Zakon o prinudnom poravnanju, ste čaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“, br. 84/89 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 i 28/96)

I OSNOVNE ODREDBE Član 1.

Ovim zakonom ureñuju se uslovi za sprovoñenje i postupak prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije pravnih lica odreñenih ovim zakonom (u daljem tekstu: dužnik).

Član 2.

Stečajni postupak sprovodi se nad dužnikom koji je trajnije nesposoban za plaćanje (insolventnost), kao i u drugim slučajevima odreñenim zakonom.

Član 3.

Stečajni postupak mogu pokrenuti poverioci i sam dužnik, kao i druga lica, odnosno organi odreñeni zakonom.

Član 4.

Dužnik, u smislu ovog zakona, je preduzeće, zadruga, banka i druga finansijska organizacija, organizacija osiguranja imovine i lica i drugi subjekti predviñeni zakonom.

Stečajni postupak se sprovodi i nad javnim preduzećem ako zakonom nije drukčije odreñeno.

Pod radnjom i poljoprivrednim gazdinstvom, ako imaju svojstvo pravnog lica, podrazumevaju se dužnici u smislu ovog zakona, ako zakonom nije drukčije odreñeno.

Član 5.

Za otvaranje stečajnog postupka nad preduzećem koje proizvodi predmete naoružanja i vojne opreme potrebna je prethodna saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove odbrane, ako se Savezna Republika Jugoslavija, ugovorom zaključenim sa tim preduzećem, obavezala da će neograničeno solidarno odgovarati poveriocima za obaveze tog preduzeća.

Član 6.

Insolventni dužnik može pre pokretanja stečajnog postupka, kao i u toku stečajnog postupka predložiti poveriocima zaključenje prinudnog poravnanja.

Član 7.

Ako je postupak prinudnog poravnanja pokrenut pre pokretanja stečajnog postupka do okončanja postupka prinudnog poravnanja, nije dopušteno protiv dužnika pokrenuti stečajni postupak.

II OPŠTE PROCESNE ODREDBE Član 8.

Stečajni postupak sprovodi nadležni sud na čijem je području sedište dužnika.

Stečajni postupak je hitan.

U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u preñašnje stanje, niti podnositi predlog za ponavljanje postupka niti izjaviti revizija.

Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se davati, odnosno podnositi ako se propusti rok, odnosno izostane sa ročišta na kome ih je trebalo dati, odnosno podneti, osim ako ovim zakonom nije drukčije odreñeno.

Član 9.

Odluke u stečajnom postupku donose se u obliku rešenja ili zaključka.

Zaključkom se izdaje nalog službenom licu ili organu koji sprovodi stečajni postupak za izvršenje pojedinih radnji.

Član 10.

Protiv rešenja može se izjaviti žalba, ako ovim zakonom nije drukčije odreñeno.

Rok za žalbu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drukčije odreñeno.

Početak roka za izjavljivanje žalbe teče od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana objavljivanja u „Službenom listu SRJ“.

Ako je ovim zakonom propisano da se rešenje mora dostaviti odreñenim licima, rok za izjavljivanje žalbe teče od dana dostavljanja rešenja.

Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, ako ovim zakonom nije drukčije odreñeno.

Član 11.

Protiv zaključka se može izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana objave, a ako zaključak nije objavljen - od dana dostave pismenog otpravka.

O prigovoru protiv zaključka odlučuje stečajno veće zaključkom protiv kojeg nije dopušten prigovor.

Prigovor ne zadržava izvršenje zaključka.

Član 12.

U stečajnom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije odreñeno.

III PRINUDNO PORAVNANJE

1. Organ u postupku prinudnog poravnanja

Član 13.

Postupak prinudnog poravnanja sprovodi sud u veću trojice sudija (u daljem tekstu: veće poravnanja), od kojih je jedan predsednik veća.

Predsednik veća, izvan ročišta, stara se sam ili davanjem upravniku prinudnog poravnanja odgovarajućeg uputstva o ispitivanju stanja sredstava i poslovanja dužnika, o ispitivanju spiska poverilaca i spiska dužnika i ispitivanju verodostojnosti prijavljenih potraživanja i postupanju dužnika u skladu sa odredbom člana 28 ovog zakona, a obavlja i druge poslove u vezi sa pripremanjem ročišta, odnosno odluka veća prinudnog poravnanja.

Član 14.

Kad veće poravnanja utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudnog poravnanja, zaključkom može odrediti upravnika prinudnog poravnanja.

Uslovi za odreñivanje upravnika prinudnog poravnanja isti su kao i uslovi za odreñivanje stečajnog upravnika.

Upravnik prinudnog poravnanja prestaje da vrši dužnost danom donošenja rešenja o odobrenju prinudnog poravnanja, odnosno danom otvaranja stečajnog postupka.

Član 15.

Upravnik prinudnog poravnanja naročito će:

1) ispitati stanje imovine i poslovanja dužnika;

2) ispitati spisak poverilaca i spisak dužnikovih dužnika;

3) ispitati verodostojnost prijavljenih potraživanja;

4) osporiti potraživanja ako na osnovu saopštenja poverilaca ili iz nekog drugog razloga posumnja u njihovu osnovanost;

5) podneti prijavu veću poravnanja ako dužnik postupa protivno odredbamačlana 28 ovog zakona.

Dužnik i poverioci mogu protiv postupanja upravnika prinudnog poravnanja podneti prigovor veću poravnanja.

Upravnik prinudnog poravnanja može, po odobrenju predsednika veća poravnanja, obezbediti pomoć veštaka.

Član 16.

Upravnik prinudnog poravnanja ima pravo na naknadu svih troškova i nagradu za rad. Naknada troškova i nagrada za rad podmiruju se iz položenog predujma.

O naknadama i nagradama iz stava 1 ovog člana odlučuje veće poravnanja.

Upravnik prinudnog poravnanja odgovara za štetu koju je prouzrokovao nemarnim obavljanjem svoje dužnosti.

Član 17.

Nadzor nad radom upravnika prinudnog poravnanja vrši se shodno odredbama ovog zakona koje se odnose na nadzor nad radom stečajnog upravnika.

Protiv odluke veća poravnanja donesene u vršenju nadzora nad radom upravnika prinudnog poravnanja, kao i protiv rešenja o smenjivanju upravnika prinudnog poravnanja žalba nije dopuštena.

2. Pokretanje postupka prinudnog poravnanja

Član 18.

Postupak za prinudno poravnanje izmeñu dužnika i njegovih poverilaca pokreće se na predlog dužnika kod koga se stekao zakonski osnov za pokretanje stečajnog postupka.

Postupak za prinudno poravnanje može se pokrenuti i na predlog poverioca ako se dužnik saglasi.

Član 19.

U predlogu za prinudno poravnanje predlažu se način i rok isplate potraživanja, a ako se predlaže isplata potraživanja u smanjenom iznosu, navodi se i procent koji se nudi poveriocima za isplatu njihovih potraživanja.

Uz predlog za prinudno poravnanje podnose se:

1) izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika;

2) dokumentacija kojom se čini verovatnim postojanje uslova za otvaranje postupka prinudnog poravnanja;

3) dokumentacija i analiza kojima se čini verovatnim da će dužnik moći da ispuni obaveze na osnovu prinudnog poravnanja;

4) spisak poverilaca i dužnikovih dužnika, s naznakom njihovih firmi isedišta i naznačenjem osnova i visine njihovih potraživanja, odnosno dugovanja;

5) spisak poverilaca koji imaju pravo odvojenog namirenja (razlučni poverioci), s navoñenjem stvari ili prava na kojima postoji razlučno pravo, kao i spisak poverilaca koji imaju pravo na izdvajanje stvari ili prava koja ne pripadaju dužniku (izlučni poverioci).

Član 20.

Uz predlog za prinudno poravnanje može se priložiti izjava o datom jemstvu, ako prinudno poravnanje bude zaključeno.

Član 21.

Ako se predlaže isplata potraživanja u smanjenom iznosu, procent koji dužnik nudi poveriocima za namirenje njihovih potraživanja ne može biti manji od 50% - ako se plaćanje nudi u roku od jedne godine, ni manji od 60% - ako se plaćanje nudi u roku od dve godine.

Ako se poveriocima predlaže isplata potraživanja u punom iznosu, rok za isplatu ne može biti duži od tri godine.

Član 22.

Predsednik veća poravnanja odbacuje predlog za prinudno poravnanje, naročito:

1) ako predlog za prinudno poravnanje nije u skladu s odredbama čl. 19 i 21 ovog zakona;

2) ako nije protekao rok za izvršenje obaveza iz prethodno zaključenog prinudnog poravnanja;

3) ako utvrdi, na osnovu izveštaja organizacije koja za dužnika obavljaposlove platnog prometa ili na drugi način, da dužnik nije vodio poslovne knjige ili ih je vodio neuredno ili neažurno, tako da se ne može oceniti njegovo ekonomsko finansijsko stanje.

Predlog za prinudno poravnanje zbog razloga iz tačke 1 stav 1 ovog člana predsednik veća poravnanja odbaciće ako predlagač ni u odreñenom roku ne otkloni njegove nedostatke.

3. Otvaranje postupka prinudnog poravnanja

Član 23.

Ako predsednik veća ne odbaci predlog za prinudno poravnanje u smislu člana 22 ovog zakona, veće poravnanja će, po prethodnom izjašnjavanju predstavnika dužnika i organizacije koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa, a, po potrebi, i drugih lica, oceniti da li postoje uslovi za otvaranje postupka prinudnog poravnanja.

Veće poravnanja odbaciće predlog ako nañe da je dužnik sposoban da i bez prinudnog poravnanja odgovara svojim obavezama.

Ako veće poravnanja nañe da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudnog poravnanja, doneće rešenje o otvaranju ovog postupka i odrediti ročište za prinudno poravnanje.

Član 24.

Kad veće poravnanja donese rešenje o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, pozvaće oglasom poverioce radi zaključenja prinudnog poravnanja i rešenjem naložiti predlagaču da položi predujam za pokrivanje troškova postupka prinudnog poravnanja.

Član 25.

Oglas o pozivanju poverioca radi zaključenja prinudnog poravnanja sadrži:

1) naziv suda pred kojim se vodi postupak za prinudno poravnanje;

2) firmu i sedište dužnika;

3) izvod iz rešenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja;

4) poziv svim poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRJ“ izvoda iz oglasa o pozivu za zaključenje prinudnog poravnanja, podneskom u dva primerka, sa dokazima, prijave veću poravnanja svoja potraživanja;

5) mesto, dan i čas održavanja ročišta za prinudno poravnanje;

6) bitnu sadržinu ponude prinudnog poravnanja;

7) ime i adresu upravnika prinudnog poravnanja, ako je odreñen;

8) dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda.

