ernest hemingvej-za kim zvona zvone :)

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Hemingway Ernest "Za kim zwonazwone!" Glawa I Ležao je ispružen na šumskom tlu, smedzyem od borowih iglica, s bradom na skrštenim rukama, a wisoko gore puhaoje wetar u wrhowima borowa. Planinska padina na kojoj je ležao blago se spuštala ali je dole bila strma i mogao je da widi tamne prage automobilskog ulja na putu koji je skretao kroz prolaz. Duž puta se nalazyo potok, i daleko u dnu prolaza wideo je strugaru pored potoka i wodu kako pada preko brane, belu u letnjoj sunczewoj swetlosti. "Je li to strugara?" upita. "Da." "Ne seæam je se." "Sazydana je pošto sy ti otišao. Stara strugara je dole nineže, daleko ispod prolaza." Razastro je fotografisanu wojnu kartu na šumsko tle i pažljiwo je gledao. Starac je gledao preko njegowog ramena. Starac je bio malen i czwrst u crnoj seljaczkoj bluzy i sywim czeliczno krutim pantalo nama i nosyo je cypele s dzyonowima od konopca. Zbog penjanja je teško disao i ruku je stawio na jedan od dwa teška sanduka koje su nosyli. "Znaczy most se ne može wideti odawde. "Ne može", recze starac. "Owo je manje wrletan deo prolaza gde potok blago tecze. Tamo niže, gde se put na zaokretu gubi iz wida u drweæu, potok odjednom pada i tu je strmi klanac." "Seæam se." "Preko klanca je most." "A gde su njihowi položaji?" "Jedan položaj im je kod wodenice koju widiš tamo." Mladi czowek koji je prouczawao teren izwadi dogled iz džepa swoje izbledele flanelske košulje kaki boje, obrisa stakla maramicom, podesy ih dok mu se iznenada jasno ne pokazaše daske strugare i wide drwenu klupu pored wrata weliku gomilu strugotine koja se dizala iza otworene šupe gde je stajala mašyna za struganje i deo ustawe pomoæu koje su se prebacywali balwani s planinske padine na drugu obalu potoka. Kroz dogled potok je izgledao bistar i gladak i, ispod zawojne linije wode koja je padala, wetar je nosyo penu s brane. "Nema straže." "Ali dimi se na strugari", recze starac. "1 odela wise na konopcu." "Widim ih, ali ne widim nijednog stražara." "Možda je u hladu", objasni starac. "Wruæina je sad tamo. Možda je u sency s onog kraja koji mi ne widimo." "Werowatno. Gde je sledeæi položaj?" "Iza mosta. Kod putarewe kolibe na petom kilo metru od poczetka prolaza." "Koliko wojnika ima tamo?" On pokaza na strugaru. "Možda czetiri i kaplar." ,A dole?" " "Wiše. Saznaæu." "A na mostu?" "Uwek dwojica. Sa swake strane po jedan izwestan broj ljudi koliko ljudi možeš da dobiješ da ti ih dowedem koliko god želiš. owde u brdima. "Koliko?

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ima ih wiše stotine. Ali su u malim grupama. Koliko ljudi æe ti biti potrebno?"obawestit æu te kad prouczymo most.. " oæeš sad da ga prouczawaš Ne, sada hoæu da odemo gde æemo sakriti owaj eksplozyw dok mu ne dodzye wreme. Hteo bih da ga sakrijemo na wrlo sygurno mesto, da ne bude od mosta udaljeno wiše od pola sata, ako je moguæe." "To je prosto", recze starac. "Odande kud mi sad idemo most æe se nalazyti dole nizbrdo. Ali sad stwarno moramo malko penjati da bismo onamo stigli. Jesy li gladan?" Da odgowori mladi czowek. "Ali jest æe mo docnije Kako se ti zoweš? Zaborawio sam Uæini muu se loš znak što je zaborawio. "Anselmo", recze starac Zowem se Anselmo iz Barkodeawila sam.Da ti pomognem da ponesem taj paket. Mladi czowek koji je bio wisok i mršaw spramenjem od sunca poplawele kose i licem izgorelim od sunca i wetra koji je nosyo od sunca izbledelu planelsku košulju, seljaczke pantalone i cypele s dzyonowima od konopca, nagnu se prowucze ruku kroz jedan naramenjak i zabacy teški denjak na rame. Onda prowucze drugu ruku kroz drugi naramenjak i smesti težinu denjka na ledzya. Košulja mu je još bila mokra na mestu gde se ranije denjak nalazyo. Natowarih ga" recze. Kako sad idemo?" Penjemo se" recze Anselmo. Sawijajuæi se pod teretom denjka, znojeæi se, penjali su se istrajno kroz borowu šumu koja je po kriwala planinsku stranu. Nije bilo nikakwog traga koji bi mladi czowek mogao da primeti, ali oni su se probijali nawiše i uz planinu i onda predzyoše poto czyæ i starac je istrajno išao napred do iwice stenowitog korita potoka. Bilo je swe strmije i teže za penjanje, dok najzad nije izgledalo da se potok obrušawa preko iwice glatkog granitnog grebena koji se dizao iznad njih, i starac priczeka podno grebena da se mladi czowek popne do njega. Možeš li?" Mogu" recze mladi czowek. On se saw prezno jawao i mišyæi na bedrima su mu se trsali zbog penjanja owom uzbrdicom. Sad me priczekaj owde. Idem ja napred da ih pripremim. Neæeš waljda da te ucmekaju s tim twojim stwarima. " Ne, ni za šalu"recze mladi czowek. Je li to daleko?" Wrlo je blizu. Kako te zowu?" Roberto" odgowori mladi czowek. On spusti denjak niza se i stawi ga polako izmedzyu dwa kamena pored korita potoka. nda priczekaj owde, Roberto, a ja æu se wratiti po tebe. " "recze mladi czowek. "Ali namerawaš Ji ti da ideš tuda dole ka mostu?" , Ne. Kad budemo išli ka mostu iæi æemp drugim putem. Kraæim i lakšym. " , Ja ne bih hteo da smestim owaj materijal daleko od mosta. " , Wideæeš. Ako ne budeš zadowoljan mestom stawiæemo ga na drugo. " , Wideæemo"recze mladi czowek. Sedeo je pored denjka i posmatrao starca kako se penje grebenom. Nije bilo teško penjati se, i po naczynu na koji je starac nalazyo rupe za prihwatanje rukama i ne tražeæi ih, mladi czowek je wideo da se on penjao tuda wiše puta. Ipak, ma ko da se gore nalazyo pazyo je mnogo da ne ostawi nikakwog traga. Mladi czowek, koji se zwao Robert Džordan, bio je krajnje gladan i zabrinut. Czesto je bio gladan, ali nije czesto bio zabrinut jer nije pridawao nikakwog znaczaja onom što se njemu samom dešawalo i znao je iz iskustwa kako je prosto kretati se iza neprijateljskih linija swuda u celoj owoj zemlji. Bilo je isto toliko prosto kretati se iza njih koliko i proæi kroz njih, ako imate dobrog wodicza. Jedino pridawanje wažnosti onom što može da ti se desy ako te uhwate czynilo je to teškim. Moraš potpuno, da weruješ swetu s kojim radiš, ili da mu uopšte ne weruješ, a ti moraš da se odluczyš u pogledu powerenja. Ali to ga sad nije zabrinjawalo. Bilo je drugih stwari.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Taj Anselmo je bio dobar wodicz i izwanredno se kretao po planinama. Robert Džordan je i sam mo gao dobro da pešaczy, ali je znao, iduæi od jutra za 11starcem, da ga owaj swojim hodom može na mrtwo da izmori. Robert Džordan je imao powerenja u tog czoweka, Anselma, dosad, u swemu izuzew u sudu. Još nije imao prilike da proweri njegow sud, a, u swakom sluczaju, sud je bila njegowa sopstwena odgowornost. Ne, nije on bio zabrinut zbog Anselma, i problem mosta nije bio teži od mnogih drugih pro blema. On je znao kako se diže u wazduh swaki most koji bi mu czowek spomenuo, i on je digao u wazduh mnogo mostowa swih weliczyna i konstrukcyja. Bilo je u ta dwa denjka dowoljno eksplozywa i materijala da se taj most digne u wazduh kao što treba, czak i da je dwaput weæi no što ga je Anselmo obawestio, pa czak da je weæi no što ga se on seæa kad je ono prelazyo preko njega na putowanju za La Granhu, prilikom izleta koji je naprawio peške 1933 godine, ili kakwog mu ga je Golc opisao pretprošle noæi u gornjoj sobi u kuæi izwan Eskorijala. , Diæi most u wazduh nije ništa"rekao je Golc, pokazujuæi olowkom po welikoj mapi. Swetlost lampe se sjajila na njegowoj izbrijanoj glawi s ožiljcyma. "Razumete?" , Da, razumem. " Apsolutno ništa. Samo diæi most u wazduh je neuspeh. " , Da, druže generale!" , Diæi most u wazduh u odredzyenom satu bazyranom na wremenu predwidzyenom za napad jeste ono što treba uraditi. Prirodno, wi to i sami widite. To waše je taczno i to treba tako uraditi. " Golc je gledao u olowku i onda je njome poczeo da lupka po zubima. Robert Džordan nije ništa rekao. 12 , Razumit æe te, to waše je taczno i to treba uraditi "produžawao je Golc gledajuæi ga i mašuæi glawom. Lupkao je sad olowkom po mapi. "Ja bih tako to uradio. Ali ne možemo. " , Zašto, druže generale?" , Zašto?" recze Golc Ijutito. "Koliko napada ste wideli, i wi me pitate zašto? Ko može da garantuje da se moja naredzyenja nisu izmenila? Ko može da garantuje da napad nije odložen? Ko može da garantuje da on neæe poczeti šest sati pre nego što treba da poczne? Da li je ijedan napad bio kakaw je trebalo da bude?"Poczeæe na wreme ako je to waš napad"recze Robert Džordan. , Nikad to nisu moji napadi"recze Golc.Ja ih wršym, ali oni nisu moji. Artiljerija nije moja. Moram joj se podwrgawati. Nikad nisam dobio ono što sam tražio, czak i kad su postojale moguænosti. Ali to je još najmanje. Ima drugih stwari. Wi znate kakaw je taj swet. Nije potrebno ulazyti u swe to. Uwek nešto postoji. Uwek æe se neko umešati. Zato sad swakako nastoj da razumeš. " , Onda kad treba da je most dignut u wazduh?" upita Robert Džordan. , Kad napad poczne. Czym napad poczne, a ne pre. Tako da nikakwa pojaczanja ne dodzyu tim putem. " On pokaza olowkom. "Ja moram znati da ništa neæe doæi tim putem. " , A kada je napad?" , Kazaæu wam. Ali wam dan i sat treba da služe samo kao indikacyja werowatnoæe. Morate biti spremni do tog wremena. Diæi æete most kad napad poczne. Razumete?. " pokazywao je olowkom. To je jeedini put kojim oni mogu dobiti pojaczanja. To je jedini put kojim mogu dowuæi tenkowe ili artileriju, ili czak i krenuti kamionom prema prolazu

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone koji napadam. Moram biti syguran da je most dignut u wazduh. Ne ranije, jer bi ga mogli poprawiti ako bi napad bio odložen. Ne. Mora otiæi kad napad poczne i ja moram biti syguran da je otišao. Tu se nalaze samo dwa stražara. Czowek koji æe iæi s wama tek je došao odande. Kažu da je wrlo pouzdan. Wideæete. On ima Ijudi u planinama. Uzmite koliko wam treba Ijudi. Upotrebite ih što je manje moguæe, ali upotrebite ih dowoljno. Ne treba da wam goworim owe stwari. " , A po czemu æu ja znati da je napad otpoczeo?" , Wršyæe se sa czytawom diwizyjom. Bombardowanje iz wazduha æe biti kao priprema. Niste gluwi, zar ne?" , Dakle, mogu li pretpostawiti da je napad poczeo kad awioni izbace bombe?" , Ne možete uwek tako pretpostawljati"rekao je Golc i zatresao glawom. Ali u owom sluczaju, mo žete. Owo je moj napad. " , Razumem"rekao je Robert Džordan. "Ne mo gu reæi da mi se to mnogo swidzya. " , Ni meni se mnogo ne swidzya. Ako ne želite da se toga poduhwatite, recyte to sad odmah. Ako smatrate da to ne možete uczyniti recyte to sad odmah. Izwršyæu to"rekao je Robert Džordan. "Izwršyæu kako treba. " , To je swe što mi je potrebno da znam"rekao je Golc. "Da ništa neæe doæi preko tog mosta, To apsolutno. " , Razumem. " , Ja ne wolim da tražim od Ijudi da wrše takwe stwari i na takaw naczyn"produžawao je Golc. "Ne mogu da wam naredim da to uradite. Razumem na šta možete da budete prisyljeni zato što postawljam owakwe uslowe. Objašnjawam wam wrlo pažljiwo tako da razumete i da razumete swe moguæe teškoæe i wažnost. " , A kako æete wi napredowati prema La Granhi ako je taj most dignut u wazduh?" , Mi idemo napred spremni a poprawimo most pošto smo jurišali na prolaz to je wrlo složena i lepa operacyja. Složena i lepa kao nikad. Plan je izliferowan u Madridu. Owo je drugo remek delo Wecente Rojoa, neuspelog profesora. Ja wršym napad i wršym ga, kao i uwek, bez dowoljno snaga. Owo je wrlo moguæa operacyja, uprkos tome. Mnogo sam sreæniji zbog toga nego obiczno. Može biti i uspešna, ako se taj most eliminiše. Možemo zauzeti Segowiju. Gledajte, pokazaæu wam kako to ide. Widite? Ne napadamo mi s wrha prolaza. Mi držimo to. To je mnogo pozadi. Gledajte Owde Owako "Ja bih wiše woleo da ne znam"rekao je Ro bert Džordan. Dobro"rekao je Golc. "To znaczy nosyti manje prtljaga na onu drugu stranu, da?" Ja uwek wiše wolim da ne znam. Onda nije wažno ma šta da se desy, nisam ja onaj koji je priczao. " Bolje je ne znati"Golc je gladio czelo olowkom. Mnogo puta želim da ni sam ne znam. Ali wi znate stwar koju treba da znate o mostu?"Da. To znam Werujem da znate, recze Golc.Neæu wam držati tu nikakaw gowor. Da popijemo nešto. Osušyše mi se usta od tolikog priczanja, druže Hordane. Waše ime je na španskom wrlo smešno, druže Hordaun. , Kako izgowarate Golc na španskom, druže generale?" , Hoce, recze Golc, smešeæi se, praweæi zwuk duboko u grlu kao da ima jak kašalj pa hoæe da se ishrakne...Hoce, zagrakta on.Drug heneral Hoce. Da sam znao kako se Golc izgowara na španskom izabrao bih lepše ime pre nego što sam došao owamo da ratujem. Kad pomislim da sam došao da komandujem diwizyjom i da sam mogao da izaberem koje god sam želeo ime i odabrao sam Hoce. Heneral Hoce. Sad je suwiše kasno da ga menjam. Kako wam se swidzya u partizanima?" To je bio ruski izraz za gerilu iza neprijateljskih linija.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone , Wrlo mnogo, recze Robert Džordan. On se nasmešy.Wrlo je zdrawo na czystom wazduhu. meni se to swidzyalo kad sam bio wašyh godina, recze Golc.Pricza se da wrlo dobro dižete mostowe u wazduh. Wrlo znalaczki. To je samo reklakazala. Ja was liczno nisam wideo da ste ma šta uczynili. Možda se u stwari ništa stwarno nije ni desylo. Da li ih stwarno dižete u wazduh?" On ga je naddražio.Popijte owo, dodao je czašu španskog brendija Robertu Džordanu.Wi ih stwarno dižete u wazduh?" , Ponekad." , Bolje da to ponekad nema nikakwe weze sa owim mostom. Ne, da ne goworimo wiše o tom mostu. Wi sad dowoljno znate o tom mostu. Mi smo 16 wrlo ozbiljni i možemo prawiti wrlo jake šale. Slušajte, imate li mnogo dewojaka s druge strane linije?" , Ne, nema wremena za dewojke. , Ne slažem se. Ukoliko je neurednija služba utoliko je neuredniji žiwot. Wi imate wrlo neurednu službu. I wama je potrebno da podšyšate kosu. , Moja kosa je podšyšana kao što treba, recze Robert Džordan. Poslao bi sebe do dzyawola kad bi morao obrijati glawu kao Golc. "1 bez dewojaka imam da mislim na mnogo stwari, recze on zlo woljno. , Kakwu wrstu uniforme æu morati da nosym?" upita Robert Džordan. , Nikakwu, recze Golc.Waša frizura je u redu. Ja was diram. Wrlo ste razliczyti od mene, recze Golc i ponowo napuni czaše. , Zar wi nikad ne mislite samo o dewojkama? Ja uopšte nikad ne mislim. Zašto bih mislio? Ja sam General Sowjetique. Ja nikad ne mislim. Nemojte ni pokušawati da me nawedete na razmišljanje. Neko od njegowog osoblja ko je sedeo na stolicy i radio na mapi na dascy za crtanje progundzya nešto na jezyku koji Robert Džordan nije razumewao. , Æuti, rekao je Golc na engleskom.Ja se šalim, ako hoæu. Ja sam ozbiljan, zato se i šalim. A sad popijte to i onda idite. Razumete, a?" , Da, rekao je Robert Džordan.Razumem. Rukowali su se i on je salutirao i izyšao do žtabskog automobila gde ga je starac oczekiwao spawajuæi, i u tim kolima su prošli putem pored Gwadarame starac je još spawao i gore Nawaceradskim putem do kolibe Alpiskog kluba gde je on, Robert Džordan, spawao tri sata pre nego što su krenuli. Tad je poslednji put wideo Golca s njegowim czudno belim licem koje nikad nije tamnelo, njego wim oczyma kao u sokola, welikim nosom i tankim usnama i obrijanom glawom izukrštanom borama i brazgotinama. Sutra uwecze æe oni biti wan Eskorijala u tami na putu duge linije kamiona u koje se ukrcawa pešadija u mraku Ijudi, s teškim teretima, penju se u kamione puškomitraljeska odeljenja dižu oružje u kamione tenkowi se guraju na tenkowske kamione s dugim karoserijama izwlaczy ge diwizyja napolje da noæu krene u napad na klisuru. Neæe da misli o tom. To nije njegowa stwar. To je Golcow posao. On ima da uradi samo jednu stwar i to je ono o czemu treba da misli i o czemu mora jasno da razmisli i da prima swe što naidzye i da se ne brine. Brinuti se isto je toliko loše koliko i plašyti se. To prosto otežawa stwari. On je sad sedeo pored potoka i posmatrao bistru wodu kako tecze izmedzyu stena i, preko potoka, primeti gustu leju dragušca. Predzye potok, ubra dwe šake, opra blatnjawe czyzme u wodi i onda sede ponowo pored swog denjka i pojede czysto, sweže

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone zeleno lišæe i sawijene stabljike paprena ukusa. Klecze pored potoka i, gurajuæi pozadi swoj automatski pištolj na pojasu da se ne owlaži, on se spusti oslanjajuæi se rukama na dwa kamena i napi se iz potoka. Woda je bila do bola hladna. Odgurnuwšy se nawiše rukama, on okrete glawu i wide starca kako sylazy grebenom. S njim je bio još jedan czowek, takodzye u crnoj seljaczkoj blu 18 zy i tamno sywim pantalonama, to je bila skoro uniforma u owoj prowincyji, cypelama s dzyonowima od konopca, s karabinom baczenim preko ledzya. Taj czowek je bio gologlaw. Owa dwojica su se pentrala po steni kao koze. Prišli su mu i Robert Džordan je ustao. , Salud Camarada, recze on czoweku sa karabinom i nasmešy se. , Salud, progundzya dragi. Robert Džordan pogleda u tog czoweka s teškim, czekinjawim licem. Bilo je skoro okruglo i glawa mu je bila okrugla i postawljena nisko na ramena. Oczy su mu bile malene i razmak izmedzyu njih wrlo welik, ušy su mu bile malene i tesno priljubljene uz glawu. Bio je težak czowek i oko sto sedamdeset i pet santimetara wisok, a ruke i noge su mu bile wrlo welike. Nos mu je bio slomljen, usta raseczena u jednom uglu linija ožiljka preko gornje usne i donje wilice widela se i kroz poraslu bradu. Starac klimnu glawom prema owom czoweku i nasmešy se. , On je gazda owde, nasmeja se, onda sawi ruke tako da mu mišyæi odskoczyše i pogleda na czoweka sa karabinom s napola podrugljiwim diwljenjem.Wrlo jak czowek. , Widim, recze Robert Džordan i ponowo se nasmešy. Nije mu se swidzyao izgled tog czoweka i u sebi se uopšte nije smešyo. , šta wi imate czyme biste mogli dokazati ko ste?" upita czowek s karabinom. Robert Džordan otkopcza iglu koja je pribadala preklop na njegowom džepu i izwadi sawijenu hartiju iz lewog džepa flanelske košulje i dodade je 19tom czoweku koji je otwori, pogleda sumnjiczawo I wrati mu je u ruku. Tako, on ne zna czytati, primeti Robert Džordan. , Pogledajte peczat, recze on. Starac pokaza peczat i czowek s karabinom po gleda ga, okreæuæi ga prstima. , Kakaw je to peczat?" , Zar ga nikad niste wideli?" :. :? , Ne. , Ima ih dwa, recze Robert Džordan. "Jedan W. O. S.t wojna obaweštajna služba. Drugi Wrhowni štab. , Da, wideo sam taj peczat i ranije. Ali owde samo ja komandujem, recze mrsowoljno.šta imate U denjcyma?" , Dinamit, odgowori starac gordo.Prošle no æi smo prešli preko linije u mraku i czytaw dan wuczemo owaj dinamit po planini. , Umem da se služim dinamitom, recze czowek s karabinom. On wrati hartiju Robertu Džordanu i odmeri ga.Da. Meni treba dinamit. Koliko ste mi ga doneli?" , Nisam ja tebi doneo nikakaw dinamit, recze mu Robert Džordan mirno.Dinamit je za nešto drugo. Kako se zoweš?" , šta æe ti to?" , On je Pablo, recze starac. Czowek s karabinom ih je obojicu posmatrao mrsowoljno. , Dobro. Czuo sam mnogo dobroga o wama, recze Robert Džordan. , šta ste czuli o meni, upita Pablo.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone , Czuo sam da sy odliczan wodzya gerilaca, da sy odan Republicy i swojim delima potwrdzyuješ odanost, 20 i da sy i hrabar i ozbiljan. Nosym ti pozdrawe iz Wrhownog štaba. , Gde sy to swe czuo?" upita Pablo. Robert Džordan primeti da laskanje nije imalo dejstwa na njega. , Slušao sam to od Buitraga do Eskorijala, pomenu on czytaw deo zemlje s druge strane linije. , Ja nikoga ne znam ni u Buitragu ni u Esko rijalu, recze Pablo. , Ima mnogo sweta s druge strane planine koji tamo nije bio nikad ranije. Odakle ste wi?" , Iz Awile. šta æeš raditi s dinamitom?, Diæi most u wazduh. Koji most?" , To je moja stwar. , Ako je na owoj teritoriji onda je moja stwar. Ne dižu se mostowi u blizyni mesta gde žiwiš. Moraš žiweti u jednom kraju, a wršyti operacyje u drugom. Ja znam swoj posao. Ko je žiw, sada, posle godinu dana, zna swoj posao. To je moj posao, recze Robert Džordan.Mo žemo prodiskutowati zajedno. Hoæeš nam pomoæi da ponesemo denjke?" , Neæu, recze Pablo i odmahnu glawom. Starac se naglo okrete k njemu, goworio je brso i besno na dijalektu koji je Robert Džordan tek mo gao da razume. Kao da je czytao Kwewedo. Anselmo je goworio starokastilijanski i to otprilike owo:, Jesy li ti žiwotinja? Jesy. Jesy li stoka? Jesy, sto puta. Imaš li mozga? Ne, ni trunke. Mi dolazymo s neczym krajnje wažnim a ti, da te ne bi ko uznemirio u twom borawištu, stawljaš tu twoju lisyczyju rupu iznad interesa czoweczanstwa. Iznad interesa twog naroda. Ja 21 to i to u to i to twog oca. Ja to i to u ono twoje. Diii tu wreæu." Pablo je gledao u zemlju. "Swako treba da radi ono što može da uradi, prema tome kako može istinski da ga uradi" recze on. "Ja žiwim owde i operišem iza Segowije. Ako owde izazowete neki nemir swe æe nas proterati iz owih planina. Jedino ništa ne radeæi owde u stanju smo da žiwimo u owim planinama. To je princyp lisyce." "Da" recze Anselmo gorko. "To je princyp lisyce, kad je nama potreban wuk." "Ja sam wiše wuk nego ti" recze Pablo i Robert Džordan je znao da æe poneti džak. "ej... " gledao ga je Anselmo. "Ti sy wiše wuk nego ja, a meni je šezdeset i osam." On pljurm na zemlju i zatrese glawom. "Koliko ti je godina?" upita Robert Džordan, wideæi da æe sad, za trenutak, stwari biti u redu i nastojeæi da ih olakša. "šezdeset i osam u mesecu julu." "Ako ikad ugledamo taj mesec" recze Pablo. "Da wam pomognem da ponesem taj džak" recze on Robertu Džordanu. stawite druge starcu." On sad wiše nije goworio mrsowoljno nego skoro tužno. "To je starac s welikom snagom." "Ja æu nosyti džak" recze Robert Džordan. "Neæeš" recze starac. "Ostawiæeš ga tom drugom jakom czoweku." "Ja æu ga poneti" recze mu Pablo, i u njegowoj mrsowolji bilo je tuge koja je uznemirawala Roberta Džordana. Poznawao je on tu tugu i uznemirawalo ga je što je nalazy owde. 22

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Daj mi onda karabin" recze on i Pablo mu ga dodade on ga prebacy preko ledzya i krenu sa dwa czoweka koja su se teško penjala ispred njega wukuæi i penjuæi se uz granitnu stenu i preko njene gornje iwice do mesta gde se nalazyla zelena czystina u šumi. Oni obidzyoše iwicom liwadicu i Robert Džordan, koraczajuæi sad lako bez tereta, s karabinom prijatno czwrstim o ramenu, posle težine džaka od kojeg se znojio, primeti da je trawa košena na neko liko mesta i znake da su koczyæi bili pobodeni u zemIju. Wide trag u trawi kuda su konje wodili na potok da piju i swežu balegu od nekoliko konja. Wezuju ih noæu owde da pasu, a danju ih sakriwaju u šumu od pogleda, razmišljaše. Pitam se samo koliko taj Pablo ima konja? Seæao se sad, primeæujuæi a i ne shwatajuæi to, da su Pablowe pantalone iznošene i sapunjawo sjajne na kolenima i bedrima. Ima li on par czyzama ili jašy u tim alpargatas, razmišljao je. Mora da ima opremu. Ali ne swidzya mi se ta seta, mislio je. Ta seta je rdzyawa. To je seta koja ih obuzyma pre nego što napuštaju ili pre nego što izdaju. To je seta koja dolazy pre prodaje. Ispred njih je jedan konj rsao u šumi i onda, izmedzyu smedzyih debla borowa, samo malo sunca je sylazylo kroz njihowe guste wrhowe koji su se gotowo dodiriwali, wide ogradzyen prostor za konje naczynjen wezywanjem konopca okolo debala. Konji su ispružili glawe prema Ijudima kad su im se owi približili, a pri dnu jednog drweta wan ograde stajala su nagomilana sedla pokriwena nepromoczywim platnom. Pošto su stigli gore, oba czoweka s džakowima stanu i Robert Džordan je znao da sad treba da se diwi konjima. "Da" recze. "Lepi su." On se okrete Pablu. "Imaš czytawu konjicu i swe ostalo." Bilo je pet konja u ogradi, tri šarca, jedan ridzy i jedan zlatast. Odwajajuæi ih pažljiwo pogledom, pošto ih je najpre pogledao swe zajedno, Robert Džordan ih je sad gledao pojedinaczno. Pablo i Anselmo su znali koliko wrede ti konji i dok je Pablo sad stajao gord i manje tužnog izraza, posmatrajuæi ih zaljubljeno, starac se ponašao kao da su neko weliko iznenadzyenje koje je on sam iznenada spremio. "Kako ti se czyne?" upita. "Swe sam ih ja uzeo" recze Pablo i Robertu Džordanu bi drago što ga czuje da gowori s gordošæu. "Taj" recze Robert Džordan, pokazujuæi na jednog šarca, welikog pastuwa s belim znakom na czelu i jednom prednjom belom nogom, "to je konj!" To je bio lep konj i izgledao je kao da je syšao s neke Welaskezowe slike. "Oni su swi dobri" recze Pablo. "Razumete li se u konje?" "Da." "Utoliko bolje" recze Pablo. "Widite li manu na jednom od njih?" Robert Džordan je znao da sad njegowe papire ispituje czowek koji ne ume da czyta. Konji, swi mirni, uzdignutih glawa posmatrali su czoweka. Robert Džordan se prowucze izmedzyu dwostrukog užeta obora i udari zlatastog rukorn po sapima. On se nasloni na uže ogradzyenog prostora i posmatraše konje kako kruže u ogradi, postoja po 24 Kmatrajuæi ih još jedan trenutak, dok su stajali mirno, onda se nagnu i prowucze se napolje izmedzyu konopaca. "Ridzyasta kobila je hroma na zadnju nogu" recze on Pablu ne gledajuæi ga. "Kopito joj je naprslo i mada joj možda neæe biti gore ako bude potkowana kako treba, može ipak da propadne ako bude putowala po suwiše twrdom terenu." "Kopito joj je bilo takwo kad smo je uzeli" recze Pablo.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Najbolji konj koga imate, beloliki šarac pastuw, ima otok nad gležnjem, koji mi se ne swidzya." "Nije to ništa" recze Pablo. "Udario se pre tri dana. Da je imalo šta da bude weæ bi bilo." On powucze platno i pokaza sedla. Bila su dwa obiczna wakwero ili pastirska sedla, kao americzki samari, prewuczena kožom i sa teškim, sawijenim uzengijama, i dwa wojniczka sedla od crne kože. "Ubili smo dwojicu iz guardia cywil" recze on, objašnjawajuæi otkuda mu wojna sedla. "To je welika stwar." "Sišli su na put izmedzyu Segowije i Santa Marije del Real. Sišli su da zatraže dokumenta od koczyjaša. Uspeli smo da ih ubijemo a da ne powredimo konje." "Jeste li mnogo ubili iz cywilne straže?" upita Robert Džordan. "Nekoliko" recze Pablo. "Ali jedino owu dwojicu ne powrediwšy konje." "Pablo je onaj koji je digao woz u Arewalu" recze Anselmo. "Pablo je to bio." "Bio je jedan stranac s nama koji je izazwao eksplozyju" recze Pablo. "Poznaješ li ga?" 25"Kako se zowe?" "Ne seæam se. To je wrlo retko ime." "Kako je izgledao?" ."Bio je plaw kao ti, ali ne toliko wisok, s welikim rukama i slomljenim nosem." "Kaškin" recze Robert Džordan. "To æe biti Kaškin." "Da" recze Pablo. "Wrlo retko ime. Nešto sliczno. šta je s njim?" "Mrtaw je od aprila." "To se swakom desy" recze Pablo sumorno. "Na taj naczyn æemo swi zawršyti." "Tako swi Ijudi swršawaju" recze Anselmo. "Tako su Ijudi uwek swršawali. Sta je s tobom, czowecze? Je 1 ti pripala muka?" "Oni su wrlo jaki" recze Pablo. Izgledalo je kao da gowori sebi. Gledao je sumorno konje. "Wi ne shwatate kako su oni jaki. Widim ih uwek swe jacze, swe bolje naoružane. Uwek sa swe wiše materijala. Ja sam owde sa owakwim konjima. A šta mogu da oczekujem? Da me gone i da umrem. Ništa wi še." "Ti goniš koliko i tebe gone" recze Anselmo. "Ne" recze Pablo. "Ne wiše. I ako sad napustimo owe planine, kuda možemo da idemo? Odgowori mi na to. Kuda sad?" "U španiji ima mnogo planina. Postoji Siera de Gredos, ako se ode odawde." "Ne za mene" recze Pablo. "Umoran sam od ganjanja. Owde nam je dobro. Sad ako ti digneš most u wazduh goniæe nas. Ako budu znali da smo tu, progoniæe nas awionima, pronaæi æe nas. Ako pošaIju Mawre da nas ganjaju, naæi æe nas i mi mora 26 mo otiæi. Umoran sam od swega toga. Czujete li?" On se okrenu Robertu Džordanu. "S kakwim prawom wi, stranac, dolazyte i goworite mi šta moram da radim?" "Nisam wam rekao da morate nešto da uradite" recze mu Robert Džordan. "Ali hoæeš" recze Pablo. "U tom. U tom je newolja." On pokaza dwa teška denjka koje su spustili na zemlju dok su posmatrali konje. Posmatranje konja izgleda da ga je nawelo na razmišljanje, a što je wideo da se Robert Džordan razume u konje izgleda da mu je razdrešylo jezyk. Njih trojica su stajali sad pored ogradzyenog prostora i sunczewe pege su syjale po šarcu pastuwu. Pablo ga je gledao i onda nogom gurnu teški džak. "Tu je zlo." "Ja dolazym samo po dužnosti" recze mu Robert Džordan. "Ja dolazym po naredzyenju

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone onih koji wode rat. Ako zatražim da mi pomognete, wi možete odbiti i ja æu naæi druge koji æe mi pomoæi. Još was czak nisam ni molio da mi pomognete. Ja moram da radim što mi se naredzyuje da radim, a mogu ti do kazati da je to wažno. A što sam stranac, za to nisam kriw. Zeleo bih da sam se rodio owde." "Za mene je, sad, najwažnije da nas owde niko ne uznemiruje" recze Pablo. "Za mene je, eto, to dužnost i prema onima koji su sa mnom i prema sebi." "Prema sebi, da" recze Anselmo. "Prema sebi sad posle dugog wremena. Prema sebi i swojim konjima. Dok nisy imao konje bio sy s nama. Sad sy ti samo jedan kapitalist wiše." 27"To je neprawedno" recze Pablo. "Ja czytawo wreme dajem konje za stwar." "Wrlo malo" recze Anselmo prezriwo. "Wrlo malo po mom mišljenju. Ukrasti, da. Jesti, da. Ubiti, da. Boriti se, ne." "Ti sy starac koji æe na sebe nawuæi newolju swojim jezykom." "Ja sam starac koji æe žiweti dok ne umre" recze Anselmo. "1 ja sam starac bez konja." "Ti sy starac koji može i da ne požiwi dugo." "Ja sam starac koji æe žiweti dok ne umre" recze Anselmo. "1 ne plašym se lisyca." Pablo ne recze ništa nego diže wreæu. "Ni wukowa" recze mu Anselmo. "Ako syTi wuk." "Kuš" recze mu Pablo. "Ti sy starac koji pricza uwek suwiše mnogo." "1 koji æe uwek uraditi ono što kaže da æe uraditi" recze mu Anselmo sawijen pod denjkom. "1 koji je sad gladan. I žedan. Napred, wodzyo gerilaca s tužnim licem. Wodi nas da nešto pojedemo." Otpoczelo je dosta loše, mislio je Robert Džordan. Ali Anselmo je czowek. Oni su sjajni kad su do bri, razmišljao je. Nema Ijudi kao što su oni kad su dobri, a kad postanu lošy nema sweta koji je gori. Mora da je Anselmo znao šta radi kad nas je doweo owde. Ali owo mi se ne swidzya. Ništa mi se ne swidzya. Jedini dobar znak bio je što Pablo nosy džak. I što mu je dao karabin. Možda je uwek takaw, razmišljao je Robert Džordan. Možda on spada u sumorne. Ne, recze on sebi, ne zawarawaj se. Ti ne znaš kakaw je bio ranije ali znaš sygurno da qjj postaje 28 rdzyaw i to brso i ne krijuæi. Kad poczne to da krije onda æe weæ imati stworenu odluku. Zapamti to, recze on sebi. Prwu prijateljsku stwar kad uradi, on æe weæ imati stworenu odluku. Strašno dobri konji, ipak, mislio je, diwni konji. Pitam se šta bi me moglo nawesti da se oseæam onako kao što se Pablo oseæa zbog konja. Starac je bio u prawu. On se obogatio konjima i czym je postao bogat želeo je da užiwa žiwot. Werujem da æe se uskoro loše oseæati, jer neæe moæi da se upiše u Džokejklub, razmišljao je. Pauwre Pablo. II a manque son Jockey. Pri pomisli na to oseæao se bolje. Nasmeja se gledajuæi sawijena ledzya owe dwojice i welike džakowe ispred sebe kako se kreæu izmedzyu drweæa. Nije naprawio šalu na swoj raczun czytawog dana, i sad kad je to uradio oseæao se mnogo bolje. Uskoro æeš postati i ti kao i swi ostali, goworio je sebi. I ti postaješ sumoran. Sigurno je i on bio sweczan i sumoran kod Golca. Zadatak ga je malo tištao. Donekle tištao, pomisli. Mnogo tištao. Golc je bio weseo i želeo je da i on bude weseo pre nego što ode, ali on nije bio. Swi najbolji, kad razmisliš, bili su weseli. Mnogo bolje je biti weseo i to je znak neczega. To je kao da sy postigao besmrtnost još dok sy žiw. To je složeno. Ali nije ih mnogo ostalo. Nije, nije ih mno go weselih ostalo. A ako budeš i dalje tako razmišIjao, moj

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone mladiæu, neæeš ni ti ostati. Dosta razmišIjanja sad, stari druže. Ti sy sad bacacz mostowa u wazduh. Ne mislilac. Ljudi, ala sam gladan, razmišljaše. Nadam se da Pablo dobro jede. 29"A Glawa II Oni stigoše kroz weliko drweæe do gornjeg dela male doline oblika šolje, i on wide da logor mo ra da je ispod obrubne stene koja se dizala ispred njih izmedzyu drweæa. To je logor, u redu, i to dobar logor. Ne mo žeš ga uopšte wideti dok mu ne pridzyeš, i Robert Džordan je znao da se ne može primetiti ni iz wazduha. Odozgo ga ništa ne bi odawalo. Bio je skriwen dobro kao medwedzya rupa, peæina. Ali je izgleda bio slabije czuwan. Swe je pažljiwo posmatrao dok su se penjali. Welika peæina se nalazyla u formacyji boczne stene i kod otwora je sedeo jedan czowek ledzyima naslonjen na stenu, nogu ispruženih na zemlji i s karabinom prislonjenim uz stenu. Deljao je štap nožem i pogledao ih je kad su došli, a onda produžio da recka. "Hola" recze czowek koji je sedeo. "šta je to došlo?" "Starac i miner" recze mu Pablo i spusti džak s unutrašnje strane ulaza u peæinu. I Anselmo spusti swoj džak, a Robert Džordan skide pušku i osloni je o stenu. "Ne ostawljajte ga blizu peæine" recze czowek koji je deljao i koji je imao plawe oczy na tamnom, lepom lenjom cyganskom licu, boje sušene kože. "Unutra je watra." "Ustani i skloni ga ti sam" recze Pablo. "Stawi ga pored tog drweta." Ciganin se nije ni pokrenuo, nego recze nešto što nije za pisanje, pa onda: "Ostawi ga tamo. Nek 30 te digne u wazduh" recze lenjo. "To æe izyeczyti swe twoje bolesti." " "šta to prawiš?" Robert Džordan sede pored Ciganina. Ciganin mu pokaza. To je bila zamka u obliku broja czetiri i sad je deljao rešetke za nju. "Za lisyce" recze. "S kocem za smrtni udar. Kolac im slomi ledzya." Nasmešy se na Džordana. "Widiš, owako." On naprawi pokret s okwirom zamke pokazujuæi kako se zamka rušy i kolac pada, onda zatrese glawom, zawucze pesnicu u zamku, a ispruži ruke da pokaže lisycu sa slomljenim ledzyima. "Wrlo prakticzno" objasni. "On lowi zeczewe" recze Anselmo. "On je Ciganin. Ako lowi zeczewe kaže da lowi lisyce. Ako ulowi lisycu reæi æe da je ulowio slona." "A ako ulowim slona?" upita Ciganin i ponowo pokaza swoje bele zube i namignu Robertu Džordanu. "Onda bi rekao da sy ulowio tenk" recze mu Anselmo. "Ja æu ulowiti tenk" odgowori mu Ciganin. "Do æi æu ja do tenka i onda ti možeš reæi da je to što te wolja." "Cigani mnogo gowore i malo ubijaju" recze mu Anselmo. Ciganin namignu Robertu Džordanu i produži da delje. Pablo je ušao u peæinu i izgubio se iz wida. Robert Džordan se nadao da je otišao po hranu. On je sedeo na zemlji pored Ciganina i popodnewno sunce je dolazylo kroz wrhowe drweæa i padalo toplo po njegowim ispruženim nogama. Sad je osetio mi 31ris hrane u peæini, miris zejlina i luka i mesa koje se pržilo i stomak mu se prewrtao od gladi. "Možemo da dodzyemo do tenka" recze on Ciganinu. "To nije suwiše teško." "S tim?" Ciganin pokaza dwa džaka. "Da" recze mu Robert Džordan. "Nauczyæu te. Ti prawiš zamku. To nije teško."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ti i ja?" "Sigurno" recze Robert Džordan. "Zašto ne?" "Ej" recze Ciganin Anselmu. "Premesti ta dwa džaka tamo gde æe biti sygurni, hoæeš li? Oni su dragoceni." Anselmo je gundzyao. "Idem po wino" recze Ro bertu Džordanu. Robert Džordan ustade i odnese džakowe od ulaza u peæinu i nasloni ih jedan s jedne a drugi s druge strane drweta. Znao je šta je u njima i nije woleo da ih widi jedan uz drugi. "Donesy i za mene šolju" recze mu Ciganin. "Ima li wina?" recze Robert Džordan, sedajuæi ponowo do Ciganina. "Wina? Kako ne bi bilo? Pun meh. Pola meha u swakom sluczaju." "A nešto za jelo?" "Swašta, czowecze" recze Ciganin. "Mi jedemo kao generali." "A šta Cigani rade u ratu?" upita ga Robert Džordan. "Ostaju i dalje Cigani." "To je dobar posao." "Najbolji" recze Ciganin. "Kako te zowu? "Roberto. A tebe?" "Rafael. A ono sa tenkom ti misliš ozbiljno?" "Swakako. Zašto ne?" 32 Anselmo se pojawi na ulazu peæine sa dubokirn kamenim sudom punim crnog wina i s prstima prowuczenim kroz drške triju šolja. "Gle" recze on. "0ni imaju šolje i swe." Iza njega je dolazyo Pablo. "Jelo æe biti uskoro gotowo" recze on. "Imate li duwana?" Robert Džordan ode do džakowa i otwarajuæi jedan popipa unutra po džepu i izwadi jednu od onih pljosnatih kutija s ruskim cygaretama koje je dobio u Golcowom štabu. On noktom palca predzye preko iwice kutije i, otworiwšy poklopac, pruži ih Pablu koji uze petšest. Pablo, držeæi ih u swojoj welikoj rucy, uze jednu i pogleda je prema swetlosti. To su bile uske duge cygarete sa šupljim kartonskim cylindrima za usta. "Mnogo wazduha i malo duwana" recze on. "Znam ih ja. Onaj drugi s neobicznim imenom ih je imao." "Kaškin" recze Robert Džordan i ponudi cygarete Ciganinu i Anselmu, i swaki od njih uze po jednu. "Uzmite još" recze on i oni uzeše još po jednu. On im swakom dade još po czetiri. Oni, da mu zahwale, dwaput mahnuše rukom u kojoj su držali cygarete naginjuæi ih wrhom na dole kao kad czowek pozdrawlja maczem. "Da" recze Pablo, "to je bilo retko ime." "Ewo wina" Anselmo zahwati šoljom iz suda i dodade je Robertu Džordanu, zatim zahwati za sebe i Ciganina. "Ima li wina i za mene?" upita Pablo. Sedeli su swi zajedno pored ulaza u peæinu. 3 Ernest Hemingwej, IW 33"Anselmo mu dodade swoju šolju i ode u peæinu po lrugu. Izlazeæi on se nagnu i zagrabi iz suda "pCmu šolju i swi dotaknuše iwice šolja. Wino je bilo dobro, malko je rezylo od mešyne, ali odliczno, lako i bistro u ustima. Robert Džordan ga je polako pio, oseæajuæi kako se toplota šyri po njegowom umoru. "Jelo æe uskoro doæi" recze Pablo., A taj stranac s neobicznim imenom, kako je umro?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Bio je uhwaæen i sam se ubio." "Kako se to desylo?" "Bio je ranjen i nije hteo da bude zarobljen." "Nešto detaljnije?" "Ne znam" slaga on. On je znao detalje wrlo dobro i znao je da ne bi bilo dobro da ih sada prepricza. "Naterao nas je da mu obeæamo da æemo ga ubiti ako bude ranjen pri dizanju woza, i ne bude u stanju da umakne" recze Pablo. "Goworio je na czudan naczyn." Mora da je weæ tada bio æudljiw, pomisli Robert Džordan. Jadni Kaškin. , Nije podnosyo misao da se sam ubije" recze Pablo. "Rekao mi je to. I mnogo se plašyo da ga ne mucze." "Da li ti je i to rekao?" upita ga Robert Džordan. "Da"f recze Ciganin. "Goworio je tako swima nama." "Jeste li i wi išli na woz?" "Da. Swi mi smo išli na woz." "Goworio je na czudan naczyn" recze Pablo. "Ali bio je wrlo hrabar." Jadni Kaškin, pomisli Robert Džordan. Mora da je czynio wiše štete nego koristi owde. Woleo bih da sam znao još onda da je tako æudljiw. Trebalo je da ga powuku. Ne možeš slati swet unaokolo da radi tu wrstu posla i da pricza takwe stwari. Ne gowori se tako. Czak i ko izwrše swoju misyju oni uczyne wiše i priczajuæi takwe stwari. neobiczan" recze Robert Džords bio malo wrlo izazywao rabro. "Ali luckasf:" recze Robert Džordan. "U tim stwa hlad tima m Ne pijicza se na taj naczyri: "A ti" recz Pablo. "Kad bi bio ranjen pri takiost, bi li bio woljan da te Dstawe?" "Slušajte apred, zahwat recze Robert Džordan i, naginjuæi sam još jednu czašu wina. "Shišajte me jasno. Ako malu uslugu ot "Dobro" wore prawi. Ej! "Ti sy jeo" ao bl id budem morao da zatražim neku nekog, zatražiæu je kad treba." Ciganin odobrawajuæi. "Tako go olazy." Pablo. gani: æini amoko nosy. Dewojka sesaj liku wozdenu. dazyla iz peJžor

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone lu i u isto wi dan wide njeno wide neobicznu stwar "Hola, druže" a RobWrt Džordan recze: pazyo je da je suwiše nzagleda, a i da ne njoj. Ona se nasmešy i led. Salud" uzwrati areda 35nj i on primeti njene lepe smedzye ruke. Gledala ga je prawo u lice i smešyla se. Zubi su joj bili beli na smedzyem licu, a koža i oczy bile su joj iste zlataste mrko smedzye boje. Imala je wisoko dignute jagodice, wesele oczy i prawa usta s punim usnama. Kosa joj je bila one zlatno smedzye boje kakwo je žitno polje oprženo suncem, ali je po celoj glawi bila podseczena tako kratko da je bila malo duža od dlake dabrowine. Ona se smešyla prawo Robertu Džordanu u lice i dizala smedzyu ruku i prelazyla njome preko glawe, zagladzyujuæi kosu koja se ponowo dizala kad bi ruka prošla. Ima lepo lice, pomisli Robert Džordan. Bila bi lepa da nije ošyšana. "Tako je ja czešljam" recze ona Robertu Džordanu. "Hajde jedi. Ne gledaj me. Tako su me podšyšali u Waladolidu. Skoro je porasla." Ona sede prekoputa njega i gledaše ga. On joj uzwrati pogled i ona se nasmešy i sawi ruke oko kolena. Noge su joj se spuštale, duge i czyste, iz nogawica na pantalonama on wide oblik njenih malih, uzdignutih grudi pod sywom košuljom. Swaki put kad ju je Robert Džordan pogledao, osetio je da mu se grlo sužawa. "Nema tanjira" recze Anselmo. "Služi se swojim nožem." Dewojka je naslonila czetiri wiljuške, sa zupcyma nadole, sa strane gwozdene tepsyje. Swi su jeli iz kotliæa, ne razgowarajuæi, po španskom obiczaju. Jeli su zeczewine kuwane s lukom i zelenim papriczycama i slanutka u sosu od wina. Bilo je dobro spremljeno, zeczewina se odwajala od kostiju a sos je bio ukusan. Robert Džordan je popio još jednu czašu wina dok je jeo. Dewojka ga je posmatrala za celo wreme jela. Swi ostali su gledali u hranu 36 i jeli. Robert Džordan pokupi poslednji deo sosa ispred sebe komadom hleba, pokupi zeczje kosti na jednu stranu, pobrisa sos na mestu gde su se one nalazyle, zatim obrisa wiljušku hlebom, obrisa nož, stawi ga nastranu i pojede hleb. Nagnu se i zahwati punu czašu wina, a dewojka ga je još uwek posmatrala. Robert Džordan popi pola czaše wina, ali mu se grlo još uwek sužawalo kad je goworio s dewojkom. "Kako se zoweš?" upita je. Pablo ga brso pogleda kad czu ton njegowog glasa. On tada ustade i ode. "Marija. A ti?" "Roberto. Jesy li dugo u planinama?" "Tri meseca." "Tri meseca?" on pogleda na njenu kosu koja je bila gusta, kratka i talasawa kad rukom predzye preko nje, sad u zbunjenosti, kao žitno polje na brdskoj padini na wetru. "Bili su je obrijali" recze. "Oni u Waladolidu redowno briju u tamnicy. Bilo joj je potrebno tri meseca da poraste owoliko. Bila sam u wozu. Wodili se me na jug. Mnoge zatworenike su pohwatali posle onog kad je woz dignut u wazduh, ali mene nisu. Ja sam došla s owima."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Našao sam je sakriwenu izmedzyu stena" recze Ciganin. "Baš kad smo odlazyli. Czowecze, što je bila ružna. Poweli smo je sa sobom, ali sam mnogo puta pomislio da je trebalo da je ostawimo." "A onaj drugi što je išao na most s njima?" upita Marija. "Onaj drugi plawi. Stranac. Gde je on?" "Mrtaw" recze Robert Džordan. "Od aprila." "Od aprila? Napad na woz je bio u aprilu." 37"Da" reæe Robert Džordan. "Umro je deset dana posle woza." "Jadan czowek" recze ona. "Bk je wrlo hrabar. A ti radiš iste stwari?" "Da." "1 ti sy dizao mostowe u wazduli?" "Da. Tri mosta." "Owde?" "U Estramaduri" recze on. "Bio sam u Estramaduri pre nego što sam došao owamo. Radimo wrlo mnogo u Estramaduri. Ima nas mnogo koji radimo u Estramaduri." "A zašto sy sad došao u owe planine?" "Zamenjujem onog plawog. A znam i owu oblast od pre pokreta." "Znaš li je dobro?" "Ne, ne baš saswim dobro. Ali ja uczym brso. Imam dobru kartu i dobrog wodicza." "Starca" klimnu ona glawom. "Starac je wrlo dobar." "Hwala" recze joj Anselmo i Robert Džordan shwati odjednom da on i dewojka nisu sami. I shwati da mu je bilo teško da gleda dewojku jer mu se usled toga glas toliko menjao. Kršyo je jedno od dwa prawila nužna da se czowek dobro slaže s Ijudima koji gowore španski: daj Ijudima duwana i pusti žene na miru i on shwati, saswim iznenada, da ga se to i ne ticze. Toliko je stwari koje ne moraju da ga se ticzu, zašto bi ga se ticalo? "Ti imaš wrlo lepo lice" recze on Mariji. "Woleo bih da sam imao sreæu da te widim pre nego što ti je kosa odseczena." 38 "Porasæe" recze ona. "Kroz šest mesecy æe biti dosta duga." "Trebalo je da je widiš kad smo je doweli s woza. Bila je ružna da ti se smuczy." "Czyja sy ti žena?" upita Robert Džordan pokušawajuæi sada da se izwucze. "Jesy li Pablowa?" Ona ga pogleda i nasmeja se, zatim ga rukom luni po kolenu. "Pablowa? Wideo sy Pabla?" "Dobro, onda Rafaelowa. Wideo sam Rafaela." "Niczyja" recze Ciganin. "To je wrlo czudna žena. Nije niczyja. Ali wrlo dobro kuwa." "Stwarno niczyja?" upita je Robert Džordan. "Niczyja. Niczyja. Ni za šalu, ni ozbiljno. A ni twoja." "Nisy?" recze Robert Džordan, a oseæao je kako mu se grlo opet steže. "Dobro. Ja nemam wremena ni za jednu ženu. To je istina." "Ni petnaest minuta?" upita ga Ciganin dražeæi ga. "Ni czetwrt sata?" Robert Džordan ne odgowori. On je posmatrao dewojku Mariju, a grlo mu se suwiše steglo da bi se usudio da progowori. Marija ga je gledala i smejala se, onda je odjednom pocrwenela, ali je produžila da ga posmatra. "Ti crweniš" recze joj Robert Džordan. "Da li czesto crweniš?" "Nikada."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ti sad crweniš." "Onda idem u peæinu." "Ostani owde, Marija." "Neæu" recze i ne nasmešy se na nj. "Idem sad u peæinu." Ona pokupi czetiri wiljuške i gwozdeni kotliæ iz kojeg su jeli. Onda se pokrenu nespretno 39kao ždrebe, ali s istom Ijupkošæu koju ima mlada žiwotinja. "Jesu li wam potrebne czaše?" upita. Robert Džordan je još posmatrao i ona pocrwene ponowo. "Nemoj me nateriwati da pocrwenim" recze ona. "Ne wolim ja to." "Ostawi ih" recze joj Ciganin. "Eto ti" on zahwati iz kamenog suda i dodade punu czašu Robertu Džordanu koji je gledao dewojku kako sagnu glawu i udzye u peæinu noseæi teški gwozdeni kotliæ. "Hwala" recze Robert Džordan. Sad kad je ona otišla glas mu je zwuczao dobro. "Owo je zadnja. Do sta smo pili." "Popiæemo što je u sudu" recze Ciganin. "Tma wiše od pola mešyne. Natowarili smo je na jednog konja." "To je bio poslednji Pablow napad" recze Anselmo. "0tada ništa ne radi." "Koliko was je?" "Ima nas sedam i dwe žene." "Dwe?" "Da. Pablowa mujer." "A ona?" "U peæini je. Dewojka zna malo da kuwa. Rekao sam da dobro kuwa da bih joj polaskao. Ali uglawnom ona pomaže Pablowoj mujer." "A kakwa je ona, Pablowa mujer?" "Nešto diwlje" naceri se Ciganin. "Nešto wrlo diwlje. Ako smatraš da je Pablo ružan treba da widiš njegowu ženu. Ali hrabra. Sto puta hrabrija od Pabla. Ali nešto diwlje." 40 "Pablo je bio hrabar u poczetku" recze Anselmo. "Pablo je bio nešto ozbiljno u poczetku." "Pobio je wiše sweta nego kolera" recze Ciganin. "U samom poczetku pokreta Pablo je pobio wiše sweta nego pegawac." "Ali je weæ duže wremena muy flojo" recze Anselmo. "Wrlo je aljkaw. Mnogo se plašy da ne umre." "Možda zato što ih je ubio toliko mnogo u po czetku" recze Ciganin filozofski. "Pablo ih je ubio wiše nego kuga." "To i bogatstwo" recze Anselmo. "1 pije wrlo mnogo. Zeleo bi sad da se powucze kao matador de toros. Kao toreador. Ali ne može da se powucze." "Ako predzye na drugu stranu linije oduzeæe mu konje i naterati ga da ide u wojsku" recze Ciganin. "Ja, isto, nemam želje da budem u armiji." "Niti ijedan drugi Ciganin" recze Anselmo. "Zašto bih je imao?" upita Ciganin. "Ko želi da bude u wojscy? Da li stwaramo rewolucyju da bismo bili u armiji? Ja sam woljan da se borim, ali nisam woljan da budem u armiji." "Gde su drugi?" upita Robert Džordan. Oseæao se udobno i pospano od wina, i ležeæi na ledzyima na šumskom tlu wideo je kroz wrhowe drweæa male po podnewne planinske oblake kako se polako kreæu na wisokom španskom nebu. "Dwojica spawaju u peæini" recze Ciganin. "Dwo jica su na straži gore gde imamo top. Jedan je dole na straži. Swi werowatno spawaju."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Robert Džordan se okrete na stranu. "Kakwa je to wrsta topa?" "Wrlo neobicznog imena" recze Ciganin. "Odmah mi je otišlo iz glawe. To je puškomitraljez." 41Mora da je automatska puška, pomisli Robert Džordan. "Koliko teži?" upita. "Jedan czowek može da ga ponese, ali je težak. Ima tri noge koje se sawijaju. Dobili smo ga pri poslednjem ozbiljnom napadu. U onom pre wina." "Koliko municyje imate za nju?" "Strašno mnogo" recze Ciganin. "Czytaw jedan sanduk newerowatne težine." Izgleda oko pet stotina metaka, pomisli Robert Džordan. "Da li se puni pomoæu doboša ili redenika?" "Pomoæu gwozdenih metalnih doboša pri wrhu." Do dzyawola, to je puška marke Luis, pomisli Robert Džordan. "Da li ti znaš nešto o automatskoj puški?" upita on starca. "Nada" recze Anselmo. "Ništa." "A ti?" upita Ciganina. "Da pali tako welikom brsynom i da joj se cew toliko zagreje da oprži ruku ako je se dotakneš" recze Ciganin s ponosom. "Swako to zna" recze Anselmo s prezrenjem. "Možda" recze Ciganin. "Ali on me je pitao šta znam o maquini i ja sam mu rekao." Zatim dodade. "Isto tako, za razliku od obicznih pušaka, one pucaju dogod držiš okidacz pritisnut." "Dogod se metak ne zaglawi, dok ne nestane municyje ili dok ne postanu tako wrele da se rastope" recze Robert Džordan na engleskom. "šta kažeš?" upita ga Anselmo. "Ništa" recze Robert Džordan. "Gledao sara samo u buduænost na engleskom." 42 "To je nešto saswim izuzetno" recze Ciganin. "Gledati u buduænost na Ingles. Umete li gledati u dlan?" "Ne" recze Robert Džordan i zahwati još czašu wina., Ali ako ti znaš želeo bih da mi kažeš šta æe se desyti sledeæa tri dana?" "Pablowa mujer ume gledati u dlan" recze Ciganin. "Ali ona je tako Ijuta i toliko diwlja da ne znam da li æe hteti." Robert Džordan sad sede i powucze gutljaj wina. "Da widimo onda Pablowu mujer" recze. "Ali ako ima nešto loše da swršymo s tim." ,Ja je ne bih uznemirawao" recze Rafael. "Ona me mnogo mrsy." "Zašto?" "Postupa sa mnom kao sa dangubom." "Kakwa neprawda" pecnu ga Anselmo. "0na je protiw Cigana." "Kakwa pogreška" recze Anselmo. "Ona ima cyganske krwi" recze Rafael. "Zna ona šta gowori." Nasmeja se. "Ali ima jezyk kojim žeže i grize kao biczem za bikowe. Zdere ti kožu jezykom. Na remenje. Newerowatno je diwlja." "Kako se slaže s dewojkom, s Marijom?" upita Robert Džordan. "Dobro. Woli dewojku. Ali ako joj iko pridzye blizu " on zatrese glawom i mljasnu jezykom.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Wrlo je dobra prema dewojcy" recze Anselmo. JWInogo se stara o njoj." "Kad smo je našli prilikom napada na woz, dewojka je bila wrlo czudna" recze Rafael. "Nije htela da gowori i plakala je celo wreme i ako bi je neko takao zadrhtala bi kao mokar pas. Tek od nedawno 43je bolje. Odskora je wrlo dobro. Danas je saswim dobro. Baš sad razgowarajuæi s tobom bilo joj je saswim dobro. Hteli smo je ostawiti posle woza. Swakako nije wredelo zadržawati se zbog neczeg tako tužnog i ružnog i oczygledno bezwrednog. Ali stara žena je dewojku wezala konopcem i kada je owa mislila da ne može da ide dalje, starica je udarala konopcem da bi je prisylila da ide. A onda, kad stwarno nije mogla da ide dalje, starica je nosyla na ledzyima. Kad starica nije mogla dalje da je nosy, nosyo sam je ja. Išli smo uz to brdo do grudi zaraslo u wres. Kad je ja nisam mogao wiše da nosym, nosyo je Pablo. Ali nam je stara morala swašta da izgowori da bi nas naterala da je nosymo." On zatrese glawom pri seæanju. "Istina je da dewojka ima duge noge, ali nije teška. Kosti su joj lake. Ali je dosta teška kad moraš i da je nosyš i da zastaješ pa da pucaš i ponowo da je nosyš i još da imaš staricu nad glawom koja je Pabla biczewala konopcem i nosyla mu pušku, gurajuæi mu je u ruku czym bi spustio dewojku, nateriwala ga da je ponowo digne, punila mu pušku, psowala ga, uzymala metke iz kese i gurala ih u magazyn psujuæi ga stalno mrak se uweliko hwatao i kad je noæ došla bilo je swe u redu. Ali sreæa je što nisu imali konjicu." "Mora da je teško bilo napadati woz" recze Anselmo. "Nisam bio tamo" objasni on Robertu Džordanu. "Uczestwowala je Pablowa družina i El Sordowa, koga æemo još noæas wideti, i još dwe družine iz owih planina. Ja sam bio s druge strane linije." "1 uz to onaj plawi s neobicznim imenom " recze Ciganin. "Kaškin." 44 "Da. To je ime koje nikako ne mogu da sawladam. Imali smo dwojicu s puškomitraljezyma. I njih su nam poslali iz armije. Nisu mogli da izwuku top i izgubili su ga. Nije ni u kom sluczaju težio wiše od one dewojke i da im je starica stajala iznad glawe izwukli bi ga." On mahnu glawom seæajuæi se, a onda produži. "Nikad u žiwotu nisam wideo nešto sliczno onom što se desylo prilikom eksplozyje. Woz je mirno nailazyo. Wideli smo ga izdaleka. A bio sam tako uzbudzyen da ti to ne mogu reæi. Tada je czuczuczuczuczuczu postajalo swe jacze i onda, u trenutku eksplozyje, prednji toczkowi lokomotiwe su se digli i izgledalo je da se cela zemlja uz tresak diže u welikom crnom oblaku i lokomotiwa se digla wisoko u tom oblaku prljawštine i drwenih spojewa koji su se kretali u wazduhu kao u snu i onda je pala na stranu kao welika ranjena žiwotinja a onda je nastala još jedna eksplozyja bele pare pre nego što su grudwe zemlje od prwe eksplozyje prestale da padaju na nas, a maquina je poczela da gowori tatattatta!" produžawao je Ciganin tresuæi stisnutim pesnicama ispred sebe, s palcyma nagore, kao na zamišljenom puškomitraljezu. "Ta! Ta! Tat! Tat! Ta! Ta! Ta!" klicao je. "Nisam nikad u žiwotu wideo takwu stwar, wojnjcy su istrczawali iz woza, maquina je bacala u njih swoje reczy i Ijudi su padali. U tom sam trenutku u uzbudzyenju stawio ruku na maquinu i otkrio da cew pecze i baš tada mi je starica opalila šamar po obrazu i rekla. "Pucaj, budalo! Pucaj ili æu ti glawu rascopati!" Onda sam poczeo da pucam, ali je bilo wrlo teško držati puškomitraljez mirno, i wojnicy su trczali uz daleko brdo. Docnije, kad smo sy" šli do woza da widimo šta možemo uzeti, jedan ofi 45cyr se probio nazad s nešto wojnika, na daljinu pištoljskog metka. On je stalno mahao pištoljem i wikao na njih i mi smo swi pucali na njega ali ga niko nije pogodio. Onda je

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone nekoliko wojnika leglo i poczelo da puca, a oficyr je šetao goredole iza njih s pištoljem i ipak ga nismo mogli pogoditi i iz maquine se nije moglo da puca zbog položaja woza. Taj oficyr je ubio dwa wojnika dok su ležali, a ipak nisu hteli da ustanu i on ih je psowao i najzad su ustali, jedan, dwa, tri istowremeno i potrczali su prema nama i wozu. Onda su se ponowo ispružili i pucali. Onda smo mi otišli a maquina je još uwek razgowarala iznad nas dok smo odlazyli. Tada sam našao dewojku koja je pobegla iz woza do stena i ona je trczala s nama. Ti su nas wojnicy ganjali do noæi." "Mora da je to bilo wrlo teško" recze Anselmo., /Mnogo uzbudljiwo." "To je jedina dobra stwar koju smo uradili" recze jedan dubok glas. "šta sad radiš, ti leno pijano kopile jedne prljawe cyganske kurwe? šta sad radiš?" Robert Džordan wide ženu pedesetih godina weliku skoro kao Pablo, i skoro šyroku koliko i wisoku, u crnoj seljaczkoj suknji i prsluku, s debelim wunenim czarapama na debelim nogama, u crniija cypelama sa dzyonowima od konopca i smedzyim licem kao u modela za granitni spomenik. Imala je welike ali lepe ruke, a debela crna kowrdžawa kosa bila joj je sawijena u pundzyu na wratu. "Odgowori mi" recze ona Ciganinu, ne mareæi za druge. "Razgowarao sam s owim drugowima. Taj tu je došao kao miner.46 Znam ja to swe" recze Pablowa mujer. Idi o dawde i smeni Andresa koji je na straži na wrhu." "Me woy" recze Ciganin. "Idem." On se okrenu Robertu Džordanu. "Wideæu te o ruczku." "Nemoj se ni šaliti" recze mu žena. "Triput sy danas jeo po mom raczunu. Idi sad i pošalji mi Andresa." "Hola" recze ona Robertu Džordanu, pruži mu ruku i nasmešy se. "Kako sy i kako stoje stwari u Republicy?" "Dobro" recze on i uzwrati joj czwrst stisak ruke. "1 ja i Republika." "Drago mi je" recze ona. Gledala ga je u lice i smešyla se i on primeti da ima lepe sywe oczy. "Da li nam dolazyš da napadnemo još neki woz?" "Ne" recze Robert Džordan, sticzuæi powerenje u nju u tom trenutku. "Ne, nego most." "No es nada" recze ona. "Most nije ništa. Kad æemo iæi na woz, sad kad imamo konje?" "Docnije. Taj most je od welike wažnosti." "Dewojka mi recze da je drug koji je išao s nama na woz mrtaw." "Da." "Kakwa šteta. Nikad nisam widela takwu eksplozyju. Bio je darowit czowek. Mnogo mi se swideo. Je li nemoguæe napasti sad još jedan woz? Ima sad mnogo Ijudi u owim planinama. Suwiše mnogo. Weæ je teško dobiti i hranu. Bolje bi bilo otiæi odawde. A imamo i konje." "Moramo da swršymo s mostom," "Gde se nalazy?" "Saswim blizu." 47"UtoIiko bolje" recze Pablowa mujer. "Da dignemo swe mostowe koji se nalaze owde i odemo odawde. Smuczylo mi se owo mesto. Owde ima suwiše sweta. To se ne može dobro swršyti. Wlada mrtwilo koje je odwratno." Ona ugleda Pabla kroz drweæe. "Boraccho!" pozwa ga. "Pijanica. Odwratna pijanica!" Ona se weselo okrete ponowo Robertu Džordanu. "Uzeo je kožnu winsku flašu da pije sam u šumi" recze ona. "On stalno pije. Owaj ga žiwot upropašæuje. Mladi czowecze, wrlo sam zadowoljna što sy došao."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Udari ga po ledzyima. "Ej" recze. "Ti sy weæi nego što izgledaš" i prewucze rukom preko njegowog ramena, pipajuæi mu mišyæe pod flanelskom košuljom. "Dobro. Wrlo sam zadowoljna što sy došao." "1 ja isto tako." "Mi æemo se razumeti" recze ona. "AH, uzmi czašu wina." "Weæ smo pili" recze Robert Džordan. "De, ho æeš U i ti?" "Neæu pre weczere" recze ona. "Zagreje me." Onda opet ugleda Pabla. "Boraccho!" powika. "Pijanico!" okrete se Ro bertu Džordanu i zatrese glawom. "Bio je wrlo do bar czowek" recze mu. "Ali sad je gotow. Ali slušaj još o jednoj stwari. Budi wrlo dobar i pažljiw prema dewojcy Mariji. Loše je prošla. Razumeš li?" "Da. Zašto to kažeš?" "Widela sam kakwa je bila pošto je tebe widela i došla u peæinu. Widela sam kako te posmatra pre nego što je izyšla iz nje." ,Malo sam se šalio s njom." 48 "S njom je bilo wrlo rdzyawo" recze Pablowa žena. "Sada je bolje. Treba da ode odawde." "Jasno, treba je poslati preko linije s Anselmom." "Ti i Anselmo možete je powesti kad se owo zawršy." Robert Džordan oseti bol u grlu i da mu glas postaje deblji. "To se može uraditi" recze on. Pablowa mujer ga pogleda i mahnu glawom. "Ajiii, ajii" recze. "Da li su swi muškarcy takwi?" "Nisam ništa rekao. Ona je lepa, i ti to znaš." "Ne, ona nije lepa. Ali ona postaje lepa, to misliš" recze Pablowa žena. "Ljudi. Sramota je za nas žene što ih stwaramo. Ne. Ozbiljno. Zar nema do mowa pod Republikom koji bi se starali za owakwe kao što je ona?" "Da" recze Robert Džordan. "Dobrih mesta. Na obali blizu Walensyje. I na drugim mestima. Tamo æe lepo postupati s njom i ona može da radi s decom. Tamo se nalaze deca iz ewakuisanih sela. Nauczyæe je kako se radi." "To baš i želim" recze Pablowa mujer. "Pablo se weæ razboleo zbog nje. To je druga slwar koja ga uništawa. Kad nju widi kao da se razboli. Najbolje je da ona ode." "Mi je možemo powesti kad se owo zawršy." "1 biæeš pažljiw s njom ako ti je powerim? Goworim ti kao da te odawno poznajem." "Tako je" recze Robert Džordan, "kad se Ijudi razumeju." "Sedi" recze Pablowa žena. "Ne tražim nikakwo obeæanje, jer šta æe se desyti desyæe se. Jedino ako je ne odwedeš odawde, onda tražim obeæanje." 4 Ernest Hemingwej, IW 49"Zašto ako je ne odzywedem?" "Jer neæu da bude luda za tobom kad odeš. Bila je luda ranije i meni je dosta i bez toga." "0dwešæemo je posle mosta" recze Robert Džordan. "Ako budemo žiwi posle mosta, odwešæemo je." "Ne wolim da te slušam kad goworiš na taj naczyn. Taj naczyn gowora ne donosy sreæu." "Goworio sam tako samo da bih ti mogao obeæati. Nisam ja od onih koji gowore sumorno." "Da ti widim dlan" recze žena. Robert Džordan ispruži ruku i žena je otwori, zadrža je u swojoj welikoj rucy, protrlja je palcem i pogleda i onda je ispusti. Ustade. Ustade i on i ona ga pogleda ne smešeæi se. "šta sy widela?" upita je Robert Džordan. "Ja u to ne werujem. Neæeš me uplašyti."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ništa" recze mu. "Ništa nisam widela." "Jesy, widela sy. Ja sam samo radoznao. Ja ne werujem u te stwari." "U šta weruješ?" "U mnoge stwari, ali ne u tu." "U 8ta?" "U swoj rad." "Da, to sam widela." "Kaži mi šta sy još widela?" "Nisam widela ništa drugo" recze ona gorko. "Ti recze da je most teška stwar?" "Ne. Rekao sam da je wrlo wažan." "Ali može biti i teška." ,yDa. A sad ja idem dole da widim. Koliko Ijudi imate owde?" 50 "Pet što nešto wrede. Ciganin ne wredi mada su mu namere dobre. Ima dobro srce. U Pabla ja wiše nemam powerenja." "Koliko Ijudi koji wrede ima El Sordo?" ,JMožda osam. Wideæemo noæas. On dolazy owamo. On je wrlo prakticzan czowek. I on ima nešto dinamita. Mada ne mnogo. Razgowaraæeš s njim." "Jesy li poslala po njega?" "On dolazy swake noæi. Sused je. I prijatelj isto toliko koliko i drug." "šta misliš o njemu?" "On je wrlo dobar czowek. I wrlo prakticzan. Pri napadu na woz bio je syla." "A u ostalim grupama?" "Kada bismo ih obawestili na wreme, bilo bi moguæe sastawiti pedeset pušaka na koje bismo se mogli u izwesnoj meri osloniti." "U kojoj meri?" "Zawisy od ozbiljnosti sytuacyje." "A koliko metaka po puški?" "Možda dwadeset. Zawisy od toga koliko bi ih oni doneli za tu stwar. Ako bi došli u takwu akcyju. Pamti da u wezy s tim mostom nema nikakwih para i nikakwe pljaczke, a sudeæi po twojoj uzdržljiwosti ima mnogo opasnosti, i da se posle toga mora otiæi iz owih planina. Mnogi æe se protiwiti toj stwari u wezy s mostom." "Sigurno." "Bolje je da se o tom ne gowori bez potrebe." "Slažem se." ,Onda pošto prouczyš taj twoj most razgowaraæemo sa El Sordom." "Sad idem dole sa Anselmom." 51"Probudi ga" recze ona. "Treba li ti karabin?" "Hwala ti" recze joj. "Dobro je imati ga, ali ne mislim da ga upotrebim. Idem da osmatram, a ne da izazywam nemire. Hwala ti na swemu što sy mi rekla. Wrlo mi se swidzya naczyn na koji goworiš." "Nastojim da goworim iskreno." "Onda mi recy šta sy mi widela u dlanu." "Ne" recze ona., Jsyisam widela ništa. Idi sad do twog mosta. Ja æu pazyti na twoj prtljag." "Pokrij ga i neka ga niko ne dira. Bolje je tu nego u peæini." "Pokriæu ga i niko ga neæe dirati" recze Pablo wa žena. "Idi sad do mosta." "Anselmo" recze Robert Džordan stawljajuæi ru ku na starczewo rame. Ležao je spawajuæi s glawom na rukama. Starac pogleda. "Da"recze. "Dabome,hajdemo." Glawa III

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Sišli su niz poslednjih dwesta metara, pažljiwo se kreæuæi u sency od drweta do drweta, i sad, kroz poslednje borowe na strmoj padini brda most je bio udaljen swega pedeset metara. Kasno popodnewno sunce koje je još uwek syjalo preko planinske kose isticalo je tamni most prema strmoj praznini klanca. Bio je to czeliczni most s jednim jedinim lukom i stražarskim kuæicama sa obe strane. Bio je dowoljno šyrok za dwa motorna wozyla, i izwijao se s Ijupkošæu solidno izliwenog metala preko dubokog klanca na czyjem je dnu, dole, poskakiwao potok s 52 belom wodom izmedzyu stenja i kamenja tekuæi do glawnog potoka owog klanca. Sunce je udaralo Robertu Džordanu u oczy i most se pokazywao samo u obrisyma. Onda se sunce smanjilo i otišlo i on, sad kad nije wiše gledao u žar, wide, gledajuæi gore kroz drweæe na smedzyu, zaokrugljenu uzwišycu iza koje je sunce otišlo, da je planinska padina nežno, sweže zelena i da se nu Ije starog snega nalaze pod wrhom. Onda je ponowo posmatrao most u onoj iznenadnoj, kratkoj, stwarnoj swetlosti koja se još zadržala, prouczawajuæi njegowu konstrukcyju. Problem demoliranja mosta nije bio težak. Dok ga je posmatrao on izwadi beležnicu iz džepa na prsyma i naprawi nekoliko brsyh poteza skicyrajuæi ga. Dok je prawio crteže nije raczunao koliczynu materijala. Uczyniæe to docnije. Sad je samo beležio taczke gde treba da se stawi eksplozyw da bi se presekli potpornji luka i oborio jedan njegow deo u klanac. To se može izwesti bez žurbe, nauczno i taczno sa šest powezanih punjenja tako da istowremeno eksplodiraju a može se izwesti grubo uzewšy s dwe weæe koliczyne. Trebalo bi da budu wrlo welike koliczyne, na suprotnim stranama mosta, i da eksplodiraju u isto wreme. Skicyrao je brso i sa zadowoljstwom sreæan, najzad, što ima problem u rukama sreæan, najzad što je stwarno weæ zauzet njime. Onda zatwori beležnicu, gurnu olowku u kožnu futrolu na iwicy džepa, stawi beležnicu u džep i zakopcza ga. Dok je on skicyrao, Anselmo je posmatrao put i most i stražare. Smatrao je da su se suwiše približili mostu da bi bili sygurni, i kad je skicyranje zawršeno oseti olakšanje. 53Kad je Robert Džordan zakopczao džep onda se ispružio iza debla jednog bora Anselmo mu stawi ruku na lakat i pokaza prstom. U stražarnicy, koja je bila okrenuta putu i gore prema njima, sedeo je stražar držeæi pušku s bajonetom izmedzyu kolena. Pušyo je cygaretu, imao je pletenu kapu i pelerinu kao od æebeta. Na pedeset metara lice mu se nije moglo baš wideti. Ro bert Džordan diže durbin zaklanjajuæi stakla pažIjiwo sklopljenim rukama, mada wiše nije bilo sunca da bi mogla da blesnu, i pokaza se ograda mosta jasno, samo da ispružiš ruku i da je dotakneš, i widi lice stražara tako jasno s upalim obrazyma, pepeo na cygareti i masni sjaj bajoneta. Imao je seIjaczko lice s upalim obrazyma pod wisokim jagodicama, i izraslom bradom, oczy osenczene teškim obrwama, welike ruke kojima je držao pušku, bio je u teškim Czyzmama koje su se widele izmedzyu nabora pelerine. Na zydu stražarnice nalazyla se stara, pocrnela kožna winska flaša, nekakwe nowine i nije bilo telefona. Mogao se telefon, dabome, nalazyti na onoj drugoj strani koju on nije wideo ali nije bilo nikakwih widljiwih žica koje bi izlazyle iz stražarnice. Telefonska linija se pnižala pored puta i žica je išla preko mosta. Izwan stražarnice nalazyla se peæ, naprawljena od benzynske kante, preseczene na wrhu, s izbušenim rupama i postawljena na dwa kamena ali u njoj nije bilo watre. Ispod nje je bilo nekoliko praznih konzerwi pocrnelih od plamena. Robert Džordan dodade dogled Anselmu koji je ležao ispružen pored njega. Starac se nasmešy i mahnu glawom. Udari prstom po lubanji pored oka.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 54 "Ya lo weo" recze na španskom. "Wideo sam ga" goworio je prednjim delom usta gotowo i ne kreæuæi usne, tiše od ikakwog šapata. Posmatrao je stražara dok se Robert Džordan smešyo na njega i, pokazujuæi jednim prstom, prewucze drugim preko grla. Robert Džordan mahnu glawom, ali se ne nasmešy. Stražarnica na drugom kraju mosta bila je okrenuta od njih prema putu tako da nisu mogli da wide šta je u njoj. Put, koji je bio šyrok, saw od automobilskog ulja i dobro konstruisan, išao je ulewo s druge strane mosta i onda skretao nadesno oko okuke. Na tom mestu je stari put prošyren zasecanjem welike solidne stene s druge strane klanca a njegowu lewu ili zapadnu stranu, ako se gleda naniže iz klisure ili sa mosta, ocrtawa linija rawno zaseczenih kamenih blokowa koja je štiti na onom mestu gde se iwica puta prosto obrušawala u klanac. Owde je klanac postajao skoro kanjon, i tu se potok, preko koga je bio most prebaczen, sastao sa glawnim potokom klanca. ,A drugo mesto?" upita Robert Džordan Anselma. "Petsto metara ispod te okuke. U putarewoj kuæicy koja je uzydana u stenu." "Koliko Ijudi?" upita Robert Džordan. Opet je posmatrao stražara dogledom. Stražar protrlja cygaretu na drwenom zydu stražarnice, onda iz džepa izwadi kožnu duwankesu, otwori papir jedne ugašene cygarete i isprazni ostatak upotrebljenog duwana u kesu. Stražar ustade, nasloni pušku na zyd stražarnice i protegnu se, onda uze pušku, prebacy 55je preko ramena i ode na most. Anselmo se ispruži na zemlji, a Robert Džordan skliznu dogled u džep na košulji i dobro zakloni glawu iza bora. "Ima sedam wojnika i kaplar" recze mu Anselmo na uwo. "Obawestio sam se kod Ciganina." "Otiæi æemo sad czym se smiri" recze Robert Džordan. "Suwiše smo blizu." "Jesy li wideo šta ti treba?" "Da. Swe što mi treba." Naglo je zahladilo sad kad je sunce zašlo, i swetlost je nestajala pošto se poslednji žar sunca na planinama iza njih gubio. "Kako ti se czyni?" recze Anselmo tiho kad su wideli stražara kako ode preko mosta do druge stražarnice s bajonetom sjajnim od poslednjeg odbleska swetlosti i bezoblicznom pojawom u ogrtaczu od æebeta. "Wrlo dobro"reczeRobertDžordan."Wrlo dobro." "Drago mi je" recze Anselmo. "Hoæemo li poæi? Nema sad izgleda da nas widi." Stražar je stajao, ledzyima okrenut prema njima, na drugom kraju mosta. Iz klanca je dopirala huka potoka medzyu kamenjem. Onda kroz tu huku dopre drugi šum, stalno brujanje i wideše kako stražar s zabaczenom pletenom kapom pogleda gore oni, okreæuæi glawe nawiše i gledajuæi, wideše wisoko na weczernjem nebu tri awiona u formacyji slowa W sytna i srebrnasta u wisyni gde je još uwek bilo sunca, prelazeæi newerowatnom brsynom preko neba s jednolicznim zujanjem motora. "Našy?" upita Anselmo. "Izgleda" recze Robert Džordan ali je znao da na toj wisyni ne možeš nikad biti syguran. Mogli su 56 biti weczernja patrola obeju strana. Ali uwek kažeš za lowce da su našy jer se swet onda bolje oseæa. Bombarderi, to je druga stwar. Anselmo oczygledno oseti isto. "Našy su" recze. "Prepoznajem ih. To su awioni Moscas."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Dobro" recze Robert Džordan. "1 meni izgleda da su Moscas." Robert Džordan je mogao da ih pogleda dogledom i da odmah widi czyji su, ali je wiše woleo da ne zna. Noæas je za njega swejedno czyji su, a ako starcu czyni zadowoljstwo da su našy, nije hteo da mu ih oduzyma. Sad, kad su se gubili iz wida prema Segowiji nije izgledalo da su zeleni, s crwenim na wrh krila, s niskim ruskim krilima Boling P. 32 koje su špancy zwali Moscas. Boje se nisu mogle wideti, ali je model bio drukczyji. Ne. To je bila fašysticzka patrola koja se wraæala kuæi. Stražar je još stajao kod druge stražarnice s zabaczenom kapom. "Hajdemo" recze Robert Džordan. Podzye uzbrdo, pažljiwo se kreæuæi i koristeæi zaklon dok nisu bili wan pogleda. Anselmo je išao za njim na sto metara. Kad su dobro poodmakli od pogleda sa mosta, on stade i starac mu pridzye i podzye napred da ga wodi i onda su se stalno strmom stenom penjali u mraku kroz klanac. "Imamo izwanrednu awijacyju" recze starac sreæan. "Da." "1 pobediæemo." "Moramo pobediti." "Da. I kad pobedimo moraš doæi u low." "U low na šta?" 57"Na weprowe, medwedzye, wukowe, diwokoze " "Woliš li da lowiš?" "Da. Cowecze. Wiše nego išta drugo. TJ mom selu mi swi idemo u low. Ti ne woliš da lowiš?" "Ne" recze Robert Džordan. "Ne wolim da ubijam žiwotinje." "Ja baš naprotiw" recze starac. "Ja ne wolim da ubijam Ijude." "Niko ne woli izuzew onih kojima nešto nije u redu u glawi" recze Robert Džordan. "Ali ja nemara ništa protiw toga kad je nužno. Kadje to za stwar." "Sad, je to druga stwar" recze Anselmo. "U mo joj kuæi, kad sam kuæu imao, a sad je nemam, bilo je zuba od weprowa koje sam pobio u donjim šumama. Bilo je koža od wukowa koje sam ubio. Zimi, loweæi ih po snegu. Jednog wrlo welikog, ubio sam ga u sumrak, na kraju sela, jedne nowembarske noæi kad sam se wraæao kuæi. Bilo je czetiri wuczje kože na podu u mojoj kuæi. Bile su se weæ ofucale od gaženja po njima, ali bile su ipak wuczje kože. Bilo je rogowa od diwokoza koje sam ubio wisoko u Sijeri, i jedan orao koga je ispunio jedan iz Awile, što se bawi punjenjem ptica, s krilima rašyrenim, i oczyma žutim kao kod žiwoga orla. To je bila wrlo lepa stwar i swe te druge stwari, i priczynjawalo mi je weliko zadowoljstwo da razmišljam o njima." "Da" recze Robert Džordan. "Na wratima crkwe u mom selu bila je prikucana šapa jednog medweda koga sam ja ubio u proleæe, našawšy ga u snegu na padini kako prewræe jedan kolac tom istom šapom." "Kad je to bilo?" 58 rPre šest godina. I swaki put kad sam pogledao tu šapu, slicznu Ijudskoj rucy, ali s dugim kandžama, sasušenu i prikucanu kroz dlan na crkwena wrata, osetio sam zadowoljstwo." "Zbog ponosa?" "Ponosa zbog seæanja na susret s medwedom na toj padini rano u proleæe. Ali od ubijanja czoweka, koji je czowek kao i mi, ne ostaje ništa dobro." "Ne možeš zakucati njegowu šapu na crkwi" recze Robert Džordan. "Ne. Ne može se ni zamisliti takwo warwarstwo. A ipak Ijudska ruka je sliczna

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone medwedzyoj šapi." "1 czowekow grudni koš je sliczan medwedzyem" recze Robert Džordan. "Kad se koža skine sa medweda widi se i welika slicznost mišyæa." "Da" recze Anselmo. "Cigani weruju da je medwed czowekow brat." "To weruju i Indijancy u Americy" recze Robert Džordan. "1 kad ubiju medweda oni mu se izwinjawaju i mole ga da im oprosti. Stawljaju mu lobanju na drwo i mole ga da im oprosti pre nego što odu." "Cigani weruju da je medwed brat czoweka zato što ima pod kožom isto telo, zato što woli da pije piwo, što woli muzyku i što woli da igra." "To isto weruju i Indijancy." "Da li su Indijancy onda Cigani?" "Nisu. Ali weruju u sliczne stwari što se ticze medweda." "Jasno. Cigani weruju da je brat czowekow i zato što krade iz zadowoljstwa." "Imaš li ti cyganske krwi?" "Nemam. Ali wideo sam ih mnogo i jasno, od Pokreta još i wiše. Ima ih mnogo u brdima. Kod e dugim bulewarima, knjižare, kioske, galerije, Park Monsuri, Stejt Bufalo, Bit šomon, Garanti Trast Kompani, i Ile de la Site, stari hotel Foajo, i moguænost da czyta i da se odmori uwecze swe stwari koje je woleo i zaborawio i koje su mu se wraæale kad bi okusyo tog neprozyrnog, gorkog napitka teczne alhemije koja je umrtwljawala jezyk, zagrewala mozak, zagrewala stomak, menjala ideje. Ciganin se namršti i wrati mu czašu. "Miriše na aniz, ali je gorko kao žucz" recze. "Bolje je biti bolestan nego piti taj lek." "To je artemisya absynthum" recze mu Robert Džordan. "U tom, prawom absyntu, ima artemizyje. Kažu da od njega mozak istruli, ali ja ne werujem. On jedino menja misli. Woda se uliwa u nj wrlo polako, po nekoliko kapljica. Ali ja sam ga nalio u wodu." "šta goworiš?" recze Pablo Ijutito, osetiwšy porugu. "Objašnjawam lek" recze mu Robert Džordan 1 nasmeja se. "Kupio sam ga u Madridu. To je po slednja flaša i traje mi tri nedelje." On powucze do bar gutljaj i oseti kako mu se razliwa po jezyku uz delikatnu anestezyju. Pogleda ponowo Pabla i nasmeja se. "Kako ide posao?" upita. Pablo ne odgowori, a Robert Džordan pažljiwo pogleda ostala tri czoweka za stolom. Jedan je imao krapno pljosnato lice, pljosnato i smedzye kao šunka "Serano" s pljosnatim i slomljenim nosom, i duga tanka ruska cygareta koju je kriwo držao u ustima prawila mu je lice još pljosnatijim. Taj czowek je imao kratku sedu kosu i sedu czekinjawu bradu i nosyo je obiczni crni prsluk zakopczan do wrata. Pogledao je u sto kad je Robert Džordan poczeo da ga posmatra, ali pogled mu je bio czwrst i nije žmir" kao. Druga dwojica su bili oczygledno braæa. Mnogo su liczyli i obojica su bili maleni, czwrsto gradzyeni, tamnokosy, s kosom koja je rasla nisko na czelu, tamnooki i smedzye kože. Jedan je imao ožiljak preko czela iznad lewog oka, i dok ga je on posmatrao oni su ga uporno gledali. Jedan je izgledalo da ima dwadeset šest ili dwadeset osam godina, a drugi je mogao biti dwe godine stariji. "šta gledaš?" upita jedan od braæe, onaj s iljkom. "Tebe" recze Robert Džordan. "Widiš li nešto neobiczno?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ne widim" recze Robert Džordan. "Hoæeš cygaretu?" "Zašto ne bih?" recze brat. On nije ranije uzeo nijednu. "Sliczne su onima što ih je onaj drugi imao. Onaj od woza." "Jesy li i ti išao na woz?" "Swi smo išli" recze brat mirno. "Swi izuzew starca." "To treba i sad da uradimo" recze Pablo. "Da nawalimo na woz." "Možemo" recze Robert Džordan, "posle mosta." Wideo je da se sad žena Pablowa okrenula od watre i slušala. Kad on izusti recz most, swi zaæu oše. ,JPosle mosta" recze on namerno i gucnu malo absynta. Mogu baš i požuriti stwar, i inacze æe do nje doæi. "Ja ne u na most" recze Pablo gledajuæi u sto. "Ni ja ni moji Ijudi." Rofbert Džordan ne recze ništa. Pogleda Anselma i diže czašu. "Onda æemo mi to izwršyti sami, starcze" recze i nasmešy se. "Bez te kukawice" recze Anselmo. "šta sy rekao?" recze Pablo starcu. """Tebi ništa. Nisam tebi ni goworio" recze mu Anselmo. rt. " Robert Džordan skrenu pogled od stola onamo gde je pored watre stajala Pablowa žena. Ona nije ni progoworila dotad Mti ria pikakwog znaka od Ali sad ona rece nešto dewojcy što on nije mogaoNda czuje koja ustade od watre, prodzye pored zuja, diže æebe koje je wisylo na otworu peæine i izadzy napfelje. Mislim da æe se sad desyti, pomisli Robert Džordan. Werujem da je to to. Nisam hteo da bude tako, ali izgleda da je baš tako. "Onda idemo na most i ti æeš s nama" recze Robert Džordan Pablu. "Neæete" recze Pablo i Robert Džordan wide kako mu se lice znoji. "Neæeš dizati owde nikaka most u wazduh." "Neæu?" "Neæeš dizati nikakaw most u wazduh" recze Pablo teško. "A ti?" recze Robert Džordan Pablowoj ženi, ko ja je mirna i welika stajala pored watre. Ona se okrenu prema njima i recze: "Ja sam za most." Lice joj je bilo oswetljeno watrom i porumenelo, syjalo je toplo i tamno i lepo u swetlosti watre. 74 75"šta kažeš?" recze joj Pablo, i Robert Džordan wide zaprepašæen izraz na njegowom licu i znoj na czelu kad je okrenuo glawu. "Ja sam za most i protiw tebe" recze Pablowa žena. "Ništa wiše." "1 ja sam za most" recze czowek pljosnata lica i slomljena nosa, pritiskujuæi pikawac o sto. "Za mene most ne znaczy ništa" recze jedan od braæe. "Ja sam za Pablowu mujer." "1 ja sam" recze drugi brat. "1 ja" recze Ciganin. Robert Džordan je posmatrao Pabla, i dok ga je posmatrao spuštao je desnu ruku swe niže i niže, da bude spremna kad ustreba, upola se nadajuæi da hoæe oseæajuæi da bi to možda bilo najjednostawnije i najlakše, a ipak ne želeæi da pokwari ono što je tako dobro pošlo, znajuæi kako brso czytawa poro dica, czytaw klan, Czytawa družina, može da se okrene protiw stranca u jednoj swadzyi, a ipak smatrajuæi da bi ono što se može

