Hemingvay Ernest "Za kim zvonazvone!" Glava I Le ao je ispru en na umskom tlu, smedzyem od borovih iglica, s bradom na skr tenim ruka ma, a visoko gore puhaoje vetar u vrhovima borova. Planinska padina na kojoj je le ao blago se spu tala ali je dole bila strma i mogao je da vidi tamne prage automo bilskog ulja na putu koji je skretao kroz prolaz. Du puta se nalazyo potok, i dal eko u dnu prolaza video je strugaru pored potoka i vodu kako pada preko brane, b elu u letnjoj sunczevoj svetlosti. "Je li to strugara?" upita. "Da." "Ne seam je se." "Sazydana je po to sy ti oti ao. Stara strugara je dole nine e, daleko ispod prolaza." Razastro je fotografisanu vojnu kartu na umsko tle i pa ljivo je gledao. Starac je gledao preko njegovog ramena. Starac je bio malen i czvrst u crnoj seljaczkoj bl uzy i syvim czeliczno krutim pantalo nama i nosyo je cypele s dzyonovima od kono pca. Zbog penjanja je te ko disao i ruku je stavio na jedan od dva te ka sanduka koj e su nosyli. "Znaczy most se ne mo e videti odavde. "Ne mo e", recze starac. "Ovo je manje vrletan deo prolaza gde potok blago tecze. Tamo ni e, gde se put na zaokretu gubi iz vida u drveu, potok odjednom pada i tu je strmi klanac." "Seam se." "Preko klanca je most." "A gde su njihovi polo aji?" "Jedan polo aj im je kod vodenice koju vidi tamo." Mladi czovek koji je prouczavao teren izvadi dogled iz d epa svoje izbledele flane lske ko ulje kaki boje, obrisa stakla maramicom, podesy ih dok mu se iznenada jasn o ne pokaza e daske strugare i vide drvenu klupu pored vrata veliku gomilu strugot ine koja se dizala iza otvorene upe gde je stajala ma yna za struganje i deo ustave pomou koje su se prebacyvali balvani s planinske padine na drugu obalu potoka. K roz dogled potok je izgledao bistar i gladak i, ispod zavojne linije vode koja j e padala, vetar je nosyo penu s brane. "Nema stra e." "Ali dimi se na strugari", recze starac. "1 odela vise na konopcu." "vidim ih, ali ne vidim nijednog stra ara." "Mo da je u hladu", objasni starac. "vruina je sad tamo. Mo da je u sency s onog kraj a koji mi ne vidimo." "verovatno. Gde je sledei polo aj?" "Iza mosta. Kod putareve kolibe na petom kilo metru od poczetka prolaza." "Koliko vojnika ima tamo?" On pokaza na strugaru. "Mo da czetiri i kaplar." ,A dole?" " "vi e. Saznau." "A na mostu?" "Uvek dvojica. Sa svake strane po jedan izvestan broj ljudi koliko ljudi mo e da do bije da ti ih dovedem koliko god eli . ovde u brdima. "Koliko? "Ima ih vi e stotine. Ali su u malim grupama. Koliko ljudi e ti biti potrebno?"ob avestit u te kad prouczymo most.. " oe sad da ga prouczava Ne, sada hou da odemo g de emo sakriti ovaj eksplozyv dok mu ne dodzye vreme. Hteo bih da ga sakrijemo na vrlo sygurno mesto, da ne bude od mosta udaljeno vi e od pola sata, ako je mog ue." "To je prosto", recze starac. "Odande kud mi sad idemo most e se nalazyti dole ni zbrdo. Ali sad stvarno moramo malko penjati da bismo onamo stigli. Jesy li glad an?" Da odgovori mladi czovek. "Ali jest e mo docnije Kako se ti zove ? Zaboravio s am Uini muu se lo znak to je zaboravio. "Anselmo", recze starac Zovem se Anselmo i z Barkodeavila sam.Da ti pomognem da ponesem taj paket. Mladi czovek koji je bio visok i mr av spramenjem od sunca poplavele ko se i licem izgorelim od sunca i vetra koji je nosyo od sunca izbledelu planelsku

ko ulju, seljaczke pantalone i cypele s dzyonovima od konopca, nagnu se provucze ruku kroz jedan naramenjak i zabacy te ki denjak na rame. Onda provucze drugu ruku kroz drugi naramenjak i smesti te inu denjka na ledzya. Ko ulja mu je jo bila mokra na mestu gde se ranije denjak nalazyo. Natovarih ga" recze. Kako sad idemo?" Penjemo se" recze Anselmo. Savijajui se pod teretom denjka, znojei se, penjali su se istrajno kroz borovu um u koja je po krivala planinsku stranu. Nije bilo nikakvog traga koji bi mladi cz ovek mogao da primeti, ali oni su se probijali navi e i uz planinu i onda predzyo e poto czy i starac je istrajno i ao napred do ivice stenovitog korita potoka. Bilo je sve strmije i te e za penjanje, dok najzad nije izgledalo da se potok obru ava p reko ivice glatkog granitnog grebena koji se dizao iznad njih, i starac priczek a podno grebena da se mladi czovek popne do njega. Mo e li?" Mogu" recze mladi czov ek. On se sav prezno javao i mi yi na bedrima su mu se trsali zbog penjanja ovom uz brdicom. Sad me priczekaj ovde. Idem ja napred da ih pripremim. Nee valjda da te u cmekaju s tim tvojim stvarima. " Ne, ni za alu"recze mladi czovek. Je li to dale ko?" vrlo je blizu. Kako te zovu?" Roberto" odgovori mladi czovek. On spusti denjak niza se i stavi ga polako izme dzyu dva kamena pored korita potoka. nda priczekaj ovde, Roberto, a ja u se vratiti po tebe. "

"recze mladi czovek. "Ali namerava Ji ti da ide tuda dole ka mostu?" , Ne. Kad budemo i li ka mostu ii emp drugim putem. Kraim i lak ym. " , Ja ne bih hteo da smestim ovaj materijal daleko od mosta. " , videe . Ako ne bude zadovoljan mestom staviemo ga na drugo. " , videemo"recze mladi czovek. Sedeo je pored denjka i posmatrao starca kako se penje grebenom. Nije bilo te ko p enjati se, i po naczynu na koji je starac nalazyo rupe za prihvatanje rukama i ne tra ei ih, mladi czovek je video da se on penjao tuda vi e puta. Ipak, ma ko da se gore nalazyo pazyo je mnogo da ne ostavi nikakvog traga. Mladi czovek, koji se zvao Robert D ordan, bio je krajnje gladan i zabrinut. Cze sto je bio gladan, ali nije czesto bio zabrinut jer nije pridavao nikakvog znac zaja onom to se njemu samom de avalo i znao je iz iskustva kako je prosto kretati s e iza neprijateljskih linija svuda u celoj ovoj zemlji. Bilo je isto toliko pros to kretati se iza njih koliko i proi kroz njih, ako imate dobrog vodicza. Jedino pridavanje va nosti onom to mo e da ti se desy ako te uhvate czynilo je to te kim. Mor a potpuno, da veruje svetu s kojim radi , ili da mu uop te ne veruje , a ti mora da s odluczy u pogledu poverenja. Ali to ga sad nije zabrinjavalo. Bilo je drugih stv ari. Taj Anselmo je bio dobar vodicz i izvanredno se kretao po planinama. Robert D orda n je i sam mo gao dobro da pe aczy, ali je znao, idui od jutra za 11starcem, da ga ovaj svojim hodom mo e na mrtvo da izmori. Robert D ordan je imao poverenja u tog czoveka, Anselma, dosad, u svemu izuzev u sudu. Jo nije imao p rilike da proveri njegov sud, a, u svakom sluczaju, sud je bila njegova sopst vena odgovornost. Ne, nije on bio zabrinut zbog Anselma, i problem mosta nije bio te i od mnogih drugih pro blema. On je znao kako se di e u vazduh svaki most koj i bi mu czovek spomenuo, i on je digao u vazduh mnogo mostova svih veliczyna i konstrukcyja. Bilo je u ta dva denjka dovoljno eksplozyva i materijala da se taj most digne u vazduh kao to treba, czak i da je dvaput vei no to ga je Anselmo oba vestio, pa czak da je vei no to ga se on sea kad je ono prelazyo preko njega na pu tovanju za La Granhu, prilikom izleta koji je napravio pe ke 1933 godine, ili k akvog mu ga je Golc opisao pretpro le noi u gornjoj sobi u kui izvan Eskorijala. , Dii most u vazduh nije ni ta"rekao je Golc, pokazujui olovkom po velikoj mapi. Sv etlost lampe se sjajila na njegovoj izbrijanoj glavi s o iljcyma. "Razumete?" , Da, razumem. " Apsolutno ni ta. Samo dii most u vazduh je neuspeh. " , Da, dru e generale!" , Dii most u vazduh u odredzyenom satu bazyranom na vremenu predvidzyenom za napa d jeste ono to treba uraditi. Prirodno, vi to i sami vidite. To va e je taczno i t o treba tako uraditi. " Golc je gledao u olovku i onda je njome poczeo da lupka po zubima.

Robert D ordan nije ni ta rekao. 12 , Razumit e te, to va e je taczno i to treba uraditi "produ avao je Golc gledajui g a i ma ui glavom. Lupkao je sad olovkom po mapi. "Ja bih tako to uradio. Ali ne mo em o. " , Za to, dru e generale?" , Za to?" recze Golc Ijutito. "Koliko napada ste videli, i vi me pitate za to? Ko m o e da garantuje da se moja naredzyenja nisu izmenila? Ko mo e da garantuje da napad nije odlo en? Ko mo e da garantuje da on nee poczeti est sati pre nego to treba da poc zne? Da li je ijedan napad bio kakav je trebalo da bude?"Poczee na vreme ako je t o va napad"recze Robert D ordan. , Nikad to nisu moji napadi"recze Golc.Ja ih vr ym, ali oni nisu moji. Artiljerij a nije moja. Moram joj se podvrgavati. Nikad nisam dobio ono to sam tra io, czak i kad su postojale mogunosti. Ali to je jo najmanje. Ima drugih stvari. vi znate ka kav je taj svet. Nije potrebno ulazyti u sve to. Uvek ne to postoji. Uvek e se neko ume ati. Zato sad svakako nastoj da razume . " , Onda kad treba da je most dignut u vazduh?" upita Robert D ordan. , Kad napad poczne. Czym napad poczne, a ne pre. Tako da nikakva pojaczanja ne dodzyu tim putem. " On pokaza olovkom. "Ja moram znati da ni ta nee doi tim putem. " , A kada je napad?" , Kazau vam. Ali vam dan i sat treba da slu e samo kao indikacyja verovatnoe. Morate biti spremni do tog vremena. Dii ete most kad napad poczne. Razumete?. " pokazyva o je olovkom. To je jeedini put kojim oni mogu dobiti pojaczanja. To je jedini p ut kojim mogu dovui tenkove ili artileriju, ili czak i krenuti kamionom prema pr olazu koji napadam. Moram biti syguran da je most dignut u vazduh. Ne ranije, j er bi ga mogli popraviti ako bi napad bio odlo en. Ne. Mora otii kad napad poczne i ja moram biti syguran da je oti ao. Tu se nalaze samo dva stra ara. Czovek koji e ii s vama tek je do ao odande. Ka u da je vrlo pouzdan. videete. On ima Ijudi u planinam a. Uzmite koliko vam treba Ijudi. Upotrebite ih to je manje mogue, ali upotrebite ih dovoljno. Ne treba da vam govorim ove stvari. " , A po czemu u ja znati da je napad otpoczeo?" , vr ye se sa czytavom divizyjom. Bombardovanje iz vazduha e biti kao priprema. Nist e gluvi, zar ne?" , Dakle, mogu li pretpostaviti da je napad poczeo kad avioni izbace bombe?" , Ne mo ete uvek tako pretpostavljati"rekao je Golc i zatresao glavom. Ali u ovom sluczaju, mo ete. Ovo je moj napad. " , Razumem"rekao je Robert D ordan. "Ne mo gu rei da mi se to mnogo svidzya. " , Ni meni se mnogo ne svidzya. Ako ne elite da se toga poduhvatite, recyte to sa d odmah. Ako smatrate da to ne mo ete uczyniti recyte to sad odmah. Izvr yu to"rekao je Robert D ordan. "Izvr yu kako treba. " , To je sve to mi je potrebno da znam"rekao je Golc. "Da ni ta nee doi preko tog most a, To apsolutno. " , Razumem. " , Ja ne volim da tra im od Ijudi da vr e takve stvari i na takav naczyn"produ avao je Golc. "Ne mogu da vam naredim da to uradite. Razumem na ta mo ete da budete prisylj eni zato to postavljam ovakve uslove. Obja njavam vam vrlo pa ljivo tako da razumete i da razumete sve mogue te koe i va nost. " , A kako ete vi napredovati prema La Granhi ako je taj most dignut u vazduh?" , Mi idemo napred spremni a popravimo most po to smo juri ali na prolaz to je vrlo s lo ena i lepa operacyja. Slo ena i lepa kao nikad. Plan je izliferovan u Madridu. Ov o je drugo remek delo vecente Rojoa, neuspelog profesora. Ja vr ym napad i vr ym ga , kao i uvek, bez dovoljno snaga. Ovo je vrlo mogua operacyja, uprkos tome. Mn ogo sam sreniji zbog toga nego obiczno. Mo e biti i uspe na, ako se taj most elimini e . Mo emo zauzeti Segoviju. Gledajte, pokazau vam kako to ide. vidite? Ne napadamo mi s vrha prolaza. Mi dr imo to. To je mnogo pozadi. Gledajte Ovde Ovako "Ja bih vi e voleo da ne znam"rekao je Ro bert D ordan. Dobro"rekao je Golc. "To znaczy nos yti manje prtljaga na onu drugu stranu, da?" Ja uvek vi e volim da ne znam. Onda nije va no ma ta da se desy, nisam ja onaj koji je priczao. " Bolje je ne znati"Golc je gladio czelo olovkom. Mnogo puta elim da ni sam ne znam . Ali vi znate stvar koju treba da znate o mostu?"Da. To znam

