VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABACSPECIJALISTIKE STUDIJE

Predmet: TEHNOLOKI PROCESI I IVOTNA SREDINA

SEMINARSKI RADZakon o zatiti vazduha

Student: Nikola Belobaba Indeks broj: S21/2010

Mentor: dr Duan Stanojevi

abac, 2011 god.

SADRAJ:

Zakon o zatiti vazduha uvodna razmatranja..............3 Kontrola kvaliteta vazduha.....4 Zagaujue materije u pogledu kojih se vri ocenjivanje kvaliteta vazduha.6 Poslovi merenja emisije i nivoa zagaujuih materija u vazduhu .7 Strategija zatite vazduha...8 Akcioni plan.......9 Planovi kvaliteta vazduha ....10 Mere za poboljanje kvaliteta vazduha .......10 Emisije gasova sa efektom staklene bate....11 Postupanje sa supstancama koje oteuju ozonski omota..12 Informisanje i izvetavanje ..13 Informacioni sistemi.13 Finansiranje zatite i poboljanja kvaliteta vazduha ...14 Inspekcijski nadzor i prava i dunosti inspektora....14 Nadlenost za reavanje albi i kaznene odredbe .......15 Zakljuak..16 Literatura..17

2

Kvalitet vazduha je vrlo vaan parametar kako za oveka tako i za itav ivi svet na Zemlji. Spreavanje zagaenja, saniranje ve zagaenog vazduha, a time i vraanje prirodne okoline u njeno izvorno prirodno stanje zahteva niz aktivnosti. Pored odgovarajuih znanja o stanju ivotne sredine, o emisiji polutanata, emiterima, distribuciji polutanata u atmosferu, njihovim reakcijama i klimatskim uslovima, neophodno je razraditi i odgovarajuu strategiju zatite. Istraivanje i praenje kvaliteta vazduha u urbanim i industrijskim podrujima je jedan od prvih koraka ka reenju prisutnog problema aerozagaenja, u cilju zatite zdravlja i zatite ivotne sredine. Uticaj zagaenja vazdunog omotaa planete ima i dalekosene posledice po promenu klime na Zemlji, pojavu kiselih kia i oteenje ozonskog omotaa u stratosferi. Najvei broj zemalja, a sa njima i Srbija, zapoeli su sa neprekidnim monitoringom stanja kvaliteta vazdunog omotaa, procenom nastalih promena i trendova u budunosti, a sve sa ciljem da se predupredi dalje zagaivanje vazduha i izbegne scenario katastrofe po ivi svet nae planete.

ZAKONO ZATITI VAZDUHA UVODNA RAZMATRANJAGlavne izvore zagaivanja vazduha ine: termoenergetski objekti (termoelektrane, toplane), rafinerije nafte, objekti hemijske industrije, produkti sagorevanja goriva u domainstvima, industriji, individualnim kotlarnicama, saobraaju, graevinska delatnost, neodgovarajue skladitenje sirovina, deponije otpada i dr. Najvee zagaenje vazduha potie od procesa sagorevanja lignita loeg kvaliteta (termoelektrane u Obrenovcu, Lazarevcu i Kostolcu) i motornih goriva. Lignit ima nisku kalorinu vrednost, visok sadraj jalovine i tetnih primesa ijim sagorevanjem nastaju velike koliine pepela, sumpornih i azotovih oksida. Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praenjem uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Mere zatite vazduha obezbeuju ouvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obelejima. Prema Zakonu (l. 2) zatita vazduha se ostvaruje kroz:1) uspostavljanje, odravanje i unapreivanje jedinstvenog sistema upravljanja

kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije; 2) ouvanje i poboljanje kvaliteta vazduha kroz utvrivanje mera u oblasti zatite kako bi se spreile ili smanjile tetne posledice po zdravlje ljudi i/ili ivotnu sredinu; 3) izbegavanje, spreavanje i smanjenje zagaenja koja utiu na oteenje ozonskog omotaa i klimatske promene;4) praenjem, pribavljanjem i procenjivanjem odgovarajuih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu merenja i standardizovanih metoda; 5) obezbeivanjem dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha; 6) izvravanjem obaveza u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima; 3

7) meunarodnom saradnjom u oblasti zatite i poboljanja kvaliteta vazduha i osiguranjem dostupnosti tih podataka javnosti.