Oglas se objavljuje isticanjem na oglasnu tablu suda istog dana kad je veće poravnanja utvrdilo da su ispunjeni uslovi za prinudno poravnanje. Izvod iz oglasa objavljuje se u „Službenom listu SRJ“.

Ročište za prinudno poravnanje, po pravilu, održaće se u roku od 30 dana od dana isteka roka iz tačke 4 stav 1 ovog člana.

Član 26.

O objavljivanju poziva za zaključenje prinudnog poravnanja sud će posebno obavestiti dužnika i organizaciju koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa.

Član 27.

Pravne posledice otvaranja postupka prinudnog poravnanja nastaju danom kada je oglas o otvaranju postupka prinudnog poravnanja istaknut na oglasnoj tabli suda.

Član 28.

Posle podnošenja predloga za prinudno poravnanje pa sve do donošenja rešenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, dužnik može vršiti tekuće poslove.

U periodu iz stava 1 ovog člana, dužnik ne može otuñiti ni opterećivati svoju imovinu niti davati jemstvo ili avale.

Posle isticanja rešenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja na oglasnoj tabli suda, poslove iz stava 2 ovog člana dužnik može preduzimati samo po odobrenju predsednika veća, odnosno upravnika prinudnog poravnanja, ako je odreñen.

Pravni poslovi koje je dužnik preduzeo protivno odredbi stava 3 ovog člana nemaju dejstvo prema poveriocioma ako je treće lice znalo ili moralo znati da preduzeti posao izlazi iz okvira tekućih poslova dužnika i da on za te poslove nije dobio odobrenje od predsednika veća, odnosno upravnika prinudnog poravnanja, ako je odreñen, ili da su oni stavili prigovor na izvršavanje tih poslova.

Izuzetno, veće poravnanja može, po donošenju rešenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, odrediti kao privremenu meru obezbeñenja obustavu isplata sa računa dužnika.

Član 29.

Veće poravnanja obustaviće postupak prinudnog poravnanja:

1) ako utvrdi da ne postoji razlog za pokretanje postupka prinudnog poravnanja;

2) ako predlagač ne položi predujam za voñenje postupka (član 24);

3) ako predlagač povuče predlog za prinudno poravnanje pre nego što ročište bude održano;

4) ako dužnik u toku prinudnog poravnanja postupa protivno odredbama člana 28 ovog zakona.

Član 30.

Od dana isticanja rešenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja ne može se protiv dužnika dozvoliti izvršenje radi obezbeñenja ni izvršenje radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava donesena do tog dana.

Izvršenja iz stava 1 ovog člana koja su u toku prekidaju se.

Odredbe st. 1 i 2 ovog člana ne odnose se na izlučne i razlučne poverioce koji su pravo odvojenog namirenja stekli izvršenjem i obezbeñenjem 60 dana pre otvaranja postupka prinudnog poravnanja.

Član 31.

Potraživanja koja su se na dan otvaranja postupka prinudnog poravnanja mogla prebiti sa protivpotraživanjem dužnika smatraju se prebijenim i ne prijavljuju se u postupku prinudnog poravnanja.

Prebijaju se i potraživanja koja nisu dospela na dan otvaranja postupka prinudnog poravnanja, kao i potraživanja koja ne glase na novac.

Član 32.

Otvaranje postupka prinudnog poravnanja ne utiče na pravo otkaza ugovora o zakupu.

Član 33.

Poverioci prijavljuju svoja potraživanja najdocnije u roku od pet dana pre dana održavanja ročišta.

Prijava treba da sadrži:

1) firmu i sedište poverioca;

2) pravni osnov potraživanja i njegovu visinu;

3) dokaze o postojanju potraživanja i njegovoj visini.

Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju potraživanja u stranoj valuti preračunata u dinarskom iznosu prema kursu koji važi na dan otvaranja postupka prinudnog poravnanja. Taj iznos je osnov i za utvrñivanje rezultata glasanja o predloženom prinudnom poravnanju.

Prijavu potraživanja, u smislu stava 1 ovog člana, podnose i poverioci na koje se prinudno poravnanje ne odnosi (član 41).

Član 34.

Prijavom potraživanja za prinudno poravnanje prekida se zastarelost od dana podnošenja prijave do isteka roka za isplatu koji je odreñen u odobrenom prinudnom poravnanju, a ako se prinudno poravnanje ne zaključi - do pravnosnažnosti odluke o obustavi postupka prinudnog poravnanja.

4. Ročište za prinudno poravnanje

Član 35.

Na ročištu za prinudno poravnanje predstavnik dužnika izlaže ekonomsko-finansijsko stanje dužnika i obrazlaže predlog za prinudno poravnanje.

Poslovodni organ i lice odgovorno za finansijsko poslovanje dužnika daju izjavu da podaci o ekonomsko-finansijskom stanju podneseni uz predlog za prinudno poravnanje u svemu odgovaraju stvarnom stanju.

Posle izlaganja predstavnika iz stava 1 ovog člana o predlogu za prinudno poravnanje izjašnjavaju se predstavnik organizacije koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa i upravnik prinudnog poravnanja ako je odreñen.

Na ovom ročištu ispituju se prijavljena potraživanja.

Potraživanja prijavljena u rokovima propisanim ovim zakonom smatraju se utvrñenim ako ih nije osporio dužnik, upravnik prinudnog poravnanja, ako je odreñen, ili neko od prisutnih poverilaca čija su potraživanja utvrñena.

Predstavnik dužnika dužan je da se o svakom prijavljenom potraživanju odreñeno izjasni da li ga priznaje ili osporava. Upravnik prinudnog poravnanja ako je odreñen i poverilac mogu da ospore postojanje potraživanja i visinu potraživanja.

Član 36.

Poverioci odlučuju o predloženom poravnanju glasanjem.

Poverioci mogu glasati i pismenim putem, a ako je poverilac pravno lice, uz podnesak kojim glasa mora priložiti dokaz da je podnesak potpisao zastupnik.

Pravo glasa imaju poverioci čija su potraživanja utvrñena, poverioci koji su svoja potraživanja prijavili po isteku roka odreñenog za prijavu potraživanja i poverioci čija su potraživanja osporena, a veće poravnanja nañe da su oni svoja potraživanja učinili u celini ili delimično verovatnim.

Zajedničko potraživanje, kao i solidarno potraživanje, ako su ih poverioci prijavili pojedinačno, smatrju se kao jedno potraživanje.

Poverilac sa više prijavljenih potraživanja ima jedan glas, kao i za svako ustupljeno potraživanje.

Poverioci koji svoja potraživanja nisu prijavili u odreñenom roku ne mogu glasati ako se o postojanju njihovog potraživanja dužnik nije mogao izjasniti bez odlaganja ročišta.

Potraživanja koja nisu prijavljena u rokovima propisanim ovim zakonom ispitaće se samo ako je to moguće.

Član 37.

Pravo glasa nemaju poverioci čija se potraživanja iz deobne mase namiruju pre drugih potraživanja (član 140), razlučni poverioci za deo potraživanja koji je pokriven založnim pravom, osim onih koji su pravo odvojenog namirenja stekli izvršenjem za poslednjih 60 dana pre donošenja rešenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, kao i izlučni poverioci.

Član 38.

Prinudno poravnanje smatra se prihvaćenim ako za njega glasaju poverioci čija potraživanja iznose više od polovine potraživanja onih poverilaca koji imaju pravo glasa i kad prinudno poravnanje odobri veće poravnanja.

Prinudno poravnanje iz stava 1 ovog člana ima pravno dejstvo prema svim poveriocima.

Član 39.

Ako se na ročištu za prinudno poravnanje ne postigne većina potrebna za prihvatanje prinudnog poravnanja, a dužnik u roku koji mu odredi veće poravnanja ne stavi novu ponudu sa povoljnijim uslovima za prinudno poravnanje, veće poravnanja će odbiti predlog za zaključenje prinudnog poravnanja i po službenoj dužnosti otvoriti stečajni postupak.

Dužnik može staviti novu ponudu na ročištu na kome je odbijen njegov predlog za prinudno poravnanje ili na naknadnom ročištu koje veće poravnanja može odrediti, na predlog dužnika, ako nañe da postoje izgledi za podnošenje povoljnije ponude.

Za odlučivanje o naknadnoj ponudi primenjuju se pravila kao za prvu ponudu.

5. Odobravanje prinudnog poravnanja

Član 40.

Ako se na ročištu za prinudno poravnanje postigne potrebna većina, veće poravnanja rešenjem odobrava zaključeno prinudno poravnanje koje sadrži, naročito:

1) sadržinu zaključenog prinudnog poravnanja (utvrñeni procent u kome seisplaćuju poverioci i rokovi plaćanja);

2) spisak poverilaca čija potraživanja nisu osporena, sa naznačenjem utvrñenih i smanjenih iznosa njihovih potraživanja.

Zaključeno prinudno poravnanje ima pravno dejstvo i prema poveriocima koji nisu učestvovali u postupku, kao i prema poveriocima koji su učestvovali u postupku, a njihova potraživanja su osporena, ako se naknadno utvrde.

Ako je u postupku prinudnog poravnanja dato jemstvo, odluka iz stava 1 ovog člana mora da sadrži i firmu i sedište lica ili organa koji su dali jemstvo sa naznačenjem njihove solidarne odgovornosti svim poveriocima dužnika.

Rešenje iz stava 1 ovog člana dostavlja se dužniku, predlagaču, ako on nije dužnik, i organizaciji koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa.

Pravnosnažno rešenje o odobrenju prinudnog poravnanja ističe se na oglasnu tablu i u izvodu objavljuje u „Službenom listu SRJ“.

Član 41.

Odobreno prinudno poravnanje nema pravno dejstvo na potraživanja poverilaca prema jemcima, solidarnim dužnicima i regresnim obveznicima.

Odobreno prinudno poravnanje nema pravno dejstvo na potraživanja poverilaca čija se potraživanja iz deobne mase namiruju pre drugih potraživanja (član 140 stav 2), na potraživanja razlučnih poverilaca za deo potraživanja koja su pokrivena založnim pravom, osim za potraživanja za koja su pravo odvojenog namirenja stekli izvršenjem za poslednjih 60 dana pre donošenja rešenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, kao i na potraživanja izlučnih poverilaca.

Član 42.

Rešenje o odobrenju prinudnog poravnanja ima snagu izvršne isprave za sve poverioce čija su potraživanja utvrñena.