verujem da znate, recze Golc.Neu vam dr ati tu nikakav govor. Da popijemo ne to. Osu y e mi se usta od tolikog priczanja, dru e Hordane. va e ime je na panskom vrlo sme no, dru e Hordaun. , Kako izgovarate Golc na panskom, dru e generale?" , Hoce, recze Golc, sme ei se, pravei zvuk duboko u grlu kao da ima jak ka alj pa hoe da se ishrakne...Hoce, zagrakta on.Drug heneral Hoce. Da sam znao kako se Go lc izgovara na panskom izabrao bih lep e ime pre nego to sam do ao ovamo da ratujem. K ad pomislim da sam do ao da komandujem divizyjom i da sam mogao da izaberem koje g od sam eleo ime i odabrao sam Hoce. Heneral Hoce. Sad je suvi e kasno da ga menjam. Kako vam se svidzya u partizanima?" To je bio ruski izraz za gerilu iza neprija teljskih linija. , vrlo mnogo, recze Robert D ordan. On se nasme y.vrlo je zdravo na czystom vazduh u. meni se to svidzyalo kad sam bio va yh godina, recze Golc.Pricza se da vrlo dobr o di ete mostove u vazduh. vrlo znalaczki. To je samo reklakazala. Ja vas liczno n isam video da ste ma ta uczynili. Mo da se u stvari ni ta stvarno nije ni desylo. Da li ih stvarno di ete u vazduh?" On ga je naddra io.Popijte ovo, dodao je cza u panskog brendija Robertu D ordanu.vi ih stvarno di ete u vazduh?" , Ponekad." , Bolje da to ponekad nema nikakve veze sa ovim mostom. Ne, da ne govorimo vi e o tom mostu. vi sad dovoljno znate o tom mostu. Mi smo 16 vrlo ozbiljni i mo emo praviti vrlo jake ale. Slu ajte, imate li mnogo devojaka s dr uge strane linije?" , Ne, nema vremena za devojke. , Ne sla em se. Ukoliko je neurednija slu ba utoliko je neuredniji ivot. vi imate vr lo neurednu slu bu. I vama je potrebno da pod y ate kosu. , Moja kosa je pod y ana kao to treba, recze Robert D ordan. Poslao bi sebe do dzyavo la kad bi morao obrijati glavu kao Golc. "1 bez devojaka imam da mislim na mnogo stvari, recze on zlo voljno. , Kakvu vrstu uniforme u morati da nosym?" upita Robert D ordan. , Nikakvu, recze Golc.va a frizura je u redu. Ja vas diram. vrlo ste razliczyti od mene, recze Golc i ponovo napuni cza e. , Zar vi nikad ne mislite samo o devojkama? Ja uop te nikad ne mislim. Za to bih mi slio? Ja sam General Sovjetique. Ja nikad ne mislim. Nemojte ni poku avati da me n avedete na razmi ljanje. Neko od njegovog osoblja ko je sedeo na stolicy i radio na mapi na dascy za crta nje progundzya ne to na jezyku koji Robert D ordan nije razumevao. , uti, rekao je Golc na engleskom.Ja se alim, ako hou. Ja sam ozbiljan, zato se i alim. A sad popijte to i onda idite. Razumete, a?" , Da, rekao je Robert D ordan.Razumem. Rukovali su se i on je salutirao i izy ao do tabskog automobila gde ga je starac oc zekivao spavajui, i u tim kolima su pro li putem pored Gvadarame starac je jo spava o i gore Navaceradskim putem do kolibe Alpiskog kluba gde je on, Robert D ordan, spavao tri sata pre nego to su krenuli. Tad je poslednji put video Golca s njegovim czudno belim licem koje nikad nije t amnelo, njego vim oczyma kao u sokola, velikim nosom i tankim usnama i obrijan om glavom izukr tanom borama i brazgotinama. Sutra uvecze e oni biti van Eskorijala u tami na putu duge linije kamiona u koje se ukrcava pe adija u mraku Ijudi, s t e kim teretima, penju se u kamione pu komitraljeska odeljenja di u oru je u kamione ten kovi se guraju na tenkovske kamione s dugim karoserijama izvlaczy ge divizyja na polje da nou krene u napad na klisuru. Nee da misli o tom. To nije njegova stvar. To je Golcov posao. On ima da uradi samo jednu stvar i to je ono o czemu treba d a misli i o czemu mora jasno da razmisli i da prima sve to naidzye i da se ne bri ne. Brinuti se isto je toliko lo e koliko i pla yti se. To prosto ote ava stvari. On je sad sedeo pored potoka i posmatrao bistru vodu kako tecze izmedzyu stena i , preko potoka, primeti gustu leju dragu ca. Predzye potok, ubra dve ake, opra blatnjave czyzme u vodi i onda sede ponovo pored svog denjka i pojede czysto, s ve e zeleno li e i savijene stabljike paprena ukusa. Klecze pored potoka i, gurajui p ozadi svoj automatski pi tolj na pojasu da se ne ovla i, on se spusti oslanjajui se

rukama na dva kamena i napi se iz potoka. voda je bila do bola hladna. Odgurnuv y se navi e rukama, on okrete glavu i vide starca kako sylazy grebenom. S njim je bio jo jedan czovek, takodzye u crnoj seljaczkoj blu 18 zy i tamno syvim pantalonama, to je bila skoro uniforma u ovoj provincyji, c ypelama s dzyonovima od konopca, s karabinom baczenim preko ledzya. Taj czovek je bio gologlav. Ova dvojica su se pentrala po steni kao koze. Pri li su mu i Robert D ordan je ustao. , Salud Camarada, recze on czoveku sa karabinom i nasme y se. , Salud, progundzya dragi. Robert D ordan pogleda u tog czoveka s te kim, czekinj avim licem. Bilo je skoro okruglo i glava mu je bila okrugla i postavljena nisko na ramena. Oczy su mu bile malene i razmak izmedzyu njih vrlo velik, u y su mu b ile malene i tesno priljubljene uz glavu. Bio je te ak czovek i oko sto sedamdeset i pet santimetara visok, a ruke i noge su mu bile vrlo velike. Nos mu je bio s lomljen, usta raseczena u jednom uglu linija o iljka preko gornje usne i donje v ilice videla se i kroz poraslu bradu. Starac klimnu glavom prema ovom czoveku i nasme y se. , On je gazda ovde, nasmeja se, onda savi ruke tako da mu mi yi odskoczy e i pogle da na czoveka sa karabinom s napola podrugljivim divljenjem.vrlo jak czovek. , vidim, recze Robert D ordan i ponovo se nasme y. Nije mu se svidzyao izgled tog czoveka i u sebi se uop te nije sme yo. , ta vi imate czyme biste mogli dokazati ko ste?" upita czovek s karabinom. Robert D ordan otkopcza iglu koja je pribadala preklop na njegovom d epu i izvadi sa vijenu hartiju iz levog d epa flanelske ko ulje i dodade je 19tom czoveku koji je otvori, pogleda sumnjiczavo I vrati mu je u ruku. Tako, on ne zna czytati, primeti Robert D ordan. , Pogledajte peczat, recze on. Starac pokaza peczat i czovek s karabinom po gleda ga, okreui ga prstima. , Kakav je to peczat?" , Zar ga nikad niste videli?" :. :? , Ne. , Ima ih dva, recze Robert D ordan. "Jedan v. O. S.t vojna obave tajna slu ba. Drugi vrhovni tab. , Da, video sam taj peczat i ranije. Ali ovde samo ja komandujem, recze mrsov oljno. ta imate U denjcyma?" , Dinamit, odgovori starac gordo.Pro le no i smo pre li preko linije u mraku i czyt av dan vuczemo ovaj dinamit po planini. , Umem da se slu im dinamitom, recze czovek s karabinom. On vrati hartiju Robert u D ordanu i odmeri ga.Da. Meni treba dinamit. Koliko ste mi ga doneli?" , Nisam ja tebi doneo nikakav dinamit, recze mu Robert D ordan mirno.Dinamit je za ne to drugo. Kako se zove ?" , ta e ti to?" , On je Pablo, recze starac. Czovek s karabinom ih je obojicu posmatrao mrsovo ljno. , Dobro. Czuo sam mnogo dobroga o vama, recze Robert D ordan. , ta ste czuli o meni, upita Pablo. , Czuo sam da sy odliczan vodzya gerilaca, da sy odan Republicy i svojim delim a potvrdzyuje odanost, 20 i da sy i hrabar i ozbiljan. Nosym ti pozdrave iz vrhovnog taba. , Gde sy to sve czuo?" upita Pablo. Robert D ordan primeti da laskanje nije imalo dejstva na njega. , Slu ao sam to od Buitraga do Eskorijala, pomenu on czytav deo zemlje s druge s trane linije. , Ja nikoga ne znam ni u Buitragu ni u Esko rijalu, recze Pablo. , Ima mnogo sveta s druge strane planine koji tamo nije bio nikad ranije. Odakl e ste vi?" , Iz Avile. ta e raditi s dinamitom?, Dii most u vazduh. Koji most?" , To je moja stvar. , Ako je na ovoj teritoriji onda je moja stvar. Ne di u se mostovi u blizyni mest

a gde ivi . Mora iveti u jednom kraju, a vr yti operacyje u drugom. Ja znam svoj posao . Ko je iv, sada, posle godinu dana, zna svoj posao. To je moj posao, recze R obert D ordan.Mo emo prodiskutovati zajedno. Hoe nam pomoi da ponesemo denjke?" , Neu, recze Pablo i odmahnu glavom. Starac se naglo okrete k njemu, govorio je brso i besno na dijalektu koji je Ro bert D ordan tek mo gao da razume. Kao da je czytao Kvevedo. Anselmo je govorio st arokastilijanski i to otprilike ovo:, Jesy li ti ivotinja? Jesy. Jesy li stoka? Jesy, sto puta. Ima li mozga? Ne, ni trunke. Mi dolazymo s neczym krajnje va nim a ti, da te ne bi ko uznemirio u tvom boravi tu, stavlja tu tvoju lisyczyju rupu iznad interesa czoveczanstva. Iznad interesa tvog naroda. Ja 21 to i to u to i to tvog oca. Ja to i to u ono tvoje. Diii tu vreu." Pablo je gledao u zemlju. "Svako treba da radi ono to mo e da uradi, prema tome kako mo e istinski da ga uradi" recze on. "Ja ivim ovde i operi em iza Segovije. Ako ovde izazovete neki nemir sve e nas proterati iz ovih planina. Jedino ni ta ne radei ovde u stanju smo da ivimo u ovim planinama. To je princyp lisyce." "Da" recze Anselmo gorko. "To je princyp lisyce, kad je nama potreban vuk." "Ja sam vi e vuk nego ti" recze Pablo i Robert D ordan je znao da e poneti d ak. "ej... " gledao ga je Anselmo. "Ti sy vi e vuk nego ja, a meni je ezdeset i osam." On pljurm na zemlju i zatrese glavom. "Koliko ti je godina?" upita Robert D ordan, videi da e sad, za trenutak, stvari bit i u redu i nastojei da ih olak a. " ezdeset i osam u mesecu julu." "Ako ikad ugledamo taj mesec" recze Pablo. "Da vam pomognem da ponesem taj d ak" r ecze on Robertu D ordanu. stavite druge starcu." On sad vi e nije govorio mrsovoljno nego skoro tu no. "To je starac s velikom snagom." "Ja u nosyti d ak" recze Robert D ordan. "Nee " recze starac. "Ostavie ga tom drugom jakom czoveku." "Ja u ga poneti" recze mu Pablo, i u njegovoj mrsovolji bilo je tuge koja je uzne miravala Roberta D ordana. Poznavao je on tu tugu i uznemiravalo ga je to je nalazy ovde. 22 "Daj mi onda karabin" recze on i Pablo mu ga dodade on ga prebacy preko ledzya i krenu sa dva czoveka koja su se te ko penjala ispred njega vukui i penjui se uz gra nitnu stenu i preko njene gornje ivice do mesta gde se nalazyla zelena czystina u umi. Oni obidzyo e ivicom livadicu i Robert D ordan, koraczajui sad lako bez tereta, s kar abinom prijatno czvrstim o ramenu, posle te ine d aka od kojeg se znojio, primeti da je trava ko ena na neko liko mesta i znake da su koczyi bili pobodeni u zemIju. vi de trag u travi kuda su konje vodili na potok da piju i sve u balegu od nekoliko k onja. vezuju ih nou ovde da pasu, a danju ih sakrivaju u umu od pogleda, razmi lja e. Pitam se samo koliko taj Pablo ima konja? Seao se sad, primeujui a i ne shvatajui to, da su Pablove pantalone izno ene i sapunja vo sjajne na kolenima i bedrima. Ima li on par czyzama ili ja y u tim alpargatas, razmi ljao je. Mora da ima opremu. Ali ne svidzya mi se ta seta, mislio je. Ta set a je rdzyava. To je seta koja ih obuzyma pre nego to napu taju ili pre nego to izdaj u. To je seta koja dolazy pre prodaje. Ispred njih je jedan konj rsao u umi i onda, izmedzyu smedzyih debla borova, sam o malo sunca je sylazylo kroz njihove guste vrhove koji su se gotovo dodirivali, vide ogradzyen prostor za konje naczynjen vezyvanjem konopca okolo debala. Konj i su ispru ili glave prema Ijudima kad su im se ovi pribli ili, a pri dnu jednog drv eta van ograde stajala su nagomilana sedla pokrivena nepromoczyvim platnom. Po to su stigli gore, oba czoveka s d akovima stanu i Robert D ordan je znao da sad tr eba da se divi konjima. "Da" recze. "Lepi su." On se okrete Pablu. "Ima czytavu konjicu i sve ostalo." Bilo je pet konja u ogradi, tri arca, jedan ridzy i jedan zlatast. Odvajajui ih pa l jivo pogledom, po to ih je najpre pogledao sve zajedno, Robert D ordan ih je sad gle dao pojedinaczno. Pablo i Anselmo su znali koliko vrede ti konji i dok je Pablo sad stajao gord i manje tu nog izraza, posmatrajui ih zaljubljeno, starac se pona ao