Definicije pojedinih termina iz navedenog zakona su (l.3):

vazduh vazduh u troposferi na otvorenom koji ne ukljuuje vazduh u zatvorenom prostoru gasovi sa efektom staklene bate - gasovi koji apsorbuju i reemituju infracrveno zraenje i u atmosferu dospevaju kao posledica prirodnih procesa, ali i usled ljudskih aktivnosti; gorivo - bilo koji vrst, tean ili gasovit sagorljiv materijal koji se koristi za sagorevanje u pokretnom izvoru zagaenja i postrojenju za sagorevanje, osim komunalnog i opasnog otpada; emisija isputanje zagaujuih materija u gasovitom, tenom ili vrstom agregatnom stanju iz izvora zagaivanja vazduha; emisija gasova sa efektom staklene bate isputanje gasova sa efektom staklene bate iz individualnihi/ili difuznih izvora u vazduh; zagaujua materija svaka materija (uneta direktno ili indirektno od strane oveka u vazduh) prisutna u vazduhu, koja ima tetne efekte po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u celini; pokretni izvor zagaivanja motor SUS ugraen u transportno sredstvo ili radne maine; postrojenje za sagorevanje tehniki sistem (loite) u kome se gorivo oksiduje u cilju korienja na taj nain proizvedene toplote.

Zatita i poboljanje kvaliteta vazduha (l. 4) Prema navedenom Zakonu, zatitu i poboljanje kvaliteta vazduha obezbeuju, u okviru svojih ovlaenja, Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privredna drutva, preduzetnici kao i druga pravna i fizika lica. Pravni subjekti koji u obavljanju delatnosti utiu ili mogu uticati na kvalitet vazduha duni su da: -obezbede tehnike mere za spreavanje ili smanjivanje emisije u vazduh -planiraju trokove zatite vazduha od zagaivanja u okviru investicionih i proizvodnih trokova prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet vazduha -obezbede druge mere zatite, u skladu sa ovim zakonom i ostalim zakonima kojima se ureuje ZS

KONTROLA KVALITETA VAZDUHA (l.5- l.17)U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavljen je jedinstveni sistem praenja i kontrole nivoa zagaenja vazduha i odravanja baze podataka o kvalitetu vazduha. Precizno su utvrene nadlenosti u uspostavljanju dravne i lokalnih mrea, uslovi pod kojima se moe vriti monitoring, kao i obaveza nadlenih organa da sve relevantne podatke o kvalitetu vazduha, propisane u Uredbi o zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/10), dostave Agenciji za zatitu ivotne sredine i stave na uvid javnosti.4

Istraivanje i praenje kvaliteta vazduha u urbanim i industrijskim podrujima je jedan od prvih koraka ka reenju prisutnog problema aerozagaenja. Prouavanje i praenje kvaliteta vazduha ima za cilj kontrolu i smanjenje sadraja tetnih supstanci u njemu. To smanjenje treba da bude do nivoa koji se smatraju sigurnim u odnosu na nepoeljne uticaje koji izaziva zagaeni vazduh. Praenje kvaliteta se sprovodi iz razloga: Aktiviranja zatitnih mera u kritinim situacijama Procenjivanja opasnosti po zdravlje ljudi Procene opasnosti za ostale elemente ivotne sredine Pribavljanja osnovnih podataka za prostorno planiranje Ispitivanja posebnih albi graana Zahtevi kvaliteta vazduha su: granine vrednosti nivoa zagaujuih materija u vazduhu; gornje i donje granice ocenjivanja nivoa zagaujuih materija u vazduhu; granice tolerancije i tolerantne vrednosti; koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izvetava javnost; kritini nivoi zagaujuih materija u vazduhu; ciljne vrednosti i (nacionalni) dugoroni ciljevi zagaujuih materija u vazduhu; rokovi za postizanje graninih i/ili ciljnih vrednosti, u sluajevima kada su one prekoraene u skladu sa Zakonom. Monitoring kvaliteta vazduha se sprovodi na : nacionalnom regionalnom lokalnom nivou

Uslovi za monitoring i zahtevi kvaliteta vazduha utvreni su Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/10). Navedenom uredbom se ureuje: 1. Obezbeivanje uslova za monitoring i prikupljanje podataka 2. Obaveze nadlenih organa 3. Metode praenja nivoa zagaenosti vazduha 4. Odreivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacija za uzimanje uzoraka 5. Monitoring kvaliteta vazduha na osnovnim ruralnim lokacijama 6. Referentne metode merenja za ocenjivanje kvaliteta vazduha 7. Kriterijumi za ocenjivanje 8. Zahtevi u pogledu kvaliteta podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha 9. Provera kvaliteta merenja 10. Ocenjivanje kvaliteta vazduha 11. Granine i tolerantne vrednosti i granice tolerancije 12. Gornja i donja granica ocenjivanja i kriterijumi zaodreivanje njihovog prekoraenja 13. Kritini nivoi za zatitu vegetacije 14. Ciljne vrednosti, nacionalni i dugoroni ciljevi 15. Koncentracije opasne po zdravlje ljudi i koncentracije o kojima se izvetava javnost 16. Obavetavanje javnosti 17. Obim i sadraj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha 18. Ocena kvaliteta vazduha5