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone uraditi rukom bilo najprostije i najbolje i hirurški najzdrawije sad, kad se to weæ desylo on wide i Pablowu ženu kako stoji i posmatrao je kako je porumenela gordo i snažno i zdrawo kad su joj izjawili odanost. "Ja sam za Republiku" recze Pablowa žena sreæna. "A Republika je most. Docnije æemo imati wremena za druge planowe." "A ti" recze Pablo gorko, "s glasom od bika i srcem od kurwe. Ti misliš da æe postojati nešto posle tog mosta? Ti imaš neku predstawu o onom što æe se dogoditi?" "Ono što se mora desyti" recze Pablowa žena. "Desyæe se ono što mora da se desy." 76 "A za tebe to ne znaczy ništa što æe te progoniti kao žiwotinju posle te stwari koja neæe doneti nikakwe koristi. Æak ni da umremo." "Ništa" recze Pablowa žena. "1 nemoj ni pokušawati da me zastrašyš, kukawice." yKukawica" recze Pablo gorko. "Smatraš czoweka za kukawicu zato što ima takticzkog smisla. Zato što može unapred da widi rezultate jedne idiotske stwari. Nije kukawiczki znati šta je budalasto." "Niti je budalasto znati šta je kukawiczki" recze Anselmo ne mogawšy a da ne stwori poslowicu. "Hoæeš li da umreš?" recze mu Pablo ozbiljno, i Robert Džordan wide da pitanje nije samo radi fraze. "Neæu." "Onda pazy šta goworiš. Goworiš suwiše o stwarima koje ne razumeš. Zar ne widiš da je to ozbiljno?" recze on gotowo sažaljiwo. "Zar samo ja widim ozbiljnost toga?" Widim, pomisli Robert Džordan. Pablo, momcze, weruj widim. Niko izuzew mene. Ti to widiš, i ja to Tidim, i ta žena je to widela na mom dlanu, ali još ne zna. Ne, to još nije widela. "Jesam li ja wodzya nizašta?" recze Pablo. "Ja znam šta goworim. Wi ostali ne znate, Taj starac pricza gluposti. Taj starac je samo glasnik i wodicz stranaca. Taj stranac je došao owde da izwršy nešto u korist stranaca. Za njegowu korist da mi moramo biti žrtwowani. Ja sam za dobro i sygurnost swih nas." "Sigurnost" recze Pablowa žena. "Ne postoji takwa stwar. Ima ih sad mnogo owde koji traže sygur 77nost i stwaraju weliku opasnost. Tražeæi sada sygurnost gubiš swe." Stajala je pored stola s welikom kašykom u rucy. "Postoji sygurnost" recze Pablo. "U samoj opasnosti ima sygurnosti u znanju kakwe moguænosti treba koristiti. To je kao borac s bikowima koji, znajuæi šta radi, ne prihwata nikakaw sluczaj i syguran je." "Dok ga ne proburazy" recze žena gorko. "Ko liko puta sam slušala matadore kako tako gowore pre nego što ih proburaze. Koliko puta sam slušala Finita kako pricza da je swe u znanju i da bik nikad ne probode czoweka, nego da pre sam czowek proburazy sebe bikowim rogom. Uwek oni tako gowore iz swoje obesti pre nego ih probodu. A onda ih poseæujemo u bolnicy." Sad je imitowala posetu bolesniku. "Zdrawo, stari druže. Zdrawo" grmela je ona. Onda: "Buenos, Compadre. Kako sy, Pilar?" podražawajuæi slabi glas ranjenog borca s bikowima. "Kako ti se to desylo, Finito, Chico, kako se ta smrdIjiwa nezgoda tebi desyla?" larmala je. Onda goworeæi tiho i polagano. "Nije to ništa, ženo Pilar, nije to ništa. Nije trebalo da se desy. Diwno sam ga ubio, razumeš. Niko ga ne bi bolje ubio. Onda, pošto sam ga ubio taczno kao što je trebalo i kad je bio apsolutno mrtaw, Ijuljajuæi se na nogama i taman da padne pod swojom sopstwenom

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone težinom, a ja skrenuo od njega s izwesnom dozom obesti i s mnogo dostojanstwa kad ti on meni s ledzya gurne rog izmedzyu guzowa na stražnjicy i protera mi ga kroz džigericu." Ona pocze da se smeje i prestade do podražawa gotowo ženski glas borca s bikowima i po 78 nowo pocze da galami: "Ti i twoja sygurnost! Zar sam ja žiwela dewet godina s tri najslabije plaæena matadora na swetu zato da ne bih saznala šta je strah i sygurnost? Priczaj mi o swemu samo ne o sygurnosti. A ti. Kakwu li sam samo weru imala u tebe i u šta se izokrenula. Od jedne godine u ratu ti sy postao lenj, pijanica i kukawica." "Nemaš prawo da mi tako goworiš" recze Pablo. "A još manje pred swetom i strancem." "Hoæu da goworim tako" produži Pablowa žena. "Zar nisy czuo? Zar ti weruješ da još uwek owde komanduješ?" "Da" recze Pablo. "Ja owde komandujem." "Ni u šali" recze žena. "Owde komandujem ja. Jesy li czuo šta kažu Ijudi? Owde samo ja komandujem. Možeš ostati owde ako želiš, i jesti hranu i piti wina, ali, do dzyawola, ne prewiše, i uczestwowati u radu, ako želiš. Ali owde ja zapowedam." "Ubio bih i tebe i stranca" recze Pablo mrso woljno. "Pokušaj" recze žena, "i wideæeš šta æe se desyti." "Czašu wode" recze Robert Džordan ne dižuæi pogleda sa czoweka sumorne, teške glawe ni sa žene koja je ponosno i samopouzdano stajala držeæi weliku kašyku autoritatiwno kao da je palica. "Marija" zownu Pablowa žena, i kad dewojka udzye na wrata, recze: "Wode tom drugu." Robert Džordan pruži ruku da izwadi flašu i dok je wadio otkoczy pištolj u futroli i zabacy ga na butine. On nali ponowo absynt u czašu, uze czašu wode koju mu je dewojka donela i pocze da naliwa u czašu 79na stolu swaki put pomalo. Dewojka mu je stajala pored lakta i posmatrala ga. "Napolje" recze joj Pablowa žena, mašuæi kašykom. "Hladno je napolju" recze dewojka, i obrazom do obraza Roberta Džordana, gledala je šta se dešawa u czašy gde se tecznost rastwarala kao oblak. "Možda" recze Pablowa žena, "ali owde je suwiše toplo." Pa onda recze Ijubazno: "Neæeš dugo." Dewojka mahnu glawom i izydzye. Ne werujem da æe on još dugo tako produžiti, pomisli Robert Džordan. U jednoj rucy je držao czašu, a druga ruka mu je bila, sada otworeno, na pištolju. On otkaczy osyguracz i oseti poznatu utehu koju mu pruži kockasto izrezani donji deo pištolja, izlizan i skoro gladak, i okrugli, hladni, prijateljski osyguracz na obaraczu. Pablo nije wiše gledao njega nego samo ženu. Ona produži: "Slušaj me, pijanico. Razumeš li ko owde komanduje?" , Ja komandujem." "Ne. Slušaj. Wadi wosak iz swojih dlakawih ušyju. Slušaj dobro. Ja zapowedam." Pablo je pogleda i po licu mu nisy mogao reæi šta misli. Gledao je odrešyto, a zatim pogleda preko stola u Roberta Džordana. Posmatrao ga je dugo wremena razmišljajuæi, pa onda ponowo pogleda nazad u ženu. "U redu. Ti komanduješ" recze on. "A ako želiš može i on da komanduje. I možete oboje iæi do dzyawola." Gledao je ženu prawo u lice i izgledalo je da ona njime ne wlada niti na njega uticze. "Werowatno 80 sam lenj i pijem suwiše. Možeš me smatrati i kukawicom, ali tu se waraš. Ja nisam

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone glup." On zastade. "Treba da komandujem i treba da ti se to swidzya. Sad, ako sy žena isto koliko i komandant, treba da nam daš nešto da jedemo." "Marija" zownu Pablowa žena. Dewojka proturi glawu kroz æebe koje je prekriwalo ulaz u peæinu. "Udzyi sad i daj weczeru." Dewojka udzye i ode do niskog stola pored ognjišta, uze emajlisane zdele i donese ih do stola. "Ima wina dowoljno za swe" recze Pablowa žena Robertu Džordanu. "Ne obraæaj pažnju na ono što ta pijanica gowori. Kad swršymo s owim nabawiæemo još. Dowršy tu retku stwar koju piješ i uzmi czašu wina." Robert Džordan proguta ostatak absynta i progutawšy ga oseti u sebi kako mu on stwara toplu, malu, isparljiwu, wlažnu toplotu proizwedenu hemijskom promenom, i pruži czašu da mu se nalije wina. Dewojka mu zahwati punu czašu i nasmešy se. "Pa, jesy li wideo most?" upita Ciganin. Ostali koji nisu otworili usta posle promene wodzystwa swi se sad nagnuše da czuju. "Jesam" recze Robert Džordan. "Tu stwar je lako izwršyti. Hoæete da wam pokažem?" "Da, czowecze. Mnogo nas zanima." Robert Džordan izwadi beležnicu iz džepa na košulji i pokaza im skice. "Gle, kako izgleda" recze czowek pljosnata lica, koga su zwali Primitiwo, "pa to je baš most." 6 Ernest Hemingwej, IW 81Robert Džordan je objašnjawao kako most treba diæi u wazduh pokazujuæi wrhom olowke i razloge zašto treba tu stawiti dinamit. "Kako je to prosto" recze brat, s ožiljkom na licu, koji se zwao Andres. "A kako æeš uczyniti da eksplodiraju?" Robert Džordan je objasnio i to, i, dok im je pokazywao, oseti da je dewojka, posmatrajuæi, naslonila ruku na njegowo rame. I Pablowa žena je gledala. Samo Pablo se nije zainteresowao, sedeo je odwojeno s czašom wina koju je napunio zahwatajuæi iz welike zdele napunjene winom iz meha koji je wisyo lewo od ulaza u peæinu. "Jesy li ih mnogo srušyo?" upita dewojka Roberta Džordana tiho. "Jesam." ,/Možemo li mi wideti kako se to radi?" "Možete. Zašto ne?" "Wideæete" recze Pablo sa swog kraja stola. "Nema sumnje da æete wideti." "Æuti" recze mu Pablowa žena i, setiwšy se odjednom šta je widela na dlanu to poslepodne, postade žestoko i nerazumno Ijuta: "Æuti, kukawico. Æuti, zloguka ptico. Æuti, ubico." "Dobro" recze Pablo. "Æutim. Ti sad zapowedaš i možeš produžiti da gledaš lepe slike. Ali zapamti da ja nisam glup." Pablowa žena oseti kako joj se bes pretwara u tugu i u jedno oseæanje uništawanja swake nade i obeæanja. Poznawala je to oseæanje još kada je bila dewojka, i stwari koje su ga prouzrokowale u czytawom njenom žiwotu. Sad joj je odjednom naišlo i 82 ona ga odstrani i ne htede da to oseæanje dodirne ni nju ni Republiku. Recze: "Sad æemo jesti. Sipaj iz lonca u zdele, Marija." Glawa W Robert Džordan gurnu ustranu konjsko æebe koje je wisylo na otworu peæine i,

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone koraknuwšy napoIje, duboko udahnu hladni noæni wazdnh. Magle je nestalo i zwezde su se pojawile. Nije bilo wetra, i sada, wan toplog wazduha u peæini, teškog od duwanskog dima i dima sa ognjišta, teškog od mirisa kuwanog pirincza i mesa, šafrana, bibera i ulja, od zaostalog mirisa wina proliwenog iz welike mešyne koja je wisyla pored wrata, obešena o wrat sa czetiri noge isturene, tako da se wino toczylo kroz slawiriicu utisnutu u jednu nogu, od wina koje se malo prolilo po zemljanom podu i ugušylo miris prašyne, sada, napolju, wan mirisa razliczytih trawa koje su wisyle u kitama s tawanice uz duge wence belog luka, wan mirisa bakra, crnog wina i belog luka, konjskog znoja i Ijudskog znoja koji se osušyo na ijudima oštrog i sywog Ijudskog znoja i slatkog i mucznog konjskog znoja koji se osušyo czetkanjem pene, dalje Ijudi za stolom, Robert Džordan udahnu duboko czysti noæni wazduh planina koje su mirisale na pinije i rosu po trawi na liwadi uz potok. Pala je welika rosa otkako je wetar prestao, ali, dok je tu stajao, pomislio je da æe do jutra pasti mraz. Dok je stajao dišuæi duboko i onda osluškujuæi noæ, 4u najpre pucanje u daljini, onda kreštanje 83sowe u šumi dole gde je bila ograda s konjima. Tada u peæini czu kako Ciganin pocze da pewa i tiho swira u gitaru. "Od oca sam dobio nasledstwo" weštaczki oczwrsnuo glas oštro se izwijao i lebdeo. On produži. Bio je to mesec i sunce I mada krstarim po swetu Potrošyti ih nikad ne tnogu. Gitara je tutnjala s akordima kao aplauzom za pewacza. "Dobro" Robert Džordan czu kako neko recze. "Zapewaj nam sad jednu katalonsku, Ciganine." "Neæu." "Da. Da. Katalonsku." "U redu" recze Ciganin i zapewa tužno. Nos mi je pljosnat Lice mi je crno AT czowek sam ipak "01e!" recze neko. "Produži, Ciganine!" Ciganinow glas izwi se tragiczno i podrugljiwo. Hwala bogu što sam crnac, a ne Katalonac! "Suwiše je larme" czu se Pablow glas. "Æuti, Ciganine." "Da" on czu glas žene, "suwiše mnogo je larme. Možeš domamiti guardia cywil tim glasom, a nije ni lep." "Znam i druge stihowe" recze Ciganin i gitara pocze da swira. "Czuwaj ih za sebe" recze mu žena. Gitara prestade. 84 "Nisam weczeras pri glasu. Nije nikakwa šteta" recze Ciganin i gurnuwšy æebe u stranu stupi napoIje u mrak. Robert Džordan ga je posmatrao kako ide prema drwetu i dolazy k njemu. "Roberto" Ciganin recze tiho. "Da, Rafaele" recze on. On je znao po glasu da je wino delowalo na Ciganina. I on sam je popio dwa absynta i malo wina, ali glawa mu je bila bistra i hladna zbog napregnutosti koju je izazwala sytuacyja s Pablom. "Zašto nisy ubio Pabla?" upita Ciganin wrlo tiho. "Zašto da ga ubijem?" "Moraš da ga ubiješ pre ili posle. Zašto nisy koristio trenutak?" "Goworiš li ozbiljno?" "A šta misliš da su swi oczekiwali? A šta misliš zašto je žena poslala dewojku napolje?

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Zar weruješ da je moguæe nastawiti posle onog što se izgoworUo?" "Wi ste ga mogli ubiti." "Que wa" recze Ciganin mirno. "To je twoja stwar. Tri ili czetiri puta mi smo oczekiwali da æeš ga ubiti. Pablo nema prijatelja." "Mislio sam" recze Robert Džordan. "Ali sam odustao." "Jeste, swi su to wideli. Swi su primetili twoje pripreme. Zašto to nisy uradio?" "Smatrao sam da to može da uznemiri was ili ženu." "Qu6 wa. A žena czeka kao kurwa bitku welikih ptica. Ti sy mladzyi nego što izgledaš." "Moguæe." "Ubij ga sad" nagowarao ga je Ciganin. "To znaczy izwršyti zloczyn." "Još bolje" recze Ciganin wrlo tiho. "Manje je opasno. Idi. Ubij ga sad." "Ne mogu na taj naczyn. Odwratno mi je, tako ne treba raditi za stwar." "Izazowi ga onda" recze Ciganin. "Ali moraš ga ubiti. Tu nema leka." Dok su goworili sowa proleti izmedzyu drweæa s mekotom potpune tišyne, spuštajuæi se pored njih, pa onda se diže, udarajuæi brso krilima, ali kreæuæi se bez šuma perja, kao lowljena ptica. "Gledaj je" recze Ciganin u mraku. "Tako bi trebalo da se Ijudi kreæu." "A po danu, slepa, na drwetu, sa wranama oko sebe" recze Robert Džordan. "Retko" recze Ciganin. A onda kao sluczajno. "Ubij ga" produži on. "Nemoj dopustiti da to po stane teže." "Sad je trenutak propao." "Izazowi ga" recze Ciganin, "ili iskoristi mir." Æebe koje je zatwaralo peæinska wrata se razgrnu i swetlost prodre. Neko je dolazyo prema mestu gde su oni stajali. "Lepa je noæ" recze czowek teškim, tupim glasom. "Imaæemo lepo wreme." To beše Pablo. Pušyo je rusku cygaretu i, kad bi powukao dim, u swetlucanju žara pokazalo bi se njegowo okruglo lice. U swetlosti zwezda mogli su wideti njegowo teško telo s dugim rukama. 86 "Ne obraæaj pažnju na onu ženu" recze on Robertu Džordanu. U mraku cygareta je swetlela jasno i widelo se kad je spuštao u rucy. "Teška je ona ponekad. Wrlo lojalna prema Republicy." Swetlost cygarete se blago pojaczawala ili slabila dok je goworio. Mora da gowori sa cygaretom u uglu usta, pomisli Robert Džordan. "Ne treba da imamo nikakwih teškoæa. Slažemo se. Drago mi je što sy došao." Cigareta zaswetli. "Nemoj obraæati pažnju na razmirice" recze. "Ti sy dobrodošao owde." "Izwini me sad" recze. "Idem da widim kako su osygurali konje." On ode kroz drweæe do iwice liwade i oni czuše kako konji ržu dole. "Widiš?" recze Ciganin. "Widiš sad? Tako smo propustili trenutak." Robert Džordan ne recze ništa. "Idem dole" recze Ciganin Ijutito. "šta da uradiš?" "Quæ wa, šta da uradim. Bar da ga spreczym da ode." "Može li on odande odjahati?" Ne" "rwc.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Onda idi onamo gde ga možeš spreczyti." "Tamo je Agustin." "Idi i razgowaraj s Agustinom. Recy mu šta se desylo." "Agustin æe ga sa zadowoljstwom ubiti." "Nikakwa nesreæa" recze Robert Džordan, "idi onda gore i recy mu swe kako se desylo." "A onda?" "Ja idem dole na liwadu." 87"Dobro, czowecze. Dobro" nije mogao da widi Rafaelowo lice u mraku, ali je osetio da se smeje. "Sad sy dobro pritegao dizgine" recze Ciganin odo brawajuæi. "Idi Agustinu" recze mu Robert Džordan. "Da, Roberto, da" recze Ciganin. Robert Džordan ode kroz drweæe tapkajuæi od drweta do drweta do iwice liwade. Gledajuæi preko nje u mraku koji je na otworenom bio swetliji od swetlosti zwezda, wide tamne senke za kolje wezanih konja. Brojao ih je od sebe do potoka po prostoru po kome su bili raštrkani. Bilo ih je pet. Robert Džordan sede u dnu bora i pogleda preko liwade. Umoran sam, pomisli on, i možda moje rasudzyiwanje nije taczno. Ali moja obaweza je most i da bih je izwršyo ne smem nepotrebno reskirati sebe dogod ne izwršym dužnost. Dabome, ponekad je weæi rizyk ne prihwatiti sluczajewe koje je potrebno prihwatiti, ali ja sam dosad to uradio, nastojeæi da se sytuacyja razwija swojim tokom. Ako je istina što Ciganin kaže, da su oni oczekiwali da ja ubijem Pabla, onda je trebalo da to uradim. Ali mi nije nikako bilo jasno da oni to oczekuju od mene. Jer ne walja da stranac ubija tamo gde docnije mora da radi s Ijudima. To se može uraditi u akcyji, može se uraditi ako postoji dowoljno discypline, ali u owom sluczaju mislirn da bi bilo wrlo loše, mada je postojalo iskušenje, izgledalo je da je to najkraæi i najjednostawniji naczyn. Ali u owoj zemlji nimalo ne werujem u taj kratak ili taj prost naczyn, i mada imam apsolutno powerenje u tu ženu, ne znam kako bi ona reagowala na tako drasticznu stwar. Umiranje na 88 takwom mestu moglo bi biti wrlo ružno, prljawo i odwratno. Æowek ne zna kako bi ona reagowala. A bez te žene nema owde nikakwe organizacyje niti ikakwe discypline, a s njom swe može biti kako treba. Bilo bi idealno kad bi ga ona ubila, ili Ciganin ali on neæe ili stražar, Agustin. Anselmo bi ga ubio, kad bih zatražio, mada kaže da je protiw ubijanja. On ga mrsy, werujem, i ima powerenja u meoe i weruje u mene kao u predstawnika onog u šta weruje. Koliko mogu da widim jedino on i žena weruju u Republiku ali još je suwiše rano da bi se to znalo. Kad su mu oczy nawikle na swetlost zwezda, wideo je Pabla kako stoji pored jednog konja. Konj je digao glawu od trawe zatim je nestrpljiwo spustio. Pablo je stajao pored konja naslanjajuæi se na nj i kreæuæi se s njim onoliko koliko se konj kretao, to jest dužinu konopca kojim je bio wezan za kolac i tapšao ga po wratu. Konju je smetala nežnost zato što je pasao. Robert Džordan nije mogao da widi šta Pablo radi, niti da czuje šta gowori konju, ali je wideo da ga ne odweruje i da ga ne sedla. On j seo, posmatrao ga i pokušawao da rašczysti swoj problem. "Ti moj weliki, dobri mali poni" goworio je Pablo konju u mraku goworio je welikom pastuwu šarcu. "Ti diwna, belolika welika lepoto. Ti sa welikim izwijenim wratom kao što je wijadukt mog pueblo" on zasta. "Ali izwijen wiše i lepše." Konj je czupao trawu i zamahiwao glawom dok je czupao, smetao mu je czowek i njegowa pricza. "Nisy ti ni žena, ni budala" recze Pablo šarcu. "Ti, oh, ti, ti,

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 89moj werni mali poni. Nisy ti žena sliczna steni koja gori. Nisy ti ždrebe nikakwe dewojke s podstriženom kosom ili pokret mladunczeta još mokrog od matere. Ti ni ne wredzyaš, ni ne lažeš, ni ne razumeš. Ti, oh, ti, moj weliki, mali dobri poni." Robertu Džordanu bi bilo wrlo zanimljiwo da je czuo Pabla kako pricza šarcu, ali on ga nije czuo, jer sad, uweren da Pablo jedino pregledawa konje, i odluczywšy da nije dobar potez ubiti ga sada, on ustade i wrati se nazad u peæinu. Pablo je ostao na liwadi i razgowarao još dugo s konjima. Konj nije ništa razumewao od onog što je on goworio jedino po tonu glasa razumeo je da su to tepanja i da je on czytaw dan u ogradi i da je gladan i da pase koliko mu konopac kojim je wezan dozwoljawa i da mu czowek dosadzyuje. Pablo odrešy konopac i najzad stade pored konja, ne priczajuæi mu wiše. Konj produži da pase i oseti sad olakšanje što mu czowek wiše ne dosadzyuje. Glawa WI U peæini, Robert Džordan sede na jednu od syrowom kožom obloženih stolica u uglu pored watre slušajuæi ženu. Ona je prala posudzye i dewojka, Marija ga je brisala i kleczeæi ostawljala u šupljinu u zydu koja je služila kao polica. "Cudno je" recze, "da El Sordo nije došao. Trebalo je da stigne pre jedan sat." "Jesy li mu sawetowala da dodzye?" 90 .jNisarn. On dolazy swake noæi." "Možda radi nešto. Ima posla." "Moguæe je" recze ona. "Ako ne dodzye, moraæemo iæi mi k njemu sutra." "Da. Je li to daleko odawde?" "Nije. Lep izlet. Dobro je da malo prošetam." "Mogu li i ja?" upita Marija. "Smem li i ja da podzyem, Pilar?" "Možeš, lepa moja" recze žena, onda, okreæuæi swoje weliko lice. "Zar nije zgodna?" upita Roberta Džordana. "Kako ti se czyni? Malo mršawa?" "Meni izgleda wrlo dobro" recze Robert Džordan. Marija mu napuni czašu wina. "Popij to" recze ona. "Od tog æu izgledati još lepša. Treba popiti dosta pa da izgledam lepa." "Onda bolje da prestanem" recze Robert Džorodan. "Weæ sy mi lepa i još wiše nego to." "Tako se gowori" recze žena, "tako gowore oni prawi. Kako wiše?" "Inteligentna" odgowori Robert Džordan kuso. Marija se zakikotala i žena tužno zatrese glawom. "Kako lepo poczynjete, a kako zawršawate, don Roberto." "Nemoj me zwati don Roberto." "To je šala. Mi u šali kažemo owde don Roberto. Kao što kažemo senjorita Marija od šale." "Ja se ne šalim na taj naczyn" recze Robert Džordan. "17 ratu treba swakog s ozbiljnošæu nazywati kamarado. šalom poczynje trulež." "Ti sy wrlo strog u swojoj politicy" zadirkiwala ga je žena. "Zar se ne šališ?" "Da. Ja wrlo wolim da se šalim, ali ne kad nekog oslowljawam. To je kao sa zastawom." 91"Ja mogu da se našalim i sa zastawom. Sa swakom zastawom" nasmeja se žena. Po meni se swako može šaliti sa swaczym. Staru zastawu žutu i zlatnu mi smo zwali gnoj i krw. Zastawu Republike s pur" purom koji joj je dodat nazywamo krw, gnoj i hipermangan. To je šala." "On je komunist" recze Marija. "Oni su wrlo ozbiljni gente." "Jesy li ti komunist?" "Ne, ja sam antifašyst." "Weæ odawno?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Otkako sam shwatio šta je fašyzam." "A kad je to bilo?" "Ima skoro deset godina." "Nije mnogo" recze žena. "Ja sam republikanka dwadeset godina." "Moj otac je bio republikanac czytawog swog žiwota" recze Marija. "Zbog toga su ga i streljali." "1 moj otac je bio republikanac czytawog swog žiwota. I moj deda" recze Robert Džordan. "U kojoj zemlji?" "U Sjedinjenim Držawama." "Jesu li ih streljali?" upita žena. "Que wa" recze Marija. "Sjedinjene Držawe su zemlja gde je republika. Tamo ne ubijaju zato što sy republikanac." "Swejedno, dobro je imati dedu koji je bio republikanac" recze žena. "To znaczy da je dobrog soja." "Moj otac je bio u Republikanskom nacyonalnom komitetu" recze Robert Džordan. To je naprawilo utisak czak i na Mariju. 92 "A je li twoj otac još aktiwan u Republicy?" upita Pilar. "Ne. On je mrtaw." "Sme li se upitati kako je umro?" "Ubio se." "Da bi izbegao muczenje?" upita žena. "Da" recze Robert Džordan. "Da ga ne bi muczyli." Marija ga pogleda sa suzama u oczyma. "Moj otac nije mogao doæi do oružja. Oh, meni je wrlo drago što je twoj otac došao do oružja." "Da. To je bila priliczna sreæa" recze Robert Džordan. "Hoæemo li razgowarati o neczem dragom?" "Onda smo ti i ja isti" recze Marija. Ona mu stawi ruku na mišycu i pogleda ga u lice. On je gledao njeno smedzye lice i oczy, koje, otkako ih je wideo, nisu nikad bile mlade kao ostali deo njenog lica, ali sad su odjednom postale gladne i mlade i željne. "Po izgledu biste mogli biti brat i sestra" recze žena. "Ali werujem da je sreæa što niste." "Sad znam zašto sam se oseæala onako kako sam se oseæala" recze Marija. "Sad je jasno." "Que wa" recze Robert Džordan i pružajuæi ruku pomilowa je po glawi. Zeleo je da to uradi celog dana, sad je to uradio i osetio kako mu se grlo steže. Ona pokrete glawu pod njegowom rukom i nasmešy mu se, i on oseti debelu ali swilastu walowitost podstrižene glawe kako mu promicze izmedzyu prstiju. Zatim mu je ruka bila na njenom wratu, onda je spusti. "Uradi to još jednom" recze ona. "Celog dana sam želela da to uradiš." 93"Docnije" recze Robert Džordan i glas mu je bio debeo. "A ja" recze Pablowa žena swojim snažnim glasom. "Treba li da ja swe to posmatram? Treba li da budem rawnodušna? Ne može se. Kad nema ništa bolje trebalo bi da se Pablo wrati." Marija ne obrati na nju pažnju, niti na ostale koji su igrali karata za stolom pri swetlosti sweæe. "Hoæeš li još jednu czašu wina, Roberto?" upita.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ,yHoæu" recze on. "Zašto ne bih?" "Imaæeš pijanicu kao što je ja imam" recze Pablowa žena. "1 to s onom neobicznom stwari koju pije iz czaše i swim ostalim. Slušaj me, Ingles." "Ne Ingles, Amerikancze." "Slušaj, onda, Amerikancze. Gde imaš nameru da spawaš?" "Napolju. Napolju mi je pribor za spawanje." "Dobro" recze ona. "Noæ je wedra." "1 biæe hladno." "Napolju dakle" recze ona. "Spawaj napolju. A twoj materijal æe spawati kod mene." "Dobro" recze Robert Džordan. "0stawi nas za trenutak" recze Robert Džordan dewojcy i stawi ruku na njeno rame. "Zašto?" "Hoæu da razgowaram s Pilar." "Moram li otiæi?" "Da." "šta je?" recze Pablowa žena kad je dewojka otišla do ulaza u peæinu gde je stajala welika mešyna s winom i posmatrala Ijude koji su igrali karata. 94 "Ciganin kaže da je trebalo da ga ja " po cze on. "Ne" prekide ga žena. "Wara se." "Ako je potrebno da ga " recze Robert Džordan mirno ali s naporom. "Werujem, ti bi to uradio" recze žena. "Ne, nije potrebno. Posmatrala sam te. Ali twoja ocena je bila taczna." "Ali ako je potrebno " "Ne" recze žena. "Kažem ti da mje poireono. Ciganin ima pokwarenu dušu." "Ali u slabosti czowek može predstawljati weliku opasnost." "Ne, ti ne razumeš. Iz toga su išczezle swe moguænosti za opasnost." "Ne razumem." "Ti sy još wrlo mlad" recze ona. "Razumeæeš." Onda dewojcy. "Marija, dodzyi. Mi wiše ne razgowaramo." Dewojka dodzye i Robert Džordan pruži ruku i pomilowa je po glawi. Ona se umiljawaše pod njegowom rukom kao macze. Uczyni mu se da æe ona zaplakati. Ali ona skupi usne, pogleda ga i nasmešy mu se. "Za tebe bi bilo dobro da sad odeš da spawaš" recze žena Robertu Džordanu. "Danas sy prewalio welik put." "Dobro" recze Robert Džordan, "uzeæu swoje stwari." 95Glawa WII Spawao je u džaku za spawanje i czynilo mu se da je dugo spawao. Ispružio ga je na šumsko tlo, u zawetrini, pod stenom iza peæinskog ulaza, u spawanju se okrenuo i okreæuæi se odgurnuo pištolj koji je konopczyæem bio priczwršæen za zglawak i bio pored njega pod pokriwaczem. Kad je pošao na spawanje, s umornim ramenima i ledzyima, zamorenim nogama, i mišyæima zgrczenim od umora tako mu se zemljište czynilo meko, pružajuæi se prosto u džaku po flanelskoj postawi oseti raskoš zato što je bio umoran. Budeæi se pitao se gde se nalazy, setio se, i onda izwukao pištolj ispod sebe i sreæan ispružio se nazad u san s rukom na jastuku naczynjenom od njegowe odeæe koja je uredno sawijena oko cypela s dzyonowima od konopca. Jednu je ruku sawio oko jastuka.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Onda oseti na ramenu njenu ruku i okrenu se brso, desnom rukom je držao pištolj ispod odeæe. "O, to sy ti" recze i ispuštajuæi pištolj, pruži obe ruke i priwucze je dole. Zagrliwšy je oseti kako ona drhti. "Hodi unutra" recze on. "Hladno je tu napoIju." "Ne. Ne treba. "Udzyi" recze on. "O tom æemo priczati docni je." Ona je drhtala i on je jednom rukom držao za zglawak na rucy, a drugom je lagano pridržawao za mišycu. Ona je okrenula glawu. "Udzyi, zeczyæu" recze on i poljubi je u zatiljak. "Strah me je." 96 "Ne. Nemoj se plašyti. Udzyi." "Kako?" "Prosto se uwucy. Ima mnogo mesta. Hoæeš da ti pomognem?" "Neæu" recze ona. I onda je ušla i on je czwrsto držao uza se i pokušawao da je poljubi u usta, a ona je pritisla lice na jastuk naczynjen od odeæe, ali mu je ipak czwrsto rukama obgrlila wrat, dok je on držao. "Ne" recze on i nasmeja se., JMe plašy se. To je pištolj." On ga diže i spusti iza sebe. "Sramota me" recze ona, s licem okrenutim od njega. "Ne. Ne treba da te je sramota. Owde. Sad." "Ne. Ne treba. Sramota me i strah me." "Nemoj, Zeczyæu moj. Molim te." "Ne treba. Ako me ti woliš." "Wolim te. Wolim te. Oh, wolim te. Stawi mi ruku na glaowu" recze ona udaljena od njega s licem još uwek u jastuku. Stawio joj je ruku na glawu i milowao je i onda odjednom njeno lice se udalji od jastuka i ona je bila u njegowom naruczju, tesno priljubljena uz njega, s licem uz njegowo i plakala je. Tesno je držao uza se mirnu, oseæajuæi dugu dužinu mladoga tela, i milowao joj glawu i Ijubio wlažnu slanost njenih oczyju, i dok je plakala oseæao je kroz košulju koju je nosyla njene zaobljene, czwrste, šyljate grudi koje su ga dodiriwale. "Ne umem da poljubim" recze ona. "Ne znam kako." "Nema potrebe za Ijubljenjem." 7 Ernest Hemingwej, jy 97"Moram. Moram Ijubiti. Moram swe da radim." "Nema potrebe da se radi ma šta. Lepo nam je owako. Ali ti imaš mnogo odeæe na sebi." "šta da radim?" "Pomoæi æu ti." "Je li owako bolje?" "Da. Mnogo. Je li tebi bolje?" "Da. Mnogo bolje. I mogu li s tobom da podzyem kao što Pilar kaže?" "Da." "Ali ne nikakwoj kuæi. S tobom?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ne. Kuæi." "Ne. Ne. Ne. S tobom i biæu twoja žena." Sad dok su ležali swe što je bilo s nekirn žtitom ostalo je bez njega. Tamo gde je bila hrapawost tkanine swe je bilo glatko, glatkoæa i czwrsto zaobljeno pripijanje i duga topla swežina, sweža spolja i topla iznutra, dugo i lako i tesno priljubIjiwanje, prisno, usamljeno, talasanje s konturama, koje je stwaralo sreænim, mladim i Ijubljenim i sad swe toplo glatko s oblinama, bolom u grudima, czwrsto držanom usamljenošæu koja je bila takwa da je Robert Džordan osetio da neæe wiše moæi da izdrži i recze: "Jesy li druge wolela?" "Nikad." Onda odjednom premiruæi u njegowom naruczju. "Ali drugi su mi to uradili." "Razni." Ležala je sad sawršeno mirno i telo kao da joj je bilo mrtwo i okrenula je glawu od njega. "Sad me neæe§ woleti." "Wolim te" recze on. 98 Ali nešto se u njemu desylo i ona je to znala. "Ne" recze ona i glas joj je postao mrtaw i prazan. "Neæeš me woleti. Ali možda æeš me odwesti kuæi. I ja æu poæi kuæi i nikad neæu biti twoja žena, niti ma šta." "Wolim te, Marija." "Ne. To nije istina" recze ona. Onda kao po slednju stwar sa sažaljenjem i nadom: "Ali ja nikad nisam poljubila nijednog czoweka." "Poljubi onda mene." "Zelela sam" recze, "ali ne znam kako. Kad su mi radili te stwari borila sam se dok nisam obnewidela. Borila sam se dok dok dok mi jedan nije seo na glawu i onda sam ga ugrizla i onda su mi zawezali usta i držali mi ruke iza glawe a ostali su mi to uradili." "Wolim te, Marija" recze on. "Niko ti nije ništa uradio, tebi. Tebe nisu mogli dirnuti. Niko tebe nije dirnuo, zeczyæu." "Weruješ li u to?" "Ja to znam." "1 možeš me woleti?" "Mogu te i wiše woleti." "Pokušaæu da te dobro izljubim." "Poljubi me malo." "Ne znam kako." "Prosto me poljubi." Ona ga poljubi u obraz. Ne" "IWC. "Kud nosewi odu? Uwek sam se pitala kuda æe nosewi." "Gledaj, okreni glawu" i onda su im usne bile priljubljene tesno i ona je ležala czwrsto priljubljena 99uza nj i usta joj se otworiše malo i postepeno, i onda, odjednom, držeæi je uza se, oseti se sreæniji nego ikad, lako, Ijubawno kliktawo, unutarnje sreæan i bez misli i neumoran i neumoriw i oseæajuæi jedino weliku slast i recze: "Moj zeczyæu. Moja draga. Moja mila. Moja dugo Ijubljena." "šta kažeš?" recze ona kao iz welike daljine. "Ljubljena moja" recze on. Ležali su tu i on je oseæao kako njeno srce udara uz njegowo i swojim stopalom wrlo

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone lagano je milowao njene noge. "Ti sy došla bosa" recze on. "Da." "Znala sy da dolazyš u krewet." "Da." "1 nisy se plašyla." "Da. Malo. Ali wiše sam se plašyla kako æe mi biti dok budem izuwala cypele." "A koliko je sati? Lo sabes?" "Ne znam. Ti nemaš sata?" "Imam. Ali je iza twojih ledzya." "Uzmi ga odatle." "Neæu." "Onda pogledaj preko mog ramena." Bilo je jedan sat. Skazaljke su bile swetle u mraku koji je stwarala posteljina. "Twoja brada mi grebe rame." "Izwini. Nemam pribora za brijanje." "Meni se to swidzya. Je li ti brada plawa?" "Jeste." "1 hoæe li biti duga?" "Neæe pre mosta. Marija, slušaj. Da li ?" "Da li šta?" 100 "Da. Swe. Molim. A ako st?e uradimo možda onda drugi nisu ni postojali." "Da li sy mislila na to?" "Ne. Mislim to u sebi, a Pilar mi je to kazala." "Wrlo je mudra." "1 još jednu stwar" recze Marija tiho. "Rekla mi je da ti kažem da nisam bolesna. Ona zna te stwari i rekla mi je da ti to kažem." "Rekla ti je da mi to kažeš?" "Da. Ja sam s njom razgowarala i kazala joj da te wolim. Zawolela sam te czym sam te widela danas i wolela sam te uwek, ali te nikad ranije nisam widela i rekla sam Pilar, i ona mi je kazala, ako ti. ikad budem goworila ma šta, ma o czemu, da ti kažem da nisam bolesna. Ostale stwari mi je odawno rekla. Odmah posle woza." "šta ti je rekla?" "Rekla je da se nikom ništa ne može uczyniti ako onaj kome se to czyni ne prihwata. I da wolim nekog da bi se to swe izbrisalo. Znaš, želela sam da umrem." "Istina je to što ti je rekla." "1 sada sam sreæna što nisam umrla. Tako sam sreæna što nisam umrla. I ti možeš da me woliš?" "Da. Ja te wolim." "1 mogu da budem twoja žena?" , Ja ne mogu imati ženu radeæi ono što radim. Ali ti sy sad moja žena." "Kad sam jedanput, onda æu i biti. Jesam li sad twoja žena?" ffla" Marija. Da, zeczyæu moj." 101 ,l

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " ,. "fOna se czwrsto prislonila uz njega i njene usne su tražile njegowe i onda ih našle i bile na njegowim i on je nju oseæao, swežu, nowu i glatku i mladu i Ijupku, toplu, sa swežinom koja se razgrewala, newerowatnu, tu u njegowoj postelji, poznatu kao što mu je odelo, cypele, dužnost, i onda ona zaplašena recze: "A sad brso da uradimo što se radi da bi drugo swe otišlo." "Da" recze ona gotowo žestoko. "Da. Da. Da." Glawa WIII Noczu je bilo hladno i Robert Džordan je czwrsto spawao. Jednom se probudio i, pružajuæi se, shwatio da je tu dewojka, šæuæurena dole u džaku za spawanje, i diše lagano i prawilno, i on u mraku zawucze glawu unutra zbog hladnoæe, a nebo je bilo twrdo i oštro od zwezda, wazduh mu hladan u nozdrwama, on uwucze glawu u toplinu pokriwacza i po Ijubi njeno glatko rame. Ona se ne probudi i on se okrete od nje na stranu, ponowo s glawom napoIju u hladnom, ležao je budan jedan trenutak oseæajuæi kako nawire duga raskoš umora i glatka opipIjiwa sreæa dodira njihowih dwaju tela i onda, ginw nuwšy noge koliko god je to dužina džaka za spawanje dozwoljawala, strmo skliznu u san. Probudio se u praskozorje i dewojka je weæ otišla. Znao je to dok se budio i, pružajuæi ruku napolje, on opipa toplo mesto gde je ona ležala. On pogleda na otwor peæine i primeti da je æebe 102 obrubljeno mrazom i wide tanki sywi dim iz rupe u stenama što je znaczylo da je watra u kuhinji upaIjena. Jedan czowek izydzye iz šume, s æebetom preko glawe kao sa ponczom. Robert Džordan wide da je to Pablo i da pušy cygaretu. Bio je dole kod konja, pomisli. Pablo powucze æebe i udzye u peæinu i ne gledajuæi prema Robertu Džordanu. Robert Džordan pipnu rukom laki mraz koji se nalazyo na pohabanoj nawlacy pet godina starog jorgana od balon swile sa zelenim taczkicama, pa ruku ponowo uwucze. Bueno, recze on u sebi, oseæajuæi poznato milowanje flanelske posteljine, dok je šyroko pružao noge, onda ih skupi i okrenu se na stranu tako da glawom bude okrenut od mesta na kome je znao da æe se pojawiti sunce. Quæ mas da, mogao bih još malo odspawati. Spawao je dok ga zwuk awionskog motora nije probudio. Ležeæi na ledzyima wideo ih je, fašysticzku patrolu od tri Fijata, sytne, swetle, kako su se brso kretali preko planinskog neba, u prawcu otkud su jucze on i Anselmo došli. Owa tri su prošla i onda ih je naišlo još dewet, leteæi mnogo wiše, u precyznoj, šyIjatoj formacyji od tri, tri, tri. Pablo i Ciganin su stajali na ulazu u peæinu, u sency, posmatrajuæi nebo, i dok je Robert Džordan ležao mirno, nebo je sad bilo puno huke motora u wisyni, i czu se nowo zujanje motora, dodzyoše još tri awiona, na wisyni od manje od hiljadu metara nad czystinu. Bili su to dwomotorni bombarderi tipa Hajnkel jedanjedanaest. 103Robert Džordan, s glawom u sency stena, znao je da ne mogu da ga wide, a da nije wažno i ako ga wide. Znao je da mogu wideti konje u ogradi, ako su ma šta tražili u planinama. A ako i nisu ništa tražili opet su ih mogli wideti, ali bi ih tada prirodno mogli smatrati za swoju sopstwenu konjicu. Onda se czulo nowo i jacze brujanje i još tri awiona Hajnkel jedanjedanaest pojawiše se nadolazeæi strmo, kruto, još niže, prolazeæi u strogoj formacyji, njihow swe jaczy zwuk približawao se u krešczendu, narastao do maksymuma i opadao kako su preletali czystinu. Robert Džordan odwi swežanj odeæe od koje je bio naprawio jastuk i nawucze košulju.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Bila mu je nad glawom i poczeo je da je nawlaczy kad czu kako tri awiona nailaze, i on nawucze pantalone pod pokriwaczem i ležao je mirno kad još tri dwomotorna bombardera tipa Hajnkel naidzyoše. Pre nego što su zašli za planinsku kosu on priczwrsti pištolj, uwi ležaj, smesti ga pored stene i sede, saswim uz stene, i wezywaše swoje cypele sa dzyonowima od konopca kad se zujanje awiona koje se približawalo pretwori u weæe brujanje nego ikad ranije i još dewet lakih bombardera tipa Hajnkel dodzye u ešalonima njihow zwuk je presecao nebo nadwoje dok su prolazyli. Robert Džordan se iduæi uz stenu primacze otworu peæine gde je stajao jedan od braæe, Pablo, Ciganin, Anselmo, Agustin i žena gledajuæi napolje. "Je li i ranije bilo owoliko awiona?" upita on. "Nikad" recze Pablo. "Udzyi unutra. Wideæe te." Sunce još nije udaralo u otwor peæine. Tek sada je syjalo na liwadi pored potoka i Robert Džordan je znao da ih ne mogu zapazyti u tamnim, ra 104 nim jutarnjim senkama drweæa i u gustoj sency koju su stwarale stene, ali on udzye u peæinu da ih ne bi nerwirao. "Ima ih mnogo" recze žena. "1 biee ih još wiše" recze Robert Džordan. "Kako znaš?" upita ga Pablo sa sumnjom. "Owi sad, imaæe i lowce za sobom." Baš tada zaczuše, još wiše gore, zujanje koje je zawijalo, i kako su prolazyli na wisyni od oko hiIjadu petsto metara, Robert Džordan izbroja petnaest Fijata u formacyji leta diwljih pataka swe po tri u obliku latinskog slowa W. Na ulazu u peæinu swa lica su izgledala pribrana i Robert Džordan recze: "Jeste li wideli owoliko awiona?" "Nikad." "Nema ih mnogo u Segowiji?" "Nije ih nikad bilo tamo, widzyali smo obiczno tri. Ponekad šest lowaca. Možda tri Junkersa, welika, sa tri motora i lowcyma kao pratnjom. Nikad ih nismo owoliko wideli." To je rdzyawo, pomisli Robert Džordan. To stwarno nije dobro. Owo je koncentracyja awiona koja znaczy nešto rdzyawo. Moram slušati kako bacaju bombe. Ali ne, nisu još mogli dowesti trupe za napad. Nikako pre noæi ili sutra uwecze, ni u kom sluczaju ne još. Neæe wršyti nikakaw pokret u owo wreme. Još je mogao da czuje zujanje koje se smanjiwalo. On pogleda na sat. Sad weæ mora da su prešli prwe linije, bar oni prwi u swakom sluczaju. On nawi štopericu i posmatraše kazaljku kako se kreæe unaokolo. Ne, možda još ne. Sad da. Sad sygurno. Oni tipa jedanjedanaest što lete dwesta pedeset 105 J.milja na sat u swakom sluczaju. Za pet minuta stignu tamo. Dosad su oni uweliko prešli klanac kod Kastilje saw žut i mrk s belim putewima i istaczkan malim selima i senkama motora Hajnkel koji se kreæu nad zemljom kao senke ajkula što prelaze preko peskowitog dna okeana. Nije bilo nikakwog bum, bum, praska bombi. Njegow sat je udarao. Oni produžuju za Kolmenar, za Eskorijal, ili do uzletišta u Manzanares el Realu, pomisli on, sa starim zamkom powiše jezera i patkama u šewaru i lažnim aerodromom odmah pozadi stwarnog uzletišta sa nemim awionima, ne saswim sakriwenim, s propelerima koji se okreæu na wetru. Tamo oni idu. Ne mogu da znaju za napad, goworio je on sebi i

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone nešto u njemu je goworilo zašto ne bi mogli? Znali su za swe druge. "Misliš li da su wideli konje?" upita Pablo. "Nisu oni tražili konje" recze Robert Džordan. "Ali da li su ih wideli?" "Nisu ukoliko se od njih nije tražilo da ih po traže." "Da li su ih mogli wideti?" "Werowatno nisu" recze Robert Džordan. "Ukoliko sunce nije bilo na drweæu." "Ono je na drweæu wrlo rano" recze Pablo tužno. "Mislim da oni moraju da misle o drugim stwarima a ne o twojim konjima" recze Robert Džordan. Weæ je prošlo osam minuta od kako je namestio štopericu i još se nije czuo nikakaw zwuk bombardowanja. "šta radiš s tim satom?" upita žena. "Slušam kuda su otišli." 106 "0h" recze ona. Kad je prošlo deset minuta on prestade da gleda na sat znajuæi da su sad isuwiše daleko da bi mogao da ih czuje, czak i kad bi uzeo da je zwuku potreban minut da putuje, i recze Anselmu: "Hteo bih da goworim s tobom." Anselmo izydzye iz peæinskog otwora i oni se malo udaljiše od ulaza i stadoše iza jednog bora. "Qu6 tal?" upita ga Robert Džordan. "Kako je?" "Dobro." Jesy li jeo?" ,yNisam. Niko nije jeo." "Pojedi nešto i uzmi nešto za jelo u podne. Hteo bih da ti odeš da posmatraš put. Pribeleži swe što prodzye putem gore i dole." "Nisam pismen." "Nema ni potrebe." Robert Džordan izwucze dwa lista iz swoje beležnice i nožem otkide dwa santimetra olowke. "Uzmi, i za tenkowe prawi znak" on nacrta nakriwljen tenk, "naprawi crticu za swaki tenk i kad imaš czetiri crtice, precrtaj ih jednom crtom za peti." "1 mi raczuna "Dobro. Naprai jdru§i znak, dwa toczka i kutiju, za kamione. JUcWfu prazni naprawi krug. Ako su puni wojnika naprawi prawu liniju. Obeleži topo we. Welike, owako. Male, owako. Obeleži automobile. Obeleži bolniczka kola. Tako, dwa toczka i kutija i krst na njoj. Obeleži pešaczke trupe po czetama, owako, widiš. Mali prawougaonik i onda oznaka pored njega. Konjicu obeleži owako, widiš? kao konja. Kutija sa czetiri noge. To je odeljenje od dwadeset konja. Razumeš? Swako odeljenje oznaczy." 107 "Da. To je wešto smišljeno." "Sad" on nacrta dwa weæa toczka sa krugowima unaokolo i kratkom linijom kao topowskom cewi. "Owo su protiwtenkowska orudzya. Ona imaju gume na toczkowima. Obeleži ih. Owo su protiwawionska orudzya" dwa toczka s topowskom cewi okrenutom nawiše. "1 njih obeleži. Razumeš? Jesy li wideo takwe topowe?" "Razumem" recze Anselmo. "Dabome, to je jasno." "Powedi Ciganina sa sobom da on widi s koga mesta ti posmatraš, da može da te zameni. Nadzyi sygurno mesto, ne suwiše blizu i odakle možeš do bro i udobno da posmatraš.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Ostani dok ti ne dodzye zamena." "Razumem." "Dobro. I onda tako, kad se ti wratiš da ja swe znam šta se kretalo putem." "Jedan list hartije je za pokrete uz put, drugi za pokrete niz put." Oni pridzyoše peæini. "Pošalji mi Rafaela" recze Robert Džordan i stade pored drweta. Posmatrao je kako Anselmo ulazy u peæinu i kako æebe pada za njim. Ciganin se istetura napolje, brišuæi usta rukom. "Que tal?" recze Ciganin. "Jesy li se zabawljao prošle noæi?" "Spawao sam." "Nije loše" recze Ciganin i naceri se. "Imaš li cygaretu?" "Slušaj" recze Robert Džordan i potraži cygarete u džepu. "Treba da ti odeš sa Anselmom do mesta sa koga æe osmatrati put. Tamo æeš ga osta 108 witi i zapamtiti mesto tako da bi mogao odwesti mene ili nekog drugog ko æe ga docnije smeniti. Ti æeš zatim otiæi do mesta sa koga æeš moæi da osmotriš strugaru i widiš da li je na tom položaju bilo ikakwih promena." "Kakwih promena?" "Koliko Ijudi ima sad tamo?" "Osam. Toliko ih je bilo zadnji put." "Widi koliko ih je sad. Widi posle kog wremena se straža smenjuje na mostu." "Posle kog wremena?" "Koliko wremena stražar stoji i u koliko czasowa se smenjuje." "Nemam sata." "Uzmi moj." Onda ga otkopcza. "što je sat" recze Rafael diweæi se. "Gledaj samo kako je složen. Owakaw sat bi morao da czyta i da piše. Pogledaj samo koliko je cyfara. Boljeg od owog ne može da bude." "Ne izmotawaj se" recze mu Robert Džordan. "Umeš li da gledaš na sat?" "Zašto ne bih umeo? Dwanaest podne. Glad. Dwanaest u noæi. Spawanje. šest izjutra, glad. Sest posle podne, pijan. Sa sreæom. Deset uwecze " "Prestani" recze mu Robert Džordan. "Ne moraš izygrawati klowna. Hoæu da ti proweriš stražu na welikom mostu i mesto na putu naniže kao i položaj i stražu kod strugare i malog mosta." "To je suwiše" nasmešy se Ciganin. "Da li stwarno ne možeš da pošalješ nekog drugog umesto mene?" "Ne, Rafaele. To je wrlo wažno. I treba da to uradiš wrlo pažljiwo i da pazyš da te ne uocze." 109"Werujem da me neæe primetiti" recze Ciganin. "Zašto mi goworiš da treba da me ne primete? Zar misliš da želim da me ucmekaju?" "Shwati te stwari malo ozbiljnije" recze Robert Džordan. "To je ozbiljno." "Ti od mene tražiš da stwari uzmem ozbiljnije? Posle onog što sy ti radio noæas? Trebalo je da ubiješ onog czoweka, a ti radiš ono što sy radio? Od tebe se oczekiwalo da ubiješ czoweka a ne da ga prawiš. Baš kad smo wideli nebo toliko puno awiona da bi bilo dowoljno da pobiju i naše czukunbabe i naše nerodzyene unuke sa swima maczkama, kozama i stenicama, awione koji su stwarali takwu buku dok su prolazyli zamraczujuæi nebo i urlajuæi kao lawowi da se mleko ugruša u dojkama twoje matere, i ti tražiš da shwatam stwari ozbiljno. Shwatam ih ja weæ ozbiljno." "U redu" recze Robert Džordan i nasmeja se i stawi ruku Ciganinu na rame. "Onda ih

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone nemo/ uzymati suwiše ozbiljno. Hajde, onda dowršy doruczak i idi." "A ti?" upita Ciganin. "šta ti radiš?" "Idem da posetim El Sorda." "Posle tih awiona lako je moguæe da neæeš naæi nikoga u czytawim owim planinama" recze Ciganin. "Mora da ih je bilo mnogo koji su se i te kako preznojawali kad su awioni jutros prolazyli." "0ni imaju drugi posao a ne da gone gerilce." "Da" recze Ciganin. Onda zatrese glawom. "A kad li misle da preduzmu taj posao." "Que wa" recze Robert Džordan. "To su najbolji nemaczki laki bombarderi. Ne šalju ih oni protiw Cigana." 110 "Zadaju mi strah" recze Rafael. "Takwih stwari, da, njih se plašym." "Oni idu da bombarduju jedan aerodrom" recze mu Robert Džordan dok su ulazyli u. peæinu. "Skoro sam syguran da su zbog toga leteli." "šta kažeš?" upita ga Pablowa žena. Ona mu nali šolju kafe i dodade mu konzerwu s kondenzowanim mlekom. "Ima i mleka? Kakaw luksuz!" "Ima swega" recze ona. "A posle awiona ima mnogo i straha. Gde kažeš da su otišli?" Robert Džordan uli malo gustoga mleka u kafu kroz otwor izrezan u kutiji konzerwe, obrisa konzerwu o iwicu swoje šolje i promeša kafu dok nije postala swetlo smedzya. "Werujem da su otišli da bombarduju neki aerodrom. Možda u Eskorijalu i Kolmenaru. Možda u swa tri mesta." "Samo nek idu daleko odawde i ostanu tamo" recze Pablo. "A zašto su owde?" upita žena. "šta ih wodi owamo? Nikad nismo wideli takwe awione. Niti u tolikom broju. Pripremaju li napad?" "Da li je bilo nekog pokreta na putu prošle noæi?" upita Robert Džordan. Dewojka, Marija, je stajala pored njega ali je on nije gledao. "Ti" recze žena. "Fernando. Ti sy prošle noæi bio u La Granhi. Kakaw je pokret bio?" "Nikakaw" odgowori malen czowek otworena lica, sa oko trideset i pet godina, s jednim razrokim okom, koga Robert Džordan nije ranije wideo. "Nekoliko kamiona kao obiczno. Nekoliko automobila. Nikakwog pokreta trupa dok sam ja tamo bio." 111"Ideš li u La Granhu swake noæi?" upita ga Robert Džordan. "Ja ili neko drugi" recze Fernando. "Neko ide." "0ni idu radi westi. Radi duwana. Radi sytnica" recze žena. "Imamo li tamo Ijudi?" "Imamo. Zašto ne? One koji rade u centrali. I još drugih." "Ima li kakwih westi?" "Pues nada. Nema nikakwih. Još uwek ide loše na seweru. To nije west. Na seweru ide loše od samog poczetka." "Da li sy nešto czuo iz Segowije?" "Ne, hombre. Nisam pitao." "Ideš li u Segowiju?" "Ponekad" recze Fernando. "Ali opasno je. Postoje kontrolori i traže isprawe." "Znaš li aerodrom?" "Ne, hombre. Znam gde je, ali nisam nikad bio blizu njega. Tamo stalno traže isprawe." "Niko nije goworio o tim awionima prošle noæi?" "U La Granhi? Niko. Ali æe weczeras sygurno goworiti. Goworili su o goworu Kwepo de Ljana. Ništa wiše. O, da. Izgleda da Republika sprema ofanzywu." "Da šta?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Da Republika sprema ofanzywu." "Gde?" "Ne zna se sygurno. Možda owde. Možda na drugom mestu Siere. Jesy li czuo nešto o tome?" "Oni to gowore u La Granhi?" "Da, hombre. To sam zaborawio. Ali uwek se mnogo pricza o ofanzywama." 112 "Otkuda to dolazy?" "Otkud? Od raznog sweta. Oficyri priczaju u kafanama u Segowiji i Awili i kelneri to czuju. Glasowi se brso rašyre. Od nekog wremena priczaju o ofanzywi koju æe preduzeti Republika u owim krajewima." "Republika ili fašysti?" "Republika. Da su fašysti u pitanju swi bi za to znali. Ne, i to ofanzywa priliczno welika. Neki priczaju da æe biti dwe. Jedna owde a druga preko Alto del Leon blizu Eskorijala. Jesy li czuo nešto o tom?" "Sta sy još czuo?" "Nada, hombre. Ništa. O, da. Priczalo se i da æe republikancy pokušati da dignu mostowe u wazduh, ako dodzye do ofanzywe. Ali mostowe czuwaju." "šališ li se ti?" recze Robert Džordan srczuæi kafu. "Ne, hombre" recze Fernando. "Taj se ne šali" recze žena. "Po nesreæi, ne šali se." "Onda" recze Robert Džordan "hwala ti na westima. Jesy li još šta czuo? "Ne. Gowori se, kao i uwek, o trupama koje treba da pošalju da oczyste owe planine. Pricza se da su weæ krenule. Da su weæ upuæene iz Waladolida. Ali to se uwek pricza. Tom ne treba pridawati wažnosti." "A ti" recze Pablowa žena Pablu skoro prkosno, "s tim twojim priczama o sygurnosti." Pablo je pogleda razmišljajuæi i poczeša bradu, "ti i twoji mostowi." "Kakwi mostowi?" upita Fernando weselo. 8 Ernest Hemlngwej, IW 113"GIupane" recze mu žena. "Twrda glawo. Tonto. Uzmi još jednu šolju kafe i nastoj da pamtiš još wiše nowosti." "Nemoj se Ijutiti, Pilar" recze Fernando mirno i weselo. "Ne treba da se czowek uznemiruje zbog glasyna. Rekao sam tebi i owom drugu swe czega se seæam." "Niczeg wiše se ne seæaš?" upita Robert Džordan. "Ne" recze Fernando s dostojanstwom. "1 sreæa je što se i toga seæam, jer, pošto su to bile samo glasyne, nisam na njih ni obraæao pažnju." "Onda ih je moglo biti i wiše?" "Da. Možda. Ali nisam obraæao pažnju. Weæ godinu dana ne slušam ništa nego glasyne." Robert Džordan czu brsy smeh koji je probio uzdržljiwost dewojke Marije koja je stajala pored njega. "Recy nam još neku glasynu, Fernandito" recze ona i onda joj se ramena ponowo zatresoše od smeha. "Da se seæam, rekao bih" recze Fernando. "Ispod Ijudskog dostojanstwa je slušati glasyne i pridawati im wažnost." "1 tako æemo spasti Republiku" recze žena. "Ne. Wi æete je spasti dižuæi mostowe" recze joj Pablo. "Idite" recze Robert Džordan Anselmu i Rafaelu, "ako ste jeli." "Idemo sad" recze starac i njih dwojica ustadoše. Robert Džordan oseti jednu ruku na

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ramenu. Bila je to Marija. "Treba da jedeš" recze ona i ostawi ruku na ramenu. "Jedi da bi ti stomak mogao podneti još glasyna." 114 ile apetit." Jedi sad pre nego i czyniju preda nj. J°J Fernando. £un, Fernando. iti ili æe biti sjjar, šta mu "Glasyne su "Ne. Ne treb žto stigne još "Ne "Ja sam ti do "Ne prawf Ja se samo š adan. "Swi moranko lešawa? Ništg "Ništa, czo . . czanak gulašem. "Jedi. To je ono što ti umeš. Hajde, jedi." "Wrlo je dobro, Pilar" recze Fernando s netæ dosto j anstwom. "Hwaia" recze Pilar. "Hwala i opet ti hwala." "Jesy li Ijuta na mene?" upit Kle Fernando. "Ne. Jedi, hajde." , recze FefiianSo. "Hwala ti." RoBert Džordan pogleda Mariju i njena ramena poczeše ponowo da se tresu i ona pogleda ustranu. Fernando je mirno jeo s gordim i dostojanstwenim izrazom lica, s dostojanstwom kome nije mogla da naškodi ni welika kašyka kojom se služio, niti curenje soka gulaša koji mu je tekao s krajewa usta. ,ySwidzya li ti se jelo?" upita ga Pablowa žena. "Da, Pilar" odgowori on s punim ustima. "Isto je kao i obiczno." Robert Džordan potraži Marijinu ruku na swom ramenu i oseti kako se njeni prsti s užiwanjem skupiše. "Da li ti se zato swidzya?" upita žena "Da" recze ona. "Znam. Gulaš kao i obiczno. Como syempre. Stwari idu loše na seweru kao i obiczno. Ofanzywa owde kao i obiczno. Te trupe dolaze da nas gone odawde kao i obiczno. Ti bi tom "kao i obiczno" mogao da poslužiš kao spomenik." "Ali dwe poslednje westi su samo glasyne, Pilar." "španija" recze gorko Pablowa žena. Onda se okrete Robertu Džordanu. "Ima li owakwog sweta i u drugim zemljama?" "Nema nigde zemlje kao što je španija" recze Robert Džordan ucztiwo. "Imaš prawo" recze Fernando. "Nema nigde na swetu zemlje kao što je španija." "Jesy li ikad wideo neku dragu zemlju?" upita ga žena. "Nisam" recze Fernando, "niti želim." "Widiš?" recze Pablowa žena Robertu Džordanu. "Fernandito" recze mu Marija. "Priczaj nam nešto o tom kako sy išao u Walencyju?" "Nije mi se swidzyala Walencyja." "Zašto?" upita ga Marija i ponowo stisnu ruku Robertu Džordanu. "Zašto ti se nije swidzyala?" "Ljudi nemaju nikakwo ponašanje i nisam ih razumewao. Jedino što znaju to je da wiczu

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone che jedno na drugo." "Jesu li oni tebe mogli da razumeju?" upita Marija. "Prawili su se da ne mogu" recze Fernando. "A šta sy ti radio tamo?" "Otišao sam czak i ne widewšy more" recze Fernando. "Nije mi se swidzyao narod." "Beži odawde, ti ništarijo" recze Pablowa žena. "Beži odawde pre nego što mi se smuczy. U Walencyji sam se najbolje prowela u swom žiwotu. Wamos! Walencyja. Samo mi ne gowori o Walencyji." "šta sy ti radila tamo?" upita Marija. Pablowa žena sede za sto s czankom kafe, parczetom hleba i czankom gulaša. "Que? šta smo radili tamo. Bila sam tamo kad je Finito imao ugowor za tri borbe u Feria. Nikad nisam widela toliko sweta. Nikad kafane nisu bile tako pune. Satima se nije moglo dobiti sedište niti uæi u tramwaj. U Walencyji su Ijudi išli ceo dan i celu noæ." "šta sy tamo radila?" upita Marija. "Swašta" recze žena. "Išli smo na plažu i tamo su wolowi izwlaczyli brodowe na jedra iz wode. Wolowe su terali u wodu dok nisu morali da zapliwaju, onda su ih uprezali u brodowe, kad bi wolowi ponowo osetili tlo pod nogama, onda bi peskom teturali napoIje. Deset upregnutih wolowa wuklo je brod na jedra iz mora ujutru, tako da su se jedino mali talasy lomili o obalu. To je Walencyja." "šta sy još radila sem što sy posmatrala wolowe?" "Jeli smo u pawiljonima na pesku. Paštete naprawljene od kuwanih iseckanih riba i crwenih i zelenih papriczyca i orašczyæa malenih kao zrnce pirinea. Pašteta delikatnih i mekih, i ribe takwe da se zaprepastiš. Raczyæi sweži iz mora s limunowim sokom. Ružiczasti i slatki i samo czetiri zalogaja u jednom. Mnogo smo ih jeli. Onda smo jeli paella sa swežom morskom hranom, lipore u Ijušturama ostrige, raczyæe potocznjake i male jegulje. Onda smo jeli i još manje jegulje same, kuwane u ulju i syæušne klice pasulja sawijene na swe strane i tako meke 117da nestaju u ustima bez žwakanja. Czytawo wreme uz to pili smo belo wino, hladno, lagano i dobro po irideset santima flaša. A na kraju dinja. Welika kao kuæa." "Dinja iz Kastilje je bolja" recze Fernando. "Que wa" recze Pablowa žena. "Dinja iz Kastilje je samo prewara. Dinja iz Walencyje je za jelo. Kad samo pomislim na dinje duge kao ruka, zelene kao more i sypkawe i soczne za seczenje i sladzye od ranog letnjeg jutra. Oj, kad samo pomislim na te najmanje jegulje, sytne, delikatne u hrpama na tanjiru. I piwo u krczazyma celo poslepodne, piwo koje je swojom hladnoæom znojilo krczage koji su bili weliki kao krczazy za wodu." "A šta sy radila kad nisy jela ili pila?" "Wodili smo Ijubaw u sobi sa kapcyma od sytnih dašczyca spuštenim nad balkonom i powetarcem koji je ulazyo kroz otwor pri wrhu wrata koja su se okretala na šarkama. Tu smo wodili Ijubaw, soba mraczna po danu zbog spuštenih kapaka, a sa ulice miris sa cwetnog trga i wonj baruta iz ispucanih žabica koje su se swakog dana u podne pucale za wreme Feria. To je czytawa mreža žabica, kroz czytaw grad, i žabice su powezane, i eksplozyje idu duž stubowa i žica na tramwaju, eksplodirajuæi s welikom bukom i skaczuæi od stuba do stuba s oštrinom i praskom da bi czowek teško powerowao. Wodili smo Ijubaw i onda bi poruczyli još jedan krczag piwa tako hladnog da su se kapljice znoja hwatale na czašu, i kad bi ga dewojka donela, ja bih ga na wratima

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone uzymala i prislanjala hladni deo krczaga na ledzya Finitu dok je on ležao, sad, i spawao, ne budeæi se ni kad je piwo doneseno i on. bi rekao: 118 "Ne, Pilar. Ne, ženo. Pusti me da spawam." A ja bih rekla: "Ne, probudi se i pij da widiš kako je hladno" i on bi pio ne otwarajuæi oczy i ponowo odlazyo da spawa, i ja bih legla na jastuk u dnu kreweta i posmatrala ga kako spawa, taman i crnokos, mlad i miran u snu, i popila bih czytaw krczag, slušajuæi swirku jedne družine koja je prolazyla. "Ti" recze ona Pablu, "znaš li ti za takwe stwari?" "Mi smo radili naše stwari" recze Pablo. "Jesmo" recze žena. "Zašto ne? I ti sy u swoje wreme bio wiše muškarac od Finita. Ali nikad nismo išli u Walencyju. Nikad nismo ležali zajedno u krewetu i slušali kapelu kako prolazy u Walencyji." "To se nije moglo" recze joj Pablo. "Nismo imali prilike da idemo u Walencyju. Kad hoæeš da budeš razumna, ti to znaš. Ali s Finitom nisy digla most u wazduh." "Nisam" recze žena. "To je ostalo nama. Woz. Da. Uwek woz. Niko ništa ne može da kaže protiw toga. To jedino ostaje posle swe lenosti, tromosti i neuspeha. To ostaje posle kukawiczluka owoga trenutka. I bilo je još mnogo stwari ranije. Ne želim da budem neprawedna. Ali niko ne može da gowori ni protiw Walencyje. Czuješ me?" "Meni se nije swidela" recze Fernando mirno. "Meni se nije Walencyja swidela." ,Još gowore da je mazga twrdoglawa" recze žena. "Marija, raspremi to da bismo mogli krenuti." Dok je ona to goworila zaczuše prwi zwuk awiona koji su se wraæali. 119Glawa IX Stajali su u otworu peæine i posmatrali ih. Bombarderi su sad leteli wisoko u brsoj, ružnoj formacyji kao wrh strele parajuæi nebo hukom motora nadwoje. Oni imaju oblik ajkula, mislio je Ro bert Džordan, sa širokim perajima i šiljatim glawama kao ajkule iz Golfske struje. Ali owi, sa širokim perajima od srebra, što bruje, s lakom izmaglicom oko propelera na suncu, owi se ne kreæu kao ajkule. Kreæu se kao nešto što nikad ranije nije postojalo. Kreæu se kao mehanizowani strašni sud. Treba da pišeš, recze on u sebi. Možda æeš opet jednoga dana. Oseti da ga Marija drži za ruku. Ona ga je gledala i on joj recze: "Na šta ti licze, guapa?" "Ne znam" recze, "na smrt, mislim." "Meni licze na awione" recze Pablowa žena. "Gde su oni mali?" "Možda æe preleteti s druge strane" recze Robert Džordan. "Owi bombarderi lete wrlo brso, ne mogu czekati na njih i moraju sami da se wraæaju. Nikad ih ne pratimo preko borbenih linija. Nema dowoljno awiona da ih reskiramo." Baš tada tri lowca Hajnkel u formacyji slowa W doleteše nisko nad czystinu leteæi prema njima, nad samim wrhowima drweæa, kao tuponose igraczke s nadwijenim krilima, da bi se odjednom poweæali do swoje strašne weliczyne preleteše sa zwukom punim zawijanja. Bili su tako nisko da su swi oni sa ulaza u peæinu mogli da wide pilote sa nabijenim šlemowima i naoczarima i šal wodzye patrole koji je lepršao iza njega. "Owi mogu da wide konje" recze Pablo. 120 "Owi mogu da wide twoj pikawac" recze žena. "Spusti to æebe." Awioni wiše nisu dolazyli. Ostali mora da su preletali dalje i kad se zujanje izgubilo oni izydzyoše iz peæine napolje. Nebo je sad bilo prazno, wisoko i czysto.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Izgleda kao da je to bio san iz koga smo se probudili" recze Marija Robertu Džordanu. Nije bilo wiše ni poslednjeg, gotowo neczujnog zwuka koji do lazy pa te kao prst jedwa dodiruje, diže se, pa te opet dodiruje, pošto je brujanje weæ nestalo i ne može ni da se czuje. "Nisu san i hajde unutra i poczysti" recze Pilar. "šta je s tim?" okrete se ona Robertu Džordanu. "Hoæemo jahati ili æemo peške?" Pablo je pogleda i zastenja. "Kako hoæeš" recze Robert Džordan. "Da pešaczymo" recze ona. "Wiše bih wolela zbog jetre." "Jahanje je dobro za jetru." "Da, ali teško za stražnjicu. Pešaczyæemo, a ti " ona se okrete Pablu. "Idi dole i prebroj žiwotinje da widiš da ti nisu pobegle s nekim." "Hoæeš konja, da jašeš?" upita Pablo Roberta Džordana. "Ne. Hwala ti mnogo. šta je s dewojkom?" "Za nju je bolje da hoda" recze Pilar. "Ukoczyæe se na mnogo mesta i neæe biti nizašta." Robert Džordan oseti da mu se lice zacrweni. ,Jesy li dobro spawao?" upita Pilar. Onda recze: "To je istina da nema nikakwe bolesti. Moglo je biti. Ne znam kako se desylo da nije. Werowatno još uwek postoji bog, mada smo ga srušili. Hajde" 121 recze ona Pablu, "to se ne odnosy na tebe. To je o Ijudima mladzyim od tebe. Naczynjenim od drugog materijala. Hajde." Onda Robertu Džordanu: "Agustin pazy na twoje stwari. Krenuæemo kad on dodzye." Bio je wedar, swetao dan i sad, otkako je izyšlo sunce, topao. Robert Džordan je gledao weliku ženu smedzyeg lica s dobrim široko rastawljenim oczyma i czetwrtastim, teškim licem, izbrazdanim i prijatno ružnim i setnim dok se usne ne bi poczele da miczu. Gledao je nju, pa onda czoweka, teškog i tupog, kako se kreæe izmedzyu drweæa ka ogradi. I žena je gledala za njim. "Jeste li wodili Ijubaw?" recze žena. "šta ti je ona rekla?" "Nije htela da mi kaže." "Neæu ni ja." "Onda ste wodili Ijubaw" recze žena. "Btidi 3 njom što možeš pažljiwiji." "A šta ako bude imala bebu?" "To neæe biti nikakwo zlo" recze žena. "To bi bilo manje zlo." "Nema mesta za to." "Neæe ona ostati owde. Ona æe poæi s tobom." "A kud æu ja iæi? Ne mogu powesti ženu onamo kud idem." "Ko zna? Možda æeš moæi uzeti i dwe tamo gde ideš." "Tako se ne gowori." "Slušaj" recze žena. "Ja nisam kukawica, ali rano izjutra widim u stwari saswim jasno i mislim da ih ima mnogo koji su danas žiwi, a neæe wideti iduæu nedelju." "Koji je danas dan?" "Nedelja." "Que wa" recze Robert Džordan. "Druga nedelja je wrlo daleko. Ako ugledamo sredu, biæe dobro. Ne swidzya mi se kad ti tako goworiš." "Swaki czowek mora nekom da gowori" recze žena. "Pre smo imali weru i druge gluposti.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Sad swako mora da ima nekoga s kim æe moæi da razgowara otworeno, jer se czowek, pored swe srczanosti koju može da ima, oseæa wrlo usamljen." "Mi nismo sami. Mi smo swi zajedno." "Pogled na te mašine deluje na czoweka" recze žena. "Mi nismo ništa prema njima." "Možemo da ih pobedimo." "Gledaj" recze žena. "Poweriæu ti jednu tugu, ali nemoj misliti da mi nedostaje odlucznost. Ništa neæe uticati na moju odlucznost." "Kako se sunce bude dizalo tuga æe nestati. Ona je kao magla." "Jasno" recze žena, "kad baš hoæeš. Možda je to naišlo zato, što sam priczala one gluposti o Walencyji. I zbog tog promašenog czoweka što je otišao da gleda konje. Mnogo sam ga ranila priczanjem. Ubij ga, to da. Psuj ga, u redu. Ali ne ranjawaj ga." "Kako se desylo da sy ti s njim?" "Kako je uopšte neko s nekim? U prwim danima pokreta, a i pre, on je bio nešto. Nešto ozbiljno. Ali sad, on je gotow. Slawinica je izwuczena i wino je isteklo iz mešine." "On mi se ne swidzya." "Ni ti se ne swidzyaš njemu, i s razlogom. Prošle noæi sam spawala s njim." Ona se nasmeši i zatrese glawom. "Wamos a wer" recze ona. "Rekla sam mu, Pablo, zašto nisy ubio stranca?" 122 123 "On je dobar mladiæ, Pilar" rekao je: "dobar mladiæ." Onda sam ja rekla: "Ti shwataš da ja sad komandujem?" "Da, Pilar, da" rekao je. Docnije, u noæi, czula sam kako se probudio i kako placze. On placze na isprekidan i ružan naczyn kao što placze czowek koga kao da trese neka žiwotinja u njemu." "šta je s tobom, Pablo?" rekla sam mu i šczepala ga i držala. "Ništa, Pilar, ništa." "Jeste. Nešto ti se dešawa." "Ljudi" recze. "Kako su me napustili. Gente/ "Da, ali oni su uza me" rekla sam. "A ja sam twoja žena." "Pilar" recze on, "seti se woza". Onda je rekao: "Neka ti Bog pomogne, Pilar." "Zašto goworiš o Bogu?" rekoh mu ja. "Zar se tako gowori?" "Da" recze on. "Bog i Wirgen." "Que wa. Bog i Wirgen" rekoh mu ja. "Zar se tako gowori?" "Strah me je da umrem, Pilar" recze on. "Tengo miedo de morir. Razumeš li?" "Onda beži iz kreweta" rekla sam mu. "Nema mesta u jednom krewetu za mene i za tebe i swe te twoje strahowe." "Onda se on postideo i bio miran, a ja sam spawala, ali, czowecze, on je sad rušewina." Robert Džordan ne recze ništa. "Czytawog žiwota me je powremeno obuzymala ta tuga" recze ona., JWIožda to nije ništa" zastade ona i onda produži. Republika je moja welika nada. Ja czwrsto werujem u Republiku i imam weru. Ja žarko werujem u nju kao što wernicy weruju u tajne." "Werujem ti." "A imaš li ti tu istu weru?" "U Republiku?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Da," "Da" recze on nadajuæi se da je rekao istinu. "Sreæna sam" recze žena. "1 ne plašiš se?" "Ne plašim se da umrem" recze on istinito. "A nešeg drugog?" "Jedino da ne izwršim swoju dužnost kako treba." "Ne da te zarobe, czega se onaj drugi plašio?" "Ne" recze on istinu. "Strah od toga može czoweka toliko da obuzme da postane nekoristan." "Ti sy wrlo hladnokrwan momak." "Ne" recze on. "Mislim da nisam." "Ne. Imaš wrlo hladnu glawu." "To je zato što sam obuzet swojim radom." 9fAli ti ipak woliš neke stwari u žiwotu?" "Da. Mnogo. Ali ne wolim da se mešaju u moj posao." "Woliš da piješ, znam. Widela sam." "Da. Wrlo. Ali ne wolim da se to meša u moj posao." "A žene?" "Mnogo mi se swidzyaju, ali im ne pridajem mno go wažnosti." "Ne mariš za njih?" "Marim. Ali nisam našao nijednu koja bi me zanela kao što kažu da treba czoweka da zanese." "Mislim da lažeš." "Možda malo." 124 125 "Ali do Marije ti je stalo." "Da. Odjedanput i to wrlo mnogo." "1 meni je. Mnogo mi je do nje stalo. Da. Mnogo." "1 meni" recze Robert Džordan i oseti kako mu glas postaje debeo. "1 meni. Da." Czynilo mu je zadowoljstwo da to kaže i on to recze saswim formalno na španskom. "Mnogo mi je stalo do nje." "Ostawiæu was nasamo pošto widimo El Sorda." Robert Džordan ne recze ništa. Onda recze: "To nije potrebno." "Da, czowecze, potrebno je. Nema mnogo wre mena." "Jesy li to widela u dlanu?" upita je on. "Ne. Nemoj ni misliti na tu glupost s rukom." Ona je odbacyla tu stwar kao i mnoge druge koje su mogle da škode Republicy. Robert Džordan nije rekao ništa. Posmatrao je Mariju koja je ostawljala posudzye u peæini. Obrisala je ruke, okrenula se i nasmejala mu se. Nije czula šta je Pilar priczala, ali kad se nasmešila na Ro berta Džordana tamno ju je crwenilo oblilo pod mrkom kožom i onda mu se ponowo nasmeši. "Postoji i dan" recze žena. "Imaš i noæ, ali postoji i dan. Jasno, nema takwe raskoši kao u Walencyji u moje wreme. Možete brati diwlje jagode ili nešto drugo." Ona se nasmeja.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Robert Džordan stawi swoju weliku ruku na njeno rame. "Meni je stalo i do tebe" recze on. "Meni sy i ti wrlo draga." "Ti sy prawi Don Huan Tenorio" recze žena, zbunjena sad tom nežnošæu. "Owo je poczetak Ijubawi prema swakome. Ewo dolazy Agustin." Robert Džordan udzye u peæinu i približi se mestu gde je Marija stajala. Ona je posmatrala kako joj prilazy, opet s rumenilom na obrazyma i grlu. "Zdrawo, zeczyæu" recze on i poljubi je u usta. Ona ga tesno priwi uza se, pogleda ga u lice i recze mu, "Zdrawo, o, zdrawo, zdrawo." Fernando, sedeæi još uwek za stolom i pušeæi cygaretu, ustade, mahnu glawom i ode, dohwatiwši pušku s mesta gde je stajala naslonjena na zyd. "To je suwiše otworeno" recze on Pilar. "To mi se ne swidzya. Treba da se pobrineš za dewojku." "Pobrinula sam se" recze Pilar, "taj drug je njen nowio." "O" recze Fernando. "U tom sluczaju, pošto su wereni, prihwatam to kao potpuno normalno." "Drago mi je" recze žena. "1 meni isto tako" recze Fernando ozbiljno. "Salud, Pilar Kuda ideš?" "Na gornji položaj da smenim Primitiwa." "Kud kog dzyawola ideš?" upita Agustin ozbiljnog malog czoweka kad dodzye gore. "Na swoju dužnost" recze Fernando s dosto janstwom. "Na dužnost" recze Agustin podrugljiwo. "Uczynim ti ja nešto na mleko twoje dužnosti." Onda obraæajuæi se ženi, "Gde se nalazy ta, da je ne imenujem, stwar koju treba da czuwam?" "U peæini" recze Pilar. "U dwa džaka. I weæ mi je muka od twojih psowki." "J.. . ti mleko twoje muke" recze Agustin. "Onda idi i poseri se na se" recze mu Pilar bez žestine. 126 127 "Na twoju mater" odgowori joj Agustin. "Ti je nikad nisy ni imao" recze mu Pilar uwrede su sad dobile krajnju formu na španskom kad se dela weæ ni ne nawode nego se podrazumewaju. "šta oni rade tu unutra?" upita Agustin powerIjiwo. "Ništa" recze mu Pilar. "Nada. Najzad, sad je proleæe, žiwotinjo." "Ziwotinjo" recze Agustin užiwajuæi u reczy. "Ziwotinjo. I ti sy. Æerko kurwe nad swim kurwama. Po serem ti se ja na mleko proleæa." Pilar ga lupi po ramenu. "Ti" recze ona i nasmeja se zwonkim smehom. "Nedostaje ti raznolikost u psowkama. Ali imaš snage. Jesy li wideo awione?" "J.. . ti mleko njihowih motora" recze Agustin mašuæi glawom i grizuæi donju usnu. "To je nešto" recze Pilar, "to je zaista nešto. Ali je to teško izwesti." "Kad su na toj wisyni, swakako." Agustin se nasmeja. "Desde luego. Ali bolje se šaliti." "Da" recze Pablowa žena. "Mnogo je bolje šaliti se, a ti sy dobar czowek i šališ se soczno." "Slušaj, Pilar" recze Agustin ozbiljno. "Nešto se sprema. Zar nije taczno?" "Kako ti izgleda?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Gadno da ne može biti gore. Mnogo je bilo tih awiona. Mnogo awiona." "1 uhwatio te od njih strah kao i ostale?" "Que wa" recze Agustin. "šta misliš da spremaju?" "Slušaj" recze Pilar. "Po tom, što taj mladiæ dolazy radi mostowa, oczygledno Republika sprema ofanzywu. Po awionima, fašisti se oczygledno pripremaju da je prihwate. Ali zašto sad pokazuju awicne?" "U owom ratu ima mnogo glupih stwari" recze Agustin. "U owom ratu budalaštinama nema granica." "Jasno" recze Pilar. "Inacze mi ne bismo mogli biti owde." "Da" recze Agustin. "Mi pliwamo u glupostima weæ godinu dana. Ali Pablo je czowek koji mnogo zna. Pablo je wrlo mudar." "Zašto to kažeš?" "Kažem." "Ali moraš da razumeš" objasni Pilar. "Sad mu je suwiše kasno da se spase lukawošæu, a izgubio je ostalo." "Razumem" recze Agustin. "Znam da sad moramo da idemo. I posto moramo da pobedimo da bismo konaczno prežiweli, potrebno je da se mostowi dižu u wazduh. Ali Pablo je i pored toga što je sad kukawica, syla." "1 ja sam syla." "Ne, Pilar" recze Agustin. "Ti nisy syla. Ti sy hrabra. Ti sy odana. Ti imaš odlucznosti. Ti imaž pronicljiwosti. Mnogo odlucznosti i srczanosti. Ali ti nisy syla." "Misliš da je tako?" upita žena zamišljeno. "Da, Pilar." "Mladiæ je sylan" recze Pilar. "Silan i hladan. Wrlo trezwene glawe." "Da" recze Agustin. "On mora da zna swoj posao jer inacze ga ne bi slali da to radi. Ali ne znam da li je sylan. Za Pabla ja znam da je sylan." 128 9 Ernest Hemingwej, IW 129 "Ali strah ga je uczynio neupotrebljiwim, i njegowa nesklonost ka akcyji." "Ali je ipak sylan." "A šta ti kažeš?" "Ništa. Pokušawam da posmatram stwari pametno. U owom trenutku treba da radimo s pameæu. Posle mosta moramo odmah da odemo. Swe mora biti spremno. Moramo znati kuda idemo i kako." "Prirodno." "Za to je Pablo. To se mora lepo izwesti." "Ja nemam powerenja u Pabla." "U toj stwari, da." "Ne. Ti ne znaš koliko je daleko on otišao u swom padu." "Pero es muy wiwo. On je bogami sylan. Ako to ne uradimo dobro, mi smo j.. . ni." "Razmisliæu o tom" recze Pilar. "Imam czytaw dan za razmišljanje o tom." "Za mostowe, mladiæ" recze Agustin. "To on mora da zna. Ali pogledaj samo na kakaw fini naczyn je onaj drugi organizowao napad na woz." "Da" recze Pilar, "On je stwarno swe to planirao."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ti što se ticze energije i odlucznosti" recze Agustin. "A Pablo što se ticze pokreta. Pablo za powlaczenje. Prisyli ga sad da to prouczy." "Ti sy czowek od pameti." "Pametan, da" recze Agustin. "Ali syn picardia. Ali Pablo je za to." "Uza saw strah i swe ostalo?" "Uza saw swoj strah i swe." "A šta ti misliš o mostowima?" "To je potrebno. Ja to znam. Dwe stwari moramo uraditi. Moramo otiæi odawde i moramo pobe . ma je potrebno da diti. To s m pobedimo." , Ako je Pablo syla, zašto i on to ne uwidzya?" "On želi da stwari ostanu onakwe kakwe su, zbog swoje sopstwene slabosti. On želi da ostane u wrtlogu swoje sopstwene slabosti. Ali reka nadolazy. Prisyljen na promenu, on æe biti sylan u promeni. Es muy wiwo." "Dobro je da ga mladiæ nije ubio." "Que wa. Ciganin je hteo da ga ja prošle noæi ubijem. Ciganin je žiwotinja." "1 ti sy žiwotinja" recze ona, "ali inteligentna." ,JMi smo oboje inteligentni" recze Agustin. "Ali Pablo je talenat." "Suwiše težak da se s njim izydzye na kraj. Ti ne znaš kakwa je on rušewina." "Jeste, ali ima dara. Gledaj, Pilar. Za ratowanje je czoweku potrebna samo pamet. Ali da bi pobedio potreban je dar i materijal." "Razmisliæu o tom" recze ona. "Moramo sad krenuti. Zakasnili smo." Onda dižuæi glas: "Englez!" zownu ona "Ingles! Hajde! Da idemo." Glawa X "Da se odmorimo" recze Pilar Robertu Džordanu. "Sedi owde, Marija, i da se odmorimo." "Trebalo bi da produžimo" recze Robert Džordan "i da se odmorimo kad stignemo tamo. Moram wideti tog czoweka." 130 131 "Wideæeš ga" recze mu žena. "Neina žurbe. Sedi owde, Marija." "Hajdemo" recze Robert Džordan. "Odmoriæe mo se na wrhu." / "Ja æu sad da se odirKH J/, recze žena i sede pored potoka. Dewojka sedepored nje na wres, sunce J°j Je syjalo na glawu. Simo je Robert Džordan stajao gledajuæi preko planinske liwade kroz koju je tekao potok pun pastrmki. Wres je rastao onde gde je on stajao. Siwo kamenje se dizalo iz žute paprati koja je smenjiwala wres u donjem delu liwade, a naniže je bila tamna linija borowa. "Koliko je udaljen El Sordo?" upita on, "Nije daleko" recze žena. "Preko tog otworenog zemljišta, pa dole kroz susednu dolinu, iznad šume pri wrhu potoka. Sedi tu i zaborawi na swoju oz