kao da su neko veliko iznenadzyenje koje je on sam iznenada spremio. "Kako ti se czyne?" upita. "Sve sam ih ja uzeo" recze Pablo i Robertu D ordanu bi drago to ga czuje da govori s gordo u. "Taj" recze Robert D ordan, pokazujui na jednog arca, velikog pastuva s belim znakom na czelu i jednom prednjom belom nogom, "to je konj!" To je bio lep konj i izgledao je kao da je sy ao s neke velaskezove slike. "Oni su svi dobri" recze Pablo. "Razumete li se u konje?" "Da." "Utoliko bolje" recze Pablo. "vidite li manu na jednom od njih?" Robert D ordan je znao da sad njegove papire ispituje czovek koji ne ume da czyta. Konji, svi mirni, uzdignutih glava posmatrali su czoveka. Robert D ordan se provuc ze izmedzyu dvostrukog u eta obora i udari zlatastog rukorn po sapima. On se naslo ni na u e ogradzyenog prostora i posmatra e konje kako kru e u ogradi, postoja po 24 Kmatrajui ih jo jedan trenutak, dok su stajali mirno, onda se nagnu i provucze se napolje izmedzyu konopaca. "Ridzyasta kobila je hroma na zadnju nogu" recze on Pablu ne gledajui ga. "Kopito joj je naprslo i mada joj mo da nee biti gore ako bude potkovana kako treba, mo e ip ak da propadne ako bude putovala po suvi e tvrdom terenu." "Kopito joj je bilo takvo kad smo je uzeli" recze Pablo. "Najbolji konj koga imate, beloliki arac pastuv, ima otok nad gle njem, koji mi se ne svidzya." "Nije to ni ta" recze Pablo. "Udario se pre tri dana. Da je imalo ta da bude ve bi b ilo." On povucze platno i pokaza sedla. Bila su dva obiczna vakvero ili pastirska sedl a, kao americzki samari, prevuczena ko om i sa te kim, savijenim uzengijama, i dva v ojniczka sedla od crne ko e. "Ubili smo dvojicu iz guardia cyvil" recze on, obja njavajui otkuda mu vojna sedla. "To je velika stvar." "Si li su na put izmedzyu Segovije i Santa Marije del Real. Si li su da zatra e dokume nta od koczyja a. Uspeli smo da ih ubijemo a da ne povredimo konje." "Jeste li mnogo ubili iz cyvilne stra e?" upita Robert D ordan. "Nekoliko" recze Pablo. "Ali jedino ovu dvojicu ne povrediv y konje." "Pablo je onaj koji je digao voz u Arevalu" recze Anselmo. "Pablo je to bio." "Bio je jedan stranac s nama koji je izazvao eksplozyju" recze Pablo. "Poznaje li ga?" 25"Kako se zove?" "Ne seam se. To je vrlo retko ime." "Kako je izgledao?" ."Bio je plav kao ti, ali ne toliko visok, s velikim rukama i slomljenim nosem." "Ka kin" recze Robert D ordan. "To e biti Ka kin." "Da" recze Pablo. "vrlo retko ime. Ne to sliczno. ta je s njim?" "Mrtav je od aprila." "To se svakom desy" recze Pablo sumorno. "Na taj naczyn emo svi zavr yti." "Tako svi Ijudi svr avaju" recze Anselmo. "Tako su Ijudi uvek svr avali. Sta je s to bom, czovecze? Je 1 ti pripala muka?" "Oni su vrlo jaki" recze Pablo. Izgledalo je kao da govori sebi. Gledao je sumor no konje. "vi ne shvatate kako su oni jaki. vidim ih uvek sve jacze, sve bolje n aoru ane. Uvek sa sve vi e materijala. Ja sam ovde sa ovakvim konjima. A ta mogu da o czekujem? Da me gone i da umrem. Ni ta vi e." "Ti goni koliko i tebe gone" recze Anselmo. "Ne" recze Pablo. "Ne vi e. I ako sad napustimo ove planine, kuda mo emo da idemo? O dgovori mi na to. Kuda sad?" "U paniji ima mnogo planina. Postoji Siera de Gredos, ako se ode odavde." "Ne za mene" recze Pablo. "Umoran sam od ganjanja. Ovde nam je dobro. Sad ako ti digne most u vazduh gonie nas. Ako budu znali da smo tu, progonie nas avionima, pr onai e nas. Ako po aIju Mavre da nas ganjaju, nai e nas i mi mora 26

mo otii. Umoran sam od svega toga. Czujete li?" On se okrenu Robertu D ordanu. "S k akvim pravom vi, stranac, dolazyte i govorite mi ta moram da radim?" "Nisam vam rekao da morate ne to da uradite" recze mu Robert D ordan. "Ali hoe " recze Pablo. "U tom. U tom je nevolja." On pokaza dva te ka denjka koje su spustili na zemlju dok su posmatrali konje. Pos matranje konja izgleda da ga je navelo na razmi ljanje, a to je video da se Robert D ordan razume u konje izgleda da mu je razdre ylo jezyk. Njih trojica su stajali sa d pored ogradzyenog prostora i sunczeve pege su syjale po arcu pastuvu. Pablo ga je gledao i onda nogom gurnu te ki d ak. "Tu je zlo." "Ja dolazym samo po du nosti" recze mu Robert D ordan. "Ja dolazym po naredzyenju on ih koji vode rat. Ako zatra im da mi pomognete, vi mo ete odbiti i ja u nai druge koji e mi pomoi. Jo vas czak nisam ni molio da mi pomognete. Ja moram da radim to mi se naredzyuje da radim, a mogu ti do kazati da je to va no. A to sam stranac, za to ni sam kriv. Zeleo bih da sam se rodio ovde." "Za mene je, sad, najva nije da nas ovde niko ne uznemiruje" recze Pablo. "Za mene je, eto, to du nost i prema onima koji su sa mnom i prema sebi." "Prema sebi, da" recze Anselmo. "Prema sebi sad posle dugog vremena. Prema sebi i svojim konjima. Dok nisy imao konje bio sy s nama. Sad sy ti samo jedan kapita list vi e." 27"To je nepravedno" recze Pablo. "Ja czytavo vreme dajem konje za stvar." "vrlo malo" recze Anselmo prezrivo. "vrlo malo po mom mi ljenju. Ukrasti, da. Jest i, da. Ubiti, da. Boriti se, ne." "Ti sy starac koji e na sebe navui nevolju svojim jezykom." "Ja sam starac koji e iveti dok ne umre" recze Anselmo. "1 ja sam starac bez konja ." "Ti sy starac koji mo e i da ne po ivi dugo." "Ja sam starac koji e iveti dok ne umre" recze Anselmo. "1 ne pla ym se lisyca." Pablo ne recze ni ta nego di e vreu. "Ni vukova" recze mu Anselmo. "Ako syTi vuk." "Ku " recze mu Pablo. "Ti sy starac koji pricza uvek suvi e mnogo." "1 koji e uvek uraditi ono to ka e da e uraditi" recze mu Anselmo savijen pod denjkom . "1 koji je sad gladan. I edan. Napred, vodzyo gerilaca s tu nim licem. vodi nas d a ne to pojedemo." Otpoczelo je dosta lo e, mislio je Robert D ordan. Ali Anselmo je czovek. Oni su sja jni kad su do bri, razmi ljao je. Nema Ijudi kao to su oni kad su dobri, a kad post anu lo y nema sveta koji je gori. Mora da je Anselmo znao ta radi kad nas je doveo ovde. Ali ovo mi se ne svidzya. Ni ta mi se ne svidzya. Jedini dobar znak bio je to Pablo nosy d ak. I to mu je dao karabin. Mo da je uvek tak av, razmi ljao je Robert D ordan. Mo da on spada u sumorne. Ne, recze on sebi, ne zavaravaj se. Ti ne zna kakav je bio ranije ali zna sygurno da qjj postaje 28 rdzyav i to brso i ne krijui. Kad poczne to da krije onda e ve imati stvorenu odluk u. Zapamti to, recze on sebi. Prvu prijateljsku stvar kad uradi, on e ve imati stv orenu odluku. Stra no dobri konji, ipak, mislio je, divni konji. Pitam se ta bi me moglo navesti da se oseam onako kao to se Pablo osea zbog konja. Starac je bio u pr avu. On se obogatio konjima i czym je postao bogat eleo je da u iva ivot. verujem da e se uskoro lo e oseati, jer nee moi da se upi e u D okejklub, razmi ljao je. Pauvre P II a manque son Jockey. Pri pomisli na to oseao se bolje. Nasmeja se gledajui savijena ledzya ove dvojice i velike d akove ispred sebe kako se kreu izmedzyu drvea. Nije napravio alu na svoj r aczun czytavog dana, i sad kad je to uradio oseao se mnogo bolje. Uskoro e postati i ti kao i svi ostali, govorio je sebi. I ti postaje sumoran. Sigurno je i on bio sveczan i sumoran kod Golca. Zadatak ga je malo ti tao. Donekle ti tao, pomisli. Mn ogo ti tao. Golc je bio veseo i eleo je da i on bude veseo pre nego to ode, ali on n ije bio. Svi najbolji, kad razmisli , bili su veseli. Mnogo bolje je biti veseo i to je zna k neczega. To je kao da sy postigao besmrtnost jo dok sy iv. To je slo eno. Ali nije ih mnogo ostalo. Nije, nije ih mno go veselih ostalo. A ako bude i dalje tako ra zmi Ijao, moj mladiu, nee ni ti ostati. Dosta razmi Ijanja sad, stari dru e. Ti sy sad b

cacz mostova u vazduh. Ne mislilac. Ljudi, ala sam gladan, razmi lja e. Nadam se da Pablo dobro jede. 29"A Glava II Oni stigo e kroz veliko drvee do gornjeg dela male doline oblika olje, i on vide da logor mo ra da je ispod obrubne stene koja se dizala ispred njih izmedzyu drvea. To je logor, u redu, i to dobar logor. Ne mo e ga uop te videti dok mu ne pridzye , i Robert D ordan je znao da se ne mo e primetiti ni iz vazduha. Odozgo ga ni ta ne bi od avalo. Bio je skriven dobro kao medvedzya rupa, peina. Ali je izgleda bio slabije czuvan. Sve je pa ljivo posmatrao dok su se penjali. velika peina se nalazyla u formacyji boczne stene i kod otvora je sedeo jedan czo vek ledzyima naslonjen na stenu, nogu ispru enih na zemlji i s karabinom prislonje nim uz stenu. Deljao je tap no em i pogledao ih je kad su do li, a onda produ io da rec ka. "Hola" recze czovek koji je sedeo. " ta je to do lo?" "Starac i miner" recze mu Pablo i spusti d ak s unutra nje strane ulaza u peinu. I An selmo spusti svoj d ak, a Robert D ordan skide pu ku i osloni je o stenu. "Ne ostavljajte ga blizu peine" recze czovek koji je deljao i koji je imao plave oczy na tamnom, lepom lenjom cyganskom licu, boje su ene ko e. "Unutra je vatra." "Ustani i skloni ga ti sam" recze Pablo. "Stavi ga pored tog drveta." Ciganin se nije ni pokrenuo, nego recze ne to to nije za pisanje, pa onda: "Ostavi ga tamo. Nek 30 te digne u vazduh" recze lenjo. "To e izyeczyti sve tvoje bolesti." " " ta to pravi ?" Robert D ordan sede pored Ciganina. Ciganin mu pokaza. To je bila zam ka u obliku broja czetiri i sad je deljao re etke za nju. "Za lisyce" recze. "S kocem za smrtni udar. Kolac im slomi ledzya." Nasme y se na D ordana. "vidi , ovako." On napravi pokret s okvirom zamke pokazujui kako se zamka r u y i kolac pada, onda zatrese glavom, zavucze pesnicu u zamku, a ispru i ruke da po ka e lisycu sa slomljenim ledzyima. "vrlo prakticzno" objasni. "On lovi zeczeve" recze Anselmo. "On je Ciganin. Ako lovi zeczeve ka e da lovi lis yce. Ako ulovi lisycu rei e da je ulovio slona." "A ako ulovim slona?" upita Ciganin i ponovo pokaza svoje bele zube i namignu Ro bertu D ordanu. "Onda bi rekao da sy ulovio tenk" recze mu Anselmo. "Ja u uloviti tenk" odgovori mu Ciganin. "Do i u ja do tenka i onda ti mo e rei da je o to te volja." "Cigani mnogo govore i malo ubijaju" recze mu Anselmo. Ciganin namignu Robertu D ordanu i produ i da delje. Pablo je u ao u peinu i izgubio se iz vida. Robert D ordan se nadao da je oti ao po hra nu. On je sedeo na zemlji pored Ciganina i popodnevno sunce je dolazylo kroz vrh ove drvea i padalo toplo po njegovim ispru enim nogama. Sad je osetio mi 31ris hrane u peini, miris zejlina i luka i mesa koje se pr ilo i stomak mu se prev rtao od gladi. "Mo emo da dodzyemo do tenka" recze on Ciganinu. "To nije suvi e te ko." "S tim?" Ciganin pokaza dva d aka. "Da" recze mu Robert D ordan. "Nauczyu te. Ti pravi zamku. To nije te ko." "Ti i ja?" "Sigurno" recze Robert D ordan. "Za to ne?" "Ej" recze Ciganin Anselmu. "Premesti ta dva d aka tamo gde e biti sygurni, hoe li? O ni su dragoceni." Anselmo je gundzyao. "Idem po vino" recze Ro bertu D ordanu. Robert D ordan ustade i odnese d akove od ulaza u peinu i nasloni ih jedan s jedne a drugi s druge strane drveta. Znao je ta je u njima i nije voleo da ih vidi jedan uz drugi. "Donesy i za mene olju" recze mu Ciganin. "Ima li vina?" recze Robert D ordan, sedajui ponovo do Ciganina. "vina? Kako ne bi bilo? Pun meh. Pola meha u svakom sluczaju." "A ne to za jelo?"

