dvokrilni, fiksni ili kombinacija.

2. Profil i karakteristike

"EUROterm" prozori i vrata se proizvode od "aluplast" četvorokomornog profila IDEAL 2000 debljine 60 mm, ili petokomornog profila IDEAL-4000 debljine 70 mm, odnosno od šestokomornog profila IDEAL-6000 debljine 80 mm. Profili za PVC stolariju su najčešče beli, a po posebnom zahtevu mugu se uraditi i prozori u nekoliko standardnih i nekoliko vanstandardnih boja, jednostrano ili obostrano presvučeni RENOLIT folijom u boji, najčešće u boji drveta GOLDEN OAK (stari hrast) ili NUSS BAUM (tamni hrast). Svi profili su zaštićeni samolepljivom plastičnom folijom, od oštećenja pri radu u proizvodnji i montaži, i ista se po završenoj zidarskoj obradi otvora uklanja. "aluplast" kao renomirani proizvođač profila u svojoj proizvodnji vrši stalnu kontrolu hemijskog sastava, fizičkih karakteristika, boje kao i kontrolu geometrijskog oblika na ekstruderima, tako da je permanentno obezbeđen kvalitet, na osnovu čega nama daje dvadeseto godišnju garanciju na profile po pitanju čvrstoće, boje i sjaja. PVC prozore proizvodimo po standardnoj proceduri i uputstvu proizvođača profila i za to posedujemo odgovarajući Zertifikat.

3. Tehnologija izrade prozora i vrata

Postupak izrade PVC prozora i vrata obuhvata sečenje, glodanje-frezovanje tehnoloških otvora, ojačanje profila, zavarivanje, čišćenje zavarenog spoja, postavljanje gume u štok i krilo, montažu okova na okvir i krilo, ostakljenje i završnu kontrolu gotovog proizvoda.

3.1 Ojačanje PVC profila

PVC profili se ojačavaju pocinkovanim čeličnim profilima, koji su međusobno spojeni samourezivim vijcima Ø3,9x19 mm. Spajanje se vrši tako da se prvi vijak uvrne na 50 mm od početka profila, a zatim na ravnomernim rastojanjima od po 250 mm, kod okvira sa strane koja ide do zida, a kod krila sa strane stakla. Čelično ojačanje je 20 mm kraće od unutrašnje mere profila, ili je maksimalno jednako svetloj meri stakla.

3.2 Tehnološki otvori

Tehnološki otvori se izvode glodanjem-frezovanjem da bi se obezbedio odvod kondenzovane vode, kao i da bi se izvršilo provetravanje. Tehnološki otvori sa spoljašnje i unutrašnje strane su pomereni jedni u odnosu na druge za 100 mm, da bi se pri jakim udarima vetra i kiše sprečilo stavranje vakuma i prodor vode na unutrašnju stranu.

Za provetravanje krila potrebno je glodati otvore i sa donje i sa gornje strane, dok je to kod okvira dovoljno samo sa donje strane.

3.3 Zavarivanje

Pripremljeni delovi okvira i krila prozora spajaju se zavarivanjem. Svi delovi su tehnološki isečeni 3mm duže za svaku stranu koja se zavaruje, jer se toliko materijala istopi pri formiranju zavarenog spoja. Zavarivanje PVC profila se izvodi na mašini koja materijal zagreje na 215±3˚C. Vreme zagrevanja profila je 25-30 sec, a vreme spajanja 25 sec, pri radnom pritisku od 6-7 bara. Moguće je zavariti profile pod svim uglovima od 0-180˚. Kontrola zavarenog spoja je vizuelna, pri čemu spoj mora biti ravnomerne širine 3 mm, po celoj konturi profila. Kontrola jačine zavara na udar vrši se prema DIN standardu, tako što se metalna kugla od 1 kg pusti da pada na pripremljen uzorak zavara sa visine od 1,5 m, a da se pri tome ne smeju desiti nikakva oštećenja, prskotine ni deformiteti zavarenog spoja.

3.4 Čišćenje viška vara

Čišćenje zavarenog spoja vrši se zbog funkcionalnih i estetskih razloga. Na mašini za čišćenje vrši se skidanje viška materijala zavarenog spoja pod uglom od 45˚, a svi ostali spojevi se čiste ručno pomoću stolarskih dleta i specijalnim takozvanim burek nožem.