Za potrebe monitoringa kvaliteta vazduha i prikupljanja podataka nadleni organi u okviru svojih nadlenosti obezbeuju: 1) merne stanice i/ili merna mesta za fiksna merenja u dravnoj i lokalnim mreama; 2) kontinualno i/ili povremeno merenje/uzimanje uzoraka zagaujuih materija n fiksnim lokacijama; 3) povremeno merenje/uzimanje uzoraka zagaujuih materija na mernim mestima koja nisu obuhvaena mreom monitoringa kvaliteta vazduha; 4) prenos, obradu, proveru validnosti i analizu rezultata dobijenih merenjem i/ili uzimanjem uzoraka i analizom; 5) proveru kvaliteta mernih postupaka; 6) odravanje mernih mesta, mernih instrumenata sa prateom opremom, i opreme za prijem i prenos podataka, u cilju obezbeenja zahteva u pogledu kvaliteta podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha. Srbija ima sistem od 30 mernih stanica koje mogu u svakom trenutku da prikau nivo zagaenja vazduha na velikom delu teritorije zemlje. Sistem moe da locira ak i pojedinane zagaivae, kao to su fabrike. Agencija za zatitu ivotne sredine je, posle sprovedene procedure javne nabavke, pustila u probni rad AMSKV Obrenovac centar. Podaci sa ove stanice dostupni su kroz korienje Web aplikacija za prikaz podataka iz Dravne mree za automatski monitoring kvaliteta vazduha. (www.sepa.gov.rs). Zagaujue materije u pogledu kojih se vri ocenjivanje kvaliteta vazduha (l. 8) Saglasno Zakonu i EU direktivi 2008/50/EC kontinualno se prate sledei parametri kvaliteta vazduha: Sumpor dioksid (SO2), ukupni azotni oksidi (NOx), Azot monoksid (NO), Azot dioksid (NO2), Ugljen monoksid (CO), Ozon(O3), Benzen-Toluen-Ksilen (BTX), Suspendovane estice (PM10, PM 2.5, PM 1) kao i metereoloki parametri: brzina vetra, pravac vetra, temperatura vazduha, relativna vlanost vazduha i atmosferski pritisak. Tokom 2009. godine u Republici Srbiji, parametri kvaliteta vazduha su prikupljeni sa vie od 90 mernih mesta. Prema izvetaju o kvalitetu vazduha u Srbiji 2009. godine [3] izvrena su merenja SO2, NO2, prizemnog ozona i suspendovanih estica. Rezultati merenja ukazuju da, u urbanim i urbano industrijskim sredinama, na kvalitet vazduha dominantan uticaj imaju suspendovane estice. Takoe analizirajui prikupljene rezultate prizemnog ozona moe se zakljuiti da su u 2009. godini najvee koncentracije izmerene u Beogradu. Takoe, u izvetaju su prikazane srednje imisione koncetracije SO2 i broj dana sa prekoraenjem GVI(150 g/m3); srednje imisione koncetracije NO2 i broj dana sa prekoraenjem GVI(85g/m3); srednje imisione koncetracije ai i broj dana sa prekoraenjem GVI(50g/m3) u 2009. godini na osnovu ega se moe zakljuiti da uvodjenje kompletnog sistema AMSKV i QA/QC obezbeuje dobijanje pravovremenih, pouzdanih rezultata merenja i trendova zagaenja i to e omoguiti blagovremeno6

reagovanje u sluaju prekoraenja GVI i najavu alarmantnih situacija, zavisno od trenda zagaenja i meteorolokih prilika. POSLOVI MERENJA EMISIJE I NIVOA ZAGAUJUIH MATERIJA U VAZDUHU (l. 59) Ovlaena pravna lica iz lana 59. st. 1. i 2. Zakona mogu da vre merenje po dobijanju dozvole Ministarstva, ukoliko ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora, kao i ako su tehniki osposobljena prema zahtevima standarda SRPS ISO 17025. U tabeli 1 dat je pregled nadleznosti institucija koje su zaduene za zatitu vazduha[11]

Tabela 1L 4 6 9 13 14 15 17 18 20 22 23 24 27 30 31 33 37 38 39 41 42 44 45 46 47 48 49 50 Zahtev Zatita kvaliteta vazduha Definii Z-A Odredbe za monitoring vazduha Monitoring kvaliteta vazduha Monitoring prekograninog zagaenja Lokalna mrea Slanje podataka SEPA Zahtevi kvaliteta vazduha Rok za ispunjavanje graninih vrednosti (dodirne take sa) Potovanje graninih vrednosti Obavetavanje javnosti u sluaju prekoraenja koncetracija(ukljueno dosta institucija) Spisak A-Z na godinjem nivou Strategija zatite vazduha (dodirne take sa IPPC) Izvetaj o realizaciji strategije Planovi kvaliteta vazduha (Ministarstvo daje saglasnost) Kratkoroni planovi za vazduh Nacionalni program za smanjenje emisija Smanjenje emisija iz postrojenja za sagorevanje Plan operatera za smanjenje Granine vrednosti emisije za stacionarna postrojenja Granine vrednosti emisije za postrojenja za sagorevanje Skladitenje isparljivih organskih jedinjenja Isparljiva organskajedinjenja Mobilni izvori NEC direktiva Kvalitet goriva Isparljiva organska jedinjenja u bojama i lakovima Gasovi sa efektom staklene bate (CDM Nacionalno telo) Nacionalni inventar gasova sa efektom staklene bate Supstance koje oteuju O3 RS X X X MSPP AP X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X X SEPA RHMZ JLS X X X X X