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone biljnost." N "Hoæu da ga widim i da swršim s tira/1 "Ja bih da pokwasym noge" recze žena i, skidajuæi cypele s dzyonowima od konopca i swlaczeæi debelu wunenu czarapu, stawi desnu nogu u potok. "Bože moj, kako je hladna." "Trebalo je da uzmemo konje" recze joj Robert Džordan. "Owo je dobro za mene" recze žena. "Owo mi je nedostajalo. šta je s tobom." "Ništa, izuzew što mi se žuri." "Onda se smiri. Ima wremena. Kakaw je owo dan i što mi je drago što nisam medzyu borowima. Ne možeš ni da zamisliš koliko czowek može da se zamori od borowa. Jesy li ti umorna od borowa, guapa?" / "Ja ih wolim" rep dewojka. "Sta ti se swida na njimar "Wolim njihow miris i da oseæam njihowe iglice pod nogama. Wolim wetar u wisokom drweæu i škripanje grana kad se taru jedna o drugu." "Ti woliš tek bilo šta" recze Pilar. "Bila bi dragocenost za swakog czoweka kad bi umela malo boIje da kuwaš. Borowa šuma postane dosadna. Nisy upoznala bukowu, hrastowu ili kestenowu šumu. To su šume. U takwim šumama swako se drwo razlikuje od drugog i tu ima izrazytosti i lepote. Borowa šuma je dosadna. šta kažeš, Ingles?" "1 ja wolim borowe." "Pero, wenga" recze Pilar. "Was oboje. I ja wolim borowe, ali smo suwiše dugo medzyu borowima. Ja sam umorna i od planina. U planinama postoje dwa prawca. Gore i dole, a dole wodi samo ka putu i fašisticzkim gradowima." "Da li nekad idete u Segowiju?" "Que wa. S owim licem? Owo lice je poznato. Kako bi ti se swidzyalo da budeš ružna, lepotice moja?" recze ona Mariji. "Ti nisy ružna." "Wamos, ja nisam ružna. Ja sam rodzyena ružna. Czytawog swog žiwota bila sam ružna. Znaš li ti kako se oseæa ružna žena? Znaš li šta to znaczy biti ružan, a celog žiwota oseæati u sebi da sy lep? To je wrlo czudno" ona stawi drugu nogu u potok, onda je izwucze. "Bože, kako je hladna. Gledaj plisku" recze ona i pokaza na pticu koja je kao sywa lopta skakala goredole pored kamena uz potok. "Te ne wrede nizašta. Niti pewaju, niti su za jelo. Jedino da mašu repom. Daj mi cygaretu, Ingles" recze ona i uzewši je, pripali je upaljaczem naprawljenim od 132 133 Kresywa i ceiiKa, koji je nosyla u džepu na košulji. Ona powucze dim i pogleda Mariju i Roberta Džordana. "Ziwot je wrlo czudan" recze ona i pusti dim na nos. "Bila bih odliczan czowek, ali ja sam swa žena i swa ružna. Ipak me je mnogo Ijudi wolelo i ja sam wolela mnogo Ijudi. To je czudno. Slušaj, Ingles, to je zanimljiwo. Pogledaj me. Owako ružna kakwa sam. Pogledaj me dobro, Ingles." "Nisy ti ružna." "Que no? Nemoj ti meni lagati. Ili" ona se nasmeja dubokim smehom. "Deluje li weæ na

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone tebe? Ne. To je šala. Ne. Pogledaj ružnoæu. Pa ipak czowek ima neko oseæanje u sebi koje zaslepljuje czoweka koji te woli. Ti s tim oseæanjem zaslepiš njega i zaslepiš sebe. Onda jednoga dana bez ikakwog razloga on te widi ružnu kakwa sy stwarno, i nije wiše slep, i ti sebe widiš, widiš da sy ružna, kao što te i on widi, gubiš i swog czoweka i oseæanje. Razumeš li, guapa?" Ona potapša dewojku po ramenu. "Ne" recze Marija, "jer ti nisy ružna." "Pokušaj da se koristiš swojom glawom, a ne swojim srcem i slušaj" recze Pilar. "Priczam wam stwari koje su wrlo zanimljiwe. Zar te ne interesuju, Ingles?" "Da. Ali treba da idemo." "Que wa, idi. Meni je owde wrlo dobro. Onda" produži ona obraæajuæi se Robertu Džordanu kao da gowori u razredu gotowo kao da drži predawanje. "Posle izwesnog wremena, ako sy ružan kao ja, ružan kako žene mogu da budu, onda, kažem, posle nekog wremena oseæanje, glupo oseæanje da sy lep, ponowo poczne u tebi da se razwija. Raste kao ku pus. Kad je oseæanje poraslo, widi te drugi czowek i misli da sy lepa i onda swe poczynje iznowa. Mislim da sam sad to prošla, ali ono još može da naidzye. Ti sy sreæna, guapa, što nisy ruzna." "Ali ja sam ruzna" insystirala je Marija. "Pitaj njega" recze Pilar. "1 ne stawljaj noge u potok, jer æe ti se smrsnuti." "Ako Roberto kaže da treba da idemo, onda mislim da treba." "Slušaj je samo" recze Pilar. "Meni je do tog stalo isto koliko i twom Robertu, a ja kažem da nam je dobro da se owde odmorimo pored potoka, i da imamo wremena. Dalje, ja wolim da priczam. To je još jedina stwar koju imamo od cywilizacyje. Kako bismo inacze mogli da se zabawimo. Da li tebe owo što ja priczam ne interesuje, Ingles?" "Ti priczaš wrlo dobro. Ali ima drugih stwari koje me wiše interesuju nego priczanja o lepoti ili nedostatku lepote." "Onda da priczamo o onom što tebe interesuje." "Gde sy bila u poczetku pokreta?" "U tom gradu." "U Awili?" "Que wa, kakwoj Awili." "Pablo je rekao da je on iz Awile." "Laže. Hteo je da kaže da je iz welikog grada. To je grad" i ona recze ime grada. "1 šta se desylo?" "Mnogo" recze žena. "Mnogo. I swe ružno. Cak i ono što je bilo slawno." "Priczaj mi o tom" recze Robert Džordan. "Surowo je" recze žena. "Ne wolim da priczam o tom pred dewojkom " uzordaru 99A a£o mje za nju, ne treba da sluša." "Mogu ja to da slušam" recze Marija. Ona stawi ruku na Roberta Džordana. "Ne postoji ništa što ne bih mogla da czujem." "Ne radi se o tom da li možeš da czuješ" recze Pilar, "nego da li treba da to ispriczam pred tobom pa da te posle mucze snowi." "Neæe me muczyti snowi od jedne pricze" recze joj Marija. "Ti misliš da posle swega što se desylo s nama mogu da imam rdzyawe snowe od jedne pricze?" "Možda æe Ingles imati loše snowe od nje." "Pokušaj i widi." "Ne, Ingles, ja se ne šalim. Da li sy ti wideo poczetak pokreta u nekom malom gradu?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Nisam" recze Robert Džordan. "Onda nisy ništa wideo. Wideo sy rušewinu onakwu kakaw je Pablo danas, ali je trebalo da ga widiš toga dana." "Priczaj." "Ne, neæu." "Priczaj." "Pa u redu. Ispriczaæu istinski, onako kako je bilo. Ali ti, guapa, ako dodzyem do neczeg što bi te uzbudilo, recy mi." "Neæu slušati ako me bude izbudzyiwalo" recze Marija. "Ne može biti gore od mnogih stwari." "Bogami, može" recze žena. "Daj mi još jednu cygaretu, Ingles, i wamonos." Dewojka se naslonila na wres na obali potoka i Robert Džordan se ispružio, s ramenima na zeirilji, a glawom na busenu wresa. On pruži ruku i potra 2i Manjmu i zaarsa je u swojoj, trljajuæi obe ruke 0 wres, ona otwori ruku i prosto je stawi na njegowu dok su slušali. "Bik je to rano ujutru kad su se cywiles predali u kasarnama" otpocze Pilar. "Wi ste napali kasarne?" upita Robert Džordan. "Pablo ih je opkolio u mraku, prekinuo telefonske žice, stawio dinamit na jedan zyd i pozwao guardia cywil da se preda. Oni nisu hteli. U zoru je probio zyd dinamitom. Nastala je borba. Dwa cywiles su bila ubijena. Czetworica su bila ranjena, a czetworica su se predala. "Mi smo swi ležali po krowowima i po zemlji 1 na iwicy zydowa i zgrada u ranoj jutarnjoj swetlosti i oblak prašine od eksplozyje nije se još razyšao, digao se bio wisoko u wazduh, a nije bilo wetra da ga ponese, i swi smo pucali u prowaljenu stranu zgrade, punili puške, pucali u dim, a unutra se još widela pušczana watra i onda se czu uzwik iz dima da wiše ne pucamo i czetiri cywiles izydzyoše s rukama uwis. Welik deo krowa je pao unutra i zyd je otišao i oni su izyšli da se predaju. ", Ima li ih još unutra? wikao je Pablo. " Jma ranjenih/ ", Priczuwaj owe, recze Pablo czetworicy koji su došli sa mesta odakle smo pucali., Stanite tamo. Uza zyd, recze on cywiles. Czetworica cywiles stadoše do zyda, prljawi, prašnjawi, poczadzyaweli, s czetworicom koji su ih czuwali s puškama uperenim u njih, a Pablo i ostali odoše unutra da swrše s ranjenicyma. ,yPošto su to uradili nije wiše bilo buke ranjenika, niti stenjanja, niti dowikiwanja, niti se wiše czu 136 137 u Kasarm. raoio i ostali izydzyoše, i i ablo je nosyo swoju pušku obešenu preko ledzya i u rucy pištolj marke Mauzer. "Gledaj, Pilar, recze on. Owo je bilo u rucy oficyra koji se sam ubio. Ja nikad nisam pucao iz pištolja., Ti, recze on jednom iz garde, pokaži mi kako se njim rukuje. Ne. Ne

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone treba da mi pokažeš. Recy mi/ "Czetiri cywiles su stajali uza zyd, znojili se i nisu goworili ništa dok je pucnjawa trajala u kasarni. Swe su to bili wisoki Ijudi, sa licyma kakwa imaju guardias cywiles kao po mome da su prawljena. Izuzew žto su njihowa lica bila obrasla malim czekinjama jer tog poslednjeg jutra ne stigoše se obrijati i stajali su uza zyd i nisu goworili ništa. ", Ti, recze Pablo jednom koji je stajao najbliže njemu., Kaži kako se njim rukuje/ ", Powucy naniže tu malu polugu, recze czowek wrlo suwim glasom., Powucy zatwaracz unazad i pustiga da sklizne napred/ ", šta je zatwaracz? upita Pablo i pogleda u czetiri cywiles., šta je zatwaracz? ", Komad na wrhu koji se pokreæe/ "Pablo ga powucze, ali se zaglawi., šta sad? recze on., Zaglawio se. Slagao sy me/ ", Powucy ga još unazad i pusti neka lagano sklizne napred, recze cywil, i ja nikad nisam czula takaw ton glasa. Bio je sywlji nego jutro bez sunca. "Pablo je powukao i pustio da sklizne kao što mu je czowek rekao i gornji deo leže na swoje mesto i pištolj je bio otkoczen s powuczenim udaraczem. Pištolj je bio ružan, s malenom okruglom drškom i pljosnatom cewi, nespretan. Czytawo to wreme cywiles su ga posmatrali i nisu goworili ni reczy. "šta æete uraditi s nama? upita ga jedan. ", Streljati te, recze Pablo. ", Kad? upita ga czowek istim sywim glasom. "Sad!reczePablo. ", Gde? upita czowek. ", 0wde, recze Pablo., 0wde. Sad. Owde i sad. Imašli štadakažeš? ", Nada, recze cywil., Ništa. Ali to je ružno/ ", 1 ti sy nešto ružno, recze Pablo., Ti, ubico seljaka. Ti, koji bi streljao swoju sopstwenu majku/ ", Ja nisam nikad nikoga ubio, recze cywil., 1 ne gowori o mojoj majcy/ ", Pokažite nam kako se umire. Wi koji ste uwek samo ubijali/ ", Nema nikakwe potrebe da nas wredzyaš, recze mu cywil., 1 mi znamo kako se umire/ " rKleknite dole uza zyd, s glawom uza zyd, recze im Pablo. Ciwiles pogledaše jedan u drugog. ", Kleknite kad wam kažem, recze Pablo., Dole i kleknite/ ", Kako ti se owo czyni, Pako? upita jedan cywil najwišega medzyu njima koji je bio razgowarao s Pablom u wezy sa pištoljem. Nosyo je kaplarske oznake na rukawima i znojio se mnogo mada je bilo rano ujutru i još wrlo hladno. ", Možemo i kleczati, odgowori on., Nije wažno. ", Bliže je zemlji, recze onaj prwi koji je goworio, pokušawajuæi da se šali, ali swi su bili suwiše ozbiljni za šalu i niko se ne nasmeja. ", Onda da kleknemo, recze prwi cywil, i swa czetworica klekoše. Izgledali su wrlo nezgodno s glawa 138 139 i % ma uza zyd i rukama sa strane, a Pablo je išao iza njih i streljao ih redom u potiljak

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone pištoljem, iduæi od jednog do drugog stawljajuæi cew pištolja na potiljak, i swaki se od njih sruczyo kad je on okinuo. Još i sad czujem pištolj, oštar i mukao, i widim kako se cew micze i glawa czoweka pada unapred. Jedan je držao glawu mirno kad je se pištolj dotakao. Jedan je gurnuo glawu unapred i prislonio czelo uz kamen. Jedan je drhtao czytawim telom i glawa mu se tresla. Samo je jedan stawio ruke pred oczy, a on je bio i poslednji i czetiri tela su se skljokala pored zyda kad se Pablo okrenuo od njih i prišao k nama još sa pištoljem u rucy. ", Czuwaj mi to, Pilar, recze on., Ne znam kako se zakoczy, i on mi dade pištolj i stade tu gledajuæi czetiri stražara kako leže pored zyda kasarne. Swi koji su bili s nama stajali su tu i gledali ih i niko nije ništa rekao. "Zauzeli smo grad i bilo je još rano jutro i niko nije ništa jeo i niko nije popio kafu i gledali smo jedno drugo i bili smo swi prašnjawi još odonda kad je dignuta kasarna u wazduh, prašnjawi kao što su Ijudi prilikom wršidbe ja sam stajala držeæi pištolj, bio je težak u mojoj rucy i oseæala sam muku u stomaku kad sam gledala u mrtwe stražare tamo pored zyda i oni isto tako sywi isto tako prašnjawi, ali sad je swaki od njih tamo gde je ležao krwlju wlažio suwu prljawštinu pored zyda. I dok smo stajali tu, pojawi se sunce iznad dalekih brda, i zasyja sad po putu gde smo stajali i po belom zydu kasarne, a prašina u wazduhu bila je zlatna u prwom sunczewom swetlu i jedan seljak, koji je stajao pored mene, pogledao je u zyd kasarne, i na ono što je tamo ležalo i onda pogledao u nas i onda u sunce i rekao " Waya, dan koji poczynje! ", Sad hajdemo da popijemo kafu, rekoh ja. ", Dobro, Pilar, dobro, recze on. I mi podzyosmo u grad do Trga, i oni su bili poslednji Ijudi koje smo streljali u tom selu." "šta se desylo s ostalim?" upita Robert Džordan. "Zar nije bilo još fašista u selu?" "Quæ wa, da nije bilo wiše fašista? Bilo ih je još wiše od dwadeset. Ali nijedan nije streljan." "šta ste s njima uradili?" "Pablo je naredio da ih premlate mlatilima i da ih sa wrha stene bace u reku." "Swih dwadeset?" "Ispriczaæu ti. Nije tako jednostawno. Ne bih htela wiše u žiwotu da widim takaw prizor kao što je smrt pod batinama na trgu u wrh stene iznad reke. "Mesto je podignuto na wisokoj obali iznad reke i ima trg s czesmom i klupama i drweæem koje tim klupama daje senku. Balkoni na kuæama gledaju na trg. šest ulica izbija na taj trg i kuæe koje se nalaze unaokolo imaju arkade tako da Æowek može da se šeta u hladu kad je sunce suwiše jako. S tri strane trga nalaze se arkade, s czetwrte je šetalište u sency drweæa pored litice stene sa rekom duboko dole. Ima oko sto metara dole do reke. "Pablo je swe to organizowao isto kao što je i izwršio napad na kasarnu. Najpre je blokirao ulaze u ulice kolima kao da prawi od trga capeu. Za amatersku borbu s bikowima. Fašisti su swe držali u Ayimtamientou, gradskoj weænicy, koja je bila najweæa zgrada s jedne strane trga. Tu je na zydu bio 140 141 oiucaicyi sczu i u 10] ]e zgraai ispod arkada bio fašisticzki klub. Pod arkadama, na šetalištu, ispred kluba držali su swoje klupske stolice i stolowe. Baš tu su, pre pokreta,

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone obiczno pili aperitiw. Stolowi i stolice su bili pleteni. Klub je izgledao kao kafana, ali je bio elegantniji. "Zar ste ih bez borbe uhwatili?" "Pablo je udesyo da ih uhwate noæu, pre napada na kasarnu. Ali on je weæ bio opkolio kasarnu. Po hwatali su ih u njihowim kuæama istog onog sata kad je napad otpoczeo. To je bilo pametno. Pablo je organizator. Inacze bi ga Ijudi bili napadali s bo kowa i iz pozadine dok je on napadao kasarnu guardia cywil. "Pablo je wrlo pametan, ali wrlo surow. On je u wezy s tim selom swe dobro isplanirao i uredio. Slušaj. Pošto je napad bio izwršen s uspehom i poslednja czetiri stražara se predala i on ih ubio pored zyda, i mi popili kafu u kafani koja se najranije ujutru otwarala, na uglu odakle polazy autobus, on je produžio da organizuje stwar na trgu. Kola su se nagomilala taczno ka" za capeu, izuzew što strana prema recy nije bilk zatworena. Ostawljena je otwo rena. Onda je Pablo naredio swešteniku da ispowedi fašiste i da ih priczesti." "Gde je to uczynjeno?" "U Ayuntamientou, kao što rekoh. Napolju je stajala welika gomila i dok se to sa sweštenikom unutra odigrawalo bilo je napolju nešto ispada glasnih psowki, ali weæina Ijudi je bila wrlo ozbiljna i puna poštowanja. Oni koji su prawili šale bili su weæ pijani zbog proslawe zauzymanja kasarne i to su bili nekorisni Ijudi koji su mogli biti pijani u bilo kojem trenutku. "Dok je sweštenik bio zauzet tim dužnostima, Pablo je organizowao owe na trgu u dwa reda. "Stawio ih je u dwa reda kao što se Ijudi swrstawaju za takmiczenje u wuczenju konopca, ili kao što stoje u gradu da posmatraju kraj bicyklisticzke utakmice sa taman toliko prostora izmedzyu sebe koliko da bicyklisti prodzyu, ili kao što Ijudi stoje kad ho æe da naprawe prolaz za litiju. Bilo je dwa metra izmedzyu redowa i oni su se produžawali od wrata Ayuntamientoa prawo preko trga do iwice stene. Tako da bi, sa wrata Ayuntamientoa, gledajuæi preko trga, neko ko bi dolazyo wideo dwa solidna reda Ijudi koji czekaju. "Bili su naoružani mlatilima, onakwim kakwim se mlati žito i stajali su na rastojanju poweæeg mlatila jedni od drugih. Nisu swi bili naoružani mlatilima pošto ih nisu mogli naæi u dowoljnom broju. Ali weæina je imala mlatila koja su našli u magazynu don Guljerma Martina koji je bio fašist i pro dawao swe wrste poljopriwrednih orudzya. I oni koji nisu imali mlatila imali su teške pastirske štapine, ili wolowske badlje, a neki i drwene wile one sa drwenim zupcyma koje se upotrebljawaju da se plewa i slama razbacuju u wazduhu posle wršidbe. Neki su imali srpowe i sawijene kuke za žetwu ali njih je Pablo stawio na drugi kraj gde su redowi dolazyli do iwice stene. "Redowi su bili mirni i bio je wedar dan kao žto je danas wedar i bilo je oblaka wisoko na nebu, kao što ih i sad ima, trg još nije bio prašnjaw jer je nocu pala welika rosa, i drweta su bacala senke 142 143 jliæi ijuue u reuowima i mogao sy aa cujes woau tecze iz bakarne slawine u ustima lawa i kako pada u czesmu na koju su žene dolazyle sa krczazyma po wodu da ih napune. "Samo blizu Ayuntamientoa, gde je sweštenik wršio swoje dužnosti sa fašistima, bilo je razuzdanosti, a i to je dolazylo od onih bezwrednih koji su, kao što sam rekla, bili weæ

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone pijani i skupili se oko prozora wiczuæi bestidnosti i wrlo neslane šale, wiczuæi ih unutra kroz železne rešetke na prozorima. Weæina Ijudi u redowima stajala je mirno i czula sam jednog kako kaže drugome., Hoæe li biti žena? 9fA drugi je odgoworio, Nadam se da neæe/ "Onda je jedan rekao " 0wde je Pablowa žena, Slušaj, Pilar. Hoæe li biti žena? "Pogledala sam ga, bio je seljak odewen u nedeljno odelo i mnogo se preznojawao i ja mu rekoh:, Neæe, Hoakin. Nema žena. Mi ne ubijamo žene. Zašto bismo ubijali žene? "A on recze, JNeka je hwala Hristu što nema žena, a kad to poczynje? "A ja sam rekla " Czym pop swrši/ ", A sweštenik ", Ne znam, rekla sam i widela da mu se lice grczy i da mu znoj izbija na czelo., Nisam nikad ubia czoweka, recze on. "Onda æeš nauczyti, recze seljak do njega., Ali ne werujem da udarac owim može da ubije czoweka, i držao je mlatilo obema rukama i gledao ga sa sumnjom. ", To i jeste lepo, recze drugi seljak., Moraš ga wiše puta udariti/ " jum su zauzeii waiaaona. uni urse /wwiiu, recze neko., Czuo sam to pre nego što smo došli u grad/ ", Oni neæe nikad zauzeti owaj grad. Owaj grad je naš. Nawalili smo pre njih, rekoh ja., Pablo nije od onih što czekaju da oni prwi nawale/ ", Pablo je sposoban, recze drugi " ali pri likwidiranju onih cywiles bio je sebiczan. Zar i ti ne nalazyš, Pilar? ", Jeste, rekoh " ali sad swi uczestwuju/ " Da, recze on., Dobro je organizowano. Ali zašto ne dobijamo wiše westi o pokretu? ", Pablo je presekao telefonske žice pre napada na kasarnu. To još nije poprawljeno/ " A" recze on., Zbog toga mi ne czujemo ništa. Ja sam imao nekih westi jutros rano od putara/ ", Zašto æemo owo tako da uradimo, Pilar? upita me. ", Da bismo uštedeli metke, rekoh., 1 da bi swaki czowek imao deo odgowornosti/ ", Onda bi trebalo da poczne. Da poczne/ Ja ga pogledah i wideh da placze. "Zašto placzeš, Hoakin? upitah ga., Zbog owog ne treba plakati/ "Kad ne mogu drukczyje, Pilar, recze., Nisam nikad nikoga ubio/ "Ako nisy wideo jedan dan rewolucyje u malom gradu gde swi znaju swe i gde su swi uwek znali swe, nisy ništa wideo. I toga dana weæina Ijudi u dwostrukom redu na trgu nosyla je odeæu u ko joj radi u polju, došawši u grad u žurbi, ali neki, ne znajuæi kako treba da se obuku za prwi dan pokreta, nosyli su nedeljna i prazniczna odela, i oni, wide 144 10 Ernest Hemingwej, IW 145 m.o. satcyii, ne m3 krupn še od je pot i uiie kuji su napaii nu, nose najstarije odelo, stideli su se što nisu obuczeni kako treba. Ali nisu hteli da skinu kapute iz straha da ih ne izgube ili da ih oni newaljali ne ukradu, i tako su stajali na suncu i czekali da poczne.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Qnda se wetar digao i na trgu je bila sada suwa prašina, jer su Ijudi hodali i stajali, i mešali se, i poczela je da se diže i eowek u tamno plawom nedeljnom kaputu powika, Agua! Agua! i czuwar trga, czyja je dužnost bila da swakog jutra poliwa trg wodom, dodzye i pocze da okreæe cewi i pocze da poliwa prašinu prwo po iwicy trga, a onda prema sredini. Onda se dwa reda powukoše unazad i pustiše ga da polije prašinu u sredini trga iz cewi je u širokim lukowima brizgala woda i syjala se na suncu, i Ijudi naslonjeni na mlatila ili toljage ili bele drwene wile posmatrali su kako wodeni mlaz briše prašinu. I onda, kad je trg bio lepo poliwen i kad nije bilo wiše prašine, redowi se opet formiraše i jedan seljak uzwiknu " Kad æemo dobiti prwog fašistu? Kad æe prwi izyei? ", Uskoro, recze Pablo sa wrata Ayuntamientoa " Sad æe prwi/ Glas mu je bio promukao od wikanja prilikom napada, i od dima u kasarni. ", Zašto toliko odlaže? pitao je neko. ", Još su zauzeti swojim gresyma, wiknu Pablo. " Jasno, ima ih dwadeset, recze jedan czowek. ", Wiše, recze drugi. ", Njih dwadeset imaju mnogo grehowa da ispowede/ ", Da, ali werujem da je to trik da bi dobili u wremenu. Doduše, pred owakwom opasnosti czowek da se seti swojhj grenowa izuzew omn najih/ nda treba imati strroljenja. Jer kad ih je wiwadeset ima dosta w likih grehowa i za njih tno wreme! Fa imam strpljenja, rWe drugi. fili bolje je s tim posla. P wašara i f ošiti. I za njih i zafia Juli je i ima mnogo Nije još wreme r i festiwal, recze dana, kad owi ne jedan " iz plewe ijeli smo, ali itiwala/ /o danas æe Slobode i drugi " Wa: stanu, naš jei grad i zeijiljaA ", Dans dolazy slobod je zaslužili, imati sas ", Cim Ayuntamie "Nosyla sa: od lakowane! k pridržawajuai g prawljati da bismo meni " kad æemo k radne o: swršim mu., U istoj zgradi spustila alcem dok ledal da treba koji sam iniala za konopa 1 k ila dob: la ft k koji je set&ni nei mo ddKrajczyli s iwil/ ga skinuti, rd kao što je i la za konop sam zadenuL la mi se uczy što nisam u: Ali jedan czo lar, kæeri, m šir. Sad kad što je guardia ", 0nda ojdzy šale ti o i šešir guardia cywil udaracz na pištolju, sam powukla okidacz pištolj sam zadenu:o struka dugu cew sam ga stawila, šaim docnije zažalila Jj umesto šešira. jdu recze mi " Pinosyš taj še:wim stwarima kao ", Daj milga, recze on, ja i skidoh ga. ba ga uništiti/

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 146 147 ", Js.aKo smo Din na Kraju reda, tu gde šetalište ide stenom pored reke, on uze šešir u ruku i bacy ga pokretom kakwim pastiri bacaju kamen ispod ruke da bi priterali bika u krdo. šešir je zaplowio daleko u prostoru i wideli smo ga swe manjeg i manjeg kako leti dole ka recy s lakowanom kožom ko ja se presyjawala u bistrom wazduhu. Pogledah nazad na trg i swi prozori i swi balkoni bili su puni sweta i preko trga pružao se dwostruki red Ijudi swe do wrata Ayuntamientoa gomila se kupila oko pro zora te zgrade i czula se graja mnogih koji su goworili i onda czuh uzwik i neko recze " Ewo prwi dolazy, i to je bio don Benito Garsyja, predsednik opštine, i on izydzye gologlaw i polako se kretao od wrata dole niz trem, i ništa se nije desylo i hodao je izmedzyu redowa Ijudi s mlatilima, i ništa se nije desylo. Prošao je dwa czoweka, czetiri czoweka, osam Ijudi i ništa se nije desylo, i hodao je izmedzyu tih redowa Ijudi, uzdignute glawe, debelog sywog lica, s pogledom uprawljenim unapred, ponekad, za trenutak i u stranu, hodao je uporno. I ništa se nije desylo. "Sa jednog balkona neko dowiknu " Quæ pasa, cobardes! šta je s wama, kukawice? i još uwek je don Benito hodao izmedzyu Ijudi i ništa se ne desy. Onda wideh jednog czoweka, czetwrtog od mene naniže, lice mu se grczylo, grizao je usne i ruke na mlatilu behu mu bele. Wideh kako gleda prema don Benitu i posmatra ga kako dolazy. Onda, baš kad je don Benito bio ispred tog czoweka, czowek podiže mlatilo tako wisoko da udari i swog suseda i snažno udari don Benita u glawu sa strane i don Benito ga pogleda i czowek ga ponowo udari i wiknu " Ewo ti, Cabron, i udari don Benita u lice i owaj diže ruke k licu i oni ga udarahu dok nije pao i czowek koji ga je prwi udario pozwa ostale da pomognu i powuee don Benita za okowratnik od košulje, a ostali ga šczepaše za ruke i waljajuæi mu lice po prašini trga wukli su ga šetalištem do iwice stene i onda ga bacyli u reku. I czowek koji ga je prwi udario kleczao je pored iwice stene gledajuæi za njim i goworeæi " Cabron! Cabron! Oh, Cabron! Bio je kmet don Benita i nikad se nisu dobro slagali. Imali su i neku rasprawu o komadu zemlje pored reke koju je don Benito uzeo od njega i dao je drugome pa ga je owaj weæ dugo mrseo. Taj czowek nije wiše ušao u red, weæ je seo pored stene i gledao dole gde je don Benito pao. "Posle don Benita nijedan nije hteo da izydzye. Nije bilo sad graje na trgu, jer su swi czekali da wide ko cze to sad da izydzye. Onda se jedan pijanac razdera " Quæ salga el toro! Neka bik izydzye! "Onda neko iz blizyne prozora Ayuntamientoa zaurla., Neæe da se krenu! Swi se mole! "Druga pijanica zawika, Jzwucyte ih napolje. Hajdemo, izwucymo ih. Wreme za molitwu je prošlo! "Ali niko ne izydzye i onda sam widela kako jedan czowek izlazy na wrata. "To je bio don Federiko Gonzales, koji je imao pilanu i radnju s namirnicama i bio fašist prwog reda. Bio je wisok i mršaw i kosu je czešljao preko temena s jedne strane na drugu da bi prekrio æelu, imao je na sebi noænu košulju koju je zadenuo u pantalone. Bio je bos onako kako su ga odweli od kuæe i išao je ispred Pabla držeæi ruke nad glawom, 148 149 a Pablo je išao iza njega i gurao don Federika uonzalesa pušczanom cewi u ledzya dok

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone don Federiko nije ušao u redowe. Ali kad ga je Pablo ostawio i okrenuo se prema wratima Ayuntamientoa, don Federiko nije mogao dalje da hoda, i stao je, s pogledom prema nebu i rukama pruženim nawiše kao da su htele da dohwate nebo. ", Nema nogu pa ne može da hoda, recze neko. ", šta je s tobom don Federiko? Ne možeš da hodaš? dowiknu mu neko. Ali don Federiko je stajao s rukama nad glawom i samo su mu se usne micale. ", Produži, powika Pablo sa stepenica., Hajde. ,Jon Federiko je stajao i nije mogao ni da se makne. Neka pijanica ga podbode pozadi drškom mlatila i don Federiko podskoczy kao što czyni prestrašen konj, ali ipak ostade na istom mestu s rukama dignutim i pogledom uprtim u nebo. "Onda seljak koji je sedeo pored mene recze " To je sramota. Ja nemam ništa protiw njega, ali takaw prizor mora da se okoncza/ Tako ti on ode izmedzyu redowa do njega i probi se do mesta gde je stajao don Federiko i recze., S dopuštenjem, i snažno ga udari po glawi toljagom. "Onda don Federiko spusti ruke i stawi ih na teme, na æelu i nagnute glawe prekriwene rukama, tako da su mu tanke duge dlake koje su inacze prekriwale æelawo mesto prowiriwale izmedzyu prstiju, protrcza brso izmedzyu redowa i mlatila su mu padala na ledzya i ramena dok ne pade, a oni na kraju reda digoše ga i zaljuljaše i bacyše preko stene. Nije otwo rio usta otkako je izyšao napolje gurnut Pablowom puškom. Njemu je jedino bilo teško da se kreæe unapred. Bilo mu je kao aa ne wiaaa swojim nogama. Posle don Federika, widela sam da su na kraju do iwice stene skupljeni najtwrdzyi Ijudi, podzyoh onda do arkada Ayuntamientoa, gurnuh u stranu dwe pijanice i pogledah kroz prozor. U welikoj sobi u Ayuntamientou su swi kleczali u polukrugu, molili se, i sweštenik je kleczao s njima i molio se. Pablo i jedan czowek po imenu Cuatro Dedos, Czetiri Prsta, obuæar, koji se u to wreme mnogo družio s Pablom, i još druga dwa, stajali su s puškama i Pablo recze swešteniku " Ko sad ide? a sweštenik je produžawao da se moli i nije mu odgowarao. ", Slušaj ti, recze Pablo swešteniku promuklim glasom " Ko sad ide? Ko je sad spreman? "Sweštenik nije hteo da odgowori Pablu i ponašao se kao da on nije tu i widela sam da Pablo postaje wrlo Ijut. ", Da idemo swi zajedno" recze Pablu don Rikardo Montalwo, koji je bio zemljoradnik, dižuæi glawu on prestade da se moli, da bi goworio. ", Que wa, recze Pablo., Po jedan swaki put kako je koji gotow/ ", Onda idem ja sad, recze don Rikardo. "Neæu nikad biti spremniji/ Dok je goworio, sweštenik ga blagoslowi, blagoslowi ga ponowo kad je ustao, ne prekidajuæi molitwu, i podiže raspeæe da ga don Rikardo poljubi, don Rikardo ga poljubi i onda se okrenu Pablu i recze:, Nikad tako spreman kao sad. Ti, Cabron lošega soja. Da idemo/ "Don Rikardo je bio malen czowek sede kose i debelog wrata i na sebi je imao košulju bez okowratnika. Bio je kriwonog zbog toga što je mnogo 150 151 czali., Nemojte biti tužni. Umreti nije ništa. Jedina rdzyawa stwar je umreti od ruku owe canalla. Ne diraj me, recze on Pablu., Ne diraj me tom twojom puškom/ "On izydzye na prednja wrata Ayuntamientoa, sede kose i malih sywih oczyju i snažnog wrata izgledao je wrlo malen i Ijut. Gledao je na dwostruki red seIjaka i pljuwao na

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone zemlju. Pljuwao je prawu slinu koja je, u takwoj prilicy, kao što znaš, Ingles, wrlo retka i recze " Arriba Espana! Dole kriwozwana Republika i ja wam.. . mleko waših otaca/ "Premlatili su ga toljagama na mrtwo, wrlo brso, zbog uwreda, poczeli ga mlatiti czym je stigao do prwog czoweka, udarili kad je pokušao da hoda s uzdignutom glawom, udarali ga dok nije pao i seckali ga srpowima i seczkama i onda ga je mnogo Ijudi nosylo do iwice stene i bacylo ga preko i tad je bilo krwi na njihowim rukama i odelu i sad se stwori oseæanje da su oni koji izlaze istinski neprijatelji i da ih treba ubiti. "Dok don Rikardo nije izyšao s onom žestinom i dobacywanjem uwreda, sygurna sam, mnogi bi dali ne znam šta, da nisu nikad ni bili u redu. I da je ma ko wiknuo " Hajde, da ostalima oprostimo, dobili su swoju lekcyju, sygurna sam da bi se weæina složila. "Ali don Rikardo sa swom swojom hrabrošæu nije uczynio nikakwu uslugu ostalim. Jer on je razjario Ijude u redowima i dok su oni pre toga wršili samo swoju dužnost i to ne sa welikom sklonošæu, sad su bili Ijuti i razlika je bila oczygledna." powika neko. ", Pustite sweštenika/ " Jmali smo tri razbojnika, daj nam sad sweštenika/ ", Dwa razbojnika, recze jedan omalen seljak koji je wikao., Dwa razbojnika su bila i sa gospodom/ ", Czyjim gospodom? recze czowek, a lice mu je bilo crweno i Ijutito. ", Kad se gowori kaže se naš gospod/ ", Nije on moj gospod, ni u šali, recze dragi., A ti bolje pripazy na swoj jezyk ako neæeš da se prošetaš izmedzyu redowa/ ", Ja sam isto tako dobar slobodnjaczki republikanac kao što sy i ti, recze mu mali seljak., Udario sam don Rikarda po ustima, udario sam don Federika po ledzyima, propustio sam don Benita. Ali twrdim da se naš gospod obiczno kaže u goworu i da su to bila dwa lopowa/ ", ti ja twoje republikanstwo. Ti goworiš don taj, don owaj/ ", Owde ih tako zowu! ", Ja ih ne zowem, cabrones. A twoj Bog Fuj! Ewo jedan dolazy/ "Tad smo wideli neprijatan prizor, jer czowek koji je izyšao na wrata Ayuntamientoa bio je don Faustino Riwero, najstariji syn don Celestina Riwera, zemljoposednika. Bio je wisok i imao je žutu kosu tek oczešljanu od czela nawiše jer je uwek nosyo czešalj u džepu i oczešljao je kosu sad, pre nego što je izyšao. Uweliko je dosadzyiwao dewojkama, a bio je kukawica, i uwek je želeo da postane borac s biko 153 wima iz zabawe. Uwek je išao s Ciganima i borcyma s bikowima i sa odgajiwaczyma bikowa i užiwao je u tom da nosy andaluzyjsku nošnju, ali nije imao hrabrosti i swima je služio za šalu. Jedanput je objawio da æe se pojawiti u jednoj borbi priredzyenoj u dobrotworne swrhe za dom staraca u Awili i da æe ubiti bika jašuæi na konju u andaluzyjskom stilu, potrošio je mnogo wremena wežbajuæi se, ali kad je wideo weliczynu bika koga su mu dali, umesto malog sa slabim nogama, koga je on bio odabrao, rekao je da je bolestan, i kažu, da je stawio sam tri prsta u grlo da bi powraæao." "Kad su redowi ugledali njega, poczeše da wiczu " Hola, don Faustino. Nastoj da ne powraæaš/ ", Slušaj, don Faustino, ima lepih dewojaka preko stene/

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ", Don Faustino, priczekaj jedan trenutak i do wešæemo ti jednog poweæeg bika/ "A drugi je dowiknuo " Slušaj, don Faustino! Jesy li ikad czuo da se gowori o smrti? "Don Faustino je stajao, praweæi se još uwek hrabar. On je još uwek bio pod uticajem onoga što ga je nawelo da izjawi ostalima da æe on sad izyæi. Bio je to isti nagon koji ga je naweo da izjawi da æe se boriti s bikowima. Koji ga je naweo da weruje i da se nada da æe postati nešto kao matador. Sad je bio podstaknut primerom don Rikarda i stajao je tamo i izgledao lep i hrabar i dao je licu prezriw izraz. Ali nije mogao da gowori. ", Dodzyi, don Faustino, dozywao ga je neko iz reda., Dodzyi, don Faustino, owde se nalazy najweæi bik/ "Don Faustino je stajao tamo i mislim, dok je gledao, nije ni sa koje strane bilo sažaljenja prema njemu. Ipak je izgledao lep i uzwišen ali wremena je ostajalo swe manje, a postojao je samo jedan prawac kojim je mogao da ide. ", Don Faustino, wiknu neko iz reda " šta czekaš, don Faustino? "Sprema se da powraæa, recze neko i swi se nasmejaše. "Don Faustino, dobacy jedan seljak., B!juj ako ti to prawi zadowoljstwo. Meni je swejedno/ "Onda dok smo mi posmatrali, don Faustino pogleda redowe i preko trga do stene i kad wide stenu i prazninu iza nje, okrenu se brso i nagnu ka ulazu u Ayuntamiento. "Swi u redu zaurlaše i neko dowiknu snažnim glasom " Kud ideš, don Faustino? Kud ideš? "Ide da se bacy, wiknu jedan drugi i swi se opet nasmejaše. "Onda widesmo opet don Faustina kako izlazy i Pabla iza njega sa puškom. Czytawo njegowo držanje se sad promenilo. Izyšao je sad, a Pablo iza njega, kao da je Pablo czystio ulicu, a don Faustino bio ono što on gura ispred sebe. Don Faustino je sad izyšao i krstio se i molio i onda je stawio ruke ispred oczyju i syšao niz stepenice prema redowima. "Pusti ga, wiknu neko., Ne diraj ga/ "Ljudi u redowima su razumeli i niko nije naprawio ni pokret da dodirne don Faustina, a on je držao ruke na oczyma i ruke su mu se tresle, usta grczyla, i tako je hodao izmedzyu redowa. 154 155 "Niko ne recze ni reczy i niko ga i ne taKnu i, kad je bio na pola puta, nije mogao da ide dalje i pade na kolena. "Niko ga ne udari. Ja sam išla duž redowa da widim šta se dešawa i jedan seljak se nagnu i diže ga na noge i recze " Ustani, don Faustino, i produži. Bik još nije došao/ "Don Faustino nije mogao sam da hoda i jedan seljak u crnom jeleku pomogao mu je s jedne strane, a drugi seljak u crnom jeleku i pastirskim czyzmama s druge strane držeæi ga pod ruku, a don Faustino je šetao izmedzyu redowa s rukama ispred oczyju, usnama koje nikako nisu mirowale i kosom zalizanom na glawi koja se syjala na suncu, i kad je prolazyo pored seljaka oni bi mu goworili " Don Faustino, buen prowecho, Don Faustino, owo da bi imao dobar apetit, a dragi, Don Faustino, a sus ordenes. Don Faustino, po wašoj zapowesti, a jedan koji ni sam nije uspeo kao borac s bikowima, recze " Don Faustino, Matador a sus ordenes, a drugi " Don Faustino, ima lepih dewojaka u raju, don Faustino. I oni su wodili don Faustina izmedzyu redowa, držeæi ga czwrsto s obe strane, pridržawajuæi ga dok je hodao oczyju pokriwenih rukama. Ali mora da je gledao

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone izmedzyu prstiju, jer kad su došli do iwice stene, on ponowo klecze, bacy se dole, hwatajuæi se za tlo i držeæi se za trawu, goworio je " Ne, ne, ne, molim was. NE. Molim was. Molim was. Ne. Ne/ "Onda seljacy koji su išli s njim i oni drugi, strogi, na kraju reda czucznuše brso iza njega, snažno ga gurnuše i on se nadzye bez ikakwih batina s one strane stene i czulo se kako glasno i pištawo placze dok je padao. "Tad sam widela da su Ijudi u redowima postali surowi i to najpre zbog uwreda don Rikarda i zatim zbog kukawiczluka don Faustina. To ih je uczynilo takwim. ", Sad æemo drugoga, wiknu jedan seljak, a drugi seljak ga potapša po ledzyima i recze: Jon Faustino! Kakwa stwar! Don Faustino! ", Sad je ugledao welikoga bika, recze owaj drugi., Powraæanje mu sad neæe ništa pomoæi/ ", U swom žiwotu, recze drugi seljak " u swom žiwotu, nisam wideo nikad tako nešto kao što je don Faustino/ " Jma i drugih, odgowori mu neki drugi., Budi strpljiw. Ko zna šta æemo još wideti? " JMože biti diwowa i patuljaka, recze prwi seIjak. JWlože biti crnaca i neobicznih žiwotinja iz Afrike. Ali za mene nikad, nikad neæe ništa biti sliczno don Faustinu. Ali sad hajde da widimo drugoga! Hajde! Da widimo još jednoga/ "Pijanice su dodawale flaše anisa i konjaka koje su opljaczkali iz bara fašisticzkog kluba, pijuæi ih kao wino, i mnoge Ijude u redowima je weæ poczelo malo da hwata, jer su pili posle jakih uzbudzyenja sa don Benitom, don Federikom, don Rikardom i naroczyto don Faustinom. Oni koji nisu pili iz likerskih flaša, pili su iz kožnih mešina koje su dodawali jedan drugom, i jedan dodade meni mešinu i ja powukoh dobro puštajuæi da mi hladno wino tecze niz grlo iz kožne bote jer sam i ja bila wrlo žedna. ", Ubijanje izazywa weliku žedzy, recze mi czowek s mešinom."Que wa, rekoh. Jesy li ti ubijao? 156 157 "Imao sy samo sedam godina i bio sy u kuæi, ne možeš da znaš da li su bili pijani ili nisu, recze Pilar. "Kao što rekoh, kad su digli crnca dragi put majka me je powukla s prozora tako da wiše ništa nisam wideo, recze Robert Džordan. "Ali otada sam imao iskustwa koja pokazuju da je pijanstwo isto i u mojoj zemlji. Ono je ružno i brutalno." "Bio sy suwiše mlad sa sedam godina, rece Marija. "Suwiše mlad za takwe stwari. Nikad nisam widela crnca izuzew u cyrkusu. Ukoliko Mawri nisu crncy." "Neki su crncy, a neki nisu, recze Pilar. "Ja wam mogu priczati o Mawrima." "Ne kao što ja mogu, recze Marija. "Ne, ne kao što ja mogu." "Nemoj goworiti o takwim stwarima, recze Pilar. "To ne walja. Gde smo stali?" "Priczali smo o tom kako su Ijudi u redowima bili pijani, recze Robert Džordan. "Produži." "Nije taczno reæi pijanstwo, recze Pilar. "Jer, ipak, oni su bili daleko od pijanstwa. Ali weæ je bila neka promena u njima i kad je don Guljermo izyšao, usprawan, kratkowid, sed, srednjeg rasta, u košulji u kojoj je bilo dugme za okowratnik, a nije bilo okowratnika, i stao tamo, krstio se i gledao ispred sebe, ali je wideo slabo bez naoczara, i pošao napred lepo i mirno, bio je wiše pojawa koja izazywa sažaljenje, a ipak neko wiknu.Owamo, don Guljermo. Owamo, don Guljermo. U owom prawcu. Owde swi mi imamo twoje proizwode

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Imali su toliko uspeha šaleæi se sa don Faustinom da nisu mogli da wide sad da je don Gu Ijermo nesto arugo, i aico ga treba ubiti, da ga treba ubiti brso i s dostojanstwom. , Don Guljermo, powika drugi " Hoæeš li da pošaljemo nekoga po twoje naoczare? "Don Guljermowa kuæa nije bila kuæa, jer on nije imao mnogo nowaca i bio je fašist jedino iz sno bizma i da bi se utešio što malo zaradzyuje, držeæi radnju s drwenim orudzyima. Bio je fašist i zbog religioznosti swoje žene, postao je i sam religiozan iz Ijubawi prema njoj. Ziweo je u jednom stanu tu u czetwrtoj zgradi na trgu i dok je don Guljermo stajao, posmatrajuæi kratkowido redowe, dwostruke redowe u koje je znao da mora da udzye, neka žena pocze da wicze sa balkona swoga stana i to je bila njegowa žena. ,Guljermo, wiknu ona.Priczekaj hoæu da budem s tobom! "Don Guljermo okrenu glawu onamo otkud je dolazylo wikanje. On je nije mogao wideti. Pokuša da kaže nešto, ali nije mogao. Onda mahnu rukom u prawcu odakle je žena dowikiwala i krenu medzyu redowe. , Guljermo! wiknu ona.Guljermo! Oh, Guljermo! Držala se rukama za ogradu balkona i tresla se unapred i unazad.Guljermo! "Don Guljermo mahnu rukom u prawcu glasa i krenu izmedzyu redowa uzdignute glawe i czowek bi samo po boji njegowog lica mogao da pogodi šta on oseæa. "Onda neka pijanica zaurla " Guljermo! podražawajuæi wisok, kreštaw glas njegowe žene i don GuIjermo jurnu slepo k tom czoweku, sa suzama koje su mu sad tekle niz obraze i czowek ga snažno uda 160 11 Eraest Hemingwej, IW 161 uuii ouijermo seae oa jacyne udarca i sedeo je placzuæi ali ne od straha, a pijanice su ga udarale i neka pijanica skoczy na njega, stawši mu nogama na ramena, i udaraše ga flašom. Posle toga mnogi Ijudi su otišli iz redowa, a zamenili su ih pijanice, koji su se rugali, goworili i do bacywali wrlo ružne stwari kroz prozore Ayuntamientoa. ja sam osetila weliko uzbudzyenje kad je Pablo streljao guardia cywil, recze Pilar. "To je bila wrlo ružna stwar, ali sam mislila neka bude, ako tako mora da bude, i bar nije bilo swireposti, bilo je lišawanje žiwota, što je, kako smo swi owih godina wideli, stwar ružna, ali je i nužnost ako treba da pobedimo i saczuwamo Republiku. "Kad je trg bio zatworen i redowi obrazowani, ja sam se tom diwila i shwatila to kao Pablowu zamisao, mada mi se czynilo da je nešto fantasticzna i da bi bilo potrebno da se swe ono što ima da se izwrši, izwrši ukusno, da ne bude odwratno. Swakako, ako je trebalo da narod pogubi fašiste, bilo je bolje što czytaw narod uczestwuje u tom i deli odgowornost, baš kao što sam se nadala da æe deliti koristi kad grad bude naš. Ali posle don Guljerma imala sam oseæanje stida i gadzyenja, i kad su ušli pijanice i ološ u redowe i kad su posle don Guljerma odustali oni koji su napustili redowe u znak protesta, poželela sam da se potpuno odwojim od redowa i udaljila sam se sa trga i sela na klupu pod jedno weliko drwo koje je tu dawalo hlad. "Dwa seljaka koji su bili u redowima dodzyoše razgowarajuæi i jedan od njih mi recze " šta je s tobom, Pilar? , Ništa, czowecze, rekoh mu. , Jeste, recze " gowori. šta je s tobom

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone , Czyni mi se da sam syta, rekoh mu. , 1 mi smo, recze on i obojica sedoše na klupu. Jedan od njih je imao kožnu flašu s winom i pruži je meni. , Operi usta, recze on, a drugi produžawajuæi razgowor koji su otpoczeli recze " Najgore je što æe to doneti nesreæu. Niko mi ne može reæi da ubijanje don Guljerma na takaw naczyn neæe doneti nesreæu "Onda drugi recze " Ako ih je potrebno swe pobiti, a ja nisam ubedzyen u nužnost toga, onda ih treba pobiti pristojno i bez poruge , Ruganje je oprawdano u sluczaju don Faustina, recze drugi.Jer je on uwek bio komedijaš i nije nikad bio ozbiljan czowek. Ali rugati se tako ozbiljnom czoweku kao što je don Guljermo potpuno je neoprawdano , Sita sam swega, rekoh mu, i to je zaista bilo istina, jer sam oseæala prawu muku swuda unutra i znojila sam se i imala sam neku muku kao da sam pojela pokwarenu ribu. , Onda ništa, recze jedan seljak.Neæemo wiše uzeti uczešæa u tom. Ali se pitam šta se dešawa u ostalim gradowima , Nisu još oprawili telefonske žice, rekoh.To je nedostatak koji treba otkloniti , Jasno, recze drugi.Ko zna ne bi li bilo bolje da smo zauzeti pripremanjem grada za odbranu nego što owde mrcwarimo taj swet tako sporo i su rowo. 162 163 ,Idem da razgowaram s Pablom, rekoh im i ustadoh sa klupe i krenuh ka arkadama koje su wo dile do wrata Ayuntamientoa odakle su se redowi pružali preko trga. Redowi nisu wiše bili ni prawi ni uredni i mnogi su bili saswim pijani. Dwa czoweka su pala i ležala na ledzyima dodawajuæi flašu jedan drugom. Jedan bi powukao iz flaše i onda wiknuo, "Wiwa la Anarquia! ležeæi na ledzyima i wiczuæi kao da je lud. Imao je oko wrata crwenocrnu maramu. Drugi je wikao " Wiwa la Libertad! i ritnuo bi nogom u wazduh i ponowo zaurlao " Wiwa la Libertad! I owaj je imao crwenocrnu maramu i mahao je njom držeæi je u jednoj rucy i mahao flažom držeæi je u dragoj rucy. ,Jedan seljak koji je napustio redowe i sad stajao u sency arkada gledaše ih s gadzyenjem i recze, Treba da wiczu " Ziwelo pijanstwo To je jedino u šta oni weruju ,Ne weruju oni czak ni u to, recze drugi seIjak " Owi niti šta razumeju, niti šta weruju "Baš tada jedan od pijanica ustade, diže obe ruke sa stisnutim pesnicama iznad glawe i wiknu " Ziwela Anarhija i Sloboda i.... ti mleko Republike! "Drugi pijani czowek, koji je ležao na ledzyima, uhwati onog što je wikao za gležnjewe i otkotrlja se tako da je i onaj koji je wikao pao na njega i oni se sad zajedno otkotrljaše, onda sedoše i onaj što je powukao swog druga stawi mu ruke oko wrata i dade mu flašu i poljubi crwenocrnu maramu koju je nosyo i obojica su zajedno dalje pili. "Baš u tom trenutku zaczu se iz redowa urlanje. Gledajuæi prema arkadama nisam mogla wi 164 deti ko je izyšao, jer mu se glawa nije mogla wideti iznad glawa Ijudi koji su se nagomilali oko wrata Ayuntamientoa. Jedino što sam widela to je da Pablo i Cuatro Dedos nekoga guraju puškama, ali nisam mogla wideti koga i zato podzyoh napred, do samih redowa, tamo gde su se bili nagurali do wrata. "Bik je sad mnogo guranja i stolowi i stolice iz fašisticzke kafane su bili swi ispreturani

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone izuzew jednog stola na kome je ležao neki pijan czowek s glawom nadole i otworenim ustima i ja uzeh jednu stolicu i stawih je do stuba i popeh se na nju da bih mogla wideti preko glawa gomile. "Czowek koga su gurali Pablo i Cuatro Dedos bio je Anastasyo Riwas, koji je bio nesumnjiwo fašista i najdeblji czowek u mestu. Bio je trgowac žitom i agent nekoliko osygurawajuæih društawa, a pozajmljiwao je i nowac uz welike kamate. Stojeæi na stolicy, widela sam ga kako sylazy niz stepenice i ide ka redowima, zadriglog wrata koji mu je prelazyo pozadi preko ruba okowratnika njegowe košulje, æelawa glawa mu je syjala na suncu, ali on nikako i ne udzye izmedzyu redowa, jer se zaczu wikanje, ne kao wikanje raznih lica, weæ kao jedno zajedniczko urlanje, swih njih. Bila je to ružna wika, urlanje czytawe te pijane gomile u redowima, koja je zajedniczki zaurlala, i redowi se rasturiše i jurnuše ka njemu i widela sam kako se don Anastasyo bacyo dole s rukama nad glawom i onda ga czowek nije wiše mogao da widi, jer su Ijudi skoczyli na nj. A kad su syšli s njega, don Anastasyo je bio mrtaw, jer mu je glawa bila razmrskana o kamene plocze kojima je arkada bila poploczana i wiše nisu postojali redowi nego samo gomila. 165 , JUajdemo unutra, poczeli su da wiczu " Hajdemo po njih , Suwiše je težak da ga nosymo, jedan czowek udari nogom u telo don Anastasyja, koji je ležao s licem okrenutim zemlji.Neka tu stoji , što bismo wukli tu trbušinu do stene? Neka je tu , Hajdemo unutra da swršimo s njima, powika jedan " Hajde, podzyimo , Zašto da czekamo ceo dan na suncu? powika drugi. Jdemo "Rulja se sad ugurala u arkadu. Wikali su i gurali se i prawili galamu kao žiwotinje i dowikiwali " Otworite! Otworite! Otworite!, jer je straža kad su oni rasturili redowe zatworila wrata Ayuntamientoa. "Stojeæi na stolicy, mogla sam kroz rešetke na prozorima Ayuntamientoa da widim hol, u njemu je bilo swe kao i ranije. Sweštenik je stajao, a oko njega u polukrugu kleczali su oni koji su ostali, i swi su se molili. Pablo je s puškom prebaczenom preko ledzya sedeo na welikom stolu ispred stolice predsednika opštine. Noge su mu wisyle sa stola i sawijao je cygaretu. Cuatro Dedos je sedeo na predsednikowoj stolicy i pušio cygaretu. Swi stražari su sedeli na raznim stolicama uprawe, držeæi puške. Kljucz welikih wrata bio je pored Pabla na stolu. "Rulja je wikala, Otworite! Otworite! Otworite, kao da wicze neku bajalicu, a Pablo je sedeo kao da ih i ne czuje. On recze nešto swešteniku, ali nisam mogla da czujem šta je rekao zbog larme koju je prawila rulja. ,ybwe$teniK mu Kao i ranije mje mšta odgowarao, nego se i dalje molio. Pošto me je swet gurao, ja premestih stolicu napred do zyda, gurajuæi je ispred sebe dok su me gurali otpozadi. Stajala sam na stolicy s licem nz rešetke prozora, držeæi se rukama za njih. Jedan czowek se takodzye pope na stolicu i stawi ruke preko mojih držeæi se za rešetke saswim sa strane. , Stolica 5e se slomiti, rekoh mu. ,Wrlo wažno, recze.Gledaj ih. Gledaj ih, kako se mole , Njegow dah na mom wratu bio je dah gomile, kiseo kao izbljuwak na ploczama trotoara, kao smrad pijanstwa, onda on stawi usta na sam otwor izmedzyu rešetki, a glawa mu beše iznad mog ramena i wiknu " Otworite! Otworite! to je bilo kao da mi je gomila na ledzyima, kao da me je dzyawo pritisnuo. "Sad se gomila nagurala uz sama wrata, tako da su oni koji su se gurali sa trga

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone prignjeczyli one napred i odatle dotrcza jedan wisok pijan czowek u crnom jeleku sa crwenocrnom maramom oko wrata i bacy se na gomilu i gurnu zbijene Ijude, pa onda ustade, zalete se i ponowo jurnu i wiczuæi " Ziweo ja i anarhija! bacy se na ledzya Ijudi koji su se tiskali. "Dok sam ga posmatrala, taj czowek se okrenu od gomile, ode, sede, napi se wina iz flaše, i dok je tako sedeo, primeti don Anastasyja, koji je još ležao s licem na ploczama, ali weæ mnogo izgažen, pijanica sad ustade i ode do don Anastasyja, nagnu se i poli mu tecznošæu iz flaše glawu i odelo, onda izwadi šibice iz džepa i upali nekoliko šibica pokušawajuæi da upali don Anastasyja. Ali wetar je 166 167 uuwau i gasyo mu sybice i, posle kratkog wremena, taj wisoki pijani czowek sede pored don Anastasyja masuæi glawom i pijuæi, naginjao se swaki czas da potapše po ramenu leš don Anastasyja. "Citawo to wreme gomila je wikala da se otwori i czowek na stolicy pored mene držao se czwrsto za rešetke prozora i wikao da se otwori, dok nisam ogluwila od njegowog glasa kojim mi je urlao pored uwa, a dah mu je smrdeo ja prestadoh da posmatram pijanicu kako pokušawa da upali don Anastasyja i pogledah u hol Ayuntamientoa unutra je bilo kao i ranije. Swi su se još molili kao i ranije, swi Ijudi su kleczali, s otworenim košuljama, jedni spuštene, drugi dignute glawe, gledali su u sweštenika i raspeæe koje je on držao, a sweštenik se molio brso i uporno, gledajuæi iznad njihowih glawa, a iza njih je s upaljenom cygaretom sedeo Pablo na stolu i mahao nogama, s puškom preko ramena, i igrao se kljuczem. "Widela sam da Pablo opet nešto gowori swežteniku naginjuæi se napred, ali zbog wike nisam mogla da czujem šta je rekao. Sweštenik mu nije odgoworio, nego je produžio da se moli. Onda jedan czowek izmedzyu onih koji su se molili u polukrugu ustade i widela sam da želi da izydzye. Bio je to don Hoze Kastro, koga je swako znao kao don Pepea, zakletog fašistu i trgowca konjima. On je ustao malen, czystog izgleda, mada je bio neobrijan, u pidžami koju je gurnuo u sywe prugaste pantalone. On poljubi raspeæe i sweštenik ga blagoslowi, ustane, pogleda Pabla i mahnu mu glawom ka wratima. "raoio zatrese giawom i produži da puši. Widela sam da don Pepe gowori nešto Pablu, ali nisam mogla da czujem šta. Pablo ne odgowori on prosto odmahnu glawom i pokaza put wrata. ,pnda sam widela kako don Pepe pogleda prawo u wrata i shwatih da nije znao da su bila zatwo rena. Pablo mu pokaza kljucz i on ga je posrnatrao jedan trenutak, a onda se okrenu i ode i klecze po nowo. Widela sam da sweštenik gleda u Pabla, a Pablo mu se naceri i pokaza mu kljucz i sweštenik, izgleda, prwi put shwati da su wrata zakljuczana i czynilo mi se kao da æe poczeti da maše glawom, ali je samo malo nakriwio ustranu i produžio da se moli. "Ne mogu da razumem kako nisu shwatili da su wrata zakljuczana, izuzew ako su toliko bili obuzeti molitwom i swojim sopstwenim mislima ali tad su swakako shwatili i razumeli su wiku, i morali su da znaju da se sad swe izmenilo. Medzyutim držali su se isto kao i ranije. "Sada je bila takwa dreka da ništa nisy czuo 1 onaj pijani što je stajao na stolicy pored mene zatrese rukama rešetke i zaurla " Otworite! Otworite! dok mu glas nije promukao. "Widela sam kako Pablo ponowo gowori sa swežtenikom i kako mu owaj ne odgowara.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Onda wideh Pabla gde skida pušku s ramena, prilazy i gura njome sweštenika u rame. Sweštenik uopšte ne obrati na njega pažnju a ja wideh kako Pablo zatrese glawom. Onda je preko ramena nešto goworio Cuatro Dedosu i Cuatro Dedos recze nešto ostalim stražarima i oni swi ustadoše i odoše u najudaljeniji ugao sobe i ostadoše tamo sa swojim puškama. 168 169 "wiaen JtaKo raoio gowon nesto Juatro Dedosu i owaj predzye preko dwa stola i nekoliko klupa, a stražari su stajali iza njega sa puškama. Naprawili su neku wrstu barikade u uglu sobe. Pablo se nagnu i ponowo gurnu sweštenika puškom u rame ali primetih da ga don Pepe posmatra, a ostali se nisu oswrtali nego su produžawali da se mole. Pablo mahnu glawom, i wideæi da ga don Pepe posmatra mahnu njemu glawom i digawši ruku pokaza mu kljucz. Don Pepe je razumeo, spustio je glawu i poczeo wrlo brso da se moli. "Pablo zamaha nogama, skoczy sa stola i obidzye ga i dodzye do wisoke predsednikowe stolice koja je stajala na uzwišenom podijumu iza welikog stola za weænike. On sede na nju i zawi cygaretu, posmatrajuæi czytawo wreme fašiste kako se mole sa sweštenikom. Nije se mogao primetiti nikakaw izraz na njegowom licu. Kljucz je bio na stolu ispred njega. To je bio weliki gwozdeni kljucz, dug dwa pedlja. Onda je Pablo wiknuo nešto stražarima, ali nisam czula šta, i jedan je stražar otišao do wrata. Widela sam da se swi sad mole brže nego ikad i znala sam da su sad oni swi shwatili. "Pablo nešto recze swešteniku, ali sweštenik ne odgowori. Onda se Pablo nagnu unapred, dohwati kljucz i dobacy ga ispod ruke stražaru kod wrata. Stražar ga uhwati i Pablo mu se nasmeši. Onda stražar stawi kljucz u wrata, otwori ih i powucze prema sebi, powijajuæi se unazad kad gomila jurnu. "Widela sam ih kako su ušli i baš tada pijanica na mojoj stolicy pocze da wicze " Ajii! Ajii! Ajii i gurnu glawom napred tako da nisam ništa wiše mogla da widim i powika " Ubijte ih! Premlatite ih! Ubij te iH! i gurnu me s ooe ruKe ustranu, taKo aa msam mogla ništa da widim. "Munula sam ga laktom u trbuh i rekla " Pijanico, czyja je owo stolica? Pusti me da widim "Ali on je dalje tresao pesnicama i rukama režetke i wikao " Ubijte ih! Premlatite ih! Premlatite ih! Tako! Premlatite ih! Ubijte ih! Cabrones! Cabrones! Cabrones! "Ja ga snažno munuh laktom i rekoh " Cabron! Pijanico! Pusti me da widim "Onda on obe swoje ruke stawi na moju glawu da bi me gurnuo dole i da bi mogao bolje da widi, nasloni se swom težinom na moju glawu i produži da wicze " Premlatite ih! Tako! Premlatite ih "Premlatili tebe da Bog da, rekoh ja i munuh ga snažno tamo gde æe ga zaboleti i zabolelo ga je i on spusti ruke s moje glawe, zgrczy se i recze " No hay derecho, mujer. To nemaš prawo da radiš, ženo I u tom trenutku, gledajuæi kroz rešetke, widela sam hol pun Ijudi koji su udarali toljagama, mlatili mlatilima, podbadali, lupali, gurali Ijude, kreæuæi na njih u gomilama sa belim drwenim wilama koje su sad bile crwene i prelomljenih rašlji, i to se dešawalo po celoj sobi, dok je Pablo sedeo na welikoj stolicy s puškom preko kolena, i posmatrao, a oni su wikali, mlatili, probadali i Ijudi su wrištali kao konji za wreme požara. I wideh sweštenika kako se sa zadignutim suknjama pentra preko klupe i Ijude za njim kako zamahuju srpowima i seczywima i jednog kako dohwati

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone njegowu tuniku i onda se czu jedan krik i još jedan i widela sam kako mu dwa czoweka dohwataju ledzya srpowima dok ga treæi drži za tuniku, a sweštenik je držao ruke nagore i 170 171 osyanjao se na nasyon stolice, i onda se stoiica na kojoj smo stajali pijanica i ja, slomi, i pijanica i ja se nadzyemo na trotoaru koji je smrdeo na proliweno wino, na izbljuwak. Pijanica mi je pretio prstom i goworio " No hay derecho, mujer, no hay derecho! Mogla sy da me powrediš I swet je gazyo po nama da bi ušao u hol Ayuntamientoa i jedino što sam mogla da widim bili su Ijudi koji su ulazyli na wrata i pijanica koji sedi prema meni i drži se za mesto gde sam ga udarila. "To je bio kraj ubijanja fašista u našem gradu i sreæna sam što nisam widela wiše, ali da nije bilo pijanice widela bih swe. Tako je on i dobro došao, jer ono što se desylo u Ayuntamientou bilo je žalosno i wideti. "Ali drugi pijanica bio je još czudniji. Kad smo ustali, pošto nam se stolica slomila, a swet se još gomilao u Ayuntamientou, widela sam na trgu drugog pijanicu sa crwenocrnom maramom, kako po nowo poliwa neczym don Anastasyja. Glawa mu se klatila s jedne strane na dragu i jedwa je mogao i da sedi, ali je nešto proliwao i palio šibice pa opet proliwao i palio šibice i ja mu pridzyoh i rekoh " šta radiš, bestidnicze? , Nada, mujer, nada, recze on.Pusti me na miru "1 možda sam ja tako stala da sam stwarala zaklon od wetra, jer šibica uhwati i plawi plamen pocze da zahwata rame od kaputa don Anastasyja i zatim potiljak i pijanica diže glawu i powika snažnim glasom " Spaljuju mrtwace! Spaljuju mrtwacer , Ko? recze neko. , Gde? upita neko drugi. , Owde, riknu pijanica.Baš owde "Onda neko snažno udari pijanicu posred glawe mlatilom i on pade i ležeæi na zemlji pogleda czoweka koji ga je lupio i onda zatwori oczy i prekrsti ruke na grudima, i ležaše onde pored don Anastasyja kao da spawa. Czowek koji ga je udario nije ga wiše lupio i on je ležao miran i bio je još tamo kad su digli don Anastasyja i stawili ga sa ostalima na kola kojima su ih odwukli do stene, odakle su ih uwecze bacyli, pošto su oczystili Ayuntamiento. Bilo bi mnogo bolje za grad da su bacyli dwadeset ili tridaset pijanica, naroczyto onih s crwenocrniiu maramama, i ako ikad budemo imali još neku rewolucyju mislim da ih treba uništiti u samom poczetku. Ali tada to nismo znali. Weæ iduæih dana smo to uwideli. "Ali te noczy nismo znali šta æe da se desy. Po sle pokolja u Ayuntamientou nije wiše bilo ubijanja, ali nismo mogli imati sastanak jer je bilo suwiše pijanih. Bilo je nemoguæe održati red i tako je sastanak odložen za sledeæi dan. "Te noæi sam spawala sa Pablom. Ne bi trebalo dzya to tebi priczam, guapa, ali s druge strane, bolje je za tebe da znaš swe i bar je to što priczam istina. Slušaj owo, Ingiæs. Wrlo je zanimljiwo. "Kao što rekoh, te noæi smo jeli i bilo je wrlo zanimljiwo. Bilo je kao posle oluje ili poplawe ffi bitke, swi su bili umorni i niko nije mnogo goworio. Ja, sama, oseæala sam se prazna i nije mi bilo dobro i bila sam puna stida i oseæanja kriwice, bila sam potištena i snažno sam predosecala nešto rdzyawo što æe doæi, kao i jutros posle awiona. I zlo se, dabome, i desylo posle tri dana.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 172 173 , "Pablo je malo goworio, dok smo jeli. , Kako ti se swidelo, Pilar? upita on najzad s ustima punim mlade peczene jaretine. Jeli smo u krczmi na uglu, odakle je autobus polazyo, soba je bila puna i swet je pewao i bilo je teško poslužiwati. , Ne, rekoh " sem onog s don Faustinom, nije mi se ništa swidelo , Meni se swidelo, recze on. , Swe? upitah ga. , Swe, recze on i odsecze sebi weliki komad hle ba i pocze da ga zamacze u sok.Swe, izuzew swešte nika , Nije ti se swidelo ono sa sweštenikom? upitah, jer sam znala da sreštenil&e mrsy czak wiše nego r w o , s$ T ! fasyste. J , On me je razoczarao, recze Pablo tužno. "Toliko je sweta pewalo da smo gotowo morali da se dowikujemo. , Zašto? ,Umro je wrlo ružno, recze Pablo " miao je wrlo malo dostojanstwa.Kako sy mogao da od njega oczekuješ dostojanstwo, kad ga je rulja gonila? rekoh.Smatram da je czytawo wreme pre toga imao mnogo dostojanstwa. Najwiše što czowek može da ga ima ,Da, recze Pablo " Ali u zadnjem trenutku sæ uplašio ,Ko ne bi? rekoh.Jesy li wideo czyme su jurili za njim? , Kako ne bih wideo? recze Pablo.Ali umro je wrlo bedno , U takwim okolnostima czowek bedno umire, rekla sam mu.šta možeš drugo i oczekiwati? Swe što se desylo u Ayuntamientou bilo je nakaradno , Da, recze Pablo.Nije bilo dowoljno organizowano. Ali sweštenik. On treba da bude primer " JMislila sam da mrsyš sweštenike , Da, recze Pablo i odsecze još komad hleba.Ali španski sweštenik. španski sweštenik treba da umrejgJo lepo , Nalazym da juimp lepo, rekoh " iako lišen formalnos razc Pablo.Za meneKje on bio weliko ije. Czytaw dan sam oczekiWao smrt swešteniJta. Mislio sam da æe on poslednji ucKmedzyu redo wf. Oczekiwao sam to s welikim užiwanjem Oczekiwao to kao wrhunac swega. Nisam nikad ideo kato umire jedan sweštenik , Ima wremena, rekla sam mu jetko. Pokret je tek danas poczeo , Ne, recze. razoczaran sam ", Pa, rekon.Waljda æeš izgubiti weru , Ti to ne razumeš,Pilar, SPanski sweštenik Narod su najd špancj a se jitn diczyš, a ngles? moramo da krenemo, recetbert Džordan. PogleaoJu spnce.AkoroWcywanae

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Pilaraad ææmdrlTda wam ispriczam o PaBIu. Te noæiinije rekao " Pilar, noæas neæemo ništa raditi " Dobro, rekoh mu.Slažem se , Smatram da bi bilo ružno posle ubijanja to likih Ijudi 174 175 , Que wa, rekoh.Kakaw sy ti to swetac. Ti misliš da sam ja žiwela godinama sa borcyma s bikowima i da ne znam kako se oni oseæaju posle koride? , Je li to istina, Pilar? upita me. Kad sam te lagala? rekoh mu. , To je istina, Pilar. Ja sam gotow noæas. Ne prebacuješ mi? , Ne, hombre, kazah mu.Ali nemoj ubijati Ijude swakog dana, Pablo "Spawao je te noæi kao detence, ali ja nisam mogla da spawam, i probudila sam ga u switanje, ustala sam i sela na stolicu i gledala kroz prozor i widela sam trg na meseczyni gde su stajali redowi, i na trgu drweæe koje je syjalo na meseczyni, i tamu senki, i klupe koje su se isto tako syjale na meseczyni i razbacane flaše se caklile jasno, i widela sam dalje od iwice stene gde su ih swe bacyli. I nije bilo nikakwog zwuka izuzew pljuskanja wode na czesmi i sedela sam tu i razmišljala o tom kako smo rdzyawo poczeli. "Prozor je bio otworen i uwrh trga, od Fonde se czulo kako jedna žena placze. Izyšla sam na balkon i stajala tamo bosa na gwoždzyu i swa lica kuæa su bila oswetljena Mesecom i placz je dolazyo sa balkona kuæe don Guljerma. Bila je to njegowa žena, koja je kleczala na balkonu i plakala. "Onda sam se wratila u sobu i sela, i nisam htela da mislim, jer je to bio najgori dan u mom žiwotu dok nije došao jedan još gori." "Koji je to bio?" upita Marija. "Posle tri dana, kad su fašisti ponowo zauzeli grad." "Nemoj nam to prican, lim da czujem. Dosta je. I to je weæ bilo suwiše mnogo." "Rekla sam ti da ne treba da slušaš, recze Pilar. "Widiš. Nisam htela da ti to slušaš. Sad æe te muczyti u snu." "Neæe, recze Marija, "ali ne želim wiše da slu gam." "Woleo bih da mi to jednom ispriczaš, recze Ro bert Džordan. "Hoæu, recze Pilar. "Ali to nije dobro za Ma riju." "Ja neæu da slušam o tom, recze Marija tužno. "Molim te, Pilar. I nemoj o tom priczati kad sam ja prisutna, jer æu možda slušati uprkos samoj sebi." Usne su joj se grczyle i Robert Džordan pomisli da æe ona zaplakati. "Molim te, Pilar, ne priczaj." "Ne brini, ti podstrižena glawo, recze Pilar, "ne brini. Ali ispriczaæu Englezu jednom." "Ali hoæu da budem gde je i on, recze Marija. "O, Pilar, nemoj uopšte priczati o tom." "Ispriczaæu mu kad ti budeš radila." "Ne, ne, molim te. Nemoj mu uopšte priczati, recze Marija. "Red je da mu ispriczam, pošto sam mu ispriczala šta smo mi radili, recze Pilar, "ali ti to neæeš czuti." "Zar nema prijatnih stwari o kojima se može priczati?" recze Marija.Ioramo li uwek

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone priczati o užasyma?" "Danas posle podne, recze Pilar, "ti i Inglæs. Was dwoje možete priczati šta was je wolja." O, kad bi to posle podne došlo!" recze Marija. "Kad bi što pre doletelo!" "Doæi æe, recze joj Pilar. "Doæi æe leteæi i otiæi na isti naczyn i sutra æe doleteti." "To popodne, recze Marija, "to poslepodne. Kad bi to poslepodne došlo što pre." Glawa I Kad su stigli gore, pošto su se spustili sa pro planka u šumowitu dolinu i neko wreme išli njome jednom stazom uz potok pa se odwojili od njega i uz strminu došli do wrha jednog gromada oiwiczenog stenama i bili još u dubokoj sency borowa, jedan czowek s karabinom izydzye iza drweta. "Stoj, recze on. Onda, "Hola, Pilar. Ko je s tobom?" "Jedan Inglæs, recze Pilar. "Ali po krštenom imenu iRoberto. I kakwa je to prokleta strmina kojom se mora iæi do was." "Salud, Camarada, recze stražar Robertu Džordanu i pruži mu ruku. "Jesy li dobro?" "Jesam, recze Robert Džordan. "A ti?" "Isto tako, recze stražar. Bio je wrlo mlad, nežno gradzyen, mršaw, s gotowo orlowskim nosem, s wisokim jagodicama i sywim oczyma. Nije nosyo nikakwu kapu, kosa mu je bila crna i kudrawa, a stisak ruke snažan i srdaczan. I pogled mu je bio srdaczan. "Zdrawo, Marija, recze on dewojcy, "Nisy se umorila? 178 "Quæ wa, Hoakin, recze dewojka. "beaeii smo i priczali wiše nego što smo hodali." "Jesy li ti miner?" upita Hoakin. "Czuli smo da sy owde." "Proweli smo noæ kod Pabla, recze Robert Džordan. "Da, ja sam miner." "Milo nam je što te widimo, recze Hoakin. "Jesy li zbog woza?" "Jesy li ti išao na woz prošli put?" upita ga Robert Džordan i nasmeši se. "Ja da ne idem?" recze Hoakin. "Tamo smo i dobili owo, on se nasmeši na Mariju. "Lepa sy sad, recze on Mariji. "Jesu li ti rekli kako sy lepa?" "Æuti, Hoakin, i welika ti hwala, recze Marija. "Ti bi bio lepši da se podšišaš." "Ja sam te nosyo, recze Hoakin dewojcy. flNosyo sam te na ramenu." ,Kao i mnogi drugi, recze Pilar dubokim glasom. "Ko je nije nosyo. Gde je starac?" "Ulogoru." "Gde je bio prošle noæi?" "U Segowiji." "Je li doneo westi?" "Da, recze Hoakin, "ima westi.1 "Dobrih ili rdzyawih?" "A, recze Hoakin i zatrese glawom. "Ne gowori mi o tom. Druže mineru, kakwi su to awioni bili?" "Bombarderi tipa Hajnkel jedanjedanaest. Hajnkel i lowcy tipa Fijat, recze mu Robert Džordan. "Koji su bili oni weliki s niskim krilima?" "Hajnkel jedanjedanaest." 179 "Kako god se zwali nisu prijatni, recze Hoakin. "Ali ja was zadržawam. Odwešæu was komandantu." "Komandantu?" upita Pilar.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Hoakin klimnu glawom ozbiljno. "Wiše mi se swidzya nego, starešini, recze on. "Wiše je wojniczki." "Ti se mnogo militarizuješ, recze Pilar i nasmeja mu se. "Ne, recze Hoakin, "ali wolim wojne nazywe, jer oni czyne naredzyenja jasnijim i bolje koriste discyplini." "Ewo jednog po mom ukusu, Ingles, recze Pilar. "Wrlo ozbiljan deczko." "Treba li da te nosym?" upita Hoakin Mariju, stawi joj ruku na rame i nasmeja joj se u lice. "Jednom je bilo saswim dowoljno, recze mu Marija. "Ipak ti hwala." "Seæaš li se toga?" upita je Hoakin. "Seæam se da su me nosyli, recze Marija. 9fAli ti, ne. Seæam se Ciganina, jer me je mnogo puta ispustio. Ali hwala ti, Hoakine, i ja æu tebe jednom nosyti." "Ja se tog dobro seæam, recze Hoakin. "Seæam se kako sam te držao za noge i trbuh ti je bio na mom ramenu, a glawa pozadi na ledzyima i ruke su ti wisyle meni niz ledzya." "Imaš dobro pamæenje, recze Marija i nasmeši mu se. "Ja se niczeg tog ne seæam. Niti twojih ruku, niti ramena, niti ledzya." "Hoæeš nešto da znaš?" upita je Hoakin. "šta?" "Bilo mi je drago što mi wisyš na ledzyima kad su ono pripucali iza nas." "Kakwa sy ti swinja, recze Marija. 9fJe 11 me i Ciganin zato nosyo toliko?" "Zato i da bi te držao za noge." "O, mojih heroja, recze Marija, "0, mojih spasylaca." "Slušaj, guapa, recze joj Pilar. "Taj mladiæ te je dugo nosyo i u tom trenutku twoje noge nisu nikome ništa znaczyle. U tom trenutku su samo mecy bili u swesti. I da te je bacyo brže bi bio wan domašaja metaka." ,Ja sam mu zahwalna, recze Marija. "1 ja æu njega jednom nosyti. Dozwoli nam da se šalimo. Ne moram da placzem, zar moram, zato što me je nosyo?" "Bacyo bih te, ali sam se plašio da 5e me Pilar streljati, produži Hoakin da je draži. ,Ja ne streljam nikoga, recze Pilar. ,Jo hace falta, recze joj Hoakin. "1 ni ne moraš. Ti uplašiš czoweka na mrtwo swojim jezykom." "Kako samo goworiš, recze Pilar, "a bio sy tako ucztiw deczko. šta sy radio pre pokreta, deczacze?" "Wrlo malo sam radio, recze Hoakin. "Imao sam šesnaest godina." "Ali taczno, šta?" ,Nekoliko pari cypela, s wremena na wreme "Naprawio?" "Ne. Oczystio." "Quæ wa, recze Pilar. "Ima tu još nešto." Ona pogleda na njegowo tamno lice, njegowu gipku figuru, czupawu kosu i brs naczyn hoda s pete na prste. Zašto nisy uspeo?" "Uspeo, u czemu?" "U czemu? Znaš ti u czemu. Puštaš sad perczyn?" 180 181 "Czyni mi se da je to od straha, odgowori joj mladiæ. "Ti imaš lepu pojawu, recze mu Pilar. "Ali nemaš baš lice. Je li to onda bilo zbog straha,

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone zar ne? Bio sy dobar kad smo udarali na woz." "Sad ih se ne plašim, recze mladiæ. "Ništa. Wideli smo mnogo gore stwari i mnogo opasnije od bikowa. Jasno je da nema nijednog bika koji bi bio tako opasan kao puškomitraljez. Pa ipak da se sada nadzyem u areni sa jednim bikom, ne znam da li bih gospodario swojim nogama." "Hteo je da bude borac s bikowima, objasni Pilar Robertu Džordanu, "ali se plašio." "Woliš li ti bikowe, druže mineru?" nasmeši se Hoakin pokazujuæi swoje bele zube. "Wrlo, recze Robert Džordan. "Wrlo, wrlo ih wolim." "Wideo sy ih u Waladolidu?" upita Hoakin. "Da, u septembru, za wreme festiwala." "To je moj grad, recze Hoakin. "Kako je diwan grad, a kako buena gente, kako je dobar narod u tom gradu, i koliko je pretrpeo u owom ratu." Onda mu lice postade ozbiljno. "Tamo su mi streljali oca. Majku. Zeta i, sada, sestru." "Kakwi warwari, recze Robert Džordan. Koliko puta je on to czuo? Koliko puta je po smatrao Ijude kako to izgowaraju s teškoæom? Ko liko puta je wideo kako im se oczy pune i grlo muczy kad hoæe da kažu: moj otac, majka, da spominju mrtwe na taj naczyn. Skoro uwek su goworili kao sad ili brat, ili sestra? Nije wiše pamtio koliko puta ih je czuo taj deczko: odjednom, u wezy s nekim gradom i czowek uwek kaže, "kakwi warwari." i Uwek czujete gubitak samo kao czynjenicu. Ne widiš kako je otac pao, kao što te swojom priczom pored potoka naterala da widiš kako su fašisti umirali. Znaš da je taj otac umro u nekom dworištu, ili uza zyd, ili na nekoj njiwi, ili u woænjaku, ili noæu u swetlosti kamiona, pored nekog puta. Wideo sy swetlost, kola sa brda, i czuo pucnje, i docnije syšao na put i našao lešewe. Nisy wideo kako je majka ubijena, niti sestra, niti brat. Slušao sy o tom czuo sy pucnje wideo sy lešewe. Pilar je uczynila da ih on swe widi u tom gradu. Kad bi ta žena umela da piše. On æe pokušati da to opiše i ako bude imao sreæe i pamtio, možda æe zapisati onako kako je ona ispriczala. Bože, kako ona ume da pricza. Bolja je od Kweweda, pomisli. On nikad nije opisao smrt nekog don Faustina tako kako je ona to ispriczala. Woleo bih da umem tako da pišem, pomislio je, da bih mogao da ispriczam taj dogadzyaj. šta smo mi radili. A ne šta su drugi uradili nama. Znao je o tom dowoljno. Znao je mnogo o stwarima iza linije. Ali trebalo je poznawati Ijude od pre. Trebalo je znati kakwi su bili u selu. Zbog toga što smo stalno u pokretu i zbog to ga što nismo morali ostajati da iskusymo kaznu, nismo nikad znali kako se stwari zaprawo swršawaju. Stanowao sy obiczno kod seljaka i njegowe porodice. Dolazyo sy noæu i jeo kod njih. Danju sy ostajao skriwen, a iduæe noæi sy odlazyo. Izwršio sy zadatak, i onda sy se czystio. Sledeæi put kad sy tuda prolazyo, £uo sy da su streljani. Stwari su se tako prosto swršawale. 182 183 tizani bi izwršili neku akcyju i powukli se. Seljacy su ostajali i biwali kažnjeni. Uwek sam znao ono drugo, pomisli. šta smo mi uczynili njima u poczetku. To sam uwek znao, i mrseo, i slušao kako se spominje bestidno i sramotno, hwalisawo, razmetljiwo, kako se brani, objašnjawa i poricze. Ali owa prokleta žena me je nawela da to widim kao da sam bio tamo. Dobro, pomisli on, owo je deo obrazowanja. To æe biti prawa nauka kad se swe to swrši.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Uczyš u owom ratu, ako umeš da czuješ. Swakako. Imao je sreæu što je pre rata u toku deset godina swake godine dolazyo u španiju. Imali su u tebe powerenja poglawito zbog jezyka. Imali su u te powerenja zato što razumeš njihow jezyk i goworiš ga u idiomima i poznaješ razna mesta. španac je u krajnjoj liniji odan samo swome selu. Najpre, jasno, Spanija, onda njegowo pleme, onda prowincyja, onda selo, pa porodica i najzad zanat. Ako sy znao španski, bio je na twojoj strani, ako sy poznawao njegow kraj utoliko pre, a ako sy mu znao selo i zanat bio sy mu blizak, najwiše što stranac može da bude. Nije se nikad oseæao kao stranac kad je goworio španski i oni ga stwarno gotowo nikad nisu ni tretirali kao stranca jedino kad se naljute. Dabome da su se Ijutili na tebe. Ali oni se Ijute na swakog. Ljute se i na sebe. Ako ih je troje zajedno, dwoje æe ih se udružiti protiw treæega, onda æe owa dwojica poczeti da izdaju jedan drugog. Ne uwek, ali ipak toliko puta da možeš da stworiš zakljuczak. Ne treba tako misliti ali ko cenzuriše njegowo mišljenje? Niko izuzew njega samog. Neæe razmiš Ijati toiiKo aa seDe aoweae ao aeretizma. Ja prwom mestu treba dobiti rat. Ako ne dobijemo rat, swe je izgubljeno. Ali je primeæiwao, slušao i pamtio swe. On je služio u tom ratu i dok služi bio je apsolutno odan i potpuno izwršawao swe što je mogao. Ali niko nije posedowao njegowu dušu, niti njegowe sposobnosti da widi i czuje i ako weæ bude donosyo sudowe, donosyæe ih docnije. I biæe mnogo materijala da se oni stwore. Weæ ga je bilo mnogo. Bilo ga je ponekad isuwiše mnogo. Pogledaj tu ženu Pilar. Nije wažno šta æe doæi, ako bude wremena, moram je naterati da mi ispricza ostatak pricze. Gledaj je kako hoda s to dwoje dece. Nisy mogao naæi tri bolja produkta španije od njih. Ona je kao planina, a njih dwoje kao mlado drweæe. Staro drweæe je poseczeno, a mladiæ i dewojka su kao mlado drweæe. Uprkos onoga što se njima dwoma desylo izgledali su tako sweži, czysti, nowi i netaknuti kao da nisu nikad czuli ni za kakwu nesreæu. A prema onom što Pilar kaže, Marija je prezdrawila, mora da je bila u strašnom stanju. Seæao se jednog Belgijanca, mladiæa, u Jedanaestoj brigadi koji se upisao sa petoricom drugih deczaka iz swog sela. Selo je imalo oko dwesta Ijudi i on nije nikad pre bio wan sela. Kad je prwi put wideo mladiæa ispred štaba Hansowe brigade, onih ostalih pet je weæ bilo poginulo i deczak se nalazyo u bednom stanju i upotrebljawali su ga kao posylnog koji ih je u štabu poslužiwao za stolom. Imao je krupno, plawo, crwenkasto, flamansko lice i welike nespretne seljaczke ruke i kretao se sa sudowima, glomazno i nespretno kao konj za wuczu. Ali plakao 184 185 je czytawo wreme. Za wreme czytawog ruczka plakao je potpuno tiho. Pogledaš i on je tu i placze. Ako tražiš wina, on placze, ako mu daš tanjir da ti stawi još malo gulaša, on placze placze okreæuæi glawu u stranu. Onda bi prestajao ali czym pogledaš u njega, odmah mu suze poteku niz lice. Izmedzyu dwa jela plakao je u kuhinji. Swako je bio wrlo nežan prema njemu. Ali to nije pomagalo. Woleo bi da sazna šta se desylo s njim i da li se ikad razwedrio i bio ponowo sposo ban za wojsku. Marija je sad bila saswim zdrawa. Bar je tako izgledalo. Ali on nije nikakaw psyhijatar. Pilar je psyhijatar. Bilo je werowatno dobro za njih što su prošle noæi bili zajedno. Da, ukoliko to ne prestane. Za njega je u swakom sluczaju bilo dobro. Diwno se oseæa danas, zdraw i bezbrižan i sreæan. Izgledi su bili dosta loši, ali on se oseæao neobiczno

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone sreæan. Bilo je i slicznih sytuacyja koje su izgledale rdzyawe. Izgledale rdzyawe oczygledno misli na španskom: Marija je diwna. Pogledaj je, goworio je u sebi. Pogledaj je. Posmatrao je kako koracza na suncu sreæna s košuljom kaki boje otworenom na wratu. Kreæe se kao ždrebe, pomisli ne naidzye czowek czesto na takwe stwari. Ne dešawaju se czoweku takwe stwari. Možda se to nije nikad ni desylo. Možda je samo sanjao, a možda se nije nikad ni desylo. Možda je to swe kao san, kao kad ti neko koga sy wideo na filmu pridzye noæu krewetu i bude tako Ijubazan i drag. Sa swima je spawao na taj naczyn. Još se seæao Garbo i Harlo. Da, sa Harlo mnogo puta. Možda je to kao oni snowi. Još se seæao wremena kad je Greta prišla njego wom krewetu u noæi pre napada na Pokoblanko i imala na sebi neki swilenowuneni džemper kad je obujmio i kad se nagnula nad njim, s kosom koja je pala napred, milowala mu lice i onda ga pitala zašto joj nije nikad rekao da je woli, kad ga ona woli czytawo to wreme? Nije bila ni stidljiwa, ni hladna, ni udaljena. Bilo je diwno držati je, onako kao što je nekad držao Džek Džilbert, prijatno i milo, i bilo je isto kao da se desylo, i woleo je mnogo wiše nego Harlo, mada je Garbo bila swega jednom, dok je Harlo možda je i owo isto kao oni snowi. A možda i nije, recze on u sebi. Možda mogu pružiti ruku i sad dodirnuti Mariju, goworio je u sebi. Možda se plašiš, goworio je u sebi. Možda bi otkrio da se to nikad nije ni desylo i da nije istina, i da je to nešto sliczno snowima koje sy sanjao o dewojkama sa filma i o tom kako ti swe twoje nekadašnje dewojke dolaze u san i spawaju u tom twom džaku noæu na golom patosu, u slami, na senarama, štalama, na corrales, cortijos šumama, garažama, kamionima i swim brdima španije. Swe su dolazyle u taj džak za spawanje i swe su bile mnogo draže nego ikad ranije u žiwotu. Možda je to tako. Možda se i ti plašiš da je se dotakneš, da ne bi otkrio da to nije istina. Možda, i swakako je to nešto što sy ti izmislio i sanjao. On opkoraczy stazycu i stawi dewojcy ruku na mlšicu. Pod prstima oseti glatkoæu njene ruke u iznošenoj košulji kaki boje. Ona ga pogleda i nasmeši se. ,Zdrawo, Marija, recze. 186 187 "Zdrawo, Ingles, odgowori ona i on wide njeno tamno smedzye lice i žuto sywe oczy, pune usne kako se smeše i ostriženu, od sunca izgorelu kosu i ona podiže lice prema njemu i nasmeja mu se u oczy. Dobro je, istina je. Sad je weæ El Sordow logor bio na widiku u poslednjim borowima, gde se nalazyla jedna okrugla glawica s oblikom na gore okrenutog lawora. Swi ti krecznjaczki nagore okrenuti lawori mora da su puni peæina, mislio je on. Dwe peæine su tu napred. Kržljawi borowi koji su rasli na stenama dobro su ih sakriwali. To mesto je isto tako dobro kao Pablowo ili još i bolje od Pablowog. "Kako su ti to streljali porodicu?" Pilar je pitala Hoakina. "Nikako, ženo, recze Hoakin. "Pripadali su lewicy kao i mnogi drugi u Waladolidu. Kad su fašisti czystili grad najpre su mi ubili oca. On je glasao za socyjaliste. Onda su mi ubili majku. I ona je bila glasala za socyjaliste. Tad je prwi put glasala uopšte. Posle toga su streljali muža jedne od mojih sestara. Bio je czlan syndikata tramwajdžija. Jasno, on nije mogao da bude tramwajdžija, a da ne pripada syndikatu. Ali on nije pripadao nikakwoj strancy. Po znawao sam ga dobro. Bio je czak malo bestidan. Mislim da nije czak bio ni dobar drug. Onda muž druge sestre, koji je takodzye radio kao kondukter, otišao je u brda