4. Zaptivna guma

Zaptivanje okvira i krila kao i krila i stakla vrši se gumama visokog kvaliteta, koje su projektovane za gornje sisteme PVC profila. U četvoroi petokomorni sistem idu: guma preklopa krila i okvira i guma stakla i postavljaju se nakon zavarivanja i čišćenja, dok su gume kod šestokomornog profila (guma preklopa krila, srednja guma, guma stakla i guma preklopa okvira) već uvučene i profil se zavaruje zajedno sa gumom. Unutrašnja strana stakla se zaptiva gumom, koja je koekstrudirana sa staklolajsnom za sva tri sistema profila. Guma je proizvedena od EPDM-a ( etilen-propilen-dien-terpolimer), čija je osnovna karakteristika otpornost na sve atmosferske uticaje (ultravioletno zračenje, visoke temperature, vodu i prašinu), a da pri tome zadržava dobre mehaničke osobine. Tvrdoća gume je 50-90 Šora, koja je stalna na temperaturama od -50 do +120 ˚

5. Okov

Okov u žljebu, nemačkog proizvođača "ROTO"-a, zadovoljava sve uslove primene za okretne i okretno-nagibne prozore i namenjen je za težine krila do 100 kg. Okov je postavljen u žljeb po obodu krila i jednoručno je rukovanje. Okov obezbeđuje zatvaranje sa sve četiri strane, uz mogućnost regulacije zaptivanja po sve tri ose. Delovi okova su proizvedeni od visoko kvalitetnog čelika, legure aluminijuma i cinka i površinski zaštićeni pocinkovanjem i plavo pasivizirani. Svi pokretni delovi okova su podmazani, tako da nije potrebno njihovo održavanje. Radi dugovečnijeg i lakšeg rada preporučljivo je okov jednom godišnje podmazati, na označenim mestima. Svi delovi okova vezani su vijcima za krilo i okvir, a lisnate nerđajuće opruge ugrađene u ugaonike i srednje zatvarače omogućuju nesmetano i lako kretanje okova oko krila, tako da je zatvaranje obezbeđeno

na min. svakih 700 mm. Veza pokretnih delova okova je ostvarena preko dvostrano nazubljenih spojnica koje su osigurane, od iskakanja, preklopnikom pogonskog mehanizma. Ulazna vrata su standardno okovana bravom sa pet mesta zabravljivanja i tri jake šarke koje se mogu podešavati u sve tri ose.

6. Staklo

Standardno ostakljenje prozora i balkonskih vrata je termoizolacionim staklom flot kvaliteta, 4+16+4 mm, koje ima osobinu da umanji razmenu toplote između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, pri čemu se štedi energija grejanja ili klimatizacije, nema pojava kondenzata ni leda i mogu da se koriste veće staklene površine za datu sobnu temperaturu. Tremoizolaciono staklo se sastoji od dve stalkene ploče debljine 4 mm, a između njih se po obodu nalazi aluminijumska, perforirana, profilisana, lajsna debljine 16 mm, unutar koje se nalazi silikagel (higroskopne kuglice), koji služi da u međuprostoru održi vazduh ili gas suvim. Pored ovog moguće je stolariju ustakliti troslojnim termoizolacionim staklom 4+12+3+12+4 mm, koje ima znatno bolje termo i zvučne karakteristike. Zaptivanje stakla se obezbeđuje pomoću elastičnih polimer zaptivača (tiokol, hotmelt, spec.silikon i sl.), čime je obezbeđeno da unutrašnji prostor stakla bude ispunjen suvim vazduhom ili u posebnim slučajevima nekim inertnim gasom, najčešće argonom. Staklo se u okvir krila postavlja tako da se između stakla i krila postavljaju podmetači-kajle, dijagonalno - od donje šarke ka gornjem suprotnom uglu. Termoizolaciona svojstva stakla se odražavaju što nižim koeficijentom prolaza toplote U, čija vradnost za standardno termoizolaciono staklo 4+16+4 mm, punjeno suvim vazduhom iznosi U=2,3 W/m²K, a ukoliko je jedno staklo niskoemisiono dobija se termoizolaciono staklo sa U=1,4 W/m²K, a u slučaju da je međuprostor punjen argonom tada je koeficijent prolaza toplote U=1,2 W/m²K, ili nekim drugim gasom kada vrednost ide i ispod 1 W/m²K.