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu iz zaključenog prinudnog poravnanja, poverilac ima pravo da u izvršnom postupku naplati smanjeno potraživanje ne samo od dužnika nego i neposredno od jemca koji je jemčio za dužnika (član 40 stav 2).

Član 43.

Pod utvrñenim potraživanjem, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se glavni dug i kamata koja je dospela do dana kada je održano ročište na kome je zaključeno prinudno poravnanje, a ako se potraživanje zasniva na izvršnoj odluci - i troškovi parničnog i izvršnog postupka.

Ako je prinudnim poravnanjem odreñeno da se potraživanja isplate u smanjenom iznosu, procent koji se isplaćuje prema zaključenom prinudnom poravnanju obračunava se na ceo iznos utvrñenog potraživanja iz stava 1 ovog člana.

U periodu od zaključenja prinudnog poravnanja do isteka roka za isplatu potraživanja kamate teku.

Član 44.

Na osnovu odobrenog prinudnog poravnanja dužnik se oslobaña obaveza da poveriocu isplati iznos koji je veći od procenta prihvaćenog u prinudnom poravnanju, a rokovi plaćanja se odlažu, u skladu sa zaključenim prinudnim poravnanjem. U tom obimu dužnik se oslobaña obaveze prema licima kojima pripada pravo na regres (jemci).

Ako dužnik posle zaključenog prinudnog poravnanja isplati poveriocima iznos koji prelazi procent prihvaćen u prinudnom poravnanju, nema pravo na povraćaj tog iznosa.

Član 45.

Izvršne isprave koje se odnose na potraživanja utvrñena u rešenju o odobrenju prinudnog poravnanja gube u odnosu na dužnika pravnu snagu.

Izvršne isprave koje se odnose na potraživanja iz člana 40 stav 2 ovog zakona mogu se izvršiti prema dužniku prinudnog poravnanja samo pod uslovima iz zaključenog prinudnog poravnanja.

U postupku koji se posle zaključenog prinudnog poravnanja vodi protiv dužnika radi isplate potraživanja iz člana 40 stav 2 ovog zakona, sud će, kao i drugi nadležni organ, po službenoj dužnosti, ako nañe da postoji obaveza dužnika, odlukom utvrditi njegovu obavezu i obavezati ga na plaćanje u skladu sa uslovima iz zaključenog prinudnog poravnanja.

Član 46.

Protiv rešenja o odobrenju prinudnog poravnanja, odnosno odbijanja predloga za zaključenje prinudnog poravnanja žalbu mogu podnositi dužnik, poverioci i druga lica koja za to imaju pravni interes.

6. Izvršenje prinudnog poravnanja

Član 47.

Ako se prinudno poravnanje potpuno ne izvrši, poverioci koji su namireni u prinudnom poravnanju nisu dužni da vrate ono što su primili.

Potraživanja poverilaca iz stava 1 ovog člana smatraće se potpuno izmirenim ako su izmireni iznosi utvrñeni u prinudnom poravnanju.

Poverioci koji su delimično namireni u smislu zaključenog prinudnog porvnanja prijavljuju u stečajnom postupku ukupno potraživanje umanjeno za procent za koji se smatra da su po prinudnom poravnanju namireni.

Poverioci koji ni delimično nisu namireni u smislu zaključenog prinudnog poravnanja prijavljuju potraživanja u stečajnom postupku u punom iznosu na koji bi imali pravo da nije zaključeno prinudno poravnanje.

7. Stavljanje van snage prinudnog poravnanja

Član 48.

Svaki poverilac koji je učestvovao u prinudnom poravnanju može u roku od šest meseci po isteku roka za izvršenje prinudnog poravnanja podneti zahtev veću poravnanja da stavi van snage zaključeno prinudno poravnanje.

Zahtev iz stava 1 ovog člana može se podneti ako dužnik može iz svojih sredstava da izmiri potraživanja poverilaca u visini većoj od iznosa utvrñenog u zaključenom prinudnom poravnanju, pod uslovom da se time ne umanji sposobnost dužnika da uredno ispunjava obaveze prema poveriocima.

U rešenju o stavljanju van snage zaključenog prinudnog poravnanja, veće poravnanja odrediće rok koji ne može biti duži od jedne godine, u kome je dužnik dužan da isplati poveriocima neisplaćeni deo potraživanja.

Žalba protiv rešenja iz stava 3 ovog člana zadržava izvršenje rešenja.

Član 49.

Svaki poverilac čije je potraživanje smanjeno zbog zaključenog prinudnog poravnanja može u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je odobreno prinudno poravnanje tužbom tražiti da se prinudno poravnanje stavi van snage ako je zaključeno na prevaran način.

Odluka o stavljanju van snage zaključenog prinudnog poravnanja nema pravnog dejstva na obaveze po preuzetom jemstvu.

8. Upisi u sudski registar

Član 50.

Veće poravnanja obavestiće nadležni registarski sud o podnošenju predloga za pokretanje postupka prinudnog poravnanja, a dostaviće i rešenje o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, rešenje o odbijanju predloga za zaključivanje prinudnog poravnanja, kao i rešenje o odobrenju prinudnog poravnanja.

Registarski sud će po službenoj dužnosti izvršiti upis činjenica iz stava 1 ovog člana, s tim da pri upisu odbijanja predloga ili odobrenja prinudnog poravnanja istovremeno vrši upis brisanja prethodnog upisa.

9. Troškovi prinudnog poravnanja

Član 51.

Svaki učesnik u prinudnom poravnanju snosi svoje troškove.

Nezavisno od ishoda postupka, učesnik je dužan i drugim učesnicima nadoknaditi troškove koje im je prouzrokovao svojom krivicom ili slučajem koji im se dogodio.

10. Primena pravila o ste čaju

Član 52.

Na postupak prinudnog poravnanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o stečaju, osim odredaba o stečajnom sudiji i odboru poverilaca.

IV STEČAJ

1. Organi postupka ste čaja

Član 53.

Organi stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija i stečajni upravnik.

U stečajnom postupku, kao savetodavno telo može se obrazovati odbor poverilaca.

Član 54.

Stečajno veće sastavljeno je od trojice sudija, od kojih je jedan predsednik veća.

Stečajni sudija ne može biti član stečajnog veća.

Član 55.

Stečajno veće:

1) odlučuje o pokretanju prethodnog postupka za utvrñivanje postojanja uslova za stečaj i sprovodi taj postupak;

2) odlučuje o otvaranju stečajnog postupka;

3) odlučuje o prigovorima stečajnog upravnika protiv zaključka i uputstava stečajnog sudije;

4) odlučuje o prigovorima poverilaca protiv zaključka stečajnog sudije;

5) odreñuje započete poslove koji se imaju završiti u toku stečajnog postupka;

6) odobrava predračun troškova stečajnog postupka i odreñuje nagradu stečajnom upravniku;

7) odlučuje o odreñivanju i smenjivanju stečajnog upravnika;

8) odobrava nacrt za glavnu deobu i donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase;

9) donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka;

10) radi i druge poslove predviñene ovim zakonom.

Stečajno veće može po službenoj dužnosti, po prigovoru ili predlogu, menjati odluke stečajnog sudije ili stečajnog upravnika ako utvrdi da su nezakonite i necelishodne.

Član 56.

Stečajni sudija nadležan je po svim pitanjima u vezi sa sprovoñenjem stečajnog postupka, ako odredbama ovog zakona nije predviñena nadležnost stečajnog veća.

Stečajni sudija vrši nadzor nad poslovanjem stečajnog upravnika.

Stečajni sudija daje stečajnom upravniku uputstva koja su obavezna za upravnika.

Član 57.

Protiv odluke stečajnog sudije stečajni upravnik, odbor poverilaca, odnosno poverioci mogu podneti prigovor stečajnom veću u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

Član 58.

Stečajni upravnik odreñuje se rešenjem o otvaranju stečajnog postupka.

Protiv odluke o odreñivanju stečajnog upravnika može se podneti prigovor.

O prigovoru iz stava 2 ovog člana odlučuje stečajno veće protiv čije odluke žalba nije dopuštena.

Prilikom prijema dužnosti, stečajni upravnik daje izjavu pred predsednikom stečajnog veća da će savesno vršiti svoju dužnost.

Član 59.

Za stečajnog upravnika može biti odreñeno lice koje je stručno s obzirom na prirodu i obim stečajne mase i u čiju se nepristrasnost ne može sumnjati.

Za stečajnog upravnika ne može biti odreñeno lice koje ne može biti imenovano za direktora preduzeća.

Član 60.

Stečajni upravnik vrši prava i dužnosti organa upravljanja dužnika shodno potrebama stečajnog postupka, ako ovim zakonom nije drukčije odreñeno.

Stečajni upravnik rukovodi poslovima dužnika i zastupa dužnika.

Stečajni upravnik može staviti prigovor stečajnom veću na uputstva stečajnog sudije, a ako nije u pitanju naročito hitna stvar, može i odložiti izvršenje zaključka stečajnog sudije do odluke stečajnog veća.

Član 61.

Stečajni upravnik dužan je, naročito:

1) da ažurira knjigovodstvenu evidenciju do dana otvaranja stečajnog postupka;

2) da sastavi, u saglasnosti sa stečajnim sudijom, predračun troškova stečajnog postupka i da ga podnese na odobrenje stečajnom veću;

3) da obrazuje komisiju za inventarisanje;

4) da sastavi početni bilans stečaja;

5) da se kao dobar privrednik stara o okončanju započetih, a još neizvršenih poslova dužnika, kao i poslova potrebnih da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima dužnika;

6) da se stara o ostvarivanju potraživanja dužnika;

7) da unovči stvari dužnika koje ulaze u stečajnu masu;

8) da sastavi nacrt za glavnu deobu i nacrt za završni stečajni bilans u saglasnosti sa stečajnim sudijom;

9) da sastavi nacrt odluke o naknadnoj deobi.

Stečajni upravnik je neposredno odgovoran svakom učesniku u stečajnom postupku za štetu koju mu nanese namerno ili krajnjom nepažnjom. Ako je šteta nastala zbog radnje stečajnog upravnika koju je odobrilo stečajno veće ili stečajni sudija ili zbog postupanja po uputstvu stečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran, osim ako je odobrenje ili uputstvo izdejstvovao na prevaran način.

Član 62.

Stečajni upravnik podnosi pismene izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase, i to jedanput u tri meseca ili kad to zatraži stečajni sudija, odnosno stečajno veće ili odbor poverilaca.

Član 63.