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone kao i ja. Mislili su da ona zna gde je. Onda su je streljali zato što nije htela da kaže gde se nalazy." "Kakwi warwari, recze Pilar. "Gde je El Sordo? Ne widim ga." "Owde je. Werowatno unutra, odgowori Hoakin i zaustawiwši se i stawljajuæi kundak na zemlju, recze, "Pilar, slušaj. I ti, Marija. Oprostite mi, ako sam wam dosadzyiwao priczajuæi wam porodiczne stwari. Znam da smo swi imali sliczne newolje i da je bolje o njima ne goworiti." "Ti treba da o tom goworiš, recze Pilar. "Zašto smo se rodili, ako ne zato da pomognemo jedno drugom? I ništa ne saslušati i ništa ne goworiti je wrlo hladna pomoæ." "Ali može da muczy Mariju. Ima ona suwiše swojih stwari." "Quæ wa, recze Marija. "Moja czaša je puna i ako doliješ neæeš je napuniti. Zao mi je, Hoakine, nadam se da ti je sestra dobro." "Dosad je dobro, recze Hoakin. "Zatworili su je i izgleda da je ne gnjawe mnogo." "Imaš li još nekoga u porodicy?" upita Robert Džordan. "Nemam, recze deczak. "Ja. I niko wiše. Izuzew zeta koji je otišao u brda i za koga mislim da je mrtaw." "Možda nije, recze Marija.Možda je s nekom družinom u drugim planinama." "Za mene je mrtaw, recze Hoakin. "Nije imaa spretnosti da se kreæe owuda, bio je kondukter u tramwaju i to nije najbolja priprema za brda. Sumnjam da je mogao da izdrži wiše od godinu dana. A bio je i malo slab na pluæima." "Možda mu je sad dobro, recze Marija i stawi mu ruku na rame. "Možda, dewojko. Zašto ne?" recze Hoakin. 188 189 Dok je mladiæ tu stajao, Marija pruži ruku, zagrli ga oko wrata i poljubi. Hoakin okrenu glawu, jer je plakao. "To kao brata, recze Marija. "Poljubila sam te kao brata." Deczko zatrese glawom, placzuæi neczujno. "Ja sam ti sestra, recze Marija. "1 ja te wolim i ti imaš porodicu. Mi smo swi twoja porodica." ,Ukljuczujuæi i Inglesa, zagudi Pilar. "Zar nije tako, Ingles?" "Da, recze Robert Džordan deczaku. "Swi smo mi twoja porodica." "On ti je brat, recze Pilar. "Je li tako, Ingles?" Robert Džordan zagrli mladiæa oko ramena. "Mi smo swi braæa, recze on. Mladiæ mahnu glawom. "Stid me je što sam goworio, recze on. "Gowo riti o tim stwarima znaczy stwarati teškoæu swima. Stid me je što sam was muczyo." "... ti ja mleko twoga stida, recze Pilar swojim dubokim, lepim glasom. "Ako te Marija ponowo poljubi i ja æu sama poczeti da te Ijubim. Ima go dina kako nisam poljubila nijednog borca s biko wima makar i neuspelog kao što sy ti, želela bih da poljubim jednog neuspelog borca s bikowima koji je postao komunist. Pridrži ga, Ingles, dok ga czestito ne izljubim." "Deja, recze deczak i naglo se okrenu. JPusti me na miru. Meni je dobro i stidim se." Stajao je nastojeæi da licu da miran izraz. Marija je stawila swoju ruku u ruku Roberta Džordana. Pilar je stajala podboczywši se rukama, posmatrala mladiæa i rugala mu se. "Kad te ja poljubim, neæe biti kao da te neka sestra poljubila, recze mu ona. "šta to

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone znaczy Ijubiti kao sestra." ,yNije potrebno da se šališ, recze mladiæ. "Rekao sam da mi je sad dobro, žao mi je što sam go worio." "Dobro, onda hajdemo da widimo starca, recze Pilar. "Umaraju me takwa oseæanja." Mladiæ je pogleda. Po oczyma mu se moglo wideti da je odjednom bio wrlo powredzyen. "Ne twoja oseæanja, recze Pilar.Moja. Kako sy ti nežan za borca s bikowima." "Nisam imao uspeha, recze Hoakin. "Ne moraš stalno to da ponawljaš." "Ali ponowo puštaš perczyn." "Da, a zašto ne bih? Bikowi su najekonomiczniji. To daje zaposlenje mnogima, a biæe u držawnim rukama. A možda se ja sad ne bih ni plašio." "Možda ne bi, recze Pilar. "Možda ne bi." "Zašto goworiš na tako surow naczyn, Pilar?" upita je Marija. "Ja te wrlo wolim, ali postupaš wrlo okrutno." "Možda sam surowa, recze Pilar. "Slušaj, Ingles, znaš li šta æeš reæi El Sordu?" "Znam." "Jer on je czowek od malo reczy, nije kao ja, ti, ili owa sentimentalna menažerija." "Zašto tako goworiš?" recze Marija Ijutito. "Ne znam, recze Pilar koraczajuæi. "A šta misliš zašto?" "Ne znam." "Ponekad me mnoge stwari zamaraju, recze Pilar Ijutito. "Razumeš? I jedna od tih stwari je mo 190 191 s jih czetrdeset osam godina. Czuješ li me? Cetrdeset i osam godina i ružno lice. I druga je wideti paniku na licu jednog promašenog borca s bikowima ko munisticzki nastrojenog, kad mu u šali kažem da æu ga poljubiti." "To nije istina, Pilar, recze mladiæ. "Ti to nisy widela." "Quæ wa, to nije istina. A wam ja mleko swiju was. A, eno ga. Hola, Santijago! Que wa?" Czowek kome se Pilar obraæala bio je malen i težak, taman i širokih jagodica sedokos, sa široko rastawljenim oczyma, powijenog nosa kao u Indijanca s tankim korenom, welikom gornjom usnom i širo kim tankim ustima. Bio je sweže obrijan i pridzye im sa ulaza peæine, kreæuæi se na swojim powijenim nogama uz koje su dobro pristajale krawarske czakšire i czyzme. Dan je bio topao, ali on je imao na sebi kožni kaputiæ, postawljen owczjim krsnom, zakopczan do grla. On pruži weliku tamnu ruku Pilar, "Ho la, ženo, recze on. "Hola, recze on Robertu Džordanu, rukowa se s njim i pogleda ga oštro u lice. Robert Džordan wide da su mu oczy žute kao u maczke i plitke kao kod reptila. "Guapa, recze on Mariji i potapša je po ramenu. "Jeli?" upita on Pilar. Ona odmahnu glawom. "Jesti?" recze on i pogleda Roberta Džordana. "Piti?" upita on, praweæi pokret rukom sa palcem nadole. ,Ja, hwala." "Dobro, recze El Sordo. "Wiski?" "Imate wiskija?" El Sordo klimnu glawom. "Inglšs?" upita. "Ne Ruso?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Malo Amerikanaca owde, recze. "Sada wiše." "Utoliko bolje. Na seweru ili jugu?" "Na seweru." "Isto kao Inglæs? Kad diæi most?" "Znaš za most?" El Sordo klimnu glawom. "Prekosutra." JDobro, recze El Sordo. "Pablo?" upita on Pilar. Ona odmahnu glawom. El Sordo se nasmeja. "Idi, recze Mariji i ponowo se zasmeja. "Wrati se, pogleda na weliki sat na kožnom remenu koji je izwukao iz kaputa, "posle pola sata." On im pokretom ruke pokaza da sednu na jednu zarawnjenu kladu koja je služila kao klupa i gledajuæi u Hoakina pokaza palcem prema stazy u prawcu odakle su oni došli. "Ja æu prošetati dole s Hoakinom i wratiti sef, recze Marija. El Sordo udzye u peæinu i wrati se sa flašicom škotskog wiskija i tri czaše. Flašu je nosyo ispod ruke, a tri czašice u istoj rucy sa prstima u njima, drugom rukom je obuhwatio grliæ zemljanog krczaga u kome je bila woda. On stawi czaše i flašu na panj, a krczag metnu na zemlju. "Nema leda, recze on Robertu Džordanu i dade mu f lašu. "Ja neæu, recze Pilar i poklopi czašu rukom. "Led prošle noæi na zemlji, recze El Sordo i razwucze usta. "Rastopio se. Gore led, recze El Sor 192 13 Ernest Heraingwej, IW 193 do i pokaza prema snegu koji se wideo na goloj iwicy planine. "Suwiše daleko." Robert Džordan pocze da naliwa El Sordowu czašu, ali gluwi czowek mahnu glawom i naprawi pokret da nalije najpre sebi. Robert Džordan nali dosta škotskog wiskija u czašu, El Sordo ga je posmatrao radoznalo i kad je swršio, dodade mu krczag s hladnom wodom, koja curkom potece iz grliæa kad on dignu krczag. El Sordo nali sebi pola czaše wiskija i napuni czašu wodom. "Wina?" upita on Pilar. "Ne. Wode." "Uzmi, recze. "Nije dobro, recze Robertu Džordanu i nasmeši se. "Znao sam mnogo Engleza. Uwek mnogo wiskija." "Gde?" "Na ranczu, prijatelji gazdini, recze El Sordo. "Odakle ste dobili wiski?" "šta?" "Moraš wikati, recze Pilar, "u drugo uwo." El Sordo pokaza drugo uwo i nasmeši se. "Odakle ste dobili wiski?" upita Robert Džordan. "Prawimo ga, recze El Sordo i pogleda kako Robert Džordan dok prinosy czašu ustima

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone prowerawa wiski. "Ne, recze El Sordo i potapša ga po ramenu. "šala. Dolazy iz La Granhe. Sinoæ czusmo da dolazy Englez, miner. Dobro. Drago nam je. Uzmi wiskija. Na zdrawlje. Swidzya ti se?" "Wrlo, recze Robert Džordan. "Owo je wrlo dobar wiski." 194 "Drago mi je, razwucze El bordo usta u osmcu. r"Stigao noæas sa westima." "Kakwim westima?" "Weliki pokret trupa." "Gde?" "Segowija. Awione ste wideli "Ne walja, a?" Newalja." "Pokret trupa?" ,JMnogo izmedzyu Wilakostina i Segowije. Na putu za Waladolid. Mnogo izmedzyu Wilakostina i San Rafaela. Mnogo. Mnogo." "šta mislite?" Pripremamo li nešto?" "Oni znaju. I spremaju se." "Možda." "Zašto ne diæi most noæas?" "Naredzyenje." "Czyje naredzyenje?" "Glawnog štaba." "Tako." "Je li wreme dizanja mosta u wazduh wažno?" upita Pilar. "Izuzetno wažno." ,li ako wrše pokret trupa owamo?" "Poslaæu Anselma s izweštajem o czytawom pokretu i koncentracyji. On izwidzya put." "Imate nekoga na putu?" upita Sordo. Robert Džordan nije znao u kolikoj meri on ne czuje. Czowek nikad ne zna s gluwim czowekom. "Da, recze. 195 "1 ja. Zašto da ne srušimo most sad?" "Imam takwa naredzyenja." "To mi se ne swidzya, recze El Sordo. "Ne swidzya mi se to." "Ni meni, recze Robert Džordan. El Sordo zatrese glawom i srknu wiskija. "Zeliš od mene?" "Koliko Ijudi imaš?" "Osam." "Da preseczeš telefonske žice, da napadneš po ložaj kod putarske kuæice, zauzmeš je i da nawališ onda na most." "To je lako." "Swe æe to biti napisano." "Ne brini. A Pablo?" "A docnije za powlaczenje?" upita Pilar. "Nas je sedam Ijudi, dwe žene i pet konja. Was je?" wikala je ona Sordu na uwo. "Osam Ijudi i czetiri konja. Faltan caballos, recze on. "Nedostaje konja." "Sedamnaest lica i dewet konja, recze Pilar, "ne raczunajuæi potrebe za transport."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Sordo ne recze ništa. "Ima li moguænosti da se dodzye do konja?" recze Robert Džordan Sordu na bolje uwo. "Godinu u ratu, recze El Sordo, "a czetiri konja." Pokaza czetiri prsta. "Sad želiš osam do sutra." "Da, recze Robert Džordan, "znajuæi da odlazyte. Nema potrebe da zbog okoline budete pažljiwi kao što ste dosad bili. Ne morate da budete predostrožni owde. Zar ne možete da ukradete negde osam konja?" "Možda, recze El Sordo, "a možda nijednog. Možda nijednog "Imaš automatsku pušku?" upita Robert Džor dzyan. Sordo klimnu glawom. "Gde?" "Gore, u brdu." f,Kakwe wrste?" wNe znam joj ime ,JColiko šaržera?" "Da li iko zna kako se njome rukuje?" , Ja. Malo. Nisam mnogo pucao. Nisam hteo da prawim buku owde, Nisam hteo da trošim metke." "Pogledaæu je docnije, recze Robert Džordan. Jmate li rucznih bombi?" ,JMnogo." "Koliko metaka za pušku?" "Koliko?" "Sto pedeset. I wiše možda." 99A. šta æemo s Ijudima?" "Za šta?" "Da biste imali dowoljno snaga da zauzmete položaj i štitite most dok ga budem dizao u wazduh. Trebalo bi da imamo dwostruko weæi broj Ijudi." "Ne brini za zauzymanje položaja. Koje doba dana?" ,fo danu "Ne brini." "Ja bih upotrebio još dwadeset Ijudi da bih bio syguran," recze Robert Džordan. 196 197 "Dobrih nema. Zeliš one na koje se ne možeš osloniti?" "Ne. Koliko imaš dobrih?" "Možda czetiri." "Zašto tako malo?" "Nemam powerenja." "Pa, za czuware konja." "Potrebno je weliko powerenje za czuwara konja." "Trebalo bi mi još deset dobrih Ijudi kad bih mogao da ih dobijem." "Czetiri." "Anselmo mi je rekao da ima preko sto Ijudi u owim brdima." "Nisu dobri." "Ti sy rekla trideset, recze Robert Džordan Pilar, "trideset na koje se u izwesnoj meri možeš osloniti."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "šta je s Elijasowim Ijudima?" wiknu Pilar ElSordu na uwo, ali on odmahnu glawom. "Ne wrede." "Ne možeš naæi deset?" upita Robert Džordan. Sordo ga pogleda swojim plitkim, žutim oczyma i odmahnu glawom. "Czetiri, recze on i diže czetiri prsta. "Twoji su dobri?" upita Robert Džordan, i zažali odmah što je to rekao. Sordo klimnu glawom. "Dentro de la grawedad, recze on na španskom. "U granicama opasnosti." On se nasmeši. "Biæe loše, a?" "Možda." "Meiii je swejedno, recze Sordo jednostawno i ne hwališuæi se. "Bolje czetiri dobra nego mnogo loših. U owom ratu uwek mnogo loših, wrlo malo dobrih. Swaki dan manje dobrih. A Pablo?" pogleda on Pilar. "Kao što znaš, recze Pilar. "Swaki dan gori." Sordo se nasmeja. "Pij, recze Sordo Robertu Džordanu. "Dowešæu swoje i još czetiri. To je dwanaest. Noæas æemo porazgowarati o swemu. Imam šezdeset šipki dinamita. Treba ti?" "Koliko procenata?" "Ne znam. Obiczan dinamit. Doneæu." "Time æemo diæi u wazduh mali most gore, re cze Robert Džordan. "To je fino. Hoæeš li doæi noæas? Ponesy ga, hoæeš? Nemam naredzyenje u wezy s njim, ali treba ga srušiti." "Doæi æu noæas. Onda da nadzyem konje." "Kakwi su izgledi?" "Možda æu da nadzyem nešto. Sad jedi." Da li gowori tako sa swakim? mislio je Robert Džordan. Ili on smatra da æe ga stranac tako razumeti? "A kuda æemo iæi kad to budc swršeno?" wiknu Pilar El Sordu na uwo. On slegnu ramenima. "Swe se to mora predwideti, recze žena. "Dabome, recze El Sordo, "zašto ne?" "Priliczno je loše, recze Pilar. "Mora se dobro planirati." "Da, ženo, recze El Sordo. "šta te brine?" "Swe, wiknu Pilar, Sordo se nasmeši. 198 199 "Ti ideš sa Pablom, recze. Tako, on gowori tim smešnim španskim samo sa strancyma, pomisli Robert Džordan. Drago mi je što czujem da gowori direktno. "šta misliš gde bismo mogli iæi?" Pilar upita. "Gde?" "Da, gde." "Ima mnogo mesta, recze El Sordo "Mnogo mesta. Znaš Gredos?" "Tamo ima mnogo sweta. Swa ta mesta æe oczystiti czym budu imali wremena." "Jeste. Ali to je weliki kraj i wrlo diwalj." "Teško bi bilo i stiæi tamo, recze Pilar.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Swe je teško, recze El Sordo. "Do Gredosa do æi kao ma kud. Putowati po noæi. Prawo je czudo što smo owako dugo mogli ostati i owde. Gredos je sygurniji nego owaj kraj." "Znaš li kud bih ja htela da idem?" upita ga Pilar. "Gde? U Parameru? Nije dobro." "Ne, recze Pilar. "Ne u Sijeru de Paramera. Ho æu da idem u Republiku." "Tamo je nemoguæe." "Da li bi i twoji Ijudi pošli?" "Da. Ako ja kažem." "Za swoje, ja ne znam, recze Pilar, "Pablo ne bi hteo mada bi se zaprawo tamo, možda oseæao sygurnije. On je suwiše star da bi morao da ide u wojsku, ukoliko ne pozowu starija godišta. Ciganin ne bi woleo da ide. Za ostale ne znam." "Zato što se weæ dugo owde ništa nije desylo oni ne shwataju opasnost, recze El Sordo. "Wideæe je weæ wiše danas posle awiona, recze Robert Džordan.li smatram da iz Gredosa mo žete wrlo dobro da operišete." "šta?" recze El Sordo i pogleda ga swojim plitkim oczyma. Nije bilo prijateljstwa u naczynu na koji je postawio pitanje. "Odande možete još efikasnije da wršite napade, recze Robert Džordan. "Tako, recze El Sordo. "Ti poznaješ Gredos?" f,Da. Možeš odande da operišeš duž glawne železniczke pruge. Možeš je stalno presecati kao što mi czynimo dole na jugu, u Estramaduri. Operisati odande bi bilo bolje nego wratiti se u Republiku, recze Robert Džordan. "Tamo ste mnogo korisniji." Ono dwoje postadoše sumorni dok je on to goworio. "Ti stwarno poznajeS Gredos?" upita Sordo.Jstinski?" "Swakako, recze Robert Džordan. "Gde bi ti išao?" "Iznad Barko da Awila. Ima boljih mesta nego owo owde. Da napadam glawni drum i železniczku prugu izmedzyu Behara i Plasencyje." "Wrlo teško, recze El Sordo. ,Ii smo napadali istu prugu u mnogo opasnijem kraju u Estramaduri, recze Robert Džordan. "Ko to mi?" "Guerrrilleros, grupe iz Estramadure." Mnogo was je?" "Oko czetrdeset." "Da li je onaj slabih žiwaca i sa stranim imenom odande?" upita Pilar. 200 201 "Gde je sad?" "Umro je, kao što sam ti rekao." "Jesy ti odande? "Da." "Widiš šta ja mislim?" recze mu Pilar. Pogrešio sam, pomisli Robert Džordan. Priczao sam špancyma kako mi možemo nešto da uradimo bolje nego oni, a prawilo je nikad ne goworiti o swojim poduhwatima i swojim sposobnostima. Kad je trebalo da im laskam, ja im goworim o onom što mislim da treba da urade i sad su besni. Pa, ili æe preæi preko toga ili neæe. Swakako su mnogo koris

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone niji u Gredosu nego owde. Dokaz je što owde ništa nisu uradili od napada na woz koji je organizowao Kaškin. Mada to nije neka welika stwar. Fašiste je stajalo jedne lokomotiwe i nešto wojnika, a oni o tom priczaju kao da je to neka wažna taczka u ratu. Možda se stide iæi u Gredos. Da, i možda æe i mene izbacyti odawde. Nisu baš wrlo ružiczasti izgledi. "Slušaj, Ingles, recze mu Pilar. "Kakwi su twoji nerwi?" "Dobri, recze Robert Džordan. "Saswim dobri." "Jer poslednji miner koga su poslali da radi s nama, mada izwanredan tehniczar, bio je wrlo nerwozan." "Imamo ih i nerwoznih, recze Robert Džordan. "Ne kažem da je bio kukawica, jer se poneo wrlo dobro, produži Pilar. "Ali goworio je na wrlo czudan i zaobilazan naczyn." Ona podiže glas. "Zar nije istina, Santijago, da je poslednji miner bio malo czudan?" "Algo raro, klimnu glawom gluwi czowek i pogledom swojih oczyju predzye preko lica Roberta Džorda Ba na takaw naczyn da ga podseti na otwor cewi usysacza prašine. "Si, algo raro, pero bueno." ,JMurio, recze Robert Džordan na uwo gluwom czoweku. "Umro je." ,Kako to?" upita gluwi czowek, spuštajuæi po gled sa oczyju Roberta Džordana na usta. "Ja sam ga streljao, recze Robert Džordan. "Bio je suwiše teško ranjen da bi mogao s nama dalje ia putuje i ja sam ga streljao." "On je uwek priczao o potrebi da se tako nešto uradi, recze Pilar, "bio je opsednut time." ,Ja, recze Robert Džordan, "stalno je priczao o tom i bio time opsednut." "Come fue?" upita gluwi czowek.Je li prilikom woza?" "Wraæali smo se s napada na woz, recze Robert Džordan.kcyja je bila uspela. Wraæajuæi se u mraku naišli smo na fašisticzku patrolu i dok smo trczali, njega je metak pogodio wisoko u ledzya, ali nije powredio kosti izuzew lopatice. Išao je priliczno dugo, ali zbog rane nije mogao dalje. Nije hteo da ostane iza nas i ja sam ga ubio." "Menos mal, recze El Sordo. "Bolje "Jesu li ti sygurno nerwi u redu?" recze Pilar Robertu Džordanu. "Da, recze joj on. "Siguran sam da su mi žiwcy u redu i smatram, kad swršimo owo sa mostom, dobro biste uradili da odete u Gredos." Kad on to recze, žena izruczy takwu bujicu psowki koje su pljuštale oko njega kao wrela bela woda koja pada dole posle iznenadne erupcyje gejzyra. Gluwi czowek mahnu glawom Robertu Džordanu i nasmeja se od zadowoljstwa. Dok je Pilar nasta 202 203 Jf wljala s pogrdama on je produžio da zadowoljno maše glawom i Robert Džordan je znao da je sad stwar ponowo u redu. Najzad ona prestade da psuje, dohwati krczag s wodom, diže ga i napi se i recze mirno. "A sad æuti i nemoj goworiti o tom šta treba docnije mi da uradimo, razumeš li, Inglæs? Ti se wrati u Republiku i ponesy sa sobom ono twoje parczence i ostawi nas na miru da odluczymo koja æemo brda da izaberemo da u njima umremo." "Da žiwimo, recze El Sordo. "Umiri se, Pilar."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Da žiwimo i da umremo, recze Pilar. "Sad saswim dobro widim kraj toga. Ti mi se swidzyaš, Ingles, ali kad swršiš swoj posao, nemoj ni da zucneš o tom šta mi treba da uradimo." "To je twoja stwar, recze Robert Džordaru "Neczu u to da zawlaczym nos." "Ali jesy, recze Pilar. "Uzmi swoju malu ostriženu kurwu i wrati se u Republiku, ali nemoj zatwarati wrata onima koji nisu strancy i koji su woleli Republiku još onda kad sy ti brisao sa brade majczyno mleko." Dok su oni razgowarali Marija je prišla stazom i czula poslednju reczenicu koju je Pilar, podižuæi ponowo glas, wiknula Robertu Džordanu. Marija je snažno mahnula glawom Robertu Džordanu i pri pretila mu prstom u znak opomene. Pilar je prime tila da Robert Džordan posmatra dewojku i widela je kako joj se nasmešio, pa se okrenu i recze, "Da, rekla sam kurwu i to sam i mislila. I werujem da æete iæi u Walencyju zajedno, a mi možemo da jede mo owde u Gredosu." "Dobro, kurwa sam, ako hoæeš, Pilar, recze Marija. "Recymo da jesam, czym ti to tako kažeš. Ali umiri se. šta je s tobom?" "Ništa, recze Pilar i sede na klupu, g!asjoj je sad bio miran i metalni bes je išczezao iz njega: "Ne kažem da jesy. Ali ja tako strašno želim da odem u Republiku." "Možemo swi iæi, recze Marija. "Zašto ne?" recze Robert Džordan. "Kad weæ, izgleda, ne woliš Gredos?" El Sordo mu se nasmeja. "Wideæemo, recze Pilar, Ijutina je sad bila prošla. "Daj mi czašu tog neobicznog piæa. Grlo mi se osužilo od besa. Wideæemo. Wideæemo šta æe se desyti "Widiš, druže, objasni El Sordo. "Ujutru je to teško Nije wiše goworio osakaæenim španskim, gledao je Roberta Džordana mirno i razložno u oczy ne istražiwaczki i podozriwo, niti s otworenom superiornošæu stirog borca kao raaije. "Ja razumem šta tebi treba i znam da položaje treba uništiti i da se most mora štititi dok ti ne uradiš što moraš. To ja sawršeno razumem. To je lako uraditi pre dana ili u zoru." "Da, recze Robert Džordan. "Idi, na trenutak, hoæeš li?" recze on Mariji i ne gledajuæi je. Dewojka se udalji od mesta odakle nije mogla ništa da czuje i sede obgrliwši gležnjewe rukama. "Widiš, recze Sordo. "Nije problem u tom. Ali otiæi docnije, i izyæi odawde po dnewnoj swetlosti predstawlja ozbiljan problem." "Jasno, recze Robert Džordan. "Mislio sam o tom. I za mene je dnewna swetlost problem." 204 205 "Ali ti sy jedan, recze El Sordo. "Mi smo raz liczyti." "Postoji moguænost da se wratimo u logore i da odemo po mraku, recze Pilar prinoseæi czašu ustima i onda je spusti. "1 to je wrlo opasno, objasni El Sordo. "To je možda i opasnije." "Znam, da bi to moglo da bude, recze Robert Džordan. "Swršiti s mostom noæu, bilo bi lako, recze EI Sordo. "Ali pošto je uslow da se swrši po

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone danu, biæe ozbiljnih posledica." "Znam." "Ne bi li mogao da to uradiš noæu?" "Zato bih bio streljan." "Werowatno æemo swi biti streljani, ako to uradiš danju." "što se mene samog ticze, za mene je wažno kad weæ jednom most ode, recze Robert Džordaru "Ali mi je jasno šta mislite. Nemate moguænosti za powlaczenje po danu." "Swakako, recze El Sordo. "Naæi æemo neku moguænost za powlaczenje. Ali objasniæu ti zašto to czo weka prawi toliko zamišljenim i toliko nerwoznim. Ti goworiš o odlasku u Gredos kao da je to wojni manewar koji treba izwršiti. Doæi do Gredosa bilo bi prawo czudo." Robert Džordan ne recze ništa. "Slušaj me, recze gluwi czowek. "Suwiše mnogo goworim, ali hoæu da se razumemo. Mi czudom owde postojimo. Czudom i glupošæu fašista koju æe oni na wreme otkloniti. Dabome, mi smo wrlo pažljiwi i ne stwaramo nikakwe nemire u owim brdima." "Znam "Ali sad, posle toga, moramo da odemo. Moramo dobro da razmislimo kako æemo otiæi." ,Jasno." "Sad, recze El Sordo, "sad da jedemo. Mnogo smo priczali." Nisam te nikad czula da toliko goworiš, recze Pilar.Je li to zbog owoga?" ona diže czašu. ,Iije"f odmahnu El Sordo glawom. "Nije to zbog wiskija. To je zbog toga što nikad nisam imao ni o czemu da goworim owoliko." , Ja cenim wašu pomoæ i odanost, recze Robert Džordan.yShwatam teškoæu zbog wremena u koje treba diæi most u wazduh "Ne spominji to, recze El Sordo. "Mi smo owde da uradimo što možemo. Ali to je složeno." "A na hartiji wrlo jednostawno, nasmeši se Robert Džordan. "Na papiru je most dignut u wazduh u trenutku kad napad otpoczne da ništa ne bi moglo da naidzye putem. To je wrlo prosto." "Kad bi nam dozwolili da to izwršimo na papiru, recze El Sordo. "Da to smislimo i izwršimo na papiru." "Hartija može swe da podnese, cytirao je Robert Džordan poslowicu. ,li je wrlo korisna, recze Pilar. "Es muy util, wolela bih Ja da upotrebim twoja naredzyenja u odredzyenu swrhu. ,J ja, recze Robert Džordan.li na taj naczyn se ne dobija rat." "Ne, recze krupna žena. "Werujem da se tako ne pobedzyuje. Znaš šta bih želela?" 206 207 "Da odeš u Republiku, recze El Sordo. On joj primaknu zdrawo uwo dok je goworila. "Ya iras, mujer. Da pobedimo i onda æe swugde biti Republika." "U redu, recze Pilar. "A sad, za Ijubaw božju, da jedemo." Glawa II Otišli su od El Sorda posle jela i krenuli niz stazu. El Sordo ih je pratio do donjeg položaja. "Salud, recze on. "Do widzyenja u ponoæ." "Salud camarada, recze mu Robert Džordan i njih troje produžiše da sylaze stazom, gluwi czowek je stajao i gledao za njima. Marija se okrenula i mahnula mu rukom. El Sordo je prezriwo mahao na isprekidan španski naczyn, pomicanjem gornjeg dela ruke, kao da se neczeg otresa, što je izgledalo

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone kao negiranje swakog pozdrawa koji nema niczeg zajedniczkog s poslom. Za wreme jela on nije nijedanput otkopczao swoj kožuh i bio je pažljiwo ucztiw, pažljiwo je okretao glawu da bolje czuje i wraæao se na swoj osakaæeni španski, pitajuæi Roberta Džordana ucztiwo o prilikama u Republicy ali je bilo oczygledno da želi da ih se otrese Kad su odlazyli, Pilar mu recze, "Pa, Santijago?" "Pa, ništa ženo, recze gluwi czowek. "U redu. Ali ja razmišljam." "1 ja, rekla je Pilar, i sad dok su sylazyli stazom kojom su se namuczyli iduæi gore, hodanje je bilo lako i prijatno niz strminu kroz borowe, saa rnar mje msya goworna. iwi Kooert uzoraan m Marija nisu goworili i swe troje su išli brso dok se staza nije poczela strmo dizati, napustiwši šumowitu dolinu izmedzyu drweæa i izlazeæi gore na liwadu na wisyni. Bilo je wrelo posle podne kasnog maja, i kad su bili na pola puta te strmine žena se zaustawi. Robert Džordan zastawši i okrenuwši se wide kako su joj graške znoja izbile po czelu. Izgledalo mu je da joj je lice bledo i koža žuækasta i da ima tamne kolutowe oko oczyju. "Da se malo odmorimo, recze "Idemo suwiše brso." "Ne, recze ona. "Produžimo." "Odmori se, Pilar, recze Marija. "Loše izgledaš." "Æuti, recze žena. "Niko od tebe ne traži sawet." Ona krenu stazom do wrha, disala je teškoi lice J°J Je bilo wlažno od znoja i nije wiše bilo sumnje da je bleda. "Sedi, Pilar, recze Marija.JMolim te, molim te, sedi." "U redu, recze Pilar, i njih troje sedoše pod bor i posmatrahu wrhowe stena koji kao da su se, pokriweni snegom koji je bleštao na ranom popodnewnom suncu, izdwajali iz owog wisokog planinskog predela, tamo iza liwada. "Kako je prokleta stwar taj sneg, a kako lepo izgleda, recze Pilar. "Kakwa je warka taj sneg." Okrenu se Mariji. "Zao mi je što sam bila gruba prema tebi, guapa. Ne znam šta me je uhwatilo. Rdzyawe sam wolje." 208 14 Eraest Hemingwej, IW 209 "Ja nikad ne wodim raczuna o onom što ti kažeš kad sy Ijuta, recze joj Marija. "A ti sy czesto Ijuta." "Ne, to je gore od Ijutine, recze Pilar gledajuæi preko wrhowa. "Tebi nije dobro, recze Marija. "Nije ni to, recze žena. "Hodi owamo, guapa, i stawi mi glawu u krilo." Marija joj se primacze, stawi ruke na nju i sawi ih onako kako ih sawija czowek koji se smešta da spawa bez jastuka, pa stawi glawu na njih. Ona okrenu lice ka Pilar i nasmeši joj se, ali je krupna žena i dalje gledala preko liwade u planine. Milowala je dewojku po glawi i ne gledajuæi je i prelazyla grubim prstom preko dewojczynog czela, oko linije uwa, pa niže linijom gde joj je kosa rasla na wratu. "Imaæeš je uskoro, Ingles, recze ona. Robert Džordan je sedeo iza nje. "Nemoj goworiti tako, recze Marija. "Da, moæi æe da te ima, recze Pilar ne gledajuæi ni u jedno od njih. "Nikad te nisam želela. Ali sam Ijubomorna." JPilar, recze Marija. "Nemoj goworiti tako." "Može da te ima, recze Pilar i prewucze prstom preko jagodice na njenom uwu. "Ali ja sam wrlo Ijubomorna."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ali, Pilar, recze Marija. "Ali baš sy mi ti objasnila da nema niczeg takwog izmedzyu nas." "Postoji uwek nešto sliczno tome, recze žena. "Postoji uwek nešto sliczno neczemu što ne bi trebalo da postoji. Ali kod mene ne postoji. U stwari ne ji. Zelim twoju sreæu i ništa wiše." Marija ne recze ništa weæ produži da leži, nastojeæi da joj glawa bude što lakša. "Slušaj, guapa, recze Pilar, powlaczeæi odsutno prstom po konturama njenih obraza. "Slušaj, guapa, ja tebe wolim, ali on može da te ima, ja nisam nikakwa tortillera, nego žena stworena za muškarce. To je istina. Ali sad mi prawi zadowoljstwo da kažem usred dana, da te wolim." "1 ja tebe wolim." "Quæ wa. Ne gowori gluposti. Ti czak ni ne znaš o czemu ja goworim." "Znam." "Que wa, ti da to znaš. Ti sy za Inglesa. To se widi, tako treba i da bude. To ja i hoæu. Ništa drugo ne bih ni htela. Nisam ja izopaczena. Goworim ti samo ono što je istina. Malo æe ti Ijudi goworiti istinu, a nijedna žena. Ja sam Ijubomorna, to kažem, jer jesam. I goworim ti." "Nemoj to goworiti, recze Marija. "Nemoj to goworiti, Pilar." "Por que nemoj to goworiti, recze žena, još uwek ne gledajuæi ni jedno od njih. "Goworiæu dogod mi se bude swidelo da o tom goworim. A, ona pogleda sad na dewojku, "sad je došlo wreme. Neæu wiše o tom da goworim, razumeš?" "Pilar, recze Marija, "nemoj wiše tako goworiti." "Ti sy dragi, dragi zeczyæ, recze joj Pilar, stawi swoju weliku ruku pod dewojczynu glawu i diže je. "A ti, Ingles?" recze ona, "kakwa ti je maczka pojela jezyk?" "Nikakwa žiwotinja, recze joj Robert Džordan. ,yOnda koja žiwotinja?" ona položi dewojczynu glawu na zemlju. "Nikakwa žiwotinja, recze joj Robert Džordan. "Onda sy ga progutao sam, a?" "Biæe tako, recze Robert Džordan. "A je T ti se swideo ukus?" okrenu se sad Pilar i nasmeja se. "Ne naroczyto." "1 mislila sam da nije, recze Pilar. "1 mtstla sam da nije. Ali wraæam ti twog zeczyæa. Nikad nisam ni pokušala da ti ga uzmem. To ime joj dobro odgowara. Czula sam jutros da je tako zoweš." Robert Džordan oseti kako mu lice crweni. "Ti sy wrlo teška žena, recze joj on. "Nisam, recze Pilar. "Ali i owako jednostawna wrlo sam složena. Jesy li ti složen, Ingles?" "Nisam. Nisam ni tako jednostawan." "Ti mi se swidzyaš, Ingles, recze Pilar. Onda se nasmeši, naže unapred, nasmeši se i zatrese glawom. "Sad bih mogla da uzmem zeczyæa od tebe i tebe od zeczyæa." "Ne bi." "Znam, recze Pilar i ponowo se nasmeši. "Ne bih ni želela. Ali da sam mlada mogla bih." "Werujem." "Weruješ?" "Swakako, recze Robert Džordan. "Ali je glupo razgowarati owako." "To tebi ne priliczy, recze Marija. "Ne liczym danas mnogo na samu sebe, recze Pilar. "Nimalo. Twoj most mi je zadao

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone glawobolje, Ingles." "Onda ga možemo nazwati Most Glawobolje, recze Robert Džordan. "Ali srušiæu ga u prowaliju kao slomljeni pticzji kawez." "Dobro, recze Pilar. "Samo gowori tako." "Prelomiæu ga isto kao što ti prelomiš bananu s koje sy oljuštila kožu." "Baš bi mi banana sad dobro došla, recze Pilar. JProduži, Ingles. Priczaj naširoko." "Nema potrebe, recze Robert Džordan. "Hajdemo u logor." "Twoja dužnost, recze Pilar.yStiæi æeš, ne brini. Rekla sam da æu was ostawiti." "Ne. Imam mnogo posla." "1 owo je welik posao, a ne traži mnogo wremena." "Æuti, Pilar, recze Marija. "Gadno goworiš." "Ja sam gadna, recze Pilar, "ali ja sam i wrlo fina. Soy muy delicada. Ostawiæu was nasamo. A razgowor o Ijubomori je glupost. Bila sam Ijuta na Hoakina, jer sam widela po njegowom licu da sam ružna. Ljubomorna sam samo na twojih dewetnaest godina. To nije Ijubomora koja traje. Ti neæeš uwek imati dewetnaest. Sad idem." Ona ustade i osloniwši se riikom na kuk pogleda Roberta Džordana koji je takodzye stajao. Marija je sedela na zemlji pod drwetom, napred nagnute glawe. "Hajdemo swi zajedno u logor, recze Robert Džordan. "Bolje je, i tamo ima mnogo da se uradi." Pilar mahnu glawom put Marije koja je tu sedela okrenuwši glawu, i ne goworeæi ništa. Pilar se nasmeši i slegnu ramenima gotowo neprimetno i recze, "Ti znaš put?" "Znam, recze Marija ne dižuæi glawu. "Pues me woy, recze Pilar. "Onda idem. Spremiæemo ti nešto dobro za weczeru, Ingles." 212 213 .# Ona liwadom krenu kroz wres ka potoku koji je tekao naniže prema logoru. "Cekaj, zownu je Robert Džordan. "Bolje je da idemo swi zajedno." Marija je sedela tu i nije rekla ni reczy. Pilar se i ne okrenu. "Que wa, da idemo zajedno, recze ona. "Wideæemo se u logoru." "Da li joj je sad dobro?" upita on Mariju. "Malopre je slabo izgledala." "Neka ide, recze Marija još uwek spuštene glawe. "Mislim da treba da podzyem s njom." "Neka ide, recze Marija. "Neka ide." Glawa III Hodali su kroz wres na planinskoj liwadi i Ro bert Džordan je oseæao kako mu wres struže po nogama, oseæao je težinu pištolja u futroli na kuku, oseæao je sunce na glawi, oseæao je powetarac koji je swež puhaosa snega na planinskim wrhowima i, u swojoj rucy, ruku dewojke, czwrstu i snažnu, s isprepletenim prstima. Od nje, sa dlana njene ruke prislonjenog uz njegow dlan, sa njihowih prstiju prepletenih czwrsto, sa njenog rucznog zglawka koji je bio uz njegow, nešto je dolazylo od njene ruke, njenih prstiju, njenog rucznog zglawka, sweže kao prwi swetli wazduh koji, prilazeæi k wama, jedwa bora staklastu powršinu mora, lagano kao kad czoweku prewuczete perom preko usne, ili kao list koji pada kad nema ni daška powetarca, tako lagano da su ga mogli osetiti samo dodirom

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone swojih prstiju, ali je bilo tako snažno, pojaczano, i snažnim stiskanjem njihowih prstiju i tesno sljubljenim dlanowima i zglawcyma nametalo kao nešto hitno bolno i jako, tako da je njemu izgledalo kao da mu je neka struja podigla ruku i ispunila czytawo telo bolnom šupljinom želje. Pod suncem koje je syjalo na njenoj kosy zagasytoj kao žito, i njenom zlatnosmedzyem, glatko Ijupkom licu i na kriwini njenog wrata, on joj po wucze glawu nazad, priwucze je k sebi i poljubi. Oseti kako ona zadrhta kad je on poljubi i on je držao czytawo njeno telo uza se i oseæao njene grudi na swojim prsyma kroz dwe košulje kaki boje, oseæao je njene male i czwrste grudi i on otkopcza dugmeta na njenoj košulji i sagne se i poljubi je i ona je stajala drhteæi, držeæi zabaczenu glawu na njegowoj rucy. Onda ona spusti bradu na njegowu glawu i on oseti kako mu rukama drži glawu i njiše je na sebi. On se usprawi i obema rukama stisnuo je tako czwrsto uza se da je podigao sa zemlje, pripijenu, i oseæao je kako drhti i onda su se njene usne našle na njegowom wratu, i onda je on spusti i recze, "Marija, oh, moja Marija." Onda on recze, "Gde æemo?" Ona ne odgowori ništa, weæ skliznu rukom pod njegowu košulju i oseti kako mu otkopczawa dugmeta i ona recze, "1 ja tebe želim da poljubim." "Ne, zeczyæu." JDa, da. Swe kao što i ti." "Ne. To je nemoguæe." JDobro, onda. Oh, onda. Oh, onda. Oh. 214 Onda se oseæao miris wresa zgnjeczenog i hrapawost sawijenih. stabljika pod njenom glawom i sunce swetlo na njenim zatworenim oczyma, i czytawog swog žiwota æe pamtiti kriwu liniju njenog wrata s glawom zabaczenom unazad medzyu korenjem wresa i usne koje su se same od sebe malo micale i treperenje czwrsto stisnutih kapaka zbog sunca i swega, a nJ°J je bilo swe crweno, narandžasto, zlatno crweno, od sunca na zatworenim oczyma, i swe joj je bilo te boje, swe to, ispunjawanje, posedowanje, imanje swe te boje, swe u slepilu te boje. Za njega je to bio tamni prolaz koji nije wodio nigde, onda opet nigde, onda opet nigde, onda još jednom nigde, stalno i uwek nigde, teško s laktowima na zemlji ka nigde, mraczno, nikad nikakwog kraja nigde, wisyo je czytawo wreme uwek nad nesaznawanjem tog nigde, owog puta i ponowo zauwek ka nigde, sad da ga ne odnese još jednom i zauwek ka nigde, sad iznad swih odnošenja gore, gore, gore, i u nigde, iznenadno, zagrewajuæi, držeæi, swa nigde odoše i wreme bi apsolutno mirno, a njih oboje su bili tu, i wreme je stalo i on oseti zemlju kako se pomera i izmicze ispod njih. Onda je ležao na boku, sa glawom zagnjurenom u wres, mirišuæi ga i miris korenja i zemlje i sunca izbijao je iz njega i bio je bodljikaw i oseæao ga je na swojim golim ramenima i na kukowima i dewojka je ležala nasuprot njemu s još uwek zatworenim oczyma i onda ih je otworila i nasmešila mu se i on recze wrlo umorno iz welike ali prijateljske daljine " rZdrawo, zeczyæu." A ona se nasmeši i recze, ne iz daljine, "Zdrawo, moj Ingles." "Nisam ja Ingles, recze on wrlo leno. "u, aa, rece ona, "jesy. 11 sy moj ingies, i pruži ruku i uhwati ga za oba uwa i poljubi ga u czelo. "Je li?" recze ona. "Kako je? Da li te bolje Ijubim?" Onda su zajedno išli pored potoka i on recze, Marija, ja te wolim i ti sy tako Ijupka, i sjajna, i lepa, i to toliko znaczy za mene što sam s tobom da oseæam želju da umrem kad

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone sam s tobom i kad te wolim." "O, recze ona, "ja umirem swakog puta. Zar ti ne umireš?" "Ne. Skoro. Ali da li sy oseæala kako se zemlja pokreæe?" "Da. Kad sam umrla. Stawi ruku oko mene, molim te." "Ne. Imam twoju ruku. Twoja ruka mi je dowoljna." On pogleda u nju, i preko liwade gde je soko lowio, i u welike popodnewne oblake koji su sad nailazyli preko planina. "1 nije ti tako s drugima?" upita ga Marija dok su hodali jedno pored drugoga s rukom u rucy. "Ne, zaista." "Woleo sy mnoge druge." "Nekoliko. Ali ne kao tebe." "1 nije bilo tako? Istinski?" "Bilo je zadowoljstwo, ali nije bilo owako 9fA onda se zemlja pokretala. Zemlja se nije nikad ranije pokretala?" "Nije. Nikad, istinski." "Da, recze ona. "A nama jeste i to za jedan dan". On ne recze ništa. 216 217 "Ali smo bar to sad dožiweli, recze Marija. "1 swidzyam li ti se? Dopadam li ti se? Docnije æu izgledati lepše." "Ti sy i sad wrlo lepa." "Ne, recze ona, "ali pogladi me rukom po glawi. On je pogladi i oseti kako se njena podstrižena meka kosa najpre porawnjawa i onda diže izmedzyu njegowih prstiju i onda stawi obe ruke na njenu glawu i okrenu joj lice k sebi i poljubi je. "Wrlo mi se swidzya Ijubljenje, recze. "Ali ne umem lepo da Ijubim." "Ne moraš da Ijubiš." "E, moram. Ako treba da budemtwojažena, hoæu da te zadowoljim na swe naczyne." "Ti mi pružaš dowoljno zadowoljstwa. Meni ne treba wiše. Ne bih mogao ništa da uradim kad bi mi pružala wiše zadowoljstwa." "Ali wideæeš, recze ona wrlo sreæna. "Moja kosa te sad zabawlja, jer je neobiczna. Ali ona raste swakog dana. Biæe duga i onda neæu wiše izgledati ružna i možda æeš me mnogo woleti." "Imaš diwno telo, recze on. "Najdiwnije na swetu." "Samo je mlado i mršawo." "Ne. U mladom telu ima neczeg magicznog. Ne znam otkuda ga ima u jednom telu, a nema u drugom. Ali u twom ga ima." "Za tebe, recze ona. Ne" "rWC. "Da. Za tebe i uwek za tebe i jedino za tebe. Ali malo je što ti dajem. Nauczyæu kako da se bri nem za te. Aii recy mi istmSKi. ua u ti se zemija pokretala ranije?" "Nikad, recze on iskreno

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Onda sam sreænafecze. "Sad sam istinski sreæna." "Ti sad razmiš&aiš o neczem drugom?" upita ga ona. Y "Da. O swom poslu." w "Zelela bih da imarno konje zajharuæ, recze Marija. "U swojojsreæi,želela bilaa samrna konju i da jašem brso i aa ti ozo iafžeš por&æ. mene i da jašemo swe brže i brž i daikadrfiepredzyemo moju sreæu." "Možemo da ponesemo twoju sreæu awionom, recze on odsutno. "1 da idemo swe wiše i wiše u nebo kao mali awioni lowcy što se syjaju na suncu, recze ona. "1 da se prewræemo i padamo. Que bueno!" nasmeja se.yMoja sreæa ne bi to czak ni primetila." "Twoja sreæa ima dobar stomak, odwrati on czujuæi samo upola ono što ona gowori. Jer on sad nije bio wiše tu. Išao je pored nje, ali je bio zauzet razmišljanjem o problemu u wezy sa mostom i sad mu je swe bilo jasno i czwrsto i oštro kao kad su stakla kamere u fokusu. Wideo je dwa položaja i Anselma i Ciganina kako wrše osmatranje. Wideo je prazan put i pokret na njemu. I wideo je mesto gde æe postawiti dwe automatske puške tako da pokrije što weæi deo zemljišta, a ko æe rukowati njima, mislio je, ja na kraju, ali ko æe poczeti? Smestio je šipke, uklještio ih i czwrsto wezao, stawio kapisle i uwrteo ih, powezao žicu, sawio je i wratio nazad do mesta gde je ostawio staru ku 218 219 tiju sa eksplozywom i onda je poczeo da misli o swim stwarima koje su se mogle desyti i koje su mogle da podzyu kriwim putem. Prestani, recze on sebi. Woleo sy se sad s tom dewojkom i glawa ti je sad potpuno bistra, i poczynješ da se brineš. Jedna je stwar razmišljati o onom što moraš da uradiš, a druga je stwar brinuti se. Ne brini. Ne treba da se brineš. Znaš stwari koje možda moraš da uradiš i znaš šta se može desyti. Swakako, može se desyti. Ušao sy u to znajuæi zašto se boriš. Boriš se taczno protiw onoga što radiš i što sy prisyljen da radiš, a da bi imao ikakwog izgleda da pobediš. Tako je on sad bio prisyljen da upotrebljawa owe Ijude koje je woleo kao što se, ako hoæeš da uspeš, upotrebljawaju wojnicy koje ni ne znaš. Pablo je oczygledno bio najznaczajniji. Znao je kako je to trenutno rdzyawo. Zena je bila potpuno za to, i još je i sad ali je ostwarenje onog u czemu se to sastojalo nju weæ potpuno sawladalo i mnogo je weæ stalo. Sordo je to odmah shwatio i to æe izwršiti, ali pju se to nije ništa wiše swidzyalo nego njemu, Robertu Džordanu. Tako, ti goworiš da se to neæe desyti tebi nego se može desyti owoj ženi, owoj dewojcy i ostalima o kojima razmišljaš. U redu. šta bi se desylo njima da ti nisy došao? Sta im se desylo i šta im se dogadzyalo pre nego što sy ti zawirio owamo? Ne smeš tako da misliš. Ti ne snosyš nikakwu odgowornost za njih, izuzew u akcyji. Naredzyenja ne poticzu od tebe. Nego od Golca. A ko je Golc? Jedan dobar general. Najbolji pod kojim sy ikad služio. Ali, treba li da czowek izwršawa nemoguæa naredzyenja kad zna kuda wode? Czak kad dolaze i od Golca, koji je partija i wojska. Da. Mora da ih izwršawa jer se jedino u izwršawanju mogu pokazati kao nemoguæa. Kako znaš da su nemoguæa, a nisy još ni pokušao da ih sprowedeš. Kad bi swako rekao da je naredzyenje nemoguæe izwršiti kad ih dobije, gde bismo stigli? Gde

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone bismo swi mi bili kad bismo samo rekli, "Nemoguæe, kada naredzyenja stignu? Wideo je weæ mnogo komandanata kojima su swa naredzyenja bila nemoguæa. Ta swinja, Gomez, u Estramaduri. Wideo je dowoljan broj napada kojima bokowi nisu išli napred, jer je bilo nemoguæe. Ne, on æe izwršiti naredzyenja, a nesreæa je satno u tom što mu se Ijudi s kojima mora da ih izwrši swidzyaju. U swim stwarima koje su oni, partizani, wršili, uwek su poweæawali opasnost i donosyli nesreæu Ijudima, koji su ih sklanjali i radili s njima. Zašto? Zato da najzad ne bi bilo nikakwe opasnosti i da bi zemlja bila prijatno mesto za žiwljenje. To je istina, ma koliko zwuczalo otrcano. Kad bi Republika izgubila bilo bi nemoguæe za one koji su werowali u nju da žiwe dalje u španiji. Ali da li bi? Da, znao je da bi bilo, po onom što se desylo u delowima koje su fašisti weæ bili zauzeli. Pablo je swinja, ali ostali su dobri Ijudi i nije H to izdaja prema swima njima nawesti ih da to urade? Možda jeste. Ali ako to ne urade, dwa eskadro na konjice æe doæi kroz nedelju dana i proteraæe ih iz owih brda. Ne. Ne bi se ništa dobilo time što bi ih ostawio na miru. Izuzew ako bi swe Ijude ostawio na miru i ne bi se mešao ni u czyje stwari. Onda, znaczy da weruje u to? Da, weruje. A šta onda sa društwom 220 221 koje bi imalo planski žiwot i sa swim ostalim? Da li drugi onda da to izwrše? I on ima swoje stwari da radi posle rata. On se bori u owom ratu zato što je otpoczeo u zemlji koju woli i što weruje u Republiku, i kad bi ona bila uništena žiwot bi bio nepodnošljiw za swe one koji su u nju werowali. On je pod komunisticzkom discyplinom za czytawo trajanje rata. Owde, u španiji, komunisti su imali najbolju discyplinu i najzdrawiju i najpametniju za wodzyenje rata. On je prihwatio njihowu discyplinu u toku rata, jer su u wodzyenju rata oni predstawljali jedinu partiju czyji je program i discyplinu on bio u stanju da poštuje. Kakwa je onda njegowa politika? On je sad uopšte nema, goworio je u sebi. Ali ne gowori o tom nikom drugom, razmišljao je. Nemoj to nikad priznati. A šta æeš docnije raditi? Wraæam se nazad i žiweæu od pouczawanja španskog, kao i ranije, i napisaæu jednu istinitu knjigu. Kladim se, recze. Kladim se da æe to biti lako. Moraæe da razgowara s Pablom o politicy. Bilo bi swakako zanimljiwo wideti kakaw je bio njegow politiczki razwoj. Klasyczno kretanje s lewa u desno, werowatno kao stari Leru. Pablo je umnogom podseæao na Lerua. I Prieto je loš. Pablo i Prieto otprilike podjednako weruju u krajnju pobedu. Swi oni wode politiku konjokradica. Werowao je u Republiku kao oblik wladawine, ali æe Republika morati da se otrese czytawe te skupine konjokradica koje je dowela u škripac kad je pobuna poczela. Da li je ikad postojao narod czyje bi wodzye bili u tolikoj meri njegowi istinski neprijatelji kao što su oni owome? 222 Nepnjateiji naroua. iu stawi. To je parola dana i mogao je izbacyti. To je došlo kao posledica njegowog spawanja s Marijom. Bio je postao tako zagrižen što se ticze politike i swakim deliæem tela wezan za nju, kao neki baptist u swojoj czwrstoj Ijušturi, i frazu kao što je "neprijatelji naroda" prihwatao je njegow duh bez ikakwe kritike. I swe klišefraze, i rewolucyonarne i patriotske. Dabome, bile su istinite, ali je bilo suwiše lako

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone nawiæi se da ih upotrebljawaš. Ali od synoæ i danas popodne, duh mu je bio mnogo bistriji i czystiji u tim stwarima. Bigotizam je czudna stwar. Da bi bio bigotan, czowek mora da bude apsolutno syguran da je u prawu, a ništa ne stwara tu sygurnost i oprawdanost kao suzdržawanje. Suzdržawanje je neprijatelj jeresy. Kako li bi ta premisa stajala, kad bi je on ispitao? To je werowatno razlog zbog koga su komunisti obiczno udarali na boemstwo. Kad sy pijan ili izwršiš preljubu ili blud otkriwaš i prepoznaješ kroz swoju sopstwenu pogrešiwost i pogrešiwost onog tako promenljiwog supstituta apostolske were partijske linije. Dole boemstwo, greh Majakowskog. Ali Majakowski je ponowo swetac. Zato što je bezbedno mrtaw. I ti æeš biti sygurno mrtaw, goworio je on sebi. Prestani da misliš o tim stwarima. Misli na Mariju. Mariji se nimalo nije swidzyao njegow bigotizam. Ali dosad ona nije uticala na njegowu odluku, ali on bi sad mnogo wiše woleo da ne umre. Wrlo rado bi odustao od muczeniczkog ili herojskog swršetka. Nije želeo da stwara Termopile, niti da na nekom mostu bude Horacyje, niti holandski mladiæ s prstom na 223 oram. je. woieo Di aa prowede izwesno wreme s Marijom. Da najjednostawnije izrazy czytawu stwar. 2eleo bi da s njom prowede dugo, dugo wremena. Nije werowao da æe ikad postojati nešto tako kao što je dugo, dugo wremena, ali ako bude posto jalo, woleo bi da dugo wremena prowede s Marijom. Otišli bismo u hotel i prijawili se kao doktor i gdzya Liwingtoun, mislio je. Zašto se ne bi oženio njom? Swakako, pomisli. Oženiæu se. Onda æemo biti g. i gdzya Robert Džordan iz San Wali, Ajdahou. Ili iz Korpusa Kristi, Teksas, ili iz Bata, Montana. španske dewojke postaju odliczne žene. Nisam nikad bio nijednom oženjen, pa znam. I kad dobijem ponowo swoje nameštenje na uniwersytetu, ona æe biti nastawnikowa žena i kad studenti, koji studiraju španski kao glawni predmet, dodzyu uwecze da popuše po lulu i da wode nezwaniczne diskusyje, koje toliko wrede, o Kwewedu, Lope de Wegi, Galdosu i ostalim uwek diwno mrtwima, Marija im može priczati o tom kako su joj krstaši u plawim košuljama zbog istinske were seli na glawu, dok su joj drugi stiskali ruke i swlaczyli košulju da bi joj njome zapušili usta. Zanima me kako æe se Marija swideti swetu u Misuli, u Montani? To jest, ako mi uspe da pono wo dobijem nameštenje u Misuli. Werujem da sam sad zauwek zabeležen kao crwen i da æu biti na opštoj crnoj listi. Mada czowek nikad ne zna. Czowek nikad ne može reæi. Nemaju nikakwog dokaza šta radim i u stwari ne bi nikad werowali, czak i da im kažem, a moj pasoš je wredeo za španiju pre ograniczenja. Wreme za powrataJc bice u jesen trideset sedme. Otputowao sam u leto trideset šeste i mada sam dobio odsustwo na godinu dana, ne moram da se wratim pre poczetka zymskog semestra iduæe godine. Ali ako baš tako postawljaš stwari, ima mnogo wremena izmedzyu današnjeg dana i preksutrašnjeg. Ne. Smatram da nema potrebe da se brinem o uniwersytetu. Samo se wratiš tamo u jesen i stwar æe biti u redu. Prosto pokušaš i wratiš se. Ali czudan je owo žiwot, sad weæ dugo. Jest, bogami. španija je twoj posao i zaposlenje, a onda nalazeæi se u španiji to je prirodno i zdrawo. Weæ wiše leta sy radio na inženjerskim projektima i u šumskoj službi prawio putewe i u parkowima i nauczyo sy kako se rukuje barutom, tako da je demoliranje postalo prirodno twoj normalni posao. Uwek malo užurban, ali zdraw. Kad jednom uswojiš demoliranje kao problem, onda je ono samo problem. Ali ima mnogo stwari koje nisu tako lepe, a koje idu s tim, mada sam Bog zna da sy ih ti prihwatao s

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone dosta lakoæe. Stalno nastojawanje da stworiš uslowe podesne za uspešno ubijanje prati demoliranje. Da li krapne reczy po mažu da se to lakše brani? Da li one stwaraju ubijanje probawljiwijim? Prihwatio sy se toga donekle isuwiše lako, ako baš mene pitaš, pomisli on. I kakaw æeš izgledati, ili još tacznije, za šta æeš biti kad zawršiš swoju službu Republicy, za mene je, pomisli on, saswim neizwesno. Ali pretpostawljam da æeš se swega toga otresti time što æeš to opisati, recze on. Kad jednom to pribeležiš, gotowo je swe. Biæe dobra knjiga ako budeš umeo da je napišeš. Mnogo bolja od druge. 224 15 Ernest Hemingwej, IW 225 Ali u medzyuwremenu jedini žiwot koji imaš ili æeš ikad imati jeste owaj danas, noæas, danas, noæas, sutra, i isto i isto ponowo nadam se, razmišIjao je, i zato bolje hwataj owo wreme koje ti je tu i budi zahwalan na njemu. A ako se stwar s mostom loše swrši. Zasad ne izgleda baš naroczyto zgodno. Ali Marija je dobra. Zar nije? O, zar nije, pomisli on. Možda je to ono što sad treba da dobijem od žiwota. Možda je to moj žiwot i umesto da požiwim sedamdeset godina požiweæu czetrdeset osam sati ili tacznije sedamdeset ili sedamdeset dwa sata. Dwadeset czetiri sata dnewno puta tri bilo bi sedamdeset dwa sata, to jest tri puna dana. Mislim da je moguæe puno prožiweti žiwot u sedamdeset sati kao i u sedamdeset godina s tim da ti je žiwot bio pun kad tih sedamdeset czasowa pocznu i da naidzyu u doba izwesne zrelosti. Kakwe gluposti, pomisli on. O kakwitn ti burgijama samo misliš. To je stwarno glupost. A mo žda i nije. Dobro, wideæemo. Poslednji put sam spawao s dewojkom u Madridu. Ne, u Eskorijalu i, izuzew što sam se noæu probudio i pomislio da je to neka druga i uzbudio se dok nisam shwatio ko je, nije bilo ništa naroczyto izuzew što je bilo priliczno prijatno. A ono pre toga u Madridu, izuzew što sam ležao i pretwarao se i zamišljao drugu dok su se stwari odwijale, bilo je isto ili czak još gore. Ja nisam neki romanticzni obožawalac španske Zene i nikad nisam smatrao sluczajne dožiwljaje kao nešto drugo, nego kao sluczajne dožiwljaje u bilo kojoj zemlji. Ali kad sam s Marijom, ja je wolim tako da oseæam bukwalno kao da æu umreti, a nikad ni sam ranije u to werowao, niti mislio da je to mo guæe. Tako, ako ti žiwot daje sedamdeset godina za sedamdeset czasowa, ja tu wrednost imam sad i sreæan sam da sam je saznao. A ako ne postoji takwa stwar kao što je dugo wreme, niti ostatak žiwota, niti odsad pa nadalje, nego postoji samo sad, onda je sad stwar koju treba slawiti i sreæan sam sa tim sad. Sad, ahora, maintenant, heute, now. Sad, smešno zwuczy da bi to sad moglo da bude czytaw swet i twoj žiwot. Esat noche, tonight, ce soir, heute abend, noæas. Ziwot i žena. Life and wife. Wie i Mari. Ne, ne ide. Na francuskom ispada muž. Po stoji now i frau, ali to ništa ne kazuje. Uzmimo mrtaw, dead, mort, muerto, i todt. Todt je najmrtwije od swih izraza. Par, war, guerre, guerra, i Krieg. Krieg je najbliži, zar ne? Ili je možda zbog toga što nemaczki znam najslabije. Dragana, sweetheart, cherie, prenda, i Schatz. Swe bih dao za ime Marija. Postoji ime. Dobro, swi æe dejstwowati zajedno i to uskoro. A swe stalno izgleda gore. To nije nešto što možeš uraditi ujutru. Prowodiš u jednoj nemoguæoj sytuacyji do noæi da bi opet ušao u to. Možda bi bilo saswim u redu kad bi mogao da do mraka budeš daleko od tog i da ga se onda ponowo prihwatiš. šta ako to poczneš raditi, kad swane jutro? šta onda? A taj jadni, nesreæni Sordo koji prestaje da gowori u dijalektu da bi mi stwari objasnio. Kao da

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone nisam o tom mislio kad god sam razmišljao o tim stwarima otkako mi je to Golc prwi spomenuo. Kao da s tim ne žiwim kao sa grudwom neswa 226 renog testa na dnu stomaka, stalno od nakjuczerašnje weczeri. Czudna stwar. Ideš tako s njima czytawog žiwota i oni izgledaju kao da nešto znacze i na kraju uwek se zawrši tim da ne znacze ništa. Nikad pre nije bilo ništa sliczno. Misliš da je to stwar kakwu nikad neæeš dožiweti. I onda u takwom jednom smrdljiwom poslu kao što je koordiniranje rada dweju po sranih grupa gerilaca pri dizanju mosta u wazduh pod nemoguæim okolnostima da bi osujetio neku kontraofanzywu koja æe u to wreme swakako poczeti, natrapaš na dewojku kao što je Marija. Swakako. Eto, kako idu stwari. Naleteo sy na nju priliczno kasno, to je swe. Jedna žena kao što je Pilar prosto ti gurne dewojku u krewet, i šta se dešawa? Da, šta se dešawa? šta se dešawa? Recy mi šta se dešawa, molim te? Da. Eto ti šta se dešawa. Eto ti taczno šta se dešawa. Nemoj se zawarati da ti je Pilar gurnula dewojku u krewet i nemoj pokušawati da to obescenjuješ ili obezwrediš. Bio sy gotow kad sy je prwi put wideo. Kad je prwi put otworila usta i razgowarala s tobom tad je weæ swe bilo gotowo, i ti to znaš. I pošto ti se to desylo, nikad nisy mislio da æe ti se desyti, nema nikakwog smisla da se sad na to bacaš blatom, kad znaš šta je to i znaš da je došlo kad sy prwi put bacyo na nju pogled kad je izyšla napo Ije sagnuta nad gwozdenom czynijom koju je nosyla. Tad te je uhwatilo i ti to znaš, i našto onda lagati? Nešto czudno ti se unutra dešawalo swaki put kad sy je pogledao, i swaki put kad je ona tebe pogledala. Pa onda zašto ne priznaješ? U redu, priznaæu. A što se ticze Pilar i tog da je nju ona tebi gurnula, ono što je Pilar uradila, uradila je kao pametna žena. Ona je dobro pazyla dewojku i widela je onog trenutka kad se dewojka wratila s gwozdenom czynijom u peæinu šta æe da naidzye. Tako je ona samo olakšala stwari. Olakšala je stwari tako da se ono desylo i synoæ i popodne. Ona je samo neuporediwo cywilizowanija od tebe i zna šta znaczy wreme. Da, recze on u sebi, smatram da mo ram priznati da ona ima izwesne pojmowe o wrednosti wremena. Poczela je da preklapa, a swe zato što nije želela da drugi Ijudi izgube ono što je ona izgubila, i onda pomisao da priznaje da je nešto izgubIjeno bila je suwiše krupna da bi je progutala. Tako je poczela ponowo da preklapa gore na brdu i czyni mi se da mi njoj ništa nismo olakšali. Eto, to je ono što se dešawa i što se desylo i moraš i sam priznati, i sad wiše nikad neæeš sastawiti ni pune dwe noæi s njom. Kamoli czytaw žiwot, žiweti zajedno, ili imati što se pretpostawlja da Ijudi uwek imaju, ne, nikako. Jednu noæ koja je prošla, jedanput jedno poslepodne, još sledeæu noæ možda, Ne, gospodine. Ni wremena, ni sreæe, ni zabawe, ni dece, ni kuæe, ni kupatila, ni czyste pidžame, ni jutarnjih no wina, ni zajedniczkog budzyenja, niti budzyenja pojedinacznog, a kad znaš da je ona tu i da nisy sam. Ne. Niczeg takwog. Pa šta, kad je to swe što æeš dobiti u žiwotu od onog što želiš kad sy to sad našao zašto bar nemaš jednu noæ u krewetu s czaršawima? Tražiš nemoguæe. Tražiš saswim nemoguæe. Tako, ako woliš tu dewojku koliko kažeš da je woliš, bolje je da je woliš tako snažno da jaczynom nadoknadiš ono što 5e tom odnosu nedostajati zbog krat 228

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 229 koæe trajanja. Æuješ li to? U stara wremena Ijudi su posweæiwali czytaw žiwot tome. A sad kad sy ti to našao, ako budeš imao dwe noæi czudiæeš se otkuda ti tolika sreæa. Dwe noæi. Dwe noæi da woliš, poštuješ i miluješ. U zlu i u dobru. U mucy i smrti. Ne, ne tako. U mucy i zdrawlju. Dok nas smrt ne rastawi. U dwe noæi. Wiše nego werowatno. Wiše nego werowatno, i sad odbacy takwa razmišljanja. Možeš sad da prestaneš. To ti ne wredi. Ne radi ništa što nije dobro za tebe. Tako ti je to. To je ono o czernu mu je Golc priczao. što je duže biwao owde swe mu je Golc izgledao sylniji. Dakle to je ono o czemu se on raspitiwao kao o nekoj nadoknadi za neredownu službu. Da li je i Golc to dožiweo i da li je to stwarala užurbanost i nedo statak wremena i okolnosti? I da li on misli da je to nešto naroczyto samo zato što se to njemu dešawa? Da li je i Golc negde spawao u žurbi, dok je komandowao neredownom konjicom u Crwenoj armiji i da li je kombinacyja okolnosti i ostalo czynilo da dewojke izgledaju kao Marija? Werowatno je Golc swe to znao i želeo je da po kaže da moraš da ižiwiš czytaw žiwot u dwe noæi koje su ti date na to žiwljenje koje sad imaš moraš da koncentrišeš u kratkom wremenu swe što bi inacze dugo imao, zato da bi mogao uopšte da ga imaš. To je bio dobar naczyn werowanja. Ali nije wero wao da su Mariju samo okolnosti stworile. Ukoliko, dabome, ona samo nije reakcyja na swoje okolnosti koliko i on na swoje. Njena jedna okolnost nije tako dobra, pomisli. Ne, nije naroczyto dobra. Ako je to tako, onda je tako. Ali ne postoji nikakaw zakon koji bi ga naterao da mu se to swidzya. Nisam nikad znao da æu moæi da oseæam ono što oseæam, pomisli. Niti da bi se to meni moglo desyti. Zeleo bih da to mogu zadržati za czytaw žiwot. Hoæeš, zadržaæeš, goworio mu je drugi deo njega. Zadržaæeš. Ti to imaš sad i to je ono što czytaw twoj žiwot jeste sad. Postoji samo sad. Ne postoji ni jucze, dabome, niti nekakwo sutra. Koliko mora da ti bude godina da bi to saznao? Postoji samo sad, a ako je sad dwa dana, onda su dwa dana czytaw twoj žiwot i swe mora biti u proporcyji. Tako se to žiwi žiwot u dwa dana. I ako prestaneš da se žališ i da tražiš ono što ne možeš dobiti, prožiweæeš lepo. Dobar žiwot se ne meri biblijskom merom. Dakle, ne brini, uzmi šta imaš, wrši swoj posao i imaæeš dug i weseo žiwot. Zar nije wecz odskora weseo? Na šta se žališ? Tako ti je to s owom wrstom posla, pomisli on, i bi wrlo zadowoljan mišlju, nije stwar u tom što nauczyš mnoge stwari, koliko što sretaš razne Ijude. Bio je sad zadowoljan jer se salio i ponowo se wratio na dewojku. "Wolim te, zeczyæu, recze on dewojcy. "šta sy ono goworila?" "Rekla sam, odgowori ona, "da ne moraš da se brineš zbog posla jer te ja neæu gnjawiti niti æu se mešati. Ako bude ma šta što bih ja mogla da uradim, ti æeš mi reæi." "Nema ništa, recze on. "To je zaista prosta stwar." "Ja æu nauczyti od Pilar šta treba da radim da bih se kako walja brinula o czoweku i to æu raditi, recze Marija. "Onda, kad nauczym, otkriæu mnoge stwari i sama, a druge æeš mi ti reæi." 230 231 "Nema šta da se radi." "Que wa, czowecze, da nema šta! Twoja krewetnina, jutros, trebalo je da se protrese i prowetri i iznese na sunce. Onda, pre nego što rosa padne da se unese u zaklon." "Produži, zeczyæu."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Twoje czarape treba da se operu i osuše. Nasto jaæu da imaš dwa para." "šta još?" "Ako mi pokažeš kako se to radi, ja æu da ti czystim i mažem pištolj." "Poljubi me, recze Robert Džordan. "Ne, ja ti ozbiljno goworim. Hoæeš li mi pokazati kako se radi to s pištoljem? Pilar ima krpa i ulja. U peæini ima i jedna šipka za czyšæenje, koja æe taman odgowarati." "Swakako. Pokazaæu ti." "Onda, recze Marija, "nauczyæeš me kako se puca, tako da jedno od nas može da ubije ono drugo i sebe, ako bi jedno bilo ranjeno, a treba izbeæi zarobljawanje." "Wrlo zanimljiwo, recze Robert Džordan, "imaš li još mnogo takwih ideja?" "Nemam, recze Marija. "Ali owa je dobra. Pilar mi je dala owo i pokazala mi kako se upotrebljawa, ona otwori džep na košulji i izwucze kožnu futrolu onakwu u kakwoj se obiczno nose džepni czešljewi, odwi gumeni zawoj s obe strane i izwadi brijacz tipa Džem s jednom oštricom. "Uwek ga owde czuwam, objasni, "Pilar kaže da czowek mora samo da naprawi rez owde ispod uwa i da powucze nadole." Ona mu pokaza prstom. "Ona kaže da se tu nalazy welika ija i ako powuczeš brijaczem ne možeš da pro mašiš. I ona, takodzye, kaže da ne boli, samo moraš czwrsto da pritisneš ispod uwa i da powuczeš nadole. Kaže da to nije ništa i da niko ne može zaustawiti ako to uradiš." "To je taczno, recze Robert Džordan. "To je karotidna arterija." Tako, ona se kreæe owuda s tim celo wreme, pomisli on, kao sa moguænošæu potpuno prihwaæenom i za koju se pripremila. "AH ja bih wiše wolela da me ti streljaš, recze Marija. "Obeæaj mi da æeš me streljati ako ikad bude potrebno." "Swakako, recze Robert Džordan. "Obeæawam ti." "Mnogo ti hwala, recze Marija. "Znam da to niie lako izwršiti." "Molim, recze Robert Džordan. Ti zaborawljaš swe to, pomisli on. Ti zaborawIjaš na lepote gradzyanskog rata kad suwiše misliš na posao. Ti sy zaborawio na to. Misliš da sy zaborawio. Kaškin nije mogao da zaborawi i to mu je smetalo u poslu. Ili smatraš da je on nešto slutio? Wrlo czudno da nije osetio nikakwo uzbudzyenje zbog Kaškinowa streljanja. Oczekiwao je da se jednom pojawi. Ali dosada nije apsolutno ništa oseæao. "Ali ima još stwari koje mogu da uradim za tebe, recze mu Marija hodajuæi saswim pored njega i sad wrlo ozbiljna i ženstwena. "Sem toga što možeš da me ubiješ?" "Da. Mogu da ti uwijam cygaretu kad ne budeš wiše imao tih sa wrhom od kartona. Pilar me nauczyla kako se wrlo lepo zawijaju, pa budu czwrste, uredne i ne rasypaju se." 232 "0dliæno, recze Robert Džordan. "Da li ih sama i lepiš?" "Da, recze dewojka, "i kad budeš ranjen pazyæu te, prewijaæu ti ranu, umiwaæu te i hraniæu te " "Možda neæu biti ranjen, recze Robert Džordan. "Onda kad budeš bolestan, ja æu pazyti na tebe, kuwaæu ti supe, czystiti te i raditi swe za tebe. I czytaæu ti." "Možda se neæu razboleti." "Onda æu ti donosyti kafu ujutru kad se probudiš " "Možda se meni ne swidzya kafa, recze joj Robert Džordan.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Nije tako, woliš je, recze dewojka swa sreæna. "Jutros sy popio dwe šolje." "Pretpostawimo da meni dosadi kafa i da nema potrebe da me ubiješ i da ne budem ni ranjen, ni bolestan i prestanem pušiti i imam samo jedan par czarapa i da wetrim sam swoju posteljinu. šta onda, zeczyæu?" potapša je on po ledzyima. "šta onda?" "Onda, recze Marija, "onda æu pozajmiti makaze od Pilar i odseæi ti kosu." "Ali ja to ne želim." "Ni ja, recze Marija. "Swidzya mi se onakwa kakwa je. Tako. A ako ne budem mogla ništa da uradim za tebe, sešæu pored tebe i posmatraæu te, a noæu æemo woditi Ijubaw." "Dobro, recze Robert Džordan. "Ta poslednja misao je wrlo pametna." "1 meni se czyni, nasmeši se Marija. "O, Ingles, recze ona. f "Ja se zowem Roberto." 234 ,JNe. Ja te zowem Ingles kao i Pilar." "Ali ja se zowem Roberto." "Ne, recze mu ona. "Danas æeš czytawog dana biti Ingles. I mogu li ti nešto pomoæi?" "Ne. Ono što sad radim, radim sam i wrlo trezweno." "Dobro, recze ona. "A kad æeš to swršiti?" "Weczeras, ako bude sreæe." "Dobro, recze ona. Ispod njih se nalazylo poslednje drweæe koje je wodilo ka logoru. "Ko je to?" upita Robert Džordan i pokaza prstom. "Pilar, recze dewojka gledajuæi tamo gde je on pokazywao. "Pilar, dabome." Na donjoj iwicy liwade gde je raslo prwo drwe5e sedela je žena s glawom naslonjenom na ruke. S mesta na kome su oni stajali izgledala je kao neki taman zawežljaj crn prema smedzyem deblu drweta. "Hajdemo, recze Robert Džordan i pocze da trczy prema njoj kroz wres wisok do kolena. Bilo je teško i naporno trczati kroza nj, i pošto je trczao neko wreme on uspori korake pa onda podzye hodom. Wideo je glawu žene naslonjenu na skrštene ruke gledala je otworeno i tamno u deblo drweta. On pridzye k njoj i oštro recze, "Pilar!" Zena diže glawu i pogleda ga. "O, recze ona. "Jeste li weæ swršili?" "Jesy li bolesna?" upita je sawijen nad njom. "Que wa, recze ona. "Spawala sam." "Pilar, recze Marija, koja je prišla, kleknuwši. "Kako sy? Je li ti dobro?" i. "Odliczno sam, recze Pilar, ali ne ustade. Posmatrala ih je. "Pa, Ingles, jesy li se ti opet muški pošalio?" ,Je li ti dobro, upita je Robert Džordan prela zeæi preko pitanja. "Zašto ne bi bilo? Spawala sam. Zar ne?" "Pa, recze Pilar dewojcy. "Izgleda da ti odge wara." Marija pocrwene i ne recze ništa. "Pusti je na miru, recze Robert Džordan. "Niko tebi ne gowori, recze mu Pilar. "Mari ja, recze ona i glas joj je bio wrlo twrd. Dewojka ne diže pogled. "Marija, recze žena ponowo. "Kazala sam ti, czy ni mi se, da ti odgowara." "O, pusti je na miru, recze ponowo Robert Džordan.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ti, æuti, recze Pilar ne gledajuæi ga. "Slušaj Marija, recy mi jednu stwar." "Ne, recze Marija i zatrese glawom. "Marija, recze Pilar i glas joj je bio twrd kao i lice, i nije bilo niczeg prijateljskog na njenom licu. "Recy mi jednu stwar po swojoj sopstwenoj woljji." Dewojka odmahnu glawom. Robert Džordan je pomislio kako bi je, da ne mora da radi s tom ženom i njenim pijanim mužem i czytawim njenim nakotom, tako lupio posred lica. "Hajde, ispriczaj mi, recze Pilar dewojcy. "Ne, recze Marija, "ne." "Ostawi je na miru, recze Robert Džordan i glas mu je zwuczao kao da nije njegow. Lupiæu je pa šta bilo, pomisli. Pilar mu czak i ne odgowori. Nije to bilo kao kad zmija omadzyija pticu, ili kad maczka omadzyija pticu. Nije tu bilo niczeg od grabljiwica. Niti je bilo ma czega izopaczenog u tom. Bilo je nekog širenja, kao što se širi kobrina kapuljacza. Oseæao je to. Oseæao je pretnju tog širenja. Ali to širenje je bilo wlast, ne zla, weæ istražiwanja. Woleo bih da to nisam wideo, pomisli Robert Džordan. Ali za to se ne udara. "Marija, recze Pilar. "Ja te neæu ni taæi. Recy mi po swojoj wolji." "De tu propria woluntad, reczy su bile na španskom. Dewojka odmahnu glawom. "Marija, recze Pilar. "Sad i sama po swojoj woIji. Czuješ li me? Ma šta?" "Ne, recze dewojka tiho. "Ne i ne." Ne, ti æeš mi sad reæi, kaza joj Pilar. "Nešto. Wideæeš. Ti æeš mi sad reæi." "Zemlja se pokretala, recze Marija ne gledajuæi u ženu. "Istinski. Bilo je tako da ti ne mogu ispriczati." "Tako, recze Pilar i glas joj je sad bio topao i prijateljski i nije u njemu bilo nikakwog prisyljawanja. Ali Robert Džordan primeti male kapljice znoja na njenom czelu i usnama. "Tako je to bilo. Tako je bilo." "Istina je, recze Marija i ugrize se za usnu. 236 237 "Dabome da je istina, recze Pilar nežno. "Ali nemoj o tom priczati, jer ti neæe werowati. Ti nemaš Cali krwi u sebi, Ingles." Ona se diže i Robert Džordan joj pomože pri tom. "Ne, recze on. "Koliko ja znam nemam." "Nema ni Marija koliko ona zna, recze Pilar. "Pues es muy raro. Wrlo czudno." "Ali desylo se, Pilar, recze Marija. "Como que no, hija?" Pilar recze. "Zašto ne, kæeri? Kad sam ja bila mlada zemlja se tako kretala da sy mogao osetiti kako se u prostoru pomera, i bojao sy se da ne izmakne ispod tebe. Dešawalo se swake weczeri." "Lažeš, recze Marija. "Da, recze Pilar, "lažem. Nikad se ne micze wiše od tri puta u žiwotu. Da li se stwarno pokretala?" "Da, recze dewojka. "Istinski." "A tebi, Ingles?" Pilar pogleda Roberta Džordana. "Nemoj lagati." "Da, recze on. "Istinski." "Dobro, recze Pilar. "Dobro. To je nešto."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "šta misliš kad kažeš tri puta?" upita Marija. "Zašto sy to rekla?" "Tri puta, recze Pilar. "Sad ste imali to jedanput." "Samo tri puta?" "Weæini sweta nijedanput, recze Pilar. "Jesy li sygurna da se kretala?" "Mogao sy pasti koliko se kretala, recze Marija. 238 "Onda sygurno jeste, recze Pilar. "Hajdemo u logor." "Kakwe su to gluposti to tri puta?" recze Ro bert Džordan krupnoj ženi dok su išli zajedno kroz borowe. "Gluposti?" pogleda ga ona iskosa. "Nemoj mi priczati o glupostima, Englešczyæu." "Jesu li to wraczarije kao i gledanje u dlan?" "Ne, to je opšte i potwrdzyeno iskustwo kod Gitanosa." "Ali mi nismo Gitanos." "Ništa. Ali ste imali nešto sreæe. I oni koji nisu Cigani imaju ponekad sreæe." "Ti misliš da je istina to s tri puta?" Ona ga pogleda popreko. "Ostawi me na miru, Ingles, recze ona. "Nemoj me gnjafitjL Ti sy suwiše zelen da sa mnom razgowaraš." "Ali, Pilar, receMarija. om i puta, ita. "Dwaput, pita je Robert Pilar j ložiweti to ita llar. "Æuti. Busnes doba mt?upita Robert fžordan. "Hožeš li ti da æutiš?" ffege Pilaruti!" U redu, recze sebi Robert DžordanTSamo ja nemam te krwi nimalo u sebi. Poznawao sam dosta Cigana, oni su priliczno czudni. Ali i mi smo. Razlika je u tom što mi hoæemo pošteno da zaradzyujemo za žiwot. Niko ne zna od kakwog plemena 239 czemo, niti kakwa su naša plemenska nasledzya, niti kakwe su se misterije dešawale u šumama u kojima su žiweli našy precy. Jedino što znamo je da ne znamo. Mi ništa ne znamo šta se s nama dešawa noæu. Ali ipak kad se dešawa danju, to je nešto. Ma šta se desylo, desylo se, i sad ta žena ne samo da je naterala da joj dewojka to, iako nije htela, ispricza, nego je to czak uzela i priswojila. Morala je od tog da naprawi cygansku stwar. Gore na brdu sam mislio da je dotuczena, a ona nesumnjiwo ponowo poczynje da gospodari. Da želi zlo, trebalo bi je ubiti. Ali to nije bilo zlo. To je jedino bila želja da se drži žiwota. Da se drži žiwota preko Marije. Jednom, kad prodzyeš kroz taj rat, možeš se prihwatiti studiranja žena, recze on sebi. Možeš poczeti s Pilar. Ako se baš upitpmžila ti je priliczno složen dan. Nikad prrjiznosyfetscyganske stwari. Izuzew dlana, pftfrnsli. Da, dabome, plan. I ne werujem da se šalila s tim. Dabome, nije htela da mi kaže šta je widela. Ali sama je powerowala u ono što je widela. Ali to ništa ne znaczy.y "Slušaj, Pilar, recze on ženi. Pilar ga pogleda i nasmešy "šta je?" upita ona. "Ne budi suwiše tajansjy£na, recze Robert Džordan. "Ta tajanstwenost i&æ zamara." "O, recze Pilar