7. Ugradnja

Ugradnja prozora u zidarske otvore izvodi se tako što se okvir postavi u zidarski otvor i učvršćuje kosim drvenim kajlama-klinovima, koje se postavljaju u prostor između zida i okvira, pa se podesi horizontalnost i vertikalnost u sve tri ose. Zatim se vrši učvrščivanje čeličnim ankerima, vijcima i tiplama. Ankeri se postavljaju u žljeb sa spoljašnje strane okvira, na svakih 700 mm, odnosno 150 mm od srednjeg stuba kod dvokrilnih prozora, a slobodan kraj ankera se vijkom i tiplom veže za zid. Prostor između zida i okvira se nakon provere funkcionalnosti popunjava purpenom (poliuretanskom ekspanzionom penom). Nakon očvršćavanja ( oko 24 sata) višak pene se odseca i otvor zidarski obrađuje

8. Toplotna izolacija

Prozor kao građevinski elemenat ispunjava važan zadatak kod termičke (toplotne) zaštite. Pod tim se podrazumevaju sve preduzete mere da se smanji razmena toplote između unutrašnjih prostorija i spoljašnjeg vazduha, odnosno između prostorija različitih temperatura. Potreba toplotne energije i troškovi grejanja presudno utiču svojom visinom na toplotnu izolovanost građevinskih elemenata za zatvaranje prostora. Kada se sabere da u našoj klimatskoj zoni grejni period često traje 2/3 godine, neophodno je da kod svih planskih razmišljanja pri gradnji ekonomičnost bude u prvom planu.

Investitori treba na osnovu toga da vode računa da povećana (bolja) toplotna izolovanost objekta nije rasipništvo, nego znači uštedu u pravom smislu.Troškovi ( cena ) gradnje jedne građevine su jednokratni izdaci, međutim troškovi energije podležu stalnim promenama, uglavnom cene rastu, stoga je realno izabrati građevinske elemente sa dobrim izolacionim svojstvima.

9. Toplotni gubici

Toplota uvek ima težnju da ode prema hladnijoj strani. Da bi se održala neophodno potrebna unutrašnja temperatura, mora se toplota koja otiče opet kroz odgovarajući toplotni utrošak nadopuniti. Gubitak toplote se dešava na dva načina i to: a) Gubitak toplote TRANSMISIJOM, tj. gubitak toplote zbog difuzije ( prolaza ) toplote kroz sam materijal ( profil, staklo, zid itd.), a on se karakteriše kao U – vrednost, odnosno koeficijent provodljivosti i on pokazuje koja količina toplote u W (vatima) za 1 čas prolazi kroz 1m² dotičnog sastavnog dela objekta, kada između spoljašnje u unutrašnje granične površine postoji tempraturna razlika od 1ºC. Što je manja vrednost U, utoliko je bolja toplotna zaštita i utoliko su niži troškovi grejanja. b) Gubitak toplote PROVETRAVANJEM tj. gubitak toplote kroz otvore (fugne), zbog loše ugradnje (spajanja sa zidom), nezaptivenosti između okvira i krila, otvora za provetravanje itd. a on se karakteriše kao a – vrednost - koeficijent je mera propustljivosti fuga prozora i pokazuje, koliko se izmeni m³ vazduha po m dužine fuga kod prozora i vrata za vreme od 1 sata pri razlici pritisaka od 1 kp/ m². Koeficijent a se izražava u (m3/mxh(kp/m²)). U direktnoj vezi sa propustljivošću fuga stoji sigurnost (zaptivenost) od udara kiše. Čvrsto postavljene granične vrednosti za propustljivost fuga i sigurnost (zaptivenost) od udara kiše definisano je u četiri grupe opterećenja, a utvrđuje se preko opterećenja od udara vetra u zavisnosti od:geografskog položaja,oblika građevine,položaja građevinevisine građevine (vidi tabelu),konstrukcije fasade inačina ugradnje prozora.

Određena (izabrana) grupa opterećenja važi za celu fasadu. Prema normi nije moguće, na primer jednu zgradu od 100 m visine opremiti prozorskim elementima iz različitih grupa opterećenja. Svi elementi moraju u ovom slučaju ispuniti grupu opterećenja (naprezanja) C (vidi tabelu). Odredbe ispitivanja Maksimalna dozvoljena propustljivost fuga (po m dužine fuga) nesme prekoračiti, za pojedinačnu grupu opterećenja (Naprezanja) utvrđenu graničnu vrednost. Prilikom istovremenog opterećenja od vetra i kiše prozor mora biti siguran protiv udara kiše, tj. nesme prodirati voda u unutrašnjost prozora. Voda koja prodire unutar konstrukcije okvira mora se odvoditi napolje.

Za proračun toplotnih gubitaka merodavni su:Veličina prozora ili vrata u m²U vrednost spoljašnjih sastavnih delova u W/m²KTemperaturna razlika između unutrašnjosti i spoljašnjosti u ºC.