Stečajnog upravnika, na predlog stečajnog sudije, odbora poverilaca, zainteresovanih lica ili po službenoj dužnosti, stečajno veće može smeniti ako svoju dužnost ne ispunjava uspešno ili iz drugih opravdanih razloga.

Protiv rešenja o smenjivanju stečajni upravnik ima pravo prigovora, o kome konačno odlučuje stečajno veće.

Stečajni upravnik se razrešava dužnosti i na sopstveni zahtev.

Član 64.

Stečajni upravnik ima pravo na nagradu za rad i na naknadu potrebnih troškova.

Nagradu za rad i naknadu potrebnih troškova stečajnom upravniku odreñuje stečajno veće na predlog stečajnog sudije, pri čemu se uzimaju u obzir obim poslova i rad stečajnog upravnika.

Stečajni upravnik ne može naplatiti nagradu za rad, odnosno naknadu potrebnih troškova iz stečajne mase bez odobrenja stečajnog sudije.

Član 65.

Radi zaštite interesa poverilaca u stečajnom postupku, stečajno veće može obrazovati odbor poverilaca.

Na zahtev poverilaca čija potraživanja iznose više od 50% od ukupnog iznosa potraživanja svih poverilaca, stečajno veće je dužno da obrazuje odbor poverilaca, osim ako je stečajna masa neznatna ili ako bi to dovelo do znatnog povećanja troškova stečajnog postupka.

Član 66.

Broj članova odbora poverilaca utvrñuje stečajno veće čiji broj mora biti neparan.

Ako je broj poverilaca manji od pet, ovlašćenja odbora poverilaca vrše svi poverioci.

Član 67.

Članovi odbora poverilaca biraju se, po pravilu, na prvom ročištu za ispitivanje potraživanja.

Pravo učešća u izboru članova odbora poverilaca imaju poverioci čija su potraživanja u celini ili delimično utvrñena, kao i poverioci čija su potraživanja u celini osporena, a stečajno veće nañe da su oni svoja potraživanja učinili verovatnim.

Poverilac čije utvrñeno potraživanje iznosi više od 1/4 (jedna četvrtina) od ukupno utvrñenih potraživanja svih poverilaca, na svoj zahtev ulazi u odbor poverilaca bez izbora.

Člana odbora poverilaca može u radu odbora zastupati i lice koje nije poverilac, ali samo na osnovu specijalnog punomoćja.

Član 68.

Odbor poverilaca obavlja svoje poslove na sednicama koje saziva stečajni sudija po službenoj dužnosti ili na predlog stečajnog upravnika ili većine članova odbora poverilaca. Sednicama rukovodi jedan od članova odbora poverilaca koga izaberu članovi tog odbora.

Sednicama odbora poverilaca prisustvuju stečajni sudija i stečajni upravnik bez prava glasa.

Odbor poverilaca donosi odluku većinom glasova prisutnih članova, a ako su glasovi podeljeni - odlučuje stečajni sudija.

Član 69.

Odbor poverilaca:

1) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

2) ima pravo da pregleda poslovne knjige i celokupnu dokumentaciju koju je preuzeo stečajni upravnik;

3) ima prvo prigovora stečajnom sudiji na rad stečajnog upravnika, kao i stečajnom veću na rad stečajnog sudije;

4) može da predloži smenjivanje stečajnog upravnika i imenovanje novog stečajnog upravnika;

5) daje mišljenje stečajnom veću o unovčenju imovine dužnika;

6) daje mišljenje stečajnom veću u vezi sa nastavljanjem započetih poslova;

7) daje mišljenje stečajnom sudiji o priznavanju opravdanih manjkova utvrñenih prilikom inventarisanja;

8) obavlja i druge poslove predviñene ovim zakonom.

Odbor poverilaca dužan je da, na zahtev poverilaca, obaveštava poverioce o toku stečajnog postupka i stanju stečajne mase.

Član 70.

O naknadi nužnih troškova članova odbora poverilaca odlučuje stečajni sudija.

Naknada iz stava 1 ovog člana ulazi u troškove stečajnog postupka.

2. Pokretanje ste čajnog postupka

Član 71.

Stečajni postupak pokreće se predlogom ovlašćenog lica, odnosno organa (predlagač).

Predlog za pokretanje stečajnog postupka može se povući do isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnu tablu suda. U tom slučaju, troškove stečajnog postupka snosi predlagač.

Član 72.

Predlagač je dužan da učini verovatnim postojanje zakonskog osnova za otvaranje stečajnog postupka.

Ako je predlagač poverilac, dužan je da podnese dokaze o postojanju svog novčanog potraživanja i o tome da ga ni prinudnim izvršenjem nije mogao naplatiti.

Član 73.

Predlagač je dužan da predujmi iznos koji odredi stečajno veće za pokrivanje troškova pokretanja stečajnog postupka.

Ako predlagač ne predujmi odreñeni iznos, sud će predlog odbaciti. Izuzetno, sud može odlučiti da se postupak nastavi iako predujam nije položen.

Ako stečajni postupak bude otvoren, predujmljeni iznos za pokrivanje troškova otvaranja stečajnog postupka ulazi u troškove tog postupka.

3. Prethodni postupak

Član 74.

Ako predlagač povuče predlog za otvaranje stečajnog postupka, sud će obustaviti postupak.

Na isti način sud će postupiti ako utvrdi da je dužnik do okončanja prethodnog postupka postao solventan.

Član 75.

Na osnovu predloga za otvaranje stečajnog postupka stečajno veće donosi rešenje o pokretanju prethodnog postupka za utvrñivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka (prethodni postupak) ili taj predlog odbacuje rešenjem.

Rešenjem iz stava 1 ovog člana stečajno veće odreñuje i stečajnog sudiju.

Protiv rešenja o pokretanju prethodnog postupka ne može se izjaviti žalba.

Član 76.

Stečajno veće može po donošenju rešenja o sprovoñenju prethodnog postupka ograničiti prava ovlašćenih lica dužnika za obavljanje pravnih poslova i kao privremenu meru obezbeñenja odrediti obustavu isplata sa računa dužnika ili svojom prethodnom saglasnošću usloviti punovažnost odluka organa dužnika koje se odnose na raspolaganje njegovim sredstvima.

Stečajno veće će ograničenja iz stava 1 ovog člana oglasiti na uobičajeni način i odrediti upis u sudski registar i o tim ograničenjima obavestiti organizaciju koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa.

Stečajno veće može, ako za to postoje opravdani razlozi, odrediti mere iz stava 1 ovog člana i pre donošenja rešenja o pokretanju prethodnog postupka.

Član 77.

Posle donošenja odluke o pokretanju prethodnog postupka, stečajno veće odmah odreñuje ročište na koje poziva dužnika, predlagača i organizaciju koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa.

Na ročištu iz stava 1 ovog člana dužnik i predlagač koji nije dužnik izjasniće se o predlogu za otvaranje stečajnog postupka.

Član 77a

Ako se dužnik ne nalazi na adresi navedenoj u predlogu za otvaranje stečajnog postupka, ni na adresi na kojoj je upisan u sudski registar, sud će pozvati predlagača da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ovog obaveštenja, dostavi sudu podatak o adresi dužnika, odnosno njegovog zakonoskog zastupnika. Istovremeno sud će od nadležnog državnog organa zatražiti obaveštenje o adresi zakonskog zastupnika.

Ako sud u roku iz stava 1 ovog člana ne dobije adresu dužnika, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, dostavljanje svih akata u stečajnom postupku vršiće se objavljivanjem istih na oglasnoj tabli suda i pribijanjem na vratima poslovnih prostorija na poslednjoj adresi dužnika upisanoj u sudski registar.

Član 78.

Ako se na ročištu iz člana 77 stav 1 ovog zakona da izjava o preuzimanju duga, stečajno veće oceniće datu izjavu, proveriti je po potrebi i zatražiti odgovarajuće jemstvo i ako je potrebno, odložiće ročište.

Ako je izjava neosnovana, davalac izjave odgovara za prouzrokovanu štetu i troškove postupka.

Davalac izjave o preuzimanju duga, kao i njegovi jemci, posle odobrenja suda o preuzimanju duga, odgovaraju solidarno sa dužnikom poveriocima stečajnog dužnika za obaveze stečajnog dužnika koje su nastale do dana davanja izjave o preuzimanju duga.

Rešenjem kojim se odobrava preuzimanje duga stečajno veće će obustaviti stečajni postupak. Protiv ovog rešenja pravo na žalbu ima predlagač, dužnik i organizacija koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa.

Član 79.

Na ročištu iz člana 77 stav 1 ovog zakona ispitaće se mogućnost zaključenja prinudnog poravnanja.

Ako se na ročištu iz stava 1 ovog člana pokaže da postoji mogućnost da se zaključi prinudno poravnanje, stečajno veće odrediće rok dužniku za podnošenje predloga za prinudno poravnanje.

Član 80.

Ako se na ročištu iz člana 77 stav 1 ovog člana pokaže da ne postoji mogućnost da se zaključi prinudno poravnanje, stečajno veće odrediće jednog ili više veštaka koji će u odreñenom roku, zajedno sa stečajnim sudijom i po njegovim uputstvima, ispitati ekonomsko-finansijsko stanje dužnika ako nisu ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka bez prethodnog ispitivanja ekonomsko-finansijskog stanja dužnika.

Stečajno veće može pozvati organizaciju koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa da učestvuje u ispitivanju eko-nomsko-finansijskog stanja dužnika.

Član 81.

Ako na ročištu iz člana 77 stav 1 ovog zakona bude stavljena ponuda za prinudno poravnanje koja ispunjava uslove iz čl. 19 do 21 ovog zakona, stečajno veće postupiće u smislu člana 23 ovog zakona, a ako stavljen predlog ne ispunjava te uslove, stečajno veće odrediće primeren rok za stavljanje uredne ponude.

Ako uredna ponuda ne bude stavljena u roku iz stava 1 ovog člana, stečajno veće postupiće po članu 80 stav 1 ovog zakona.

Član 82.

Dužnik protiv koga je pokrenut prethodni postupak dužan je stečajnom sudiji staviti na raspolaganje sve potrebne podatke i obaveštenja.

Članovi organa upravljanja dužnika, direktor i drugi zaposleni kod dužnika, pa i oni kojima je prestala funkcija, odnosno rad kod dužnika dužni su stečajnom sudiji pružiti sve potrebne podatke i obaveštenja.

Član 83.

Kad stečajni sudija ispita ekonomsko-finansijsko stanje dužnika, podnosi stečajnom veću izveštaj sa mišljenjem da li ima mesta otvaranju stečajnog postupka.

4. Otvaranje ste čajnog postupka

Član 84.