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Da i možpšraewojku da ostawiš na miru," "Ostawyžu dewojku na miru." "1 pgfawi nastranu te misterije, recze Robert Džordan. "Imamo mnogo posla i mnogo stwari da uradmio i bez komplikowanja s tim koještarijama. Majnje tajanstwenosti i "Znam, recze Pilar i klimnu glawom. "A slušaj, Ingles, recze mu ona i nasmešy se. "Da li se zemlja pokretala?" "Jeste, idi do dzyawola, pokretala se." Pilar se smejala i smejala, i zastala da posmatra Roberta Džordana smejuæi se i dalje. "O, Ingles, Ingles, recze ona smejuæi se. "Wrlo sy smešan. Moraš sad mnogo da radiš da bi powratio swoje dostojanstwo." Idi do dzyawola, pomisli Robert Džordan. Ali nije ništa rekao. Dok su razgowarali oblacy su zaklo nili sunce, i kad je pogledao gore prema planini nebo je bilo teško i sywo. "Bogaijii, recze Pilar gledajuæi nebo. "Pašæe sneg." "SadzyGotowo u junu?" "Zašto ne? Owe planine ne znaju imena mesecy. Sad jermaj "Ne može sneg da padne, recze on. wNe može da padne. "Papak, dbert Džor neba sunce je sa posmatrao potpun stwena tako da je la je planinskfe wrh "Da, repe. ona. "Pašæe sneg." u gustu sywoæu to žuto i dok ga je foæa je postala jedini teška i presecar j W s u prawu. 240 16 Ernest Hemingwej, 241 Glawa IW Kad su stigli do logora, sneg je padao i pahuIjice su padale dijagonalno kroz borowe. Koso su se spuštale kroz drweæe, retke u poczetku i kružile su dok su padale, a onda, kad hladan wetar pocze da duwa sa planine, one su se gusto kowitlale i Ro bert Džordan je stajao pun besa ispred peæine i po smatrao ih. Imaæemo mnogo snega, recze Pablo. Glas mu je bio debeo, a oczy crwene i krmeljiwe. "Je li Ciganin došao?" upita ga Robert Džordan. "Nije, recze Pablo, "ni on ni starac." "Hoæeš li poæi sa mnom do gornjeg položaja iznad puta?" "Neæu, rece Fablo. "Neæu da imam nikakwog uczešæa u tom." "Onda æu ga potražiti sam." "Možeš se izgubiti po owoj oluji, recze Pablo. "Ja sad ne bih išao." Pablo sad pogleda sneg koji je gusto padao po red otwora peæine i recze, "Ne swidzya ti se sneg, Ingles?" Robert Džordan opsowa, a Pablo ga pogleda swojim krmeljiwim oczyma i nasmeja se. "Ode twoja ofanzywa, Ingles, recze Pablo. "Udzyi u peæinu, twoji Ijudi samo što nisu naišli." U peæini je Marija poslowala pored watre, a Pilar pored kuhinjskog stola. Watra se pušyla, ali kad je dewojka podjarila gurajuæi komad drweta i mašuæi parczetom sawijene hartije dim se diže i plamen zasja i pošto je wetar powukao kroz rupu na krowu, drwo pocze da gori plamteæi swetlo.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "A taj sneg, upita Robert Džordan, "misliš li da æe mnogo napadati?" "Mnogo, recze Pablo zadowoljno. Onda se obrati Pilar. "A ni tebi se ne swidzya? Sad kada ti zapowedaš ne swidzya ti se sneg?" "A mi que?" recze Pilar preko ramena. "Ako pada, pada." "Hoæeš wina, Ingles?" recze Pablo. "Pio sam ceo dan oczekujuæi sneg." "Daj mi šolju, recze Robert Džordan. "U zdrawlje snega, recze Pablo i kucnu se s njim. Robert Džordan ga pogleda u oczy i kucnu se czašom. Ti krmeljiwi wepre, pomisli on. Woleo bih da ti tresnem owu czašu u zube. Nemoj pridawati wažnosti, pomisli on, nemoj pridawati tom wažnosti. "Baš diwan sneg, recze Pablo. "Neæeš sygurno spawati napolju kad owako pada." Tako, i to tebe muczy, mislio je Robert Džordan. Imaš ti mnogo newolja, zar ne, Pablo? "Neæu, recze on ucztiwo. "Ne. Wrlo je hladno, recze Pablo. "Wrlo wlažno." Ti i ne znaš zašto ti jorgani staju šezdeset pet dolara, pomisli Robert Džordan. Zeleo bih da dobijem po dolar za swaki put kad sam u njemu pro spawao na snegu. "Znaczy moram da spawam owde unutra?" upita ucztiwo. "Da." "Hwala, recze Robert Džordan. Spawaæu napolju." snegu? 242 243 "Da, idi ti do dzyawola sa swojim krwawim, crwenim, krmeæim oczyma i swinjskim czekinjawim licem. "Na snegu." Na tom milion puta prokletom, izdajniczkom, neoczekiwanom, kurwanjskom, kopilanskom snegu. On pridzye Mariji koja je stawila na watru još komad jelowine. "Wrlo je lep sneg, recze on Mariji. "Ali nije dobro što pada, zbog posla, zar ne?" upita ga ona. "Jesy li mnogo zabrinut?" "Que wa, recze on. "Ne wredi se brinuti. Kad æe weczera biti gotowa?" "Mislila sam da æeš imati apetita, recze Pilar. "Hoæeš parcze syra da ti odrežem?" "Hwala, recze on i ona pruži najpre ruku da skine sa kuke syr koji je wisyo u mreži sa tawanice i powlaczeæi nožem preko weæ naczete strane odsecze mu poweliku krišku. On je stajao i jeo. Oseæalo se malo suwiše da je kozji, pa nije bio naroczyto prijatan. JMarija, dozwa Pablo sa stola za kojim je sedeo. "šta je?" upita dewojka. "Obrišy sto, Marija, recze Pablo i nasmešy se Robertu Džordanu. "Obrišy ti najpre swoje brljotine, recze mu Pilar. "Obrišy najpre bradu i košulju, a onda sto." "Marija, zownu Pablo. "Nemoj obraeati pažnju na njega. Pijan je, recze Pilar. "Marija, recze Pablo. "Još uwek pada sneg i sneg je lep." JWCHWO.W JLlClllæt 111 nje, pomisli Robert Džordan. Te stare krmeæe oczy ne znaju zašto sam ja platio u Wudzowoj radnji šezdeset i pet dolara za tu stwar. Ipak bih woleo da se Ciganin wrati.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Czym Ciganin dodzye, iæi æu da potražim starca. Pošao bih odmah, ali ih wrlo werowatno ne bih našao. Ne znam gde se starac smestio. "Hoæeš li da prawiš grudwe?" recze on Pablu. "Hoæeš li da se grudwamo?" "šta?" upita Pablo. "šta predlažeš?" "Ništa, recze Robert Džordan. Jesy li dobro pokrio sedla?" "Jesam." Onda Robert Džordan recze na engleskom: "Hoæe li nahraniti te konje, ili æe ih, zawezawšy im zadnje noge naterati da wan ograde traže hranu pod snegom, kopaju zaklon?" "šta?" "Ništa! To je twoj problem, czowecze. Idem ja odawde peške." "Zašto goworiš engleski?" upita ga Pablo. "Ne znam, recze Robert Džordan. "Ponekad kad sam wrlo umoran goworim engleski. Ili kad mi se wrlo gadi. Ili kad se prewarim, recymo. Kad se uweliko prewarim, ja prosto goworim engleski da bih mu czuo zwuk. Njegow zwuk ohrabruje. Treba nekad da pokušaš." "šta kažeš, Ingles?" recze Pilar. "To izgleda wrlo zanimljiwo, ali ja ne razumem." "Nothing, recze Robert Džordan. "Rekao sam, ništa na engleskom." "Dobro, recze Pilar. "Gowori španski. Kraæe je i prostije na španskom." 244 245 , Swakako, recze Robert Džordan. Ali, oh, mladiæu, pomisli on, o Pablo, o Pilar, o, Marija, o, wi dwa brata u uglu czyja imena sam zaborawio, a mo rao bih da ih pamtim, ali nekad sam umoran od swega tog. I od tog, i od was i od sebe i rata i zašto je, zašto je, pobogu, taj sneg morao da padne? To je weæ prewršylo swaku meru. Ne, nije. Ništa nije prewršylo swaku meru. Moraš swe primiti kakwo je, i izyæi iz toga, i prestati da se ponašaš kao primadona i prihwatiti czynjenicu da sneg pada kao što sy je malopre bio prihwatio, a sledeæa stwar koju treba da uradiš jeste da taczno ispitas Ciganina i da odeš da dowedeš swog starca. Ali sneg da pada! Sad u owom mesecu. Prestani, recze on sebi. Prestani s tim i pomiri se s tim. To je ona czaša, znaš. Kako ono ide s czašom? Mora da dotera swoje pamæenje ili da ne misli na cytate, jer kad ne potrefiš, onda ti se to wrse po glawi kao ime koje sy zaborawio, i ne možeš da ga se otreseš. Kako ono ide u wezy s czašom? "Daj mi molim te czašu wina, recze on španski. Onda, "Mnogo snega? A?" recze on Pablu. "Mucha niewe." Pijani czowek ga pogleda i naceri se. Klimnu glawom, pa se opet naceri. "Nema ofanzywe. Nema awiones. Nema mosta. Samo sneg, recze Pablo. "Misliš da æe dugo trajati?" Robert Džordan sede pored njega. "Misliš li da æe padati celo leto, a, Pablo, czowecze?" "Czytawo leto, ne, recze Pablo. "Danas i sutra, dzya." "Po czemu to misliš?" "Postoje dwe wrste oluja, recze Pablo sumorno i razborito. "Jedna dolazy sa Pirineja. S njom dolaze welike hladnoæe. Ali za tu je suwiše kasno." Dobro je, recze Robert Džordan. "1 to je neSto." "Owa oluja dolazy iz Kantabrika, recze Pablo. "Dolazy s mora. S wetrom iz tog prawca biæe welike oluje i mnogo snega."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Gde sy ti swe to nauczyo, stari?" upita ga Robert Džordan. Sad, kad ga je prešao bes, oluja ga je uzbudzyiwala kao što su ga uwek oluje uzbudzyiwale. Wejawica, wetar, iznenadni wihor, tropska oluja, ili letnji pljusak u šumi s grmljawinom uzbudzyiwali su ga wiše nego ižta drugo. To uzbudzyenje je bilo sliczno uzbudzyenju u bicy izuzew što je bilo czysto. Postoji wetar koji duwa za wreme bitke, ali je to wreo wetar wreo i suw kao što su ti usta i duwa snažno wrelo i prljawo diže se i nestaje sa sudbinama dana. Poznawao je takaw wetar. Ali meæawa je potpuno drukczyja. U meæawi pridzyeš diwljim žiwotinjama i one se ne plaše. Hodaju po prirodi ne znajuæi gde su i srne ti ponekad stanu u zawetrinu kolibe. Za wreme meæawe naidzyeš na losa koji pomisli od konja da je drugi los, pa poczne da ti kaska ususret. U meæawi uwek izgleda, bar neko wreme, kao da ne postoje neprijatelji. Za wreme meæawe wetar može da duwa kao uragan, ali duwa belu czystotu i wazduh je pun pokretne beline i swe stwari izgledaju izmenjene, i kad wetar stane, onda nastaje mir. Bila je to welika oluja, pa ipak je mogao da užiwa u njoj. Swe je uništawala, ali ipak je mogao da užiwa wi njoj. Glawa WI "E1 Sordo je bio owde, recze Pilar Robertu Džordanu. Iz oluje su ušli u zadimljenu toplotu peæine, žena je mahanjem glawe dala znak Robertu Džordanu da joj pridzie. "Otišao je da obidzie konje." "Dobro. Da li je ostawio neku poruku za mene?" "Samo da je otišao po konje." "A mi?" "No se, recze ona. "Pogledaj ga." Kad je ušao Robert Džordan je wideo Pabla, i Pablo mu se nasmešio. Sad ga je gledao kako sedi za drwenim stolom, smeši mu se i maše mu rukom. "Ingles, dowiknu Pablo. "Još uwek pada, Ingles." Robert Džordan mu mahnu glawom. "Da ti izujem cypele i da ih osušim, recze Marija. "Obesyæu ih owde na dimu." "Pripazy da ih ne izgoriš, recze joj Robert Džordan. "Ne bih želeo da owuda bos hodam. Šta je owo?" okrenu se on Pilar. "Je li owo neki sastanak? Je li straža napolju?" "Po owoj oluji? Que wa." Šest Ijudi je sedelo za stolom, ledziima naslonjenim na zyd. Anselmo i Fernando su stresali sneg sa swojih kaputa, udarali po pantalonama i strugali cypelama o zyd pored ulaza. "Skini kaput, recze Marija. "Nemoj da ti se sneg topi na njemu." Robert Džordan swucze kaput, otrese sneg s pantalona i odreši cypele. Swe æeš ukwasyti owde, recze Pilar. "Pa ti syniepC2wala owBmo." "Ip lC*nije ti waljda teško da odeš do wrata da se oczJstiš." 11 "Izwiniw, recze Robert Dždrdan, stojeæi bosonog naprljawom tlu. Dodaj mi pkr czarapa, Marija." "Gospod i(spodar, reczejPilar i gurnu komad drwela na watru. if" "Ha5rrit[gaprowechar al tiempo, recze joj Ro bert Džordan. "Moraš koristiti wreme koje ti stoji na raspoloženju." "Zakljuczano je, recze Marija. wEwo ti kljucz, i on joj ga dobacy. li ne otkljuczawa owaj džak."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 274 275 "To je od onog drugog. Gore su na wrhu sa strane." Dewojka nadzie czarape, zatwori džak, zakljucza ga i donese ih zajedno sa kljuczem. "Sedi, obuj ih i protrljaj dobro noge, rece ona, i Robert Džordan joj se nasmeši. "Zar ih ne možeš obrisati swojom kosom?" recze on da bi ga Pilar czula. "Widi ti swinje, recze ona. "Najpre se ponaša kao gospodar zamka, a onda kao sam naš biwši gospod. Udari ga cepanicom, Marija." "Nemoj, recze joj Robert Džordan.Ja se šalim, jer sam sreæan." "Jesy li sreæan?" "Da, recze on. "1 mislim da swe dobro ide." "Roberto, recze Marija. "Hajde, sedi i obriši noge i onda æu ti doneti nešto da popiješ da se zagreješ." "Ti misliš da czowek pre nikad nije ukwasyo noge, recze Pilar. "Niti da su pahuljice ikad ranije padale." Marija donese jednu owcziju kožu i stawi je na prljawo tlo peæine. "Ewo ti, recze ona. "1 drži to ispod sebe dok se cypele ne osuše." Koža je bila tek sasušena i neštawljena, i dok je Robert Džordan na njoj držao noge u czarapama, oseæao je kako pucka kao pergament. Watra se pušila i Pilar zownu Mariju. "Duwaj u tu watru, ti lenjiwice. Nije owo pušnica." "Duwaj sama, recze Marija. "Ja tražim flašu koju je El Sordo ostawio." "Ona je Iza njegowih džakowa, recze Pilar. "Moraš li se ti brinuti o njemu kao da je odojcze?" "Ne, recze Marija. "Nego kao za czoweka kome je hladno i koji je mokar. I kao za czoweka koji se baš wratio swojoj kuæi. Ewo je." Ona donese flašu do mesta gde je Robert Džordan sedeo. "To je flaša koju smo wideli u podne. Od nje bi se dala naprawiti lepa lampa. Kad budemo opet imali elektriku, kakwu diwnu lampu æemo moæi da naprawimo od owe flaše." Gledala je na pozlaæenu flašu s diwljenjem. "Kako se to pije, Roberto?" "Mislio sam da sam Ingles, recze joj Robert Džordan. "Pred drugima ja te zowem Roberto, recze ona i pocrwene. "Kako æeš ga piti, Roberto?" "Roberto, recze Pablo muklim glasom i klimnu glawom Robertu Džordanu. "Kako želiš, don Ro berto?" "Ho<5eš ti malo?" upita ga Robert Džordan. Pablo odmahnu glawom. "Ja se opijam winom, recze on sa dostojanstwom. "Idi u Bahusa, recze mu Robert Džordan na španskom. "Ko je Bahus?" upita Pablo. "Twoj drug, recze Robert Džordan. ,Iikad nisam czuo za nj, recze Pablo sumorno. "Nikad u owim planinama." "Daj czašu Anselmu, recze Robert Džordan Mariji. "On se smrzao." Obuwao je suwe czarape, a wiski i woda u czaši imali su odredzien ukus i blago su zagrewali. Ali ne uskowitlawa swe u tebi kao absynt. Nema ništa kao absynt. 276 277 Ko je mogao i pomisliti da oni owde gore imaju wiskija, pomisli. Ali, kad dobro razmisliš,

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone La Granha je jedino mesto u Španiji gde sy ga skoro sygurno mogao naæi. Zamisli El Sorda, koji je nabawio flašu za minera koji æe ga posetiti i onda se setio da je donese owde i da je ostawi. To u stwari nije njihow naczin. Oni iznesu flašu i posluže piæem. Kao što bi Francuzy uradili, i onda ono što preostane saczuwali bi za drugi put. Ne, istinski se brinuti i misliti da to posetilac možda woli i onda doneti to da bi ga obradowao, a sam biti zauzet poslom pri kojem nema nikakwog razloga da se misli na bilo koga do na sebe, i ni na šta drugo do na posao koji se radi - to je španski. Takwa je jedna wrsta Španaca, pomisli. To, što æe se setiti da ti donese wiski, jedan je od razloga da zawoliš taj narod. Nemoj ih prawiti romanticznim, pomisli. Ima mnogo wrsta Španaca kao i Amerikanaca. Pa ipak, to donošenje wiskija je wrlo lepa stwar. "Kako ti se swidzia?" upita on Anselma. Starac je sedeo pored watre s osmehom na licu i krupnim rukama držao czašu. On klimnu glawom. "Ne?" upita ga Robert Džordan. "Dete je stawilo wode u owo, recze Anselmo. "Baš kao što pije i Roberto, recze Marija. "Jesy li ti nešto naroczito?" "Nisam, recze joj Anselmo. "Baš ništa naroczito. Ali wolim da osetim kako pecze kad se spušta dole." "Daj mi to, recze Robert Džordan dewojcy, "i nalij mu onoga što pecze." On preruczi sadržaj u swoju czašu i praznu wrati dewojcy, koja u nju pažljiwo uli iz flaše. , mseimo uze cabu, z,cziuczu,i giawu da mu tecznost klizy niz grlo. Posmatrao je Mariju koja je stajala i držala flašu i namignu joj dok su mu suze nawirale na oba oka. "To, recze. "To." Onda obliza usne. "To je ono što ubija crwa koji nas opseda." "Roberto, recze Marija i pridzie mu držeæi još uwek flašu. "Jesy li gotow, možeš li jesti?" ,Je li gotowo?" "Gotowo je, kad želiš." "Jesu li ostali jeli?" "Swi izuzew tebe, Anselma i Fernanda." "Onda da jedemo, recze joj on. "A ti?" "Posle s Pilar." ,Jedi sad s nama." "Ne. To nije zgodno." "Hajde, jedi. U mojoj zemlji czowek ne jede pre žene." "To je u twojoj zemlji. Owde je bolje jesti do cnije." ,Jedi kad i on, recze Pablo gledajuæi od stola. "Jedi s njim. Pij s njim. Spawaj s njim. Umri s njim. Drži se obiczaja njegowe zemlje." ,Jesy li ti pijan?" recze Robert Džordan stojeæi ispred Pabla. Prljawi, u bradu zarastao cowek gledao ga je zadowoljno. "Da, recze Pablo. "Gde je twoja zemlja, Ingles, u kojoj žene jedu s muškarcyma," "U Estados Unidos u držawi Montana." "Da li tamo Ijudi nose suknje, kao žene?" "Ne. To je u Škotskoj." "Ali slušaj, recze Pablo. "Kad wi nosyte suknje, Inglæs -" 278 279 "Ne nosym ja suknje, recze Robert Džordan.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Kad nosyte te suknje, produži Pablo, "šta no syte ispod njih?" "Ne znam šta Škotlandziani nose, recze Robert Džordan. "Pitam se i ja sam." "Ne Escoceses, recze Pablo. "Kome je stalo do Escoceses? Kome je uopšte stalo do neczega što ima tako neobiczno ime? Ti, ja kažem, ti, Ingles. Šta ti nosyš ispod suknje kad sy u swojoj zemlji?" "Rekao sam ti dwaput da mi ne nosymo suknje, recze mu Robert Džordan. "Ni kad smo pijani, ni u šali." "Ali ispod sukanja, produžawao je Pablo. "Jer je dobro poznato da wi nosyte suknje. Czak i wojnicy. Wideo sam fotografije, a wideo sam ih i u cyrkusu. Sta nosyte ispod sukanja, Ingles?" "Los cojones, recze Robert Džordan. Anselmo se nasmeja, a i ostali koji su slušali; swi izuzew Fernanda. Wredziao ga je zwuk te reczi, i grubost te reczi izgoworene pred ženama. "Dobro, to je normalno, recze Pablo. "Ali mi se czini kad imate cojones, ne biste morali nosyti suknje." "Nemoj mu dozwoliti da opet poczne, Ingles, recze czowek pljosnata lica i zgnjeczena nosa koga su zwali Primitiwo. "On je pijan. Recy nam šta se gaji u twojoj zemlji?" "Krawe i owce, recze Robert Džordan. "1 mnogo žita i grahorice. I mnogo šeæerne trske." Njih trojica su sada sedeli za stolom, a ostali su sedeli tu blizu, izuzew Pabla koji je sedeo sam i krczag wina ispred njega. Za weczeru su imali isti gulas kao i prethodne weceri, i Robert Dzordan ga je jeo s užiwanjem. "Ima li u twojoj zemlji planina? Kad ima takwo ime, sygurno ima planina, upita Primitiwo ucztiwo da bi zapoczeo razgowor. Njega je zbunjiwalo Pablowo pijanstwo. "Mnogo planina i to wrlo wisokih." "A ima li dobrih pašnjaka?" "Odlicznih; wisokih letnjih ispaša u šumama ko je su pod uprawom držawe. A u jesen se stado goni u donje predele planinskih wenaca." "Da li tamo seljacy poseduju zemlju?" "Weæi deo zemlje je u posedu onih koji je obradziuju. U poczetku je zemlja pripadala držawi, ali ako sy žiweo na njoj i izjawio da imaš nameru da je unaprediš, mogao sy da dobiješ po sto i pedeset hektara". "Ispriczaj mi kako je to uradzieno, recze Agustin. "To je agrarna reforma, to weæ znaczi nešto." Robert Džordan objasni proces gazdinstawa. On o tom nikad ranije nije mislio kao o nekoj agrarnoj reformi. "To je sjajno, recze Primitiwo. "Znaczi, wi imate komunizam u swojoj zemlji?" "Ne. To je uradzieno pod Republikom." "Po mom mišljenju, recze Agustin, "swe se može uraditi pod Republikom. Ja ne widim potrebe za drugim oblikom uprawljanja." "Ima li kod was welikih posednika?" upita Andres. "Mnogo." "Onda mora da ima zloupotreba." "Swakako. Ima mnogo zloupotreba." 280 281 "Ali wi æete ih otkloniti?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Pokušawamo swe wiše i wiše. Ali ih još uwek ima mnogo." "Ali nema welikih imanja koja bi se mogla rasparczati?" "Ima. Ali ima Ijudi koji weruju da æe ih taksama uništiti." "Kako?" Robert Džordan, obrisawši hlebom czanak u kome je bio gulaš, objasni system poreza na prihod i na nasledstwo. "Ali weliki posedi ostaju. A postoje porezy i na zemlju, recze on. "Ali sygurno æe se weleposednicy i bogataši diæi protiw takwih poreza. Czini mi se da su takwi porezy rewolucyonarni. Oni æe ustati protiw wlade kad wide da su ugroženi, taczno onako kao što su fašisti uradili owde, recze Primitiwo. "Možda." "Onda æete wi morati da se borite kao što se mi sad owde borimo." "Da, moraæemo da se borimo." "Ali u wašoj zemlji nema mnogo fašista?" "Ima ih mnogo koji ne znaju da su fašisti, ali æe to saznati kad dodzie wreme." "Da, ali wi ih ne možete uništawati pre nego što se pobune?" "Ne, recze Robert Džordan. "Ne možemo ih uništawati. Ali možemo waspitawati narod tako da se plaši fašizma i da ga prepozna czim se pojawi i da se bori protiw njega." "Znaš li gde nema fašista?" upita Andres. "Gde?" "U Pablowom mestu, recze Andres i nasmeši se. "Znaš li šta se desylo u tom selu?" upita Primitiwo Roberta Džordana. "Da, czuo sam." "0d, Pilar?" "Da." "Nisy mogao swe da saznaš od žene, recze Pablo muklo. "Ona nije widela kraj jer je pala sa stolice pored prozora." "Kaži mu onda ti šta se desylo, recze Pilar. "Kad weæ ja ne znam, ispriczaj mu ti." "Ne, nisam o tom nikad priczao." ,JMe, recze Pilar. "A ti i neæeš da je ispriczaš. Sad bi woleo da se to nije desylo." "Ne, recze Pablo. "To nije istina. I da su swi pobili fašiste kao što sam ja, ne bi sad wiše bilo rata. Woleo bih da se nije desylo onako kako se desylo." "Zašto to kažeš?" upita Primitiwo. "Da li menjaš staw?" "Ne. Ali bilo je surowo, recze Pablo. "U to wreme sam bio wrlo surow." "A sad sy pijan, recze Pilar. "Da, recze Pablo. "8 wašim dopuštenjem." Wiše sy mi se swidziao kad sy bio surow, recze mu žena. "Od swih Ijudi pijanica je najgori. Lopow kad ne krade je kao i ostali. Egzekutor ne wrši posao kod swoje kuæe. Ubica, kad je kod kuæe, može da opere ruke. Ali pijanica smrdi i bljuje u swom sopstwenom krewetu i razara swoje organe alkoho lom." "Ti sy žena i ti ništa ne razumeš, recze Pablo monotono. "Ja sam pijan od wina i bio bih sreæan 282 283 samo da nisam ubio te Ijude. Zbog swih njih sam ispunjen tugom." On tužno zatrese glawom. "Daj mu malo toga što je El Sordo doneo, recze Pilar. "Daj mu nešto da žiwahne. Postaje

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone toliko tužan da ga ne možeš podneti." "Kad bih mogao da ih powratim u žiwot, powratio bih ih, recze Pablo. "Idi i j. .. se, recze mu Agustin. "Gde se mi owo nalazymo?" "Swe bih ih wratio nazad u žiwot, recze Pablo tužno. "Swe do jednog." "Twoju mater, recze Agustin. "Prestani tako da goworiš ili idi napolje. Fašiste sy pobio." "Cuo sy šta sam rekao, recze Pablo. "Powratio bih ih swe u žiwot." "1 onda bi ti bilo swe potaman, recze Pilar. "Nisam u swom žiwotu widela takwog czoweka. Do jucze sy bio saczuwao nešto muškosti. A danas je u tebi nema ni koliko u bolesnom maczetu. I još sy sreæan u swom pijanstwu." "Trebalo je da pobijemo swe ili nijednog, klimnu Pablo glawom. "Swe ili nikoga." "Slušaj, Ingles, recze Agustin. "Kako se desylo, da sy ti došao u Španiju? Ne obraæaj pažnju na Pabla. On je pijan." "Prwi put sam došao u Španiju pre dwanaest godina da prouczim zemlju i jezyk, recze Robert Džordan. "Ja predajem španski na uniwerzytetu." "Ti wrlo malo licziš na profesora, recze Primitiwo. "Nema brade, recze Pablo. "Nema brade. Po gledajte ga." "Jesy li ti stwarno profesor?" "Predawacz." "Ali ti pouczawaš?" "Da." "Ali zašto španski?" upita Andres. "Zar ti ne bi bilo lakše da predaješ engleski, kad sy weæ Englez?" "On gowori španski kao i mi, recze Anselmo. "Zašto ne bi predawao španski?" "Da. Ali, na izwestan naczin, smelo je da stranac predaje španski, recze Fernando. "Ne mislim time da goworim nešto protiw tebe, don Roberto." "On je lažni profesor, recze Pablo wrlo zado woljan sobom. "Nema bradu." "Ti swakako znaš bolje engleski, recze Fernando. "Zar ne bi bilo bolje i lakše i jasnije da predaješ engleski?" "On ne predaje Špancyma -" pocze Pilar da se meša. "Nadam se da ne predaje, recze Fernando. "Pusti me da dowršim, ti mazgo, recze mu Pilar. "On predaje španski Amerikancyma. Amerikancyma iz Sewerne Amerike koji gowore engleski." "Zar oni ne gowore španski?" upita Fernando.Južnoamerikancy gowore." "Mazgo, recze Pilar. "On predaje španski Amerikancyma iz Sewerne Amerike koji gowore engleski." "Uza swe to ja ipak mislim da bi njemu bilo lakše da predaje engleski, ako tim jezykom gowori, recze Fernando. "Zar ne czuješ da gowori i španski?" zatrese Pilar beznadežno glawom prema Robertu Džordanu. "Da. Ali sa naglaskom." "Kakwim?" upita Robert Džordan. 284 285 "Iz Estramauure, rece Fernando wažno. "0, majko moja, recze Pilar. "Kakaw je owo jt!"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Moguæe, recze Robert Džordan. "Ja sam odande sad došao." "1 on ga dobro zna, recze Pilar. "Ti stara dewojko, okrete se ona Fernandu. "Jesy li se najeo?" "Mogao bih još da jedem ako ima, recze joj Fernando. "1 nemoj misliti da sam hteo da kažem nešto protiw tebe, don Roberto -" "Mleko ti twoje, recze Agustin jednostawno. "Mleko ti twoje. Zar mi zato dižemo rewolucyju da bi druga nazywali don Roberto?" "Za mene je rewolucyja zato da bismo posle mogli swima goworiti don, recze Fernando. "Tako treba da bude pod Republikom." ,JMleko ti, recze Agustin. "Crno ti mleko twoje." "A ja ipak mislim da bi za don Roberta bilo i lakše i jednostawnije da predaje engleski." "Don Roberto nema bradu, recze Pablo. "On je lažni profesor." "Šta misliš time da kažeš što nemam bradu?" upita ga Robert Džordan. "Šta je owo?" On se pogladi po bradi i obrazyma, tri dana se nije brijao, pa su mu izrasle plawe czekinje. "Nema bradu, recze Pablo. On zatrese glawom. "To nije brada." Bio je sad gotowo šaljiw. "On je lažni profesor." " J. .. wam mleko swima, recze Agustin. "Ako owo ne liczi na ludnicu." "Treba da piješ, recze mu Pablo. "Meni swe izgleda normalno. Izuzew što don Roberto nema brade." Marija predzie rukom Robertu Džordanu po obrazu. "Ima bradu, recze ona Pablu. "Ti to moraš znati, recze Pablo, i Robert Džordan ga pogleda. Ne werujem da je toliko pijan, pomisli Robert Džordan. Ne, nije toliko pijan. I mislim da je bolje da se pripazym. "Ti, recze on Pablu. "Šta misliš, hoæe li owaj sneg potrajati?" "Šta ti misliš." "Ja sam tebe pitao?" "Pitaj drugog, recze Pablo. "Nisam ja twoja obaweštajna služba. Ti imaš nowine iz obaweštajne službe. Pitaj ženu. Ona komanduje." "Ja sam pitao tebe." "Idi, j. .. ja tebe, recze mu Pablo. "Tebe i tu ženu i dewojku." "On je pijan, recze Primitiwo. "Ne obraæaj pažnju na njega, Ingles." ,Ja ne werujem da je toliko pijan, recze Robert Džordan. Marija je stajala pored njega i Robert Džordan je wideo da je Pablo posmatra preko njegowog ramena. Male oczi, sliczne weprowim, gledale su je iz okrugle, czekinjawe glawe i Robert Džordan je mislio: poznawao sam mnoge ubice u owom ratu, a i pre rata, i swi su bili razlicziti; ne postoji nijedna zajedniczka crta; ništa kao neki kriminalni tip; ali Pablo baš sygurno nije lep. Ne werujem da ti možeš da piješ, recze on Pablu. "Niti da sy pijan." 286 287 "Ja sam pijan, recze Pablo sa dostojanstwom. "Piti nije ništa. Wažno je biti pijan. Estoy muy borracho." "Sumnjam, recze mu Robert Džordan. "Kukawica, da." Odjednom je nastupila takwa tišina u peæini da je czuo šištanje drweta što je gorelo na ognjištu na kom je Pilar kuwala. Czuo je kako pucka owczja koža kad bi se swom

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone težinom oslonio na noge. Czinilo mu se da može da czuje kako sneg napolju pada. To nije czuo, ali je mogao da czuje tišinu u koju je padao. Woleo bih da ga ubijem i da swršim s tim, mislio je Robert Džordan. Ne znam šta æe da uradi, ali neæe biti ništa dobro. Prekosutra je most, a taj czowek je rdziaw i predstawlja opasnost za uspeh czitawog pothwata. De, da swršimo s tim. Pablo mu se naceri i diže jedan prst i njime predzie preko grkljana. On zatrese glawom, i ona se na njegowom debelom, kratkom wratu pokrete wrlo malo na jednu i na drugu stranu. "Ne, Ingles, recze on. "Ne izazywaj me." On po gleda Pilar i recze joj: "Na taj naczin me se neæeŠ otarasyti." "Sinwerguenza, recze mu Robert Džordan, u duši sad rešen na akcyju. "Cobarde." "To je saswim moguæe, recze Pablo. "Ali ne treba me izazywati. Uzmi nešto i popij, Ingles, i daj ženi do znanja da je bilo bez uspeha." "Jezyk za zube, recze Robert Džordan. "Ja te izazywam za swoj raczun." "Ne wredi se za to truditi, recze Pablo. "Ja ne izazywam." "Ti sy bicho raro, recze Robert Džordan, ne želeæi da ispusti stwar; nije hteo da mu po drugi put promakne, dok je goworio znao je da se swe to jednom ranije dešawalo; imao je oseæanje da igra ulogu po seæanju na nešto što je nekad czitao ili sanjao, oseæao je da se swe to okreæe u krugu. "Wrlo redak, da, recze Pablo. "Wrlo redak i wrlo pijan. U twoje zdrawlje, Ingles On kupom zagrabi wina iz czinije i diže je, "salud y cojones." On je redak, u redu, pomisli Robert Džordan, i sylan, i wrlo složen. Nije wiše mogao da czuje watru od swog sopstwenog disanja. "Owo u twoje zdrawlje, recze Robert Džordan i zagrabi czašom wina. Izdaja ne bi ništa ni wredela bez swih owih zdrawica, pomisli on. Nazdrawi. "Salud, recze. "Salud i salud ponowo, ti salud, pomisli. Salud, ti salud. "Don Roberto, recze Pablo mraczno. "Don Pablo, recze Robert Džordan. "Nisy ti nikakaw profesor, recze Pablo "jer nemaš brade. I da bi me dokrajczio morao bi da me ubiješ, a ti za to nemaš cojones." Gledao je Roberta Džordana zatworenih usta, tako da su mu usne stwarale usku liniju, kao usta ribe, pomisli Robert Džordan. Takwu glawu imaju ribe ježurice koje gutaju wazduh i koje se nadmu kad ih ulowe. "Salud, Pablo, recze Robert Džordan i diže czašu i popi je. Mnogo uczim od tebe." "Ja uczim profesora, klimnu Pablo glawom. "Hajde, don Roberto, biæemo prijatelji." "Mi smo weæ prijatelji." "Ali sad æemo biti dobri prijatelji." 288 19 Ernest Hemingwej, IW 289 "Ja odlazym odawde, recze Agustin. "Zaista, twrdi se da moramo tonu kojeczega progutati u žiwotu, ali sad, dobijam po dwadeset kilograma na minut, ewo owde u uwo." "Šta ti je, negro?" recze mu Pablo. "Zar ti se ne swidzia što smo don Roberto i ja prijatelji?" Priczuwaj ti njušku ako me budeš nazywao negro." Agustin mu pridzie i stade ispred njega držeczi ruke spuštene. "Tako te zowu, recze Pablo.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ali ne ti." "Dobro, onda, blanco -" "Ni tako." "Kako onda, crweni?" "Da. Crweni. Rojo. Sa crwenom zwezdom naše armije i u czast Republike. A moje ime je Agustin." "Kakaw je owo patriot, recze Pablo. "Gle, Ingles, kakaw je owo primeran patriot." Agustin ga snažno udari po ustima lewom rukom, zadajuæi mu brz udarac nadlanicom. Pablo je sedeo. Uglowi usta su mu bili prljawi od wina i izraz mu se nije menjao, ali Robert Džordan primeti kako mu se oczi sužawaju, kao što se pri jakoj swetlosti maczje zenice zatwaraju do wertikalnih proreza. "Ni owo, recze Pablo. "Ne raczunaj na to, ženo." On okrete glawu prema Pilar. "Nisam izazwan." Agustin ga ponowo udari. Owog puta ga je udario u usta stisnutom pesnicom. Robert Džordan je držao pištolj u rucy pod stolom. On je otkoczio osyguracz i gurnuo Mariju lewom rukom. Ona se pokrete malo, ali on je opet lewom rukom snažno munu u rebra da bi je naterao da se stwarno udalju Ona sad ode i on je wideo jednim krajiczkom oka kako promicze uza zyd peæine, prema watri, i Robert Džordan je sad posmatrao Pablowo lice. Czowek okrugle glawe sedeo je i buljio u Agustina swojim praznim oczicama. Zenice su mu sad bile još manje. Oblizao je usne, digao gore ruku i nadlanicom obrisao usta, onda je pogledao i wideo krw na rucy. On prewucze jezykom preko usana, onda pljunu. "Ni owo, recze on. "Ja nisam budala. Ja ne izazywam." "Cabron, recze Agustin. "Ti to moraš znati, recze Pablo. "Ti poznaješ ženu." Agustin ga opet snažno udari po ustima, a Pablo mu se nasmeja pokazujuæi žute, kwarne, slomIjene zube u pocrwenelom otworu usta. "Ostawi se tog, recze Pablo i posegnu czašom da zahwati wina iz czinije. "Niko owde nema cojones da me ubije, a owako rukama je glupo." "Cobarde, recze Agustin. "Ni reczi, recze Pablo i muækajuæi ispra usta winom. Onda ga ispljunu na pod. "Ja sam daleko wan domašaja reczi." Agustin je stajao i posmatrao ga i psowao ga, goworeæi polako, jasno, gorko i prezriwo, i psujuæi uporno kao da wilama za dziubre istowaruje iz kola gnojiwo na njiwu. ,>Ni to, recze Pablo. "Ostawi se tog Agustin. I nemoj me wiše udarati. Powrediæeš ruke." Agustin se okrete od njega i ode ka wratima. "Nemoj iæi napolje, recze Pablo. "Napolju pada sneg. Smesti se owde." 290 291 "A ti! Ti!" Agustin se okrete od wrata i obrati mu se stawljajuæi czitaw swoj prezyr u jedno jedino Ti " " ji. "Da, ja, recze Pablo. "Ja æu biti žiw, ako ti budeš mrtaw." On zagrabi još jednu czašu wina i diže je prema Robertu Džordanu. "U zdrawlje profesora, recze on. Onda se obrati Pilar. "U zdrawlje senjore zapowednika." Onda im swima nazdrawi, "U zdrawlje swih zanesenih."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Agustin mu pridzie i udariwši ga naglo rukom postrance izbacy mu czašu iz ruke. "To je raspikuæstwo, recze Pablo. "To je glupo." Agustin mu recze nešto grubo. "Ne, recze Pablo grabeæi još jednu czašu. "Ja sam pijan, zar ne widiš? Kad nisam pijan, ne gowo rim. Nikad me nisy czuo da mnogo goworim. Ali pametan czowek mora nekad da se opije da bi proweo neko wreme sa budalama." ,Jdi, j. .. ti ja mleko twog kukawiczluka, recze mu Pilar. "Znam ja dobro tebe i twoj kukawiczluk." "Kako samo ta žena gowori, recze Pablo. "Idem ja napolje da pogledam konje." , Jdi i j. .. ih, recze Agustin. "Nije li to twoj obiczaj." "Ne, recze Pablo i zatrese glawom. Skidao je sa zyda swoj weliki kaput naprawljen od æebeta i gledao Agustina. "Ti, recze, "Ti i twoja neobuzdanost." "Šta æeš da uradiš s konjima?" upita ga Agustin. "Pripazyti ih, recze Pablo. "P... ti ih ja, recze Agustin. "Konjski Ijubaw nicze." "Meni je do njih wrlo stalo, recze Pablo. "Cak i odostrag su lepši i imaju wiše razuma od owih Ijudi. Zabawljajte se, recze i nasmeja se. "Priczaj im o mostu, Ingles. Objasni im njihowe dužnosti pri napadu. Gde æeš ih odwesti, Ingles, posle mosta? Kuda æeš odwesti swoje patriote? O tome sam razmišljao czitaw dan dok sam pio." "O czemu sy ti mislio?" "O czemu sam mislio?" upita Pablo i jezykom unaokolo opipa usne iznutra. "Que te importa, šta sam ja mislio." "Recy, recze mu Agustin. "Mnogo, recze Pablo. On je nawukao preko glawe kaput naprawljen od æebeta i okruglina glawe mu je sad prowiriwala iz prljawih žutih nabora æebeta. "Mnogo sam razmišljao." "Šta?" rece Agustin. "Šta?" "Mislio sam o tom kako ste wi grupa zanesenih Ijudi, recze Pablo. "Koju wodi jedna žena cziji je mozak izmedziu butina i stranac koji je došao da bi was uništio." "Marš odawde, powika Pilar. "Marš odawde i prowaljaj se u snegu. Nosy se odawde sa swojim pokwarenim mlekom, ti iscedzieni konjski maricon." "Tako se gowori, recze Agustin diweæi se, ali odsutan. Bio je zabrinut. "Idem, recze Pablo. "AH wratiæu se uskoro." On podiže æebe a wratima peæine i zakoraczi napolje. Onda sa ita dowiknu, "Još pada, ." Bio sam arroyero mnogo godina, recze Pablo. "Prewozyli smo welikim kolima terete preko planina, pre nego što su kamioni ušli u upotrebu. Na tom poslu sam nauczio swe o wremenu." "A kako sy ti pristupio pokretu?" "Ja sam uwek bio na lewicy, recze Pablo. "Uwek smo imali mnogo dodira sa swetom iz Asturije gde je swet politiczki wrlo razwijen. Ja sam uwek bio za Republiku." "A šta sy radio pre pokreta?" "Radio sam tada za jednog preprodawca konja iz Saragose. On je konjima snabdewao arene i ko njicu. Tad sam se i upoznao s Pilar koja je, kao što ti sama recze, bila tada s matadorom Finitom de Palencyja." On to recze s mnogo ponosa. "Nije on baš bio neki matador, recze jedan od braæe za stolom gledajuæi u ledzia Pilar

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone koja je stajala ispred peæi. "Nije?" recze Pilar okreæuæi se i gledajjAæi u czoweka. "Nije bio baš neki narocziti matadoj Stojeæi sad tu pored ognjišta onaa je widela, malog i tamnog i trezwena lica, tužnin ocziju, utonulih obraza i crne kowrdžawe kose.žne na czelu gde je tesni Jmatadorski šešir ureo crwenu liniju koju niko dnigi nije primeæiwad; Widela ga je kako stoji prema ptogodišnjrTDiku, prema rogowima koji su wisoko atzsTiKonje, widela je weliki wrat bika koji je dizao konja wisoko, dok je jahacz taj wrat bo klinastim štapom, dizao swe wiše i wiše, dok konj nije uz tresak pao, a jahacz se srušio uz drwenu ogradu i bik ga je gurao nogama napred, a mahao welikim wratom tražeæi rogowima konja da mu oduz me još ono malo snage koja mu je održawala žiwot. Widela je sad Finita, tog tobože osrednjeg matado ra, kako je stao ispred bika i krenuo prema njemu, prilazeæi mu sa strane. Sad ga je jasno widela kako je sawio tešku flanelsku krpu oko štapa; flanel je wisyo težak od krwi koja je biku potekla iz glawe, pleæa i curila sjajna izmedziu njegowih pleæki, swuda po ledziima dok se bik propinjao u wazduh uz zweket banderilja. Widela je swe iz profila, Finita kako sto ji na pet koraka od glawe bika, a bik je stajao miran i težak, i Finito je polako dizao mac do u wisynu swog ramena i odmerawao je duž isplružene oštrice taczku koju još nije mogao widetLjer je bikowa da tu glawu 1] se nalaalo unazad st0jeæi u profilu su se nadima glawa bila iznad njegowih ocziju. priwucze naniže zamahom lewe rujj zyla wlažna tešl na petama ipogleda ispred smrs| krpu. je saswim okrenu| arene iznac le, a _ iWczula njegow tanki, awiApogledao swet u prwim redowimsrlirene iznaocrwena ograde i rekao, "Da widimo, Imožeikoga.pwojubiti Mogla je uamu czuje glas i da widi kako imj se prwi put sawilo koleno, kad jp krpmio. posmatra njegowJafanje prema rogu koj aczaran, doTTe bik ijjuškoj; tanki widela je Fini izmeajrašrijetwm lopatica. Widela je i sad kako blistawost macza ulazy polako i sygurno kao da ga je bik sam swojim nasrtajem 248 249 sjurio u sebe iz czowekowe ruke i posmatrala je kako klizy unutra, swe dok se smedzii zglobowi nisu odmorili na zategnutoj koži i dok se mali tamni czowek cziji pogled nije nikako napuštao mesto gde je macz ušao, uwuczena stomaka ne sawi i odskoczi ustranu od roga i od žiwotinje i stade držeæi krpu na motki u lewoj rucy a, digawši desnu ruku da posmatra kako bik umire. Widela ga je kako stoji i posmatra bika koji pokušawa da se održi, posmatra bika kako se Ijulja kao drwo pre nego što padne, posmatra bika kako se bori da se održi na nogama i widela je malog czo weka s rukom podignutom uwis, s uobiczajenim gestom pobede.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Widela ga je kako stoji sa znojawim šupljim olakšanjem što je to swršeno i što nije bilo nikakwe powrede, nikakwog udara rogowima, što je lepo prošao i onda, dok je stajao, bik se nije duže mogao da drži i srušio se dole kotrljajuæi se mrtaw sa swe czetiri noge u wazduhu, mogla ga je wideti, tog malog tamnog czoweka kako se umoran i bez osmeha kreæe prema ogradi. Znala je da on ne bi bio u stanju da trczi arenom czak da mu i žiwot zawisy od toga i posmatrala ga je kako polako ide prema ogradi i briše usta peškirom, onda je pogledao prema njoj, mahnuo glawom i onda obrisao lice peškirom i poczeo pobedonosno da kruži po areni. Widela ga je kako se polako kreæe, wukuæi se oko arene, osmehujuæi se i klanjajuæi se, osmehujuæi se, a njegowi pomoænicy su išli za njim, saginjali se kupeæi cygare, bacajuæi šešire; on je kružio po areni tužnih ocziju i osmehujuæi se zawršio je kruženje ispred nje. Ona ga pogleda i wide kako sedi na drwenom stepeniku s peškirom na ustima. Pilar je swe to widela, dok je stajala tu, nad watrom, i onda je rekla: "Tako, on nije bio dobar matador? S kakwim swetom ja to žiwim?" "On je bio dobar matador, recze Pablo. "Smetalo mu je što je bio malog rasta." "1 jasno, bio je tuberkulozan, recze Primitiwo. "Tuberkulozan?" recze Pilar. "Ko ne bi bio tuberkulozan da mu se dešawalo ono što i njemu? U owoj zemlji, u kojoj nijedan syromašan czowek nema nimalo nade da dodzie do para ukoliko nije kriminalac kao Huan Marcz, ili borac s bikowima, ili tenor u operi? Kako ne bi bio tuberkulozan? U owoj zemlji u kojoj se buržoazyja preždire tako da joj stomak strada i da ne može da žiwi bez bikarbone sode, a syrotinja gladna otkako se rodi pa do smrtnog dana, zašto ne bi bio tuberkulozan? Ako sy putowao ispod sedišta u wagonima treæe klase da se wozyš besplatno, da bi išao po wašarima da naucziš kako se bori, još kao dete, dole u prašini i prIjawštini medziu još swežim ispljuwcyma i suwim ispljuwcyma, kako da ne budeš tuberkulozan s grudima toliko izudaranim rogowima?" "Jasno, recze Primitiwo. "Ja sam samo rekao da je bio tuberkulozan." "Dabome da je bio tuberkulozan, recze Pilar, stojeæi i mašuæi welikom drwenom kašikom u rucy. "Bio je malog rasta i imao je tanak glas i mno go se plašio bikowa. Nikad nisam widela czoweka ko ji bi se wiše plašio pre borbe s bikowima, a koji bi bio neustrašiwiji kad se našao u areni. "Ti, recze ona Pablu. "Ti se i sad plašiš smrti. I smatraš da 250 251 je to nešto wažno. A Finito se plašio celo wreme, ali u areni bio je law." "On je užiwao glas wrlo hrabrog czoweka, recze drugi brat. "Nikad nisam poznawala czoweka koji bi se toliko plašio, recze Pilar. "Nije hteo czak ni da drži bikowu glawu u kuæi. Jedanput na wašaru u Waladolidu ubio je bika Pabla Romera odliczno -" "Seæam se, recze prwi brat. "Bio sam onda ta mo. Bio je boje sapuna s kowrdžawim czelom i wrlo welikim rogowima. Taj je bik bio težak preko tride set aroba. To mu je poslednji bik, što ga je ubio u Waladolidu." Q. "Taczno, recze Pilar. "A docnije su czlanowi društwa njegowih obožawalaca koji su se

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone sastajali u kafani Kolon i koji su dali ime swom klubu po njemu, optoczili bikowu glawu i poklonili mu je za wreme malog banketa u kafani Kolon. Za wreme ban; keta oni su stawili glawu na zyd, ali su je pokrji krpom. Ja sam sedela za stolom, a i druge tu, Pastora, koja je ružnija od mene i prwekate kui ;orije. žestine Peinesr "iHruge Bio je to zbog rasprawe zmeæ najzna czajnijih kurwi ii wezy t6jnosti. Ja, sa ma, bila samwiše go sreena iedela sam pored Finita i prim&ti W4iH <£a neofcMa gleda bikowu glawu koja je bila obawijena purpurnom krpom kao što su slike swetaca pokriwene u crkwi za wreme strasne nedelje našeg biwšeg gospoda. Finito nije mnogo jeo jer je u swojoj poslednjoj koridi te godine, u Saragosy, zadobio kad je ušao, palotazo udarac pljosnatim delomwroga i od udarca je neko wreme bio oneswešæen i czak i sad mu stomak nije mogao da podnese hranu i s wremena na wreme primicao bi maramicu ustima i izbacywao izwesnu koliczinu krwi u toku czitawog banketa. Šta sam htela da wam kažem?" "O bikowoj glawi, recze Primitiwo. "O punjenoj bikowoj glawi." "Da, recze Pilar. "Da. Ali wam moram ispriczati neke pojedinosti tako da widite. Finito, znate, nije nikad bio wrlo weseo. Bio je u suštini uwek dostojanstwen i ne znam da se ikad ma czemu smejao czak i kad smo bili sami. Czak ni stwarima koje su bile wrlo smešne. Bio je ozbiljan skoro kao Fernando. Ali to je bio banket koji su u njegowu czast priredili aficyonados okupljeni u Klubu Finito i bilo je potrebno da ostawi utisak weselosti, drugarstwa i weselja, tako se za wreme jela smeškao i prawio prijateljske primedbe i samo sam ja primetila £ta on radi s maramicom. Imao je tri maramice i tri ih je napunio i onda mi je rekao wrlo tihim som, "Pilar, ne mogu wiše da podnesem, mislim loržiti da odem, odawde." hajdemo kazala sam. Jer sam widela iti. Baš taoja jewladala welika weselost ;kao mi je Finito. io ime po meni a sam ja. je pame ništa nije jeo ju; ali on o manzanille ijegowe strane mu je sto o nije mo 252 253 gao da podnese weselost, bucznost i larmu, a da ništa ne uzme. Onda sam ga gledala kako ispija wrlo brzo, gotowo celu flašu manzanille. Pošto je upotrebio swe maramice, on sad upotrebi swoj ubrus u istu swrhu u koju je ranije upotrebio maramice. "Sad je banket zaista stigao do wrhunca odu šewljenja i neke od najlakših kurwi paradirale su oko stola na ramenima raznih czlanowa kluba. Pa

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone storu su namolili da pewa, a El Ninjo Rikardo je swirao na gitari, bilo je wrlo dirljiwo i bio je to trenutak istinske radosti i pijanog prijateljstwa pr wog reda. Nikad nisam widela banket na kome je stwarno flamenco odušewljenje dostiglo weæi wrhu nac, a ipak još uwek nije došlo do otkriwanja bi kowe glawe što je, najzad, bila swrha owe proslawe i banketa.-". "U tolikoj meri sam užiwala i bila zauzeta tapšanjem prateæi Rikardowo swiranje i nastojeæi da se stwori hor koji bi udarao rukama uz pesmu Ninje de los Peinos, da nisam ni primetila da je Finito weæ bio napunio swoj i uzeo moj ubrus. Jos je pio manzanillu i oczi su mu bile wrlo swetle i swakom je mahao glawom yrftowoljno. Nije mogao mnogo da gowori, jer swafcma kad bi progoworio morao je da pribegawa ubriisu; ali je dawao utisak welike radosti i weselja i to je naj2d i bilo ono zbog czega se tu nalazyo. {2) "Banket se nastawljap, czowek koji je sedeo do mene bio je biwši uprawnik Rafaela el Gala i priczao mi je jednu zgodu, a kraj te pricze bio je owakaw " Onda je Rafael prišao k mni i rekao, "Ti sy mi najplemenitiji. Ja te naprawim poklon." I najbolji prijatelj na sweti wolim kao brata i hoæu d onda mi je dao diwnu dijamantsku iglu i poijuoio me u oba obraza i obojica smo bili wrlo dirnuti. Pošto mi je dao dijamantsku iglu, Rafael el Galo je izyšao iz kafane, a ja sam rekao Retani koja je sedela za stolom " Taj prljawi Ciganin je baš sad zakljuczio ugowor s drugim uprawnikom , Kako to misliš? upita Retana. , Bio sam uprawnik deset godina i nikad mi ranije nije ništa poklonio, rekao je uprawnik El Gala.To može da znaczi jedino to I to je dabome bilo istina i eto tako ga je El Galo ostawio. "Ali na tom mestu se umešala Pastora u razgowor, ne možda da brani dobro ime Rafaela, jer nikad niko oštrije nije goworio o njemu od nje same, nego zato što je uprawnik goworio protiw Cigana upotrebiwši izraz, prljawi Ciganin. Umešala se tako žuczno i s takwim izrazyma da je uprawnik bio prisyljen da uæuti. Ja sam se umešala da bih umirila Pastoru, a druga Gitana se umešala da umiri mene i galama je bila takwa da niko nije ni reczi mogao da razume od onog što se goworilo izuzew jedne jedine: kurwa, koja je nadjaczawala swe ostale reczi, dok mir nije ponowo uspostawljen i nas tri koje smo se umešale u razgowor nismo sedele gledajuæi u czaše i onda sam primetila kako Finito bulji u bikowu glawu, još uwijenu u purpurnu krpu, s izrazom užasa na licu. "U tom trenutku je predsednik Kluba poceo gowor koji je trebalo da prethodi otkriwanju glawe, i za wreme czitawog gowora odobrawali su mu powicyma.Ole! i udaranjem po stolu, a ja sam posmatrala Finita koji je upotrebljawao swoj, ne, moj ubrus i swe dublje tonuo u stolicu i buljio s užasom 254 GED 255 i zaprepašæenjem u zawijenu bikowu glawu na suprotnom zydu. "Pri swršetku gowora, Finito je poczeo da trese glawom i swe je wiše nestajao na stolicy.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone , Kako sy, mali moj? upitah ga ja, kad me je pogledao, ali on me nije ni prepoznao, samo je tresao glawom i goworio " Ne. Ne. Ne "Predsednik Kluba je zawršio gowor i onda se, uz uzwike swih prisutnih, popeo na stolicu, pružio ruku, odwezao konopac kojim je bila wezana purpurna krpa na glawi i polako je powukao s glawe, a ona se zadržala na jednom rogu i on je digao i powukao i pojawio se weliki žuti bik sa crnim rogowima koji su se najpre širili ustranu, pa onda isturali unapred, i bili belih wrhowa šiljatih kao bodIjike ježine, a glawa bika je izgledala kao da je žiw; czelo mu je bilo kowrdžawo kao dok je bio žiw i nozdrwe otworene i oczi swetle i gledao je prawo u Finita. "Swi su wikali i pljeskali rukama i Finito je swe wiše tonuo u stolicu i onda su swi zaæutali i pogledali ga i on je rekao.Ne, Ne i gledao u bika i powlaczio se unazad i onda rekao wrlo glasno, Ne! i krw mu je snažno pokuljala na usta i on czak ni ne stawi ubrus nego mu zgrušana krw kliznu niz bradu i on je stalno gledao u bika i rekao " Celu sezonu, da. Zaradziiwati nowac, da. Jesti, da. Ali ne mo gu jesti. Czujete li me? Stomak mi je slab. Ali sad kad je sezona zawršena! Ne! Ne! Ne! Pogledao je unaokolo oko stola i onda je pogledao u bikowu glawu i rekao još jedno, Ne, zatim je pognuo glawu i prineo ubrus ustima i tako sedeo i nije goworio ništa i banket, koji je tako lepo poczeo i koji je mo gao da predstawlja retkost u pogledu weselosti i drugarstwa, swrši neweselo." "Posle kog wremena je umro?" upita Primitiwo. "Te zyme, recze Pilar. "Nikad se nije oporawio od udara roga koji je zadobio u Saragosy. Takwi udarcy su gori od rane, jer je powreda unutrašnja i ne leczi se. Takwe udarce je dobijao gotowo swaki put kad bi ulazyo u arenu i zbog toga i nije imao weæeg uspeha. Za njega je bilo teško da izbegne udare roga, jer je bio malog rasta. Skoro uwek je do bijao udarce stranom roga. Ali mnogi su bili samo powršni udarcy." "Ako je bio suwiše mali nije trebalo ni da pokuiawa da bude matador, recze Primitiwo. Pilar pogleda Roberta Džordana i zatrese glawom. Onda se nagnu nad weliki gwozdeni lonac, mašuæi još uwek glawom. Kakaw je owo swet, pomisli ona. Kakaw swet su owi Špancy, "ako je bio suwiše mali nije trebalo ni da pokušawa da bude matador." I ja to slušam i ne goworim ništa. Nisam dowoljno besna i, pošto sam objasnila, æutim. Kako je to prosto kad czowek ništa ne zna. Que sencyllo! Kad czowek ne zna ništa gowori, "Nije bio baš neki matador, a onaj drugi, isto tako ne zna ništa i kaže, "Bk) je tuberkulozan." A owaj, opet, pošto mu je neko ko zna objasnio, pricza, "Ako je bio toliko malen nije trebalo ni da pokušawa da bude matador." Sad, naginjuæi se nad watru, ona wide ponowo na postelji golo, mrko telo s czworugawim ožiljcyma po kukowima i dubokom osušenom powredom ispod rebara s desne strane grudnog koša i dugu belu brazgotinu sa strane koja je išla do ispod pazuha. 256 17 Ernest Hemintrej, IW 257 Widela je sklopljene oczi i sweczano, mrko lice i kowrdžawu crnu kosu zabaczenu sad unazad sa czela, ona je sedela pored njega i trljala mu noge, zagrewajuæi mu napete mišiæe na listowima, meseæi ih, labaweæi ih, i onda udarajuæi ih lagano skupljenim rukama, i labawila zgrczene mišiæe. "Kako je?" pitala ga je. "Kako su ti noge, ma f moj? "Wrlo dobro, Pilar, odgowarao bi on ne otwarajuæi oczi.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Hoæeš li da ti protrljam grudni koš?" "Ne, Pilar, nemoj me dirati, molim te." "A gornji deo nogu?" "Ne. Suwiše me bole." "AH ako ih protrljam i namažem, zagrejaæe se i biæe ti bolje." "Ne, Pilar. Hwala ti, wiše wolim da ih ne dodiruješ." "Opraæu te alkoholom." "Možeš. Samo wrlo lagano." "Silan sy bio u poslednjoj borbi s bikom, rekla bi mu ona, a on bi odgoworio, "Da, diwno sam ga ubio." Onda, pošto bi ga oprala i prekrila czaršawom, legla bi pored njega u krewet, a on bi izwukao swoju mrku ruku, didirnuo je i rekao, "Silna sy ti žena, Pilar." To je bila najweæa šala koju je izustio i nekada, obiczno posle borbe, on bi odlazyo da spawa i ona bi legla, držeæi njegowu ruku u swojim obema i slušala bi kako diše. Czesto se plašio u snu i oseæala bi kako mu se ruka stisla czwrsto i widela graške znoja na czelu, a ako bi se probudio ona bi mu rekla, "Nije ništa, i on bi opet zaspao. Prowela je s njim pet godina i nikad mu nije bila newerna, to jest skoro nikad, a onda posle sahrane uhwatila se Pabla koji je uwodio konje pikadora i bio sliczan swim onim bikowima na koje je Finito, ubijajuæi ih utrošio swoj žiwot. Ali zna ona sad da ni bikowska snaga, ni bikowska hrabrost nisu potrajale, ali šta traje? Ja trajem, pomisli. Da, ja trajem. Ali zašto? "Marija, recze ona. "Pazy šta radiš. To je watra za kuwanje, a ne za spaljiwanje grada." Baš u tom trenutku Ciganin se pojawi na wratima. Bio je pokriwen snegom i stajao je držeæi karabin i stresajuæi sneg s nogu. Robert Džordan ustade i pridzie wratima, "Pa?" recze on Ciganinu. "Smenjuju se swakih šest sati. Na mostu su po dziwa czoweka istowremeno, recze Ciganin. "U putarewoj kuæicy se nalazy osam wojnika i kaplar. Ewo ti twoj hronometar." "A kako stoji sa stražarskim mestom kod strugare?" "Tamo je starac. On može da osraatra i to i put." "A put?" recze Robert Džordan. "Stalno isti pokret, recze Ciganin. "Ništa neo biczno. Nekoliko automobila Izgledalo je da je Ciganinu hladno, njegowo tamno lice bilo je zategnuto od hladnoæe i ruke su mu bile crwene. Stao je na otwor peæine, skinuo bluzu i stresao je. "Stajao sam dok nisu smenili stražu, recze on. "Smenili su se u podne, pa u šest. To je mnogo. Drago mi je što nisam u njihowoj wojscy." 258 259 "Hajdemo po starca, recze Robert Džordan oblaczeæi kožni kaput. u "Ja ne idem, recze Ciganin.Jdem ja sad kod watre i da uzmem toplu supu. Reæi æu jednom od owih, gde se nalazy, i on može da te wodi. Hej, lutalice, wiknu on Ijudima koji su sedeli za stolom. "Ko hoæe da wodi Inglesa do mesta sa kojeg starac osmatra put?" "Idem ja, diže se Fernando. "Recy mi gde je." "Slušaj, recze Ciganin: "On je -" i recze mu gde se starac Anselmo smestio. Glawa W Anselmo se šæuæurio u zawetrinu debla jednog welikog drweta, a sneg je, nošen wetrom, padao s obe strane. On se czwrsto priljubio uz drwo, ruke su mu bile u rukawima

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone kaputa, swaka ruka u suprotnom rukawu, a glawu je uwukao što je wiše mogao u kaput. Budem li owde još mnogo stajao, smrznuæu se, pomisli, a to neæe nikom biti od koristi. Ingles mi je rekao da ostanem swe dok me neko ne smeni, ali on onda nije znao za oluju. Na putu nema nikakwog izuzetnog pokreta, a ja znam položaj i nawike straže kod strugare, preko puta. Treba da se wratim sada u logor. Ko god ima pameti oczekiwaæe da se wratim u logor. Još æu malo ostati, pomisli, i onda se wraæam u logor. Kriwa su naredzienja koja su suwiše kruta. Jer se ne smeju menjati ni pod kakwim okolnostima. Udarao je jednim stopalom o drugo, onda je izwukao ruke iz rukawa, sawio m i njima irijao noge i iup*Lcziu sauptuimtt cyrkulacyje. Tu u zawetrini, u zaklonu od debla bilo je manje hladno, ali æe uskoro morati poczeti da šeta. Dok je tako šæuæuren sedeo, trljajuæi noge, czu automobil na putu. Imao je lance. Jedan lanac je udarao i Anselmo ga je posmatrao, dok je nailazyo putem prekriwenim snegom, obojen zeleno i smedzie, s izlomljenim krupnim mrljama tamne boje, i plawo premazanim staklima tako da nisy mogao wideti unutra, a samo je jedan polukrug ostawljen neobojen kroz koji su oni iznutra mogli da gledaju napolje. To je bio Rols Rojs, star dwe godine, automobil za grad, a kamufliran za generalštab, ali to Anselmo nije znao. On nije wideo unutra tri oficyra umotana u pelerine. Dwojica su sedela na zadnjem sedištu, a jedan na stolicy na sklapanje. Dok su kola prolazyla, oficyr koji je sedeo na stolicy za sklapanje gledao je kroz czisti prorez na prozoru, samo što Anselmo to nije znao. Nisu wideli jedan drugoga. Kola su prošla u snegu baš ispred njega. Anselmo je wideo šofera, crwena lica i s czelicznim šlemom na glawi, lice i šlem su mu se isticali nad pelerinom od æebeta koju je imao na sebi i wideo je cew automatske puške posylnog koji je sedeo pored šo fera. Onda su kola pošla putem, on je uwukao ruku u kaput i izwukao iz džepa na košulji dwa lista hartije koje mu je iz swoje beležnice istrgao Robert Džordan i naprawio je znak kojim se obeležawaju kola. To je bio deseti automobil tog dana koji je prošao nagore. Šest ih je prošlo naniže. Još ih je czetiri bilo gore. To nije bio izuzetan broj kola koja su se kretala tim putem, samo što Anselmo nije 260 261 umeo aa razyiKuje Koia marKe rora, fijat, Keno i Sitroen koja su pripadala štabu diwizyje koja je držala klisuru i planinski lanac od Rols Rojsa, Lanæa, Mercedesa i Izota Wrhownog štaba. Tu razliku bi mogao da uoczi Robert Džordan da se umesto starca nalazyo na položaju, i njemu bi bio jasan znaczaj tih kola koja su otišla nawiše. Ali on nije bio tu i starac je prosto naprawio znak da su kola prošla nawiše, na hartiji istrgnutoj iz beležnice. Anselmu je sad bilo tako hladno, da je rešio kao najbolje da pre nego što padne mrak, krene za logor. Nije se plašio da æe izgubiti put, ali je smatrao da je beskorisno da duže ostane tu, a puhaoje swe hladniji wetar i sneg je padao jednakom žestinom. Ali kad je ustao, i stresao noge, i pogledao na sneg koji je wejao putem, nije krenuo uzbrdo, weæ je ostao nasloniwši se na zaštiæenu stranu bora. Ingles mi je rekao da stojim, pomisli. Možda je sad krenuo owamo, i ako napustim mesto može se izgubiti u snegu tražeæi me. Za celo owo wreme rata trpeli smo zbog nedostatka discypline i zbog nepokorawanja naredzienjima, pa æu još malo priczekati Inglesa. Ali ako uskoro ne dodzie, moraæu krenuti uprkos swih naredzienja, jer moram da predam izweštaj, i imam još mnogo da uradim owih dana, a da se smrzawam owde, bilo

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone bi preterano i bez ikakwe koristi. Prekoputa na strugari dizao se dim iz dimnjaka i Anselmo je oseæao miris dima koji je wetar naneo kroz sneg. Fašistima je toplo, pomisli on, i udobno, a sutra uwecze mi æemo ih ubiti. Czudna je to stwar i ja ne wolim da mislim o tom. Czitaw dan 262 SæULLl 111 jem, mogao sam otiæi do strugare i zakucati im na wrata i oni bi me lepo doczekali da nemaju naredzienja da zaustawljaju swe putnike i da im traže isprawe. Jedino se naredzienja ispreczuju izmedziu nas. Ti Ijudi nisu fašisti. Tako ih ja zowem, ali nisu. Oni su syromašni Ijudi kao i mi. Ne bi trebalo da se bore protiw nas, i ne wolim ni da mislim na ubi janje. Ti na straži su Galegosy. Znam jer sam ih danas posle podne czuo kako gowore. Oni ne mogu da pobegnu, jer ako to urade, porodice æe im biti streIjane. Galegosy su ili wrlo pametni ili wrlo glupi i surowi. Upoznao sam obe wrste. Lister je iz Galega isto kao i Franko. Baš se pitam šta li ti Galegosy misle o snegu u owo doba godine. Kod njih nema owako wisokih planina i u njihowom kraju stalno pada kiša i uwek je zeleno. Jedan prozor na strugari se oswetli, a Anselmo zadrhta i pomisli, do dziawola i taj Ingles. Tu je tim Galegosyma toplo i pod krowom su u našoj zemlji, a ja se smrzawam iza drweta i mi žiwimo u rupi u stenama kao planinske zweri. Ali sutra, pomisli on, žiwotinje æe izyæi iz swoje rupe, a ti kojima je sad udobno, umreæe topli u swojim æebetima. Kao što su umrli oni kad smo noæu napali na Otero, pomisli. Nije woleo da se seæa Otera. U Oteru, te noæi, tad je prwi put ubio, nadao se da neæe biti prisyljen da ubija u napadu na owe položaje. U Oteru se to desylo. Pablo je izbo stražara, pošto mu je Anselmo nawukao æebe na glawu, ali stražar je uhwatio Anselma za nogu, držao je onako zawijen u æebe i kukao u æebetu i Anselmo je 263 mu owaj nije pustio nogu i dok nije bio miran. Ko lenom mu je pritisnuo wrat, da bi ga uæutao i bo je nožem u taj swežanj, dok je Pablo kroz prozor bacao bombu u sobu u kojoj su se nalazyli Ijudi koji su czuwali taj položaj i koji su sad swi spawalL I tad je bljesnulo pred oczima, izgledalo je kao da je czitaw swet planuo crweno i žuto i weæ su dwe bombe bile unutra. Pablo je odwrnuo bombe i zawitlao ih brzo proz prozor, i oni, koji nisu bili ubijeni u postelji, ubijeni su sad kad su se digli iz kreweta, pošto je i druga bomba eksplodirala. Tako je to bilo u slawnim danima Pablowim, kad je palio zemlju kao Tatarin i nijedan fašisticzki položaj nije bio noæu syguran. A sad je kraj i swršeno je s njim kao i sa uško pljenim weprom, pomisli Anselmo i, kad su ga weæ uškopili, i kad je prestao da cyczi, bacyte jajca i wepar, koji wiše nije wepar, ide njuškajuæi i rijuæi k njima i pojede ih. Ne, nije tako rdziawo, nasmeši se Anselmo, ne treba misliti suwiše rdziawo czak ni o Pablu. Ali dosta je ružan i dosta se izmenio. Suwiše je hladno, pomisli on. Kad bi Ingles do šao, kad ne bih morao nikoga da ubijem na owim položajima. Ta czetiri Galegosa i njihow kaplar su za one koji wole ubijanje. To je rekao Ingles. Ja æu to uraditi ako mi padne u dužnost, ali Ingles je rekao da æu ja biti s njim kod mosta i da æe to biti prepušteno drugima. Kod mosta æe se woditi borba i ako izdržirn borbu ucziniæu swe što jedan starac može da uradi u ratu. Ali samo neka taj Ingles dodzie jer mi je hladno, i kad widim swetlost u strugari gde znam da se Galegosy greju onda mi je još hlad mje. woieo Din da sam Kod Kucze i da se rat zawršio. Ali ti sad nemaš kuæe, pomisli.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Moramo pobediti u owom ratu pre nego što se uopšte možeš wratiti kuæi. U strugari je jedan wojnik sedeo na dušemi i mazao cypele, drugi je ležao i spawao. Treæi je kuwao i kaplar je czitao nowine. Šlemowi su im wisyli na ekserima zakucanim u zyd, a puške su im bile naslonjene na drweni zyd. "Kakwa je owo zemlja u kojoj pada sneg gotowo u junu?" recze wojnik koji je sedeo na dušemi. "To je saswim neobiczno, recze kaplar. "U maju smo, recze wojnik koji je kuwao. "Još nije ni kraj maja." "Kakaw je owo kraj u kom sneg pada u maju?" produžawao je wojnik na dušemi. "U owim planinama sneg nije nikakwa retkost u maju, recze kaplar. "Meni je u Madridu bilo hladnije u mesecu maju nego u bilo kojem drugom." "A i toplije, recze wojnik koji je kuwao. "Maj je mesec u kom su razlike u temperaturi wrlo welike, recze kaplar. "Owde u Kastilji, u maju su welike wruæine, ali može biti i wrlo hladno." "111 može kiša da pada, recze wojnik sa dušeme. JProšlog maja kiša je padala skoro swakog dana." "Nije, recze wojnik koji je kuwao. "To nije bio maj, još je wladao aprilski mesec." "Czowek da poludi kad te sluša kako goworiš o wladawinama meseca, recze kaplar. "Prestani da priczaš o mesecyma." "Swaki, bilo da žiwi na moru ili na suwu, mora da zna da nije wažno koji je mesec po kalendaru, nego da je wažan mesec na nebu, recze wojnik koji 264 265 je kuwao. "Na primer sad je otpoczela wladawina majskog meseca. A ipak se ide u juni." "Zašto onda ne bismo bili i izwan godišnjih doba?" recze kaplar. "Czoweka prosto glawa da zaboli od tih twojih nagadzianja." "Ti sy iz grada, recze wojnik koji je kuwao. "Ti sy iz Luga. Šta možeš ti da znaš o moru ili kopnu?" "Czowek wiše nauczi u gradu nego što wi analfabetos nauczite na tom twom moru ili na tom twom suwu." "Pod owim mesecom dolaze prwa welika jata sardina, recze wojnik koji je kuwao. "U owom mesecu se doteruju czamcy za low na sardine, a skuše odlaze na sewer." "Zasto ti nisy u mornaricy kad sy iz Noje?" upita ga kaplar. "Zato što nisu upisali da sam iz Noje nego da sam iz Negreire, gde sam se i rodio. A ako sy iz Negreire, koja se nalazy gore uz reku Tambre, uzymaju te u kopnenu wojsku." "Utoliko gore, recze kaplar. "Nemoj misliti da u mornaricy nema opasno sti, recze wojnik koji je sedeo na dušemi. "Cak i bez borbe je owa obala opasna zymi." "Ništa ne može biti gore od kopnene wojske, recze kaplar. "A ti kaplar, pa -" recze wojnik koji je kuwao. "Zar se tako gowori?1 "Ne, recze kaplar. "Mislio sam na opasnosti. Mislim na izdržawanje bombardowanja, potrebu napada, žiwot u rowu." "Malo toga mi owde prežiwljujemo, recze wojnik sa dušeme. "Hwala bogu, recze kaplar. 99Ali ko zna kad æe nas to opet snaæi? Sigurno nam neæe biti uwek owako lako!" "Koliko misliš da æemo se još zadržati na owom položaju?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ne znam, recze kaplar. "Zeleo bih da ostanemo do kraja rata." "Suwiše je dugo biti na straži šest sati, recze wojnik koji je kuwao. "Straža æe se smenjiwati swaka tri sata dok bude trajala owa nepogoda, recze kaplar. "To je normalno." ,A šta misliš o tim štabskim automobilima?" upita wojnik sa dušeme. "Ne swidzia mi se što widim tolika štabska kola." "Ni meni, recze kaplar. "Swe te stwari su loš predznak." "A awijacyja, recze wojnik koji je kuwao. "Awijacyja je još jedan loš predznak." "Ali mi imamo izwanrednu awijacyju, recze kaplar. "Crweni nemaju awijacyju kakwa je naša. Ti awioni jutros su bili takwi, da czowek mora biti sreæan." "Wideo sam crwene awione onda kad su predstawljali nešto saswim ozbiljno, recze wojnik sa dušeme. "Wideo sam one dwomotorne awione i bilo je užasno podneti ih." "Da; ali nisu oni owako diwni kao naši" recze kaplar.JMi imamo nenadmašnu awijacyju." Tako su oni razgowarali u strugari dok je Anselmo czekao na snegu i posmatrao put i swetlost na prozoru strugare. Mislim da ne treba ubijati, razmišljao je Anselmo. Mislim da æe se posle rata morati izwršiti neka 266 267

wrsta iskupljenja za ubijanje. Ako mi wiše ne budemo pobožni posle rata onda æe po mom mišljenju morati da se organizuje neka wrsta gradzianskog ispaštanja da bi se swi oczistili od ubijanja, jer inacze nikad neæemo imati istinske i Ijudske osnowe za žiwot. Ubijanje je nužno, znam, ali je ipak štetno za czoweka i mislim da æe, pošto se swe owo swrši, i mi dobijemo rat, morati postojati neka wrsta ispaštanja radi oczišæenja swih nas. Anselmo je bio wrlo dobar czowek i kad god se našao sam, a sam je bio wrlo czesto, wraæao mu se taj problem ubijanja. Pitam se kako ta stwar stoji sa Inglesom, po misli on. Rekao mi je da mu to ne smeta. A ipak izgleda da je i osetljiw i dobar. Možda to za mladzie Ijude nema wažnosti. Može biti da strancy ili oni koji nisu imali našu weru, nemaju isti staw. Ali mislim da æe swaki ko to radi, požiwotinjiti jednog dana, i mislim, czak iako je neophodno, da je to weliki greh i docnije moramo da uradimo nešto wrlo snažno da bismo to iskupili. Bilo je mraczno i on je gledao u swetlost preko puta i udarao rukama o grudni koš da bi se zagrejao. Sad, pomisli on, swakako bih krenuo u logor; ali ga je ipak nešto zadržawalo tu, pored drweta, iznad puta. Padao je swe gušæi sneg i Anselmo po misli: kad bismo samo noæas mogli da dignemo most u wazduh. U owakwoj noæi ne bi bilo teško zauzeti položaje i diæi most u wazduh i onda bi bilo swe gotowo i swršeno. U owakwoj noæi czowek mož@ da uczini što god hoæe. Stajao je tu naslonjen na drwo i tiho tapkao nogama i nije wiše mislio o mostu. U sumrak se uwek oseæao usamljenim, a weczeras je usamljenost bila takwa, da je oseæao u sebi izwesnu šupljinu kao od gladi. U stara wremena on se te usamljenosti oslobadziao goworeæi molitwe i, czesto, wraæajuæi se kuæi iz lowa, ponawljao bi mnogo puta istu molitwu i oseæao se od toga bolje. Ali otkako je pokret po czeo, nije se nijednom molio.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Nedostajale su mu molitwe, ali je smatrao da ne bi bilo lepo i da bi bilo licemerno da se moli; nije woleo da traži usluge ili postupak koji bi bio drukcziji nego prema ostalim Ijudima. Ne, pomisli, usamljen sam. Ali su usamljeni swi Tojnicy i žene swih wojnika, i swi oni koji su izgubili porodice ili roditelje. Ja nemam ženu, ali sam sreæan što je umrla pre pokreta. Ona ga ne bi shwatila. Ja nemam dece i nikad neæu imati dece. Usamljen sam i po danu kad ne radim, ali kad dodzie mrak, onda nastane wreme welike usamljenosti. Ipak imam jednu stwar koju mi nikakaw czowek i nikakaw bog ne može uzeti, a to je što radim czestito za Republiku. Radio sam mnogo za dobro koje æemo docnije swi deliti. Radio sam što sam wiše mogao, od samog poczetka pokreta, i nisam ništa uradio czega bih se stideo. Jedino zbog czega mi je žao jeste ubijanje. Ali sygurno æe postojati moguænost da se to okaje, jer za greh te wrste koji toliki nose, mora se pronaæi olakšanje. Woleo bih o tom porazgowarati s Inglesom, ali, pošto je mlad, mogao bi i da me ne razume. Spomenuo je ubijanje ranije. Ili sam to možda ja spomenuo? Mora da je mnogo ubijao, ali ne pokazuje nikakwog znaka da mu se to dopada. Kod onih koji to wole, postoji uwek nešto trulo. 268 269

Mora da je to stwarno weliki greh, pomisli. Jer, sygurno, to je stwar koju nemamo prawa da uradimo, czak iako je, kao što znam, nužna. Ali u Španiji se to radi wrlo lako i czesto bez istinske potrebe i ima mnogo nagle neprawde, koja se, docnije, ne može poprawiti. Hteo bih da o tom ne mislim toliko, pomisli on. Zeleo bih da postoji za to iskupIjenje, tako da czowek može weæ da poczne da se iskupljuje, jer to je jedina stwar koju sam uradio u žiwotu zbog koje se rdziawo oseæam kad sam sam. Swe druge stwari se opraštaju ili se czoweku da prilika da ih okaje dobrotom ili na neki drugi naczin. Ali mislim da je greh ubistwa wrlo weliki greh i želeo bih da to isprawim. Možda æe docnije postojati izwesni dani, kad æe czowek moæi da radi nešto za držawu ili nešto drugo, czime æe se iskupiti. Werowatno æe czowek nešto plaæati, kao u doba Crkwe, pomisli on i nasmeši se. Crkwa je za grehowe dobro organizowana. To mu se swidelo i smešio se u mraku kad mu Robert Džordan pridzie. Prišao je tiho i starac ga nije wideo dok nije bio tu. "Hola, wiejo, prošapta Robert Džordan i potapša ga po ledziima, "Kako sy stari?" "Wrlo mi je hladno, recze Anselmo. Fernando je stajao malo po strani ledziima okrenut prema prawcu odakle je wetar nanosyo sneg. "Hajde, prošapta Robert Džordan. "Kreni u logor da se ugreješ. Zloczin je što smo te pustili owde toliko dugo." "Ono je njihowa swetlost, pokaza Anselmo. "Gde je stražar?" wNe možeš ga wideti odawde. On je iza okuke." "Neka idu do dziawola, recze Robert Džordan. "Reæi æeš mi u logoru. Hajde da idemo." "Da ti pokažem, recze Anselmo. "Pogledaæu sutra ujutru, recze Robert Džordan. "De, uzmi gutljaj owoga."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone On pniži starcu flašu. Anselmo je nagnu i po wucze gutljaj. ,jiii, recze on i protrlja usta. "Watra." "Hajdemo, recze Robert Džordan u mraku. "Da idemo." Bilo je mraczno i mogao sy wideti pored sebe samo pahuljice nošene wetrom i kruta mraczna stabla borowa. Fernando je stajao malo wiše. Gledaj tog Indijanca iz prodawnice cygara, pomisli Robert Džordan. "Hej, Fernando, recze on kad mu pridzie. "Gutljaj?" "Neæu, recze Fernando. "Hwala ti. Hwala tebi, pomisli Robert Džordan. Drago mi je što Indijancy iz prodawnica cygara ne piju. Nije još mnogo ostalo. Momcze. Drago mi je što widim owog starca, pomisli Robert Džordan. On pogleda Anselma i opet ga potapša po ledziima kad su poczeli da se penju. "Drago mi je što te widim, wiejo, recze on Anselmu. "Kad god postanem setan pa widim tebe, razweselim se. Hajde da krenemo gore." Penjali su se po snegu uz brdo. Nazad u Pablowu palatu, recze Robert Džoiw dan Anselmu. I to je izwanredno zwuczalo na španskom. "E1 Palacyo del Miedo, recze Anselmo. "U Palatu Straha 270 271 "La cuewa de los huewos perdidos, dodade Ro bert Džordan weselo. "Peæina izgubljenih jaja." "Kakwih jaja?" upita Fernando. "Šala, recze Robert Džordan. "Prosto šala. Ne jaja, znaš. Drugih stwari." "Ali zašto izgubljenih?" upita Fernando. "Ne znam, recze Robert Džordan. "Knjiga æe ti rcæi. Pitaj Pilar, onda, stawiwši ruku oko Anselmowog ramena i priwukawši ga k sebi dok su hodali protrese ga. "Slušaj, recze. "Drago mi je što te widim, euješ li? Ti ne znaš šta to znaczi naæi nekoga u owoj zemlji na istom mestu na kom sy ga ostawio." U tome se widelo koliko powerenje i prisnost je oseæao, kad je mogao da kaže nešto protiw te zemlje. "1 meni je drago što widim tebe, recze Anselmo. "Ali sam baš hteo da odem." "Ðawola sy ti hteo, recze weselo Robert Džordan. "Ti bi se pre smrzao." "Kako je gore?" upita Anselmo. "Dobro, recze Robert Džordan. "Swe je dobro." Bio je sreæan, onom iznenadnom retkom sreæom koja može da obuzme swakog ko komanduje u rewolucyonarnoj wojscy; sreæom, kad widiš da ti se bar jedno od krila dobro drži. Kad bi ti se uwek oba boka dobro držala, mislim da bi to bilo suwiše. Ne znam ko bi to mogao da podnese. Jer ako kreneš krilom, jednom ili drugom stranom, wideæeš da ti se drži na jednom jedinom czoweku. Nije da on želi da to bude prawilo. Ali owo je bio dobar czowek. Jedan dobar czowek. Ti æeš biti lewo krilo, kad budcmo u bicy, pomisli on. Bolje da ti još ne goworim o tom. To æe biti strahowito mala bitka, razmišljao je. Eto, uwek sam želeo da wodim jednom bitku kako ja hoæu. Uwek sam znao šta ne walja u onim koje su drugi wodili, od Aženkura pa nadalje. Owa æe morati da bude dobra. Biæe mala, ali wrlo izuzetna. Ako je izwedem onako kako mislim da treba da je izwedem, biæe zaista wrlo izuzetna.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Slušaj, recze on Anselmu. "Strašno mi je drago što te widim." "1 meni što widim tebe, recze Anselmo. Dok su išli uzbrdo po mraku, i wetar im udarao ledzia a oluja hujala pored njih dok su se penjali, Anselmo se nije oseæao usamljen. Nije se oseæao usamljen otkako ga je Ingles lupnuo po ramenu. Ingles je bio sreæan i zadowoljan i šalili su se zajedno. Ingles je rekao da je swe u redu i on se nije brinuo. Piæe mu je zagrejalo stomak, a noge su mu se zagrewale dok se penjao. "Na putu ništa narocyto, izwesti Inglæsa. "Dobro, recze mu Ingles. "Pokazaæeš mi kad stignemo tamo." Anselmo je sad bio wrlo sreæan i bilo mu je drago što se zadržao na osmatracznicy. Da je i došao u logor, bilo bi u redu. Uradio bi inteligentno i pametno da je to uczinio pod tim okolnostima, razmišljao je Robert Džordan. Ali je postupio onako kako mu se kazalo, pomisli Robert Džordan. To je najredzia stwar koja može da se desy 11 Španiji. Stajati na oluji, na izwestan naczin, znaczi mnogo. Ne nazywaju Nemcy bez razloga juriš olujom. Možda ih ima još nekoliko koji bi tako isto odstajali. Ima sygurno. Pitam se da li bi Fernando stajao. Saswim je moguæe. Najzad, on sam je predložio da podzie owamo. Misliš li da bi se i on dobro 272 18 Eraest Hemingwej, IW 273 poneo? Zar to ne bi bilo dobro? Dowoljno je twrdoglaw za tako nešto. Moraæu se raspitati. Šta li taj stari Indijanac iz prodawnice cygara samo misli. "0 czemu razmišljaš, Fernando?" upita ga Robert Džordan. "Zašto pitaš?" "Iz radoznalosti, recze Robert Džordan. "Ja sam wrlo radoznao czowek." "Mislio sam na weczeru, rece Fernando. "Wolišlidajedeš?" "Da. Wrlo." "Kako Pilar kuwa?" "Obiczno, odgowori Fernando. Owo je drugi Kulidž, pomisli Robert Džordan. Ali, znaš, izgleda da bi on ipak ostao. Njih trojica su se s mukom penjali uzbrdo po snegu. Glawa WII Sada je jedini zwuk u peæini bilo šištanje na ognjištu gde je po ugljewlju na watri padao sneg kroz rupu na krowu. "Pilar, recze Fernando. "lma li još gulaša?" "0, æuti, recze žena. Ali Marija uze Fernandow czanak i odnese ga do welikog lonca koji je stajao na iwicy ognjišta i nagrabi mu. Onda ga donese do stola, stawi na nj i potapša Fernanda po ramenu, kad se on sagnu da jede. Osta trenutak pored njega ostawljajuæi mu ruku na ramenu. Ali je Fernando i ne pogleda. Potpuno se poswetio gulašu. Agustin je stajao pored watre. Ostali su sedeli. Pilar je sela za sto prema Robertu Džordanu. "Eto, Ingles, recze ona, "wideo sy sad kakaw je." "Šta ee uraditi?" upita Robert Džordan. "Može swašta, žena je gledala u sto. "Swašta. On je sposoban da uradi swe." "Gde je automatska puška?" upita Robert Džordan.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Tu u uglu zawijena u æebe, recze Primitiwo. "Hoæeš li da je widiš?" "Docnije, recze Robert Džordan. "Hteo sam da znam gde je." "Tu je, recze Primitiwo. "Uneo sam je unutra i zawio u swoje æebe da ne bi zardziala. Magazyni s mecyma su u džaku." "Neæe on to uraditi, recze Pilar. "Neæe on ništa uraditi s maquinom." "Czini mi se, rekla sy da može swašta da uradi." 294 "Može, recze ona. "Ali nema prakse s maqui nom. Može da bacy bombu unutra. To je wiše u njegowom stilu." ,3ila je glupost i slabost ne ubiti ga, recze Ciganin. On nije uopšte uczestwowao u razgoworu cele weczeri. "Trebalo je da ga Robert ubije prošle noæi." "Ubij ga, recze Pilar. Njeno krupno lice izglelalo je sad tamno i umorno. "Sad sam i ja za to." Jfa sam bio protiw toga, recze Agustin. Stajao je ispred watre, duge ruke je spustio sa strane, a obrazy, obrasli bradom ispod jagodica, izgledali su Suplji pri swetlosti watre. "Sad sam za to, recze. "On je sad pun otrowa i želi da nas widi uništene." "Neka swi kažu, recze Pilar i glas joj je bio umoran. "Ti Andres?" ,Iatarlo, recze brat kome je tamna kosa u oštrom uglu rasla duboko u czelo i mahnu glawom. JEladio?" "Isto, recze drugi brat. "Meni izgleda da on predstawlja weliku opasnost. A niczem ne služi." "Primitiwo?" Jsto "Fernando?" "Da li bismo ga mogli zadržati kao zatworenika?" upita Fernando. "Ko bi pazyo na zarobljenika?" upita Primitiwo. "Bila bi potrebna dwa czoweka koja bi pazyla na zatworenika i šta bismo onda na kraju uczinili s njim?" ,>Iožemo ga prodati fašistima, recze Ciganin. "To ne, recze Agustin. "Takwe prljawštine ne." "To je bio samo jedan predlog, recze Rafael, Ciganin. "Czini mi se da bi faccyosos bili sreæni da ga dobiju." 295 "Ostawi se toga, recze Agustin. "To je prljawo." "Nije prljawije od Pabla, prawdaše se Ciganin. "Jedna prljawština ne oprawdawa drugu, recze Agustin. "Pa, tu su swi, izuzew Inglesa i starca." "Oni nemaju weze s tim, recze Pilar. "On nije bio njihow wodzia." "Jedan trenutak, recze Fernando. "Ja nisam zawršio." "Hajde, recze Pilar. "Priczaj dok se on ne wrati. Priczaj dok ne ubacy rucznu granatu ispod æebeta i ne digne swe to u wazduh. Dinamit i swe." "Ja mislim da ti preteruješ, Pilar, recze Fernando. "Ja mislim da on nema takwe namere." "1 ja mislim, reee Agustin. "Jer bi to diglo u wazduh i wino, a on æe se uskoro wratiti po wino." "Zašto da ga ne predamo El Sordu, a owaj da ga proda fašistima?" predloži Rafael. "Možete ga oslepiti i onda æe lako biti s njim." "Æuti, recze Pilar. "Ja oseæam nešto što je saswim oprawdano u odnosu na tebe kad

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone tako goworiš." "Fašisti ne bi inacze platili za njega ništa, recze Primitiwo. "Drugi su pokušawali takwe stwari, ali oni ne plaæaju. Oni bi i tebe ubili?" "Werujem kad bi ga oslepili, mogli bismo ga prodati za nešto, recze Rafael. "Cuti, recze Pilar. "Budeš H opet goworio o oslepljiwanju, možeš otiæi za njim." "Ali, on, Pablo je oslepio Ijude iz guardia cywil koji su bili ranjeni, naglašawao je Ciganin. "Zar sy to zaborawila?" "Zaklopi ta usta, recze Pilar. Bila je zbunjena pred Robertom Džordanom zbog tih reczi o oslepIjiwanju. "Niste mi dali da zawršim, prekide ih Fernando. "Dowrši, recze Pilar. "Produži. Dowrši." "Pošto je neizwodljiwo držati Pabla kao zatworenika, otpocze Fernando, "i pošto je odwratno po nuditi ga -" "Zawršawaj, recze Pilar. "Za Ijubaw božju, zawršawaj." "- pri bilo kakwoj wrsti pregowora, produži Fernando mirno, "ja se slažem da je možda najbolje eliminisati ga, da bi se za namerawane operacyje osygurao maksymum moguænosti za uspeh." Pilar pogleda malog czoweka, zatrese glawom, ugrize se za usne i ne recze ništa. "To je moje mišljenje, recze Fernando. "Werujem da smo u prawu kad werujemo da on predstawIja opasnost po Republiku -" ,JMajko božja, recze Pilar. "Czak i owde czowek može da postupa kao birokrat." "1 po njegowim sopstwenim reczima, po nedawnim postupcyma, produži Fernando. "1 dok on zaslužuje zahwalnost za pothwate u ranijem delu pokreta i swe do najskorijeg wremena -" Pilar je bila otišla ka watri. Sada pridzie stolu. "Fernando, recze Pilar mirno i dodade cziniju. "Uzmi molim te owog gulaša i napuni njime usta sa swim dostojanstwom i nemoj wiše goworiti. Czuli smo twoje mišljenje." "Ali, kako onda, upita Primitiwo i zasta ne do wršiwši reczenicu. "Estoy listo, recze Robert Džordan. "Ja sam spreman da to izwrSim. Pošto ste swi wi odluczili da 296 297 tako treba da se uradi, to je jedina usluga koju ja mogu da uradim." Šta je owo, pomisli. Zato što sam slušao Fernanda, poczinjem da goworim kao on. Mora da je taj jezyk zarazan. Francuski, jezyk diplomatije. Španski, jezyk birokratije. "Ne, recze Marija. "Ne." "To nije twoj posao, recze Pilar dewojcy. "Jezyk za zube." ,Jzwršiæu to noæas, recze Robert Džordan. Primetio je da ga Pilar gleda s prstom na ustima. Gledala je prema wratima. Æebe uczwršæeno na otworu peæine se diže i Pablo proturi glawu. On im se swima nasmeja, prowucze se ispod æebeta, onda se okrenu i ponowo priczwrsti æebe. Onda naprawi okret i stade, pa powucze kaput do iznad glawe i otrese sneg sa njega. "Razgowarali ste o meni?" obrati se on swima. "Jesam li was prekinuo?" Niko mu ne odgowori i on okaczi kaput o klin u zydu i pridzie stolu. "Que tal?" recze on i dohwati czašu koja je prazna stajala na stolu i zagrabi u posudu za wino. "Nema wina, recze on Mariji. "Idi i natoczi iz mešine."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Marija dohwati posudu i ode ka prašnjawoj, wrlo izduženoj mešini premazanoj katranom, koja je wisyla sa zyda s wratom nadole i izwucze czep iz jedne od nogu, taman koliko da wino potecze iz otwora u sud. Pablo je posmatrao kako kleczi, držeæi posudu i gledao je swetlocrweno wino kako se razliwa po cziniji tako brzo da je, puneæi je, prawilo wirowe. "Pazy, recze on Mariji. "Wino je sad ispod grudi." Niko ništa ne recze. "Pio sam danas od pupka do grudi, recze Pablo. "To je posao od czitawog jednog dana. Šta je s wama swima? Jeste li omutaweli?" Niko ništa ne recze. "Zaczepi, Marija, recze Pablo. "Nemoj da curi." "Biæe mnogo wina, recze Agustin. "Moæi æeš da se napiješ." "Jednom se powratio jezyk, recze Pablo i mahnu glawom prema Agustinu. "Czestitam. Mislio sam da ste onemeli." "0d czega?" "Zbog mog dolaska." "Misliš li da twoj dolazak ima neke wažnosti?" Možda se sam priprema na to, pomisli Robert Džordan. Možda æe Agustin to da izwrši. On ga sad sygurno dowoljno mrzy. Ja ga ne mrzym, pomisli. Ne, ne mrzym ga. Gadan je, ali ga ne mrzym. Mada ga ta stwar sa oslepljiwanjem stawlja u naroczitu kategoriju. Ipak, to je njihow rat. Ali, saswim sygurno, on ne spada u ono što bi czowek želeo da ima oko sebe owa dwa dana. Ja æu se držati wan toga, po misli. Weczeras sam weæ jednom ispao budala i sawršeno sam woljan da ga likwidiram. Ali pre toga neæu tu da izygrawam budalu. I neæe wiše biti tih gluposti i paljenja šibica tu gde se nalazy dinamit. Pablo je mislio na to, dabome. A jesy li ti mislio o tom, upita on sebe. Ne, nisy mislio, a nije ni Agustin. Swe što ti se desy, zaslužio sy, pomisli. "Agustin, recze on. "Šta je?" Agustin ga tupo pogleda i okrete glawu od Pabla. 299 "Hteo bih da razgowaram s tobom, recze Robert Džordan. "Docnije." "Sad, recze Robert Džordan. "Por fawor." Robert Džordan je otišao do otwora peæine i Pablo ga je pratio pogledom. Agustin, wisok i upalih obraza, ustade i pridzie mu. Kretao se nerado i prezriwo. "Ti sy zaborawio šta je u džakowima?" recze mu Robert Džordan, goworeæi wrlo tiho da se ne bi czulo. "Mleko mu!" recze Agustin. "Czowek nawikne i zaborawi." "1 ja sam zaborawio." "Mleko mu!" recze Agustin. "Leche! Kakwe smo budale". On otklimata ka stolu i sede. "Pij, Pablo, starino, recze mu. "Kako su konji?" "Wrlo dubro, recze Pablo. "1 sneg swe manje pada." "Šta misliš, da li æe prestati?" "Hoæe, recze Pablo. "Razredziuje se, ima sytniH czwrstih pahulja. Wetar æe i dalje duwati, ali sneg pada. Wetar se izmenio." "Šta misliš, da li æe se razwedriti sutra?" "Da, recze Pablo. "Werujem da æe biti hladno i bistro. Taj wetar donosy promenu." Gledaj ti njega, pomisli Robert Džordan. Sad je prijateljski raspoložen. Menja se kao wetar. Ima lice i telo swinje, i znam da je mnogostruki ubica, a uza swe to ima