"Sva ta, czovecze" recze Ciganin. "Mi jedemo kao generali." "A ta Cigani rade u ratu?" upita ga Robert D ordan. "Ostaju i dalje Cigani." "To je dobar posao." "Najbolji" recze Ciganin. "Kako te zovu? "Roberto. A tebe?" "Rafael. A ono sa tenkom ti misli ozbiljno?" "Svakako. Za to ne?" 32 Anselmo se pojavi na ulazu peine sa dubokirn kamenim sudom punim crnog vina i s p rstima provuczenim kroz dr ke triju olja. "Gle" recze on. "0ni imaju olje i sve." Iz a njega je dolazyo Pablo. "Jelo e biti uskoro gotovo" recze on. "Imate li duvana?" Robert D ordan ode do d akova i otvarajui jedan popipa unutra po d epu i izvadi jednu o d onih pljosnatih kutija s ruskim cygaretama koje je dobio u Golcovom tabu. On no ktom palca predzye preko ivice kutije i, otvoriv y poklopac, pru i ih Pablu koji uze pet est. Pablo, dr ei ih u svojoj velikoj rucy, uze jednu i pogleda je prema svetlos ti. To su bile uske duge cygarete sa upljim kartonskim cylindrima za usta. "Mnogo vazduha i malo duvana" recze on. "Znam ih ja. Onaj drugi s neobicznim ime nom ih je imao." "Ka kin" recze Robert D ordan i ponudi cygarete Ciganinu i Anselmu, i svaki od njih uze po jednu. "Uzmite jo " recze on i oni uze e jo po jednu. On im svakom dade jo po czetiri. Oni, d a mu zahvale, dvaput mahnu e rukom u kojoj su dr ali cygarete naginjui ih vrhom na do le kao kad czovek pozdravlja maczem. "Da" recze Pablo, "to je bilo retko ime." "Evo vina" Anselmo zahvati oljom iz suda i dodade je Robertu D ordanu, zatim zahvat i za sebe i Ciganina. "Ima li vina i za mene?" upita Pablo. Sedeli su svi zajedno pored ulaza u peinu. 3 Ernest Hemingvej, Iv 33"Anselmo mu dodade svoju olju i ode u peinu po lrugu. Izlazei on se nagnu i zagr abi iz suda "pCmu olju i svi dotaknu e ivice olja. vino je bilo dobro, malko je rezylo od me yne, ali odliczno, lako i bistro u ustim a. Robert D ordan ga je polako pio, oseajui kako se toplota yri po njegovom umoru. "Jelo e uskoro doi" recze Pablo., A taj stranac s neobicznim imenom, kako je umro? " "Bio je uhvaen i sam se ubio." "Kako se to desylo?" "Bio je ranjen i nije hteo da bude zarobljen." "Ne to detaljnije?" "Ne znam" slaga on. On je znao detalje vrlo dobro i znao je da ne bi bilo dobro da ih sada prepricza. "Naterao nas je da mu obeamo da emo ga ubiti ako bude ranjen pri dizanju voza, i n e bude u stanju da umakne" recze Pablo. "Govorio je na czudan naczyn." Mora da je ve tada bio udljiv, pomisli Robert D ordan. Jadni Ka kin. , Nije podnosyo misao da se sam ubije" recze Pablo. "Rekao mi je to. I mnogo se pla yo da ga ne mucze." "Da li ti je i to rekao?" upita ga Robert D ordan. "Da"f recze Ciganin. "Govorio je tako svima nama." "Jeste li i vi i li na voz?" "Da. Svi mi smo i li na voz." "Govorio je na czudan naczyn" recze Pablo. "Ali bio je vrlo hrabar." Jadni Ka kin, pomisli Robert D ordan. Mora da je czynio vi e tete nego koristi ovde. vo leo bih da sam znao jo onda da je tako udljiv. Trebalo je da ga povuku. Ne mo e slati svet unaokolo da radi tu vrstu posla i da pricza takve stvari. Ne govori se tak o. Czak i ko izvr e svoju misyju oni uczyne vi e i priczajui takve stvari. neobiczan" recze Robert D ords bio malo vrlo

izazyvao rabro. "Ali luckasf:" recze Robert D ordan. "U tim stva hlad tima m Ne pijicza se na taj naczyri: "A ti" recz Pablo. "Kad bi bio ranjen pri takiost, bi li bio voljan da te Dstave?" "Slu ajte apred, zahvat recze Robert D ordan i, naginjui sam jo jednu cza u vina. "Shi ajte me jasno. Ako malu uslugu ot "Dobro" vore pravi. Ej! "Ti sy jeo" ao bl id budem morao da zatra im neku nekog, zatra iu je kad treba." Ciganin odobravajui. "T ako go olazy." Pablo. gani: ini amoko nosy. Devojka sesaj liku vozdenu. dazyla iz peJ or lu i u isto vi dan vide njeno vide neobicznu stvar "Hola, dru e" a Robvrt D ordan recze: pazyo je da je suvi e nzagleda, a i da ne njoj. Ona se nasme y i led. Salud" uzvrati areda 35nj i on primeti njene lepe smedzye ruke. Gledala ga je pravo u lice i sme yla se . Zubi su joj bili beli na smedzyem licu, a ko a i oczy bile su joj iste zlataste mrko smedzye boje. Imala je visoko dignute jagodice, vesele oczy i prava usta s punim usnama. Kosa joj je bila one zlatno smedzye boje kakvo je itno polje opr eno suncem, ali je po celoj glavi bila podseczena tako kratko da je bila malo du a od dlake dabrovine. Ona se sme yla pravo Robertu D ordanu u lice i dizala smedzyu ruku i prelazyla njome preko glave, zagladzyujui kosu koja se ponovo dizala kad bi ruk a pro la. Ima lepo lice, pomisli Robert D ordan. Bila bi lepa da nije o y ana. "Tako je ja cze ljam" recze ona Robertu D ordanu. "Hajde jedi. Ne gledaj me. Tako su me pod y ali u valadolidu. Skoro je porasla." Ona sede prekoputa njega i gleda e ga. On joj uzvrati pogled i ona se nasme y i savi ruke oko kolena. Noge su joj se spu tale, duge i czyste, iz nogavica na pantalona ma on vide oblik njenih malih, uzdignutih grudi pod syvom ko uljom. Svaki put kad ju je Robert D ordan pogledao, osetio je da mu se grlo su ava. "Nema tanjira" recze Anselmo. "Slu i se svojim no em." Devojka je naslonila czetiri vilju ke, sa zupcyma nadole, sa strane gvozdene tepsyje. Svi su jeli iz kotlia, ne razgovarajui, po panskom obiczaju. Jeli su zeczevine kuva ne s lukom i zelenim papriczycama i slanutka u sosu od vina. Bilo je dobro sprem ljeno, zeczevina se odvajala od kostiju a sos je bio ukusan. Robert D ordan je pop io jo jednu cza u vina dok je jeo. Devojka ga je posmatrala za celo vreme jela. Svi ostali su gledali u hranu 36 i jeli. Robert D ordan pokupi poslednji deo sosa ispred sebe komadom hleba, pokupi zeczje kosti na jednu stranu, pobrisa sos na mestu gde su se one nalazyle, zati m obrisa vilju ku hlebom, obrisa no , stavi ga nastranu i pojede hleb. Nagnu se i za hvati punu cza u vina, a devojka ga je jo uvek posmatrala. Robert D ordan popi pola cza e vina, ali mu se grlo jo uvek su avalo kad je govorio s d evojkom. "Kako se zove ?" upita je. Pablo ga brso pogleda kad czu ton njegovog glasa. On ta

da ustade i ode. "Marija. A ti?" "Roberto. Jesy li dugo u planinama?" "Tri meseca." "Tri meseca?" on pogleda na njenu kosu koja je bila gusta, kratka i talasava kad rukom predzye preko nje, sad u zbunjenosti, kao itno polje na brdskoj padini na vetru. "Bili su je obrijali" recze. "Oni u valadolidu redovno briju u tamnicy. Bilo joj je potrebno tri meseca da po raste ovoliko. Bila sam u vozu. vodili se me na jug. Mnoge zatvorenike su pohvat ali posle onog kad je voz dignut u vazduh, ali mene nisu. Ja sam do la s ovima." "Na ao sam je sakrivenu izmedzyu stena" recze Ciganin. "Ba kad smo odlazyli. Czovec ze, to je bila ru na. Poveli smo je sa sobom, ali sam mnogo puta pomislio da je tre balo da je ostavimo." "A onaj drugi to je i ao na most s njima?" upita Marija. "Onaj drugi plavi. Stranac . Gde je on?" "Mrtav" recze Robert D ordan. "Od aprila." "Od aprila? Napad na voz je bio u aprilu." 37"Da" ree Robert D ordan. "Umro je deset dana posle voza." "Jadan czovek" recze ona. "Bk je vrlo hrabar. A ti radi iste stvari?" "Da." "1 ti sy dizao mostove u vazduli?" "Da. Tri mosta." "Ovde?" "U Estramaduri" recze on. "Bio sam u Estramaduri pre nego to sam do ao ovamo. Radim o vrlo mnogo u Estramaduri. Ima nas mnogo koji radimo u Estramaduri." "A za to sy sad do ao u ove planine?" "Zamenjujem onog plavog. A znam i ovu oblast od pre pokreta." "Zna li je dobro?" "Ne, ne ba sasvim dobro. Ali ja uczym brso. Imam dobru kartu i dobrog vodicza." "Starca" klimnu ona glavom. "Starac je vrlo dobar." "Hvala" recze joj Anselmo i Robert D ordan shvati odjednom da on i devojka nisu sa mi. I shvati da mu je bilo te ko da gleda devojku jer mu se usled toga glas toliko menjao. Kr yo je jedno od dva pravila nu na da se czovek dobro sla e s Ijudima koji g ovore panski: daj Ijudima duvana i pusti ene na miru i on shvati, sasvim iznenada, da ga se to i ne ticze. Toliko je stvari koje ne moraju da ga se ticzu, za to bi ga se ticalo? "Ti ima vrlo lepo lice" recze on Mariji. "voleo bih da sam imao sreu da te vidim p re nego to ti je kosa odseczena." 38 "Porase" recze ona. "Kroz est mesecy e biti dosta duga." "Trebalo je da je vidi kad smo je doveli s voza. Bila je ru na da ti se smuczy." "Czyja sy ti ena?" upita Robert D ordan poku avajui sada da se izvucze. "Jesy li Pablo va?" Ona ga pogleda i nasmeja se, zatim ga rukom luni po kolenu. "Pablova? video sy P abla?" "Dobro, onda Rafaelova. video sam Rafaela." "Niczyja" recze Ciganin. "To je vrlo czudna ena. Nije niczyja. Ali vrlo dobro kuv a." "Stvarno niczyja?" upita je Robert D ordan. "Niczyja. Niczyja. Ni za alu, ni ozbiljno. A ni tvoja." "Nisy?" recze Robert D ordan, a oseao je kako mu se grlo opet ste e. "Dobro. Ja nemam vremena ni za jednu enu. To je istina." "Ni petnaest minuta?" upita ga Ciganin dra ei ga. "Ni czetvrt sata?" Robert D ordan n e odgovori. On je posmatrao devojku Mariju, a grlo mu se suvi e steglo da bi se us udio da progovori. Marija ga je gledala i smejala se, onda je odjednom pocrvenela, ali je produ ila d a ga posmatra. "Ti crveni " recze joj Robert D ordan. "Da li czesto crveni ?" "Nikada." "Ti sad crveni ."

"Onda idem u peinu." "Ostani ovde, Marija." "Neu" recze i ne nasme y se na nj. "Idem sad u peinu." Ona pokupi czetiri vilju ke i g vozdeni kotli iz kojeg su jeli. Onda se pokrenu nespretno 39kao drebe, ali s istom Ijupko u koju ima mlada ivotinja. "Jesu li vam potrebne cza e?" upita. Robert D ordan je jo posmatrao i ona pocrvene ponovo. "Nemoj me naterivati da pocrvenim" recze ona. "Ne volim ja to." "Ostavi ih" recze joj Ciganin. "Eto ti" on zahvati iz kamenog suda i dodade punu cza u Robertu D ordanu koji je gledao devojku kako sagnu glavu i udzye u peinu nosei te ki gvozdeni kotli. "Hvala" recze Robert D ordan. Sad kad je ona oti la glas mu je zvuczao dobro. "Ovo j e zadnja. Do sta smo pili." "Popiemo to je u sudu" recze Ciganin. "Tma vi e od pola me yne. Natovarili smo je na j ednog konja." "To je bio poslednji Pablov napad" recze Anselmo. "0tada ni ta ne radi." "Koliko vas je?" "Ima nas sedam i dve ene." "Dve?" "Da. Pablova mujer." "A ona?" "U peini je. Devojka zna malo da kuva. Rekao sam da dobro kuva da bih joj polaska o. Ali uglavnom ona poma e Pablovoj mujer." "A kakva je ona, Pablova mujer?" "Ne to divlje" naceri se Ciganin. "Ne to vrlo divlje. Ako smatra da je Pablo ru an treb a da vidi njegovu enu. Ali hrabra. Sto puta hrabrija od Pabla. Ali ne to divlje." 40 "Pablo je bio hrabar u poczetku" recze Anselmo. "Pablo je bio ne to ozbiljno u poc zetku." "Pobio je vi e sveta nego kolera" recze Ciganin. "U samom poczetku pokreta Pablo j e pobio vi e sveta nego pegavac." "Ali je ve du e vremena muy flojo" recze Anselmo. "vrlo je aljkav. Mnogo se pla y da ne umre." "Mo da zato to ih je ubio toliko mnogo u po czetku" recze Ciganin filozofski. "Pabl o ih je ubio vi e nego kuga." "To i bogatstvo" recze Anselmo. "1 pije vrlo mnogo. Zeleo bi sad da se povucze k ao matador de toros. Kao toreador. Ali ne mo e da se povucze." "Ako predzye na drugu stranu linije oduzee mu konje i naterati ga da ide u vojsku " recze Ciganin. "Ja, isto, nemam elje da budem u armiji." "Niti ijedan drugi Ciganin" recze Anselmo. "Za to bih je imao?" upita Ciganin. "Ko eli da bude u vojscy? Da li stvaramo revolu cyju da bismo bili u armiji? Ja sam voljan da se borim, ali nisam voljan da bude m u armiji." "Gde su drugi?" upita Robert D ordan. Oseao se udobno i pospano od vina, i le ei na le dzyima na umskom tlu video je kroz vrhove drvea male po podnevne planinske oblake kako se polako kreu na visokom panskom nebu. "Dvojica spavaju u peini" recze Ciganin. "Dvo jica su na stra i gore gde imamo top. Jedan je dole na stra i. Svi verovatno spavaju." Robert D ordan se okrete na stranu. "Kakva je to vrsta topa?" "vrlo neobicznog imena" recze Ciganin. "Odmah mi je oti lo iz glave. To je pu komitr aljez." 41Mora da je automatska pu ka, pomisli Robert D ordan. "Koliko te i?" upita. "Jedan czovek mo e da ga ponese, ali je te ak. Ima tri noge koje se savijaju. Dobili smo ga pri poslednjem ozbiljnom napadu. U onom pre vina." "Koliko municyje imate za nju?" "Stra no mnogo" recze Ciganin. "Czytav jedan sanduk neverovatne te ine." Izgleda oko pet stotina metaka, pomisli Robert D ordan. "Da li se puni pomou dobo a ili redenika?"