Stečajno veće, po prijemu izveštaja stečajnog sudije i mišljenja veštaka o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika, zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju uslova za otvaranje stečajnog postupka. Na to ročište stečajno veće poziva predlagača, dužnika, organizaciju koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa, stečajnog sudiju, a, po potrebi, i veštaka. Na ovom ročištu ispitaće se mogućnost preuzimanja duga (član 78) i zaključenja prinudnog poravnanja (član 79).

Stečajno veće na ročištu, a najdocnije u roku od tri dana po njegovom održavanju donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad dužnikom ili odbijanju predloga za otvaranje ovog postupka.

U rešenju o odbijanju predloga za otvarnje stečajnog postupka stečajno veće odreñuje ko je dužan da snosi nastale troškove.

Protiv rešenja kojim je otvoren stečajni postupak, pored lica ovlašćenih za zastupanje dužnika, žalbu može izjaviti, u ime dužnika, zastupnik njegovog organa upravljanja.

Žalba iz stava 4 ovog člana ne sprečava izvršenje odluke o otvaranju stečajnog postupka.

Član 85.

Stečajno veće može odložiti otvaranje stečajnog postupka, ali ne duže od tri meseca od dana prijema predloga za otvaranje stečajnog postupka, na predlog poverioca koji je predložio pokretanje stečajnog postupka čije se potraživanje ni prinudnim putem nije moglo naplatiti na osnovu pravnog akta koji ima svojstvo izvršne isprave.

Član 86.

Stečajno veće može odlučiti da se stečajni postupak otvori bez sprovoñenja prethodnog postupka i bez ispitivanja ekonomsko-finansijskog stanja dužnika ako predlog za otvaranje stečajnog postupka podnese dužnik ili likvidacioni upravnik, ako se taj postupak otvara po službenoj dužnosti, kao i ako je predlog podnela organizacija koja za dužnika obavlja poslove

platnog prometa, a dužnik nije postao solventan ni u roku od 60 dana od dana podnošenja predloga.

Član 87.

Stečajni postupak otvoriće se po službenoj dužnosti i bez prethodnog ispitivanja ekonomsko-finansijskog stanja dužnika ako je pre toga bio otvoren postupak za prinudno poravnanje, koji je bio završen bez uspeha.

Član 88.

Stečajno veće može doneti odluku da se stečajni postupak otvori, ali da se ne provodi ako utvrdi da imovina dužnika koja bi ušla u stečajnu masu nije dovoljna ni za izmirenje troškova tog postupka ili je neznatne vrednosti i u tom slučaju doneće rešenje kojim se stečajni postupak zaključuje.

Ako stečajno veće u toku stečajnog postupka utvrdi da imovina stečajnog dužnika koja bi ušla u stečajnu masu nije dovoljna ni za namirenje troškova stečajnog postupka ili je neznatne vrednosti, doneće rešenje kojim se stečajni postupak zaključuje.

Rešenje iz st. 1 ili 2 ovog člana objavljuje se u „Službenom listu SRJ“.

Protiv rešenja iz st. 1 i 2 ovog člana poverioci mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana objavljivanja rešenja u „Službenom listu SRJ“.

Imovina dužnika upotrebiće se za podmirenje troškova stečajnog postupka, a neutrošeni deo predaće se osnivaču bez preuzimanja obaveza.

Član 89.

O otvaranju stečajnog postupka poverioci se obaveštavaju oglasom.

Oglas se objavljuje isticanjem na sudskoj tabli i objavljivanjem u „Službenom listu SRJ“. Oglas mora biti istaknut na oglasnoj tabli suda istog dana kada je doneseno rešenje.

Rešenje o otvaranju stečajnog postupka dostavlja se predlagaču, dužniku, organizaciji koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa i nadležnom državnom, odnosno javnom tužiocu.

Stečajno veće će odrediti da se otvaranje stečajnog postupka upiše u sudski registar i u javne knjige u koje su uknjižena prava na nepokretnosti ili na brodovima, kao i prava industrijske svojine, i to odmah kada je doneseno rešenje o otvaranju stečajnog postupka.

Član 90.

Oglas o otvaranju stečajnog postupka sadrži:

1) naziv suda koji je doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka;

2) izvod iz rešenja o otvaranju stečajnog postupka;

3) firmu i sedište dužnika;

4) ime i sedište stečajnog sudije;

5) ime i adresu stečajnog upravnika;

6) poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja stečajnom veću podneskom u dva primerka, sa dokazima u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u „Službenom listu SRJ“, osim ako svoja potraživanja nisu prijavili u postupku prinudnog poravnanja i upozorenje da će se neblagovremeno podnesene prijave odbaciti;

7) mesto, dan i čas ročišta za ispitivanje potraživanja;

8) poziv dužnicima da svoje dugove bez odlaganja izmire;

9) dan isticanja oglasa na sudskoj tabli.

5. Pravne posledice otvaranja ste čajnog postupka

Vreme nastupanja pravnih posledica

Član 91.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju početkom dana kada je oglas o otvaranju stečajnog postupka istaknut na oglasnoj tabli suda.

Ako je rešenje o otvaranju stečajnog postupka po žalbi ukinuto, a u ponovnom postupku stečajni postupak je ponovo otvoren, pravne posledice stečajnog postupka nastaju početkom dana kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda.

Prenošenje funkcija organa upravljanja na ste čajnog upravnika

Član 92.

Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju prava poslovodnog organa, zastupnika, kao i organa upravljanja dužnika i te funkcije prelaze na stečajnog upravnika.

Radni odnosi

Član 93.

Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju radni odnosi zaposlenih kod dužnika.

Stečajno veće može dok traje stečajni postupak zadržati na radu potreban broj zaposlenih kod dužnika radi završenja započetih poslova ili radi voñenja stečajnog postupka.

Stečajni upravnik dužan je da o prestanku radnog odnosa zaposlenih kod dužnika obavesti, radi ostvarivanja prava zaposlenih, nadležni organ za zapošljavanje u republici na čijoj je teritoriji sedište dužnika, odnosno na čijoj teritoriji se nalazi deo dužnika.

Članovi organa upravljanja dužnika, direktor i drugi zaposleni kod dužnika, iako im je prestala funkcija, odnosno rad kod dužnika, dužni su da stečajnom sudiji daju sve potrebne podatke i obaveštenja do zaljučenja stečajnog postupka ili dok ih stečajno veće ne oslobodi te obaveze.

Član 94.

Zaposleni koji su dok traje stečajni postupak ostali na radu imaju pravo na zaradu, čiju visinu, na predlog stečajnog upravnika, odreñuje stečajno veće.

Izdaci za zarade ulaze u troškove stečajnog postupka.

Stečajna masa

Član 95.

Danom otvaranja postupka stečaja obrazuje se stečajna masa.

U stečajnu masu ulazi sva imovina dužnika, ako zakonom nije drukčije odreñeno.

Uvoñenje ste čajnog upravnika u dužnost

Član 96.

Po otvaranju stečajnog postupka vrši se, u najkraćem roku, uvoñenje u dužnost stečajnog upravnika.

Posle uvoñenja u dužnost, stečajni upravnik ažurira knjigovodstvenu evidenciju do otvaranja stečajnog postupka i sastavlja početni stečajni bilans na osnovu inventarisanja prema stanju na dan otvaranja tog postupka.

Ako se prilikom sastavljanja početnog stečajnog bilansa utvrdi da je stvarna vrednost imovine dužnika manja od vrednosti iskazane u knjigovodstvu, stečajno veće može, na predlog stečajnog upravnika, doneti rešenje o otpisivanju razlike u vrednostima prema stanju na dan otvaranja stečajnog postupka i otpisivanju nenaplativih potraživanja.

O otpisima iz stava 3 ovog člana zatražiće se mišljenje odbora poverilaca, ako je taj odbor obrazovan.

Računi dužnika

Član 97.

Danom otvaranja stečajnog postupka gase se računi dužnika i prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu imovinom dužnika.

Organizacija koja za dužnika obavlja poslove platnog prometa, na zahtev stečajnog upravnika, otvoriće nov račun preko kog će se vršiti poslovanje dužnika.

Novčana sredstva sa ugašenih računa dužnika prenose se na nov račun.

Firma dužnika

Član 98.

Uz firmu dužnika dodaje se pri potpisivanju oznaka „u stečaju“, sa naznačenjem novog broja računa preko kog se vrši poslovanje dužnika.

Izvršenja i obezbe ñenja

Član 99.

Od dana otvaranja postupka stečaja ne može se protiv dužnika dozvoliti mera obezbeñenja niti prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava.

Postupci radi obezbeñenja i izvršenja iz stava 1 ovog člana koji su u toku prekidaju se.

Odredbe st. 1 i 2 ovog člana ne odnose se na izlučne i razlučne poverioce koji su pravo odvojenog namirenja stekli 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka.

Upisi u javne knjige mogu se dozvoliti i izvršiti i posle dana otvaranja stečajnog postupka ako su uslovi za upis ostvareni pre dana otvaranja stečajnog postupka.

Odredba stava 1 ovog člana ne primenjuje se na izvršne isprave koje se odnose na troškove stečajnog postupka ni na obaveze plaćanja takse za radnje dužnika u toku tog postupka.

Novčana i nenov čana potraživanja

Član 100.

Danom otvaranja stečajnog postupka potraživanja poverioca prema dužniku koja nisu dospela smatraju se dospelim.

Nenovčana potraživanja dužnika koja nisu dospela unose se u stečajnu masu u novčanoj vrednosti.

Potraživanja u stranoj valuti unose se u stečajnu masu u valuti potraživanja, a kod sastavljanja početnog stečajnog bilansa ta potraživanja obračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara na dan otvaranja stečajnog postupka.

Povremena davanja

Član 101.

Novčana i nenovčana potraživanja prema dužniku koja imaju za predmet povremena davanja pretvaraju se u jednokratna novčana potraživanja.

Kamate

Član 102.

Danom otvaranja stečajnog postupka ne prestaje da teče kamata na potraživanja od dužnika koja se izmiruju iz stečajne mase.

Zastarelost potraživanja

Član 103.

Prijavljivanjem potraživanja u stečajnu masu prekida se zastarelost potraživanja od dužnika.

Zastarelost potraživanja dužnika prema njegovim dužnicima ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Uslovna potraživanja

Član 104.

Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeñuju se odgovarajuća sredstva iz stečajne mase.

Ako odložni uslov ne nastupi do konačne deobe stečajne mase, takvo potraživanje se gasi, a obezbeñena sredstva rasporeñuju se na ostale poverioce.

Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečajne mase ako poverilac pruži obezbeñenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kada nastupi taj uslov.