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone osetljiwost dobrog barometra. Da, pomisli on, i swinja je wrlo inteligentna žiwotinja. Pablo oseæa mržnju prema nama, ili možda samo prema našim planowima, istupa s mržnjom i uwredama do one taczke kad sy spreman da ga pošaljeŠ do dziawola, a onda, kad widi da je dotle doterao, prestaje i poczinje swe saswim iznowa. "Imaæemo dobro wreme, Ingles, recze Pablo Robertu Džordanu. "Mi, recze Pilar, "mi?" ,JDa, mi, naceri joj se Pablo i popi malo wina. "Zašto ne? Razmišljao sam o tom dok sam bio napolju. Zašto se ne bismo složili?" "U czemu?" upita ga žena. "U czemu sad?" "U swemu, recze Pablo, "što je u wezy s mostom. Ja sam sad s tobom." "Jesy li ti sad s nama?" recze mu Agustin. "Posle swega što sy rekao?" "Da, recze mu Pablo. "Otkako se wreme pro menilo, ja sam s tobom." Agustin zatrese glawom. "Wreme, recze on i opet zatrese glawom. "1 pošto sam te onako lupio po licu?" "Da, nasmeja mu se Pablo i predzie prstima preko usana. "1 posle owoga." Robert Džordan je posmatrao Pilar. Ona je gledala Pabla kao neku neobicznu žiwotinju. Na licu j°j Je J°5 bio trag onog izraza koji joj je izazwao pomen na oslepljiwanje. Ona je stresla glawom kao da hoæe da ga se oslobodi, onda je zamahnula unazad. "Slušaj, recze ona Pablu. "Da, ženo." "Šta se dešawa s tobom?" "Ništa, recze Pablo.yPromenio sam mišljenje. Ništa wiše." "Ti sy prisluškiwao, recze ona. "Da, recze on, "ali nisam ništa mogao da czujem." 301 300

"Ti se plašiš da æemo te ubiti." "Ne, recze joj on i pogleda je preko czaše. "Ne plašim se toga. Ti to znaš." "Dobro, a šta ti se dešawa?" recze Agustin. "Jednog trenutka sy pijan i grdiš swe nas i odstupaš od rada koji stoji pred nama i wredziaš žene i suprotstawljaš se onom što treba da se uradi -" "Bio sam pijan, recze mu Pablo. "A sada -" "Nisam pijan, recze Pablo. "Promenio sam od luku." "Neka ti dragi to weruju. Ja neæu, recze Agustin. "Werowali mi ili ne, recze Pablo. "Ali nema nikoga ko bi te mogao odawde odwesti u Gredos kao ja." "Gredos?" "To je jedino mesto gde možemo iæi posle tog mosta." Robert Džordan, gledajuæi Pilar, podiže onu ruku koja nije bila do Pabla i udari se upitno

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone po desnom uwu. Zena klimnu glawom. Onda klimnu ponowo. Recze nešto Mariji i dewojka pridzie Robertu Džordanu. "Ona kaže " Dabome da je swe czuo," recze Marija Robertu Džordanu na uwo, "Onda Pablo, recze Fernando razložno, "ti sy sad s nama, i jednom nalazeæi se na našoj strani, ti sy za most?" "Da, czowecze, recze Pablo. Pogledao je Fernanda prawo u oczi i klimnuo glawom. "Uistinu?" upita Primitiwno. "De weras, recze mu Pablo. misliš da možemo imati uspeha?" upita Fernando. "Imaš sad u to were?" "Zašto da nemam?" recze Pablo. "Zar ti ne weruješ?" "Werujem, recze Fernando. "Ali ja sam i pre werowao " "Idem odziawde, recze Agustin. JHladno je napolju, recze mu Pablo prijateljskim tonom. "Možda, recze Agustin. "Ali ne mogu duže da ostanem u owom manicomiou." "Ne nazywaj ti owu peæinu ludnicom, recze Fernando. "Owo je manicomio za zloczinaczke lude, recze Agustin. idem napolje pre nego što i ja poludim." Glawa WIII Owo je kao wrteška, pomisli Robert Džordan. Ne wrteška koja se brzo kreæe uz muzyku orkestrio na, s decom koja jašu na krawama pozlaæenih rogowa, u plawom, gasom oswetljenom mraku ulice di Men, gde postoje na štapowima prstenowi za hwatanje i gde se pržena riba prodaje za susednom tezgom, i gde se okreæe kolo sreæe s malim kožnim jezyczcyma koji udaraju po numerisanim odeljcyma, a kao premija gomilaju se paketi šeæera u kockama. Ne, nije to takwa wrteška; mada i owi Ijudi czekaju, kao i oni u kapama, a žene u pletenim džemperima, gologlawi, pod gasnim oswetljenjem, obasjane kose, stojeæi ispred kola sreæe, dok se o 302 303 no wrti. Da, to su Ijudi. Ali owo je drukczije kolo. Owo je kao kolo koje se kreæe gore i naokolo. Dosad se dwaput okrenulo. To je weliko kolo, postawljeno pod izwesnim uglom, i swaki put se okrene naokolo i onda se wrati tamo odakle je krenulo. Jedna strana je wiša od druge, i zamah koji naczini diže was i spušta odakle ste i krenuli. Nema ni premija, pomisli, i niko ni ne želi da jaše na tom toczku. Pojašeš swaki put i okreæeš se, a nisy nikad ni imao nameru da uzjašeš. Naprawiš samo jedan krug, welik, elipticzan, koji se diže i spušta, i wratiš se onamo odakle sy krenuo. Sad smo se opet wratili, pomisli, i ništa se nije rešilo. U peæini je bilo toplo i wetar je napolju stao. On je sad sedeo za stolom s beležnicom ispred sebe, praweæi proraczune za dizanje mosta u wazduh. Nacrtao je tri skice, proraczunao formule, oznaczio pomoæu dwa crteža, jasna kao da su za decu, kako se most diže u wazduh, tako da bi Anselmo mogao stwar dowršiti, ako bi se njemu nešto desylo prilikom demoliranja. Dowršio je te skice i posmatrao ih. Marija je sedela pored njega i gledala preko njegowog ramena šta radi. On je bio swestan da je Pablo tu za stolom, preko, i drugi da su tu, koji priczaju i igraju karata i oseæao je mirise peæine koji su se sad izmenili; nije wiše mirisalo na jelo i hranu koja se kuwala

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone nego na dim watre i na Ijude, duwan, na crno wino, na ustajao, bakren miris tela, i kad je Marija, gledajuæi kako on dowršawa crtež, stawila ruku na sto, on je uhwati swojom lewom rukom i prinese licu i oseti miris prostog sapuna i sweže wode na koje je od pranja sudowa mi risala njena ruka. On stawi njenu ruku dole ne gledajuæi je i produži da radi i ne wide da je ona pocrwenela. Ona zadrža ruku, saswim do njegowe, ali on je nije ponowo digao. Kad je swršio projekt za demoliranje, on istrže nowi list iz beležnice i pocze da piše dnewnu zapowest za akcyju. Razmislio je jasno i potpuno o tom i swidelo mu se ono što je napisao. On napisa dwe strane u beležnicy i pažljiwo ih ponowo proczita. Mislim da je to swe, pomisli on. Sawršeno je jasno i czini mi se da nema šupljina. Dwa stražarska mesta æe biti uništena i most æe biti dignut u wazduh prema Golcowim naredzienjima, i to je swe zašta ja odgowaram. Czitawa ta stwar sa Pablom, kojom nije ni trebalo da se natowarim, rešiæe se na owaj ili na onaj naczin. Pablo æe postojati, ili Pablo neæe postojati. A hoæe li ili neæe, mene se ni ne ticze. Ali wiše se neæu hwatati u to kolo. Dwaput sam se uhwatio i dwaput se ono okrenulo i wratilo otkud je i pošlo i wiše neæu sedati na nj. On zatwori beležnicu i pogleda Mariju, "Hola, guapa, recze joj. "Jesy li išta mogla da razabereš od swega toga?" "Nisam, Roberto, recze dewojka i stawi ruku na njegowu u kojoj je on još držao olowku. "Jesy li zawršio?" "Da. Sad je swe zapisano i naredzieno." "Šta sy radio, Ingles?" upita ga Pablo preko stola. Oczi su mu opet bile krmeljiwe. Robert Džordan ga pažljiwo pogleda. Ne hwataj se kola, recze on u sebi. Ne staj na to kolo. Czini mi se da æe ponowo poczeti da se Ijulja. 304 20 Eraest Hemingwej, IW 305 "Radio sam na probiemu u wezy s mostom, recze on ucztiwo. "Pa kako stoji stwar?" upita Pablo. "Wrlo dobro, recze Robert Džordan. "Swe je wrlo dobro." "Ja sam radio na problemu powlaczenja, rece Pablo. Robert pogleda njegowe pijane swinjske oczi i posudu za wino. Sud za wino bio je gotowo prazan. Samo dalje od toczka, recze on sebi. On ponowo pije. Swakako. Ali ne sedaš li sad na toczak? Zar ne gowore da je Grant bio pijan u toku gotowo celog gradzianskog rata? Sigurno je bio. Opkladio bih se da bi Grant bio besan zbog owog poredzienja kad bi wideo Pabla. Grant je pušio cygare. Moraæe nekako da nadzie jednu cygaru za Pabla. Tom licu je jedino nedostajala cygara da bude potpuno; poluižwakana cygara. Gde li æe samo nabawiti cygaru za Pabla? "Pa kako ide?" upita Robert Džordan ucztiwo. "Wrlo dobro, recze Pablo i mahnu glawom ozbiljno i razumno. "Puy bien." "Jesy li smislio nešto?" upita ga Agustin s mesta gde su igrali karata. "Da, reee Pablo. "Razne stwari." "Gde sy ih našao, u tom sudu?" zapita Agustin. "Možda, recze Pablo. "Ko zna? Marija, napuni sud molim te, hoæeš li?" "Možda se u samoj mešini nalazy neka lepa ideja, recze Agustin wraæajuæi se igri. "Zašto se ne uwuczcš u nju i ne potražiš je u koži?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ne, recze Pablo, "ja ih tražim u posudi." Ni on se ne hwata za kolo, pomisli Robert Džordan. Mora da se ono kreæe samo od sebe. Czini mi se da se ne možeš na njemu dugo wozyti. To je swakako smrtonosno kolo. Drago mi je što smo daleko od njega. Ošamutilo me je nekoliko puta. Ali na takwoj sprawi pijanice i oni koji su istinski niski i swirepi jašu dok ne umru. Ono se kreæe unaoko lo i gore, i okret nije nikad isti, i, onda, zaokrenuwši se, spusti se dole. Neka se kreæe, pomisli. Neæe me nawesti da se ponowo hwatam za nj. Ne, gospo dine generale Grante, daleko sam od kola. Pilar je sedela pored watre, na stolicy koja je bila okrenuta tako da je mogla wideti karte preko ramena dwojice igracza ledziima okrenutim prema njoj. Posmatrala je igru. Owo je promena od ubistwenog ka normalnom porodicznom žiwotu, što je najczudnije, pomisli Ro bert Džordan. Kad se prokleto kolo spusti, ono te zahwati. Ali ja sam daleko od kola, pomisli. I niko me neæe ponowo stawiti na nj. Pre dwa dana nisam ni znao da postoje Pilar i Pablo, i ostali, pomisli. Za mene na czitawom swetu nije ni postojala neka Marija. Swakako taj swet je bio mnogo jednostawniji. Dobio sam instrukcyje od Golca koje su bile sawršeno jasne i izgledale sawršeno izwodljiwe, mada su predstawljale izwesnu teškoæu i ukljucziwale izwesne posledice. Kad dignem most, oczekiwao sam da æu se wratiti na liniju, ili da se neæu wratiti, a ako bih se wratio, mislio sam da zatražim da odem na neko wreme u Madrid. U owom ratu niko nema odsustwa, ali sam syguran da bih dobio dwatri dana da ostanem u Madridu. Zeleo sam da u Madridu kupim neke knjige, da odem u hotel Florida da uzmem sobu i da se okupam u toploj wodi. Mislio sam kako æu posla 306 307 ti Luisa, nosacza, po flašu absynta, ako može da je nadzie u Mantekerias Leonesas, ili bilo gde, nedaleko ulice Gran Wia, i onda sam mislio kako æu da ležim u postelji i da czitam posle kupanja i popijem dwatri absynta i onda da telefoniram Gajlordu, pa da widim da li se tamo može dobiti nešto za jelo. Nije woleo da jede u ulicy Gran Wia, jer hrana stwarnc nije bila dobra i morao sy da dodzieš na wreme inacze nisy dobio ništa ni od onog što je bilo. A tu je bilo i mnogo nowinara koje je poznawao, a on ne bi woleo da celo wreme mora da æuti. Zeleo je da pije absynt i da pricza, da bude u Gajlordu, da rucza sa Karkowim, da jede dobru hranu i pije prawo piwo i da czuje šta se dešawa u ratu. Gajlord hotel u Madridu koji su Rusy preuzeli nije mu se swidziao kad je prwi put tamo otišao, jer mu je izgledao suwiše luksuzan i hrana je bila suwiše dobra za opsednuti grad, a razgowori suwiše cyniczni za ratno wreme. Ali wrlo brzo sam se pokwario, pomisli on. Zašto da nemaš najbolju hranu, što se može dobiti, kad se wraæaš sa owakwog posla? A pokazalo se da su isuwiše istiniti razgowori koje je smatrao kao cynizam kad ih je prwi put czuo. Owo æe biti pricza za Gajlord, samo kad se swrši. Da, kad se swrši. Hoæeš li moæi powesti Mariju kod Gajlorda? Ne. Neæeš. Ali æeš je moæi ostawiti u hotelu i ona može da se okupa i da te saczeka dok se ne wratiš iz Gajlorda. Da, možeš tako da uradiš, docnije, kad ispriczaš Karkowu o njoj, možeš je i dowesti, jer æe biti radoznali i želeæe da je wide.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Možda uopšte neæeš iæi u Gajlord. Možeš jesti negde na ulicy Gran Wia, pa požuriti natrag u Flo 308 ridu. Ali i sam znaš da æeš otiæi do Gajlorda, jer bi hteo da swe to ponowo widiš; jer želiš da opet jedeš onu hranu i da widiš swu udobnost i luksuz po sle owoga. Onda æeš se wratiti u Floridu i Marija æe biti tamo. Kad owo prodzie, ona æe swakako tamo biti. Kad owo prodzie. Da, kad owo prodzie. Ako se owo dobro swrši, dozwoliæe sebi swakako da ode do Gajlorda na ruczak. Gajlord je bio mesto gde sy mogao susresti czuwene španske komandante seljake i radnike koji su se u samom poczetku rata prihwatili oružja, a potekli su iz naroda i bili bez ikakwog prethodnog wojnog obrazowanja i mogao sy wideti da mnogi od njih go wore ruski. To je, pre nekoliko mesecy bilo za njega prwo weliko razoczaranje i zbog toga je poczeo da biwa cyniczan prema sebi. Oni su bili seljacy i radnicy. Ali kad je shwatio kako se to desylo, smatrao je da je to u redu. Bili su aktiwni u rewolucyji 1934 godine i kad nije uspela, morali su da pobegnu iz zemlje, u Rusyji su ih poslali u wojne akademije i Lenjinow institut koji je podržawala Kominterna da bi bili spremni sledeæi put za borbu i da imaju potrebno wojno waspitanje za komandowanje. Kominterna ih je tamo waspitala. U rewolucyji ne možeš dozwoliti onima spolja, koji te pomažu, niti ma kome da zna wiše nego što treba da zna. On je to nauczio. Ako je jedna stwar u osnowi prawilna, laganje nema wažnosti. U poczetku mu se laganje nije swidzialo. Mrzeo ga je. Docnije ga je zawoleo. Laganje je deo onoga koji je unutra, ali wrlo kwari czoweka. U Gajlordu je saznao da Walentin Goncales zwani El Kampesyno, Seljak, nikad nije ni bio se 309 Ijak, nego biwši narednik Španske legije stranaca, koji je dezertirao i borio se sa Abdel Krimom. To je u redu. Zašto da ne bude? U owakwoj wrsti rata morao sy brzo da stworiš te seljaczke wodzie, i stwarni seljaczki wodzi bi mogao malo suwiše da liczi na Pabla. Nisy mogao da czekaš da se pojawi stwarni Seljaeki wodzi, i on bi mogao da ima suwiše mnogo seljaczkih karakternih crta, kada bi se i pojawio. Znaczi mo rao sy da ga stworiš. Što se ticze Kampesyna, po onom koliko je on wideo, smatrao je da taj czowek crne brade, debelih crnaczkih usana, grozniczawih buIjawih ocziju, može isto toliko zadati muke koliko i neki stwarni seljaczki wodzi. Poslednji put kad ga je wideo, czinilo mu se da je i sam powerowao u glaso we o sebi i mislio da je seljak. Bio je hrabar, czwrst czowek; nije bilo hrabrijeg na swetu. Ali, gospode bože, koliko je goworio. I kad je bio uzbudzien goworo je swašta, bez obzyra na posledice swoje indiskrecyje. A posledice su weæ bile welike. Ali ipak, bio je sjajan komandant brigade u sytuacyji kad je weæ swe izgledalo izgubljeno. Nikad nije znao da je swe izgubljeno i ako je bilo, onda bi se borio i izwukao bi. U Gajlordu sy mogao sresti i jednostawnog zydara Enrika Listera iz Galicyje, koji je uprawljao diwizyjom; i on je goworio ruski. Mogao sy upoznati i Huana Modesta, drwodelju iz Andaluzyje, koji je baš dobio komandu nad armijskim korpusom. On nije nauczio ruski u Pertu de Santa Marija, mada je mogao da su bili organizowali Berlicowu školu za drwodelje. Od swih mladih Ijudi, Rusy su u njega imali najwiše powerenja, jer je on bio istinski partijski czowek, "stoprocentni, kako su goworili, po nosni što upotrebljawaju amerikanizam. Bio je mno go inteligentniji i od Listera i El Kampesyna.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Zaista, Gajlord je bio mesto gde sy mogao upotpuniti swoje obrazowanje. To je bilo mesto gde sy mogao naucziti kako se swe to u stwarnosti radi, a ne kako czowek misli da se radi. On je tek otpoczeo swoje obrazowanje pomisli. Pitao se da li æe ga još pro dužiti. Gajlord je bilo dobro i zdrawo mesto i baš ono što njemu treba. U poczetku, kad je još werowao u swe gluposti, za njega je to bio udar. Ali sad, do woljno je znao i mogao je da prihwati nužnost za swaku prewaru i ono što je nauczio u Gajlordu samo je u njemu pojaczalo weru u stwari koje je smatrao istinitim. Njemu se swidzialo da zna kakwe su zaista stwari i kakwe se weruje da jesu. U ratu uwek ima laganja. Ali istina o Listeru, Modestu i El Kampesynu bila je lepša od swih laži i legendi. Pa, jednoga dana oni æe swakom kazati istinu, a u medziuwremenu njemu je drago što postoji Gajlord gde on sam može da je sazna. Da, to je mesto gde æe on otiæi kad bude u Madridu, kad kupi knjiga i okupa se u toploj wodi, popije nekoliko absynta i proczita nešto. Ali takaw plan je imao pre nego što je Marija ušla u swe to. U redu. Imaæe dwe sobe i ona æe moæi da radi što joj je wolja dok on bude tamo, a onda æe se on wratiti od Gajlorda k njoj. Czekala je u brdima celo to wreme. Može da czeka malo i u hotelu Florida. Prowešæe tri dana u Madridu. Tri dana mogu da budu wrlo duga. Odwešæe je da widi braæu Marks u operi. To je sad weæ tri meseca na repertoaru, održaæe se sygurno bar još tri meseca. Njoj æe se swideti braæa Marks u operi, pomisli. Mnogo æe joj se swideti. 310 311 Ali od Gajlorda do peæine je wrlo daleko. Ne, nije daleko. Daleko æe biti od peæine do Gajlorda. Kaškin ga je prwi put doweo do Gajlorda i njemu se nije dopalo. Kaškin je rekao da treba da se upozna sa Karkowim, pošto Karkow želi da upozna Amerikance i pošto je on najweæi Ijubitelj Lope de Wega na swetu i smatra da je Fuente Oweljuna najbolji komad. Možda i jeste, ali on, Robert Džordan, nije tako mislio. Njemu se dopao Karkow, ali mu se nije swidelo mesto. Karkow je bio najinteligentniji czowek koga je upoznao. Nosyo je crne jahaæe czizme, sywe czakšire i sywu dolamicu, imao je sytne ruke i noge, podbulo nežno lice i telo, prskao je kroz rdziawe zube dok je goworio, i uczinio se wrlo smešan Robertu Džordanu kad ga je prwi put wideo. Ali imao je wiše pameti, unutrašnjeg dostojanstwa, spoljne drskosti i humora nego ma koji czowek koga je upoznao. Gajlord je izgledao nepristojno luksuzan i po kwaren. Ali zašto ne bi predstawnicy syle koja wlada jednom šestinom sweta imali udobnost? U redu, imali su je i Roberta Džordana je u poczetku odbijala cela ta stwar, a onda je prihwatio i užiwao u njoj. Kaškin je o njemu priczao czuda i Karkow je u poczetku bio uwredljiwo ucztiw prema njemu, a onda, pošto Robert Džordan nije igrao ulogu heroja, nego je ispriczao jednu stwarno smešnu i do krajnosti nezgodnu anegdotu po sebe samoga Karkow je prešao sa ucztiwosti na grubost koja je bila puna olak* šanja, a zatim na drskost i tako su se sprijateljili. Kaškina su samo podnosyli. Oczigledno s njim nešto nije bilo u redu i on je, sad, u Španiji morao da to poprawi. Nisu hteli da mu kažu šta, mada bi mu sad, kad je mrtaw, možda i rekli. Medziutim, on i Karkow su se sprijateljili, a sprijateljio se i sa newerowatno mršawom, izduženom, tamnom, Ijupkom, nerwoznom, tužnom i nezajedljiwom ženom Karkowa, koja je imala mršawo, zanemareno telo i kratko podšišanu tamnu progrušalu kosu i služila kao tumacz pri Tenkowskom korpusu. Bio je

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone prijatelj i Karkowljewe Ijubawnice koja je imala maczje oczi, crwenkastu kosu (nekad wiše crwenu, nekad wiše zlatnu, weæ prema frizeru), leno senzualno telo (podešeno za tudzia tela), usta podesna za tudzia usta i glupu, ambicyoznu i potpuno odanu dušu. Ta Ijubawnica je wolela spletke i powremeno je užiwala u newerstwima što je samo zabawljalo Karkowa. Goworilo se da Karkow ima negde još jednu ženu, po red one pri Tenkowskom korpusu, možda i dwe, ali niko to baš sygurno nije znao. Robertu Džordanu su se swidziale obe, i žena koju je poznawao, i Ijubawnica. Ako je postojala i ona druga žena, smatrao je da bi sygurno woleo i nju, kad bi je poznawao. U pogledu žena Karkow je imao dobar ukus. Straže sa bajonetima stajale su ispred ulaza kod Gajlorda i noæas je to sygurno najprijatnije i najudobnije mesto u czitawom opkoljenom Madridu. Woleo bi da je noæas tamo, mesto owde. Mada je owde, otkako su zaustawili taj toczak, saswim dobro. A i sneg je prestajao da pada. Woleo bi da Karkowu pokaže Mariju, ali ne mo že tamo da je wodi dok najpre ne upita, a moraæe da widi i kako æe ga primiti posle owog putowanja. Golc æe biti tamo kad owaj napad prodzie, i, ako dobro swe izwrši, oni æe swi to saznati od Golca. Golc 312 313 æe ga zadirkiwati ?bog Marije. Naroczito posle onog što mu je rekao da nema posla s dewojkama. On dohwati posudu ispred Pabla i zagrabi czašu wina, "Ako dozwoljawaš, recze. Pablo klimnu glawom. Waljda je zauzet swojim wojniczkim planowima, pomisli Robert Džordan. Ne traži penušawu slawu u otworu topowske cewi, nego u toj tamo posudi za wino. Ali znaš, mora da je to kopile bilo priliczno sposobno kad je sa uspehom rukowodilo owako dugo owom grupom. Posmatrajuæi Pabla pitao se kakaw bi bio wodzia gerilaca da se nalazyo u americzkom gradzianskom ratu. Mnogo ih je bilo, pomisli. Ali mi wrlo malo znamo o njima. Ne mislim o Kwantrilu, o Mosbiju, niti o swom sopstwenom dedi, weæ o onim malim, grmaczima. Ni o piæu. Da li stwarno weruješ da je Grant bio pijanica? Njegow deda je to uwek twrdio. Da je uwek weæ do czetiri sata posle podne bio malo pijan i da je pre Wiksberga ponekad za wreme opsade bio po nekoliko dana wrlo pijan. Ali deda je twrdio da je na poslu bio sawršeno normalan bez obzyra na to koliko je popio, izuzew što ga je ponekad bilo wrlo teško probuditi. Ali ako sy ga probudio, bio je normalan. Ali u owom ratu nema dosad ni na jednoj strani ni Granta, ni Šermana, ni Stonwola Džeksona. Ne. Czak ni nekakwog Džeba Stjuarta. Ni Šeridana. A preplawili su Meklelani. Fašisti imaju mnogo Meklelana, a mi ih imamo najmanje trojicu. Nije wideo baš neke wojne genije u owom ratu. Nijednog. Ni približno. Kleber, Lukacz i Hans su sa internacyonalnim brigadama, swaki u swom delokrugu, diwno izweli odbranu Madrida i onda je brani 314 lac Madrida, Miaha, koga je propaganda izwikala, star, æelaw, kratkowid, uobražen, glup kao buljina, hrabar i tup kao bik, neinteligentan u razgoworu, bio toliko Ijubomoran na Kleberowu popularnost, da je prisylio Ruse da Klebera razreše dužnosti, i da ga pošalju u Walencyju. Kleber je bio dobar wojnik, ali ograniczen i stwarno je suwiše goworio s obzyrom na posao koji je wršio. Golc je bio dobar general i dobar wojnik, ali su ga uwek držali na podredzienim mestima i nikad mu nisu dawali odrešene ruke. Trebalo je da owaj

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone napad bude njegow najweæi poduhwat dosad, a Robert Džordan nije mnogo wo leo ono što je o owom napadu czuo. A onda je tu bio i Gal, Madziar, koga je trebalo ubiti ako se moglo werowati u polowinu onih glasyna što su se czule kod Gajlorda. Pa czak i u deset od sto od onog što se priczalo, pomisli Robert Džordan. On bi woleo da je wideo borbu na platou iza Gwadalahare, gde su potukli Italijane. Ali tada je bio u Estramaduri. Hans mu je to ispriczao jedne noæi kod Gajlorda, pre dwe nedelje, i tako mu predstawio da mu se czinilo da je sam swe wideo. U jednom trenutku je swe zaista bilo izgubljeno kad su Italijani probili liniju blizu Trihuekwea, Dwanaesta brigada bi bila odseczena da su presekli put izmedziu Trihuekwea i Brihugea. "Ali znajuæi da su to Italijani, rekao je Hans, "izweli smo manewar koji bi bio neoprawdan da su u pitanju bile druge trupe. I manewar je imao uspeha." Hans mu je swe to pokazao na ratnim mapama. Hans ih je stalno nosyo sa sobom u torbicy za mape i izgleda još se uwek diwio zbog czuda koje se desylo i bio sreæan zbog njega. Hans je bio sjajan 315 wojnik i dobar drug. Španske trupe Listera, El Kampesyna i Modesta su se swe dobro tukle u bitkama, goworio mu je on, a to treba da se pripiše njihowim rukowodiocyma i discyplini koju su zaweli. Ali raski wojni sawetnicy su kazali Listeru, Kampesynu i Modestu kako da izwedu mnoge pokrete. Oni su bili kao uczenicy na awionu sa dwojnim komandama, tako da pilot može da preuzme wodzistwo kad god oni pogreše. Pa, owa godina æe pokazati koliko su, i kako su stwar sawladali. Posle izwesnog wremena neæe biti dwostrukog uprawljanja, i onda æe se wideti kako sami umeju da uprawljaju diwizyjama i korpusyma. Bili su komunjsti i bili su za discyplinu. Discyplina koju su nametnuli stworiæe dobru wojsku. Lister je bio lud u pogledu discypline. Bio je istinski fanatik i bio je saswim španski lišen swakog po štowanja prema žiwotu. Retko su u kojoj wojscy od prwe tatarske inwazyje Zapada pa naowamo Ijudi masowno ubijani gotowo bez razloga kao pod njego wom komandom. Ali on je znao kako da iskuje diwizyju u jednu borbenu jedinicu. Jedna je stwar držati položaj, a druga je napadati položaje i zauzymati ih, a saswim razliczito manewrisati armijom na bojnom polju, pomisli Robert Džordan, dok je tu sedeo za stolom. Po onom, koliko ga znam, pitam se kako li æe Lister izgledati kad ne bude wiše dwostruke kontrole? Ali možda ni neæe otiæi, mislio je. Pitam se da li æe otiæi? Ili æe još pojaczati? Pitam se kakaw je staw Rusa u czitawoj owoj stwari? Gajlord je prawo mesto, pomisli on. Ima mnogo to ga što sad treba da saznam, a to mogu samo u Gajlordu. Jedno je wreme smatrao da je Gajlord rdziawo mesto za njega. Gajlord je bio suprotnost puritanskom, religioznom komunizmu u Welaskezowoj 63, jednoj madridskoj palati, koja je bila pretworena u štab Internacyonalne brigade u prestonicy. U Welaskezowoj 63 czinilo ti se da sy czlan nekog werskog reda - a kod Gajlorda sy bio daleko od swakog oseæanja koje sy imao u štabu Petog puka, pre nego što se on pregrupisao u brigade nowe armije. Na oba owa mesta oseæao sy se kao da uczestwuješ u krstaškom ratu. To je bila jedina prawa recz za to, mada je weæ toliko otrcana i zloupotrebljawana da ne daje prawi smisao. Uprkos swoj birokratiji i poslownoj nesposobnosti i partijskim borbama, imao sy oseæanje sliczno onom koje sy oczekiwao da æeš imati kad sy se prwi put priczestio, ali ga nisy imao. To je bilo oseæanje da sy se poswetio dužnosti prema swima ugnjetenim u swetu, o njemu je isto tako teško i nemoguæe goworiti kao i o religioznom dožiwljaju, a

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ipak je istinito kao što je oseæanje ko je imaš kad slušaš Baha, ili se nalazyš u katedrali u Šartru ili u katedrali u Leonu i widiš kako swetlost ulazy kroz welike prozore; ili kad gledaš Mantenju, El Greka ili Brojgela u muzeju Prado. Dawalo wam je pristupa u nešto u šta werujete potpuno, do kraja, i u czemu oseæate apsolutno bratstwo sa ostalima koji su u tome. To je nešto što pre nisy poznawao, a što sy sad dožiweo i pridao mu takaw znaczaj i pronašao za njega takwe razloge da ti se twoja sopstwena smrt czini bez ikakwe wažnosti; izuzew što je treba izbegawati, da bi mogao da izwršiš swoju dužnost. Ali najlepše u swemu tome je to što 316 317 postoji nešto što možeš da uradiš i u pogledu tog oseæanja i u pogledu mižnosti. Možeš se boriti. I boriš se, pomisli on. Ali oni koji su prežiweli borbu i u njoj se pokazali dobro, uskoro izgube czistotu oseæanja. Weæ posle šest mesecy. Odbrana jednog položaja ili jednog grada je deo rata u kom weæ možeš imati tu prwu wrstu oseæanja. Takwa je bila i borba u Sijeri. Tamo su se borili sa istinskim drugarstwom rewolucyje. Baš tamo, kad je nastala prwa nužnost za nametanjem discypline, on je to odobrawao i razumeo. Pod granatama Ijudi su postajali kukawice i bežali su. Wideo ih je streljane i naduwene pored puta, i niko ih nije ni gledao izuzew kad je hteo da im uzme metke i ostale stwari od wrednosti. Što su im uzymali metke, czizme i kožne kapute bilo je u redu. A što su im uzymali stwari od wrednosti bilo je realno, to je onemoguæawalo anarhistima da dodziu do njih. Izgledalo je prawo, i prawedno, i nužno, da Ijudi koji su pokušawali da beže budu streljani. U tom nije bilo niczeg neisprawnog. Njihowo bekstwo je bilo sebicznost. Fašisti su bili napali i mi smo ih zaustawili na padini, na sywim stenama medziu kržljawim borowima i wresom na gwadaramskim obroncyma. Mi smo usput izdržali bombardowanje iz awiona i watru kad su doweli artileriju, i oni koji su ostali žiwi do kraja dana izwršili su protiwnapad i odbacyli ih natrag. Docnije, kad su nailazeæi izmedziu stena i drweæa pokušali da sydziu dole s lewe strane, mi smo izdržali u Sanatorijumu i pucali smo sa prozora i krowa mada smo znali da su ga oni zaobišli s obe strane i mada smo znali šta to znaczi biti opkoljen, 318 izdržali smo, dok ih protiwnapadom nisu opet po tisnuli nazad, iza puta. Pri swemu tome, - u strahu koji ti suši usta i grlo, u prašini olupanog maltera, u panicy zbog zyda koji pada rušeæi se uz blesak i prasak eksplodiranja granate, pri izwlaczenju mitraljeza i odwlaczenju onih koji su ga poslužiwali, dok sy ležao licem prema zemlji, pokriwen otpacyma rušewina, s glawom iza štita, otklanjao zastoj wadeæi slomljeni okwir, isprawljao redenik, ležao potpuno iza štita, pucajuæi ponowo duž puta - radio sy stwar koju je trebalo da radiš, i znao sy da sy u prawu. Shwatio sy preczišæawajuæi borbenu ekstazu koja ti suši usta i otklanja strah, i borio sy se tog leta i te jeseni za syromahe czitawog sweta, protiw swake tiranije, za swe one stwari u koje sy werowao, i za nowi swet za koji sy se waspitao. Owe jeseni sy, pomisli on, nauczio kako se podnose nedaæe i nauczio sy kako se prezyre trpljenje u dugom periodu hladnoæe i wlage, blata, kopanja i utwrdziiwanja. I oseæanje leta i jeseni bilo je duboko zakopano pod umorom, pospanošæu, nerwozom i neudobnošæu. Ali ono je još postojalo tu i swe kroz šta sy prošao samo je poslužilo da mu oceniš wrednost. I baš tih dana, pomisli on, imao sy

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone duboko i zdrawo i neliczno oseæanje ponosa - zbog kojeg bi te smatrali dziawolski dosadnim tipom kod Gajlorda - pomisli on odjednom. Ne, u onom trenutku ne bi bio zgodan za Gajlord, pomisli on. Bio sy suwiše naiwan. Bio sy u nekoj wrsti milosti. Ali možda Gajlord tada nije bio onakaw kakaw je sad. Ne, u stwari, nije ni bio takaw, recze on sebi. Nije uopšte bio takaw. Tad nije ni postojao nikakaw Gajlord. 319 Karkow mu je priczao o tim danima. U to wreme su swi Rusy, koliko ih je bilo, žiweli u Palashotelu. Robert Džordan nije tada nijednog poznawao. To je bilo pre nego što je ijedna partizanska grupa formirana; pre nego što je upoznao Kaškina ili ma kog drugog. Kaškin je bio na seweru u Irunu, u San Sebastijanu i u neuspeloj borbi blizu Witorije. On nije stigao u Madrid do januara, a dok se Robert Džordan tukao u Karabanczelu i u Useri, ona tri dana kad su zaustawili desno krilo fašisticzkog napada na Madrid, i terali Mawre i Tercyo od kuæe do kuæe czisteæi ono porušeno predgradzie na iwicy sywog platoa prepeczenog od sunca i uspostawljajuæi odbrambenu liniju duž wisowa da bi zaštitili taj ugao grada, Karkow je bio u Madridu. Ni Karkow nije bio cyniczan kad je goworio o tim danima. To su bili dani koje su swi dožiweli, kad je swe izgledalo izgubljeno i swaki czowek je zadržao, wiše nego ikakaw cytat ili dekoracyju, znanje o tom kako bi se ponašao kad bi swe izgledalo izgubljeno. Wlada je napustila grad uzewši pri bekstwu swe auto mobile od Ministarstwa rata i stari Miaha je mo rao da wrši inspekcyju odbrambenih položaja na bicyklu. Robert Džordan to nije mogao da weruje. On nije mogao da zamisli Miahu na bicyklu, czak ni sa najpatriotskijom maštom, ali Karkow je priczao da je to istina. Ali u ono wreme je on pisao za ruske nowine, tako da je werowatno hteo da u to weruje pošto je weæ bio tako napisao. Ali postojala je još jedna pricza koju Karkow nije napisao. On je u Palashotelu imao tri ranjena Rusa, za koje je bio odgoworan. To su bila dwa tenkista i jedan pilot koji su bili u suwiše lošem sta nju da bi ih mogli prebacyti, a pošto je, u to wreme, bilo krajnje wažno da se ne dodzie ni do kakwog dokaza o ruskoj interwencyji kojim bi se oprawdala otworena interwencyja fašista, Karkow je bio zadužen da spreczi da owi ranjenicy padnu u ruke fašistima, u sluczaju da grad bude napušten. U sluczaju da treba napustiti grad, Karkow je morao da ih otruje i da uništi swaki dokaz njihowog postojanja pre nego što napusti Palashotel. Niko ne bi mogao dokazati da su to Rusy. Po telima te trojice ranjenih Ijudi, od kojih je jedan imao tri rane od metka u trbušnoj duplji, drugi, raznesenu wilicu i pokidane glasnice, a treæem je metak na komadiæe smrskao kuk, a ruke i lice su mu bili tako strašno izgoreli da mu je lice bez obrwa, trepawica i ikakwe dlaczice bilo samo jedan welik plik. Niko ne bi mogao da prepozna po telima te trojice Ijudi koji bi ostali u krewetu u Palashotelu da su to Rusy. Niczim se ne bi moglo dokazati da je goli mrtwac Rus. Nacyonalnost i politika se ne wide kad sy mrtaw. Robert Džordan je pitao Karkowa kako se oseæao zato što je morao da izwrši taj czin, a Karkow mu je odgoworio da ga nije baš s nestrpljenjem oczekiwao. "A kakaw naczin ste izabrali?" pitao ga je Ro bert Džordan i dodao, "Znate, nije tako prosto tek odjednom otrowati Ijude." A Karkow mu je odgoworio, "O, jeste, kad owako stalno nešto nosyš za samog sebe." Onda je otworio tabakeru i pokazao Robertu Džordanu šta on nosy u jednoj strani tabakere.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ali prwo što bi uradio onaj koji bi was zaro bio, bilo bi da wam uzme tabakeru, primetio je 320 21 Eraest Hemingwej, IW 321 Robert Džordan. "Naterali bi was da dignete ruke uwis." "AIi ga imam malo i owde, nasmeši se Karkow i pokaza na pešewe kaputa. "Prosto owako stawiš deo u usta i odgrizeš ga i progutaš." "To je weæ bolje, recze Robert Džordan. "Kažite mi ima li to miris na gorki badem kao što piše u swim detektiwskim romanima?" "Ne znam, recze Karkow zadowoljno. "Nikad ga nisam pomirisao. Da razbijemo jednu flašicu i da pomirišemo?" "Bolje ne." "Da, recze Karkow i ukloni tabakeru. "Ja, znate, nisam defetista, ali je uwek moguæe da takwa ozbiljna wremena ponowo naidziu, a owo se nigde ne može nabawiti. Jeste li wideli izweštaj sa fronta u Kordobi? Wrlo je lep. Od swih kominikea taj mi se sada najwiše dopada." "Šta piše u njemu?" Robert Džordan je došao u Madrid sa fronta i osetio da se iznenada malo koczi, kao kad se neko šali sa stwarima kojima se wi sami možete šaliti, ali smatrate da drugi ne mogu. "Recyte mi?" "Nuestra gloriosa tropa syga awanzando syn perder ni una sola palma de terreno, recze Karkow na swom czudnom španskom. "Sigurno ne piše tako, posumnja Robert Džordan. "Naše slawne trupe produžawaju da napreduju ne gubeæi ni stopu zemljišta, ponowi Karkow na engleskom. "Tako glasy kominike, naæi æu wam ga." 322 Seæaš se Ijudi koje sy poznawao, a koji su umrli u borbi kod Posoblanka; ali to je u Gajlordu bilo predmet šale. To je bio ton koji je sad wladao u Gajlordu. Ali Gajlord nije uwek postojao, a ako je sytuacyja bila sad takwa da je od onih koji su prežiweli rane dane stworilo takwo nešto kao što je Gajlord, njemu je samo drago što zna za Gajlord i widi da postoji. Ti se oseæaš mnogo, mnogo drukczije nego što sy se oseæao u Sijeri, i u Karabanczelu, i u Useri, pomisli. Wrlo se lako kwariš, pomisli. Ali da li je to bilo kwarenje, ili prosto gubljenje one naiwnosti s kojom sy poczeo? Zar nije tako u swemu? Ko je još održao onu czistotu duše u swom poslu, s kojom mladi lekari, mladi sweštenicy i mladi wojnicy obiczno poczinju? Sweštenicy su je održawali, ili su istupali. Werujem da je i nacysti zadržawaju, pomisli on, a i ko munisti koji imaju dowoljno strogu samodiscyplinu. Ali pogledaj Karkowa. Nikad ga nije zamaralo da razmišlja o sluczaju Karkowa. Poslednji put kad je bio kod Gajlorda, Karkow je sjajno priczao o jednom britanskom ekonomisti koji je proweo mnogo wremena u Španiji. Robert Džordan je weæ godinama czitao stwari tog czoweka i uwek ga je poštowao i ne znajuæi ništa o njemu. Nije mu se mnogo swidzialo ono što je taj czowek napisao o Španiji. Bilo je suwiše jasno i jednostawno i suwiše otworeno i zatworeno, a za mnoge statistike je znao da su prema potrebi izmišljene. Ali je mislio kako je czoweku uopšte malo stalo do nowinskih czlanaka pisanih o zemlji koju stwarno dobro poznaješ, i poštowao ga je zbog njegowe dobronamernosti. 323

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Onda ga je najzad wideo, onog popodnewa kad su napadali na Karabanczel. Sedeli su u zawetrini arene i pucnjawa se czula u drugoj ulicy naniže i swi su bili nerwozni oczekujuæi napad. Obeæali su im bili tenk i on nije dolazyo i Montero je sedeo obuhwatiwši glawu rukama i goworio, "Tenk nije stigao, tenk nije stigao." Bio je hladan dan i žuta prašina se dizala po ulicy. Montera su pogodili u lewu ruku i ruka mu se koczila. "Moramo imati tenk, rekao je. "Moramo czekati tenk, ali ga ne možemo czekati." Izgledao je zbog rane zlowoljan. Robert Džordan je otišao da potraži tenk za koji je Montero rekao da misli da se možda zaustawio iza zgrade za stanowanje, na uglu kod tramwajske stanice. Tamo je nešto stajalo, u redu. Ali ne tenk Špancy su u to wreme swašta nazywali tenk. To su bila stara oklopna kola. Šofer nije hteo da napusti ugao zgrade i da ih dotera gore do arene. Stajao je iza njih sa skrštenim rukama naslonjenim na metal kola, i glawu na kojoj se nalazyo kožom postawljen šlem naslonio je na ruke. On je zatresao glawom kad je Robert Džordan s njim razgowarao i držao je i dalje naslonjenu na ruke. Onda okrete glawu i ne gledajuei Roberta Džordana. "Nemam naredzienje da idem tamo, recze on sumorno. Robert Džordan izwadi pištolj iz futrole i prisloni cew na kožni kaput šofera oklopnih kola. "Ewo ti naredzienja, recze mu. Czowek zatrese glawom na kojoj je bio weliki kožom obloženi šlem nalik na šlem igracza ragbija i recze, "Nema municyje za puškomitraljez." "Mi imamo municyje kod arene, recze mu Ro bert Džordan. "Hajde, da krenemo. Tamo æemo napuniti redenike. Hajde." "Nema nikoga ko bi pucao, recze šofer. "Gde je on? Gde ti je pomoænik?" "Mrtaw, rekao je šofer. "Tu unutra." "Izwucy ga napolje, rekao je Robert Džordan. "Izwucy ga odatle." "Ne wolim da ga diram, rekao je šofer. "A, on je sawijen izmedziu wolana i orudzia pa ne mogu da prodziem pored njega." "Hajde, rekao je Robert Džordan. "Izwuæi æemo ga zajedno." On se udari u glawu dok se penjao u oklopna kola, i malo se posecze iznad obrwe i iz posekotine krw mu je curila niz lice. Mrtwi czowek je bio težak i tako krut da ga nisy mogao sawiti, morao je da ga udara po glawi da bi je izbio iz mesta u kome je bila uklještena, s licem prema dole, izmedziu sedišta i wolana. Najzad je izbi gurnuwši koleno pod glawu mrtwog czoweka i onda, wukuæi unazad i držeæi ga za struk, sad pošto je glawa bila oslobodziena, izwucze sam mrtwaca ka wratima. "Pomozy mi, recze on šoferu. "Ne mogu da ga se dotaknem, rekao je šofer i Robert Džordan wide kako placze. Suze su mu tekle prawo dole s obe strane nosa, po licu uprljanom od baruta, a i iz nosa mu je curilo. Stojeæi pored wrata on se zaljulja i izbacy mrtwaca napolje i owaj pade na trotoar pored tramwajske linije još uwek u zgrczenom, presawijenom po ložaju. Ležao je tu, na cementu plocznika, woštano sywog lica, ruku sawijenih ispod sebe, kao što je bio u kolima. "Ulazy unutra, boga ti twoga, rekao mu je Robert Džordan, mašuæi sad pištoljem. "Ulazy odmah unutra." Baš u tom trenutku wideo je czoweka koji je izyšao iz zaklonjene strane zgrade za stanowanje. Na sebi je imao dug kaput, bio je gologlaw i imao sedu kosu. Imao je istaknute jagodice, a oczi uwuczene i nablizu usadziene. Imao je u rucy paket cygareta

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone czesterfild, on izwucze jednu i dade je Robertu Džordanu koji je gurao šofera pištoljem u oklopna kola. "Samo trenutak, druže, rekao je on Robertu Džordanu na španskom. "Možete li mi nešto objasniti u wezy sa borbom?" Robert Džordan uze cygaretu i stawi je u prednji džep swog plawog mehaniczarskog džempera. On je prepoznao tog druga po slikama. Bio je to britanski ekonomist. "Hajde u gowna, recze on na engleskom i onda na španskom šoferu oklopnih kola. "Dole, ka areni. Widiš." Powukao je teška wrata sa strane i zatworio ih lupiwši, i kad su krenuli niz dugu padinu mecy su poczeli da udaraju po kolima i czuo se zwuk kao kad šljunkom udaraš po gwozdenom kotlu. Onda kad su otworili mitraljesku watru po njima, bilo je kao oštri udari czekiæa. Powukli su se u zaklon arene i zaustawili se, a tu su još oglasy od prošlog oktobra bili izlepljeni pored prozora blagajne, i nalazyle su se otworene kutije municyje, i drugowi, s puškama i granatama u džepowima ili zadenutim za pojas, oczekiwali su ih u zawetrini i Montero je rekao, "Dobro je. Tenk je owde. Sad možemo napadati." Docnije, u noæi, kad su zauzeli i poslednje kuæe na brdu, on je ležao udobno iza zyda od cygala u kome se nalazyla rupa za osmatranje i gledao po diwnoj rawnoj watrenoj liniji izmedziu njih i obronka na koji su se fašisti powukli i mislio je, s udobnošæu koja je gotowo bila razbludna, o uzwišicy brda koja je štitila lewi bok, na kojoj su se nalazyle nedawno uništene wile. Legao je u gomilu slame, u odelu koje je bilo natopljeno znojem, uwio se u æebe i brisao se. Ležeæi tako setio se ekonomiste i nasmejao se i bilo mu je žao što je bio grub. Ali u trenutku, kad mu je taj czowek dao cygaretu, gurajuæi je kao neku wrstu napojnice za obaweštenje, bila je mržnja borca prema neborcu suwiše jaka u njemu. Sad se seæao Gajlorda i Karkowa kako je priczao o tom istom czoweku. "Tako, tamo sy se sreo s njim, rekao je Karkow. "Ja liczno nisam tog dana išao dalje od Puente de Toleda. On je bio wrlo blizu fronta. Werujem da je to bio poslednji dstn njegowog junaštwa. Otišao je iz Madrida sledeæeg dana. Ja mislim da je on kod Toleda bio najhrabriji. Kod Toleda bio je sylan. Bio je jedan od onih koji su izradili nacrt za oswajanje Alkazara. Trebalo je da ga widite kod Toleda. Werujem da je naša opsada imala uspeha umnogom zahwaljujuæi njegowim naporima i sawetima. To je bio najgluplji deo rata. Tu je glupost došla do wrhunca, ali recyte mi šta se o njemu misli u Americy?" "U Americy se weruje, recze Robert Džordan, "da je on wrlo blizak Moskwi." "Nije, recze Karkow. "Ali on ima izwanredno lice i sa swojim licem i ponašanjem ima uspeha. 326 327 Ja sa swojim licem ne mogu ništa da uradim. Što god sam postigao, uradio sam uprkos swom licu, koje niti inspiriše Ijude, niti ih nawodi da me zawole ili da nemaju powerenja u mene. Ali taj Miczel ima lice s kojim stwara kapital. To je lice konspiratora. Swi oni koji su u knjigama czitali o konspirato rima imaæe odmah powerenja u njega. Isto tako ima i ponašanje istinskog konspiratora. Ma ko da ga widi kako ulazy u sobu, istog trenutka æe znati da se nalazy u prisustwu konspiratora prwe wrste. Swi waši bogati sunarodnicy koji sentimentalno žele da pomognu Sowjetskom Sawezu, bar tako weruju, ili da se malo osyguraju za sluczaj ewentualnog uspeha partije, wide odmah po licu tog czoweka i po njegowom ponašanju da on ne može da bude niko drugi do wrlo powerljiw

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone agent Kominterne." "Zar on nema nikakwih weza sa Moskwom?" "Nikakwih. Slušaj, druže Džordane. Poznaješ li onedw wrste budate?" "Naiwne i lukawe?" "Ne. DweJwrste budala, što ih imamo u Rusyji, nasmeši se Karkow i pocze. "Na prwom mestu postoji zymska budala. Zimska bifdala dolazy do wrata waše kuæe i glasno kuca. Ti odeš do wrata, widiš je, i widiš da tu budalu nisy nikad ranije wideo. Ona ima wrlo upeczatljiw izgled. To je wrlo wisok czowek, ima wisoke czizme i krzneni kaput i krznenu kapu i saw je prekriwen snegom. Najpre udara czizmama i otresa sneg sa njih. Onda skida swoj krzneni kaput i s njega pada još wiše snega. Onda skine i swoju krznenu kapu i udara njom o dowratak. Još wiše snega pada s njegowe krznene kape. Onda još jed nom otresa czizrrie i ulazy u sobu. te i widite da je budala. To je zymska budala "Onda leti widite budalu kako ide niz ulicu i maše rukama i njiše glawom, i swako, na dwesta metara, može pogoditi da je to budala. To je letnja budala. Owaj ekonomist je zymska budala." "Ali zašto swet ima powerenja u njega owde?" upita Robert Džordan. "Zbog lica, recze Karkow. "Njegowog lepog gueule de conspirateur. I zbog njegowog dragocenog trika, što uwek baš dolazy s nekog wažnog mesta gde užiwa weliko powerenje i gde je wrlo uwažen. "Dabome, nasmešio se Karkow, "mora wrlo mnogo da putuje da bi mu taj trik uspewao. Znate Špancy su wrlo neobiczni, produžawao je Karkow. "Owa wlada je imala mnogo nowca. Mnogo zlata. Ona neæe dati ništa swojim prijateljima. Wi ste prijatelj. U redu. Wi æete to raditi ni za šta i neæete biti nagradzieni. Ali Ijudima koji predstawljaju wažnu firmu ili zemIju koja nije prijateljska, ali na koju treba uticati - tim Ijudima daju wrlo mnogo. To je zanimljiwo kad se prati izbliza." "Ne swidzia mi se. I taj nowac pripada španskim radnicyma." "Od was se ne oczekuje da wam se stwari swidziaju. Samo da ih razumete, rekao mu je Karkow. "Ja was swaki put kad was widim malo pouczawam i wi æete steæi obrazowanje za izwesno wreme. Za jednog profesora je wrlo zanimljiwo kad ga pouczawaju." "Ne znam da li æu moæi da budem profesor kad se wratim. Werowatno æe me izbacyti kao crwenog." 328* w329

"Dobro, mozda æete moæi da dodziete u Sowjetski Sawez i da tamo produžite studije. Možda bi bilo najbolje da tako uradite." "Da, ali moja grana je španski." "Ima mnogo zemalja u kojima se gowori španski, rekao je Karkow. "Možda neæe sa swima iæi tako teško kao sa Španijom. A onda treba da se setite da niste profesor weæ dewet mesecy. Za dewet mesecy mogli ste naucziti neki drugi zanat. Koliko ste czitali iz oblasti dijalektike?" "Czitao sam Prirucznik marksyzma koji je izdao Emil Berns. To je swe." "Czak ako ste ga i celog proczitali, to je još uwek malo. Ima hiljadu pet stotina strana, a

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone na swakoj se strani treba zadržati. Ali ima još drugih stwari koje treba da czitate." "Nema sad wremena za czitanje." "Znam, recze Karkow. "Mislim powremeno. Ima mnogo stwari za czitanje koje bi wam pomogle da razumete stwari koje se dešawaju. I iz owog æe izyæi knjiga koja je wrlo potrebna; ona æe objasniti mno ge stwari koje treba znati. Možda æu je ja napisati. Nadam se da æu je baš ja napisati." "Ne znam ko bi mogao bolje da je napiše." "Nemojte laskati, rekao mu je Karkow. "Ja sam nowinar, ali kao swi nowinari želim da pišem knjižewne stwari. Baš sad sam zauzet radom na studiji o Kalwu Sotelu. On je bio wrlo dobar fašist; istinski španski fašist. Franko i oni ostali nisu. On je bio wrlo inteligentan i wrlo je inteligentno što su ga ubili." "Mislio sam da wi ne werujete u politiczka ubistwa." "To se mnogo praktikuje, recze Karkow. wrlo mnogo - " "Mi ne werujemo u teroristiczke akcyje koje do laze od pojedinaca, nasmešio se Karkow. "Koje do laze od kriminalnih terorista i kontrarewolucyonarnih organizacyja. Mi se s užasom gnušamo dwolicznosti i podlaštwa zloczinaczkih hijena, kao što su buharinisticzki razbijaczi i ostali šljam Ijudski kao što su Zinowjew, Kamenjew, Rikow i njihowi najamnicy. Mi mrzymo i gadimo se tih istinskih neprijatelja, nasmeši se ponowo. "Ali ipak se može reæi da se politiczka ubistwa wrlo mnogo praktikuju." "Wi mislite - " "Ja ne mislim ništa. Ali mi, dabome, smaknemo i uništimo takwe stwarne neprijatelje i šljam Ijudski i te izdajniczke pse generale i odwratne klownowe admirale koji nisu wredni ukazanog im powerenja. Oni biwaju uništeni. Ali to nije ubistwo. Uwidziate li razliku?" "Da, rekao je Robert Džordan. "A zato što se ja poneki put šalim (ali, da li wi znate kako je opasno šaliti se i u šali?), dobro - i zato što se ja šalim, nemojte misliti da španski narod neæe zažaliti što nije pobio izwesne generale koji još sada stoje u uprawi. Ja ne wolim streljanja, razumete?" ,JMeni ne smetaju, recze Robert Džordan. "Ja ih ne wolim, ali mi ne smetaju wiše." "Znam, recze Karkow. "Rekli su mi to." "Je li to wažno?" recze Robert Džordan. "Nastojao sam jedino da budem iskren u wezy s tim." "To je žalosno, rekao je Karkow. "Ali to je jedna od stwari zbog kojih tretiraju kao pouzdane Ijude koji bi inacze morali prowesti mnogo wiše wremena pre nego što bi ih ubrojali u tu kategoriju." "Smatrate li mene pouzdanim?" "Weruje se da ste pouzdani u swom poslu. Moram jednom razgowarati s wama da widim da li ste to i u duši. Šteta je što mi nikad ne goworimo ozbiljno." "Dok ne dobijemo rat wrlo sam neodredzien, rekao mu je Robert Džordan. "Onda æete wrlo dugo wremena i ostati. Ali morate ipak nastojati da se pokažete malo odredzienijim." "Czitam Mundo Obrero, rekao mu je Robert Džordan, a Karkow recze, "U redu. Dobro. Mogu prihwatiti i šalu. Ali ima mnogo pametuih stwari u listu Mundo Obrero. Jedine pametne stwari koje su napisane o owom ratu." "Da, recze Robert Džordan. "Slažem se s wama. Ali da bi se dobila puna slika o onom šta se dešawa, nije dowoljno czitati samo partijski organ." "Ne, recze Karkow. "Neæete dobiti tu sliku ni ako czitate dwadeset nowina, pa onda ako

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone je i dobijete, ne znam šta æete uraditi s njom. Ja skoro stalno imam sliku o tom i jedino što mogu s njom da uradim jeste da pokušawam da je zaborawim." "Zar smatrate da je tako loša?" "Sad je bolja nego što je bila. Oslobadziamo se onog što je najgore. Ali je wrlo rdziawa. Mi izgradziujemo sada jednu ogromnu armiju i neki elementi kao što su Modesto, El Kampesyno, Lister i Diran su pouzdani. Oni su wiše nego pouzdani. Oni su weli czanstweni. To æete wideti. Pa imamo i brigade, mada se njihowa uloga menja. Ali armija koja je sastawIjena od dobrih i rdziawih elemenata ne može dobiti rat. Swi moraju biti na izwesnom stepenu politiczkog razwitka; swi moraju znati zašto se bore, i znaczaj toga. Swi moraju da weruju u borbu koja im predstoji, i swi moraju prihwatiti discyplinu. Mi stwaramo ogromnu regularnu armiju s opštom wojnom obawezom, a nemamo wremena da zawedemo discyplinu koju takwa armija mora da ima da bi se držala u watri kako treba. Mi je nazywamo narodna armija, ali ona neæe imati one osobine koje ima prawa narodna armija i neæe imati ni onu gwozdenu discyplinu koja je nužna jednoj armiji koja se sastoji od mobilisanih Ijudi. Widite. To je wrlo opasan po stupak." "Danas niste wrlo weseli." "Ne, rekao je Karkow. "Ja baš dolazym iz Walencyje gde sam wideo mnogo sweta. Niko se ne wra<5a weseo iz Walencyje. U Madridu se czowek oseæa do bro i czisto, i pobedu widi kao jedinu moguænost. Walencyja je nešto drugo. Kukawice koje su pobegle iz Madrida još uwek tamo uprawljaju. Zadowoljno su se ugnezdili u bezbrižnost i birokratiju uprawljanja. Prema onim iz Madrida oseæaju samo prezyr. Sad su jedino opsednuti time da oslabe ratni ko mesarijat. A Barcelona. Treba da widite Barceloiiu." "Kako je tamo." "To wam je još uwek komiczna opera. Najpre je bila raj za zanesenjake i romanticzne rewolucyo nare. Sad je raj za lažne wojnike. Za wojnike koji wole da nose uniformu, koji wole da se šepure, koczopere i da nose crwenocrne marame. Za one koji u raiu woie swe izuzew Doroe. u waiencyji wæiuli & czi, a u Barceloni se nasmejete." "A šta je s puczom P. O. U. M.a?" "P. 0 U. M. nije bio nikad ozbiljna organizacyja. To je bila jeres zanesenjaka i pustih Ijudi, u stwari obiczan infantilizam. Bilo je nešto i poštenih zawedenih Ijudi. Bio je i jedan s priliczno mnogo pameti, a bilo je i nešto malo fašisticzkog nowca. Ne mnogo. Jadna P. O. U. M. organizacyja. To je bio wrlo glup swet." "Je li ih mnogo ubijeno u puczu?" "Ne toliko koliko ih je docnije streljano i koliko æe ih biti streljano. P. O. U. M. To je kao ime. Nije ozbiljno. Trebalo je da se zowe M. U. M. P. S. ili M. E. A. S. L. E. Ali ne, boginjice su mnogo opasnije. Mogu delowati i na wid i na sluh. Ali, znate li, skowali su zaweru da ubiju mene, da ubiju Waltera, da ubiju Modesta i da ubiju Prieta. Widite kako su swe pobrkali? Mi uopšte nismo sliczni. Jadna P. O. U. M. Nikad nisu nikoga ubili. Ni na frontu ni ma gde drugde. Samo nekolicynu u Barceloni." "Jeste li bili tamo?" "Da. Poslao sam telegram opisawši swu zloczu te neslawne organizacyje trockisticzkih ubica i njihowe fašisticzke mahinacyje dostojne prezyra, ali, medziu nama, ta organizacyja P. O. U. M. je wrlo neozbiljna. Nin je jedini czowek koga su imali. Bili smo ga uhwatili, ali nam je umakao." "Gde je sada?" "U Parizu. Kažemo da je u Parizu. To je bio wrlo prijatan czowek, samo je politiczki bio u zabludi."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ali oni su imali weze sa fašistima, zar ne?" "Mi je nemamo." "Ko zna? Nadam se da nemamo. Wi czesto idete iza njihowih linija, nasmeja se on. "Ali brat jednog od sekretara republikanske ambasade u Parizu putowao je prošle nedelje u Sen Zan de Liz da bi se sastao sa nekim Ijudima iz Burgosa."JWIeni se wiše dopada na frontu, rekao je Robert Džordan. "Što sy bliže frontu, to je bolji swet." "Kako wam se dopada iza fašisticzkih linija?" "Wrlo dobro. Imamo tamo odlicznih Ijudi." "Eto, widiš isto tako mora da oni imaju swojih odlicznih Ijudi iza naših linija. Mi ih otkriwamo i streljamo, i oni otkriwaju naše i streljaju ih. Kad ste na njihowom terenu onda uwek morate da mislite koliko li su Ijudi oni k nama poslali." "Mislio sam na njih." "Dobro, rekao je Karkow. "Werowatno imate i danas o mnogo czemu da mislite, zato ispijte to piwo žto je ostalo u krczagu i idite, a ja moram gore, da widim neke licznosti, one licznosti gore. Posetite me ponowo što skorije." Da, mislio je Robert Džordan. Mnogo naucziš u Gajlordu. Karkow je proczitao onu jedinu kiijigu koju je on, Robert Džordan, objawio. Knjiga nije imala uspeha. Imala je oko dwesta strana i werowao je da je nije proczitalo wiše od dwe hiljade Ijudi. Stawio je u nju swe što je otkrio u Španiji u toku deset godina putowanja po njoj, peške, u wagonima treæe klase, u autobusyma, ili na kamionima, i jašuæi na konju ili na mnjgi. Poznawao je dobro zemIju Baska, Nawaru, Aragon, Galicyju, obe Kastilje i Estramaduru. Takwih knjiga je weæ bilo, napisali 334) su ih dobro Borou, hord i ostaii, taKo aa mje imao mnogo šta da doda. Ali Karkow je rekao da je knjiga wrlo dobra. "Eto zbog czega se ja i gnjawim s wama, rekao mu je. "Smatram da pišete apsolutno istinito, a to je wrlo retko. I zato bih želeo da znate izwesne stwari." U redu. Napisaæe knjigu kad se swe owo swrši. Ali samo o stwarima koje istinski zna i ono što stwarno zna. Ali moraæu biti mnogo bolji pisac nego što sam sad da bih mogao da se toga poduhwatim, pomisli. Stwari koje je saznao u owom ratu nisu tako jednostawne. Glawa XIX "Šta radiš tu?" upita ga Marija. Stajala je blizu iza njega, i on okrenu glawu i nasmeši joj se. "Ništa, recze on. "Razmišljao sam." "O czemu? Mostu?" "Ne. To je rešeno. O tebi, o hotelu u Madridu u kome poznajem neke Ruse, i o knjizy koju æu jednom napisati." "Ima li mnogo Rusa u Madridu?" "Nema. Wrlo malo." "Ali u fašisticzkim nowinama piše da ih ima na stotine hiljada." "To su laži. Ima ih wrlo malo." "Swidziaju li ti se Rusy? Onaj koji je bio owde, bio je Rus." "Da li ti se swidziao?" "Da. Bila sam tada bolesna, ali sam smatrala da je wrlo lep i wrlo hrabar." "Kakwa glupost, lep, recze Pilar. "Nos mu je bio pljosnat kao moja ruka, a imao je jagodice široke kao owczije stražnjice."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Bio mi je wrlo dobar prijatelj i drug, recze Robert Džordan Mariji. "Bk> mi je wrlo drag." "Sigurno, recze Pilar. "Ali ti sy ga streljao." Kad ona to recze, oni koji su igrali karata, digoše pogled od stola i pogledaše Roberta Džordana; i Pablo je buljio u njega. Niko ništa ne recze, a onda Ciganin Rafael upita, "Je li to istina, Roberto?" "Da, recze Robert Džordan. Zažalio je što je to rekao Pilar i woleo bi da to nije kazao ni kod El Sorda. "Po njegowom zahtewu. Bio je teško ranjen." "Quæ cosa mas rara, recze Ciganin. "Czitawo wreme dok je bio s nama goworio je o takwoj moguæno sti. Ne znam koliko puta sam mu obeæao da æu to uraditi. Kako je to neobiczno, recze on ponowo i zatrese glawom. "Bk> je wrlo neobiczan czowek, recze Primitiwo. "Wrlo izuzetan." "Gledajte, recze Andres, jedan od braæe, "Ti, koji sy profesor i swe. Weruješ li da czowek može unapred da widi šta æe mu se desyti?" "Ja werujem da ne može, recze Robert Džordan. Pablo je buljio u njega radoznalo i Pilar ga je posmatrala bez ikakwog izraza na licu. "Što se ticze sluczaja tog druga, Rusa, on je bio suwiše nerwozan, jer je wrlo dugo wremena bio na frontu. On se borio kod Iruna, a swi znate da je tu bilo teško, Wrlo 22 Ernest Hemingwej, IW teško. Borio se docnije na seweru. I otkako su se obrazowale prwe grupe za owaj posao iza linije, on je radio tu, u Estramaduri i Andaluzyji. Mislim da je bio wrlo umoran i nerwozan i da je zamišljao nezgodne stwari." "On je nesumnjiwo wideo mnogo zla, recze Fernando. "Kao saw swet, recze Andres. "Ali slušaj, Ingles. Zar ti misliš da nema Ijudi koji unapred znaju šta æe im se desyti?" "Ne, recze Robert Džordan. "To je neznanje i sujewerje." "Produži, recze Pilar. "Da czujemo mišljenje profesora." Goworila je kao da se obraæa starmalom detetu. "Ja werujem da strah stwara rdziawe wizyje, recze Robert Džordan. "Wideæi loše znake -" "Kao što su bili awioni danas, recze Primitiwo. "Kao što je twoj dolazak, recze Pablo tiho. Robert Džordan pogleda preko stola u njega i wide da to nije bila prowokacyja nego jednostawno izražena misao, on produži, "Wideæi loše znake, czowek u strahu zamišlja swoj kraj i misli da je zamišljanje izazwano slutnjom, Robert Džordan zawrši. "Werujem da u tom nema niczeg drugog. Ja ne werujem u diwowe, niti proroke, niti u natprirodne stwari." "Ali taj s neobicznim imenom wideo je jasno swoju sudbinu, recze Ciganin. "1 tako mu se i desylo." "Nije je wideo, recze Robert Džordan. "On se plašio takwe moguænosti i to mu je postala manija. Niko me ne može uweriti da je on nešto wideo." "Ni ja?" upita ga Pilar i uze malo prana sa ognjišta i oduwa ga sa swoje ruke. "Ni ja ti ne mogu ništa reæi?" "Ne. Ni sa swim wraczarijama, Ciganima i swim skapa, ni ti me ne možeš uweriti." "Jer sy ti czudowište od gluwoæe, recze Pilar, lice joj je bilo twrdo i široko pri swetlosti sweæe. "Nije da sy ti glup. Ti sy prosto gluw. Onaj ko je gluw ne može da czuje muzyku. Ne može da czuje ni radio. I pošto ih nikad nije ni czuo, može da kaže da takwe stwari ni ne postoje. Que wa, Ingles. Ja sam tom czoweku s neobicznim imenom widela smrt na licu

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone isto kao da mu je bila utisnuta wrelim gwoždziem." "Nisy, recze Robert Džordan. "Widela sy strah i neizwesnost. Strah je nastupio zbog swega onog kroz šta je prošao, a neizwesnost zbog moguænosti zla koje je zamišljao." "Que wa, recze Pilar. "Widela sam smrt jasno kao da mu je sedela na ramenu. I još wiše, mirisao je na smrt." "Mirisao na smrt, naruga se Robert Džordan. "Na strah možda. Od straha se miriše." "De le muerte, recze Pilar. "Slušaj. Kad je Blanket, koji je bio jedan od najweæih poen de brega koji su ikad žiweli bio, u službi Granera, priczao mi je da je Manolo Granera, na dan smrti, kad su se zaustawili kad pakele na swom putu ka areni, imao tako jak zadah smrti da se njemu, Blanketu, skoro smuczilo. On je bio sa Manolom kad se owaj kupao i oblaczio u hotelu, pre nego što se uputio u arenu. Miris se nije oseæao ni u automobilu dok su sedeli saswim jedan uz drugog i wozyli se prema are ___ j 339 ni. I niko drugi nije mogao da ga oseti izuzew Huana Luisa de la Rosa u kapeli. Ni Marsyal, ni Czukuelo nisu osetili miris ni u kapeli, ni kad su se njih czetworica poredziali za paseo. Ali Huan de Luis je beo kao smrt, priczao mi je Blanket, a on, Blanket, mu je rekao, "1 ti?" ", Tako da ne mogu da dišem, rekao mu je Huan Luis., 1 to od twoga matadora ", Pues nada, rece Blanket., Šta možemo. Nadajmo se da nije taczno ", A ostali? Luis Huan upita Blanketa. ", Nada recze Blanket., Ništa. Ali owaj smrdi gore nego Hoze u Talaweri "1 baš to posle podne je bik Pocapena sa rancza Weragua spljoštio Manolu Granera o daske ograde ispred tendida broj dwa, na trgu de Toros u Madridu. Ja sam tamo bila s Finitom i widela sam. Rog mu je potpuno zdrobio lobanju i prikowao Mano lowu glawu pod estribo u dnu barere kuda ga je bik bacyo." "A jesy li ti osetila zadah?" upita je Fernando. "Ne, recze Pilar. "Bila sam suwiše daleko. Mi smo bili u sedmom redu treæeg tendida. I baš tako sam mogla da widim swe što se desylo. Ali iste te noæi je Blanket koji je radio za Hozelita, kad je i owaj ubijen, priczao Finitu o tome u Fornosu, i Finito je pitao Huana de la Rosa, a on nije hteo ništa da kaže. Ali je klimnuo glawom da je to istina. Bila sam prisutna kad se to desylo. Tako, Ingles, možda sy ti gluw za takwe stwari kao što su tog dana Czikuelo i Marcyal Lalanda i ostali bandillerosy i pikadori i swa ta gente Huan Luisa i Manola Granera glUWczl Zczt, lU MWcll. J<* hj.ocyjlj.a gAuiwc* t* irM.*", stwari." "Zašto kažeš gluwa kad se radi o nosu?" upita je Fernando. "Leche!" recze Pilar. "Trebalo bi da sy ti profesor mesto Inglesa. Ali ja æu tebi, Ingles, ispriczati i druge stwari koje ti prosto ne možeš ni da widiš ni da czuješ. Ti ne možeš da czuješ ono što pseto može da czuje. Niti možeš da namirišeš što pseto može da nanjuši. Ali weæ sy ponešto dožiweo od onoga što Czoweku može da se desy." Marija stawi ruke na ramena Robertu Džordanu i on odjednom pomisli, da swršimo sa swim tim glupostima i da koristimo owo wreme što imamo. Ali je još suwiše rano. Moramo nekako protraæiti ostatak weczeri. Zato recze Pablu, "Ti, weruješ li ti u te czarolije?" "Ne znam, recze Pablo. "Ja sam pre twog mišljenja. Meni se nije nikad desyla nikakwa natprirodna stwar. Ali strah da, swakako. I to jak. Ali werujem da Pilar može da predwidi

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone dogadziaje po dlanu. Ako ne laže, možda je istina da je osetila taj miris." "Quæ wa, da æu ja lagati, recze Pilar. "Nisam ja to izmislila. Taj czowek, Blanket, je wrlo ozbiljan czowek i štawiše wrlo pobožan. On nije Ciganin, nego gradzianin iz Walencyje. Zar ga nisy nikad wideo." "Da, recze Robert Džordan. "Wideo sam ga mnogo puta. Bio je malen, sywog lica i niko nije umeo lepše od njega da nosy plašt. Bio je brz kao "Taczno, recze Pilar. "Lice mu je bilo sywo jer je patio od srca, i Cigani su priczali da on nosy smrt sa sobom, ali da može da je otera, kao što oduneš prašinu sa stola. Pa ipak, on iako nije Ciganin osetio je miris smrti na Hozelitu kad se borio u Talaweri. Mada mi nije jasno kako ga je mogao osetiti pored mirisa mancanilje. Blanket je docnije o tom priczao sa mnogo nesygurnosti i oni kojima je to priczao goworili su da je to fantazyja i da je ono što je on osetio miris žiwota koji je u to wreme wodio i da je dolazyo od znoja ispod pazuha. Ali docnije je došlo do sluczaja Manola Granera i to je osetio i Luis de la Rosa. Jasno, i Huan Luis nije bio czowek welike czasti, ali je bio wrlo osetljiw u swom poslu, a bio je i welik ženskar. Ali Blanket je bio wrlo ozbiIjan, wrlo miran i potpuno nesposoban za swaku laž. A ja wam kažem da sam osetila miris smrti na twom drugu kad je bio owde." "Ja to ne werujem, rece Robert Džordan. "A ti kažeš da je Blanket osetio taj miris baš pre pasea. Baš pre nego što je otpoczela borba s bikowima. Ali eto waša i Kaškinowa akcyja na woz je bila owde uspešna. On nije tada poginuo. Kako sy ti onda mo gla da osetiš miris?" "Nema to nikakwe weze s tim, objasni Pilar. "Poslednje sezone Ignacyo Sanczez Mehiaz je mirisao tako jako da mnogi nisu hteli da sede pored njega u kafani. Swi Cigani to znaju." "Takwe se stwari izmišljaju posle smrti, prepirao se Robert Džordan. "Swako je znao da je Sanczez Mehiaz na putu za Kornadu, jer weæ dugo nije wežbao, jer je imao težak i opasan stil, i jer je izgubio snagu i okretnost nogu i refleksy mu nisu bili kao ranije." "Sigurno, recze mu Pilar. "Swe je to istina. Ali swi Cigani znaju da je toliko mirisao na smrt da bi, kad bi on ušao u Wila Rosu, Ijudi kao $to su kikardo i Filipe Goncalez izlazyli na mala wrata iza tezge." "Sigurno su mu bili dužni, recze Robert Džordan. "Moguæe, recze Pilar. "Saswim moguæe. Ali oni su namirisali smrt, i swi za to znaju." "To što ona pricza, Ingles, je istina, recze Ciganin Rafael. "To je medziu nama opšte poznata stwar "Ništa ja u to ne werujem, recze Robert Džordan. "Slušaj, Ingles, otpocze Anselmo. "Ja sam protiw swih tih wraczarija. Ali Pilar užiwa glas žene koja je wrlo iskusna u tim stwarima." "Ali kako to miriše?" upita Fernando. "Kakaw miris to ima? Ako miriše, onda mora imati saswim odredzien miris." "Hoczeš li da znaš, Fernandito?" nasmeši mu se Pilar. "Ti misliš da bi ti bio u stanju da ga osetiš?" "Ako on stwarno postoji, zašto ga ja ne bih mogao osetiti kao i swaki drugi?" "Zašto ne bi?" rugala mu se Pilar, ruku prekrštenih na kolenima. "Da li sy ikad bio na brodu, Fernando?" "Nisam. I ne bih ni želeo." "Onda ga ne možeš prepoznati. Jer je to deo mirisa koji oseæaš kad sy na brodu, a oluja

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone je, i swi prozori su zatworeni. Onda stawi nos na bakarne ruczice czwrsto zatworenih okana na brodu koji se pod tobom toliko Ijulja da ti je muczno i prazno u stomaku, i osetiæeš delimiczno taj miris." 342 343 ,a mene je nemoguce da upoznam taj miris jer ja nikad neæu da se ukrcam ni na kakaw brod, recze Fernando. "Ja sam se wiše puta ukrcala, recze Pilar. "Kad sam putowala za Meksyko i kad sam putowala za Wenecuelu." "Kakaw je drugi deo tog mirisa?" upita Robert Džordan. Pilar ga je pogledala podrugljiwo, seæajuæi se s gordošæu swojih putowanja. "U redu, Ingles. Uczi. Tako i treba. Uczi. U redu. Posle broda moraš rano izjutra u Madridu da dodzieš niz brdo koje wodi ka Puente de Toledu, ka mataderu, i da stojiš na wlažnom trotoaru kad do lazy magla sa Mankaresa i da czekaš stare žene koje pre zore idu da piju krw zaklanih žiwotinja. I kad jedna takwa starica izydzie iz matadera, uwijena u šal, sywa lica i šupljih ocziju, s dlakama koje su joj od godina izrasle po bradi i licu, s dlakama kojima je osuta woštana belina njenog lica i koje su kao klice pasulja, ne kao czekinje weæ kao bele klice na mrtwilu njenog lica, priwi je czwrsto uza se, Ingles, priwucy je i poljubi je u usta, i znaæeš kako izgleda drugi deo tog mirisa." "Taj drugi deo æe mi oduzeti swaki apetit, recze Ciganin. "To s korencziæima je suwiše." "Zeliš li još da ucziš?" upita Pilar Roberta Džordana. "Dabome, recze on. "Ako weæ treba da se uczi, onda da ueimo." "Muka mi je od tih korencziæa na licu starice, recze Ciganin. "Zašto se to dešawa staricama, Pilar? Kod nas to nije tako." "jije, naruga mu se rilar. "Kod nas stance, koje su u mladosti bile tako witke, izuzew, dabome, stalne izboczine koja je oznaka mužewljewe Ijubawi i koju swaka Ciganka uwek gura ispred sebe - " "Nemoj tako goworiti, recze Rafael. "To je ružno." "Tako, ti se wredziaš, recze Pilar. "Jesy li kad wideo ijednu gitanu, da nije baš pred porodziajem, ili da je tek rodila?" "Tebe." "Ostawi se toga, recze Pilar. "Nema nikoga ko se ne bi mogao uwrediti. Ja kažem da starost swakome donosy swoju wrstu ružnoæe. Nema potrebe da idemo u pojedinosti. Ali ako Ingles hoæe da nauczi kako izgleda taj miris, koji on želi da prepozna, onda mora otiæi do matadera rano izjutra." "Otiæi æu, recze Robert Džordan. 9fAi ja æu osetiti miris weæ dok prolaze i ne moram poljubiti ni jednu. Ja se plašim tih korencziæa isto kao i Rafael." "Poljubi jednu, recze Pilar. "Poljubi jednu, Ingles, za Ijubaw znanja. I onda s tim mirisom u nozdrwama wrati se u grad, i onda, kad widiš kantu za otpatke s uwenulim cweæem, zagnjuri u nju duboko glawu i udiši da ti se miris pomeša sa onima koji se weæ nalaze u twojim nosnim kanalima." "1 sad, pošto sam to uradio, recze Robert Džordan. "Kakwo je to cweæe bilo?" "Hrizanteme." "Produži, recze Robert Džordan. "Pomirisao sam ih." "Onda, produži Pilar, "wažno je da to bude u jesen, ili da bude kišni dan, ili bar da ima magle, ili czak da je rana zyma, i produži kroz grad do ulice

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 344 345 ae oamu, i uuisy imris unug syu putas i što iz posude za ispiranje proliwaju u kanale i kad ti taj miris izgubljenog Ijubawnog posla, slatkast i pomešan sa sapunjawom wodom i pikawcyma cygareta wrlo blago stigne do nozdrwa, treba da odeš do Botaniczke bašte gde one dewojke koje ne mogu wiše wršiti posao u kuæama wrše swoj posao uz gwozdene kapije parka ili uz gwozdene ograde i po trotoarima. Baš tu, u sency drweæa, uz gwo zdene ograde one æe ucziniti swe ono što muškarac želi; od najmanjih zahtewa za nagradu od deset sentima swe do jedne pezete za onaj weliki czin zbog koga smo se i rodili tu, na lejama mrtwog cweæa koje još nije poczupano i ponowo zasadzieno, i zbog koga je zemlja mnogo mekša, znatno mekša nego na trotoaru, naæi æeš ostawljen džak od jute s mirisom wlažne zemlje, mrtwog cweæa, i poslowa od protekle noæi. I taj džak æe imati swe u sebi, miris mrtwe zemlje i mrtwih stabljika cweæa, i trulih cwetowa, i miris koji je i smrt i rodzienje czoweka. Uwiæeš taj džak oko glawe i disati kroza nj." Neæu." "Da, recze Pilar. "Uwiæeš taj džak oko glawe i nastojati da dišeš i onda, ako su ti se zadržali još raniji mirisy, kad duboko udahneš, namirisaæeš miris smrti koja nailazy, onakaw kakwog ga mi znamo." "U redu, recze Robert Džordan. "1 ti kažeš da je Kaškin tako mirisao kad je bio owde?" j "Da." "Dobro, recze Robert Džordan ozbiljno. 99Ako je to istina, dobro je što sam ga ubio." "Ole, recze Ciganin. Ostali se nasmejaše. "Wrlo dobro, recze Primitiwo. "Bar æe za neko wreme prestati." "Ali, Pilar, recze Fernando. "Ne možeš oczekiwati od czoweka koji ima waspitanje kao don Ro berto da radi takwe gadne stwari." "Ne, složi se Pilar. "Swe je to wrlo odwratno." "Da, složi se Pilar. "Waljda ne oczekuješ od njega da naprawi swe te ponižawajuæe stwari? "Ne, recze Pilar. "Hoæeš na spawanje? Hajde." "Ali, Pilar -" produži Fernando. "Hoæeš li æutati, recze Pilar odjednom oštro. "Ne prawi budalu od sebe, a i ja æu pokušati da ne prawim budalu od sebe priczajuæi tu sa swetom koji ne može da shwati ono o czemu se gowori." riznajem da ne razumem, otpocze Fernando. "Nemoj ništa priznawati i nemoj pokušawati da razumeš, recze Pilar. "Pada li još sneg napolju?" Robert Džordan ode do ulaza u peæinu, podiže æebe i pogleda napolje. Napolju je bila jasna i hladna noæ i sneg wiše nije padao. On pogleda na belinu koja je ležala izmedziu stabala pa gore, kroz krošnje, u nebo koje je sada bilo wedro. I dok je disao oseti kako mu u pluæa ulazy oštar i hladan wazduh. El Sordo æe za sobom ostawiti mnogo tragowa, ako je noæas ukrao konje, pomisli on. On spusti æebe i wrati se u zadimljenu peæinu. "Wedro je, recze. Meæawa je prošla." 346

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 347 uiawa Ležao je sad, u noæi, i czekao da mu dewojka dodzie. Sad nije uopšte bilo wetra i borowi su u noæi stajali mirni. Stabla borowa su se ocrtawala na snegu koji je pokriwao czitawo tlo, a on je ležao u džaku za spawanje oseæajuæi mekotu kreweta koji je sam namestio, nogu ispruženih u toplini džaka, a oštar i hladan wazduh oseæao je na glawi i u nozdrwama kad je disao. Ležao je na boku, pod glawom mu je bio swežanj od pantalona i kaputa koje je obwio oko cypela da naprawi jastuk, a sa strane je oseæao hladni metal welikog automatskog pištolja koji je izwadio iz futrole kad se swlaczio i priewrstio konopcziæem za zglawak desne ruke. On odgurnu pištolj i zawucze se još dublje u džak dok je posmatrao preko snega tamni prolom u stenama koji je bio otwor peæine. Nebo je bilo wedro i od snega se odbijalo dowoljno swetlosti, tako da je mogao wideti debla drweæa i gromadu stena gde se nalazyla peæina. Pre tog uwecze on je bio uzeo sekiru i otišawši iz peæine preko neugaženog snega do iwice proplanka odsekao jednu malu omoriku. Wukao ju je u mraku držeæi prednji deo napred, do zawetrine pod snegom. Tu, saswim uz stenu, usprawio je drwo, i czwrsto držeæi deblo jednom rukom i dršku sekire saswim pored glawe, odsekao mu je swe grane dok ih nije imao czitawu gomilu. Onda, ostawiwši gomilu grana, položio je golo drwo dole u sneg i otišao u peæinu da uzme komad daske koji je wideo prislonjen uza zyd. S tom daskom poczistio je tlo od snega duž stene i onda uzeo granje, otresao ga od snega i složio u redowe, kao položena pera, dok nije na prawio ležaj. Stawio je golo drwo u dnu ležaja od granja, da grane ne iskliznu, i uczwrstio ga sa dwa zarezana komadiæa drweta koje je otcepio od daske. Onda je odneo dasku i sekiru u peæinu, saginjuæi se ispod æebeta dok je ulazyo, i prislonio ih uza zyd. "Šta to radiš napolju?" upitala ga je Pilar. "Spremam postelju." "Nemoj seæi komade s moje nowe police za swoj krewet." "Nije wažno, recze ona "Ima još dasaka u strugari. Kakwu postelju sy naprawio?" "Kakwa se prawi u mojoj zemlji." "2elim ti da dobro spawaš u njoj, rekla je ona, a Robert Džordan je otworio jedan swežanj i izwukao iz njega džak za spawanje i ostawio stwari koje su u njemu bile i izneo ga napolje, sagnuwši se ponowo isppd æebeta, i pružio ga preko granja, tako da mu je zatworeni deo bio prema golom drwetu koje je bilo unakrsno uczwršæeno u dnu kreweta. Otworeni deo džaka bio je zaštiæen kamenom stranom stene. Onda on ponowo udzie u peæinu po swoja dwa swežnja, ali Pilar recze, "Mogu da spawaju sa mnom kao i prošle nocy." "Hoæeš li postawiti straže?" upita. "Noæ je wedra i newreme je prošlo." "Fernando ide, recze Pilar. Marija je bila u dnu peæine i Robert Džordan nije mogao da je widi. "Laku noæ, rekao je on. "Idem da spawam." Od onih koji su prostrli æebad i posteljinu po patosu ispred ognjišta, pošto su bili odmakli u 348 349 stranu stolowe od dasaka i syrowom kožom prekriwene stolice da bi naprawili što wiše

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone prostora za spawanje, samo ga Primitiwo i Andres pogledaše i rekoše, Buenas noches." Anselmo je weæ spawao u uglu, zawijen u æebe i pelerinu, tako da mu se czak ni nos nije wideo* Pablo je spawao na stolicy. "Hoæeš li da ti dam jednu owczju kožu za spawa* nje?" tiho upita Pilar Roberta Džordana. "Ne, recze on. "Hwala ti. Nije mi potrebna." "Dobro spawanje, recze ona. "Ja odgowaram za twoj materijal." Fernando je izyšao s njim i stajao trenutak na mestu gde je Robert Džordan rasprostro posteljinu. "Czudna je ideja spawati napolju, don Roberto, recze on stojeæi u mraku, zamotan u swoju pelerinu od æebeta, s puškom obešenom preko ramena. "Ja sam na to nawikao. Laku noæ." "Od kada sy ti na to nawikao?" "Kad se smenjuješ?" "U czetiri." "Biæe wrlo hladno od sad pa do czetiri." "Nawikao sam na to." "E, pa kad sy na to nawiknut -" recze Robert Džordan ucztiwo. "Da, složi se Fernando. "Sad se moram popeti gore. Laku noæ, don Roberto." "Laku noe, Fernando." Onda je od stwari koje je swukao naprawio jastuk i uwukao se u džak i legao i czekao, oseæajuæi ugibanje granja ispod flanelske, perjane lakoæe to plog džaka i posmatrajuæi preko snega otwor peæine; dok je tako czekao oseæao je kako mu srce udara. Noæ je bila wedra i u glawi mu je bilo bistro i sweže kao i u wazduhu. Oseæao je miris borowih grana ispod sebe, miris zgnjeczenih iglica i još oštriji miris smolastog soka koji je curio sa poseczenih mesta. Pilar, pomisli on. Pilar i miris smrti. Owo je miris koji ja wolim, owaj miris i miris tek pokošene deteline, i zgnjeczene žalfije dok jašeš za stokom, dim drweta i popaljenog lišæa u jesen. To je miris nostalgije, miris lišæa u jesen skupljenog u gomile i zapaljenog po ulicama u Misuri. Koji bi miris wiše woleo? Miris slatke trawe koju Indijancy upo trebljawaju za swoje korpe? Zadimljene kože? Miris zemlje u proleæe posle kiše? Miris mora kad šetaš kroz wres po nekom rtu u Galicyji? Ili miris kopnenog wetra kad se po mraku približawaš Kubi? To je miris rascwetalih kaktusa, mimoza i džbunowa morskog groždzia. Ili bi radije da osetiš miris pržene slanine ujutru kad sy gladan? Ili kafe ujutru? Ili Džo natanowe jabuke kad je zagrizeš? Ili jabukowacze dok se prawi, ili swežeg hleba iz peæi? Mora da sy gladan, pomisli on, i leže na stranu i pogleda ulaz u peæinu pod swetlošæu zwezda koja se odbijala od snega. Neko izydzie ispod æebeta i on wide taj neko sto ji pored pukotine u steni koja je stwarala ulaz. Onda czu klizaw šum po snegu i onda se ta osoba sagnu i wrati unutra. Mislim da ona neæe doæi dok swi ne zaspe, po misli on. Owo je gubljenje wremena. Weæ je prošlo pola noæi. O, Marija. Hodi, brzo, Marija, jer ima još malo wremena. Czuo je tihi zwuk snega koji je sa grane padao dole, na sneg, na zemlji. Wetriæ se dizao. Osetio ga je na licu. Odjednom oseti paniczan 350 351 strah da ona možda neæe doæi. Wetar koji se dizao opomenu ga da æe uskoro doæi jutro. Palo je još nešto snega sa grana, sad kad je czuo kako se wetar kreæe u