51

X 7

52 53 54 55 56 57 60 61 64 67 68 69/70 73 74

Florovani gasovi sa efektom staklene bate Zabrana uvoza/izvoza Uvoz i izvoz florovanih gasova sa efektom staklene bate Zahtevi za potovanje graninih vrednosti emisija Dozvola za rad Obavetenje o promenama u poslovanju za postrojenja gde je neophodan monitoring Ovlaenje pravnih lica za monitoring Ovlaenje operatera z monitoring Revizija dozvola Objavljivanje mesenih i godinjih izvetaja o kvalitetu vazduha Informacioni sistem o kvalitetu vazduha Razmena podataka Kontrola od strane SEPA, AP+JLS Inspekcija

X

X X X X X X X X X X X X X X X X

Skraenice u tabeli 1 oznaavaju: RS Republika Srbija; MSPP Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja; AP- Autonomna pokrajna; SEPA Agencija za zatitu ivotne sredine; RHMZ-Republiki Hidrometeoroloki zavod Srbije; JLS- Jedinica lokalne samouprave.

Strategija zatite vazduha (l. 27 l.-30)

Strategija je dokument kojim se obezbeuju uslovi za uspostavljanje institucionalnog sistema na osnovu koga se preduzimaju mere za izbegavanje, spreavanje ili smanjenje zagaenja vazduha i tetnih posledica po zdravlje ljudi i/ili ivotnu sredinu u celini, na teritoriji Republike Srbije. Strategija sadri: opte informacije (podatke o lokacijama, klimatske i topografske podatke, broj stanovnika, merne stanice i/ili merna mesta); kljune elemente za procenu trenutnog stanja kvaliteta vazduha; ciljeve koje treba postii; aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi postizanja zadatih ciljeva; dugorone i kratkorone mere za spreavanje, ublaavanje i kontrolu zagaivanja vazduha; vremenski okvir u kome e se preneti zahtevi kvaliteta vazduha koji se primenjuju u EU; vremenski okvir za postizanje zadatih ciljeva koji se tiu kvaliteta vazduha;

8

zahteve za integrisanjem ciljeva i mera zatite kvaliteta vazduha u druge sektorske politike; istraivanja koja je neophodno sprovesti u cilju realizacije Strategije i postizanja zadatih ciljeva; nain izvetavanja o realizaciji Strategije; postupke evaluacije izvetaja; razloge za preispitivanje i korigovanje stratekih opredeljenja; prikaz izvora i naina korienja sredstava i drugih resursa neophodnih za realizaciju stratekih ciljeva

U strategiji zatite ivotne sredine optine Novi Beograd 2010-2015 osnovni cilj jeste ouvanje i poboljanje kvaliteta vazduha sprovoenjem projekata koji donose reenja za optinu Novi Beograd. Ciljevi koje optina Novi Beograd tei da realizuje jesu: Smanjenje zagaenja vazduha na teritoriji optine Novi Beograd; Poboljanje kvaliteta goriva i postepeno izbacivanje olovnog benzina i dizela sa velikim sadrajem sumpora; Uvoenje alternativnih vidova transporta u cilju smanjenja zagaenja vazduha, ali i saobraajne guve; Unapreenje sistema praenja kvaliteta vazduha na teritoriji optine Novi Beograd; Podizanje svesti o bitnosti kvaliteta vazduha. Na osnovu rezultata stanja kvaliteta vazduha sa automatske monitoring stanice (merno mesto Omladinskih brigada) moe se zakljuiti da su glavni izvori zagaenja vazduha u Novom Beogradu: toplane gradske i industrijske, individualna loita i instalacije, (stacionarni izvori) i saobraaj (mobilni izvor). Koncentracije zagaujuih materija u vazduhu se mogu smatrati zadovoljavajuim u odnosu na ostale gradske optine, s obzirom na to da Novi Beograd pripada V gradskoj zoni, sa najniim koncentracijama. Meutim, postoji znaajno povien nivo estica suspendovanih u vazduhu (PM10, PM2.5) u odnosu na granine vrednosti i prekoraenja data u preporukama EU, a i domaem Zakonu o zatiti vazduha. Ove estice potiu iz oba tipa izvora (stacionarnih i mobilnih), a s obzirom na ubrzan razvoj optine Novi Beograd oekuje se dalji negativan trend. To je izuzetno znaajno kada se ima u vidu da je dokazana veza izmeu povienih koncentracija estica suspendovanih u vazduhu, veliine ispod 10 mikrona i pojave respiratornih oboljenja, ak i sa smrtnim ishodom. [4].