Prebijanje potraživanja

Član 105.

U stečajnom postupku dozvoljeno je prebijanje potraživanja poverioca sa protivpotraživanjem dužnika.

Potraživanja koja su se do dana otvaranja stečajnog postupka mogla prebiti smatraju se prebijenim i ne prijavljuju se u stečajnu masu.

Prebijaju se i potraživanja, odnosno protivpotraživanja koja nisu dospela na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja ili protivpotraživanja koja ne glase na novčani iznos.

Prebiti se mogu i uslovna potraživanja ako to odobri stečajno veće. Stečajno veće može prebijanje ovih potraživanja usloviti polaganjem obezbeñenja od strane poverioca.

Poverioci čija se potraživanja prebijaju dužni su da o prebijanju izveste stečajnog upravnika. Ako poverilac ne izvesti stečajnog upravnika odgovoran je za štetu i troškove.

Član 106.

Prebijanje nije dopušteno ako je potraživanje ustupljeno (cedirano) poveriocu za poslednjih šest meseci pre dana otvaranja stečajnog postupka, a poverilac je znao ili je morao da zna da je

dužnik postao nesposoban za plaćanje ili da je protiv njega podnesen predlog za otvaranje stečajnog postupka.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, prebijanje potraživanja dopušteno je ako su u pitanju potraživanja u vezi sa izvršenjem neizvršenih ugovora ili potraživanja koja su oživela uspešnim pobijanjem pravnog posla dužnika.

Član 107.

Potraživanja od dužnika koja su nastala pre dana otvaranja stečajnog postupka ne mogu se prebiti sa potraživanjem stečajne mase koje je nastalo posle dana otvaranja tog postupka.

Dvostrano-teretni ugovori zaklju čeni pre otvaranja ste čajnog postupka

Član 108.

Dvostrano-teretni ugovori zaključeni sa dužnikom pre dana otvaranja stečajnog postupka ostaju na snazi, s tim što stečajni upravnik, uz odobrenje stečajnog sudije, može odustati od ugovora.

Druga ugovorna strana može tražiti da se stečajni upravnik u primerenom roku izjasni da li ugovor održava na snazi ili od njega odustaje. Ako stečajni upravnik to ne učini, smatraće se da je odustao od ugovora.

Ako stečajni upravnik odustane od ugovora, druga ugovorna strana može tražiti naknadu štete kao stečajni poverilac.

Ako je druga ugovorna strana dužna da prva ispuni ugovor, može dobiti ispunjenje ugovora dok ugovor ne ispuni dužnik ili, na njen zahtev, ne pruži obezbeñenje.

Druga ugovorna strana ne može tražiti izvršenje fiksnih ugovora ako je rok isporuke posle dana otvaranja stečajnog postupka, ali može tražiti naknadu štete kao stečajni poverilac.

Iznos štete koju treba naknaditi u smislu stava 5 ovog člana jednak je razlici izmeñu ugovorene kupoprodajne cene robe i srednje tržišne cene koju bi takva roba imala na dan koji je ugovorom odreñen kao dan isporuke robe u mestu ispunjenja ugovora.

Član 109.

Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih ili ugovornih rokova, i to svakog prvog dana u mesecu sa otkaznim rokom od 30 dana.

Otkazom ugovora o zakupu, u smislu stava 1 ovog člana, ne dira se u pravo druge ugovorne strane na naknadu štete koju ta strana ostvaruje kao stečajni poverilac.

Nalozi i ponude

Član 110.

Nalog koji je izdao dužnik gubi važenje danom otvaranja stečajnog postupka.

Ponude učinjene dužniku ili ponude koje je učinio dužnik prestaju da važe danom otvaranja stečajnog postupka ako do dana otvaranja tog postupka nisu prihvaćene.

Pravo na potragu stvari

Član 111.

Prodavac kome kupovna cena nije isplaćena u celini može tražiti da mu se vrati roba koja je iz drugog mesta poslata dužniku pre dana otvaranja stečajnog postupka, a do dana otvaranja tog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno ako je do tog dana dužnik nije preuzeo (u daljem tekstu: pravo na potragu).

Pravo na potragu ima i komisionar za kupovinu robe.

Ako je dužnik preuzeo samo na čuvanje robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre dana otvaranja stečajnog postupka, prodavac nema pravo na potragu, ali ima pravo da redovnim putem ostvari svoja prava u pogledu te robe kao izlučni poverilac.

Pobijanje pravnih radnji

Član 112.

Poverioci, kao i stečajni upravnik, u ime stečajnog dužnika, imaju pravo pobijanja pravnih radnji koje je dužnik učinio u poslednjoj godini pre dana otvaranja stečajnog postupka.

Pod pravnim radnjama, u smislu stava 1 ovog člana, podrazumeva se i propuštanje vršenja tih radnji.

Poverioci i stečajni upravnik mogu pobijati:

1) pravne radnje kojima se remeti ravnomerno namirenje poverilaca (oštećenje poverilaca), odnosno kojim se pojedini poverioci stavljaju u povoljniji položaj (pogodovanje poverilaca) ako je druga strana prema kojoj su te radnje preduzete znala ili je morala znati za nepovoljno ekonomsko-finansijsko stanje dužnika;

2) pravne radnje kojima se bez naknade ili uz neznatnu naknadu raspolaže imovinom dužnika.

Član 113.

Pretpostavlja se da je poverilac znao ili je morao da zna za nepovoljno ekonomsko-finansijsko stanje dužnika:

1) ako je naplatio svoje potraživanje koje nije dospelo ili je to učinio u obliku i na način koji nije uobičajen;

2) ako je pravna radnja koja je predmet pobijanja učinjena neposredno pre dana otvaranja stečajnog postupka, a naročito za vreme trajanja prethodnog postupka, odnosno postupka prinudnog poravnanja koji je prethodio stečajnom postupku.

Član 114.

Ne mogu se pobijati:

1) pravne radnje iz člana 28 ovog zakona koje je izvršio dužnik u okviru tekućeg poslovanja i poslovi koje obavi na osnovu odobrenja upravnika prinudnog poravnanja;

2) pravne radnje koje dužnik obavi radi izvršenja zaključenog prinudnog poravnanja;

3) pravne radnje iz tekućeg poslovanja koje dužnik obavi posle zaključenog prinudnog poravnanja, osim pravnih poslova kojima se mogu oštetiti poverioci;

4) isplate po menicama i čekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meničnih, odnosno čekovnih obveznika.

Član 115.

Pobijati se mogu i pravne radnje za koje već postoji izvršna isprava ili koje su izvršene u postupku prinudnog izvršenja.

Ako zahtev za pobijanje pravnih radnji bude usvojen, prestaje dejstvo izvršne isprave prema poveriocima.

Član 116.

Tužba za pobijanje pravnih radnji može se podneti u roku od šest meseci od dana otvaranja stečajnog postupka, a najdocnije do ročišta za glavnu deobu.

Tužba iz stava 1 ovog člana podnosi se protiv lica prema kome je pobijena radnja preduzeta, kao i protiv dužnika ako on nije tužilac.

Stečajni upravnik može podneti tužbu za pobijanje pravnih radnji samo po osnovu odobrenja stečajnog sudije.

Ako zahtev za pobijanje pravnih radnji bude usvojen, pobijena pravna radnja je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi i protivna strana je dužna da vrati u stečajnu masu sve imovinske koristi stečene na osnovu pobijene radnje.

Pravne radnje iz člana 112 ovog zakona poverioci mogu pobijati i isticanjem prigovora u parnici bez vremenskog ograničenja iz stava 1 ovog člana.

Razlučna i izlu čna prava

Član 117.

Otvaranje stečajnog postupka ne utiče na prava odvojenog izmirenja iz odreñenih stvari, odnosno iz imovine dužnika (založno pravo, pravo namirenja, pravo retencije i druga razlučna prava), kao i na prava izdvajanja stvari koja ne pripadaju dužniku (izlučna prava).

Razlučna prava stečena izvršenjem i obezbeñenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka radi namirenja ili obezbeñenja prestaju da važe.

Razlučna prava ostaju na snazi ako se stečajni postupak ne sprovodi zbog razloga navedenih u članu 88 ovog zakona.

Ako je razlučno pravo koje je stečeno izvršenjem ostalo na snazi u smislu st. 1 i 3 ovog člana, stečajno veće, na predlog poverioca, dozvoliće nastavljanje izvršnog postupka i o tome će izvestiti sud pred kojim se vodi postupak izvršenja.

Član 118.

Ako deo imovine dužnika na koje je stečeno razlučno pravo (posebna stečajna masa) nije dovoljan da se iz njega namiri potraživanje razlučnog poverioca u celini, razlučni poverilac ima pravo da nenamireni deo svog potraživanja ostvari kao stečajni poverilac.

Višak koji ostane po namirenju potraživanja razlučnog poverioca iz posebne stečajne mase unosi se u deobnu masu.

Okončanje zapo četih poslova

Član 119.

U toku stečajnog postupka okončaće se samo oni započeti poslovi čije je izvršenje neophodno da bi se sprečilo nastupanje štete na imovinu dužnika.

Koji se poslovi smatraju neophodnim u smislu stava 1 ovog člana odlučiće stečajno veće.

Član 120.

U toku stečajnog postupka mogu se zaključivati novi ugovori samo radi unovčenja imovine dužnika i radi završenja započetih poslova i poslova neophodnih da bi se sprečilo nastupanje štete na imovinu dužnika.

Zaključivanje ugovora iz stava 1 ovog člana stečajno veće može usloviti svojom saglasnošću.

6. Prijavljivanje potraživanja

Član 121.

Stečajnom veću se prijavljuju potraživanja pismeno i u prijavi moraju biti naznačeni:

1) firma, odnosno ime i sedište, odnosno prebivalište ili boravište poverioca;

2) pravni osnov i iznos potraživanja;

3) broj žiro-računa ili drugog računa poverioca ako ga ima.

Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraživanja.

Ako se prijavljuju potraživanja po kojima je parnični postupak u toku, u prijavi se navodi sud pred kojim se vodi postupak s oznakom spisa.

Razlučni poverioci označavaju u prijavi deo imovine dužnika na koji se njihov zahtev odnosi i iznos do koga njihova potraživanja neće biti pokrivena razlučnim pravom.

Izlučni poverioci označavaju u prijavi deo imovine (predmet) na koji se njihov zahtev odnosi.

Član 122.

Potraživanja prijavljena povodom oglasa za zaključenje prinudnog poravnanja smatraće se prijavljenim i u stečajnom postupku.

Član 123.