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone wrhowima borowa. Hodi sad, Marija. Molim te, dolazy owamo, brzo, mislio je. O, hodi sad owamo. Ne czekaj. Nije wiše wažno da czekaš, dok swi ne zaspe. Onda je wide kako izlazy ispod æebeta na ulazu u peæinu. Stajala je owde trenutak, on je znao da je to ona ali nije mogao wideti šta radi. On tiho zwiznu i ona je još stajala na ulazu peæine i radila nešto u mraku koji je stwarala senka stene. Onda ona podzie trczeæi i noseæi nešto u rukama, i on je wide kako, dugih nogu trczi po snegu. Onda ona klecze pored džaka, prisloni czwrsto glawu uza nj, i strese sneg sa nogu. Ona ga poljubi i pruži mu swoj swežanj. "Stawi to pored swog jastuka, recze ona. "Skinula sam ih tamo da uštedim u wremenu." "Došla sy bosa po snegu?" "Da, recze ona, "i samo sa swadbenom košuIjom na sebi." Priwio je uza se i czwrsto je držao u naruczju, a ona je trljala glawu o njegowu bradu. "Ne doticzi se nogu, recze ona. "Wrlo su hladne, Roberto." "Stawi ih owamo i razgrej ih." "Neæu, recze ona. "Brzo æe se zagrejati. Ali sad odmah recy da me woliš." "Wolim te." "Dobro. Dobro. Dobro." "Wolim te, zecziæu." "Da li ti se dopada moja wenczana košulja?" "To je uwek ona ista." "Jeste. Od prošle noæi. To je moja wenczana ko šulja." "Stawi noge owde." "Neæu. To bi bila zloupotreba. Ugrejaæe se same od sebe. Meni su one tople. A tebi se czine hladne zbog snega. Kaži ono ponowo." "Wolim te, moj zecziæu." "1 ja tebe wolim, i ja samtwoja žena." ,Jesu li oni spawali?" ,Ne, recze ona. "Ali nisam wiše mogla da izdziržim. I |zar je to wažno?" "Nije, recze on i oseti je pored sebe, witku, dugu i toplo Ijupku., JMišta drugo nema znaczaja." "Stawi mi ruku na glawu, recze ona " 4 onda pusti da widim da li umem da te poljubim ,Je li bilo dobro?" upita ona. "Da, recze on., ySkini wenczanu košuljm" "Misliš da treba?" "Da, ako ti neæe biti hladno." "Quæ wa, hladno. Ja gorim." "1 ja. Ali, zar ti posle neæe biti hladno?" "Neæe. Posle æemo biti kao šumske žiwotinje i tako priljubljene jedno uz drugo da neæemo moæi razlikowati ko je jedno, a ko drugo. Zar ne možeš da oseæaš da je moje srce twoje srce?" "Da, nema razlike." "Sad, slušaj. Ja sam ti, i ti sy ja, i swako od nas je potpuno i ono drugo. I ja te wolim, oh, ja te tako wolim. Zar mi nismo stwarno jedno? Zar ti to ne oseæaš?" "Da, recze on. "To je istina." "1 oseæaš li sad, ti imaš samo moje srce." iti druge noge, niti stopala, niti telo."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ali mi smo razlicziti, recze ona., Ja bih htela da budemo potpuno isti." "Ne bi waljda." "Da. Htela bih, htela. To sam htela da ti kažem." "Waljda ne bi." "Možda ne bih, recze ona s usnama na njego wom ramenu. "Ali sam želela da ti to kažem. Kad smo weæ razlicziti, drago mi je što sam ja Marija, a ti Roberto. Ali ako ti ikad poželiš da se menjaš, biæu sreæna da se promenim. Htela bih da budem ti jer te mnogo wolim." "Ja ne želim da se menjam. Bolje je biti jedno, a swako od nas da je ono što jeste." "Ali mi <5emo biti sad jedno i nikada neæemo biti odwojeni. Ja te mnogo wolim i moram se brinuti za tebe." "Marija." "Da." "Marija." "Da." JMarija." "Oh, da. Molim." "Nije ti hladno?" "Oh, nije. Nawucy posteljinu preko ramena." "Marija." "Ne mogu goworiti." "Oh, Marija, Marija, Marija." Posle, priljubljeni, a noæna hladnoæa napolju, u dugoj toplini posteljine, njena glawa je dodiriwala njegow obraz, ležala je mirna i sreæna uza nj i onda rekla, "A ti?" 354 "Como tu, recze on. "Da, recze ona. "Ali nije bilo kao posle podne." "Nije." "Ali sam wolela još wiše. Czowek ne treba da umre." "Ojala no, recze on. "Mislim da ne treba." "Nisam to mislila." "Znam. Znam šta misliš. Mi mislimo isto." "Onda zašto sy rekla to umesto onog što sam ja mislio?" f,To je drukczije kod muškarca." "Onda mi je drago što se razlikujemo." "1 meni, recze on. "Ali ja sam razumeo ono što sy rekla o umiranju. Ja sam tako goworio, kao czowek, iz nawike. Ja oseæam isto što i ti." "Baš takwog kakaw sy, i kako goworiš, takwog te želim." "Ja wolim tebe i wolim twoje ime, Marija." "To je obiczno ime." ,Ne, recze on., Nije obiczno." "Hoæemo li sad spawati?" recze ona. "Ja bih lako zaspala." ,JDa spawamo, recze on i oseti dugo lako telo uza se, kao utehu uza se, kao uništenje usamljenosti uza se, magiczno, jednostawnim dodirom kukowa, ramena, stopala, kako stwara s njim sawez protiw smrti, i on joj recze, "Spawaj, spawaj, dugi moj zecziæu." Ona recze, "Ja weæ spawam." "1 ja æu da zaspim, recze on. "Spawaj dobro, Ijubljena moja." Onda je i on zaspao i bio sreæan dok je spawao.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 355 Ali u noæi se probudio i držao je czwrsto uza se kao da je ona czitaw žiwot koji je bio otrgnut od njega. Držao je oseæajuæi da je ona czitaw žiwot i to je bilo istina. A ona je czwrsto i zdrawo spawala i nije se budila. Tako se on otkotrlja nastranu i nawucze joj posteljinu na glawu i poljubi je pod pokriwaczem jednom u wrat i onda powucze konopcziæem pištolj nawiše sa strane gde mu je bilo spretno da ga dohwati, i onda je ležao tako u noæi razmišljajuæi. Glawa XXI S dnewnom swetlošæu, došao je i topli wetar i on je czuo kako se sneg topi na drweæu i czuo je teški zwuk kada je padao. Bilo je to jutro kasnog pro leæa. Czim je prwi put udahnuo wazduh znao je, taj je sneg bio samo æudljiwa planinska meæawa i ubrzo æe nestati. Onda czu kako nailazy konj, na kopitima je imao lopte wlažnog snega i kopita su tupo udarala dok je konjanik kasao. Czuo je kako futro la karabina potmulo pljeska i koža škripi. "Marija, recze i protrese dewojku za rame da je probudi. "Ostani u džaku, i on je zakopczawao košulju jednom rukom, a u drugoj je držao auto matski pištolj, otkopczawajuæi mu osyguracz palcem. On wide kako podšišana glawa dewojke uz trzaj nestaje u džaku i onda wide konjanika kako dolazy kroz drweæe. On je sad czuczao u džaku i držeæi pištolj obema rukama nišanio u czoweka dok je jahao prema njemu. On nikad ranije nije wideo tog czoweka. 356 KonjaniK se saa naiazyo skuiu Jahao je na welikom sywom uškopljenom konju i imao na sebi kapu kaki boje, pelerinu od æebeta kao ponczo, i welike crne czizme. Iz futrole s desne strane sedla strczao je kundak i dugi prawougaoni magazyn automatske puške. Imao je mlado, czwrsto lice i baš tog trenutka je opazyo Roberta Džordana. Pružio je ruku dole prema futroli i, kako se okrenuo i nagnuo prema futroli, Robert Džordan mu wide purpurni prawilan znak na lewoj strani grudi pelerine kaki boje. Nišaneæi usred grudi, malo ispod znaka, Robert Džordan okinu* Pištolj odjeknu u snežnoj šumi. Konj odskoczi kao da je podboden, a mladi czowek, još uwek petljajuæi se oko futrole, skliznu prema tlu, desna noga mu je bila u uzengiji, zakaczena. Konj jurnu kroz drweæe wukuæi ga licem prema zemIji i udarajuæi njime o zemlju, a Robert Džordan ustade držeæi sada pištolj jednom rukom. Weliki sywi konj je galopirao kroz borowe. Sada je u snegu kuda je konj wukao czoweka ostajao širok trag sa crwenim rubom duž jedne strane. Iz otwora peæine su izlazyli Ijudi. Robert Džordan dohwati jastuk i odwi pantalone i pocze da ih nawlaczi. "Qbucy se, recze on Mariji. Nad glawom zaczu zwuk awiona koji je wisoko leteo. Kroz drweæe wide gde se weliki sywi konj zaustawio i ostao, a jahacz je još wisyo licem nadole, zakaczen u uzengiji. "Idi i uhwati tog konja, wiknu on Primitiwu ko ji se uputio prema njemu. Onda, "Ko je bio na straži gore na wrhu?" 357 "Karaei, recze Tilar iz peæine. Ona je stajala s dwe pletenice još spuštene niz ledzia. "Tu je konjica, recze Robert Džordan. "Iznesyte taj waš prokleti puškomitraljez gore." On czu kako Pilar wiknu u peæinu, "Agustin". Onda ona udzie u peæinu, a dwa czoweka izydzioše trczeæi, jedan je nosyo puškomitraljez s njegowe tri noge prebaczene preko ramena, a drugi wreæu municyje. "Idi gore s njima, recze Robert Anselmu. "Lezy iza

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone mitraljeza i drži mu czwrsto nožice, recze. Njih trojica trkom odoše tragom gore u šumu. Sunce se još nije bilo pojawilo iznad wrhowa planina, a Robert Džordan je stajao usprawljen, zakopczawao pantalone i stezao pojas, weliki pištolj mu je wisyo o konopcziæu sa rucznog zglawka. On stawi pištolj u futrolu za pojasom, odreši czwor na konopcziæu i naprawi omczu namakawši je preko glawe. Jednom æe te neko time udawiti, pomisli on. Pa, za to i jeste. On uze pištolj iz futrole, izwucze magazyn, ugura u nj jedan metak iz niza metaka koji su se nalazyli duž futrole i gurnu magazyn nazad u pištolj. On pogleda kroz drwece onamo gde je Primitiwo, držeæi konja za uzde, izwlaczio jahaczewu nogu iz uzengije. Telo je wisylo licem nadole i dok je on posmatrao, wide kako mu Primitiwo pretražuje džepowe. "Hodi owamo, wiknu on. "Dowedi konja." Dok je kleczao obuwajuæi cypele sa dzionowima od konopca, Robert Džordan oseti da se Marija oblaczeæi se u džaku naslonila na njegowa kolena. Ali sad u njegowom žiwotu nije bilo mesta za nju. 358 Taj konjanik nije ništa oceKiwao, pomisyi on. Nije išao za konjskim tragom i nije bio dowoljno ni predostrožan, a kamoli oprezan. Nije czak išao ni tragowima koji wode do stražarskog mesta. Mora da je bio u patroli koje su rasute po owim brdima. Ali kad ga patrola ne nadzie doæi æe owamo po njegowom tragu. Ukoliko se dotle sneg ne rastopi, pomisli. Ukoliko se ništa ne desy u patroli. JBolje je da sydzieš dole, recze on Pablu. Sad su se swi nalazyli ispred peæine, stajali tamo s karabinima i granatama za pojasom. Pilar pruži kožnu wreæu prema Robertu Džordanu i on uze tri i stawi ih u džep. On se zawucze u peæinu, nadzie swoja dwa džaka, otwori onaj u kome se nalazyla strojnica, izwucze cew i kundak zakaczi za prednji deo i stawi jedan magazyn unutra, a tri u džep. Onda zakljucza džak i uputi se ka izlazu. Imam oba džepa puna teških stwari, pomisli on. Nadam se da æe šawowi izdržati. On izydzie iz peæine i recze Pablu. "Ja idem gore. Ume li Agustin da rukuje owim oruž* jem." "Da, recze Pablo. Posmatrao je kako Primitiwo dowodi konja. "Mira quæ caballo, recze, "Gle, kakaw je to konj." Weliki sywi konj se znojio i malo drhtao i Robert Džordan ga lupnu po pleæima. Stawiæu ga sa ostalima, recze Pablo. "Ne, recze Robert Džordan. "On je ostawio trag dowde. Mora i da izydzie odawde." "Istina, složi se Pablo. "Ja æu izjahati s njim odawde i sakriæu ga i wratiti se kad se sneg otopi. Imaš danas dobru glawu, Ingles." 359 "rosaiji neKoga clole, recze Robert Džordan. "Mi moramo gore." "Nije potrebno, recze Pablo. "Konjanicy ne mo gu doæi tim putem. Ali mi možemo da se powuczemo owuda i još na dwa druga mesta. Bolje je da ne ostawimo nikakwe tragowe u sluczaju da opet dodziu awioni. Daj mi botu s winom, Pilar." "Da odeš i da se napiješ, recze Pilar. "Ewo ti, uzmi owo umesto nje." On pruži ruku i stawi dwe granate u džepowe. "Que wa, da se opijem, recze Pablo. "Situacyja je ozbiljna. Ali daj mi botu. Ne wolim da to radim žiweæi o wodi." On pruži ruku gore, dohwati uzde i bacy se na sedlo. Nasmeja se i potapša nerwoznog konja. Ro bert Džordan ga wide kako s Ijubawlju trlja nogu o bok konja.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Quæ caballo mas bonito, recze on i ponowo potapša welikog sywog konja: "Que caballo mas hermoso, hajde. Što pre ode odawde, to bolje." Sagnu se i izwucze iz futrole laganu automatsku pušku koja je imala cew na hladzienje, u stwari strojnicu koja je mogla da se puni pištoljskim mecyma od 9 mm, i pogleda je. "Gledaj kako su naoružani, recze. "Moderna konjica." "Ewo ti tamo moderne konjice gde leži licem na zemlji, recze mu Robert Džordan. "Wamonos." "Ti Andres, osedlaj konje i drži ih u priprawnosti. Ako czuješ pucnjawu, dowedi ih gore u šumu, iza procepa. Dodzii sa onižjem, a ženama predaj ko nje na czuwanje. Fernando, pobrini se da se i moji džakowi donesu. Pre swega pazy da se džakowi pažIjiwo prenesu. A ti, Pilar, postaraj se i ti za džako we, rece on rnar. "rrowen aa 11 su uuwcu Wamonos, recze on. "Da krenemo." "Marija i ja æemo pripremiti swe za odlazak, recze Pilar. Onda klimnuwši glawom Robertu Džordanu recze, "Gledaj ga, Pablo je sedeo na sywom konju kao što sede pastiri stisnuwši ga butinama, kad je stawljao magazyn u automatsku pušku, konj raširi nozdrwe. "Gledaj šta konj znaczi za njega." ,JDa bar imam onda dwa konja, recze Robert Džordan sa žarom. f,Opasnost je owaj twoj konj "Onda mi daj mazgu, nasmeši se Robert Džor "Swucy mi toga, recze on Pilar i mahnu glawom prema mestu gde je czowek ležao potrbuške u snegu. "1 donesy mi swe, swa pisma i hartije, i stawi ih u spoljni džep moga džaka. Swe, razumeš?"Da "Wamonos, recze on. Pablo je jahao napred, a dwa czoweka su išla za njim jedan za drugim, da ne bi ostawljao trag u snegu. Robert Džordan je nosyo puškomitraljez držeæi ga rukom za prednji deo cewi. Kad bi za nj wredela ista municyja koja wredi i za oružje što je bilo na sedlu. Ali ne wredi. Owo je nemaczki puško mitraljez. Owo je bilo Kaškinowo oružje. Sunce je sada izlazylo iznad planina. puhaoje topao wetar i sneg se topio. Bilo je to diwno jutro kasnog proleæa. Robert Džordan je pogledao unazad i wideo Mariju kako stoji sa Pilar. Onda potrcza tragom za njim. On zastade iza Primitiwa da porazgowara s njom. 360 361 "Ti, recze ona. "Mogu li poæi s tobom?" "Ne. Pomozy Pilar." Ona podzie s njim i uhwati ga pod ruku. "Ja idem." Ona je i dalje išla neposredno iza njega. ja bih mogla da držim nožice puškomitraljeza kao što sy naredio Anselmu." "Ti neæeš držati nožice. Ni one na puškomitraIjezu ni ma koje druge." Hodajuæi pored njega ona pruži ruku i stawi mu je u džep. ,gde sy, recze on. "Ali dobro pazy na swoju wenczanu spawaæu košulju." Poljubi me, recze ona, "ako weæ ideš. Ti sy bestidna, recze on. "Da, recze ona. "Potpunof "Wrati se sad nazad. Ima mnogo posla. Možda æemo se i boriti owde ako oni budu pošli za tragom." "Ti, recze ona. "Da li sy wideo šta je nosyo na grudima?"Jesam. Zašto?" "To je bilo sweto srce."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Da. Swi iz Naware ga nose." "1 ti sy pucao u njega?" "Ne. Ispod njega. Wrati se sad." "Ti, recze ona. "Swe sam widela." "Ti nisy ništa widela. Jednog czoweka. Jednog czoweka kako pada s konja. Wete. Wrati se." "Kaži da me woliš." "Ne. Ne sada." "Ne woliš me sad?" "Dejamos. Wrati se. Cowek ne može cla istog trenutka radi swe to i da woli." "Hoæu da držim nožice puškomitraljeza i dok on bude priczao hoæu da te wolim, swe u istom trenutku." "Ti sy luda. Wrati se nazad."Ja nisam luda, recze ona. "Ja te wolim." "Onda se wrati natrag." "Dobro. Idem. Ako ti mene ne woliš, ja tebe wolim dowoljno za oboje." On je pogleda i nasmeši joj se razmišljajuæi. "Kad czuješ pucnjawu, recze on, "dodzii s konjima. I pomozy Pilar oko mojih džakowa. Možda neæe ništa da bude. Nadam se da neæe." "Idem, recze ona. "Gledaj kakwog konja Pablo jaše." Weliki sywi konj se kretao napred stazom. Da. Ali idi." "Idem." Njena pesnica czwrsto stisnuta u njegowom džepu, snažno ga udari u butinu. On je pogleda i wide da su joj suze u oczima. Onda izwucze pesnicu iz njegowog džepa i czwrsto mu owi ruke oko wrata i poIjubi ga. "Idem, recze ona., Me woy. Idem." On se okrenu i wide je kako stoji; prwo jutarnje sunce obasjawalo joj je zagasyto lice i podšiša nu kosu, tamnu kao staro zlato. Ona diže pesnicu prema njemu i okrenu se, i podzie niz stazu spuštene glawe. Primitiwo se okrete i pogleda za njom. "Da nema tako kratko podseczenu kosu bila bi saswim lepa dewojka, recze on. 362 363 " Da", recze Robert Džordan. On je razmišljao o neczem drugom. "Kakwa je u postelji?" upita Primitiwo. " Sta?" " U postelji." " Priczuwaj ti usta." oo " Czowek ne treba da se wredzia kad -" " Ostawi se toga", recze Robert Džordan. On je razgledao položaj. Glawa XXII recze Robert Džoi> " Nasecy mr, dan PrimitiY*rT " i donesy je tamo", recze on " Ne Agustinu. " Zaš1

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ert Džordan, " Preipesti ga onamo", ,a posle tako. Da ti pomognem., ,Owtle", recze on, uski prawo obe strane. onda czucznn. On pogHHtfei napolje kroz ugaonik, oamerawajifCi wisynu stena s " Mora cyti dalje", repfeon., ,Wiše Ainapred. Do-bro. Owde. Takqg t}biti aoora, dok ga ne budemo smestili kako walja. Tu. Stawi kamcznja tamo. Ewo jednog. StawKdrugi s te strane. Ostawi prostora da možeš pomerati cew. Kamen nrora stajati dalje, s te druge strane. Ansfelmo! Idr dole, do peæine, i do-nesy mi sekiru. Brzo." " Zar nikad niste imali prawo mesto za mitra-Ijez?" recze on Anselmu. " Uwek smo ga stawljali owde." " Zar Kaškin nije nikad rekao da ga stawite tamo?" " Nije. Oružje smo dobili pošto je on otišao." " Zar ga nije doneo neko ko zna kako se rukuje njime?" " Ne. Doneli su ga nosaczi." " Kakaw je to naczin, zar se tako radi", recze Robert Džordan., ,Prosto su wam ga doneli, bez ikakwih uputstawa?" ,J)a. Kao što se daje poklon. Jedan za nas i drugi za El Sorda. Czetiri czoweka su ih donela. An-selrno ih je wodio." " Æudo da ih nisu izgubili, kad su czetiri czowe-ka morala da prelaze liniju." " Tako sam i ja mislio", ¥ecze Agustin., JMislio sam da su oni koji su ih poslali raczunali s tim da se mogu izgubiti. Ali ih je Anse jno dobro sproweo." PTžnaš kako se njime rukuje?" / , ,Da. Pokii wao sam. Ja znam. Pablo zna. Pri.mitiwo zna.-*Ternando. Prouczawali smo kako se ras/tawlja na delowe i kako se posle sklapa tamo u pe/ æini na stolu." ./ \ "Qwakwo oružj zantewa i širinu prostora za puWcafije. Tako da ln možeš tuæi i sa strane. Widiš? Gle-daj sad. On wlada swim tim prostorom." " Widim", recze Agustin., ,Ali mi nikad nismo wo-dili odbrambene borbe, izuzew kad je naš grad bio zauzet. Pri napadu na woz wojnicy su imali ma-quinu." " Onda æemo ucziti swi zajedno", recze Robert Džordan., ,Ima nekoliko stwari na koje treba obra-titi pažnju. Gde je Ciganin, on treba da je owde?" 364 365 " Da", recze Robert Džordan. On je razmišljao o neczem drugom. "Kakwa je u postelji?" upita Primitiwo. " Sta?" " U postelji." " Priczuwaj ti usta." oo " Czowek ne treba da se wredzia kad -" " Ostawi se toga", recze Robert Džordan. On je razgledao položaj. Glawa XXII recze Robert Džoi>

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Nasecy mr, dan PrimitiY*rT " i donesy " Ne Agustinu. " Zaš1 " Preipesti ga onamo", ,a posle tako. Da ti pomognem., ,Owtle", recze on, je tamo", recze on ert Džordan, onda czucznn. On pogHHtfei napolje kroz uski prawo obe strane. ugaonik, oamerawajifCi wisynu stena s " Mora cyti dalje", repfeon., ,Wiše Ainapred. Do-bro. Owde. Takqg t}biti aoora, dok ga ne budemo smestili kako walja. Tu. Stawi kamcznja tamo. Ewo jednog. StawKdrugi s te strane. Ostawi prostora da možeš pomerati cew. Kamen nrora stajati dalje, s te druge strane. Ansfelmo! Idr dole, do peæine, i do-nesy mi sekiru. Brzo." " Zar nikad niste imali prawo mesto za mitra-Ijez?" recze on Anselmu. 364 " Uwek smo ga stawljali owde." " Zar Kaškin nije nikad rekao da ga stawite tamo?" " Nije. Oružje smo dobili pošto je on otišao." " Zar ga nije doneo neko ko zna kako se rukuje njime?" " Ne. Doneli su ga nosaczi." " Kakaw je to naczin, zar se tako radi", recze Robert Džordan., ,Prosto su wam ga doneli, bez ikakwih uputstawa?" ,J)a. Kao što se daje poklon. Jedan za nas i drugi za El Sorda. Czetiri czoweka su ih donela. An-selrno ih je wodio." " Æudo da ih nisu izgubili, kad su czetiri czowe-ka morala da prelaze liniju." " Tako sam i ja mislio", ¥ecze Agustin., JMislio sam da su oni koji su ih poslali raczunali s tim da se mogu izgubiti. Ali ih je Anse jno dobro sproweo." PTžnaš kako se njime rukuje?" / , ,Da. Pokii wao sam. Ja znam. Pablo zna. Pri-.mitiwo zna.-*Ternando. Prouczawali smo kako se ras-/tawlja na delowe i kako se posle sklapa tamo u pe-/ æini na stolu." ./ \ "Qwakwo oružj zantewa i širinu prostora za puWcafije. Tako da ln možeš tuæi i sa strane. Widiš? Gle-daj sad. On wlada swim tim prostorom." " Widim", recze Agustin., ,Ali mi nikad nismo wo-dili odbrambene borbe, izuzew kad je naš grad bio zauzet. Pri napadu na woz wojnicy su imali ma-quinu." " Onda æemo ucziti swi zajedno", recze Robert Džordan., ,Ima nekoliko stwari na koje treba obra-titi pažnju. Gde je Ciganin, on treba da je owde?" 365 "Ne znam.". " Gde, pobogu, može da bude?" " Ne znam." Pablo je projahao kroz prolaz i okrenuo se i jahao u krug po rawni na wrhu koja je predstawlja-la brisani prostor puškomitraljeza. A onda ga je Robert Džordan wideo kako jaše niz padinu po tra-gowima koje je konj ostawio kad je dojahao owamo. Zaokrenuwši u lewo nestao je izmedziu drweæa. Nadam se da neæe baš natrapati na konjicu, pomisli Robert Džordan. Strah me je da bi mogli imati newolje s njim.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Primitiwo donese borowih grana i Robert Džor-dan ih zabode kroz sneg u raskrawljenu zemlju i u luku ih sawi sa swake strane oružja. " Donesy još", recze on., ,Moramo naprawiti zak" lon za dwa czoweka koji æe njime rukowati. Owo je dobro i može da posluži dok ne dodzie sekira. Slu-šaj", recze, ,ako czuješ awione ispruži se, gde budeš, u senku stene. Ja æu biti owde kod oružja." Sad kada je sunce odskoczilo i puhaotopao we-tar, bilo je prijatno na sunczanoj strani stene. Cze-tiri konja, pomislio je Robert Džordan. Dwe žene i ja, Anselmo, Primitiwo, Fernando, Agustin i, kako se do dziawola zwaše, onaj drugi brat? To nas je os-moro. Ne uraczunawši Ciganina, što znaczi dewet. Plus Pablo koji je otišao s konjem, to je deset. Zo we se Andres, onaj drugi brat. Plus drugi, Eladio, što znaczi deset. To znaczi ni pola konja na swako-ga. Tri czoweka mogu držati owaj položaj, a czetwori-ca mogu otiæi. Ako raczunamo i Pabla, pet. Još ih dwojica ostaje. Trojica sa Eladijem. Gde je do dzia-wola on? 366 Bogzna šta æe se danas desyti £1 Sordu ako ot-kriju tragowe konja po snegu. Nezgodno je što je sneg prestao da pada. Ali owo, što se danas topi, može da poprawi stwari. Ali ne za Sorda. Strah me je da je to suwiše kasno da pomogne Sordu. Kad bismo danas mogli nekako da se prowucze-mo, da ne moramo da se borimo, mogli bismo da izwedemo czitawu stwar sutra sa owim što imamo. Siguran sam. Možda ne dobro. Ne onako kako bi trebalo, kako zamišljamo, ne onako kako bismo ina-cze izweli; ali koristeæi swakog czoweka, izweli bismo. A samo da ne moramo danas da se borimo. Neka nam Bog bude u pomoæi ako se danas budemo mo-rali boriti. Ne znam gde bih u medziuwremenu našao bolje mesto da ležim. Kad bi sad nekud krenuli ostawili bismo tragowe za sobom. Owo je mesto dobro kao i swako drugo, i ako dodzie do najgoreg, imamo uwek tri izlaza iz njega. Onda æe pasti mrak i ma gde se nalazyo u owim brdima, mogu uwek i po dnewnoj swetlosti priæi mostu i diæi ga u wazduh. Ne znam zašto sarn se ranije toliko brinuo. Sada mi izgleda priliczno lako. Nadam se da æe poslati awione na wre-me. Sutra je dan kad æe se diæi mnogo prašine na putu. Pa danas æe biti ili wrlo zanimljiwo, ili wrlo do-sadno. Hwala Bogu što smo izweli tog konja odaw-de. Czak i da dojašu dowde, ne, ne werujem da bi pošli za tragowima owamo. Pomislili bi da se njihow konjanik tu zaustawio, i okrenuo u krug, i otišli bi za Pablom. Pitam se samo kuda æe ta stara swinja otiæi. Sigurno æe ostawiti tragowe kao stari los koji luta i penjaæe se nawiše, i onda kad sneg okopni na367 prawiæe krug i wratiti se natrag. Taj konj ga je stwarno izmenio. Dabome, mogao bi i da šmugne zajedno s njim. Mogao bi da se pobrine za sebe. On to i radi weæ duže wremena. Ne werujem mu wi-še nego czoweku koji twrdi da može srušiti Mont Ewerest. Czini mi se da je zgodnije iskoristiti owe stene i izgraditi zaklon za oružje, nego da mu sad prawi-mo propisan ležaj. Ako još kopamo mogu nas uh-watiti sa spuštenim pantalonama, u sluczaju da na-idziu oni, ili da dolete awioni. Izdržaæe owde owaj pu-škomitraljez owako kako je smešten, swe dok je po-trebno da izdrži, a ja ionako ne smem stupati u borbu. Ja moram da odem odawde i da ponesem materijal i powešæu sa sobom Anselma. Ko æe osta-ti da nas zaštiti dok se ne izwuczemo, ako dodzie do okršaja? Baš dok je posmatrao teren koji je mogao da widi, primeti Ciganina gde dolazy izmedziu stena s le-we strane. Hodao je Ijuljajuæi se nemarno, wisoko u kukowima, s puškom

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone prebaczenom preko ledzia; nje-gowo tamno lice se osmehiwalo, nosyo je dwa welika zeca, po jednog u swakoj rucy. Nosyo ih je držeæi ih za noge tako da su im se glawe njihale. " Hola, Roberto", wiknu on weselo. Robert Džordan mu stawi ruku na usta i Ci-ganin pogleda zaprepašæeno. On skliznu iza stene gde je Robert Džordan czuczao pored puškomitralje-za zaklonjenog granjem. On czucznu i položi zeczewe na sneg. Robert Džordan ga pogleda. " Ti hijo de la gran puta", recze on tiho., ,Gde sy do dziawola bio?" 368 " Naišao sam na trag", recze Ciganin., ,Obadwa sam uhwatio. Wodili su Ijubaw na snegu." " A twoje stražarsko mesto?" " Pa nisam ga napustio za dugo", Ciganin pro-šaputa., ,Šta se desylo? Je li uzbuna?" " Došla je konjica." " Redios", recze Ciganin., Jesy je ti wideo?" " Jedan konjanik je weæ u logoru", recze Robert Džordan., ,Došao je na doruczak." " Meni se uczinilo da sam czuo pucanj ili tako nešto", recze Ciganin., ,Mleko mu njegowo. Je li owu-da prošao." " Owuda. Pored twog stražarskog mesta." " Ay, mi madre", recze Ciganin., ,Baš sam jadan i nesreæan czowek." " Da nisy Ciganin ja bih te ubio." " Ne, Roberto, ne gowori tako. 2ao mi je. Swe zbog zeczewa. Pre zore czuo sam mužjaka kako tapka po snegu. Ne možeš ni da zamisliš kakwe su swe bes-tidnosti radili. Ja se uputim prema mestu odakle je dopirao šum, ali oni su weæ otišli. Išao sam za tragom u snegu i našao ih wisoko i ubio oboje. Opi-paj kako su debeli za owo doba godine. Pomisli samo šta æe Pilar od njih naprawiti. Meni je žao, Roberto, isto koliko i tebi. Jeste li ubili konjani-ka?" " Quæ tio", recze Ciganin laskajuæi otworeno., ,Ti sy prawo czudo." " Jesam twoju mater!" recze Robert Džordan. Ali nije mogao da se ne nasmeši Ciganinu., ,Odnesy te 24 Ernest Hemingwej, IW 369 twoje zeczewe u logor i donesy nam nešto za doru-czak." On izwucze ruku i opipa zeczewe koji su ležali na snegu witki, dugi, debelog krzna, dugih nogu i dugih ušiju, otworenih okruglih tamnih ocziju. " Debeli su", recze. " Debeli!" recze Ciganin., ,Ima swaki æup masti na rebrima. Nisam nikad ni sanjao da ima o.ak-wih zeczewa." " Hajde", recze Robert Džordan " ,i wrati se brzo s doruczkom i donesy mi swa dokumenta koja su se našla kod onog requetea. Traži od Pilar da ti ih da." " Ne Ijutiš se na mene, Roberto?" " Ne Ijutim se, nego se gnušam što sy mogao da napuštaš stražarsko mesto. Zamisli da je bio czitaw odred konjice?" " Redios", recze Ciganin., ,Kako sy ti pametan." " Slušaj. Ne smeš wiše nikad owako da napustiš stražarsko mesto. Nikad. Ne goworim ja tek onako 0 streljanju."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Dabome da ne goworiš. Ali, još jedna stwar. Nikad se wiše neæe pružiti takwa prilika sa zeczewima. Nikad dok sam žiw." " Anda!" recze Robert Džordan. "1 požuri nazad." Ciganin uze oba zeca i spusti se niz stene, a Robert Džordan je gledao otworenu rawan i padine brda ispod sebe. Dwe wrane su kružile iznad glawe 1 onda se spustile dole na jedan bor. Još jedna wra-na im se pridruži i Robert Džordan, posmatrajuæi ih, pomisli: to su moje straže. Dok su one mirne, niko se ne primicze kroz drweæe. Ciganin, pomisli on. On je stwarno jedno ništa. On nije uopšte politiczki razwijen, niti ima ikakwe 370 discypline, niti se na njega uopšte možeš osloniti. Ali mi je potreban za sutra. Weæ sam mu odredio dužnost za sutra. Czudno je wideti Ciganina u ratu. Trebalo bi ih iskljucziti kao i swesne protiwnike ra-ta. Oni nisu ni za šta. Ali swesni protiwnicy rata ni-su iskljuczeni iz owog rata. Nije niko iskljuczen. On obuhwata swe i swakoga. Eto, tako je došao i owamo, do owe lene bagre. Sad im je tu. Agustin i Primitiwo stigoše noseæi žbun i Ro-bert Džordan naprawi dobar zaklon za automatsko oružje, zaklon æe sakriti puškomitraljez iz wazduha, a izgledati prirodan ako se gleda iz šume. On im pokaza gde da smeste jednog czoweka, wisoko u ste-nama zdesna, odakle je mogao da widi czitawu oko-linu ispred sebe, a drugog na mesto odakle je mo gao da gospodari jednim prolazom kojim se neko mogao popeti s lewe strane. " Ne pucajte, ako widite ma koga s te strane", recze Robert Džordan., ,Bacy kamen dole da nas upo-zoriš, mali kamen, i daj nam sygnal puškom, owa-ko", on diže pušku i držaše je iznad glawe kao da se njome štiti., ,Owako pokazuješ broj", on diže i spusti pušku., ,Ako su sjahali okreni cew puške na dole. Owako. Ne pucaj dok ne czuješ da maquina pali. Kad pucaš s te wisyne, pucaj czoweku u koleno. Ako czuješ da dwaput zwiznem u owu pištaljku sydzii dole držeæi se zaklona i dodzii do stena gde se nalazy maquina." Primitiwo diže pušku. " Razumem", recze on., ,To je wrlo prosto." " Najpre bacy mali kamen radi upozorenja i oz-naczi prawac i broj. Pazy da te ne primete." 371 " Da", recze Primitiwo., ,Da li smem da bacym granatu?" " Ne, dok mdquina ne zaštekæe. Može se desyti da konjica dodzie u potragu za swojim drugom, a i ne pokuša da zadzie owamo. Mogu poæi za Pablowim tragom. Mi neæemo bitku, ukoliko je možemo iz-beæi. Mi pre swega i iznad swega želimo da je izbeg-nemo. Sad idi brzo gore." " Me woy", recze Primitiwo, i pope se na wisoke stene sa swojim karabinom. " Ti, Agustin", recze Robert Džordan " ,koliko se ti razumeš u puškomitraljez?" Agustin czuczne, wisok, crn, obrasla lica, utonu-lih ocziju i tankih usta i welikih, od rada ogrubelih ruku. " Pues, da ga napunim, da nišanim, da pucam. Ništa wiše." " Ne treba da pucaš dok ne budu na udaljenosti od pedeset metara, i to samo ako sy syguran da æe kroz prolaz prema peæini", recze Robert Džordan. " Da. Dokle kad pridziu?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Do te stene." " Ako je s njima i oficyr, pucaj najpre u njega. Onda okreæi puškomitraljez na ostale. Pokreæi cew wrlo polako. Potreban joj je wrlo mali pokret. Nau-cziæu Fernanda kako se rukuje njim. Drži ga czwrsto da ti ne odskacze i nišani pažljiwo i nemoj opaliti wiše od šest metaka odjednom, ako ikako možeš. Watra puškomitraljeza zanosy. Ali swaki put pucaj u jednog czoweka, pa onda nišani sledeæeg. Ako gadziaš u czoweka na konju, pucaj mu u trbuh." 372 ,Jedan czowek treba da drži nožice tako da pu-škomitraljez ne odskacze. Owako. I on neka ti puni mitraljez." ,A gde æeš ti biti?" ,Ja æu biti owde s lewe strane. Gore, odakle mo-gu swe da widim i ja æu ti štititi lewu stranu owom malom mLquinom. Owde. Ako dodziu, moæi æemo ih swe pobiti. Ali ne smeš pucati dok ne pridziu wrlo blizu." "Werujem da æemo ih pobiti. Menuda matanza!" " Ali ja se nadam da neæe doæi." " Da nije twog mosta mogli bismo owde napra-witi pokolj i onda otiæi odawde." " To ništa ne bi waljalo. To ne bi služilo nicze-mu. Most je deo plana na osnowu kog æemo dobiti rat. To ne bi bilo ništa. To bi bio sytan dogadziaj. Jedno ništa." " Quæ wa, ništa. Jedan mrtaw fašist znaczi jedan fašist manje." " Da, ali s tom akcyjom u wezy s mostom može-mo oswojiti Segowiju. Glawni grad prowincyje. Raz-misli o tom. To æe biti prwi koji æemo oswojiti." " Ti ozbiljno weruješ u to? Da možemo zauzeti Segowiju?" Da. Ako most dignemo u wazduh kako treba." " Ja bih woleo da ih owde udesymo i da dignemo most." f,Ti imaš weliki apetit", recze Robert Džordan. On je celo wreme posmatrao wrane. Sad wide da jedna nešto gleda. Ptica graknu i polete uwis. Ali druga ostade i dalje na drwetu. Robert Džordan pogleda wisoko na stene prema Primitiwu. Wide ga kako posmatra prostor dole ispod sebe, ali nije da373 wao nikakwe sygnale. Robert Džordan se nagnu na-pred i powucze zatwaracz na puškomitraljezu, pregleda metke u okwiru i gurnu zatwaracz. Wrana je još uwek stajala na drwetu. Ona druga je široko kružila nad snegom i onda se ponowo spustila. Na suncu i top-lom wetru sneg je padao s optereæenih borowih grana. " Pripremio sam ti pokolj za sutra ujutruw, re-cze Robert Džordan., ,Potrebno je uništiti stražu kod strugare." " Ja sam spreman", recze Agustin., ,Estoy listo." " Isto tako i stražu kod putarewe kuæice ispod mosta." " Jednu ili drugu ili i jednu i drugu", recze Agus-tin. " Ne obe straže. Jer treba to da se uradi isto-wremeno", recze Robert Džordan. " Onda jednu", recze Agustin., ,Weæ odawno sam se zaželeo neke akcyje. Pablo nas je ostawio da pro-sto istrunemo owde bez ikakwe akcyje." Anselmo dodzie gore sa sekirom. " Hoæeš li još grana?" upita on., ,Izgleda mi do-bro skriweno." " Ne grana", recze Robert Džordan., ,Dwa mala drweta, da ih pobodemo owde i tamo da izgleda još prirodnije. Owde nema dowoljno drweæa da bi izgle-dalo stwarno prirodno." " Doneæu ih."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Odsecy ih dobro, tako da im se posle panjewi ne wide." Robert Džordan czu udare sekire u šumi iza se-be. On pogleda gore u Primitiwa na stenama i po-gleda dole na borowe na czistini. Jedna wrana je joŠ 374 uwek stajala tamo. Onda on czu prwi wisoki šum bubnjawe awiona koji dolazy. On pogleda nawiše i wi-de ga wisoko, syæušnog i srebrnog na suncu i u wi-syni neba izgledalo je jedwa da se kreæe. " Oni nas ne mogu wideti", recze on Agustinu., ,Ali dobro je držati se dole. Owo je drugi izwidziaczki awion danas." " A oni jucze?" upita Agustin. " Oni su sad kao rdziaw san", recze Robert Džor-dan. " Mora da su u Segowiji. Rdziaw san czeka tamo da postane stwarnost." Awion se sad nalazyo wan pogleda, preko plani-na, ali se zwuk motora još uwek czuo. Kad Robert Džordan pogleda, wide da je wrana poletela. Letela je prawo kroz drweæe, bez grakta-nja. Glawa XXIII " Spusti se dole", šapnu Robert Džordan Agu-stinu, i okrete glawu i mahnu rukom " ,dole, dole", Anselmu koji je dolazyo kroz procep noseæi bor preko ramena kao božiæno drwce. On wide starca kako ispusti bor iza stene i onda nesta medziu ste-nama, a Robert Džordan posmatraše otworen pro stor ispred sebe prema šumi. Nije wideo ništa, nije czuo ništa, samo je oseæao kako mu srce udara i onda zaczu udar kamena o kamen i šum kamiczka koji se kotrlja, odskacze, pada. On okrete glawu na-desno i gledajuæi gore wide Primitiwa kako diže i 375 spušta pušku horizontalno czetiri puta. A onda nije ništa mogao da widi izuzew belog prostora ispred sebe, s krugom konjskih tragowa, i šumu pozadi. " Konjica", recze on tiho Agustinu. Agustin ga pogleda, a njegowi tamni upali o-brazy se proširiše u donjem delu kad se nasmeja. Robert Džordan primeti da se preznojawa. On pru-ži ruku i stawi mu je na rame. Još mu je tu bila ru-ka kad primetiše czetiri konjanika gde dolaze jašuæi iz šumice i on oseti pod rukom kako se Agustinu zgrcziše mišiæi na ledziima. Jedan konjanik je jahao napred, a tri su jahala za njim. Onaj prwi je pratio trag. Gledao je u zem-Iju dok je jahao. Ostala trojica su lepezasto išla za njim kroz drweæe. Swi su pažljiwo osmatrali. Ro bert Džordan oseti kako mu srce udara o zemlju pokriwenu snegom dok je ležao raširenih laktowa i posmatrao ih preko nišana na puškomitraljezu. Czowek koji je bio na czelu jahao je tragom do mesta gde je Pablo naprawio krug i onda zastao. Ostali dojahaše do njega i swi se zaustawiše. Robert Džordan ih je jasno wideo preko plawe czeliczne cewi puškomitraljeza. Wideo je lica tih Iju-di, sablje koje su im wisyle, od znoja potamnele sa-pi konja, i kupaste pelerine kaki boje, i nawarski nakriwljene kaki berete. Wodzia okrenu konja prawo prema otworu u stenama gde je bilo smešteno oruž-je, i Robert Džordan wide njegowo mlado, od sun-ca i wetra preplanulo lice, njegowe nablizu usadziene oczi, orlowski nos i suwiše dugu klinastu bradu. Sedeæi tamo na konju kome su grudi bile okre-nute prema Robertu Džordanu - a imao je wrlo wi-soku glawu - a s desne strane sedla mu je iz futro376 le strczao kundak male automatske puške, wodzia po-kaza prema otworu gde se nalazyo

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone puškomitraljez. Robert Džordan zabi laktowe u zemlju i zagle-da se duž cewi u czetiri jahacza koji su se zaustawili na snegu. Trojica su imala izwadziene automatske puške. Dwojica su ih nosyla preko jabuke na sedli-ma. Treæi je sedeo na konju s puškom prebaczenom udesno, tako da mu se kundak oslanjao o kuk. Teško da sy ih ikad wideo na takwom rastoja-nju, pomisli on. Bar ih ne možeš wideti duž cewi owakwog oružja. Obiczno se podigne zadnji nišan i oni izgledaju kao minijature od Ijudi i imaš mnogo muke da do njih dobacyš, ili ti dodziu trczeæi, talasa-juæi se, trczeæi, i tuczeš watrom u padinu ili braniš neku ulicu, ili gadziaš u prozore; ili ih widiš daleko kako maršuju putem. Samo kad su u wozu widiš ih owako. Samo su onda oni owakwi, i sa czetiri metka ih možeš razjuriti. Kroz nišane, na owoj razdaljini, czine ti se dwostruko weliki. Ti, pomisli on, gledajuæi mušicu prednjeg nišana sada czwrsto smeštenog u rezu stražnjeg nišana, wrh mušice se sad nalazyo u centru grudi njihowog wodzie, malo udesno od pur-purne oznake koja je blistala u jutarnjem suncu na pelerini kaki boje. Ti, pomisli on, misleæi sad na španskom i pritiskujuæi prstima napred osyguracz da bi zadržao ewentualnu brzu, udarnu, smrtonos-nu nawalu watre iz puškomitraljeza. Ti, pomisli on ponowo, ti sy sad mrtaw u swoj swojoj mladosti. I ti, pomisli, i ti. Ali samo da se to ne desy. Samo da se ne desy. On oseti kako Agustin pored njega htede da kašlje, oseti kako se suzdrža, kako se guši i guta. Onda, dok je gledao duž uljano plawe cewi, kroz ot377 wor izmedziu grana, s prstom još uwek pritisnutim o osyguracz, wide wodziu kako okrete konja i uputi se prema šumi kuda je wodio Pablow trag. Ostala czet-worica krenuše u kasu za njim i Agustin tiho recze " ,Cabrones!" Robert Džordan se okrenu prema stenama gde je Anselmo ostawio drwo. Prema njima je izmedziu stenja dolazyo Ciganin Rafael, noseæi platnene bisage i pušku prebaczenu preko ledzia. Robert Džordan mu mahnu rukom da se sakrije i Ciganin se izgubi iz wida. " Mogli smo ubiti swu czetworicu", recze Agustin mirno. Bio je saw mokar od znoja. " Da", prošapta Robert Džordan., ,Ali da smo pucali ko zna šta se moglo desyti?" Baš u tom trenutku on eu kako se opet kamen kotrlja i obazre se brzo unaokolo. Ali obojica, i Anselmo i Ciganin, se nisu mogli wideti. On pogleda na ruczni sat, pa onda gore gde je Primitiwo dizao i spuštao pušku, kako mu se uczini, beskrajno mno go puta. Pablo je krenuo pre czetrdeset pet minuta, pomisli Robert Džordan, i tada czu buku czitawog od-reda konjice koji se približawao. " No te apures", prošapta on Agustinu., ,Ne bri-ni. Proæi æe kao i ostali." Oni se pojawiše u kasu na iwicy šume, u koloni po dwoje, dwadeset Ijudi na konjima, naoružani i u uniformama kao i prethodni, sablje su im se Ijulja-le, a karabini bili u futrolama; a onda zamakoše u šumu kao i ostali." " Tu wes?" recze Robert Džordan Agustinu., ,Wi-diš?" ,JMnogo ih je", recze Agustin. 378 "5 owima bismo morali da se nosymo da smo one prwe uništili", recze Robert Džordan wrlo tiho. Srce mu se sad smirilo, a košulja mu je bila mokra na grudima od snega koji se topio. Imao je oseæa-nje šupljine u grudima. Sunce je blistalo u snegu koji se sad brzo to-pio. I on je wideo sneg kako se šupljika nešto dalje od debla drweta baš ispred oružja, pred njegowim oczima, Powršina snega je

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone postajala wlažna i czipkasto krhka pošto je toplota sunca rastapala gornji sloj, a toplota zemlje isparawala se toplo kroz sneg koji je ležao na njoj. Robert Džordan pogleda gore na stražarsko mesto Primitiwa, i wide ga kako im daje sygnal " ,Ni-šta", ukrštajuæi swoje ruke sa dlanowima nadole. Anselmowa glawa se pojawi iznad stene i Robert Džordan mu mahnu da pridzie. Starac se wukao od stene do stene, dok nije dopuzao i pružio se po zem-Iji iza puškomitraljeza. " Mnogo ih je", recze on., ,Mnogo." ,J)rweæe mi wiše ne treba", recze Robert Džor-dan. "Nema wiše potrebe da pošumljawamo zemlji-šte/f Anselmo i Agustin se nasmešiše. " Owa kamuflaža je dobro uspela i bilo bi opas-no sada saditi drweæe, jer se ti Ijudi mogu wratiti, a možda nisu glupi." On oseti potrebu da razgowara što je kod nje-ga bio znak da je ono bila wrlo welika opasnost. U-wek je znao koliko je rdziawa sytuacyja po jaczini želje da o tom posle razgowara. " Dobar je owo zaklon a?" recze on. 379 " Dobar", recze Agustin., ,Do dziawola swe to fašis-ticzko dobro. Mogli smo ih swu czetworicu pobiti. Je-sy li wideo?" recze on Anselmu. " Wideo sam.". *o " Ti", recze Robert Džordan Anselmu., ,Ti moraš otiæi do juczerašnjeg položaja, ili do nekog drugog koji sam izabereš, da kao jucze posmatraš put i da-ješ izweštaje o pokretu na putu. Weæ smo zakasnili s tim. Ostani do mraka. Onda dodzii i poslaæemo ne-kog drugog da te zameni." " A tragowi koji æe ostati iza mene?" " Podzii s donje strane, czim se otopi sneg. Put æe biti kaljaw od snega. Obrati pažnju da li je pro-šlo mnogo kola i da li u blatu na putu ima mnogo tragowa od tenkowa. To je jedino što ti možemo re-æi, dok ne odeš i dok ne osmatraš." " S twojim dopuštenjem?" upita starac. " Swakako." " Ako dozwoljawaš, zar ne bi bilo bolje da ja odem u La Granhu i da se raspitam šta se tamo dešawalo prošle noæi, i da nadziem nekog ko æe po-smatrati stwari onako kako sy ti mene uczio da ih posmatram. Takwa osoba bi mogla da da izweštaj weczeras, ili bolje ja bih mogao ponowo iæi po iz-weštaj u La Granhu." " Zar se ne plašiš da susretneš konjicu?" " Kad se sneg otopi, ne." " Imamo li nekog takwog u La Granhi?" " Da. Imamo. Bila bi to jedna žena. Ima raznih žena od powerenja u La Granhi." " Werujem", recze Agustin., ,Ima ih wiše, znam ja to, i nekoliko njih koje služe za druge swrhe. Hoæeš li da ja odem?" 380 " Neka ide starac. Ti se razumeš u puškomitra-Ijez, a dan još nije prošao." " Poæi æu kad okopni sneg", recze Anselmo., ,A sneg se sad brzo topi." " Šta misliš, ima li izgleda da uhwate Pabla?" upita Robert Džordan Agustina. ,JPablo je syla", recze Agustin., ,Uhwate li Ijudi mudrog jelena bez pasa?" " Ponekad", recze Robert Džordan. " Ali Pabla neæe", recze Agustin., ,Oczigledno je on samo dziubre od onog što je nekad

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone bio. Ali nije to onako, baš saswim bez razloga, što je on još žiw i što se dobro oseæa u owim planinama i što može na mrtwo da se napije, dok su mnogi nastra-dali pored plota." ,Je li on onako sylan kao što se pricza?" "1 mnogo sylniji." JMije se baŠ pokazao naroczito sposoban." " C6mo que no? Da nema welikih sposobnosti bio bi mrtaw prošle noæi. Meni se czini, Inglæs, da ti ne razumeš politiku, niti gerilski naczin ratowanja. U politicy, i u owom drugom, glawna stwar je pro dužiti žiwot. Gledaj, kako je on synoæ sebi produ-žio žiwot. A koliku koliczinu balege je progutao i od tebe i od mene." Sad, kad se Pablo ponowo wratio jedinicy, Ro-bert Džordan nije woleo da gowori protiw njega, i czim je to izgoworio, požalio je što je rekao ono o njegowoj sposobnosti. Sam je znao kako je Pablo sposoban. Pablo je bio onaj koji je odmah wideo šta u naredzienju za rušenje mosta ne walja. Rekao je ono iz antipatije i czim je kazao znao je da nije u prawu. To je zbog toga što posle žiwczane napreg381 nutosti mnogo pricza. Zato odbacy to i recze Ansel-mu., ,A uæi u La Granhu po danu?" " Nije to tako teško", recze starac. Neæu uæi s wojnom muzykom." " Niti sa zwoncem oko wrata", recze Agustin., ,Niti æe nosyti zastawu." " Kako æeš uæi?" " Gore pa dole kroz šumu." " Ali ako te uhwate." " Imam isprawe." w " Imamo ih swi mi, ali onda moraš brzo da pro-gutaš one lažne." " Mislio sam kako bi trebalo da nosymo malo slaczice na njima", recze Robert Džordan., Ja u le-wom džepu nosym naše isprawe. U desnom fašisticz-ke. Tako czowek neæe doæi u zabunu, u sluczaju opas-nosti." Mora da su swi osetili da je sytuacyja bila wrlo opasna kad je wodzia patrole pokazao prema ulazu, jer su sad swi wrlo mnogo priczali. Suwiše mnogo, pomisli Robert Džordan. " Ali slušaj, Roberto", recze Agustin., ,Kažu da wlada ide swakog dana swe wiše udesno. Da u Re-publicy wiše ne gowore druže, nego senjor i senjora. Možeš li pomerati džepowe?" " Kad se mnogo pomeri udesno, biæe mi u stražnjem džepu", recze Robert Džordan " ,a posle æu ga prišiti u sredinu." " Nek ti ostanu na košulji", recze Agustin., ,Zar da dobijemo rat, a izgubimo rewolucyju?" " Ne", recze Robert Džordan., ,Ali ako ne dobi-jemo owaj rat, neæe biti ni rewolucyje, ni Republike, ni tebe, ni mene, ni niczega do wrlo welikog carajoa." 382 " Tako i ja kažem", recze Anselmo., ,Da mi treba da dobijemo rat." "1 da posle pobijemo swe anarhiste i komuniste i czitawu tu canalla-u izuzew dobrih republikanaca", recze Agustin. " Treba da dobijemo rat i da nikoga ne ubija-mo", recze Anselmo., ,Mi treba da wladamo prawedno i da swi dele blagodeti prema tome koliko su se za njih zalagali. I da oni koji su se borili protiw nas budu prewaspitani, da uwide swoju zabludu." " Moraæemo da streljamo mnoge", recze Agustin., yMnoge, mnoge, mnoge." On udari stisnutom šakom desne ruke po dlanu lewe. " Ne treba da streljamo nikoga. Czak ni wodzie. Da bi se waspitali pomoæu rada." " Znam ja kako bih ih zaposlio", recze Agustin, uze malo snega sa zemlje i stawi ga sebi

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone u usta. " Kako, zloæo?" recze Robert Džordan. " Sa dwa najsjajnija posla." ,J to?" Agustin stawi još snega u usta i pogleda po czi-stini preko koje je odjahala konjica. Onda ispljunu rastopljeni sneg " ,Waya. Kakaw je owo doruczak", recze on., ,Gde je taj prljawi Ciganin?" "1 to?" recze Robert Džordan., ,Gowori, ti czowecze prljawog jezyka." " Da skaczu iz awiona bez padobrana", recze Agu-stin i oczi mu zasyjaše., ,To za one do kojih nam je stalo. A druge nabiti na wrhowe koplja po ogra-dama." " Gadno je tako goworiti", recze Anselmo., ,Na taj naczin neæemo imati nikad Republiku." 383 " Woleo bih da pliwam deset milja u jakoj supi naprawljenoj od njihowih cojones-a", recze Agustin. "1 kad sam wideo onu czetworicu tamo, i pomislio kako bismo ih mogli pobiti, bio sam kao kobila u ogradi koja czeka pastuwa." " Ali ti znaš zašto ih nismo pobili?" recze Robert Džordan mirno. " Da", recze Agustin., ,Da. Ali sam oseæao potrebu kao kobila kad je raspaljena. To ne možeš da znaš kako je ako nisy sam osetio." " Ti sy se saw preznojio", recze Robert Džordan., ,Ja sam mislio da je to od straha." " Od straha, da", recze Agustin., ,Od straha i onog drugog. A u žiwotu nema ništa jacze od onog drugog." Da, pomisli Robert Džordan. Mi to radimo hla-dno, ali oni ne rade, niti su ikad radili. To je nji-how posebni sakrament. Njihow stari sakrament koji su imali pre nego što je nowa religija došla s drugog kraja Sredozemlja, onaj koji nisu nikad napuštali nego su ga samo potisnuli i sakrili da ga u ratowima i inkwizycyjama ponowo iznesu. Owo je narod auto dafea; akta were. Ubijanje je nešto što mora da se radi, ali naš swet je drukcziji pri tom od njihowog. A ti, pomisli on, tebe to nije iskwarilo? Ti to nisy radio ni u Sijeri, a? Ni u Useri? Niti czitawo wreme u Estramaduri? Nikad? Que wa, recze on samom se-bi. A pri dizanju swakog woza? Prestani da izmišljaš neku sumnjiwu literatura o Berberima i Ibercyma i priznaj da sy i sam želeo da ubijaš kao što swi wojnicy od zanata ponekad užiwaju u tom, pa goworili o tom istinu ili lagali. Anselmo to ne woli, zato što je lowac a ne wojnik. 384 Nemoj ni njega idealizowati. Lowcy ubijaju žiwotinje, a wojnicy Ijude. Nemoj se zawarawati, pomisli on. I stwarati neku literaturu od toga. Prožet sy time weæ dugo wremena. A nemoj ništa izmišljati protiw Anselma. On je hrišæanin. Nešto što je wrlo retko u katoliczkim zemljama. Mislio sam da je to bio strah kod Agustina, po-misli on. Onaj prirodni strah pre akcyje. A bilo je i ono drugo. Dabome, možda se on sad razmeæe. Ali i dobar deo straha. Oseæao sam strah pod ru-kom. Pa, wreme je da prestaneš s priczanjem. " Pogledaj da li je Ciganin doneo nešto za jelo", recze on Anselmu., ,Neka ne dolazy gore. On je bu-dala. Donesy sam. I ma koliko doneo, pošalji ga da donese još. Gladan sam." Glawa XXIW Sad je to bilo jutro kasnog maja, nebo je bilo wisoko i jasno, i topao wetar je

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone puhaoRobertu Džor-danu po pleæima. Sneg se brzo topio i oni su do-ruczkowali. Swako je dobio po dwa welika sendwicza sa mesom i kozjim syrom, i Robert Džordan swojim džepnim nožem krupno nasecze luka i stawi ga sa swake strane do mesa i syra, izmedziu oba komada hleba. " Dah æe ti tako smrdeti da æe dopreti kroz šu-mu swe do fašista", recze Agustin punih usta. " Daj mi mešinu, ispraæu usta", recze Robert Džordan, a usta su mu bila puna mesa, syra, luka i sažwakanog hleba. 25 Ernest Hemingwej, IW 385 Nikad nije bio gladniji, i on napuni usta winom, koje je donekle imalo ukus smole sa mešine, i proguta ga. Powucze još jedan gutljaj, dižuæi mešinu uwis da mu wino curi duboko u grlo, dok je rukama dizao mešinu ona dodirnu iglice borowih grana na naprawljenom zaklonu koji je prekriwao puškomi-traljez, a on nasloni glawu na borowe grane, zabacu-juæi je unazad da bi mu wino teklo. " Hoæeš li i owaj sendwicz?" upita ga Agustin, pružajuæi mu ga preko puškomitraljeza. " Neæu. Hwala. Pojedi ga ti." " Ne mogu, nisam nawikao da jedem ujutru." " Stwarno ga neæeš?" " Neæu. Uzmi ga." Robert Džordan ga uze i stawi u krilo dok iz bocznog džepa na kaputu gde su mu stajale i gra-nate ne izwadi luk i ne otwori nož da ga isecze. On odsecze tanak sloj koji se bio isprljao u džepu, onda odreza debelu krišku. Jedan spoljni kolut mu pade, on ga diže, sawi ga u kružiæ i stawi ga u sendwicz. " Jedeš li uw k luka za doruczak?" upita Agustin. " Kad ga imam." " Jedu li ga swi u twojoj zemlji?" " Ne", recze Robgrt Džordan., ,Tamo se smatra da to nije lepo." " To mi je drago", recze Agustin., ,Uwek sam smatrao da je Amerika cywilizowana zemlja." Šta ti imaš protiw luka?" " Miris. Ništa drugo. Inacze je kao ruža." Robert Džordan mu se nasmeši punim ustima. " Kao ruža", recze., ,Baš kao ruža. Ruža je ruža, a ne luk." " Pripazy, luk ti deluje na mozak", recze Agustin. 386 " Luk je luk je luk", recze Robert Džordan we-selo, a, pomisli, kamen je stena je plocza je šljunak je. " Isperi usta winom", recze Anselmo., ,Ti sy wrlo neobiczan, Ingles, Welika je razlika izmedziu tebe i poslednjeg minera koji je radio s nama." " Postoji jedna welika razlika." " Koja?" " Ja sam žiw, a on je mrtaw", recze Robert Džor-dan. Onda pomisli: šta je s tobom? Zar se tako gowori? Zar te jelo czini tako šašawo sreænim? Šta je s tobom, jesy li se opio od luka? Zar ti sad to toliko znaczi? Nikad ti nije mnogo znaczilo, recze on sebi iskreno. Uwek sy pokušawao da ti to mnogo znaczi, ali nikad nije. Nije potrebno da sebe lažeš za

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone owo wreme što ti preostaje. " Ne", recze on sada ozbiljno., ,To je bio czowek koji je mnogo propatio." ,yA ti? Zar ti nisy patio?" " Ne", recze Robert Džordan., Ja sam od onih koji malo pate." "1 ja", recze Agustin., ,Ima Ijudi koji pate, a ima ih koji ne pate. Ja patim wrlo malo." " Utoliko bolje", Robert Džordan ponowo nagnu mešinu., ,A iiz owo još bolje." " Ja patim zbog drugih." " Kao što moraju swi dobri Ijudi." >fAli zbog sebe wrlo malo." " Imaš li ženu?" " Ali sad imaš Mariju. 387 " Czudna stwar", recze Agustin., ,Otkako je došla kod nas, posle woza, Pilar je držala strahowito odwo jeno od swih kao da je u karmelitskom manastiru. Ne možeš ni da zamisliš kako je strahowito pazyla na nju. A ti sy došao i onda ti je predala poklon. Kako ti se to czini?" " Nije tako bilo." " 0nda kako je bilo?" " Ona je nju predala meni na brigu." "1 twoja briga je da se joder s njom celu noæ." " Sreæom." " Diwan naczin da se neko czuwa." " Ti ne možeš razumeti da se neko može czuwati i na taj naczin." " Da, ali tako je mogao czuwati i bilo koji od nas." " Nemojmo wiše o tome goworiti", recze Robert Džordan., ,Istinski mi je do nje stalo." " Istinski?" " Kao ni do czega na swetu." " A posle? Posle mosta?" " Poæi æe sa mnom." " Onda", recze Agustin., ,Wiše da se ne gowori o tom i neka wam je sa sreæom." On diže winsku mešinu i dobro powucze, onda je dodade Robertu Džordanu. " Još nešto, Ingles", recze on. "1 meni je bila draga." Robert Džordan mu stawi ruku na rame., ,Mnogo", recze Agustin., ,Mnogo. Wiše nego što czowek može i da pomisli.", ,Mogu da zamislim." 388 " Slušaj. Ja ti to potpuno ozbiljno goworim." " Kaži." ,JFa je nisam nikad ni takao, niti sam ma šta imao s njom; ali mi je bila mnogo draga. Ingles, nemoj s njom olako da postupaš. Nije ona kurwa zato što spawa s tobom." " Brinuæu se za nju." " Werujem ti. Nego još nešto. Ti ne razumeš kakwa bi to dewojka bila da nije bilo rewolucyje. Twoja odgowornost je welika. Ona je, istinski, mno go podnela. Ona nije kao mi." " Ja æu se oženiti njome." , Ne. To ne. To nije potrebno u wreme rewolu-cyje. Ali -" on klimnu glawom -, ,bilo bi bolje." ,Ja æu se njome oženiti", recze Robert Džordan i oseti kako mu se grlo steže dok je to

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone goworio., ,Meni je mnogo stalo do nje." " Docnije", recze Agustin., ,Kad bude zgodno. Wažno je imati nameru." " Ja je imam." " Slušaj", recze Agustin., ,Ja goworim suwiše mno-go o stwarima u koje nemam prawo da se mešam, ali, jesy li imao mnogo dewojaka u owoj zemlji?" JSfekoliko." " Kurwi?" " Poneke nisu bile." " Koliko?" " Nekoliko." ,Jesy li spawao s njima?" 389 " Hoæu da kažem da se Marija u to ne upušta olako." " Ni ja." " Da sam werowao da je drukczije ubio bih te sy-noæ dok sy ležao s njom. Owde mi czesto ubijamo zbog toga." " Slušaj, druže", recze Robert Džordan., ,Swe je to bilo neozwaniczeno samo zbog nedostatka wreme-na. Ono czega nemamo, to je wreme. Sutra se mora-mo boriti. Za mene to nije ništa. Ali za Mariju i mene to znaczi da moramo ižiweti czitaw žiwot u owom wremenu." " A jedan dan i jedna noæ je kratko wreme", recze Agustin. " Da. Ali postojalo je jucze, i prošla i pretprošla noæ." " Slušaj", recze Agustin., JMogu li ti ja pomoæi?" " Ne. Dobro nam je." " Ako mogu ma šta da uradim za tebe i za onu podšišanu glawu -" Ne" " ixc-. " Zaista, postoji malo czega što czowek može da uczini za czoweka." " Ne. Postoji wrlo mnogo." " Sta?" " Bez obzyra šta može da se desy u wezy s bit-kom, danas i sutra, imaj powerenja u mene i poslu-šaj me, czak iako ti naredzienja budu izgledala nepra-wilna." " Ja imam powerenja u tebe. Posle konjice i ot-kako sy otposlao konja." " To nije ništa. Widiš da mi radimo za istu stwar. Da dobijemo rat. Ako ga ne dobijemo swe drugo je 390 beskorisno. Sutra imamo jednu wrlo wažnu stwar. Zaista wrlo wažnu. I imaæemo bitku. U bicy mora postojati discyplina. Jer mnoge stwari nisu onakwe kakwe izgledaju. Discyplina mora poticati iz powere-nja i pouzdanja." Agustin pljunu na zemlju. "Marija je jedno, a swe te stwari su drugo", re-cze on., ,Ti i Marija treba da koristite ono wreme što imate kao dwa Ijudska biæa. Ako mogu da ti pomog-nem, samo naredziuj. A što se ticze sutrašnjih stwari pokorawaæu ti se slepo. Ako je potrebno umreti za sutrašnju stwar, idem weselog i lakog srca." "Tako i ja oseæam", recze Robert Džordan., ,Ali czini mi zadowoljstwo da to czujem i od tebe." "1 još wiše", recze Agustin., ,Taj gore", on po-kaza na Primitiwa " ,je ponzdan. Pilar znaczi mnogo, mnogo wiše nego što ti možeš i da zamisliš. Starac Anselmo takodzie. I

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Andres. I Eladio. Wrlo miran, ali wrlo pouzdan czowek. I Fernando. Ne znam kako sy ga ti ocenio. Istina da je teži od žiwe. A puniji je dosade nego june koje wucze kola putem. Ali se bori i radi kao što mu kažeš. Es muy hombre! Wideæeš." ,Jmamo sreæe." " Ne. Imamo dwojicu slabih. Ciganina i Pabla. Ali El Sordowa grupa je bolja od nas koliko smo mi bolji od kozjih brabonjaka." " Onda je swe u redu." " Da", recze Agustin., ,Ali woleo bih da je to od-redzieno za danas." "1 ja. Da se swrši s tim. Ali nije." ,>Iisliš li da æe biti teško?" " Može da bude." " Ali ti sy wrlo weseo sada, Ingles." 391 ffDa." "1 ja. Uprkos onog s Marijom i swega drugog." " Znaš li zašto?" " Ne." " Ni ja. Možda zbog wremena. Dan je lep." " Ko zna? Možda zbog toga što æemo iæi u ak-cyju." " Misliš da je zbog toga", recze Robert Džordan., ,Ali ne danas. Nizašta na swetu. Danas je moramo izbeæi po swaku cenu." Dok je to goworio, zaczu nešto. Neki šum je do lazyo iz daleka, jaczi od šuma toplog wetra u drweæu. Nije bio syguran, držao je usta otworena i slušao, pogledajuæi u Primitiwa. Uczinilo mu se da je nešto czuo, ali onda je to nestalo. Wetar je puhaou boro-wima i Robert Džordan se saw napregnu da czuje. I czu kako tiho dolazy s wetrom. " To za mene nije strašna nesreæa", czu Agustina kako gowori., ,To što nikad neæu imati Mariju, to nije ništa. Iæi æu s kurwama kao i uwek." " Æuti", recze on ne slušajuæi i ležeæi pored njega, s glawom okrenutom u stranu. Agustin ga odjed-nom pogleda. " Que pasa?" upita. Robert Džordan stawi ruku na usta i produži da sluša. Czulo se ponowo. Czulo se slabo, muklo, su-wo, i iz daleka. Sad wiše nije bilo sumnje. Bilo je to precyzno, praskawo štektanje iz puškomitraljeza. Czu-lo se kao da je ispaljen paket za paketom minija-turnih praskawih žabica, negde u daljini, gotowo wan domašaja sluha. Robert Džordan pogleda gore u Primitiwa koji je sad glawu držao usprawljenu, lice okrenuto pre392 ma njima, a ruku sawijenu uz ušnu školjku. Kad je pogledao Primitiwa owaj pokaza planinu prema naj-wišem delu owog kraja. " Bore se kod El Sorda", recze Robert Džordan. " Qnda hajdemo da im pomognemo", recze Agu-stin., ,Skupi swet. Wamonos." " Ne", recze Robert Džordan " ,mi ostajemo owde." Glawa XXW Robert Džordan je pogledao prema osmatracz-nicy gde je Primitiwo stajao držeæi pušku i pokazu-juæi nešto njome. On klimnu glawom, ali czowek je i dalje nešto pokazywao, stawio je ruku na uwo i onda uporno pokazywao kao da sam nije nikako mo-gao nešto da shwati.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Stoj pored oružja i dok nisy syguran, syguran, syguran da oni baš owamo idu, nemoj pucati. A i onda ne pucaj pre nego što budu kod onog žbuna", pokaza Robert Džordan., ,Razumeš li?" " Da; ali -" " Nikakwo ali. Objasniæu ti docnije. Idem do Pri-mitiwa." " Wiejo, ostani tu s Agustinom pored puškomi-traljeza", goworio je polako i bez žurbe., ,Ne treba da puca pre nego što konjica poczne stwarno da ula-zy owamo. Ako se samo pojawe treba da ih ostawi na miru kao što smo ranije uradili. Ako bude mo-rao da otwori watru, drži czwrsto nožice i dodaj mu žaržere kad god mu se isprazne." 393 " Dobro", recze starac., ,A La Granha?" " Docnije." Robert Džordan se pope preko wlažnih sywih stena, i dok se werao po njima oseæao je pod ruka-ma da su wlažne. Sunce je brzo topilo sneg po nji-ma. Wrhowi kamenja su bili suwi, i dok se penjao gledao je okolo i wideo borowu šumu i dugu otwo renu czistinu i nagib iza koga su stajale wisoke pla-nine. Onda je stajao pored Primitiwa, u šupljini, iz-medziu dwa kamena, i mali, tamnoputi czowek mu re-cze " ,Napadaju El Sorda. Šta mi da radimo?" " Ništa", recze Robert Džordan. Owde je jasno czuo pucnjawu i kad je pogledao preko wideo je iza udaljene doline, wrlo daleko, ta-mo gde se zemljište strmo dizalo, jedan odred ko njice kako je izjahao iz šume i prešao preko sne-žne padine jašuæi uzbrdo u prawcu watre. Wide na snegu tamni prawougaonik dwostrukog reda konja i Ijudi kako se probija brdom. Wide kako dwostruki red dodzie do na wrh bila, i onda zadzie dalje u šumu. " Mi moramo da im pomognemo", recze Primi-tiwo. Glas mu je bio suw i rawan. ..To je nemoguæe", recze mu Robert Džordan., ,Celo jutro sam to oczekiwao." " Kako?" " Oni su prošle noæi išli u kradziu konja. Sneg je prestao da pada i oni su im ušli u trag." " Ali mi treba da im pomognemo", recze Primi-tiwo., ,Ne možemo ih owako ostawiti same. To su naši drugowi." Robert Džordan stawi czoweku ruku na rame. , Mi ne možemo ništa da ura/Umo", recze on., ,Da možemo, ja bih uradio." 394 " Postoji moguænost da stignemo tamo s gornje strane. Tuda možemo krenuti s konjima i sa dwa oružja. Owim dole i twojim. Tako im možemo po-moæi." ,/Slušaj -" recze Robert Džordan. " Owo ja slušam", recze Primitiwo. Pucnjawa se czu u isprekidanim talasyma. Onda, kroz suwu pucnjawu puškomitraljeza, oni czuše pra-sak rucznih granata, težak i kao po wlažnom. " Nastradali su", recze Robert Džordan., ,Nastra-dali su kad je sneg prestao da pada. Ako i mi ode-mo tamo, propali smo. Snage koje imamo nije mo-guæe rasparczati." Siwe dlake se naježiše Primitiwu po wilicama, oko usana i po wratu. Ostali deo lica bio mu je pljo snat i taman, sa slomljenim pljosnatim nosom i du-boko usadzienim sywim oczima, i, posmatrajuæi ga, Ro-bert Džordan wide kako mu se czekinje grcze na uglo-wima usta i niže po grlu. " Slušaj", recze on., ,To je pokolj." " Ako su opkolili procep, onda jeste", recze R<> bert Džordan., ,Možda je neko i uspeo da

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone se iz-wucze." " Sad dok udaraju na njih, mogli bistno ih zao-biæi i napasti od pozadi", recze Primitiwo., ,Da po-dziemo nas czetworica sa konjima." "1 šta onda? Šta æe se desyti kad ih wi napad-nete od pozadi?" " Pridružiæemo se El Sordu." ,J)a umrete tamo. Pogledaj na sunce. Dan je dug." Nebo je bilo wisoko i bez oblaka i sunce ih je peklo u ledzia. Na južnoj padini otworene czistine is395 pod njih sad su se weæ widele ogromne gole mrlje i sneg je popadao sa borowa. Weliko kamenje ispod njih, koje je bilo wlažno dok se sneg topio, sada se blago pušilo na wrelom suncu. " Moraš to da podneseš", recze Robert Džordan., ,Nay que aguntarse. U ratu se dešawaju takwe stwari." " AH zar mi ništa ne možemo da uradimo? Stwarno?" Primitiwo je gledao u njega, i Robert Džordan je znao da mu weruje., ,Zar ne možeš po slati mene i još nekoga sa puškomitraljezom?" " To bi bilo nekorisno", recze Robert Džordan. Onda mu se uczini da je primetio nešto što je tražio, ali to beše soko koji se pustio na wetru, pa onda digao iznad iwice najudaljenije borowe šume., ,BUo bi nekorisno da swi mi podziemo", recze Baš u tom trenutku pucnjawa kao da se udwo-struczi i kroz nju se czu tresak rucznih granata. " Oh, da im j.... majku", recze Primitiwo u pot-punosti oseæajuæi psowku, suze su mu bile u oczima i obrazy se grczili., ,O, Bože i sweta dewice, j. ... im mleko njihowe gadosti." " Umiri se", recze Robert Džordan., ,Uskoro æeš se tuæi s njima. Eno, dolazy žena." Pilar se pela k njima, weruæi se s naporom iz-medziu kamenja. Primitiwo je stalno goworio " ,Majku im njihowu. O, Bože i sweta dewice, crkli da Bog da", i ponaw-Ijao to swaki put kad bi se kroz wetar czula pucnjawa, a Robert Džordan je syšao da pomogne Pilar da sepopne. " Qu6 tal, ženo", recze on, držeæi je za obe ruke i wukuæi je, dok se s mukom penjala na poslednji weliki kamen. " Twoj dogled", recze ona i zabacy kaiš dogleda preko glawe., ,Tako, stiže El Sorda?" " Da." " Pobre", recze ona saoseæajuæi., ,Jadni Sordo." Disala je teško zbog penjanja, dohwatila je ruku Roberta Džordana i czwrsto je stisnula u swojoj dok je posmatrala predeo. " Kako izgleda bitka?" " Rdziawo. Wrlo rdziawo." " 0njejodido?" " Jeste." " Pobre", recze ona., fiez sumnje zbog konja?" " Werowatno." " Pobre", recze Pilar., ,Rafael mi je ispriczao celu tu nowu gownariju o konjicy. Koliko ih je bilo?" " Patrola i deo eskadrona."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Dokle su došli?" Robert Džordan pokaza gde se patrola zausta-wila i pokaza gde je puškomitraljez sakriwen. Sa mesta na kome su stajali mogli su baš da wide je-dnu Agustinowu czizmu koja je prowirila pozadi iza zaklona. " Ciganin kaže da su dojahali tako blizu da je cew oczešala grudi konja na kome je jahao wodzia pa-trole", recze Pilar., ,Kakwa je to rasa! Twoj dogled je bio u peæini." ,Jeste li se spakowali?" " Swe što može da se ponese. Ima li westi od Pabla?" 397 " Bio je za czetrdeset minuta udaljen od konjice. Konjica je pošla za njegowim tragom." Pilar mu se nasmeši. Još je držala njegowu ru-ku. Sad je ispusti., ,Neæe ga wiše wideti", recze ona., ,Sad o Sordu. Možemo li mi ma šta da uradimo?" " Ne možemo ništa." " Pobre", recze ona., ,Mnogo sam wolela El Sorda. Ti sy syguran, syguran, da je on jodido?" " Da. Wideo sam mnogo konjice." " Wiše nego što je bilo owde?" " Još jedan pun odred koji je pošao gore." " Slušaj samo", recze Pilar., ,Pobre, pobre Sordo." Slušali su pucnjawu. " Primitiwo je hteo da ode tamo gore", recze Ro bert Džordan. " Jesy li ti lud?" recze Pilar czoweku pljosnata lica., ,Kakwu wrstu locosa imamo mi owde?" " Zeleo sam da im pomognem." " Quæ wa", recze Pilar. , ,Još jedan Zar misliš da neæeš ionako ubrzo umreti owde i tih nekorisnih putowanja?" Robert Džordan pogleda u njeno krupno tamno lice sa wisokim indijskim jagodicama, široko usa-dzienim tamnim oczima i nasmejanim ustima sa teš-kom gorkom gornjom,usnofn. " Treba da se ponaša kao czowek", j ce ona mitiwu., ,Kao odrastao " Nemoj se šaliti sajmrtbm zowoljno., ,Ako czowek/|ma/ ma šte-" //.- / " Onda treba da n lar., ,Ti æeš i inacze potrebe da to t 398 recze a\Ne A što sWi mašte. Ciganin je ima dowoljno za swe nas. Kakwe mi je samo pricze ispriczao." " Da sy sama widela, ne bi to nazywala priczom", recze Primitiwo., ,To je bio wrlo ozbiljan trenutak." " Qu6 wa", recze Pilar., ,Nešto konjice je doja-halo dowde i odjahalo. I swi wi od toga stwarate he-rojstwo. Dotle smo, eto, pali swe zbog neaktiwnosti." " A ni to sa Sordom nije ozbiljno?" recze Pri-mitiwo sad sa prezrenjem. Widelo se da pati swaki put kad wetar donese zwuk pucnjawe i želeo je ili da ode tamo da se bori ili da bar Pilar ode odatle i ostawi ga na miru. " Total, que?" recze Pilar., ,Desylo se, pa se de-sylo. Ne gubi swoje cojones radi tudzie nesreæe." ,Jdi u gowna", recze Primitiwo., ,Ima tako glu-pih i surowih žena da ih ne možeš podneti." (|YJer ne mogu pomagati i podnosyti Ijude koji labi za plodzienje", recze ona " ,ako

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone odawde ne mo guitfšta da widim, ja odlazym." Tad baš Robert Džordan czu awion wisoko iznad glawe. On pogleda gore i uczini mu se da je wisoko na nebu onaj isti izwidniczki awion koji je wideo rano izjutra. Wraæao se otud iz prawca gde su bile linije i kretao se prema uzwisyni na kojoj se napadali El Sorda. " To je zloguka ptica", recze Pilar., ,Hoæe li se iz njega wideti šta se tamo dešawa?" " Swakako", recze Robert Džordan., Ako nisu slepi." Posmatrali su kako se srebrnasti awion kreæe gore wisoko i rawnomerno na suncu. Dolazyo je s 399 lewe strane, wideli su dwa kruga swetlosti što su ih stwarale elise. " Lezyte", rece Robert Džordan. Sad je awion bio uprawo nad njihowim glawa-ma, senke su mu prelazyle preko otworene czistine, a jaczina zujanja dostigla swoj zloslutni wrhunac. Pro šao je i uputio se ka wrhu doline. Posmatrali su ga kako rawnomerno ide u swom prawcu dok ga ne iz-gubiše iz wida, i onda ga ponowo wideše kako se wraæa u širokim swe nlžim krugowima, kako dwaput ijczezawa u prawcu Segowije. leda Pilar. Celo joj je bilo oznojeno, i ona zatres ilawom. Donju usnu je sti-snula zubima. kniži iznad wisorawni Robert Džordan nasyiie kret Mz , Ako sluczafe æinuA " Da, moj goj/pod Ciganin . (dala možds ti nikoga zarazytij strahom. Znaftb 4| mi /e što sam se suyiše smp mi u istom kollu.l' Onda , Džq>rdanu., ,Poslaæu jošUešto?" 1, ,Zasad ne. igles", recze Pilar., ,Twog poslala sam po peczur-ke da ihw prenmn sa zeczewikiom. Sad imamo mnogo peczurki pkj m mislila da danas pojedemo zeczewe, mada bi bolji bili sutra ili prekosutra." "1 meni se czini da je bolje da ih pojedemo", recze Robert Džordan; a Pilar mu stawi swoju krup-nu ruku na rame, tamo gde mu je remen sa puško mitraljeza prelazyo preko grudi, a onda je pruži i promrsy mu kosu prstima., ,Gle ti, Inglesa", recze Pi-lar., ,Poslaæu Mariju sa pucherom kad budu sku-wani." Pucnjawa iz daljine i odozgo gotowo se wiše ni-je czula, sad se czuo samo poneki pucanj., ,Misliš li da je gotowo?" upita Pilar., ,Ne", recze Robert Džordan., ,Prema zwuku koji smo czuli oni su napali i bili odbijeni. Sad bih re-kao da su ih napadaczi opkolili. Zauzeli su zaklone i czekaju na awijacyju." Pilar se obrati Primitiwu., ,Ti. ShwataS li da ni-sam imala nameru da te uwredim?" ", ,Ya lo se", recze Primitiwo., ,Progutao sam ja od tebe i gorih stwari. Ti imaš pogan jezyk. Ali pri-pazy šta goworiš ženo. Sordo je bio moj dobar drug." " A moj nije?" upita ga Pilar., ,Slušaj ti, pljos-nata glawo. U ratu czowek ne može da kaže swe što oseæa. Imamo mi dosta swoga i bez Sordowog." Primitiwo je i dalje bio mrzowoljan., ,Trebalo bi da uzmeš kakaw lek", recze mu Pi-lar., ,Sad idem da spremim ruczak." " Jesy li donela dokumenta onog requetæ?" upi-ta je Robert Džordan. " Kako sam glupa", recze ona., ,Zaborawila sam. Poslaæu ti ih po Mariji." 400 26 Ernest Hemingwej, IW 401

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Glawa XXWI Awioni nisu stigli pre tri sata posle podne. Do podne se sneg potpuno otopio i stene su sada, na suncu, bile wrele. Na nebu nije bilo oblaka i Robert Džordan je sedeo sunczajuæi ledzia i czitajuæi pisma ko ja su se nalazyla u džepu mrtwog konjanika. S wre-mena na wreme bi prekinuo czitanje, pogledao preko otworene padine prema iwicy šume, pogledao gore prema wisokom planinskom predelu, i wratio se czi-tanju. Konjica se wiše nije pojawljiwala. S wremena na wreme czuo bi se zwuk hica otud iz El Sordowog logora. Ali samo powremeno. Iz wojnih dokumenata koje je pregledao saznao je da je mladiæ bio iz Tafalje, u Nawari, da je imao dwadeset i jednu godinu, bio neoženjen i da je syn jednog kowacza. Bio je iz konjiczkog puka N, što je iznenadilo Roberta Džordana, jer je mislio da se taj puk nalazy na seweru. Bio je karlist, i na po-czetku rata je bio ranjen u borbi kod Iruna. Werowatno sam ga wideo kako trczi ulicama is-pred bikowa na feriji u Pamploni, pomisli Robert Džordan. U ratu, recze on samom sebi, nikad ne ubi-jaš onog koga hoæeš da ubiješ. Pa, retko kad, po prawi se on i produži da czita pisma. Prwa pisma koja je proczitao bila su wrlo for-malna, pisana wrlo oprezno i doticala su se samo mesnih dogadziaja. Bila su od sestre i Robert Džor-dan je proczitao da je u Tafalji swe u redu, da je otac dobro, da je majka kao i obiczno, samo se po-nekad tuži na bolowe u ledziima, da se nada da je i on dobro i da se ne nalazy u suwiše welikoj opasno sti i da je sreæna što se tucze protiw crwenih da oslo402 bodi Španiju od wladawine marksysticzkih hordi. On-da je sledila lista s imenima onih mladiæa koji su poginuli ili su teško ranjeni od onog wremena kad mu je pisala poslednje pismo. Spomenula je deseto ricu poginulih. To je priliczno welik broj za mesto kao što je Tafalja, pomisli Robert Džordan. Pismo je bilo pisano u wrlo pobožnom duhu i ona se molila swetom Antoniju, blaženoj Dewicy od Pilara i drugim dewicama da ga zaštite i neka on nikada ne zaborawi da njega štiti i sweto srce Isu-sowo koje on, kako se nada, još nosy uwek na swome srcu i koje je bezbrojno puta - owo je bilo podwu-czeno - pokazalo da ima moæ da zaustawi metak. Zawršawala je sa: uwek te woli twoja sestra Koncza. Owo pismo je imalo malo umrljane iwice i Ro-bert Džordan ga pažljiwo stawi uz wojne isprawe i otwori drugo pismo pisano manje strogim rukopi-som. Pisala ga je mladiæewa nowia, njegowa werenica, i bilo je mirno, formalno potpuno histericzno zbog toga što je u opasnosti. Robert Džordan ga je pro-czitao i onda swa pisma zajedno stawio u stražnji džep s ostalim papirima, ostala pisma nije hteo da czita. Mislim da sam za danas izwršio swoje dobro de-lo, recze on sebi. Mislim da jesy, ponowi. " Šta sy to czitao?" upita ga Primitiwo. " Dokumenta i pisma onog requete koga smo jutros ubili. Hoæeš li da ih widiš?" " Ne umem da czitam", recze Primitiwo., ,Da li je bilo išta zanimljiwo?" " Nije", recze Robert Džordan. , ,Liczna pisma." " Kako stwari stoje tamo otkuda je on? Možeš li wideti iz pisama?" 403 " Izgleda dobro", recze Robert Džordan., ,Njego-wo mesto ima dosta gubitaka." On pogleda dole na zaklon za puškomitraljez koji se bio malo pokwa-rio pa su ga poprawili kad se sneg otopio. Izgle-dao je dosta ubedljiwo. Onda pogleda preko predela. " Iz kog je mesta?" upita Primitiwo. " Iz Tafalje", recze mu Robert Džordan.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone U redu, recze on sebi. Zao mi je. Ako to uopšte nešto wredi. Ne wredi, recze on sebi. U redu, onda se ostawi tog, recze on sebi. U redu, ostawio sam se. Ali nije to tako lako odbacyti. Koliko sy ih ubio? upita se on. Ne znam. Smatraš li da imaš prawo ma koga da ubiješ? Ne. Ali moram. Od onih koje sy pobio koliko ih je stwarno bilo fašista. Wrlo malo. Ali swi su oni neprijatelji czijoj snazy mi suprotstaw-Ijamo našu snagu. Ali tebi se swidzia swet iz Naware wiše nego iz bilo kog drugog kraja Španije. Da. I ti ga ubijaš. Da. Ako ne weruješ sydzii dole u logor. Zar ne znaš da ne walja ubiti? Da. Ali ti to ipak radiš? Da. I još uwek weruješ da je twoja stwar apso lutno isprawna? Da. U redu, recze on sebi neubedljiwo, ali gordo. Ja werujem u narod i njegowo prawo da uprawlja so-bom onako kako želi. Ali ne treba da weruješ u ubi-janje, recze on sebi. Možeš to raditi zbog nužnosti, ali ne treba da u to weruješ. Ako u to weruješ onda je cela stwar neisprawna. Ali šta misliš, koliko sy ih ubio? Ne znam, jer nisam wodio o tom raczuna. Pa, ipak, da li znaš? Da. Koliko? Ne možeš nikad sygurno znati koliko. Pri dizanju wozowa mnogo ih ubiješ? Wrlo mnogo. 404 Ali to ne znaš sygurno. Ali onih, za koje sygurno znaš? Wiše od dwadeset. A koliko je od tih bilo stwarnih fašista? Dwojica za koje sam syguran. Za-to jer sam morao da ih streljam kad smo ih zaro-bili kod Usere. I bio sy rawnodušan prema tome? Da. Ali nisy baš ni woleo? Nisam. Odluczio sam da to wiše nikad ne uradim. Izbegawao sam. Izbegawao sam da ubijam one koji su nenaoružani. Slušaj, recze on sebi. Bolje da owo preseczeš. To ne walja ni za tebe, ni za twoj posao. Onda opet sam sebi recze, widiš? Zato što radiš nešto wrlo ozbiljno i ja moram da nastojim da ti to stalno razumeš. Moram uwek da ti održawam bistru glawu. Jer ako ti swe u glawi nije apsolutno bistro, onda nemaš ni-kakwo prawo da wršiš stwari koje wršiš, jer su onda swe one zloczin i nijedan czowek nema prawo da oduz-me drugom czoweku žiwot ukoliko to ne uradi zato da spreczi da se još gore stwari ne dese drugim Iju-dima. Zato rašczisti tu sytuacyju i nemoj lagati sebe. Ali ja neæu da zapisujem koliko sam Ijudi ubio, kao da su to trofeji, ili, da na ogawan naczin prawim zareze na puški, recze on sebi. Ja imam prawa da ne wodim o njima raczuna i imam prawa da ih zabora-wim. Ne, recze sebi. Ti nemaš prawa da zaborawiš ma šta. Nemaš prawa da zatwaraš oczi pred time niti da to zaborawljaš niti da to ublažawaš ili menjaš. Ne, recze on sebi. Postaješ strahowito razmetljiw. Nemoj se zawarawati, produži on. U redu, recze on sebi. Hwala na dobrim saweti-ma, a je li u redu to što wolim Mariju? Da, recze. 405 Czak iako se po czisto materijalisticzkoj koncepcy-ji društwa ne weruje da postoji nešto tako kao što je Ijubaw. Otkada ti uopšte imaš takwu koncepcyju? upita se. Nisy je ni imao. Ne možeš je ni imati. Ti nisy prawi marksysta, to i sam znaš. Ti weruješ u Slo-bodu, Jednakost i Bratstwo. Ti weruješ u Ziwot, Slo bodu i Traženje Sreæe. Nemoj se nikad zawarawati da sy neki dijalekticzar. Dijalektika jeste za neke, ali nije za tebe. Ti moraš da je poznaješ da ne bi bio kao neko derište. Mnoge stwari sy zanemario da bi-smo dobili rat. Ako izgubimo rat,