PRIMER Veličina prozora..............................................................................6,40 m²U – vrednost..................................................................................2,6 W/ m²K Temperaturna razlika -10ºC napolju i +20ºC unutra..................30 Gubitak toplote: 6,4x2,6x30= ........................................................500 WDa bi se ovaj gubitak toplote nadoknadio trebao bi se ugraditi izvor toplote sa snagom od 500W/h. Dodatna redukcija gubitka toplote pomoću roletni:Plastične roletne poboljšavaju U(k) - vrednost sa 2,6 W/ m²K na 1,6 W/ m²K, odnosno PVC prozor sa PVC roletnom, u odnosu na prozor bez roletne ima U(k) - vrednost nižu za 1,0 W/m²K. Za gornji primer prozora ušteda gubitka toplote iznosi: 6,4x1,0x30=192W, što znači da je kod spuštene roletne, u gore navedenom primeru, gubitak toplote manji za 192 W, nego kad je roletna podignuta.

Iskustveni obrazac

Poboljšanja U - vrednosti za jednu desetinu (1/10), po m² površine prozora i grejnu sezonu, za nemačku, daju uštedu lož ulja od oko 1,0 litara, što donekle odgovara i našim klimatskim uslovima. (Izvor podataka: RWEBauHandbuch izdanje 12)

PRIMER 1: Prozori stare izvedbe termopan staklo (punjeno vazduhom bez metaliziranja) sa Ustakla=2,6 W/ m²K, zamenjeni sa aluplast PVC prozorima sa termopan sa metaliziranim-niskoemisionim staklom 4+16+4 mm, Ustakla=1,2 W/ m²K, Uprozora=1,3 W/ m²K. Površina prozora prosečnog stana = 25 m²U - vrednost razlike u desetinkama: 26-13= 13 Ušteda po m²: 13x1,0 lit.= 13 lit. Godišnja ušteda za stan čija je površina prozora 25 m²:13x25= 325 lit.

PRIMER 2: Prozori stare izvedbe jednostruko staklo sa U=5,5 W/ m²K, zamenjeni sa PVC prozorima sa niskoemisionim termostaklom 4+16+4(niskoemisiono), Ustakla=1,2 W/ m²K, Uprozora=1,3 W/ m²K.

Površina prozora prosečnog stana = 25 m² K-vrednost razlike u desetinkama: 55-13= 42 Ušteda po m²: 42x1,0 lit.= 42 lit. Godišnja ušteda za stan čija je površina prozora 25 m²:42x25= 1.050 lit.U ovom obračunu gubitaka toplote nisu uzeti u obzir gubici toplote provetravanjem, koji uštedu lož ulja čine još povoljnijom, a time dovode do brže odluke investitora o zameni starih prozora.

Da li su današnje kuće suviše zaptivene ili ne?

Vrlo često je diskutabilna zaptivenost-hermetičnost naših kuća.Dali ćemo se ugušiti u nešim zaptivenim-hermetičnim kućama?Dali još uvek bacamo suviše energije za grejanje kroz nezaptivene prozore?

Na ovom mestu treba ovo posmatrati iz čisto fizikalnog pogleda. Zbog energetske krize 1973/74 god. iz čega su tokom proteklog vremena proistekli sledeći rezultati:Smanjivanje U – vrednostiZaptivenost fuga ( međuprostora ) između okvira ( rama ) prozora i zidaRedukcija ( smanjenje ) izmene vazduha između okvira ( rama ) i krila, kroz poboljšanje a – vrednosti

Ove mere ne isključuju potrbu provetravanja stanova. Provetravanje stanova treba osigurati otvaranjem prozora ili specijalnim uređajima za provetravanje.Nastanak – izvori vlage u stanovimaVlaga zaostala od novogradnje (zadržava se do jedne godine po završetku gradnje) Vlaga od korišćenja kuhinje Vlaga od korišćenja kupatila Vlaga od disanja ukućana ( jedan čovek ispusti oko 1 litru za noć ) Vlaga od znojenja unutrašnjih zidova Vlaga od sobnih biljaka

Sledeća tabela daje pregled moguće količine produkcije vlage u prostorijama: Table 1Ljudi male fizičke aktivnosti 30 – 60 gr/hLjudi na srednje teškom poslu 120 – 200 gr/hLjudi na teškom radu 200 – 300 gr/hKupanje u kadi 700 gr/hTuširanje 2600 gr/hKuvanje 500 – 1500 gr/hSobno cveće 10 gr/hVeće sobne biljke 20 gr/hSlobodne vodene površine 40 gr/m²hRublje centrifugirano 50 – 200 gr/hRublje samo oceđeno 100 – 500 gr/h