Akcioni plan (l. 29) Realizacija Strategije ostvaruje se donoenjem akcionog plana za zatitu vazduha, atmosfere i suzbijanje klimatskih promena, koji je njen sastavni deo. Akcioni plan za zatitu ivotne sredine optine Novi Beograd obuhvata period od 20102015. godine. Komisija za strateko planiranje pripremila je predloge prioritetnih projekata ija implementacija vodi ka ostvarenju definisanih ciljeva razvoja po kljunim oblastima. Obaveza nosilaca aktivnosti je da u planiranom vremenskom okviru pripreme projektnu dokumentaciju i koordiniraju upravljanje projektima.9

U cilju obezbeivanja planske implementacije projekata bie formiran Savet za zatitu ivotne sredine optine. Ovaj savet bie nadlean da koordinira sve planirane razvojne aktivnosti sa utvrenim nosiocima. [4].

Planovi kvaliteta vazduha (l. 31 l. 39) Zakonom o zatiti vazduha predvieno je da nadleni organ autonomne pokrajine i/ili nadleni organ jedinice lokalne samouprave donose planove kvaliteta vazduha uz saglasnost Ministarstva. Pravilnikom o sadraju planova kvaliteta vazduha (broj 110-00-000203/2010-01) propisan je sadraj planova kvaliteta vazduha koji donose nadleni organ autonomne pokrajine i/ili nadleni organ jedinice lokalne samouprave sa ciljem da se postignu utvrene granine ili ciljne vrednosti i propisani rokovi, u skladu sa Zakonom o zatiti vazduha. Akcioni planovi i informacije o nainu na koji e se primenjivati, moraju biti dostupni javnosti i zainteresovanim organizacijama, kao to su organizacije koje se bave zatitom ivotne sredine, organizacije koje zastupaju interese osetljivih grupa stanovnitva, zdravstvenim organizacijama i udruenjima privrednika.

MERE ZA POBOLJANJE KVALITETA VAZDUHA (l. 40 - l. 59)Mere za spreavanje i smanjenje zagaivanja vazduha i poboljanje kvaliteta vazduha obuhvataju: propisivanje graninih vrednosti emisija usklaivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama nakon njihovog utvrivanja za pojedine zagaujue materije; propisivanje dozvoljenih koliina pojedinih zagaujuih materija u odreenim proizvodima; smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bate; postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oteuju ozonski omota. Propisivanje graninih vrednosti emisija ureuje se Uredbom o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija (Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 71 od 4. oktobra 2010) Vlada propisuje: GVE (Graninu vrednost emisije) zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora, nain, postupak, uestalost i metodologiju merenja emisija zagaujuih materija, kriterijume za uspostavljanjemernih mesta za merenje emisija, postupak vrednovanja rezultata merenja emisija i usklaenost sa propisanim normativima, sadraj izvetaja o izvrenim merenjima emisija i bilansu emisije, nain dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokove dostavljanja podataka,

10

dozvoljena prekoraenja graninih vrednosti emisija zagaujuih materija za odreeni period i postupanje u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz utvrenih maksimalnih nacionalnih emisija.

Uredba o GVE razlozi donoenja Harmonizacija propisa Prilikom izrade ove uredbe kao osnovni dokumenti korieni su nemaki TA Luft iz 2002. godine, Direktiva 2001/80/ES (LCP) i Direktiva 2001/81/ES (NEC). Prilikom izrade Uredbe koriena je i praksa zemalja u okruenju koje su nedavno pristupile Evropskoj Uniji ili su na putu da to uskoro uine (Slovenija, eka, Hrvatska). Uredba o GVE monitoring Merenje emisije pojedinana i kontinualna definisani su svi zahtevi i obaveze Pojedinano merenje garancijsko, povremeno (periodino), kontrolno i posebno merenje na ispustu stacionarnog izvora. lanom 5. posebna merenja kada postoji osnovana sumnja da je dolo do prekomernog isputanja zagaujuih materija u vazduh iz pojedinog postrojenja, odnosno sumnja u ispravnost mernih ureaja, uslova pod kojima su merenja izvrena i tanost dobijenih rezultata. Uredba o GVE prelazne odredbe rokovi