Solidarni sadužnici i jemci dužnika mogu kao stečajni poverioci tražiti da im se vrati ono što su za dužnika platili pre ili posle dana otvaranja stečajnog postupka, ako im pripada pravo na regres prema dužniku.

Solidarni sadužnici i jemci mogu podneti i zahtev da im se obezbedi i iznos koji će platiti za dužnike srazmerno iznosu koji bi im pripadao kao stečajnim poveriocima.

Ispitivanje prijavljenih potraživanja

Član 124.

Prijavljena potraživanja poverilaca ispituje stečajno veće na ročištu za ispitivanje potraživanja.

Na ročištu za ispitivanje potraživanja učestvuju stečajni sudija, stečajni upravnik, poverioci koji su prijavili svoja potraživanja, kao i druga lica koja, s obzirom na poslove koje su obavljala kod dužnika, mogu da pruže podatke o postojanju i visini prijavljenih potraživanja.

Ročište za ispitivanje potraživanja održaće se i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraživanja, a uredno su pozvani.

Član 125.

Stečajni upravnik dužan je da se o svakom prijavljenom potraživanju odreñeno izjasni da li ga priznaje ili osporava.

Poverioci mogu osporavati prijavljena potraživanja.

Prijavljeno potraživanje smatra se utvrñenim ako ga prizna stečajni upravnik i ne ospori ni jedan od poverilaca prisutnih na ročištu za ispitivanje potraživanja.

Član 126.

(Brisan)

Član 127.

Stečajno veće će rešenjem uputiti poverioca čije je potraživanje osporeno da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja pokrene postupak pred sudom ili drugim organom radi utvrñivanja osporenog potraživanja.

Ako se osporava potraživanje poverioca koji je za ovo potraživanje već stekao izvršnu ispravu, stečajno veće uputiće poverioca, odnosno stečajnog dužnika, zavisno od toga ko je od njih osporio potraživanje, na pokretanje parničnog, odnosno upravnog ili drugog postupka u smislu stava 1 ovog člana.

Poverilac koji je pokrenuo parnični ili upravni ili drugi posebni postupak u smislu st. 1 i 2 ovog člana dužan je da o tome izvesti stečajno veće. Ako to ne učini, poverilac je odgovoran za štetu prouzrokovanu propuštanjem.

Ako su poverioci iz stava 1 ovog člana pokrenuli parnični ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka, njihova potraživanja stečajno veće neće uzeti u obzir prilikom deobe stečajne mase, osim ako su do tog vremena prvnosnažno utvrñena.

Odluke o osporenim potraživanjima imaju dejstvo prema svim poveriocima dužnika.

Član 128.

Troškovi postupka iz člana 127 stav 1 ovog zakona smatraju se troškovima stečajne mase ako je stečajni upravnik neosnovano osporio potraživanje.

Stečajno veće može odrediti da troškove iz stava 1 ovog člana snosi stečajni upravnik ako je on iz obesti osporio potraživanje ili je na takav način vodio postupak.

7. Prodaja dužnika

Član 129.

Stečajno veće može, pošto prethodno pribavi mišljenje poverilaca i stečajnog upravnika na osnovu procene, odnosno sprovedenog veštačenja, odlučiti da se dužnik kao pravno lice izloži prodaji.

Prodaja dužnika kao pravnog lica vrši se javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom.

Prodaja dužnika kao pravnog lica može se odrediti samo uz uslov da se na taj način postignu povoljniji uslovi za namirenje poverilaca.

Član 130.

Posle prodaje dužnika kao pravnog lica, u smislu člana 129 ovog zakona, stečajni postupak u odnosu na dužnika se obustavlja ali se postupak nastavlja protiv stečajne mase koju zastupa stečajni upravnik radi namirenja poverilaca.

Sredstva dobijena prodajom dužnika ulaze u stečajnu masu.

Za potraživanja prema dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni dužnik i njegov kupac ne odgovaraju poveriocima.

Prodaja dužnika kao pravnog lica je bez uticaja na izlučna prava.

Razlučna prava ostaju na snazi posle prodaje dužnika kao pravnog lica. To će pravo prestati u onoj meri u kojoj će biti ostvareno u nastavljenom stečajnom postupku u smislu stava 1 ovog člana.

Odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenih ostaju na snazi (član 93 stav 1).

8. Unovčenje imovine dužnika

Član 131.

Imovina dužnika koja ulazi u stečajnu masu prodaje se, po pravilu, javnim nadmetanjem.

Stečajno veće, po prethodno pribavljenom mišljenju odbora poverilaca, ako je obrazovan, može odrediti i drugi način prodaje (prikupljanjem ponuda i neposrednom pogodbom), ako zakonom nije drukčije odreñeno.

O prodaji imovine dužnika obaveštavaju se lica koja imaju pravo preče kupovine.

Član 132.

Imovina, odnosno deo imovine koja čini funkcionalnu celinu u procesu proizvodnje (postrojenja, ureñaji i sl.) prodaje se, po pravilu, javnim nadmetanjem, i to prvenstveno kao celine sa zgradom i zemljištem, a ako to nije moguće - prodaje se bez zgrade i zemljišta.

Pravo preče kupovine zgrade namenjene za obrazovanje, nauku, kulturu, zdravstvo i socijalnu zaštitu i stvari ugrañenih u te zgrade, kao i stvari koje neposredno služe obrazovanju, nauci, kulturi, zdravstvu i socijalnoj zaštiti imaju lica koja ispunjavaju uslove za obavljanje takve delatnosti.

Član 133.

Pre dana odreñivanja javne prodaje, sudskim veštačenjem procenjuje se stvarna vrednost postrojenja ili ureñaja, kao i pojedinih stvari koje čine postrojenja i ureñaje, koje su takve prirode da se mogu prodavati pojedinačno.

Početnu prodajnu cenu odreñuje stečajno veće na osnovu mišljenja stečajnog sudije, a po saslušanju stečajnog sudije i odbora poverilaca, ako je obrazovan.

Početna prodajna cena ne može biti niža od polovine procenjene vrednosti.

Ako se prodaja ne može izvršiti ni po odreñenoj prodajnoj ceni, stečajno veće može odobriti prodaju i po nižoj ceni.

Ako se od vremena kada je obavljena procena vrednosti stvari do vremena njihove prodaje vrednost stvari znatnije izmeni, odrediće se njihova nova procena.

Član 134.

Imovinu prodaje stečajni upravnik po uputstvima i pod nadzorom stečajnog sudije.

Javna prodaja oglašava se na oglasnoj tabli suda, a kad se radi o stvarima veće vrednosti, nepokretnostima i ureñajima - i u dnevnoj štampi.

Oglas iz stava 2 ovog člana sadrži, naročito, popis stvari koje se prodaju, početnu vrednost tih stvari, vreme u koje ih je moguće razgledati, kao i vreme i mesto prodaje.

Član 135.

Ako imovina iz člana 132 ovog zakona ne bude prodata, predaje se poveriocima ako je prihvate, vodeći računa o visini njihovih potraživanja.

Imovina koja se nije mogla rasporediti poveriocima u smislu stava 1 ovog člana predaje se nadležnom organu u republici na čijoj je teritoriji sedište dužnika, a ako se radi o nepokretnosti - nadležnom organu u republici na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi.

Ako se u slučaju iz stava 2 ovog člana radi o imovini Savezne Republike Jugoslavije ona se predaje nadležnom saveznom organu.

Član 136.

Poverioci i dužnik mogu u roku od tri meseca od dana prodaje stvari dužnika da zahtevaju poništaj prodaje ako su prodajom oštećeni interesi poverilaca.

Po zahtevu za poništaj prodaje rešava sud koji sprovodi stečajni postupak.

U slučaju poništaja prodaje u smislu stava 1 ovog člana, kupac ima pravo na naknadu štete kao poverilac stečajne mase.

9. Namirivanje poverilaca

Član 137.

Stečajnu masu za podelu poveriocima (u daljem tekstu: deobna masa) čine, pored novčanih sredstava dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, i novčana sredstva ostvarena prodajom imovine, kao i potraživanja naplaćena u tom postupku.

Član 138.

Pre nego što se pristupi namirivanju poverilaca, iz deobne mase izdvojiće se iznos potreban za isplatu troškova stečajnog postupka i za namirenje poverilaca stečajne mase.

Član 139.

Za obezbeñenje isplate osporenih potraživanja izdvojiće se iz deobne mase srazmeran deo sredstava za poverioce koji su radi ostvarivanja svog potraživanja blagovremeno pokrenuli poseban postupak i o tome izvestili stečajno veće.

Ako poverilac ne uspe u posebnom postupku pokrenutom radi utvrñivanja svog osporenog potraživanja, izdvojena sredstva će se podeliti na druge poverioce.

Član 140.

Dugovi dužnika isplaćuju se srazmerno iz deobne mase ako zakonom nije drukčije odreñeno.

Izuzetno od stava 1 ovog člana, zarade zaposlenih kod dužnika, u visini garantovanih zarada do dana otvaranja stečajnog postupka, i naknada štete za povredu na radu koju je zaposleni pretrpeo kod dužnika pre dana otvaranja tog postupka namiruju se kao troškovi stečajnog postupka.

Neisplaćene zarade zaposlenih kod dužnika preko garantovanih zarada namiruju se ravnopravno sa ostalim potraživanjima dužnika.

Dugove deobne mase ne predstavljaju novčane kazne zbog privrednih prestupa ili prekršaja.

Član 141.

Ako je poveriocu priznato potraživanje sa raskidnim uslovom, stečajno veće uzeće u obzir to potraživanje prilikom deobe ako poverilac priloži obezbeñenje da će ono što je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov.

Ako je poveriocu priznato potraživanje s odložnim uslovom, isplatiće mu se srazmeran deo njegovog potraživanja ako odložni uslov nastupi do ročišta za glavnu deobu.

Član 142.

Deobi se pristupa kad znatan deo imovine bude unovčen.

Član 143.

Stečajno veće, na osnovu predloga stečajnog upravnika i primedaba stečajnog sudije, odobrava nacrt za glavnu deobu.

Nacrt za glavnu deobu sadrži spisak potraživanja sa podacima o poveriocima, visini potraživanja i visini novčanih sredstava namenjenih za deobu, kao i kvotu i iznos za isplaćivanje potraživanja koja se namiruju iz deobne mase.

Član 144.

Stečajno veće dostavlja nacrt za glavnu deobu, sa pozivom za ročište za raspravljanje o tom nacrtu, stečajnom sudiji, stečajnom upravniku, poveriocima čija su potraživanja utvrñivana i poveriocima čija su potraživanja osporena, a koji su blagovremeno pokrenuli poseban postupak.