Srednja vlažnost ( opterećenje vlagom ) u stanovima, u odnosu na neku prosečnu veličinu određena je sa: Kućna zajednica bez dece 8 lit/dan Kućna zajednica sa 1 detetom 12 lit/dan Kućna zajednica sa 2 deteta 14 lit/dan Kućna zajednica sa 3 deteta 15 lit/danOva vlažnost ( opterećenje vlagom ) pod utvrđenim fizičkim zakonitostima dovodi do znojenja unutrašnjeg prostora, ako se slože sledeći faktori:

Ako nema dovoljno ventilacijeAko nisu dovoljno toplotno izolovani spoljnji zidoviZbog konstruktivno uslovljenih nedostataka – grešaka u gradnji ( hladni mostovi )Pogrešno ( neadekvatno ) grejanje

Na sledećim mestima pokazuju se ovi nedostatci – kao trajna vlažnostU uglovima i iza ormana pojavljuju se pege od vlage, koje su posle izvesnog vremena prekrivene gljivicama plesniOrošeni prozori u kupatilu, kuhinji ili spavaćoj sobi

Fizičke povezanosti Sledeći faktori utiču na klimu u prostorijama i vlažnost (optrećenje vlegom)Relativna vlažnost vazduhaTemperatura prostorijeToplotna izolacija spoljašnjih zidova

Relativna vlažnost vazduha Što je vazduh topliji time može primiti više vlage. Tako napr. prostorija zapremine vazduha od 50 m³, kod temperature prostorije od 20ºC može akumulirati maksimalno 865 grama vode. Relativna vlažnost vazduha tada iznosi 100 %.Vazduh je zasićen. Koliko brzo će se to stanje postići pokazuje tabela na prethodnoj strani. Važi i obrnuto, što je hladniji vazduh, time može primiti manje vlage

Tako jedan kubni metar vazduha temperature 20 ºC može sadržavati do 17,3 grama vode. Ista količina vazduha može međutim kod temperature od 5 ºC primiti ( akumulirati ) samo 5 grama vode. Ukoliko se kubni metar zasićenog vazduha relativne vlažnosti 100 % ohladi sa 20ºC na 0ºC , tada će se u obliku kapljica hvatati za najhladnije delove prostorije (najčešće je to staklo na prozorima) količina od 12,3 grama vode. Uobičajeno je prošireno mišljenje da se pri spoljašnjoj temperaturi od 0 i magli sa vlažnošću od 80-100%, ne trebaju otvarati prozori, što je pogrešno. Kod 0°C i vlažnošću od 80% vazduh sadrži ( 5 gr * 80% = 4 grama vode/m³). Kad se ovaj vazduh zagreje na 20ºC on ćeimati relativnu vlažnost od ( 4 gr / 17,3 gr = 23%); on je dakle ekstremno suv. Time je dakle pod tim uslovom provetravanje vrlo preporučljivo, jer je to najjednostavniji i najefikasniji način da se odvede prekomerna vlaga iz prostorije, a uz put i izvrši provetravanje.

Temperatura prostorije

Uopšteno se može reći da stvaranje vode (znojenje) na spoljašnjim zidovima prostorija u arhitekturi nije nepoznat problem. U vremenu niskih troškova energije ova se pojava lako otklanjala grejanjem. Pravilo je bilo da temperatura bude iznad 20ºC. Prema daleko rasprostranjenoom iskustvenom obrascu (približna formula) je:

1ºC sniženja temperature = 6% manja lož ulja

Kod mnogo stanova se temperatura prostorija snižava ispod 20ºC. To za posledicu ima da temperatura spoljašnjih površina opada, tada vazduh može da preuzme manje vlage i pre može da počne kondenzacija-znojenje (stvaranje kapljica vode na hladnim zidovima). Temperatura rošenja Temperatura kod koje relativna vlažnost iznosi 100%, naziva se temperatura rošenja. Tačka temperature rošenja vazduha od 20ºC i relativne vlažnosti od 50% je 9,3ºC. To znači da kod napred navedenog stanja i temperature površine spoljašnjeg zida od 9ºC počinje stvaranje rose-znojenje tog zida.

Važno je napomenuti da PVC stolarija od „aluplast“ četvoro, peto ili šestokomornih profila zadovoljava naše klimatske uslove, a da se sve ove napomene odnose na kvalitet zavisno od mogućnosti kupca za trenutno ulaganje.

„EUROterm“ shodno garancijama koje dobija od proizvođača profila i okova garantuje ispravan i besprekoran rad svojih proizvoda i znatno duže od obaveznog

zanimljivo prozori

Documents