postojea postrojenja e uskladiti svoje emisije sa GVE najkasnije do 31. decembra 2011. godine osim ako odredbama ove uredbe nije drugaije propisano. odredbe ove uredbe se ne primenjuju na postrojenja koja e prestati sa radom najkasnije do 31. decembra 2015. Operater je u obavezi je da najkasnije do 31. decembra 2010. godine podnese odluku o prestanku rada postrojenja. Postojea mala postrojenja za sagorevanje 60 meseci, ako je malo postrojenje za sagorevanje na teno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe vie od 15 godina. Postojea srednja postrojenja za sagorevanje 90 meseci, ako je srednje postrojenje za sagorevanje na teno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe vie od 20 godina. do tada postojei Pravilnik pojaan nadzor obezbediti pojedinano merenje emisije najkasnije u roku od devet meseci odreivanje mernog mesta za kontinualna merenja i ugraivanje ureaja za kontinualna merenja emisije najkasnije do 31. decembra 2011. godine. kontinualna merenja primenjivae se na sva postojea postrojenja za sagorevanje od 1. januara 2012. godine.

Emisije gasova sa efektom staklene bate (l. 50)

11

Gasovi sa efektom staklene bate su ugljendioksid (CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O), fluorougljovodonici (HFCs), perfluorougljenici (PFCs) i sumporheksafluorid (SF6). Spreavanje i smanjenje zagaivanja vazduha koje utie na promenu klime sprovodi se razvojem i korienjem istijih tehnologija kojima se spreava ili smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bate; podsticanjem korienja obnovljivih izvora energije i podsticanjem energetske efikasnosti.

Postupanje sa supstancama koje oteuju ozonski omota (l. -51)Postupno smanjivanje potronje supstanci koje oteuju ozonski omota, postupanje sa tim supstancama, postupanje sa proizvodima i opremom koji sadre ili su pomou tih supstanci proizvedeni, postupanje sa supstancama koje oteuju ozonski omota nakon prestanka upotrebe proizvoda i opreme koji ih sadre, nain njihovog sakupljanja, obnavljanja i obrade, korienja i trajnog odlaganja, stavljanja u promet, kao i nain obrauna trokova njihovog ponovnog korienja i nain oznaavanja proizvoda i opreme koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota propisuje Vlada. Na osnovu lana 51. stav 1. Zakona o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09 i lana 23. stav 4. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09), Vlada je donela Uredbu o postupanju sa supstancama koje oteuju ozonski omota, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci (Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 22 od 9. aprila 2010). Ovom uredbom propisuje se postupno smanjivanje potronje supstanci koje oteuju ozonski omota, uslovi i nain izdavanja dozvola za uvoz i izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota i proizvoda i/ili opreme koja ih sadri, postupanje sa supstancama koje oteuju ozonski omota i proizvodima i/ili opremom koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota ili su pomou tih supstanci proizvedeni, postupanje sa supstancama koje oteuju ozonski omota nakon prestanka upotrebe proizvoda i/ili opreme koji ih sadre, nain sakupljanja, obnavljanja i obrade, korienja i trajnog odlaganja, stavljanja u promet supstanci koje oteuju ozonski omota, nain obrauna trokova ponovnog korienja supstanci koje oteuju ozonski omota, nain oznaavanja proizvoda i/ili opreme koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota, uslovi koje moraju da ispune pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost proizvodnje, odravanja i/ili popravke, sakupljanja, obnavljanja i obrade, kontrolu korienja, stavljanja na trite, trajnog odlaganja i iskljuivanja iz upotrebe proizvoda i/ili opreme koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota. Postupanje sa supstancama koje oteuju ozonski omota prvi put je propisano Zakonom o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS" br. 135/04), Propisano je da je na teritoriji Republike Srbije zabranjena proizvodnja supstanci koje oteuju ozonski omota, zabranjen uvoz i izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota, odnosno proizvoda koji ih sadre iz zemalja, odnosno u zemlje koje nisu strane ugovornice Beke konvencije i Montrealskog protokola, a da je uvoz, proizvodnja i stavljanje u promet novih i korienih proizvoda koji sadre supstance koje oteuju ozonski omota, zabranjen, izuzev za posebne namene. Supstance koje oteuju ozonski omota, iji promet, odnosno korienje nije zabranjeno, kao i proizvodi koji ih sadre a slue za posebe namene, mogu se uvoziti, odnosno izvoziti na osnovu dozvole Ministarstva. Ministarstvo vodi registar o uvozu, izvozu i potronji supstanci koje oteuju ozonski omota, odnosno proizvoda.

12

Donoenjem Zakona o zatiti vazduha ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009), stvoren je osnov za punu transpoziciju direktiva i pravilnika EU koje se odnose na supstance koje oteuju ozonski omota. Ministarstvo vodi evidenciju o uvozu i izvozu, stavljanju u promet i potronji supstanci koje oteuju ozonski omota i fluorovanih gasova sa efektom staklene bate, odnosno proizvoda i opreme koji ih sadre, pravnim licima i preduzetnicima koji se bave delatnou uvoza i/ili izvoza, stavljanja u promet, proizvodnje i odravanja proizvoda i opreme koji sadre te supstance, sakupljanja, obnavljanja i obrade supstanci koje oteuju ozonski omota i fluorovanih gasova sa efektom staklene bate.