Nacrt za glavnu deobu ne dostavlja se poveriocima kada se poverioci prema tom nacrtu isplaćuju u celosti.

Član 145.

Na ročištu za raspravljanje o nacrtu za glavnu deobu poverioci mogu podnositi prigovore na taj nacrt.

Rešenje o glavnoj deobi donosi stečajno veće posle rasprave za glavnu deobu.

O podnesenim prigovorima stečajno veće odlučuje u rešenju o glavnoj deobi.

Član 146.

Na osnovu pravnosnažnog rešenja o glavnoj deobi, stečajni upravnik isplatiće potraživanja poveriocima u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti tog rešenja.

Poverilac koji je prema dužniku imao potraživanje u stranoj valuti može kod ovlašćene banke pretvoriti (kupiti) odgovarajuću valutu pod uslovima utvrñenim saveznim propisima.

Član 147.

Naknadna deoba sprovodi se prema priticanju sredstava dužnika.

Odluku o naknadnoj deobi donosi stečajni sudija.

Član 148.

Ako posle isplate poverilaca preostanu nerasporeñena društvena sredstva, ona se predaju osnivaču do visine osnivačkog uloga, a ostatak sredstava se predaje nadležnom organu u republici na čijoj je teritoriji sedište dužnika, a ako se radi o nepokretnosti - nadležnom organu u republici na čijoj se teritoriji nalazi ta nepokretnost.

Ako preostanu nerasporeñena sredstva u državnoj svojini, ona se predaju nadležnom organu u republici, odnosno nadležnom saveznom organu.

Ako preostanu nerasporeñena sredstva u zadružnoj svojini, ona se predaju odgovarajućem zadružnom savezu, ako preostanu sredstva u privatnoj svojini, predaju se vlasniku.

10. Zaklju čenje ste čajnog postupka

Član 149.

Kad od stečajnog upravnika primi izveštaj da su svi poslovi iz stečajnog postupka okončani, stečajni sudija podnosi stečajnom veću predlog za zaključenje stečajnog postupka.

Odluku o zaključenju stečajnog postupka stečajno veće objavljuje u „Službenom listu SRJ“.

Po zaključenju stečajnog postupka, stečajni upravnik podnosi stečajnom veću završni izveštaj o svom poslovanju, sa mišljenjem stečajnog sudije.

Kad razmotri izveštaj, stečajno veće razrešava stečajnog upravnika, a ako u njegovom poslovanju postoje nepravilnosti - preduzima protiv njega odgovarajuće mere.

Član 150.

Ako stečajno veće posle otvaranja stečajnog postupka utvrdi da bi dalje voñenje postupka prouzrokovalo nesrazmerne troškove, obustaviće dalje unovčenje deobne mase i zaključiti taj postupak.

Postupci koji su u toku, a u vezi sa stečajnim postupkom, obustavljaju se.

Stečajno veće može u slučaju iz stava 1 ovog člana odlučiti da se pojedine stvari iz deobne mase ili pojedina potraživanja prenesu na pojedine poverioce, vodeći računa o visini njihovih utvrñenih potraživanja.

11. Upis u sudski registar

Član 151.

U sudski registar i druge službene evidencije upisuje se po službenoj dužnosti predlog za otvaranje stečajnog postupka, rešenje o sprovoñenju prethodnog postupka, rešenje o odreñivanju ograničenja prava dužnika u toku prethodnog postupka i pravnosnažno rešenje o zaključenju, odnosno obustavi stečajnog postupka.

Danom upisa u sudski registar rešenja o zaključenju stečajnog postupka dužnik prestaje da postoji i brišu se upisi iz stava 1 ovog člana.

U slučaju prodaje dužnika, izvršeni upisi u sudski registar u vezi sa stečajnim postupkom brišu se.

12. Prinudno poravnanje u ste čaju

Član 152.

Do ročišta za raspravu po nacrtu za glavnu deobu poverioci ili sam dužnik mogu predložiti zaključenje prinudnog poravnanja.

Pre podnošenja predloga iz stava 1 ovog člana stečajno veće može odlučiti da se zastane s unovčenjem imovine dužnika.

Postupak prinudnog poravnanja sprovodi i poravnanje odobrava stečajno veće.

Ako se odobri prinudno poravnanje, stečajni postupak se obustavlja.

Obustavljanjem stečajnog postupka iz stava 4 ovog člana prestaju pravne posledice otvaranja stečajnog postupka.

U slučaju obustave stečajnog postupka iz stava 4 ovog člana, odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenih ostaju na snazi (član 93 stav 1).

V LIKVIDACIJA Član 153.

Postupak likvidacije sprovodi se:

1) kad je izrečena mera zabrane vršenja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje delatnosti, a u roku odreñenom o izricanju mere nisu ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti, odnosno nije promenjena njena delatnost;

2) ako su prestali da postoje prirodni i drugi uslovi za vršenje privredne delatnosti koja je predmet poslovanja;

3) ako je pravnosnažnom odukom suda utvrñena ništavost upisa u sudski registar;

4) ako je istekao rok za koji je subjekt osnovan ili ako je postignuta svrha radi koje je subjekt osnovan;

5) ako subjekt nije organizovan u skladu sa zakonom;

6) u drugim slučajevima odreñenim zakonom.

Član 154.

Predlog za pokretanje postupka likvidacije mogu podneti: osnivač, vlasnik, dužnik, sud koji vodi sudski registar i nadležni organ u republici, odnosno nadležni savezni organ.

Član 155.

Postupak likvidacije ne sprovodi se ako postoje uslovi za sprovoñenje stečajnog postupka.

Član 156.

Postupak likvidacije otvara i sprovodi nadležni sud na čijem je području sedište dužnika.

Organi sprovoñenja postupka likvidacije su: likvidaciono veće i likvidacioni upravnik.

U sprovoñenju postupka likvidacije sud odreñuje likvidaciono veće i imenuje likvidacionog upravnika.

Član 157.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na stečajni postupak shodno se primenjuju i na postupak likvidacije, ako ovim zakonom nije drukčije odreñeno.

U postupku likvidacije neće se primenjivati odredbe stečajnog postupka kojim se ureñuju prinudno poravnanje, odbor poverilaca, razlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji i ročište za glavnu deobu.

Član 158.

Ako se pri zaključenju likvidacionog bilansa utvrdi da su ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka, likvidacioni upravnik je dužan da takav predlog podnese sudu za sprovoñenje tog postupka.

U slučaju iz stava 1 ovog člana, radnje sprovedene u postupku likvidacije važe i u stečajnom postupku.

Član 159.

Potraživanja poverilaca koja nisu prijavljena do dana rasprave o glavnoj deobi likvidacione mase izmiriće, po okončanju postupka likvidacije, lice u čiju je korist uplaćen ostatak imovine likvidacione mase posle glavne deobe, i to samo do visine vrednosti i preuzete imovine.

Tužbu radi ostvarivanja prava iz stava 1 ovog člana poverioci mogu podneti u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa o zaključenju postupka likvidacije.

VI SUKOB ZAKONA I NADLEŽNOSTI Član 160.

Jugoslovenski sud isključivo je nadležan za sprovoñenje postupka prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije protiv dužnika koji ima sedište, odnosno prebivalište na području SRJ.

Odluke jugoslovenskog suda donesene u postupcima iz stava 1 ovog člana odnose se na svu imovinu dužnika koja se nalazi u SRJ ili u inostranstvu.

Član 161.

Odluke stranih sudova donesene u postupku prinudnog poravnanja ili stečaja protiv dužnika koji ima sedište, odnosno prebivalište na području stranog suda priznaju se u SRJ pod uslovima predviñenim za priznanje stranih sudskih odluka po pravu SRJ.

Rešenje o priznanju odluke stranog lica iz stava 1 ovog člana objavljuje se u „Službenom listu SRJ“, na način predviñen u ovom zakonu za objavljivanje rešenja o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, odnosno stečaja.

Član 162.

Na pravni položaj stranog dužnika i stranog stečajnog upravnika iz člana 161 ovog zakona shodno se primenjuju odredbe ovog zakona.

U postupku za priznanje strane sudske odluke iz stava 1 ovog člana se neće odreñivati novi stečajni upravnik niti odbor poverilaca u SRJ.

Rokovi predviñeni pravom SRJ počinju teći od objave odluke o priznanju.

Član 163.

Strana sudska odluka priznata u smislu člana 161 ovog zakona, u ogledu imovine dužnika koja se nalazi u SRJ, proizvodi pravno dejstvo koje predviña pravo SRJ za odluke odgovarajućeg sadržaja.

VII KAZNENE ODREDBE Član 164

Novčanom kaznom od 1.500 do 9.000 dinara kazniće se za prekršaj stečajni upravnik ako ne ažurira knjigovodstvenu evidenciju do dana otvaranja stečajnog postupka, ne obrazuje komisiju za inventarisanje, ne sastavi početni bilans stečaja, ne stara se o ostvarivanju potraživanja dužnika, ne preduzima mere da unovči imovinu dužnika ili ne sastavi nacrt za glavnu deobu ili nacrt za završni stečajni bilans u saglasnosti sa stečajnim sudijom (član 61. stav 1).

Član 165.

Novčanom kaznom od 1.500 do 9.000 dinara kazniće se za prekršaj likvidacioni upravnik ako ne podnese predlog nadležnom sudu za sprovoñenje stečajnog postupka kad su za to ispunjeni uslovi (član 158. stav 1).

Član 166.

Novčanom kaznom od 9.000 do 90.000 dinara kazniće se za prekršaj dužnik protiv koga je pokrenut stečajni postupak ako stečajnom sudiji ne stavi na raspolaganje potrebne podatke i obaveštenja (član 82. stav 1).

Član 167.

Novčanom kaznom od 900 do 9.000 dinara kazniće se za prekršaj direktor ili drugi zaposleni sa posebnim ovlašćenjima dužnika koji ne pruži stečajnom sudiji potrebne podatke koji su mu poznati, bez obzira da li mu je prestala funkcija, odnosno radni odnos kod dužnika (član 82. stav 2. i član 93. stav 4).

VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 168.

Postupak prinudnog poravnanja, stečaja, odnosno redovne likvidacije otpočet pre dana stupanja na snagu ovog zakona, ako je donesena odluka o otvaranju postupka prinudnog poravnanja, stečaja, odnosno likvidacije, završiće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, prodaja dužnika može se izvršiti i u postupku koji je u toku.

Član 169.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o sanaciji i prestanku organizacija udruženog rada („Službeni list SFRJ“, br. 72/86, 42/87, 75/87 i 69/88).

Član 170.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.