"Pomou gvozdenih metalnih dobo a pri vrhu." Do dzyavola, to je pu ka marke Luis, pomisli Robert D ordan. "Da li ti zna ne to o automatskoj pu ki?" upita on starca. "Nada" recze Anselmo. "Ni ta." "A ti?" upita Ciganina. "Da pali tako velikom brsynom i da joj se cev toliko zagreje da opr i ruku ako je se dotakne " recze Ciganin s ponosom. "Svako to zna" recze Anselmo s prezrenjem. "Mo da" recze Ciganin. "Ali on me je pitao ta znam o maquini i ja sam mu rekao." Za tim dodade. "Isto tako, za razliku od obicznih pu aka, one pucaju dogod dr i okidacz pritisnut." "Dogod se metak ne zaglavi, dok ne nestane municyje ili dok ne postanu tako vrel e da se rastope" recze Robert D ordan na engleskom. " ta ka e ?" upita ga Anselmo. "Ni ta" recze Robert D ordan. "Gledao sara samo u budunost na engleskom." 42 "To je ne to sasvim izuzetno" recze Ciganin. "Gledati u budunost na Ingles. Umete l i gledati u dlan?" "Ne" recze Robert D ordan i zahvati jo cza u vina., Ali ako ti zna eleo bih da mi ka e se desyti sledea tri dana?" "Pablova mujer ume gledati u dlan" recze Ciganin. "Ali ona je tako Ijuta i tolik o divlja da ne znam da li e hteti." Robert D ordan sad sede i povucze gutljaj vina. "Da vidimo onda Pablovu mujer" recze. "Ali ako ima ne to lo e da svr ymo s tim." ,Ja je ne bih uznemiravao" recze Rafael. "Ona me mnogo mrsy." "Za to?" "Postupa sa mnom kao sa dangubom." "Kakva nepravda" pecnu ga Anselmo. "0na je protiv Cigana." "Kakva pogre ka" recze Anselmo. "Ona ima cyganske krvi" recze Rafael. "Zna ona ta govori." Nasmeja se. "Ali ima j ezyk kojim e e i grize kao biczem za bikove. Zdere ti ko u jezykom. Na remenje. Never ovatno je divlja." "Kako se sla e s devojkom, s Marijom?" upita Robert D ordan. "Dobro. voli devojku. Ali ako joj iko pridzye blizu " on zatrese glavom i mljasn u jezykom. "vrlo je dobra prema devojcy" recze Anselmo. JvInogo se stara o njoj." "Kad smo je na li prilikom napada na voz, devojka je bila vrlo czudna" recze Rafae l. "Nije htela da govori i plakala je celo vreme i ako bi je neko takao zadrhtal a bi kao mokar pas. Tek od nedavno 43je bolje. Odskora je vrlo dobro. Danas je sasvim dobro. Ba sad razgovarajui s to bom bilo joj je sasvim dobro. Hteli smo je ostaviti posle voza. Svakako nije vre delo zadr avati se zbog neczeg tako tu nog i ru nog i oczygledno bezvrednog. Ali stara ena je devojku vezala konopcem i kada je ova mislila da ne mo e da ide dalje, star ica je udarala konopcem da bi je prisylila da ide. A onda, kad stvarno nije mogl a da ide dalje, starica je nosyla na ledzyima. Kad starica nije mogla dalje da j e nosy, nosyo sam je ja. I li smo uz to brdo do grudi zaraslo u vres. Kad je ja ni sam mogao vi e da nosym, nosyo je Pablo. Ali nam je stara morala sva ta da izgovori da bi nas naterala da je nosymo." On zatrese glavom pri seanju. "Istina je da dev ojka ima duge noge, ali nije te ka. Kosti su joj lake. Ali je dosta te ka kad mora i da je nosy i da zastaje pa da puca i ponovo da je nosy i jo da ima staricu nad glavom koja je Pabla biczevala konopcem i nosyla mu pu ku, gurajui mu je u ruku czym bi sp ustio devojku, naterivala ga da je ponovo digne, punila mu pu ku, psovala ga, uzym ala metke iz kese i gurala ih u magazyn psujui ga stalno mrak se uveliko hvatao i kad je no do la bilo je sve u redu. Ali srea je to nisu imali konjicu." "Mora da je te ko bilo napadati voz" recze Anselmo. "Nisam bio tamo" objasni on Ro bertu D ordanu. "Uczestvovala je Pablova dru ina i El Sordova, koga emo jo noas videti, i jo dve dru ine iz ovih planina. Ja sam bio s druge strane linije." "1 uz to onaj plavi s neobicznim imenom " recze Ciganin. "Ka kin."

44 "Da. To je ime koje nikako ne mogu da savladam. Imali smo dvojicu s pu komitraljez yma. I njih su nam poslali iz armije. Nisu mogli da izvuku top i izgubili su ga. Nije ni u kom sluczaju te io vi e od one devojke i da im je starica stajala iznad g lave izvukli bi ga." On mahnu glavom seajui se, a onda produ i. "Nikad u ivotu nisam video ne to sliczno onom to se desylo prilikom eksplozyje. voz je mirno nailazyo. videli smo ga izdaleka. A bio sam tako uzbudzyen da ti to ne mogu rei. Tada je cz uczuczuczuczuczu postajalo sve jacze i onda, u trenutku eksplozyje, prednji tocz kovi lokomotive su se digli i izgledalo je da se cela zemlja uz tresak di e u veli kom crnom oblaku i lokomotiva se digla visoko u tom oblaku prljav tine i drvenih s pojeva koji su se kretali u vazduhu kao u snu i onda je pala na stranu kao velik a ranjena ivotinja a onda je nastala jo jedna eksplozyja bele pare pre nego to su g rudve zemlje od prve eksplozyje prestale da padaju na nas, a maquina je poczela da govori tatattatta!" produ avao je Ciganin tresui stisnutim pesnicama ispred sebe , s palcyma nagore, kao na zami ljenom pu komitraljezu. "Ta! Ta! Tat! Tat! Ta! Ta! T a!" klicao je. "Nisam nikad u ivotu video takvu stvar, vojnjcy su istrczavali iz voza, maquina je bacala u njih svoje reczy i Ijudi su padali. U tom sam trenutku u uzbudzyenju stavio ruku na maquinu i otkrio da cev pecze i ba tada mi je stari ca opalila amar po obrazu i rekla. "Pucaj, budalo! Pucaj ili u ti glavu rascopati! " Onda sam poczeo da pucam, ali je bilo vrlo te ko dr ati pu komitraljez mirno, i vojn icy su trczali uz daleko brdo. Docnije, kad smo sy" li do voza da vidimo ta mo emo u zeti, jedan ofi 45cyr se probio nazad s ne to vojnika, na daljinu pi toljskog metka. On je stalno ma hao pi toljem i vikao na njih i mi smo svi pucali na njega ali ga niko nije pogodi o. Onda je nekoliko vojnika leglo i poczelo da puca, a oficyr je etao goredole iz a njih s pi toljem i ipak ga nismo mogli pogoditi i iz maquine se nije moglo da pu ca zbog polo aja voza. Taj oficyr je ubio dva vojnika dok su le ali, a ipak nisu hte li da ustanu i on ih je psovao i najzad su ustali, jedan, dva, tri istovremeno i potrczali su prema nama i vozu. Onda su se ponovo ispru ili i pucali. Onda smo mi oti li a maquina je jo uvek razgovarala iznad nas dok smo odlazyli. Tada sam na ao d evojku koja je pobegla iz voza do stena i ona je trczala s nama. Ti su nas vojni cy ganjali do noi." "Mora da je to bilo vrlo te ko" recze Anselmo., /Mnogo uzbudljivo." "To je jedina dobra stvar koju smo uradili" recze jedan dubok glas. " ta sad radi , ti leno pijano kopile jedne prljave cyganske kurve? ta sad radi ?" Robert D ordan vide enu pedesetih godina veliku skoro kao Pablo, i skoro yroku kolik o i visoku, u crnoj seljaczkoj suknji i prsluku, s debelim vunenim czarapama na debelim nogama, u crniija cypelama sa dzyonovima od konopca i smedzyim licem kao u modela za granitni spomenik. Imala je velike ali lepe ruke, a debela crna kov rd ava kosa bila joj je savijena u pundzyu na vratu. "Odgovori mi" recze ona Ciganinu, ne marei za druge. "Razgovarao sam s ovim drugovima. Taj tu je do ao kao miner.46 Znam ja to sve" recze Pablova mujer. Idi o davde i smeni Andresa koji je na stra i na vrhu." "Me voy" recze Ciganin. "Idem." On se okrenu Robertu D ordanu. "videu te o ruczku." "Nemoj se ni aliti" recze mu ena. "Triput sy danas jeo po mom raczunu. Idi sad i p o alji mi Andresa." "Hola" recze ona Robertu D ordanu, pru i mu ruku i nasme y se. "Kako sy i kako stoje s tvari u Republicy?" "Dobro" recze on i uzvrati joj czvrst stisak ruke. "1 ja i Republika." "Drago mi je" recze ona. Gledala ga je u lice i sme yla se i on primeti da ima lep e syve oczy. "Da li nam dolazy da napadnemo jo neki voz?" "Ne" recze Robert D ordan, sticzui poverenje u nju u tom trenutku. "Ne, nego most." "No es nada" recze ona. "Most nije ni ta. Kad emo ii na voz, sad kad imamo konje?" "Docnije. Taj most je od velike va nosti." "Devojka mi recze da je drug koji je i ao s nama na voz mrtav." "Da." "Kakva teta. Nikad nisam videla takvu eksplozyju. Bio je darovit czovek. Mnogo mi se svideo. Je li nemogue napasti sad jo jedan voz? Ima sad mnogo Ijudi u ovim pla

ninama. Suvi e mnogo. ve je te ko dobiti i hranu. Bolje bi bilo otii odavde. A imamo i konje." "Moramo da svr ymo s mostom," "Gde se nalazy?" "Sasvim blizu." 47"UtoIiko bolje" recze Pablova mujer. "Da dignemo sve mostove koji se nalaze ov de i odemo odavde. Smuczylo mi se ovo mesto. Ovde ima suvi e sveta. To se ne mo e do bro svr yti. vlada mrtvilo koje je odvratno." Ona ugleda Pabla kroz drvee. "Boraccho!" pozva ga. "Pijanica. Odvratna pijanica!" Ona se veselo okrete ponovo Robertu D ordanu. "Uzeo je ko nu vinsku fla u da pije sam u umi" recze ona. "On stalno pije. Ovaj ga ivot upropa uje. Mladi czovecze, vrlo sam zadovoljna to sy do ao." Udari ga po ledzyima. "Ej" recze. "Ti sy vei nego to izgleda " i prevucze rukom preko nje govog ramena, pipajui mu mi ye pod flanelskom ko uljom. "Dobro. vrlo sam zadovoljna to sy do ao." "1 ja isto tako." "Mi emo se razumeti" recze ona. "AH, uzmi cza u vina." "ve smo pili" recze Robert D ordan. "De, ho e U i ti?" "Neu pre veczere" recze ona. "Zagreje me." Onda opet ugleda Pabla. "Boraccho!" povika. "Pijanico!" okrete se Ro bertu D ordanu i zatrese glavom. "Bio je vrlo do bar czovek" recze mu. "Ali sad je gotov. Ali slu aj jo o jednoj stvari. Budi vrlo dobar i pa ljiv prema devojcy Mariji. Lo e je pro la. Razume li?" "Da. Za to to ka e ?" "videla sam kakva je bila po to je tebe videla i do la u peinu. videla sam kako te po smatra pre nego to je izy la iz nje." ,Malo sam se alio s njom." 48 "S njom je bilo vrlo rdzyavo" recze Pablova ena. "Sada je bolje. Treba da ode oda vde." "Jasno, treba je poslati preko linije s Anselmom." "Ti i Anselmo mo ete je povesti kad se ovo zavr y." Robert D ordan oseti bol u grlu i da mu glas postaje deblji. "To se mo e uraditi" re cze on. Pablova mujer ga pogleda i mahnu glavom. "Ajiii, ajii" recze. "Da li su svi mu kar cy takvi?" "Nisam ni ta rekao. Ona je lepa, i ti to zna ." "Ne, ona nije lepa. Ali ona postaje lepa, to misli " recze Pablova ena. "Ljudi. Sra mota je za nas ene to ih stvaramo. Ne. Ozbiljno. Zar nema do mova pod Republikom k oji bi se starali za ovakve kao to je ona?" "Da" recze Robert D ordan. "Dobrih mesta. Na obali blizu valensyje. I na drugim me stima. Tamo e lepo postupati s njom i ona mo e da radi s decom. Tamo se nalaze deca iz evakuisanih sela. Nauczye je kako se radi." "To ba i elim" recze Pablova mujer. "Pablo se ve razboleo zbog nje. To je druga slv ar koja ga uni tava. Kad nju vidi kao da se razboli. Najbolje je da ona ode." "Mi je mo emo povesti kad se ovo zavr y." "1 bie pa ljiv s njom ako ti je poverim? Govorim ti kao da te odavno poznajem." "Tako je" recze Robert D ordan, "kad se Ijudi razumeju." "Sedi" recze Pablova ena. "Ne tra im nikakvo obeanje, jer ta e se desyti desye se. Je ino ako je ne odvede odavde, onda tra im obeanje." 4 Ernest Hemingvej, Iv 49"Za to ako je ne odzyvedem?" "Jer neu da bude luda za tobom kad ode . Bila je luda ranije i meni je dosta i bez toga." "0dve emo je posle mosta" recze Robert D ordan. "Ako budemo ivi posle mosta, odve emo je " "Ne volim da te slu am kad govori na taj naczyn. Taj naczyn govora ne donosy sreu. " "Govorio sam tako samo da bih ti mogao obeati. Nisam ja od onih koji govore sumor no." "Da ti vidim dlan" recze ena. Robert D ordan ispru i ruku i ena je otvori, zadr a je u s vojoj velikoj rucy, protrlja je palcem i pogleda i onda je ispusti. Ustade. Usta de i on i ona ga pogleda ne sme ei se.