INFORMISANJE I IZVETAVANJE (l. 65 - l. 67)Nadleni organ duan je da obavetava druge organe i organizacije i javnost putem elektronskih i tampanih medija najmanje u jednom lokalnom listu na svakom od slubenih jezika, kao i putem Interneta o: kvalitetu vazduha; planovima kvaliteta vazduha i odlaganja na odreeno vreme postizanja granine vrednosti za azotdioksid, benzen i suspendovane estice PM10; planovima za dostizanje ciljnih vrednosti u zonama i aglomeracijama u kojima je dolo do prekoraenja ciljnih vrednosti; godinjem izvetaju o svim zagaujuim materijama koje su obuhvaene ovim zakonom. O kvalitetu vazduha postoje informacuje na zvaninim internet stranicama: Agencija za zatitu ivotne sredine, www.sepa.gov.rs/ Republiki hidrometeroloki zavod Srbije, www.hidmet.gov.rs/ Na sajtu Agencije za zatitu ivotne sredine dostupna je Web aplikacija za prikaz rezultata iz Dravne mree za automatski monitoring kvaliteta vazduha; godinji izvetaji o kvalitetu vazduha u Srbiji kao i planovi o kvaliteta vazduha.

INFORMACIONI SISTEM (l. 68 l. -70)Informacioni sistem kvaliteta vazduha, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita vazduha, sastavni je deo jedinstvenog informacionog sistema zatite ivotne sredine Pravilnik o nainu razmene informacija o mernim mestima u dravnoj i lokalnoj mrei, tehnikama merenje, kao i o nainu razmene podataka dobijenih praenjem kvaliiteta vazduha u dravnoj i lokalnim mreama("Sl. glasnik RS", br. 84/2010) propisuje nain razmene informacija o mernim mestima u dravnoj i lokalnim mreama i tehnikama merenja, kao i nain razmene podataka dobijenih praenjem kvaliteta vazduha u dravnoj i lokalnim mreama Podaci iz informacionog sistema kvaliteta vazduha se koriste za razmenu informacija o mernim mestima u dravnoj i lokalnoj mrei, tehnikama merenja, kao i za razmenu podataka dobijenih praenjem kvaliteta vazduha u dravnoj i lokalnim mreama, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita vazduha.

13

FINANSIRANJE ZATITE I POBOLJANJA KVALITETA VAZDUHA (l. 71 l. 77)Sredstva za finansiranje zatite i unapreenja kvaliteta vazduha obezbeuju se u budetu Republike Srbije i iz prihoda Fonda za zatitu ivotne sredine (regulisano Zakonom o fondu za zatitu ivotne sredine). Najvanije oblasti sa tehniko-tehnolokog aspekta za korienje sredstava su: ocenjivanje kvaliteta vazduha i razvrstavanje zona i aglomeracija prema kategorijama kvaliteta vazduha; sprovoenje mera za smanjenje uticaja zagaenog vazduha na promenu klime i zatitu ozonskog omotaa; realizaciju akcionog plana, planova kvaliteta vazduha i kratkoronih akcionih planova; finansiranje i/ili sufinansiranje strunih i naunih istraivanja potrebnih zaostvarivanje ciljeva ovog zakona; podsticanje istijih tehnologija i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti;

Inspekcijski nadzor i prava i dunosti inspektora (l. -76)Inspekcijski nadzor vri Ministarstvo preko inspektora za zatitu ivotne sredine u okviru delokruga utvrenog ovim zakonom. Inspektor za zatitu ivotne sredine vri nadzor nad primenom Zakona o zatiti ivotne sredine, Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o zatiti od buke, Zakona o zatiti vazduha, kao i drugim propisima i odlukama vezanim za njih, nalae mere za otklanjanje uoenih nedostataka, pokree postupke kod nadlenih organa za kanjavanje, nalae mere za otklanjanje tetnih posledica, itd. Inspekcijski nadzor (kontrola) u pravnom sistemu Republike Srbije je, kada je zatita ivotne sredine u pitanju, znaajan i neophodan deo mehanizma upravljanja, kako na republikom tako i na svim ostalim nivoima dravne uprave. Zakonom je poveren inspekcijski nadzor autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave nad postrojenjima i aktivnostima za koje dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje nadleni pokrajinski,odnosno organ lokalne samouprave lanom 75 definisana su prava i dunosti inspektora.14