" ta sy videla?" upita je Robert D ordan. "Ja u to ne verujem. Nee me upla yti." "Ni ta" recze mu. "Ni ta nisam videla." "Jesy, videla sy. Ja sam samo radoznao. Ja n e verujem u te stvari." "U ta veruje ?" "U mnoge stvari, ali ne u tu." "U 8ta?" "U svoj rad." "Da, to sam videla." "Ka i mi ta sy jo videla?" "Nisam videla ni ta drugo" recze ona gorko. "Ti recze da je most te ka stvar?" "Ne. Rekao sam da je vrlo va an." "Ali mo e biti i te ka." ,yDa. A sad ja idem dole da vidim. Koliko Ijudi imate ovde?" 50 "Pet to ne to vrede. Ciganin ne vredi mada su mu namere dobre. Ima dobro srce. U Pa bla ja vi e nemam poverenja." "Koliko Ijudi koji vrede ima El Sordo?" ,JMo da osam. videemo noas. On dolazy ovamo. On je vrlo prakticzan czovek. I on ima ne to dinamita. Mada ne mnogo. Razgovarae s njim." "Jesy li poslala po njega?" "On dolazy svake noi. Sused je. I prijatelj isto toliko koliko i drug." " ta misli o njemu?" "On je vrlo dobar czovek. I vrlo prakticzan. Pri napadu na voz bio je syla." "A u ostalim grupama?" "Kada bismo ih obavestili na vreme, bilo bi mogue sastaviti pedeset pu aka na koje bismo se mogli u izvesnoj meri osloniti." "U kojoj meri?" "Zavisy od ozbiljnosti sytuacyje." "A koliko metaka po pu ki?" "Mo da dvadeset. Zavisy od toga koliko bi ih oni doneli za tu stvar. Ako bi do li u takvu akcyju. Pamti da u vezy s tim mostom nema nikakvih para i nikakve pljaczke , a sudei po tvojoj uzdr ljivosti ima mnogo opasnosti, i da se posle toga mora otii iz ovih planina. Mnogi e se protiviti toj stvari u vezy s mostom." "Sigurno." "Bolje je da se o tom ne govori bez potrebe." "Sla em se." ,Onda po to prouczy taj tvoj most razgovaraemo sa El Sordom." "Sad idem dole sa Anselmom." 51"Probudi ga" recze ona. "Treba li ti karabin?" "Hvala ti" recze joj. "Dobro je imati ga, ali ne mislim da ga upotrebim. Idem da osmatram, a ne da izazyvam nemire. Hvala ti na svemu to sy mi rekla. vrlo mi se svidzya naczyn na koji govori ." "Nastojim da govorim iskreno." "Onda mi recy ta sy mi videla u dlanu." "Ne" recze ona., Jsyisam videla ni ta. Idi sad do tvog mosta. Ja u pazyti na tvoj prtljag." "Pokrij ga i neka ga niko ne dira. Bolje je tu nego u peini." "Pokriu ga i niko ga nee dirati" recze Pablo va ena. "Idi sad do mosta." "Anselmo" recze Robert D ordan stavljajui ru ku na starczevo rame. Le ao je spavajui s glavom na rukama. Starac pogleda. "Da"recze. "Dabome,hajdemo." Glava III Si li su niz poslednjih dvesta metara, pa ljivo se kreui u sency od drveta do drveta, i sad, kroz poslednje borove na strmoj padini brda most je bio udaljen svega ped eset metara. Kasno popodnevno sunce koje je jo uvek syjalo preko planinske kose i sticalo je tamni most prema strmoj praznini klanca. Bio je to czeliczni most s j ednim jedinim lukom i stra arskim kuicama sa obe strane. Bio je dovoljno yrok za dva motorna vozyla, i izvijao se s Ijupko u solidno izlivenog metala preko dubokog kla nca na czyjem je dnu, dole, poskakivao potok s 52 belom vodom izmedzyu stenja i kamenja tekui do glavnog potoka ovog klanca. Sunce je udaralo Robertu D ordanu u oczy i most se pokazyvao samo u obrisyma. Onda se sunce smanjilo i oti lo i on, sad kad nije vi e gledao u ar, vide, gledajui gore k

roz drvee na smedzyu, zaokrugljenu uzvi ycu iza koje je sunce oti lo, da je planinska padina ne no, sve e zelena i da se nu Ije starog snega nalaze pod vrhom. Onda je ponovo posmatrao most u onoj iznenadnoj, kratkoj, stvarnoj svetlosti koj a se jo zadr ala, prouczavajui njegovu konstrukcyju. Problem demoliranja mosta nije bio te ak. Dok ga je posmatrao on izvadi bele nicu iz d epa na prsyma i napravi nekoli ko brsyh poteza skicyrajui ga. Dok je pravio crte e nije raczunao koliczynu materij ala. Uczynie to docnije. Sad je samo bele io taczke gde treba da se stavi eksplozyv da bi se presekli potpornji luka i oborio jedan njegov deo u klanac. To se mo e i zvesti bez urbe, nauczno i taczno sa est povezanih punjenja tako da istovremeno ek splodiraju a mo e se izvesti grubo uzev y s dve vee koliczyne. Trebalo bi da budu vrl o velike koliczyne, na suprotnim stranama mosta, i da eksplodiraju u isto vreme. Skicyrao je brso i sa zadovoljstvom srean, najzad, to ima problem u rukama srean, najzad to je stvarno ve zauzet njime. Onda zatvori bele nicu, gurnu olovku u ko nu fut rolu na ivicy d epa, stavi bele nicu u d ep i zakopcza ga. Dok je on skicyrao, Anselmo je posmatrao put i most i stra are. Smatrao je da su s e suvi e pribli ili mostu da bi bili sygurni, i kad je skicyranje zavr eno oseti olak an je. 53Kad je Robert D ordan zakopczao d ep onda se ispru io iza debla jednog bora Anselmo mu stavi ruku na lakat i pokaza prstom. U stra arnicy, koja je bila okrenuta putu i gore prema njima, sedeo je stra ar dr ei pu k u s bajonetom izmedzyu kolena. Pu yo je cygaretu, imao je pletenu kapu i pelerinu kao od ebeta. Na pedeset metara lice mu se nije moglo ba videti. Ro bert D ordan di e durbin zaklanjajui stakla pa Ijivo sklopljenim rukama, mada vi e nije bilo sunca da b i mogla da blesnu, i pokaza se ograda mosta jasno, samo da ispru i ruku i da je dot akne , i vidi lice stra ara tako jasno s upalim obrazyma, pepeo na cygareti i masni sjaj bajoneta. Imao je seIjaczko lice s upalim obrazyma pod visokim jagodicama, i izraslom bradom, oczy osenczene te kim obrvama, velike ruke kojima je dr ao pu ku, b io je u te kim Czyzmama koje su se videle izmedzyu nabora pelerine. Na zydu stra arn ice nalazyla se stara, pocrnela ko na vinska fla a, nekakve novine i nije bilo telef ona. Mogao se telefon, dabome, nalazyti na onoj drugoj strani koju on nije video ali nije bilo nikakvih vidljivih ica koje bi izlazyle iz stra arnice. Telefonska l inija se pni ala pored puta i ica je i la preko mosta. Izvan stra arnice nalazyla se pe, napravljena od benzynske kante, preseczene na vrhu, s izbu enim rupama i postavlj ena na dva kamena ali u njoj nije bilo vatre. Ispod nje je bilo nekoliko praznih konzervi pocrnelih od plamena. Robert D ordan dodade dogled Anselmu koji je le ao ispru en pored njega. Starac se nas me y i mahnu glavom. Udari prstom po lubanji pored oka. 54 "Ya lo veo" recze na panskom. "video sam ga" govorio je prednjim delom usta gotov o i ne kreui usne, ti e od ikakvog apata. Posmatrao je stra ara dok se Robert D ordan sm o na njega i, pokazujui jednim prstom, prevucze drugim preko grla. Robert D ordan m ahnu glavom, ali se ne nasme y. Stra arnica na drugom kraju mosta bila je okrenuta od njih prema putu tako da nisu mogli da vide ta je u njoj. Put, koji je bio yrok, sav od automobilskog ulja i do bro konstruisan, i ao je ulevo s druge strane mosta i onda skretao nadesno oko oku ke. Na tom mestu je stari put pro yren zasecanjem velike solidne stene s druge str ane klanca a njegovu levu ili zapadnu stranu, ako se gleda nani e iz klisure ili s a mosta, ocrtava linija ravno zaseczenih kamenih blokova koja je titi na onom mes tu gde se ivica puta prosto obru avala u klanac. Ovde je klanac postajao skoro kan jon, i tu se potok, preko koga je bio most prebaczen, sastao sa glavnim potokom klanca. ,A drugo mesto?" upita Robert D ordan Anselma. "Petsto metara ispod te okuke. U putarevoj kuicy koja je uzydana u stenu." "Koliko Ijudi?" upita Robert D ordan. Opet je posmatrao stra ara dogledom. Stra ar protrlja cygaretu na drvenom zydu stra ar nice, onda iz d epa izvadi ko nu duvankesu, otvori papir jedne uga ene cygarete i ispr azni ostatak upotrebljenog duvana u kesu. Stra ar ustade, nasloni pu ku na zyd stra ar nice i protegnu se, onda uze pu ku, prebacy 55je preko ramena i ode na most. Anselmo se ispru i na zemlji, a Robert D ordan skli znu dogled u d ep na ko ulji i dobro zakloni glavu iza bora.

"Ima sedam vojnika i kaplar" recze mu Anselmo na uvo. "Obavestio sam se kod Ciga nina." "Otii emo sad czym se smiri" recze Robert D ordan. "Suvi e smo blizu." "Jesy li video ta ti treba?" "Da. Sve to mi treba." Naglo je zahladilo sad kad je sunce za lo, i svetlost je nestajala po to se poslednj i ar sunca na planinama iza njih gubio. "Kako ti se czyni?" recze Anselmo tiho kad su videli stra ara kako ode preko mosta do druge stra arnice s bajonetom sjajnim od poslednjeg odbleska svetlosti i bezob licznom pojavom u ogrtaczu od ebeta. "vrlo dobro"reczeRobertD ordan."vrlo dobro." "Drago mi je" recze Anselmo. "Hoemo li poi? Nema sad izgleda da nas vidi." Stra ar je stajao, ledzyima okrenut prema njima, na drugom kraju mosta. Iz klanca je dopirala huka potoka medzyu kamenjem. Onda kroz tu huku dopre drugi um, stalno brujanje i vide e kako stra ar s zabaczenom pletenom kapom pogleda gore oni, okreui g lave navi e i gledajui, vide e visoko na veczernjem nebu tri aviona u formacyji slova v sytna i srebrnasta u visyni gde je jo uvek bilo sunca, prelazei neverovatnom br synom preko neba s jednolicznim zujanjem motora. "Na y?" upita Anselmo. "Izgleda" recze Robert D ordan ali je znao da na toj visyni ne mo e nikad biti sygura n. Mogli su 56 biti veczernja patrola obeju strana. Ali uvek ka e za lovce da su na y jer se svet on da bolje osea. Bombarderi, to je druga stvar. Anselmo oczygledno oseti isto. "Na y su" recze. "Prepoznajem ih. To su avioni Mosc as." "Dobro" recze Robert D ordan. "1 meni izgleda da su Moscas." Robert D ordan je mogao da ih pogleda dogledom i da odmah vidi czyji su, ali je vi e voleo da ne zna. Noas je za njega svejedno czyji su, a ako starcu czyni zadovolj stvo da su na y, nije hteo da mu ih oduzyma. Sad, kad su se gubili iz vida prema S egoviji nije izgledalo da su zeleni, s crvenim na vrh krila, s niskim ruskim kri lima Boling P. 32 koje su pancy zvali Moscas. Boje se nisu mogle videti, ali je m odel bio drukczyji. Ne. To je bila fa ysticzka patrola koja se vraala kui. Stra ar je jo stajao kod druge stra arnice s zabaczenom kapom. "Hajdemo" recze Robert D ordan. Podzye uzbrdo, pa ljivo se kreui i koristei zaklon dok nisu bili van pogleda. Anselmo je i ao za njim na sto metara. Kad su dobro poodmak li od pogleda sa mosta, on stade i starac mu pridzye i podzye napred da ga vodi i onda su se stalno strmom stenom penjali u mraku kroz klanac. "Imamo izvanrednu avijacyju" recze starac srean. "Da." "1 pobediemo." "Moramo pobediti." "Da. I kad pobedimo mora doi u lov." "U lov na ta?" 57"Na veprove, medvedzye, vukove, divokoze " "voli li da lovi ?" "Da. Covecze. vi e nego i ta drugo. TJ mom selu mi svi idemo u lov. Ti ne voli da lov i ?" "Ne" recze Robert D ordan. "Ne volim da ubijam ivotinje." "Ja ba naprotiv" recze starac. "Ja ne volim da ubijam Ijude." "Niko ne voli izuzev onih kojima ne to nije u redu u glavi" recze Robert D ordan. "A li ja nemara ni ta protiv toga kad je nu no. Kadje to za stvar." "Sad, je to druga stvar" recze Anselmo. "U mo joj kui, kad sam kuu imao, a sad je nemam, bilo je zuba od veprova koje sam pobio u donjim umama. Bilo je ko a od vukov a koje sam ubio. Zimi, lovei ih po snegu. Jednog vrlo velikog, ubio sam ga u sumr ak, na kraju sela, jedne novembarske noi kad sam se vraao kui. Bilo je czetiri vucz je ko e na podu u mojoj kui. Bile su se ve ofucale od ga enja po njima, ali bile su ip ak vuczje ko e. Bilo je rogova od divokoza koje sam ubio visoko u Sijeri, i jedan orao koga je ispunio jedan iz Avile, to se bavi punjenjem ptica, s krilima ra yreni m, i oczyma utim kao kod ivoga orla. To je bila vrlo lepa stvar i sve te druge stv

ari, i priczynjavalo mi je veliko zadovoljstvo da razmi ljam o njima." "Da" recze Robert D ordan. "Na vratima crkve u mom selu bila je prikucana apa jednog medveda koga sam ja ubi o u prolee, na av y ga u snegu na padini kako prevre jedan kolac tom istom apom." "Kad je to bilo?" 58 rPre est godina. I svaki put kad sam pogledao tu apu, slicznu Ijudskoj rucy, ali s dugim kand ama, sasu enu i prikucanu kroz dlan na crkvena vrata, osetio sam zadovol jstvo." "Zbog ponosa?" "Ponosa zbog seanja na susret s medvedom na toj padini rano u prolee. Ali od ubija nja czoveka, koji je czovek kao i mi, ne ostaje ni ta dobro." "Ne mo e zakucati njegovu apu na crkvi" recze Robert D ordan. "Ne. Ne mo e se ni zamisliti takvo varvarstvo. A ipak Ijudska ruka je sliczna medv edzyoj api." "1 czovekov grudni ko je sliczan medvedzyem" recze Robert D ordan. "Kad se ko a skine sa medveda vidi se i velika slicznost mi ya." "Da" recze Anselmo. "Cigani veruju da je medved czovekov brat." "To veruju i Indijancy u Americy" recze Robert D ordan. "1 kad ubiju medveda oni m u se izvinjavaju i mole ga da im oprosti. Stavljaju mu lobanju na drvo i mole ga da im oprosti pre nego to odu." "Cigani veruju da je medved brat czoveka zato to ima pod ko om isto telo, zato to vo li da pije pivo, to voli muzyku i to voli da igra." "To isto veruju i Indijancy." "Da li su Indijancy onda Cigani?" "Nisu. Ali veruju u sliczne stvari to se ticze medveda." "Jasno. Cigani veruju da je brat czovekov i zato to krade iz zadovoljstva." "Ima li ti cyganske krvi?" "Nemam. Ali video sam ih mnogo i jasno, od Pokreta jo i vi e. Ima ih mnogo u brdima . Kod e dugim bulevarima, knji are, kioske, galerije, Park Monsuri, Stejt Bufalo, Bit omon, Garanti Trast Kompani, i Ile de la Site, stari hotel Foajo, i mogunost da czyta i da se odmori uvecze sve stvari koje je voleo i zaboravio i koje su mu se vraale kad bi okusyo tog neprozyrnog, gorkog napitka teczne alhemije koja je umrtvljav ala jezyk, zagrevala mozak, zagrevala stomak, menjala ideje. Ciganin se namr ti i vrati mu cza u. "Miri e na aniz, ali je gorko kao ucz" recze. "Bol je je biti bolestan nego piti taj lek." "To je artemisya absynthum" recze mu Robert D ordan. "U tom, pravom absyntu, ima a rtemizyje. Ka u da od njega mozak istruli, ali ja ne verujem. On jedino menja misl i. voda se uliva u nj vrlo polako, po nekoliko kapljica. Ali ja sam ga nalio u v odu." " ta govori ?" recze Pablo Ijutito, osetiv y porugu. "Obja njavam lek" recze mu Robert D ordan 1 nasmeja se. "Kupio sam ga u Madridu. To je po slednja fla a i traje mi tri nedelje." On povucze do bar gutljaj i oseti kak o mu se razliva po jezyku uz delikatnu anestezyju. Pogleda ponovo Pabla i nasmej a se. "Kako ide posao?" upita. Pablo ne odgovori, a Robert D ordan pa ljivo pogleda ostala tri czoveka za stolom. J edan je imao krapno pljosnato lice, pljosnato i smedzye kao unka "Serano" s pljos natim i slomljenim nosom, i duga tanka ruska cygareta koju je krivo dr ao u ustima pravila mu je lice jo pljosnatijim. Taj czovek je imao kratku sedu kosu i sedu c zekinjavu bradu i nosyo je obiczni crni prsluk zakopczan do vrata. Pogledao je u sto kad je Robert D ordan poczeo da ga posmatra, ali pogled mu je bio czvrst i nije mir" kao. Druga dvojica su bili oczygledno braa. Mnogo su liczyli i obojica su bili maleni, czvrs to gradzyeni, tamnokosy, s kosom koja je rasla nisko na czelu, tamnooki i smedzy e ko e. Jedan je imao o iljak preko czela iznad levog oka, i dok ga je on posmatrao oni su ga uporno gledali. Jedan je izgledalo da ima dvadeset est ili dvadeset osa m godina, a drugi je mogao biti dve godine stariji.

" ta gleda ?" upita jedan od brae, onaj s iljkom. "Tebe" recze Robert D ordan. "vidi li ne to neobiczno?" "Ne vidim" recze Robert D ordan. "Hoe cygaretu?" "Za to ne bih?" recze brat. On nije ranije uzeo nijednu. "Sliczne su onima to ih je onaj drugi imao. Onaj od voza." "Jesy li i ti i ao na voz?" "Svi smo i li" recze brat mirno. "Svi izuzev starca." "To treba i sad da uradimo" recze Pablo. "Da navalimo na voz." "Mo emo" recze Robert D ordan, "posle mosta." video je da se sad ena Pablova okrenula od vatre i slu ala. Kad on izusti recz most , svi zau o e. ,JPosle mosta" recze on namerno i gucnu malo absynta. Mogu ba i po uriti stvar, i i nacze e do nje doi. "Ja ne u na most" recze Pablo gledajui u sto. "Ni ja ni moji Ijudi." Rofbert D ordan ne recze ni ta. Pogleda Anselma i di e cza u. "Onda emo mi to izvr yti sam , starcze" recze i nasme y se. "Bez te kukavice" recze Anselmo. " ta sy rekao?" recze Pablo starcu. """Tebi ni ta. Nisam tebi ni govorio" recze mu Anselmo. rt. " Robert D ordan skrenu pogled od stola onamo gde je pored vatre stajala Pablova ena. Ona nije ni progovorila dotad Mti ria pikakvog znaka od Ali sad ona rece ne to de vojcy to on nije mogaoNda czuje koja ustade od vatre, prodzye pored zuja, di e ebe k oje je visylo na otvoru peine i izadzy napfelje. Mislim da e se sad desyti, pomisl i Robert D ordan. verujem da je to to. Nisam hteo da bude tako, ali izgleda da je ba tako. "Onda idemo na most i ti e s nama" recze Robert D ordan Pablu. "Neete" recze Pablo i Robert D ordan vide kako mu se lice znoji. "Nee dizati ovde nik aka most u vazduh." "Neu?" "Nee dizati nikakav most u vazduh" recze Pablo te ko. "A ti?" recze Robert D ordan Pablovoj eni, ko ja je mirna i velika stajala pored vatre. Ona se okrenu prema njima i recze: "Ja sam za most." Lice joj je bilo osvetljeno vatrom i porumenelo, syjalo je toplo i tamno i lepo u svetlosti vatre. 74 75" ta ka e ?" recze joj Pablo, i Robert D ordan vide zaprepa en izraz na njegovom licu i noj na czelu kad je okrenuo glavu. "Ja sam za most i protiv tebe" recze Pablova ena. "Ni ta vi e." "1 ja sam za most" recze czovek pljosnata lica i slomljena nosa, pritiskujui pika vac o sto. "Za mene most ne znaczy ni ta" recze jedan od brae. "Ja sam za Pablovu mujer." "1 ja sam" recze drugi brat. "1 ja" recze Ciganin. Robert D ordan je posmatrao Pabla, i dok ga je posmatrao spu tao je desnu ruku sve n i e i ni e, da bude spremna kad ustreba, upola se nadajui da hoe oseajui da bi to mo da lo najjednostavnije i najlak e, a ipak ne elei da pokvari ono to je tako dobro po lo, z najui kako brso czytava poro dica, czytav klan, Czytava dru ina, mo e da se okrene pr otiv stranca u jednoj svadzyi, a ipak smatrajui da bi ono to se mo e uraditi rukom b ilo najprostije i najbolje i hirur ki najzdravije sad, kad se to ve desylo on vide i Pablovu enu kako stoji i posmatrao je kako je porumenela gordo i sna no i zdravo kad su joj izjavili odanost. "Ja sam za Republiku" recze Pablova ena srena. "A Republika je most. Docnije emo im ati vremena za druge planove." "A ti" recze Pablo gorko, "s glasom od bika i srcem od kurve. Ti misli da e postoj ati ne to posle tog mosta? Ti ima neku predstavu o onom to e se dogoditi?" "Ono to se mora desyti" recze Pablova ena. "Desye se ono to mora da se desy." 76

"A za tebe to ne znaczy ni ta to e te progoniti kao ivotinju posle te stvari koja nee doneti nikakve koristi. ak ni da umremo." "Ni ta" recze Pablova ena. "1 nemoj ni poku avati da me zastra y , kukavice." yKukavica" recze Pablo gorko. "Smatra czoveka za kukavicu zato to ima takticzkog s misla. Zato to mo e unapred da vidi rezultate jedne idiotske stvari. Nije kukaviczk i znati ta je budalasto." "Niti je budalasto znati ta je kukaviczki" recze Anselmo ne mogav y a da ne stvori poslovicu. "Hoe li da umre ?" recze mu Pablo ozbiljno, i Robert D ordan vide da pitanje nije samo radi fraze. "Neu." "Onda pazy ta govori . Govori suvi e o stvarima koje ne razume . Zar ne vidi da je to oz iljno?" recze on gotovo sa aljivo. "Zar samo ja vidim ozbiljnost toga?" vidim, pomisli Robert D ordan. Pablo, momcze, veruj vidim. Niko izuzev mene. Ti to vidi , i ja to Tidim, i ta ena je to videla na mom dlanu, ali jo ne zna. Ne, to jo n ije videla. "Jesam li ja vodzya niza ta?" recze Pablo. "Ja znam ta govorim. vi ostali ne znate, Taj starac pricza gluposti. Taj starac je samo glasnik i vodicz stranaca. Taj s tranac je do ao ovde da izvr y ne to u korist stranaca. Za njegovu korist da mi moramo biti rtvovani. Ja sam za dobro i sygurnost svih nas." "Sigurnost" recze Pablova ena. "Ne postoji takva stvar. Ima ih sad mnogo ovde koj i tra e sygur 77nost i stvaraju veliku opasnost. Tra ei sada sygurnost gubi sve." Stajala je pored stola s velikom ka ykom u rucy. "Postoji sygurnost" recze Pablo. "U samoj opasnosti ima sygurnosti u znanju kakv e mogunosti treba koristiti. To je kao borac s bikovima koji, znajui ta radi, ne pr ihvata nikakav sluczaj i syguran je." "Dok ga ne proburazy" recze ena gorko. "Ko liko puta sam slu ala matadore kako tako govore pre nego to ih proburaze. Koliko puta sam slu ala Finita kako pricza da je sve u znanju i da bik nikad ne probode czoveka, nego da pre sam czovek proburazy sebe bikovim rogom. Uvek oni tako govore iz svoje obesti pre nego ih probodu. A onda ih poseujemo u bolnicy." Sad je imitovala posetu bolesniku. "Zdravo, stari dru e. Zdravo" grmela je ona. Onda: "Buenos, Compadre. Kako sy, Pilar?" podra avajui slabi glas ranjenog borca s bikovima. "Kako ti se to desylo, Finito, Chico, kako se ta smrdIjiva nezgoda tebi desyla?" larmala je. Onda govorei tiho i polagano. "Nije to ni ta, eno Pilar, nije to ni ta. Nije trebalo da se desy. Divno sam ga ubio, razume . Niko ga ne bi bolje ubio. Onda, po to sam ga ubio taczno kao to je trebalo i kad je bio apsolutno mrtav, Ijuljajui se na nogama i taman da padne pod svojom sopstvenom te inom, a ja skrenuo od njega s izvesnom dozom obesti i s mnogo dostoj anstva kad ti on meni s ledzya gurne rog izmedzyu guzova na stra njicy i protera m i ga kroz d igericu." Ona pocze da se smeje i prestade do podra ava gotovo enski glas borca s bikovima i po 78 novo pocze da galami: "Ti i tvoja sygurnost! Zar sam ja ivela devet godina s tri najslabije plaena matadora na svetu zato da ne bih saznala ta je strah i sygurnost ? Priczaj mi o svemu samo ne o sygurnosti. A ti. Kakvu li sam samo veru imala u tebe i u ta se izokrenula. Od jedne godine u ratu ti sy postao lenj, pijanica i k ukavica." "Nema pravo da mi tako govori " recze Pablo. "A jo manje pred svetom i strancem." "Hou da govorim tako" produ i Pablova ena. "Zar nisy czuo? Zar ti veruje da jo uvek ov de komanduje ?" "Da" recze Pablo. "Ja ovde komandujem." "Ni u ali" recze ena. "Ovde komandujem ja. Jesy li czuo ta ka u Ijudi? Ovde samo ja k omandujem. Mo e ostati ovde ako eli , i jesti hranu i piti vina, ali, do dzyavola, ne previ e, i uczestvovati u radu, ako eli . Ali ovde ja zapovedam." "Ubio bih i tebe i stranca" recze Pablo mrso voljno. "Poku aj" recze ena, "i videe ta e se desyti." "Cza u vode" recze Robert D ordan ne di ui pogleda sa czoveka sumorne, te ke glave ni sa ne koja je ponosno i samopouzdano stajala dr ei veliku ka yku autoritativno kao da je palica.