U vrenju inspekcijskog nadzora ,inspektor ima pravo i dunost da utvruje: 1.Da li nova postrojenja imaju dozvolu izdatu u skladu sa ovim zakonom; 2.Da li su postojea postrojenja podnela zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom-u toku je izrada programa usklaivanja aktivnosti sa zahtevima Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja; 3.Da li se rad postrojenja odvija u skladu sa uslovima iz izdate dozvole; 4.Svaku promenu u radu,odnosno funkcionisanju postrojenja; 5.Sprovoenje drugih propisanih mera zatite ivotne sredine. NADLENOST ZA REAVANJE O ALBI i KAZNENE ODREDBE (l. 78 - l. 83) O albi na prvostepeno reenje inspektora nadlenog organa optine, odnosno grada sa teritorije autonomne pokrajine, reava nadleni organ autonomne pokrajine. O albi na prvostepeno reenje nadlenog organa autonomne pokrajine reava Ministar. Za privredni prestup Zakonom su predviene visoke novane kazne. Novanom kaznom (l 79) kaznie se za privredni prestup pravno lice ako: ne primenjuje mere u cilju smanjenja emisija isparljivih organskih jedinjenja; proizvodi ili uvozi supstance koje oteuju ozonski omota; projektuje, gradi i proizvodi, oprema, koristi i odrava izvore zagaivanja vazduha koji isputaju zagaujue materije u vazduh u koliini veoj od graninih vrednosti emisije ne otkloni kvar ili poremeaj, odnosno ne prilagodi rad nastaloj situaciji ili ne obustavi tehnoloki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraem roku; ne obezbedi praenje kvaliteta vazduha po nalogu nadlenog inspekcijskog organa, samostalno ili preko ovlaenog pravnog lica. Takoe, Zakonom (l 83) su predviene visoke novane kazne za prekraj odgovornih lica u organima dravne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno imaoca javnih ovlaenja i ovlaenom pravnom licu.

15

ZAKLJUAK

Cilj Zakona o zatiti vazduha je zatita zdravlja ljudi i ivotne sredine.

Zakonom se na nov nain prilazi upravljanju kvalitetom vazduha. Uz vie novo-uvedenih vanih odredbi, istiu se precizno definisane kaznene odredbe za one koji se oglue o postojei Zakon, kao i reenja kojim se daje poseban znaaj pravovremenom informisanju javnosti o ovoj oblasti.

Precizno su utvrene nadlenosti u uspostavljanju dravne i lokalnih mrea, uslovi pod kojima se moe vriti monitoring, kao i obaveza nadlenih organa da sve relevantne podatke o kvalitetu vazduha, propisane u Uredbi o zahtevima kvaliteta vazduha, dostave Agenciji za zatitu ivotne sredine i stave na uvid javnosti.

Zakon o zatiti vazduha koji je donet u Skuptini Srbije ima pozitivan odjek u javnosti. Treba da proe i dosta vremena da bi on u celosti zaiveo u praksi. Kvalitetno upavljanje vazduhom bilo je i ranije ureeno, ali sad je cilj da se uklope detalji sa onim to trai Evropska unija. To znai da za primenu ovog zakona treba da se donese i 22 podzakonska akta kao i Strategiju zatite ivotne sredine, Nacionalni program za postepeno smanjivanje godinjih maksimalnih nacionalnih emisija zagaujuih materija, kao i uspostavljanje Informacionog sistema kvaliteta vazduha.

.

16

Literatura:1) Zakon o zatiti vazduha , Sl. glasnik RS", br. 36/2009.

2) Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, Sl. glasnik RS br. 11/10.3) Izvetaj o kvalitetu vazduha u Srbiji 2009. godine, pregled Agencije SEPA

http://www.sepa.gov.rs/2010. godine.

(15.1.2011. god.).

4) Strategija zatite ivotne sredine optine Novi Beograd 2010-2015, Novi Beograd, 5) Pravilnik o sadraju planova kvaliteta vazduha , broj 110-00-000203/2010-01. 6) Uredba o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija, Sl. glasnik RS, br. 71 od 4. oktobra 2010. 7) Uredba o postupanju sa supstancama koje oteuju ozonski omota, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci Sl. Glasnik RS, br. 22 od 9. aprila 2010. 8) Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS br. 135/04 .9) Pravilnik o nainu razmene informacija o mernim mestima u dravnoj i lokalnoj

mrei, tehnikama merenje, kao i o nainu razmene podataka dobijenih praenjem kvaliiteta vazduha u dravnoj i lokalnim mreama, Sl. glasnik RS", br. 84/2010. 10) Ministrastvo zatite ivotne sredine i prostornog planiranja- Zatita vazduha, http://www.ekoplan.gov.rs (15.1.2011. god.).11)

Tehnika pomo za izradu Nacionalne Strategije za aproksimaciju u oblasti ivotne sredine (SAOS) (EUROPEAID/127462/C/SER/RS), , Nadlenosti institucija koje su zaduene za zatitu ivotne sredine , Srbija, oktobar 2010, CRIS number 07SER01/29/11 (str. 70 i 71).

17

18