"Marija" zovnu Pablova ena, i kad devojka udzye na vrata, recze: "vode tom drugu. " Robert D ordan pru i ruku da izvadi fla u i dok je vadio otkoczy pi tolj u futroli i zab acy ga na butine. On nali ponovo absynt u cza u, uze cza u vode koju mu je devojka d onela i pocze da naliva u cza u 79na stolu svaki put pomalo. Devojka mu je stajala pored lakta i posmatrala ga. "Napolje" recze joj Pablova ena, ma ui ka ykom. "Hladno je napolju" recze devojka, i obrazom do obraza Roberta D ordana, gledala j e ta se de ava u cza y gde se tecznost rastvarala kao oblak. "Mo da" recze Pablova ena, "ali ovde je suvi e toplo." Pa onda recze Ijubazno: "Nee dug o." Devojka mahnu glavom i izydzye. Ne verujem da e on jo dugo tako produ iti, pomisli Robert D ordan. U jednoj rucy je dr a o cza u, a druga ruka mu je bila, sada otvoreno, na pi tolju. On otkaczy osyguracz i oseti poznatu utehu koju mu pru i kockasto izrezani donji deo pi tolja, izlizan i s koro gladak, i okrugli, hladni, prijateljski osyguracz na obaraczu. Pablo nije v i e gledao njega nego samo enu. Ona produ i: "Slu aj me, pijanico. Razume li ko ovde kom anduje?" , Ja komandujem." "Ne. Slu aj. vadi vosak iz svojih dlakavih u yju. Slu aj dobro. Ja zapovedam." Pablo je pogleda i po licu mu nisy mogao rei ta misli. Gledao je odre yto, a zatim p ogleda preko stola u Roberta D ordana. Posmatrao ga je dugo vremena razmi ljajui, pa onda ponovo pogleda nazad u enu. "U redu. Ti komanduje " recze on. "A ako eli mo e i on da komanduje. I mo ete oboje ii d dzyavola." Gledao je enu pravo u lice i izgledalo je da ona njime ne vlada niti na njega uticze. "verovatno 80 sam lenj i pijem suvi e. Mo e me smatrati i kukavicom, ali tu se vara . Ja nisam glup." On zastade. "Treba da komandujem i treba da ti se to svidzya. Sad, ako sy ena is to koliko i komandant, treba da nam da ne to da jedemo." "Marija" zovnu Pablova ena. Devojka proturi glavu kroz ebe koje je prekrivalo ulaz u peinu. "Udzyi sad i daj v eczeru." Devojka udzye i ode do niskog stola pored ognji ta, uze emajlisane zdele i donese ih do stola. "Ima vina dovoljno za sve" recze Pablova ena Robertu D ordanu. "Ne obraaj pa nju na on o to ta pijanica govori. Kad svr ymo s ovim nabaviemo jo . Dovr y tu retku stvar koju pi je i uzmi cza u vina." Robert D ordan proguta ostatak absynta i progutav y ga oseti u sebi kako mu on stvar a toplu, malu, isparljivu, vla nu toplotu proizvedenu hemijskom promenom, i pru i cz a u da mu se nalije vina. Devojka mu zahvati punu cza u i nasme y se. "Pa, jesy li video most?" upita Ciganin. Ostali koji nisu otvorili usta posle pr omene vodzystva svi se sad nagnu e da czuju. "Jesam" recze Robert D ordan. "Tu stvar je lako izvr yti. Hoete da vam poka em?" "Da, czovecze. Mnogo nas zanima." Robert D ordan izvadi bele nicu iz d epa na ko ulji i pokaza im skice. "Gle, kako izgleda" recze czovek pljosnata lica, koga su zvali Primitivo, "pa to je ba most." 6 Ernest Hemingvej, Iv 81Robert D ordan je obja njavao kako most treba dii u vazduh pokazujui vrhom olovke i razloge za to treba tu staviti dinamit. "Kako je to prosto" recze brat, s o iljkom na licu, koji se zvao Andres. "A kako e u czyniti da eksplodiraju?" Robert D ordan je objasnio i to, i, dok im je pokazyvao, oseti da je devojka, posm atrajui, naslonila ruku na njegovo rame. I Pablova ena je gledala. Samo Pablo se n ije zainteresovao, sedeo je odvojeno s cza om vina koju je napunio zahvatajui iz ve like zdele napunjene vinom iz meha koji je visyo levo od ulaza u peinu. "Jesy li ih mnogo sru yo?" upita devojka Roberta D ordana tiho. "Jesam." ,/Mo emo li mi videti kako se to radi?"

"Mo ete. Za to ne?" "videete" recze Pablo sa svog kraja stola. "Nema sumnje da ete videti." "uti" recze mu Pablova ena i, setiv y se odjednom ta je videla na dlanu to poslepodne , postade estoko i nerazumno Ijuta: "uti, kukavico. uti, zloguka ptico. uti, ubico." "Dobro" recze Pablo. "utim. Ti sad zapoveda i mo e produ iti da gleda lepe slike. Ali z pamti da ja nisam glup." Pablova ena oseti kako joj se bes pretvara u tugu i u jedno oseanje uni tavanja svak e nade i obeanja. Poznavala je to oseanje jo kada je bila devojka, i stvari koje su ga prouzrokovale u czytavom njenom ivotu. Sad joj je odjednom nai lo i 82 ona ga odstrani i ne htede da to oseanje dodirne ni nju ni Republiku. Recze: "Sad emo jesti. Sipaj iz lonca u zdele, Marija." Glava v Robert D ordan gurnu ustranu konjsko ebe koje je visylo na otvoru peine i, koraknuv y napoIje, duboko udahnu hladni noni vazdnh. Magle je nestalo i zvezde su se pojavi le. Nije bilo vetra, i sada, van toplog vazduha u peini, te kog od duvanskog dima i dima sa ognji ta, te kog od mirisa kuvanog pirincza i mesa, afrana, bibera i ulja, o d zaostalog mirisa vina prolivenog iz velike me yne koja je visyla pored vrata, ob e ena o vrat sa czetiri noge isturene, tako da se vino toczylo kroz slaviriicu uti snutu u jednu nogu, od vina koje se malo prolilo po zemljanom podu i ugu ylo miris pra yne, sada, napolju, van mirisa razliczytih trava koje su visyle u kitama s ta vanice uz duge vence belog luka, van mirisa bakra, crnog vina i belog luka, konj skog znoja i Ijudskog znoja koji se osu yo na ijudima o trog i syvog Ijudskog znoja i slatkog i mucznog konjskog znoja koji se osu yo czetkanjem pene, dalje Ijudi za stolom, Robert D ordan udahnu duboko czysti noni vazduh planina koje su mirisale na pinije i rosu po travi na livadi uz potok. Pala je velika rosa otkako je vetar prestao, ali, dok je tu stajao, pomislio je da e do jutra pasti mraz. Dok je stajao di ui duboko i onda oslu kujui no, 4u najpre pucanje u daljini, onda kre t nje 83sove u umi dole gde je bila ograda s konjima. Tada u peini czu kako Ciganin pocz e da peva i tiho svira u gitaru. "Od oca sam dobio nasledstvo" ve taczki oczvrsnuo glas o tro se izvijao i lebdeo. On produ i. Bio je to mesec i sunce I mada krstarim po svetu Potro yti ih nikad ne tnogu. Gitara je tutnjala s akordima kao aplauzom za pevacza. "Dobro" Robert D ordan czu kako neko recze. "Zapevaj nam sad jednu katalonsku, Ciganine." "Neu." "Da. Da. Katalonsku." "U redu" recze Ciganin i zapeva tu no. Nos mi je pljosnat Lice mi je crno AT czovek sam ipak "01e!" recze neko. "Produ i, Ciganine!" Ciganinov glas izvi se tragiczno i podrugl jivo. Hvala bogu to sam crnac, a ne Katalonac! "Suvi e je larme" czu se Pablov glas. "uti, Ciganine." "Da" on czu glas ene, "suvi e mnogo je larme. Mo e domamiti guardia cyvil tim glasom, a nije ni lep." "Znam i druge stihove" recze Ciganin i gitara pocze da svira. "Czuvaj ih za sebe" recze mu ena. Gitara prestade. 84 "Nisam veczeras pri glasu. Nije nikakva teta" recze Ciganin i gurnuv y ebe u stranu stupi napoIje u mrak. Robert D ordan ga je posmatrao kako ide prema drvetu i dolazy k njemu. "Roberto" Ciganin recze tiho. "Da, Rafaele" recze on. On je znao po glasu da je vino delovalo na Ciganina. I o n sam je popio dva absynta i malo vina, ali glava mu je bila bistra i hladna zbo g napregnutosti koju je izazvala sytuacyja s Pablom. "Za to nisy ubio Pabla?" upita Ciganin vrlo tiho. "Za to da ga ubijem?" "Mora da ga ubije pre ili posle. Za to nisy koristio trenutak?"

"Govori li ozbiljno?" "A ta misli da su svi oczekivali? A ta misli za to je ena poslala devojku napolje? Zar veruje da je mogue nastaviti posle onog to se izgovorUo?" "vi ste ga mogli ubiti." "Que va" recze Ciganin mirno. "To je tvoja stvar. Tri ili czetiri puta mi smo oc zekivali da e ga ubiti. Pablo nema prijatelja." "Mislio sam" recze Robert D ordan. "Ali sam odustao." "Jeste, svi su to videli. Svi su primetili tvoje pripreme. Za to to nisy uradio?" "Smatrao sam da to mo e da uznemiri vas ili enu." "Qu6 va. A ena czeka kao kurva bitku velikih ptica. Ti sy mladzyi nego to izgleda ." "Mogue." "Ubij ga sad" nagovarao ga je Ciganin. "To znaczy izvr yti zloczyn." "Jo bolje" recze Ciganin vrlo tiho. "Manje je opasno. Idi. Ubij ga sad." "Ne mogu na taj naczyn. Odvratno mi je, tako ne treba raditi za stvar." "Izazovi ga onda" recze Ciganin. "Ali mora ga ubiti. Tu nema leka." Dok su govorili sova proleti izmedzyu drvea s mekotom potpune ti yne, spu tajui se por ed njih, pa onda se di e, udarajui brso krilima, ali kreui se bez uma perja, kao lovlj ena ptica. "Gledaj je" recze Ciganin u mraku. "Tako bi trebalo da se Ijudi kreu." "A po danu, slepa, na drvetu, sa vranama oko sebe" recze Robert D ordan. "Retko" recze Ciganin. A onda kao sluczajno. "Ubij ga" produ i on. "Nemoj dopustit i da to po stane te e." "Sad je trenutak propao." "Izazovi ga" recze Ciganin, "ili iskoristi mir." ebe koje je zatvaralo peinska vrata se razgrnu i svetlost prodre. Neko je dolazyo prema mestu gde su oni stajali. "Lepa je no" recze czovek te kim, tupim glasom. "Imaemo lepo vreme." To be e Pablo. Pu yo je rusku cygaretu i, kad bi povukao dim, u svetlucanju ara pokazalo bi se nje govo okruglo lice. U svetlosti zvezda mogli su videti njegovo te ko telo s dugim r ukama. 86 "Ne obraaj pa nju na onu enu" recze on Robertu D ordanu. U mraku cygareta je svetlela jasno i videlo se kad je spu tao u rucy. "Te ka je ona ponekad. vrlo lojalna prema R epublicy." Svetlost cygarete se blago pojaczavala ili slabila dok je govorio. Mo ra da govori sa cygaretom u uglu usta, pomisli Robert D ordan. "Ne treba da imamo nikakvih te koa. Sla emo se. Drago mi je to sy do ao." Cigareta zasvetli. "Nemoj obraati pa nju na razmirice" recze. "Ti sy dobrodo ao ovde." "Izvini me sad" recze. "Idem da vidim kako su osygurali konje." On ode kroz drvee do ivice livade i oni czu e kako konji r u dole. "vidi ?" recze Ciganin. "vidi sad? Tako smo propustili trenutak." Robert D ordan ne recze ni ta. "Idem dole" recze Ciganin Ijutito. " ta da uradi ?" "Qu va, ta da uradim. Bar da ga spreczym da ode." "Mo e li on odande odjahati?" Ne" "rvc. "Onda idi onamo gde ga mo e spreczyti." "Tamo je Agustin." "Idi i razgovaraj s Agustinom. Recy mu ta se desylo." "Agustin e ga sa zadovoljstvom ubiti." "Nikakva nesrea" recze Robert D ordan, "idi onda gore i recy mu sve kako se desylo. " "A onda?" "Ja idem dole na livadu." 87"Dobro, czovecze. Dobro" nije mogao da vidi Rafaelovo lice u mraku, ali je ose ti