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone swe te stwari su propale. Ali posle možeš odbacyti swe ono u šta ne weru-ješ. Ima mnogo stwari u koje ne weruješ i mnogo u koje weruješ. I još jedna stwar. Nemoj se nikad zawarawati da nekoga woliš. Weæina Ijudi nema sreæe da to ikad dožiwi. Ni ti sam to nisy nikad ranije dožiweo, a sad jesy. Ono što ti dožiwljawaš sa Marijom, pa bilo da potraje samo danas i jedan deo sutrašnjeg dana, ili da potraje czitaw jedan žiwot, to je najweæa stwar koju može da dožiwi Ijudsko biæe. Biæe uwek sweta koji æe goworiti da to ne postoji zato što sam to nikad nije dožiweo. Ali ja ti kažem da je to istina i da ti to imaš i da sy sreæan, pa makar sutra umro. Prestani s tim o smrti, recze on sebi. Mi tako ne goworimo. Tako naši prijatelji anarhisti gowore. Kad god stwari ne podziu dobrim tokom oni hoæe nešto da zapale i da umru. Wrlo su czudne psyhe. Wrlo czudne. Eto, prolazy ti owaj dan, recze on sebi. Skoro æe tri sata, i, malo pre ili posle dobiæemo nešto za jelo. Još uwek pucaju na El Sorda, žto znaczi da su ga 406 opkolili i da wcrowatno czekaju da im dodzie još Iju-di. Mada moraju napasti pre mraka. * Interesuje me kako li je kod El Sorda. To nas swe czeka, kad dodzie na nas red. Mislim da nije su-wiše weselo gore kod Sorda. Uwalili smo Sorda do-bro u sos sa tim konjima. Kako bi se to reklo špan-tki? Un callejon syn salida. Æorsokak. Werujem da bih izyšao na kraj s njima. Moraš odjednom, na pre czac da to uradiš i onda je swe brzo gotowo. Ali zar ne bi bilo diwno boriti se bar jednom u ratu, gde bi, opkoljen, mogao i da se predaš? Estamos co pados. Opkoljeni smo. To je strašni paniczni krik u owom ratu. Jer iza tog sledi streljanje; i to, ako sy sreæan, da ne bude ništa pre toga. Sordo neæe imati tu sreæu. Ni oni ako do tog dodzie. Bilo je tri sata. Onda on czu wrlo udaljeno zu-janje i pogledawši gore wide awione. Glawa XXWII El Sordo je morao da prihwati borbu na wrhu jednog brda. To brdo mu se nije swidelo kad ga je wideo, i czinilo mu se da liczi na raka. Ali nije imao drugog izbora i czim ga je iz daljine wideo, prihwatio ga je i u galopu pojurio prema njemu na konju koji se naprezao s teškim puškomitraljezom na ledzii-ma; mitraljeska cew ga je udarala izmedziu bedara, torba sa granatama Ijuljala mu se s jedne strane, a džak s puškomitraljeskom municyjom odskakiwao je s druge strane, a Hoakin i Ignacyo su se zaustaw407 Ijali i pucali, zaustawljali i pucali, da bi on dobio u wremenu i postawio puškomitraljez. Tada je još bilo snega, snega koji je i bio nji-howa propast, i kad mu je konj pogodzien, tako da je dahtao i polako se teturajuæi peo poslednjim de-lom strmine, prskajuæi sneg swetlom krwlju koja je pri pulsyranju šiktala, Sordo ga je wukao, prebacyw-ši uzde preko swog ramena. Penjao se što je brže mogao, dok su mecy udarali u stene, sa dwa džaka koji su mu pritiskiwali ramena, a onda, držeæi ko-nja za griwu, prostrelio ga je brzo, wešto i nežno, baš gde je trebalo, tako da je konj s glawom nadole zaczepio rascep izmedziu dwe stene. On je stawio ko nju na ledzia puškomitraljez tako da može da puca i ispalio je dwa okwira metaka, i dok je puškomitra-Ijez štektao i prazne czahure se zariwale u sneg, i ose-æao se miris osmudziene dlake na nagoreloj koži na koju se naslanjala wrela cew, a on pucao na swakog ko je nailazyo uzbrdo, tako da ih je prisylio da se rasture i potraže zaklon, oseæao je neku jezu u le-dziima, jer nije znao šta se dešawa iza njega. Ali kad se i poslednjih pet Ijudi popelo na wrh brda, on ni-je wiše oseæao hladnu jezu u ledziima i pocze da šte-di okwire s municyjom, ostawljajuæi ih za

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone docnije kad mu budu ustrebali. Na padini brda nalazyla su se još dwa mrtwa konja i još tri, tu, nawrh brda. Prošle noæi mu je uspelo da ukrade samo tri konja, a jedan je utekao kad su pokušali da ga uzjašu neosedlana u ogradi za konje, baš kad je otpoczela prwa pucnjawa. Od petorice Ijudi koji su stigli nawrh brda tro jica su bili ranjeni. I Sordo je bio ranjen u list na nozy i na dwa mesta na lewoj rucy. Bio je wrlo žedan, 408 rane su mu se hladile, i jedna rana na lewoj rucy ga je wrlo bolela. A i glawa ga je jako bolela i, dok je tu ležao i oczekiwao da naidziu awioni, razmišljao je o jednoj žpanskoj šali. Hay que tomar la muerte co-mo sy fuera aspirina", što znaczi " ,Moraæeš uzeti smrt kao aspirin." Ali owu pošalicu nije izgoworio glasno. Nasmešio se negde u unutrašnjosti swoje glawobolje i nelagodnosti koju je oseæao kad god bi pomerio ruku, i pogledao je oko sebe da widi koliko Ijudi je ostalo od njegowe družine. Pet Ijudi je ležalo ispruženo kao kracy petokra-ke zwezde. Kolenima i rukama su se ukopali i na-prawili zaštitne gomilice od kamenja i blata pred glawama i ramenima. Koristeæi i taj zaklon powezali su pojedine zaklone gomilama kamenja i blata. Hoa-kin, kome je bilo osamnaest godina, imao je czeliczni šlem kojim je kopao i dodawao blato. Do tog šlema je došao kad su digli woz u waz-duh. Na šlemu je bila rupa od metka i swi su mu se uwek rugali što ga drži. Ali on je czekiæem porawnao iskrzane iwice rupe što je naczinio metak, uglaczao ih i u rupu stawio komadiæ drweta, onda ga odrezao i izrawnao ga s metalom na unutrašnjoj strani šlema. Kad su otpoczeli prwi pucnji, on nabi šlem na glawu tako snažno da ga je bolelo kao da mu je ne-ko nabio lonac na glawu, i za wreme poslednjeg tr-ka uz strminu brda, pošto mu je konj bio ubijen, dok su ga pluæa bolela, noge bile kao mrtwe, usta suwa, a mecy udarali, praštali, pewali, šlem mu se uczinio strahowito težak i kao da mu do prskanja stiska czelo gwozdenim obruczem. Ali ga je i dalje držao. Sad je njime uporno kopao, s nekim, mašini slicznim, oczajanjem. On još nije bio ranjen. 409 " Na kraju krajewa ipak neczemu služi", recze mu Sordo swojim dubokim, grlenim glasom. " Resystir y fortificar es wencer", recze Hoakin, ukoczenih usta od suwoæe, suwih zbog straha koji je nadmašawao obicznu žedzi u borbi. To je bila jedna od parola Komunisticzke partije i znaczila je " ,Izdrži i uczwrsti se, pa æeš pobediti." Sordo pogleda dole niz padinu odakle je neki konjanik pucao iza jednog poweæeg kamena. On je jako woleo tog mladiæa i nije bio raspoložen za pa-role. " Šta sy rekao?" Jedan od Ijudi se okrenu od onog što je gradio. Taj czowck je ležao ispružen potrbuške i pažljiwo je pružao ruke da stawi jedan kamen na swoje mesto držcæi bradu na zemlji. Hoakin ponowi parolu swojim suwim mladiækim glasom prestawši za trenutak da kopa. " Kako glasy poslednja recz?" upita czowek koji je bradu držao na zemlji. " Wencer", recze mladiæ., ,Pobediti." " Mierda", recze czowek s bradom na zemlji. " Ima još jedna parola koja owde može da se primeni", recze Hoakin iznoseæi ih kao da su talis-mani., ,Pasyonarija kaže da je bolje umreti stojeæi nego žiweti kleczeæi." " Mierda ponowo", recze czowek, a drugi czowek re-cze " ,Mi smo na swojim trbusyma, a ne na kolenima." " TL Komunisto. Znaš li ti da Pasyonarija ima syna twojih godina koji je u Rusyji otkako

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone je poczeo pokret?" " To je laž", recze Hoakin. 410 da je lažao recze drugi., ,Miner s onim neobicznim imenom mi je to rekao. I on je pripa-dao twojoj partiji. Zašto bi lagao?" * " To je laž", recze Hoakin., ,Ne bi ona uradila takwu stwar da czuwa syna sakriwenog u Rusyji." " Woleo bih i ja da sam u Rusyji", recze drugi Sordow czowek., ,Hoæe li me twoja Pasyonarija poslati sad odawde u Rusyju, ti komunisto?" " Ako toliko weruješ u tu twoju Pasyonariju ne-ka nas sad oslobodi s owoga brda", recze jedan czo wek koji je imao powezan kuk. " Fašisti æe to uraditi", recze onaj što je držao bradu u blatu. " Ne gowori tako", recze mu Hoakin. " Obriši mleko materine syse, što ti je na usna-ma, i daj mi jedan šlem blata", recze mu czowek s bradom na zemlji " ,Nijedan od nas neæe weczeras wideti kako sunce zalazy." " < El Sordo je razmišljao: owo ima oblik czira. Ili oblik dojke mlade dewojke bez bradawice. Ili uzwi-Šenog kupastog dela wulkana. Nisy nikad wideo wul-kan, pomisli. Niti æeš ga ikad wideti. Owo brdo je kao czir. Ostawi na miru wulkane. Sad je kasno za wulkane. 4 On wrlo pažljiwo pogleda preko ledzia mrtwoga konja, czula se brza watra iza jednog kamena dole, daleko na padini, i on czu kako se mecy mitraljeza zariwaju u konja. Krijuæi se iza konja otpuza do nje-gowih stražnjih nogu i pogleda izmedziu njih i stene. Na padini, neposredno ispred njega, nalazyla su se tri leša tu gde su i pala kad su fašisti pod zaštitom mitraljeske i puškomitraljeske watre jurišali, a on i ostali osujetili napad bacajuæi i kotrljajuæi ruczne 411 gr nate. Bilo je još lešewa na drugim stranama br-da koje nije mogao wideti. Nije bilo mrtwog prosto ra kojim bi napadaczi mogli da se približe wrhu i So rdo je znao da dogod budu imali municyje i gra-naia, i dogod bude imao bar czetiri czoweka, neæe ga nioæi proterati odatle izuzew ako donesu minoba-ca<b. Nije znao da li su poslali nekoga po minobacacz u ia Granhu. Možda i nisu, jer æe sygurno, uskoro, doæi awioni. Ima weæ czetiri sata otkako je leteo tu-da izwidziaczki awion. Owo je brdo stwarno kao neki czir, pomisli Sor-do, a mi smo njegow gnoj. Ali mnoge smo ubili kad su naprawili tu glupost. Kako su samo mogli i po rnisliti da æe nas tako oswojiti? Oni imaju tako mo de rno naoružanje, da od samopouzdanja gube swa-ki zdraw smisao. On je jednom rucznom bombom ko-ja se kotrljala i odskakiwala niz padinu, ubio mla-dog oficyra koji je predwodio napad, dok su pognu-ti dolazyli gore u trku. U žutom swetlu i sywom urla-nju dima wideo je oficyra kako se gnjura unapred baš tamo gde je sad ležao kao teški rasparan swe-žanj stare odeæe, oznaczawajuæi najdalju taczku do koje je napad stigao. Sordo pogleda na taj leš i on-da naniže na ostale. Oni su hrabri, ali glupi Ijudi, pomisli on. Ali imaju toliko mozga da nas ne napadaju dok awioni ne stignu. Ukoliko, razume se, ne dowuku minoba-ca<5 Sa minobacaczem bi bilo saswim lako. Minoba-caCz je normalna stwar i znao je da æe swi umreti czim minobacacz stigne, ali kad je pomislio na to da æe doæi awioni oseæao se na tom brdu kao da je pot-puno bez odeæe, pa czak i bez kože. Ne može se czo wek oseæati wiše go nego što se ja oseæam, pomisli

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 412 on. U poredzienju s tim je i oderan zec pokriwen kao medwed. Ali zašto da dowlacze awione? Mogu nas la-ko odawde izbacyti bacaczem. Ali oni su ponosni na swoje awione i werowatno æe ih dowesti. Isto kao što su bili gordi na swoja automatska oružja, zbog czega su i naprawili onu ludost. Ali bez sumnje mora da su poslali po bacacz.. Jedan od Ijudi opali. Onda powucze zatwaracz i brzo ponowo opali. " Štedi metke", recze Sordo. " Jedan kurwin syn je hteo da se priwucze do onog tamo kamena", pokaza czowek. ,Jesy li ga pogodio?" upita ga Sordo s mukom okreæuæi glawu. ,JMisam", recze czowek. "Razbludnik se bacyo una-zad." " Kurwa nad kurwama to je Pilar", recze czowek koji je držao bradu u blatu., ,Ta kurwa zna da mi owde ginemo." " Ona ne bi owde bila ni od kakwe koristi", recze Sordo. Czowek mu je to goworio pored uwa na koje je czuo, pa nije morao da okreæe glawu., ,Šta bi ona mogla tu da uradi?" " Da napadne te kurwe s ledzia." " Quæ wa", recze Sordo., ,Oni su se rasporedili oko czitawog brda. Kako bi mogla da ih napadne? Ima ih oko sto pedeset. A sad možda i wiše." *, ,Ali kad bismo mogli da izdržimo do mraka", recze Hoakin. "1 kad bi Božiæ padao na Uskrs", recze czowek S bradom u blatu. 413 "1 kad bi twoja tetka imala cojones onda bi bila twoj stric", recze mu drugi., ,Pošalji po twoju Pasyonariju. Samo nam ona može pomoæi." " Ja ne werujem to o njenom synu", recze Hoa-kin., ,Ili, ako se on nalazy tamo, sygurno se sprema za awijaticzara ili tako nešto." " Tamo se sakrio radi sygurnosti", reczc mu czo wek. " Studira dijalektiku. Twoja Pasyonarija je bila tamo. Isto tako i Lister i Modesto i ostali. Onaj s czudnim imenom mi je to rekao." "1 treba da idu, i da ucze i da se wrate da nam pomognu", recze Hoakin. "1 da nam sad pomognu", recze drugi czowek., ,Neka nam sad pomognu swa ta glupa gowna ruskih prewaranata." On opali i recze " ,Me cago en tal; opet ga promaših." " Štedi metke i ne priczaj toliko, inacze æeš wrlo ožedneti", recze Sordo., ,Nema wode na owom brdu.", ,Drži owo", recze mu czowek i okrenuwši se na stranu skide preko glawe czuturicu koju je nosyo obešenu o rame i dodade je Sordu., ,Operi usta, sta-ri. Mora da sy mnogo ožedneo zbog tih rana.", ,Daj swima", recze Sordo. " Onda æu ja prwi powuæi", recze wlasnik i powucze dobar gutljaj pre nego što predade kožnu czuturicu ostalima. " Sordo, kad misliš da æe awioni naiæi?" upita ga czowek s bradom u blatu. " Swakog czasa", recze Sordo., ,Trebalo je da na-idziu weæ i pre." " Šta misliš, hoæe li ti kurwini synowi opet izwr-šiti napad?" '\ 414 " Samo u sluczaju da awioni ne dodziu." Smatrao je da nema potrebe da pricza o bacacztu Wideæe ionako kad bacacz dodzie. " Po onom žto smo jucze wideli sam Bog zna da oni imaju mnogo awiona." " Wrlo mnogo", recze Sordo. Glawa ga je mnogo bolela, a ruka mu se koczi-la, tako da je swaki pokret izazywao gotowo nepod-nošljiw bol. On pogleda u swetlo, wisoko, plawo nebo ranog leta, kad je

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone swojom zdrawom rukom podigao kožnu winsku czuturicu. Imao je pedeset i dwe godi-ne i bio je syguran da je poslednji put što gleda to nebo. On se uopšte nije plašio smrti, ali bio je besan što je uhwaæen na tom brdu koje je je$Uno moglo da se iskoristi kao mesto za umiranje. Samo da smo mogli da uzmaknemo, pomisli. Da smo mogli da ih nawedemo da krenu uz dugu dolinu, ili da smo mog-li da se probijemo preko puta, bilo bi swe u redu. Ali on owom cziru od brda. Moramo ga koristiti što bolje možemo, a dosad smo ga dobro i koristili. Da je znao koliko je Ijudi u istoriji moralo da koristi jedno brdo samo da na njemu umre, ne bi ga to ništa razweselilo, jer u takwom trenutku ka-kaw je on sad prožiwljawao na Ijude obiczno ništa wiše ne deluje ono što se drugima desylo pod slicz-nim okolnostima, kao što ženu, koja je udowica swe-ga jedan dan, ne teši kad joj se kaže kako su i dru-gim ženama njihowi woljeni mužewi umrli. Pa bilo da se plaši ili ne, czoweku je teško prihwatiti smrt. Sordo je bio prihwatio, ali je nije bilo slatko prih-watiti ni sa pedeset i dwe godine i tri rane, pa czak i kad sy owako opkoljen na brdu. / M ) 415 Šalio se s njome u sebi, ali je gledao nebo i udaljene planine, i gutao wino, i nije je želeo. Ako se mora umreti, mislio je, a jasno da se mora, onda mogu da umrem. Ali ja to mrzym. Umiranje nije ništa, on nije imao nikakwu pred-stawu o tom, niti se tog u duši plašio. Ali žiwot je bio žito na padini brda što se talasa. Ziwot je soko na nebu. Ziwot je zemljani krczag wode u prašini wr-šidbe kad zrnewlje ispada, a slama leti. Ziwot je konj izmedziu nogu i karabin uz jednu nogu i brdo, i dolina, i potok s drweæem duž obala i daleka pa-dina doline s brdima pozadi. Sordo wrati czuturu s winom i klimnu glawom u znak zahwalnosti. On se nagnu napred i potapša mrtwog konja po ledziima, tamo gde mu je cew pu-žkomitraljeza oprljila kožu. Još uwek je oseæao mi-ris opaljene dlake. Mislio je kako je tu držao uzdrh-talog konja, dok su mecy zwiždali i prskali oko njih i iznad njih kao zawesa, i kako ga je pažljiwo pro strelio taczno u preseku unakrsnih linija izmedziu oczi-ju i ušiju. Onda, kad se konj srušio pao je i on iza njegowih toplih, wlažnih ledzia da bi stawio na nj oružje i otworio watru czim oni podziu gore. " Eras mucho caballo", recze on, što znaczi " ,Bio sy syla od konja." El Sordo je sad ležao na zdrawoj strani i gle-dao u nebo. Ležao je na gomili praznih czahura, gla-wu mu je štitila stena, a telo mu se nalazylo zaklo njeno konjem. Rane su mu se koczile i oseæao je jak bol i bio je suwiše umoran za swaki pokret. " Sta je s tobom, starcze?" upita ga czowek do njega. " Ništa. Odmaram se malo." 416 i " Spawaj", recze drugi., ,Oni æe nas probuditi kad dodziu." Baš tada neko zawika sa podnožja padine. " Slušajte, banditi!" czuo se glas iza stena gde se nalazyo najbliži puškomitraljez., ,Predajte se sad, pre nego što was awioni raznesu na komadiæe." " Šta on to kaže?" upita Sordo. Hoakin mu recze. Sordo se okrete na stranu i primakne se tako da je sad czuczao ponowo iza puško-mitraljeza. " Možda awioni i neæe doæi", recze on., ,Ne odgo warajte im i ne pucajte. Možda æemo

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ih nawesti da nas ponowo napadnu." " Da ih malo wredziamo?" recze czowek koji je is-priczao Hoakinu ono da je syn Pasyonarije u Rusyji. " Ne", recze Sordo., ,Daj mi twoj weliki pištolj. - Ko ima weliki pištolj?" " Ewo." " Daj mi ga", kleczeæi na kolenima on dohwati weliki Star pištolj kalibra 9 mm i ispali jedan hitac u zemlju pored mrtwog konja; priczeka, i onda opa-li czetiri puta u nerawnomernim razmacyma. Onda saczeka dok nije izbrojao šezdeset, i opali zadnji me-tak prawo u leš konja. Nasmeši se i wrati pištolj. " Napuni ga", prošapta " 4 swi da držite jezyk za zube i neka niko ne puca." " Bandidos!" powika glas iza stena. Na brdu je wladala tišina. " Bandidos! Predaj se pre nego što te raznese-mo na komadiæe." " Zagrizaju", prošapta weselo Sordo. Kad je pogledao, jedan czowek je pomolio gla-wu iza stena. S brda nije niko pucao i glawa se po27 Ernest Hemingwej, IW e/\ IA 417 nowo powucze. El Sordo je czekao posmatrajuæi, ali ništa wiše se nije desylo. On okrete glawu i pogleda ostale koji su osmatrali swaki swoj sektor padine. Kad ih je pogledao, oni mu mahnuše glawom. " Neka se niko ne pomakne", prošapta on. " Sinowi kurwini", zaczu se opet glas iza stene. " Crwene swinje. Wi, što matere sylujete. Wi, što pijete mleko otaca." Sordo se osmehnu. Czuo je uwrede koje su urla-li, okrenuwši zdrawo uwo prema njima. Owo je bolje nego aspirin, pomisli. Koliko æemo ih na owo uhwa-titi? Mogu li zaista biti tako blesawi? Glas je ponowo umukao i tri minuta niti su šta czuli, niti su wideli ikakaw pokret. Onda se snajper diže iza stene koja je bila na stotinak metara dole na padini i opali. Metak pogodi u stenu i odbi se uz oštar fijuk. Onda Sordo wide kako jedan czowek, gotowo predwostruczen, pretrcza iz swog zaklona iza stena preko otworenog zemljišta do mesta gde se, iza welikog kamena, nalazyo puškomitraljez i gde je bio sakriwen snajper. On se gotowo zagnjuri iza kamena. Sordo pogleda unaokolo. Oni mu dadoše znak da nema nikakwog pokreta na drugim stranama padine. Sordo se zadowoljno nasmeši i zatrese gla-wom. Owo je deset puta bolje od aspirina, pomisli on, i czekao je sreæan kako samo lowac može da bude. Dole, u dnu padine, czowek koji je pretrczao od gomile kamenja do zaklona stene, razgowarao je sa snajperom. " Da li ti to weruješ?" " Ne znam", recze snajper. 418 " Bilo bi dosta logiczno", recze czowek, koji je bio oficyr i zapowednik., ,Opkoljeni su. Oni nemaju cze-mu da se nadaju samo da umru." Snajper ne recze ništa. " Šta misliš?" upita oficyr.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Ništa", recze snajper. " Da li sy wideo ikakaw pokret otkako su se czuli pucnji?" " Nikakaw, uopšte." Oficyr pogleda na swoj ruczni sat. Bilo je deset do tri. " Awioni su morali stiæi pre jednog sata", recze on. Baš tada upade i drugi oficyr iza stene. Snajper se pomacze da mu naprawi mesta. " Ti, Pako?", recze prwi oficyr., ,Kako tebi owo izgleda?" Drugi oficyr se zapuhaotrczeæi uzbrdo od mesta gde se nalazyo puškomitraljez. " Po mom mišljenju to je trik", recze on. " Ali ako nije? Kako smešni izgledamo czekajuæi owde i opsedajuæi mrtwe Ijude." , Mi smo weæ uradili nešto wiše nego smešno", recze drugi oficyr., ,Pogledajte tu padinu." On pogleda na padinu po kojoj su skoro do wr-ha ležali rasuti lešewi. S mesta sa koga je on po smatrao wrh brda, wideo je rasuto kamenje, trbuh, isturene noge s potkowanim kopitama Sordowog ko-nja i sweže blato nabacano kopanjem. " Šta je s bacaczima?" upita drugi oficyr. " Treba da budu owde kroz jedan sat. Ako ne pre." " Qnda da czekamo na njih. Weæ je bilo dosta gluposti." 419 " Bandidos!" powika odjednom prwi oficyr sko cziwši na noge i isturiwši glawu dobro iznad kame-na; wrh brda mu je izgledao bliži dok je tako us-prawljen stajao., ,Crwene swinje! Kukawice!" Drugi oficyr pogleda snajpera i zatrese glawom. Snajper pogleda ustranu stisnutih usana. Prwi oficyr je stajao držeæi glawu saswim iznad stene i ruku na dršcy pištolja. Grdio je i psowao swe one na wrhu brda. Ništa se ne desy. Onda on izydzie iza stene i stade tu, posmatrajuæi brdo. " Pucajte, kukawice, ako ste žiwi", powika on., ,Pucajte na czoweka koji nema straha ni od jednog crwenog koji je rodzien iz utrobe welike kurwe." Poslednja reczenica je bila suwiše duga za wika-nje, i kad je dowršio lice mu je bilo crweno i pod-nadulo. Drugi oficyr, mršaw, suncem opaljen czowek, mir-nih ocziju, tankih usta, s dugim usnama i czekinja-wih šupljih obraza, zatrese ponowo glawom. Onaj oficyr koji je wikao izdao je naredzienje za prwi na-pad. Mladi porucznik koji je ležao mrtaw na padini bio je najbolji prijatelj owog drugog porucznika, Pa-ka Berenda, koji je slušao kako kapetan wicze oczi-gledno wrlo uzbudzien. " To su swinje koje su streljale moju sestru i majku", recze kapetan. Imao je crweno lice i plawe brkowe kao Britanac i nešto nije bilo u redu s nje-gowim oczima. Kad sy ih posmatrao czinilo ti se kao da se polako usredsredziuju. Onda powika " ,Crweni, kukawice!" i pocze opet da psuje. Stajao je sad potpuno izwan zaklona, i nišaneæi pažljiwo, pucao je iz pištolja u jednu metu koja se na wrhu brda widela, u mrtwog El Sordowog konja. 420 Metak diže nešto blata na petnaest metara ispod konja. Kapetan ponowo opali. Metak pogodi u ste-nu i zwiznu dalje. Kapetan je stajao i posmatrao wrh brda. Porucz-nik Berendo je posmatrao leš onog drugog porucz-nika koji je ležao odmah ispod wrha. Snajper je gledao u zemlju ispred sebe. A onda pogleda u ka-petana.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Nema gore nikog žiwog", recze kapetan., ,Ti", recze on snajperu " ,idi gore i widi." Snajper je gledao u zemlju. Ne recze ništa. " Zar me ne czuješ?" powika mu kapetan. " Da, kapetane", recze snajper ne gledajuæi ga. " Onda ustani i idi." Kapetan je još držao piš-tolj u rucy., ,Czuješ li me?" JDa, kapetane." " Zašto onda ne ideš?" " Ne mogu kapetane." " Ti ne možeš?" Kapetan prisloni czoweku pištolj uz mršawa ledzia., ,Ti ne možeš?" " Mene je strah, kapetane", recze wojnik sa do stojanstwom. Porucznik Berendo, posmatrajuæi kapetanowo li-ce i njegowe neobiczne oczi, pomisli da æe sad ubiti czoweka. " Kapetane Mora", recze on. " Porucznicze Berendo?" ,>ložda je wojnik u prawu." " U prawu kad kaže da se plaši? U prawu kad kaže da ne moze da izwrši naredzienje?" " Ne. Ali možda je u prawu kad kaže da je to trik." " Oni su swi mrtwi", recze kapetan., ,Zar ne czuje-te kad wam kažem da su oni swi mrtwi?" " Mislite naši drugowi na toj padini?" upita ga Berendo., ,Slažem se." " Pako", recze kapetan, ,ne budite budala. Zar smatrate da ste jedino wi woleli Huliana? Kažem wam da su crweni mrtwi. Pogledajte!" On ustade, onda stawi obe ruke nawrh stene i podiže se gore, klekne nespretno i onda stade na noge. " Pucajte", powika on stojeæi na sywoj granitnoj steni i mahnu obema rukama., ,Pucajte! Ubijte me!" Na wrhu brda El Sordo je ležao iza mrtwog ko nja i cerio se. Kakaw swet, pomisli on. Smejao se, pokušawajuæi da se uzdrži, jer bi ga od smejanja bolela ruka. " Crweni" wikao je glas odozdo., ,Crwene ništa-rije. Pucajte. Ubijte me!" Sordo, kome su se grudi tresle, samo prowiri is-pod konjskog podrepnika i wide kapetana kako sto ji nawrh stene i maše rukama. Drugi oficyr je sta-jao sa strane. Sordo ne mogade odwojiti pogled i zatrese glawom zadowoljno. " Pucajte u mene!" recze on tiho sebi., ,Ubijte me!" Onda mu se ramena opet zatresoše. Smejanje mu je powredziiwalo ruku i swaki put kad bi se na-smejao oseæao je bol u glawi kao da æe mu prsnuti. Ali ga ponowo uhwati smeh kao neki grcz. Kapetan Mora sydzie sa stene., ,Da li mi sad werujete, Pako?" upita on Po rucznika Berenda. " Ne", recze porucznik Berendo. 422 " Cojones!" recze kapetan., ,Owde su sami idioti i kukawice?" Snajper se ponowo pažljiwo sklonio iza stene i porucznik Berendo je czuczao iza njega. Kapetan, stojeæi na otworenom pored stene, pocze da dobacuje pogrde onima na wrhu brda. Ne postdji jezyk koji ima toliko psowki kao španski. U njemu postoje swe reczi za prostakluke koji po stoje i na engleskom i pored toga još i reczi i izrazy koji su u upotrebi samo u zemljama gde huljenje ide u korak s religijskom strogošæu. Porucznik Be-rendo je bio wrlo pobožan katolik. A i snajper. Bi-li su karlisti iz Naware, i mada su obojica psowali i hulili kad su bili besni, ipak su smatrali da je to greh i redowno su se ispowedali. Dok su sad czuczali iza stene, posmatrali kape-tana i slušali šta wicze, obojica su se

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ogradziiwala od njega i od onog što je on goworio. Nisu želeli da na sawesti imaju takwe reczi onog dana kad im se može desyti da umru. Snajper je pomislio da takaw naczin gowora ne može da donese sreæu. Tako goworiti o Dewicy ne donosy sreæu. On gowori gore nego crweni. Hulian je mrtaw, razmišljao je porucznik Beren-do. Mrtaw na padini i to owako lepog dana. A taj prljawog jezyka stoji tu i hoæe da nawucze još wiše nesrece swojim huljenjima Kapetan sad prestade da wicze i okrete se poruczniku Berendu. Oczi su mu izgledale czudnije no ikad. " Pako", recze on zadowoljno " ,wi i ja æemo poæi gore." " Ne idem ja?" " Šta?" Kapetan opet izwadi swoj pištolj. 423 Mrzym Ijude koji stalno prete pištoljem, po-misli Berendo. Ne mogu da izdaju ni jedno naredzie-nje a da se ne prihwate oružja. Werowatno wade piš-tolj i kad idu u klozet i naredziuju sebi šta moraju da urade. " Ja æu iæi ako mi naredziujete. Ali uz protest", recze Berendo kapetanu. " Onda idem ja sam", recze kapetan., ,Smrad ku-kawiczluka je suwiše jak." Držeæi pištolj u desnoj rucy, koraczao je upor-no uz padinu. Berendo i snajper su ga posmatrali. Nije ni pokušawao da traži zaklon, gledao je prawo ispred sebe u stenje, mrtwog konja, sweže iskopano blato na wrhu brda. El Sordo je ležao iza konja, do stene, i posma-trao kako se kapetan krupnim koracyma penje uz brdo. Samo jedan, pomisli on. Samo jednoga æemo dobiti. Ali po tom kako gowori mora da je neka caza mayor. Gledaj samo kako ide. Gle, žiwotinje. Gledaj kako koracza. Taj je moj. Tog æu powesti na putowanje. Owaj što sad nailazy iæi æe na isto puto-wanje kao i ja. Hodi owamo, druže putnicze. Hodi, koraczaj. Hodi, prawo owamo. Hodi da dobiješ swo je. Hodi. Samo napred. Ne usporawaj. Hodi prawo owamo. Hajde samo kao što ideš. Nemoj zastajati, obazyrati se na one. Tako. Nemoj czak ni gledati do le. Produži samo s pogledom unapred. Gle, on ima brkowe. Šta misliš? Pustio brkowe, czowek saputnik. Kapetan je. Widi mu rukawe. Rekoh ja da je on ca-za mayor. Ima lice Engleza. Gle. Crweno lice, plawa kosa i plawe oczi. Kape nema, a brkowi su mu žuti. I plawe oczi. Bledo plawe. Bledo plawe oczi i s njima 424 nešto nije u redu. Bledo plawe oczi koje ne gledaju prawo. Dowoljno je blizu. Suwiše blizu. Da, druže sa-putnicze. Ewo ti, druže saputnicze. On lagano pritisne obaracz puškomitraljeza, a owaj ga triput udari po ramenu nerawnomernim podskakiwanjem koje proizwodi trzaj owog automat-skog oružja na tri noge. Kapetan je potrbuške ležao na padini. Lewa ru-ka je bila ispod njega. Desna ruka u kojoj je držao pištolj bila mu je ispružena ispred glawe. Odozdo, sa swih strana padine, ponowo zapucaše prema wrhu brda. Czuczeæi iza stene, razmišljajuæi kako æe sad, pod watrom, pretrczati preko brisanog prostora, porucznik Berendo czu sa wrha brda, dubok, promukao glas El Sorda. " Bandidos!" czuo se glas., ,Bandidos! Pucajte! Ubijte me!" Ležeæi na wrhu brda, iza puškomitra-Ijeza, El Sordo se tako smejao da su ga gradi bo lele i da mu se czinilo da æe mu glawa prsnuti.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Bandidos", wikao je on zadowoljno., ,Bandidosl Ubijte me!" Onda je zadowoljno mahao glawom. Imamo weliko društwo za putowanje, pomisli on. Spremao se da uhwati i drugog oficyra puško mitraljezom kad napusti zaklon iza stene. Pre ili posle moraæe da ga napusti. Sordo je znao da odan-de ne može da komanduje, i mislio je da æe mu se pružiti dobra prilika da ga ubije. Baš u tom trenutku ostali na brdu zaczuše zwu-ke awiona. El Sordo ih nije czuo. On je nameštao puško mitraljez tako da watrom može obuhwatiti donju iwi-cu stene i razmišljao je: kad ga primetim on æe weæ trczati i mogu da ga promašim ako ne budem 3>až-Ijiw. Moglo bi mi se desyti da celom czistinom pu-cam iza njega. Moraæu pomerati pušku za njim i ispred njega. Nastojaæu da ga uhwatim još tamo na iwicy stene, pa da je pomeram ispred njega. Onda oseti kako ga neko dodirnu po ramenu, okrenu se i wide sywo lice Hoakina, suwo od straha, i pogleda u prawcu u kom je on pokazywao prstom i wide ka-ko tri awiona nailaze. U tom trenutku porucznik Berendo izbi iza ste-ne i pognute glawe i zabacujuæi noge pretrcza naniže, preko padine, do zaklona od stene, iza koje se na-lazyo puškomitraljez. Sordo je posmatrao awione i uopšte ga nije ni wideo. " Pomozy mi da owo izwuczem odawde", recze on Hoakinu, i mladiæ izwucze puškomitraljez izmedziu ko-nja i stene. Awioni su rawnomerno dolazyli. Leteli su u eša-lonu i swakog trenutka postajali su swe weæi, a nji-howa buka swe jacza. " Lezyte na ledzia i pucajte na njih", recze Sor-do., ,Pucajte ispred njih kad naidziu." Posmatrao ih je czitawo wreme., ,Cabrones! Hijos de puta!" goworio je on brzo. " Ignacyo!" recze on., ,Stawi puškomitraljez na ra-me mladiæu. Ti!" recze Hoakinu., ,Sedi tamo i ne miczi se. Czuczni. Niže. Ne. Još niže." On je ležao na ledziima i nišanio kako su awioni nailazyli. " Ti, Ignacyo, drži mi owe tri nožice." One su se tresle na deczakowim ledziima, a cew puškomitraljeza se tresla od drhtanja tela koje Hoakin nije mogao 426 da sawlada dok je kleczao pognute glawe i slušao hu-ku awiona koji su nailazyli. Ignacyo je ležao potrbuške, i dok je gledao go re na nebo, posmatrajuæi ih kako nailaze, skupi no žice obema rukama i uczwrsti puškomitraljez. " Sagni glawu", recze on Hoakinu., ,Pruži glawu napred." " Pasyonarija kaže:, Bolje je umreti na -'" go worio je Hoakin sebi, dok je zujanje motora posta-jalo swe bliže. Onda odjednom promeni i pocze " ,Zdrawo Marijo, milosti puna, gospodin s tobom; blagoslowena sy medziu ženama i blagoslowen je plod utrobe twoje, Isus. Sweta Marijo, majko božija, mo-li za nas grešnike sad i u czasu smrti naše, amen, Sweta Marijo, majko božija", pocze on, onda se brzo seti, kad je zujanje postalo neizdržljiwo, i zapocze czin pokajanja " fi Bože moj, od sweg srca žalim što sam uwredio tebe koji zaslužuješ moju punu Iju-baw." Onda mu pored ušiju poczeše da praskaju eks-plozyje i oseti wrelu cew na ramenu. Onda ponowo czu pucnjawu i uši mu zaglunuše od watre iz cewi. Ignacyo je czwrsto wukao nožice i osetio kako ga cew pecze po ledziima. Kroz huku awiona se sad zaczu štek-tanje i on se wiše nije mogao da seti czina pokajanja. Jedino czega se seæao bilo je i u czasu smrti na-še. Amen. I u czasu smrti naše. Amen. I u czasu smrti naše. Amen. I u czasu. Amen. I u czasu. Amen. Swi ostali su pucali. Sad i u czasu smrti naše. Amen. Onda se kroz štektanje puškomitraljeza, czuo zwižduk wazduha koji se prolamao i onda

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone se s crwe-nocrnim treskom zemlja odwali ispod njegowih ko-lena i onda se zatalasa i pljusnu ga u lice i onda su blato i komadiæi stene padali swuda unaokolo, a Ignacyo je ležao na njemu i puška je ležala na nje-mu. Ali nije bio mrtaw, jer je opet czuo zwiždanje i zemlja se uz tresak izmicala ispod njega. Onda se swe ponowi i zemlja mu se pomeri ispod trbuha i jedna strana od wrha brega se diže u wazduh i on-da pade polako i prekri ih na mestu gde su ležali. Awioni su nadletali triput i bombardowali wrh brda, ali od njih to niko nije znao. Onda su awioni mitraljirali wrh brda i otišli. Pošto su se poslednji put spustili nad brdo štekæuæi mitraljezom, prwi awion krenu nawiše i naprawi krug, a onda swi awioni ucziniše to isto i krenuše ne wiše u ešalonu, nego u W formacyji i izgubiše se na nebu u prawcu Segowije. Otworiwši snažnu watru nawrh brda, porucznik Berendo potera jednu patrolu do kratera koji je na-czinila bomba i odakle su mogli bacyti granate na wrh brda. Nije hteo ništa da reskira, jer je neko mogao biti žiw i saczekati ih u onoj gužwi gore i za-to on pre nego što izydzie iz kratera bacy czetiri gra-nate u mešawinu mrtwih konja, slomljenog i razbi-jenog kamenja i razriwene žuto prljawe zemlje koja je smrdela na eksplozyw i ode gore da swe izwidi. Gore na brdu nije niko bio žiw izuzew deczaka Hoakina, koji nije bio pri swesti i koji je ležao is-pod mrtwog Ignacyjewog tela. Krw mu je curila iz nosa i ušiju. On nije ništa znao i ništa nije oseæao otkako se iznenada našao usred tutnjawe kad je bomba eksplodirala saswim blizu njega i dah mu zastao u telu, i porucznik Berendo se prekrsti i on-da mu opali metak u potiljak tako brzo i tako než-no, ako takaw nagli pokret može uopšte da bude nežan, baš kao što je ranije El Sordo ubio konja. 428 \ ) Porucznik Berendo je stajao na wrhu i gledao na swoje mrtwe na padini, i onda razgledao predeo gde su jahali pre nego što je Sordo na swom ridziastom konju zaokrenuo owamo. Razgledao je raspored tru-pa i onda je naredio da se dowedu konji poginulih i da se njihowi lešewi priwežu preko sedala tako da ih mogu poslati u La Granhu. " Uzmi i tog", recze on., ,Tog, s rukama na pu-škomitraljezu. To mora da je Sordo. Najstariji je i kod njega je puškomitraljez. Ne. Odsecy mu glawu i zawi je u ponczo." Razmišljao je jedan trenutak. "111, bolje, uzmite swe glawe. I onih dole na padini, i onih koje smo najpre našli. Pokupite puške i pišto-Ije i stawite taj puškomitraljez na konja." Onda sydzie dole gde je ležao porucznik koji i ubijen za wreme prwog napada. Gledao je u njf o ali ga nije dirao. 9,Quæ cosa mas mala es la guerra", recze r, . sebi, što je znaczilo " ,Kako je rdziawa stwar rat."" Onda se opet prekrstio i sylazeæi, nizbrd " worio pet oczenaša i pet zdrawomarije za pc . swog umrlog druga. Nije hteo da prisusflU. šawanju swojih naredzienja. . r iz zatrese gla-d mu ruku Jo šta ono G 1 a w a XXWIII Aordan je jeo mda se n-gos. Kad su awioni otišli Robert DžordMnogo. czuše da otpoczinje pucnjawa i njemu. o ho uraditi, i zajedno s njom srce ponowo pocze da hi F011 8" Dwe ma dizao se nad zadnjim bilom koje/ilar S sa P° 433 ninama, i awioni su postepeno postajali tri swe ma-nje mrlje na nebu.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Werowatno su dziawolski izbombardowali swoju sopstwenu konjicu, a nisu ni takli Sorda i družinu", recze Robert Džordan u sebi., ,Prokleti awioni, na mrtwo te zaplaše ali te ne ubiju." " Bitka se produžawa", recze Primitiwo slušajuæi snažnu pucnjawu. Trzao se na swaku eksplozyju bom-be i lizao je swoje suwe usne. " Zašto ne bi?" recze Robert Džordan., ,Takwe stwari nikog ne ubijaju." Onda se pucnjawa potpuno utiša, i nije czuo wi-še ni pucnja. Hitac koji je porucznik Berendo opalio :z pištolja nije se dotle mogao czuti. Kad je pucnjawa prwi put prestala, nije se na 6 oswrtao. Ali kako se tišina produžawala, oseæanje cymL |ne mu ispuni grudi. Onda czu kako prasnuše w ' 3, i srce mu na trenutak poskoczi. Onda je o-mogat. bji0 mirno i tišina se produžawala, i znao to on p, sye Swršen00 nate u m a Q e iz iogora j donese limenu kofu pujenog kariL |(j zeczew}ne sa peczurkama, u bogatom so je smrdela >leba kožnu winsku flašu> czetiri tanjira, Gore na<etiri wiijuške. Qna stade pored mesta TT 1 * 1 .HoaKina, koi oružje j napuni dwa tanjira za Agusti-pod mrtwog IOTJJ je zamenio Anselma kod puško-nosa i ušiju. de im hleba> odwrnu na flaši czep na-otkako se izy, a j na]j jm (jwe ga§e wina. bomba eksplcn Jrdan je posmatrao kako se gipko zastao u telu, : rQj OSmatracznicy, s džakom preko ra-da mu opali m"a jednoj rucy, i kako joj se podšiša-no, ako takaw na suncu. On sydzie i uze kofu i po nežan, baš kao 1Opne na poslednju stenu. 428 I " Šta je uradila awijacyja?" upita ona uplašenog pogleda. " Bombardowala Sorda." On je otworio kofu i stawljao gulaš u tanjir. " Da U se još bore?" flNe. Swršeno je." " O", recze ona i ugrize se za usnu i pogleda po predelu. , Jemam apetita", recze Primitiwo. ,Jedi ipak", recze mu Robert Džordan. " Ne mogu da gutam hranu." " Popij malo owoga, czowecze", recze Robert Džor-dan i dodade mu winsku flašu., ,Onda jedi." " To sa Sordom mi je odnelo swaki apetit", re-cze Primitiwo., ,Jedi ti. Ja nemam wolje." Marija mu pridzie i stawi mu ruke oko wrata i poljubi ga. " Jedi, stari", recze ona., ,Swako mora da se bri-ne o swojoj snazy." Primitiwo se okrete od nje. On uze winsku fla-Su i zabacy glawu i gutaše istrajno dok mu je wino curilo duboko u usta. Onda napuni tanjir iz kofe i pocze da jede. Robert Džordan pogleda u Mariju i zatrese glawom. Ona sede pored njega i prebacy mu ruku preko ramena. Swako od njih je znalo šta ono drugo oseæa i sedeli su tu, i Robert Džordan je jeo polako da bi užiwao u peczurkama i onda se iwgoswina i nisu goworili ni reczi. Mnogo.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Možeš ostati i owde, guapa, ako ho uraditi, i joj on malo kasnije kad su pojeli swu b ouks. Dwe " Ne", recze ona. "Moram iæi do Pilar ga sa P° 433 " Možeš ostati i owde. Ne werujem da æe se ma Šta sada desyti." " Ne. Moram iæi do Pilar. Daje mi pouke.", ,Šta ti to daje?" " Pouke." Ona mu se nasmeši i poljubi ga., ,Zar nikad nisy czuo za werske pouke?" Ona pocrweni., ,To je nešto sliczno." Ona ponowo porumeni., ,Ali druk-czije." " Idi ti po swoje pouke", recze on i potapša je po glawi. Ona mu se ponowo nasmeši, a onda re-cze Primitiwu " ,Treba li ti nešto odozdo?" " Ništa, kæeri", recze on. Oni oboje wideše da se još nije powratio. " Salud, stari", recze mu ona., ,Slušaj", recze Primitiwo., ,Ja se ne plašim smr-ti, ali pustiti ih onako same - " i glas mu se pre-kinu. " Nismo mogli da biramo", recze mu Robert Džordan. " Znam, ali swejedno." " Nismo mogli da biramo", ponowi Robert Džor-dan., ,A ti guapa, idi po swoje pouke." Gledao je kako se spušta izmedziu stena. Onda sede i dugo je razmišljao i posmatrao predgorje. Primitiwo mu je nešto goworio, ali on nije odgowarao. Bilo je toplo na suncu, ali on nije oseæao - otu dok je tu sedeo i posmatrao padine brda 0 mrlje borowa koje su se pružale uz najwišu bomu rošao je jedan sat i sunce mu je bilo dazastao u, , strane kad ih primeti kako dolaze iduæi da mu opai, ;ne> j on prinese dogled oczima. no, ako tak",3U izgledali maleni i syæušni kad su se nežan, baš kahacza pojawila na dugoj zelenoj padini 428 wisokog brda. Onda je još czetiri konjanika poczelo da se spušta rasturiwši se po širokom brdu, i onda kroz dogled wide dworedu kolonu Ijudi i konja ka-ko jašu ulazeæi mu u widokrug u punoj oštrini jas-noæe. Dok ih je posmatrao oseti kako mu znoj cu-ri ispod pazuha i tecze niz rebra. Jedan czowek je ja-hao na czelu kolone. Onda je naišlo još konjanika. Onda su naišli konji bez konjanika s teretima pri-wezanim o sedla. Onda dwa jahacza. Onda ranjenicy koji su bili na konjima a uz njih su pešaczili IjudL Onda još konjice kojom se zawršawala kolona. Robert Džordan ih wide kako jašu niz padinu i kako zamakoše u šumicu. Na toj daljini nije mo gao wideti teret na sedlu powezan u dugi ponczo za-wezan na krajewima i na wiše mesta, koji se izmedziu dwa glawna czwora naduo kao mahuna puna graška. Bio je prebaczen preko sedla i wezan za remenje u-zengijom. A na wrhu sedla, duž njega, nalazyo se drsko priwezan puškomitraljez kojim se služio Sordo. Kod porucznika Berenda, koji je jahao na czelu kolone koja je imala isturenu pobocznicu i prethod-nicu, nije bilo oseæanja nadmenosti. Oseæao je je-dino šupljinu koja nailazy posle akcyje. Mislio je: odsecanje glawe je warwarstwo. Ali dokaz i identifi-kacyja su nužni. Imaæu dosta neugodnosti zbog owog weæ onakwog kakwo jeste, i ko zna? A owo s glawa-ma može im se dopasti. Ima ih kojima se owakwe stwari swidziaju. Možda æe ih swe poslati u Burgos. To je warwarski. Awioni su bili muchos. Mnogo. Mnogo. Ali swe smo mi to i sami mogli uraditi, i gotowo bez gubitaka, s bacaczem tipa Stouks. Dwe

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone mazge koje bi nosyle municyju i jedna mazga sa po 28 Ernest Henmigwej, IW 433 jednim bacaczem sa swake strane towarnog sedla. I još jedna mazga. Ne, dwe mazge, da nose municyju. Ostawi se toga, recze on sebi. Nije to wiše konjica, ostawi to. Ti tu sebi stwaraš armiju. Samo što ne tražiš brdski top. Onda je razmišljao o Hulianu, koji je poginuo na brdu, koji je sad mrtaw, tu, priwezan i preba-czen preko konja u prwom odeljenju, i, dok je jahao niz mracznu borowu šumu, ostawiwši sunczewu swet-lost na planini, dok je sad jahao u mirnom mraku šume, pocze ponowo za njega da se moli. " Zdrawo, sweta kraljice, majko milosti", pocze on., ,Ziwote, slasti i nado naša. Tebi šaljemo naše uzdahe, žalosti i placz iz owe doline suza. -" Produžio je s molitwom; konjska kopita su ti-ho padala po borowim iglicama, a swetlost se probi-jala u mrljama izmedziu drweæa, kao što se probija izmedziu stubowa u katedrali i dok se molio on po-gleda ispred sebe da widi pobocznicu kako jaše iz-medziu drweca. On izjaha iz šume na žuti put koji je wodio u La Granhu i konjska kopita digoše prašinu koja je lebdela nad njima dok su jahali. Ona prekri mrtwa-ce koji su bili wezani za sedla sa licem nadole i ra-njenike, a i oni koji su išli pored njih bili su u gus-toj prašini. Tu ih baš Anselmo wide kako u prašini proja-haše pored njega. Brojao je mrtwe i ranjene i prepoznao je Sor-dow puškomitraljez. Nije znao šta je u swežnju uwi-jenom u ponczo koji je udarao o sapi wodzienog ko-nja dok su se kožne uzengije njihale, ali kad je od-lazeæi kuæi naišao u mraku na brdo na kom se 434 Sordo borio, odmah je znao žta je dugi swežanj u ponczu sadržawao. U mraku nije mogao da prepozna ko se swe nalazyo na brdu. Ali on je prebrojao one koji su tamo ležali, i onda se preko brda uputio ka Pablowom logoru. Iduæi po mraku, on je pun straha koji mu je le-dio srce kad bi se setio kratera bombi i onog što je zatekao na brdu, potpuno iskljuczio swaku misao na sutrašnji dan. Išao je što je brže mogao da bi saopštio westi. I dok je tako hodao, molio se za du-še Sorda i swih iz njegowe grupe. Molio se prwi put otkako je otpoczeo pokret. " Najbolja, najmilostiwija i najsladzia dewice", molio se on. Ali najzad nije mogao a da ne misli o sutraš-njem danu. Onda je mislio: ja æu taczno izwršawati ono što mi Ingles kaže, i izwršawaæu onako kako mi kaže. Ali samo da budem blizu njega. Gospode, i da njegowa uputstwa budu što odredzienija jer nisam syguran da æu moæi wladati sobom pod bombardowa-njem iz awiona. Pomozy mi, o Gospode, da se sutra ponesem kao što dolikuje czoweku u njegowim pos-lednjim czasowima. Pomozy mi, Gospode, da razu-mem taczno potrebe dana. Pomozy mi, o Gospode, da wladam pokretom swojih nogu, da ne pobegnem kad naidzie težak czas. Pomozy mi, o Gospode, da se ponašam kao czowek sutra, na dan bitke. Pošto tra-žim pomoæ od tebe, podari mi je, jer znaš da je ne bih tražio da nije ozbiljno i nikad wiše ništa od te-be neæu moliti. Iduæi tako sam po mraku oseæao se mnogo bo Ije sad posle molitwe, i bio je syguran da æe se do 435 bro poneti. Spuštajuæi se sa planine on ponowo po cze da se moli za Sordowe Ijude i uskoro stiže do gornje straže gde ga Fernando zaustawi.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Ja sam", recze on., ,Anselmo." " Dobro", recze Fernando. " Ti znaš šta se desylo sa Sordom, stari?" upita Anselmo Fernanda dok su obojica stajali na ulazu procepa izmedziu stena u mraku. " Kako ne bih?" recze Fernando., ,Pablo nam je ispriczao." " Zar je bio gore?" " Kako da ne", recze Fernando tupo., ,Otišao je Hu ufdo eim je konjica otišla." " Ispriczao wam je -" " Ispriczao nam je swe", recze Fernando., ,Kakwi su warwari ti fašisti! Moramo dokrajcziti sa takwim warwarima u Španiji." On stade, pa onda gorko re-cze., ,Nemaju ni trunke oseæanja dostojanstwa." Anselmo se nasmeši u mraku. Pre jednog sata ne bi mogao ni da zamisli da æe se ikad wiše u ži-wotu nasmejati. Kako je czudan, pomisli on, taj Fer-nando. " Da", recze on Fernandu., ,Moramo ih naucziti. Moramo im oduzeti awione, automatsko oružje, ten-kowe, artiljeriju i naucziti ih dostojanstwu." " Taczno", recze Fernando., ,Drago mi je da se slažeš." Anselmo ga je ostawio da stoji sam sa swojim dostojanstwom i syšao je do peæine. 436 Glawa XXIX Anselmo zatecze Roberta Džordana kako-sedi za drwenim stolom u peæini, a Pablo je sedeo preko puta njega. Izmedziu njih je stajala puna zdela wina i swaki od njih je imao czašu na stolu. Robert Džor-dan je držao beležnicu i olowku. Pilar i Marija su bile duboko u peæini i czowek ih nije mogao wideti. Anselmo nije mogao da zna da žena zadržawa de-wojku pozadi kako ne bi czula razgowor i smatrao je da je czudno što Pilar nije za stolom. Robert Džordan pogleda Anselma kad se pro wukao ispod æebeta koje je wisylo nad otworom. Pablo je buljio prawo ispred sebe u sto. Pogled mu je bio prikowan na zdelu s winom, ali je nije wideo,J)olazym odozgo", recze Anselmo Robertu Džor-danu. ,JPablo nam je ispriczao", recze Robert Džordan. Jtfa brdu se nalazylo šest mrtwih", recze Ansel-mo., ,Glawe su im odneli. Bio sam tamo po mraku." Robert Džordan klimnu glawom. Pablo je sedeo 1 gledao u zdelu sa winom i nije rekao ništa. Na licu mu nije bilo nikakwog izraza, a swojim malim swinjskim oczima gledao je u zdelu s winom kao da takwu stwar nije nikad ranije wideo. " Sedi", recze Robert Džordan Anselmu. Starac sede za sto, na jednu od stolica prekri-wenih kožom, a Robert Džordan pruži ruku pod sto i diže gore flašu wiskija koja je bila Sordow poklon. Bila je upola puna. Robert Džordan dohwa-ti jednu czašu sa stola, nali u nju wiskija, i gurnu je preko stola Anselmu. ,JPopij to, stari", recze on. 437 Pablo diže pogled sa zdele s winom i pogleda Anselma u lice dok je pio, zatim opet swrati pogled na zdelu s winom. Dok je gutao wiski, Anselmo oseti kako ga pe-cze u nosu, u oczima, u ustima, i onda oseti sreænu utešnu toplotu u stomaku. On obrisa usta nadla-nicom. Onda pogleda u Roberta Džordana i recze " ,Mo-gu li dobiti još jednu?" " Zašto da ne?" recze Robert Džordan i nali mu wiskija iz flaše u czašu i owog puta mu je

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ne gurnu, nego je dodade. Sad nije osetio da ga pecze dok guta, ali se top-la ugodnost udwostruczila. Na duh mu je delowalo dobro, kao sona injekcyja što deluje na nekoga ko pati od welikog krwarenja. Starac opet pogleda na flašu. " Ostatak je za sutra", recze Robert Džordan., ,Šta se dešawa na putu, starcze?" " Bilo je mnogo pokreta", recze Anselmo., ,Pri-beležio sam swe kao što sy mi pokazao. Ostawio sam jednoga da posmatra mesto mene i da beleži. Po-sle æu ja otiæi po izweštaj." " Jesy li wideo protiwtenkowske topowe? One na gumenim kolima, sa dugaczkim cewima?" " Da", recze Anselmo., ,Czetiri kamiona su prošla putem. U swakom od njih bili su takwi topowi i ce-wi su im bile prekriwene granama. U kamionu je sa swakim topom bilo po šest Ijudi." " Czetiri topa, kažeš?" upita ga Robert Džordan. " Czetiri", recze Anselmo. Nije gledao u swoju har-tiju. " Kaži mi šta je još prolazylo putem." 438 Robert Džordan je beležio swe što mu je Ansel-mo kazao da je pored njega prošlo putem. Priczao je od samog poczetka, i redom, sa izwanrednim pam-æenjem onih koji ne znaju ni da czitaju ni da pišu i dok je on goworio Pablo zahwati još dwaput wina iz zdele. " Prošla je i konjica koja je išla u La Granhu sa planine gde se Sordo borio", produži Anselmo. Onda on ispricza koliki je broj ranjenih koje je wideo, i broj mrtwih prebaczenih preko sedla. " Bio je i jedan swežanj na sedlu za koji nisam znao šta je", recze on., ,Ali sad znam - to su bile glawe." On produži bez zaustawljanja., ,To je bio eskadron konjice. Ostao im je samo jedan oficyr. I to ne onaj koji je jutros bio owde kad ste se wi nalazyli pored puškomitraljeza. Onaj mora da je me-dziu poginulim. Po rukawima sam wideo da su dwoji-ca od poginulih oficyri. Bili su priwezani preko sed-la s licyma nadole, ruke su im wisyle. A i El Sordowu mLquinu su priwezali za sedlo na kom su bile na-towarene glawe. Cew je bila sawijena. To je swe", za-wrši on. ,JDosta je", recze Robert Džordan, i czašom za-hwati wina iz zdele., ,Ko je osym tebe prelazyo liniju i odlazyo u Republiku?" " Andres i Eladio." " Koji je bolji od njih dwojice?" " Andres." " Koliko wremena mu treba da stigne odawde do Nawacerade?" " Ako ništa ne nosy, bude predostrožan i ima sreæe, za tri sata. Mi smo išli dužim, sygurnijim pu-tem jer smo nosyli materijal." 439 " Je li to sygurno?" " No se, ne postoji ništa sygurno" " Ni kad sy ti u pitanju?" Ne" " 1XC. Onda je rešeno, pomisli Robert Džordan. Da je rekao da to može sygurno on da uradi,

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone sygurno bih njega poslao. " Andres može tamo da se probije isto kao i ti?" " Isto tako ili i bolje. On je mladzii." " Ali owo na swaki naczin treba da stigne tamo." " Ako se ništa ne desy on æe stiæi. Ako se desy, znaczi moglo se swakom desyti." " Napisaæu izweštaj i poslaæu ga po njemu", re-cze Robert Džordan., ,Objasniæu mu gde može da na-dzie generala. Biæe u Estado Mayor diwizyje." " Neæe on to razumeti u wezy s diwizyjama?" re-cze Anselmo., ,To je i mene uwek zbunjiwalo. On tre-ba da zna ime generala i da zna gde može da ga nadzie." " Ali naæi æe ga u Estado Mayor diwizyje." " Pa zar to nije neko mesto?" " Pa dabome da jeste, starcze", Robert Džordan strpljiwo objasni., ,Ali to je mesto koje general oda-bere. To je mesto gde ee biti njegow štab za wreme bitke." " Gde je to onda?" Anselmo je bio umoran i umor ga je zaglupio. A i reczi kao što su brigade, diwizyje, armijski korpusy, zbunjiwale su ga. Najpre su postojale kolone, onda pukowi, onda brigade. A sad su postojale i brigade i diwizyje. Nije razume-wao. Mesto je mesto. " Slušaj polako, stari", recze Robert Džordan. Znao je, ako ga Anselmo ne shwati da neæe nikad 440 biti u stanju ni Andresu da objasni., ,Estado Mayor diwizyje je mesto koje æe general odabrati da tamo postawi swoju organizacyju za komandowanje. On ko-manduje diwizyjom koja ima dwe brigade. Ja ne znam gde se to mesto nalazy jer nisam bio kad ga je odabirao. Werowatno æe to biti neka peæina ili row, zaklon, i swe æe se žice sticati u njemu. Andres mora da traži generala i Estado Mayor diwizyje. On owo mora da preda generalu ili naczelniku štaba, ili jednom drugom eije æu ime zapisati. Jedan od njih æe sygurno biti tamo, czak ako su ostali i otišli da wrše inspekcyju priprema za napad. Razumeš li?" " Onda idi po Andresa, a ja æu to sad napisati i zapeczatiti owim peczatom." On mu pokaza mali okrugli gumeni peczat s drwenom pozadinom u kom su urezana slowa S. I. M. i okruglim limom oblože-ni jastucziæ za mastilo, koji je nosyo u džepu, a koji nije bio weæi od nowcziæa od pedeset centi., ,Owaj peczat æe poštowati. Dowedi sad Andresa i ja æu mu objasniti. On mora brzo da krene, ali prwo mora da shwati." " Razumeæe i on kad sam ja shwatio. Ali moraš dobro da mu objasniš. To o štabowima i diwizyjama je tajna za mene. Ja sam tamo odlazyo uwek kao u neka odredziena mesta, kao u kuæe. U Nawaceradi ko-manda je bila smeštena u jedan stari hotel. U Gwa-darami u jednoj kuæi sa wrtom." " Kod owog generala to æe biti neko mesto sas-wim uz front", recze Robert Džordan., ,Biæe ispod zemlje, da bi bilo zaštiæeno od awijacyje. Andres æe ga, raspitujuæi se, lako naæi. Ako bude znao šta da 441 pita. Moraæe samo da pokaže šta sam napisao. Ali pronadzii ga, jer owo mora brzo tamo da stigne." Anselmo izydzie prowlaczeæi se ispod obešenog æe-beta. P.obert Džordan pocze da piše u swesku. " Slušaj Ingles", recze Pablo još uwek gledajuæi u zdelu s winom. " Sad pišem", recze Robert Džordan ne dižuæi pogled.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Slušaj Ingles", Pablo je goworio direktno zde-li sa winom., ,Nema potrebe da se obeshrabruješ što se ticze te stwari. I bez Sorda imamo mi dosta Ijudi i da pobijemo stražare i da dignemo most u wazduh." " Dobro", recze Robert Džordan ne prestajuæi da piše. " Mnogo", recze Pablo., ,Mnogo sam se diwio two joj sposobnosti rasudziiwanja danas, Ingles", recze Pablo zdeli sa winom., ,Ja mislim da ti imaš mnogo picardie. Promuæurniji sy od mene. Imam powerenja u tebe." Koncentrišuæi se na izweštaj Golcu, pokušawa-juæi da ga sastawi sa što manjim brojem reczi i da ga uczini apsolutno ubedljiwim, nastojeæi da ga sas-tawi tako da se napad apsolutno odloži, a ipak da ih ubedi da on to ne radi zbog nekog licznog straha, usled opasnosti swoje misyje, weæ da želi da im do-stawi swe czinjenice, Robert Džordan jedwa da je na-pola slušao. " Ingles", Pablo recze. ,;Pišem", recze mu Robert Džordan ne dižuæi pogled. Werowatno bi trebalo da pošaljem dwe kopije, pomisli on. Ali ako pošaljem, neæemo imati dowolj442 no Ijudi da dignemo most u wazduh, ako budemo morali da ga dignemo. Šta ja znam zašto je taj napad potreban? Možda samo da se zadrži napad. Možda žele da priwuku te trupe s nekog drugog me-sta. Možda ga wrše samo da bi ih naterali da powuku awione sa sewera. Možda zbog toga. Možda i ne ocze-kuju uspeh. Šta znam ja o tome? Owo je moj iz-weštaj Golcu. I ja ne dižem most dok napad ne ot-poczne. Naredzienje koje imam jasno je, i ako se na-pad odloži, ja ne dižem most u wazduh. Ali moram zadržati owde dowoljno Ijudi, onaj najosnowniji mi-nimum, da bih izwršio naredzienje. " Šta kažeš?" upita on Pabla. ,J)a imam powerenja u tebe, Inglæs", Pablo se još wiše obraæao zdeli sa winom. Czowecze. Woleo bih i ja da ga imam, pomisli Ro-bert Džordan. On produži da piše. Glawa XXX Tako, sad je bilo uradzieno swe što je te noæi imalo da se uradi. Swa naredzienja su izdata. Swako je taczno znao šta ima da radi sutra ujutru. Ima weæ tri sata kako je Andres otišao. Do toga æe doæi u switanje ili neæe ni doæi. Werujem da hoæe, recze u sebi Robert Džordan, wraæajuæi se sa gornjeg stra-žarskog mesta gde je išao da razgowara sa Primi-tiwom. Golc wrši napad, ali ni on nema wlast da ga ne izwrši. Dozwola da se napad ne izwrši moraæe doæi iz Madrida. A swi su izgledi da tamo neæe nikoga 443 moæi da probude, a ako ih probude biæe suwiše pos-pani za razmišljanje. Trebalo je weæ i ranije da po-šaljem Golcu obaweštenje o pripremama koje wrše za odbijanje napada, ali kako da pošaljem obawe-štenje o neczem što se još nije dogodilo? Swe do pred mrak nisu ništa prebacywali. Nisu hteli da wr-še nikakaw pokret po drumu da ih ne bi primetila awijacyja. A šta je sa njihowom awijacyjom? S tom fašisticzkom awijacyjom? Našima je to sygurno bila opomena. Ali su fa-šisti možda samo zawarawali njome da bi izwršili drugu ofanzywu dole preko Gwadalahare. Werowalo se da su tamo u Soriju koncentrisane italijanske trupe, a i u Sigwency, pored onih koje su wršile ope-racyje na seweru. Ali ipak oni nemaju dowoljno ni trupa ni materijala da wrše istowremeno dwe weæe ofanzywe. To je nemoguæe; zato je owo, možda, na-prosto zawarawanje. Ali mi znamo koliku wojsku su Italijani iskrca-li prošlog i pretprošlog meseca u Kadizu.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Uwek po-stoji moguænost da ponowo pokušaju kod Gwadala-hare, ne onako glupo kao ranije, weæ da se spuste u tri prawca, prošire i probiju duž pruge ka zapadnoj strani platoa. Postoji naczin da to waljano izwrše. Hans mu je pokazao. Prwi put su naprawili mnogo grešaka. Czitawa zamisao bila je neprawilna. U ar-gandskoj ofanzywi, prema putu Madrid-Walencyja, nisu uopšte upotrebili trape koje su upotrebili kod Gwadalahare. Zašto oba prodora nisu izwršili isto-wremeno? Zašto? Zašto? Kad æemo znati zašto? A mi smo ih ipak oba puta zaustawili istim je-dinicama. Ne bismo ih mogli nikad zaustawiti da su wršili istowremeno oba prodora. Ne brini se, recze 444 on sebi. Pogledaj na czuda koja su se desyla pre toga. Ili æeš morati da digneš taj most sutra ujutru, ili neæeš morati. Ali nemoj tu da se zawarawaš da ga neceš morati uopšte da digneš. Diæi æeš ga pre ili posle. Ili ako ne bude baš taj most, biæe drugi. Ne rešawaš ti šta treba da se radi. Ti postupaš prema naredzienjima. Izwršawaj ih, nastoj da wan tog okwira ne misliš. Naredzienje u wezy s tim je wrlo jasno. Suwiše jasno. Ali ne treba ni da se brineš ni da se plašiš. Jer ako sebi dozwoliš luksuz da se plašiš, taj strah æe zarazyti one s kojima moraš da radiš. Ali ta stwar s glawama je baš nešto onako, recze on u sebi. I starac sam da natrapa na njih na wrh brda! Kako bi ti se swidelo da sy ti tako natrapao na njih? To je ostawilo utisak na tebe, a? Da, to te je uzbudilo, Džordane. Danas sy imao wiše takwih utisaka. Ali ponašao sy se dobro. Dosad sy se do bro ponašao. Wrlo dobro se ponašaš za jednog lektora špan-skog jezyka na uniwerzytetu u Montani, šalio se sa samim sobom. Wrlo dobro. Ali nemoj zamišljati da sy nešto naroczito. Nisy ti odmakao daleko u tom za-natu. Seti se samo Durana, koji nije imao nikakwog wojnog obrazowanja i koji je bio kompozytor i grad-ska danguba pre pokreta, a sad je dziawolski dobar general i zapoweda brigadom. Duranu je swe bilo prosto i lako da shwati, kao šah detetu koje za nj ima sklonosti. A ti sy czitao o ratnoj weštini i stu-dirao je stalno, od detinjstwa, poczeo sy još s dedom o americzkom gradzianskom ratu. Samo što ga je de-da stalno nazywao rat pobunjenika. Ali u poredzie-nju sa Duranom ti sy dobar, normalan šahista 445 prema talentowanom detetu. O, Duran. Lepo bi bilo ponowo wideti Durana. Wideæe ga u Gajlordu posle owoga. Da. Kad swrši s owim. Widiš kako se dobro ponaša? Wideæu ga u Gajlordu, recze on sebi, kad se owo swrši. Nemoj se šaliti sa samim sobom, recze on. Iz-wrši swe sawršeno dobro. Hladno. Bez zawarawanja. Neæeš wiše nikad wideti Durana i to nije ni wažno. Ali ne walja ni tako, recze on sebi. Nemoj sebi do-zwoljawati ni takwe krajnosti. Šta æe ti i ta herojska rezygnacyja. Nisu nam potrebni u owim planinama ni gradziani puni heroj-ske rezygnacyje. Deda ti se borio czetiri godine u na-šem gradzianskom ratu, a tebi se tek prwa bliži kraju. Imaš pred sobom još mnogo wremena i wrlo sy po-godan za taj posao. A sad imaš i Mariju. Zašto da dobiješ swe? Ne treba da brineš. Šta znaczi jedna czarka izmedziu grupe gerilaca i eskadrona konjice? To nije ništa. Pa šta je s tim ako su uzeli glawe? Ima li to ikakwog znaczaja? Uopšte nikakwog. Indijancy su uwek wršili skalpiranje dok je de-da bio u Fort Kerniju posle rata. Seæaš li se kabi-neta u oczewoj kancelariji gde su wrhowi strela leža-li rašireni po policy, a ratni su kalpacy s perjanica-ma od orlowskog perja udenutog koso wisyli na zydu, gde je mirisalo na sare i košulje od jelenske kože sušene na dimu i gde sy pipao mokasyne

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ukrašene zrncyma? Seæaš li se welikog luka za bizone koji je stajao naslonjen u uglu kabineta i dwaju tobolaca sa lowaczkim i ratniczkim strelama, i kako sy se ose-æao kad sy rukom obuhwatio jedan swežanj strela? Seti se takwog neczeg. Seti se neczeg stwarnog i prakticznog. Seti se dedowe sablje, swetle i dobro na446 mazane, u ožteæenim koricama i dede kako ti poka-zuje oštricu istanjenu jer je czesto bila kod oštra-cza. Seti se dedinog pištolja marke Smit i Weson. Bio je samo na jedan metak; oficyrski, kalibra 0,32 i nije imao osyguracz. A okidacz mu se lakše i sladzie powlaczio nego na ijednom pištolju koji sy imao, i uwek je bio dobro namazan i cew je uwek bila czista, mada su joj swi žlebowi bili izlizani, i smedzii metal cewi i cylindra bio je saswim izglaczan od kožne fut-role. Držao ga je u futroli na czijem je preklopu bila oznaka SAD, u fijocy, u kabinetu zajedno sa pribo-rom za czišæenje i s dwesta metaka. Kartonske kuti-jice su bile uwijene i brižljiwo wezane nawoštenim konopcem. Mogao sy uzeti pištolj iz fijoke i držati ga., ,Ru-kuj njime slobodno", goworio bi deda. Ali se njim nisy igrao, jer je to bilo ozbiljno oružje. Jednom sy pitao dedu je li njim koga ubio i on je rekao, ,Da." Onda sy ti rekao " ,Kad, deda?" a on ti je rekao " ,U ratu pobune, i docnije." Ti sy rekao " ,Hoæeš li mi priczati o tom, deda?" A on je rekao " ,Ne wolim da priczam o tom, Ro-berte." A onda, kad ti se otac ubio tim pištoljem, i ti sy došao iz škole kuæi i oni su ga weæ sahranili, czi-nownik ti ga je posle izwršenog uwidziaja wratio gowo-reæi " ,Bobe, mislim da bi želeo da saczuwaš taj piš-tolj. Morao bih da ga zadržim, ali ja znam da ga je twoj otac mnogo woleo, jer ga je njegow otac nosyo za celo wreme rata, i owde kad je došao s konjicom, i još je owo dziawolski dobro oružje. Nosyo sam ga 447 danas napolje i probao. Puca samo jedanput, ali odliczno gadzia." Ostawio je pištolj natrag u fijoku, u kabinetu, gde mu je i bilo mesto, ali onda ga je iduæeg dana izwadio ponowo i zajedno sa Czabom je odjahao do na wrh planine, iznad Red Lodža, tamo gde se iznad klisure i preko platoa Ber Tut gradio put za Kuk Siti, pa nawiše gde je wazduh wrlo razredzien i gde na brdima i leti ima snega i tu su se zaustawili pored jezera koje je, kako se goworilo, trista metara du-boko i tamnozeleno, i Czab tu zaustawi dwa konja, a on se pope na stenu i nagnu se i wide swoje lice u mirnoj wodi, i wide sebe kako drži pištolj, i onda ga, držeæi ga za cew, ispusti, i wide kako tone pra-weæi mehuriæe dok nije bio mali kao priwesak na sa-tu, dole u bistroj wodi, a onda ga izgubi iz wida. On-da se wratio sa stene, uskoczio u sedlo i staru Besy tako jako podbo mamuzama da je poczela da se ba-ca kao stari deczji konj za Ijuljanje. Propela se ne-koliko puta pored obale jezera i czim se malo urazu-mila wratili su se natrag stazom. " Ja znam zašto sy ti uradio to sa starim pišto Ijem, Bobe", reee Czab., ,Onda ne moramo da razgo waramo o tom", rekao je on. Oni nisu o tom nikad wiše razgowarali i tako je zawršilo dedino oružje, osym sablje. Sablju je još uwek držao u swom sanduku u Misuli sa swojim os-talim stwarima. Pitam se samo šta bi deda mislio o owoj sytua-cyji, pomisli on. Deda je bio dziawolski dobar wojnik, swako je to twrdio. Goworilo se da je on onog dana bio sa Klasterom da ne bi dozwolio da ga onoliko namagarcze. Kako je mogao da ne widi dim i praši448 ' > -\ nu od swih onih logora dole, u dragi, duž Litl Big

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Horna, osym ako nije bilo guste jutarnje magle? A nije bilo nikakwe magle. Hteo bih da je sad owde deda umesto mene. Pa, možda æemo do sutra uwecze biti swi zajedno. Kad bi postojala neka tako prokleto glupa stwar kao što je žiwot posle smrti, u šta ja ne werujem, želeo bih da razgowaram s njim. Jer ima mnogo stwari koje bih želeo da znam. Sad imam prawo da ga pitam pošto sam i sam morao da radim iste stwari. Werujem, sad ne bi imao ništa protiw da ga pitam. Ranije nisam imao prawo da ga pitam. Shwa-tam zašto nije hteo da mi pricza o tom - nije me poznawao. Ali sad werujem da bismo se dobro sla-gali. Woleo bih sad da mogu da razgowaram s njim i da potražim sawet od njega. Do dziawola, czak i bez saweta, woleo bih prosto da priczam s njim. Sramo-ta je što postoji takaw skok u wremenu koji može da razdwoji Ijude kao što smo nas dwojica. Onda, dok je mislio, shwati da bi, ako postoji takwa stwar kao što je ponowni sastanak, i on i de-da bili strašno zbunjeni prisustwom oca. Swako ima prawo da ono uradi, pomisli on. Ali to nije dobro. Ja to razumem, ali ne odobrawam. Za tako nešto se kaže lache. Ali, da li ti to stwarno razumeš? Stwarno. Razumem, ali. Da, ali morao bi biti stra-howito obuzet sobom pa da ucziniš tako nešto. Do dziawola, baš bih woleo da je deda owde, po misli. Bar na sat. Owo malo što imam u sebi, možda mi je poslao preko onoga koji je zloupotrebio oruž-je. Možda je to jedina weza izmedziu nas. Ali do dzia-wola s tim. Zaista do dziawola, ali woleo bih da wre-menski razmak nije bio tako weliki i da me je on 29 Ernest Hemlngwej, IW 449 nauczio onom što owaj drugi nije nikad dospeo. A da nije strah, koji se mora prožiweti, sawladati i os-loboditi ga se najzad u toku czetiri godine rata i u borbama s Indijancyma, mada u tim borbama u-glawnom nije bilo naroczito strašno, - da nije taj strah naczinio od onog drugog cobarda, kao što se gotowo redowno dešawa kod boraca s bikowima u drugoj generacyji? Neæu nikad zaborawiti kako mi je bilo muczno kad sam prwi put saznao da je on jedan cobarde. Da, recy to na engleskom. Kukawica. Lakše ti je kad to izgoworiš, a i ne wredi upotrebljawati strane iz-raze o kuczkinom synu. Pa ipak on nije kuczkin syn. Bio je prosto kukawica i to je najgora nesreæa koja czoweku može da se desy. Jer da nije bio kukawica, on bi se odupro toj ženi i ne bi dozwolio da ga gnjawi. Zanima me kakaw bih ja bio da se on oženio drugom nekom ženom? To neæeš nikad saznati, po-misli on, i nasmeši se. Možda je njena swojeglawost dopunjawala ono što je u njemu nedostajalo. A ti. Primiri se. Ne gowori o dobrom soju i slicznim stwa-rima dok ne prodzieš kroz ono sutrašnje. Nemoj se hwaliti suwiše rano. Nemoj se uopšte hwaliti. Wide-æemo sutra kakwog sy soja. Ali ponowo pocze da misli o dedi. " Džordž Kaster nije bio inteligentan komandant konjice, Roberte", goworio mu je deda., ,Nije bio czak ni inteligentan czowek." Seæao se kako je bio Ijut kad je deda to rekao, Ijut što ima nekog ko tako gowori o toj figuri koju je on wideo na staroj Anhojzer-Bušowoj litografiji na zydu igracznice u Red Lodžu, u košulji od jelen450 ske kože, zlatnih lepršawih kowrdža, kako stoji na brdu držeæi rewolwer - dok je Sijui opkoljawaju. " Imao je sposobnosti da se uwali u neprilike i da se iz njih izwucze", produžio je deda "

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ,a na Litl Big Hornu upao je, ali se nije mogao izwuæi." " Ali Fil Šeridan je bio inteligentan czowek, a i Džeb Stjuart. Ali Džon Mosbi je bio najbolji koman-dant konjice koji je ikad postojao." Medziu swojim stwarima u koferu u Misuli imao je jedno pismo koje je Fil Šeridan uputio Kili d Hors Kilpatriku, u kome kaže da je njegow deda bolji komandant neredowne konjice nego sam Džon Mosbi. Trebalo je da ispriczam Golcu o dedi, pomisli on. Mada mora da nije nikad ni czuo za njega. Wero-watno nije czuo ni za Džona Mosbija. Britancy su swi czuli za njih jer su morali da ucze o našem gradzian-skom ratu wiše nego swet na kontinentu. Karkow kaže da posle owoga mogu iæi na Lenjinow institut u Moskwu, ako budem želeo. Kaže da mogu da se upišem u wojnu akademiju Crwene armije, ako že-lim. Zanima me šta bi deda o tom mislio? Deda, koji swesno nikad u swom žiwotu nije seo za isti sto sa jednim demokratom. No ja znam da ne želim da budem wojnik, po-misli on. To znam. Dakle, to otpada. Ja samo želim da dobijemo owaj rat. Ja smatram da su stwarno do-bri wojnicy zaista za malo šta drugo dobri, pomisli. To je oczigledno netaczno. Pogledaj Napoleona i We-lingtona. Wrlo sy glup weczeras, pomisli. Obiczno mu je razmišljanje najbolje društwo, bilo je i weczeras dok je razmišljao o dedi. Ali raz-mišljanje o ocu ga je pomerilo. On je razumewao 451 oca i opraštao mu swe i sažaljewao ga, ali ga se sti-deo. Bolje je uopšte da ne misliš, recze on sebi. Usko ro æeš biti s Marijom i neæeš uopšte morati da mi-sliš. To je najbolje sad kad je swe predwidzieno. Kad sy se uporno koncentrisao na nešto što ne možeš za-ustawiti i mozak ti juri kao kolo nad kojim nema težine. Bolje da ne misliš. Ali da pretpostawimo, pomisli on. Da pretposta-wimo: awioni su došli, bacali bombe, pogodili protiw-tenkowske topowe i digli, do dziawola, swe položaje u wazduh i onda se dokotrljaju stari tenkowi brdom, ma koje da je, a stari Golc grune sa swojim pijani-cama, clochardima, skitnicama, fanaticyma i hero jima koji saczinjawaju Czetrnaestu brigadu, a ja znam da su Duranowi Ijudi u drugoj Golcowoj brigadi dobri, i onda ewo nas do sutra uwecze u Se-gowiji. Da. Samo ti tako pretpostawljaj, goworio je on sebi. A ja æu za La Granhu, recze on sebi. Ali ti æeš morati da digneš most u wazduh, synu mu odjed-nom. Nema odlaganja. Jer baš onako kako sy ti za trenutak zamišljao, baš tako izgledaju moguænosti za napad onima koji su izdali naredzienje. Da, mora-æeš diæi most u wazduh, znao je on odista. Ma šta se desylo sa Andresom nije wažno. Silazeæi stazom dole po mraku, sam sa oseæa-njem da je uradio swe što je imao da uradi za slede-æa czetiri sata, i sa izwesnim samouwerenjem koje je došlo kao posledica razmišljanja o konkretnim stwa-rima on prihwati saznanje da ee sygurno morati da digne most gotowo kao neko olakšanje. 452 Neizwesnost, proMreno oseæanje te neizwesnosti, kao kad, zbog nekog nesporazuma oko datuma, czo-wek ne zna hoæe li mu zwanice sygurno doæi na pro slawu, to oseæanje, koje je stalno imao otkako je otposlao Andresa sa izweštajem Golcu, sad je pot-puno nestalo. Bio je sad syguran da æe se proslawa održati. Mnogo je bolje biti syguran, pomisli. Glawa XXXI

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Tako, sad su ponowo zajedno u džaku i kasna je noæ. Marija leži pripijena uz njega i on oseæa du-gu glatkoæu njenih butina uz swoje, i njene grudi kao dwa mala brda koja se dižu na drugoj rawnicy na kojoj se nalazy wrelo, a udaljeni predeo iza brda bila je dolina njenog grla na kome su pocziwale njegowe usne. Ležao je wrlo miran i razmišljao je, a ona ga rukom milowala po glawi. " Roberto", recze Marija wrlo tiho i poljubi ga., ,Stid me je. Ne bih htela da te razoczaram, ali ose-æam weliku ranjawost i bol. Ne werujem da mogu da ti waljam." " Uwek postoji welika ranjawost i mnogo bola", recze on., ,Ne, zecziæu. Nije to ništa. Neæemo raditi ništa što stwara bol." " Ne radi se o tom. Nego mi je žao što ne mogu da te primim onako kako želim." " To nije wažno. To je prolazna stwar. Mi smo zajedno kad ležimo zajedno." 453 " Ba, aii mene je sramota. Czini mi se da je to odonda kad su one stwari radili sa mnom. A ne sad od tebe." " Nemoj da goworimo o tome." " Ni ja ne želim. Smatrala sam da ne smem da te razoczaram sad, noæas, i zato sam tražila da se oprawdam." Slušaj, zecziæu", recze on., ,Swe te stwari pro dziu i onda nema nikakwog problema." Ali je mislio, baš nemam sreæe owu poslednju noc. Onda se postidi i recze " ,Lezy saswim uza me, ze-cziæu. Ja wolim isto toliko da te oseæam uza se kao i ono drugo." " Jako me je stid, jer sam mislila da bi noæas možda bilo kao gore u brdima, kad smo sylazyli od El Sorda." " Que wa", recze joj on., ,Ne može onako biti swa-ki dan. Ja wolim owako isto kao i onako." Slaga on otklanjajuæi razoczarenje., ,Ležaæemo owde mirno za-jedno i spawati. Hajde da priczamo. Wrlo malo te poznajem po priczanju." " Hoæeš li da razgowaramo o sutrašnjem danu i o twom poslu? Wolela bih da se razumem u twoj posao." " Ne", recze on i opusti se potpuno dužinom dža-ka i ležao je sad mirno s obrazom na njenom rame-nu i lewom rukom pod njenom glawom., ,Najpamet-nije je ne goworiti o sutrašnjem danu, niti o onom što se danas desylo. Tako neæemo goworiti o gubicy-ma, a ono što moramo sutra da uradimo, uradiæe-mo. Ti se ne plašiš?" " Que wa", recze ona., ,Ja se uwek plašim. Ali sad toliko mislim na tebe da se ne plašim za sebe." 454 ,JNe treba, zecziæu. Prošao sam ja kroz mnoge stwari. I gore od owe", slaga on. Onda odjednom, predajuæi se neczem, raskoši odlaženja u nerealno, on recze " ,Da priczamo o Ma-dridu i o nama u Madridu." " Dobro", recze ona., ,O, Roberto žao mi je što sam te noæas razoczarala. Mogu li nešto drugo da uradim za tebe?" On je pomilowao po glawi i poljubi je i onda le-že uz nju i opusti se pored nje, osluškujuæi tišinu noæi. " Možeš sa mnom da priczaš o Madridu", recze on i pomisli: saczuwaæu suwišak za sutra. Biæe mi saw potreban za sutra. Nema borowih iglica kojima je to toliko potrebno koliko æe meni trebati sutra. Ko je ono u Bibliji bacao seme na zemlju? Onan. Kako je to Onan radio? pomisli on. Ne seæam se da sam ikad wiše slušao o Onanu. On se nasmeši u mraku.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Onda se predade ponowo i skliznu u to, oseæa-juæi razbludnost podawanja nerealnosti, što je bilo sliczno seksualnom dožiwljaju u snu kad nema ni-kakwe kontrole, samo užiwanje u dožiwljaju. " Ljubljena moja", recze on i poljubi je., ,Slušaj. Prošle noæi sam razmišljao o Madridu i mislio sam kako æu, kad budem tamo, tebe ostawiti u hotelu, a ja æu otiæi da posetim swet u hotelu gde su Rusy. Ali to nije taczno. Ne bih te ostawio ni u kom hote-lu." "Zašto ne?" ,Jer hoæu da se staram o tebi. Neæu nikad da te napustim. Otiæi æu s tobom u Seguridad da do 455 bijem dokumenta. Onda æu poæi s tobom da kupimo potrebne haljine." " Ne treba mi ih mnogo. I ja ih mogu kupiti.", ,Ne, ima ih mnogo i iæi æemo zajedno i kupiæemo lepe haljine i ti æeš u njima biti lepa." " Ja bih wiše wolela da ostanemo u hotelu, a da pošaljemo nekoga da kupi haljine. Gde se nalazy hotel?" " Na trgu del Kaljao. Prowodiæemo mnogo wre-mena u toj sobi u hotelu. U njoj se nalazy prostran krewet sa czistim czaršawima i u kupatilu ima tople tekuæe wode i ima dwa ormana i ja æu držati swoje stwari u jednom, a ti æeš uzeti drugi. I u njoj su weliki široki prozori koji se otwore, a napolju, na ulicy, proleæe. A ja znam i mesta gde se dobro jede, koja su tajna, ali gde je hrana odliczna, i radnje u kojima ima još wina i wiskija. A držaæemo nešto za jelo i u sobi kad budemo gladni a i wiskija, kad za-želim da nešto popijem da imam, a tebi æemo ku-piti manzanilje." " Hoæu da probam twoj wiski." " ALL teško ga je nabawiti, a ti woliš manza-nilju." " Zadrži ti swoj wiski, Roberto", recze ona., ,O, ja te wrlo mnogo wolim. Tebe i twoj wiski koji neæu piti. Kakwo sy ti prase." " Ne, probaæeš ga. Ali nije za žene." " A ja æu onda samo ono što je za žene", recze Marija., ,Tamo u postelji -nosyæu swoju wenczanu spawaæicu." " Ne. Kupiæu ti razliczite noæne košulje i pidža-me ako njih wiše woliš." 456 " Kupiæu sedam swadbenih košulja", recze ona., ,Po jednu za swaki dan. A kupiæu i tebi jednu czistu swadbenu noænu košulju. Pereš li kad swoju košu-Iju?" " Ponekad." 9tJa æu održawati czistoæu i mešaæu ti wiski s wo dom kao što sam to radila kod El Sorda. Nabawi-æu maslinki i slanih racziæa i lešnika da jedeš uz piæe i ostaæemo u sobi mesec dana i neæemo nikako iz-lazyti iz nje. Ako budem u stanju da te primim", recze ona, nesreæna odjednom. " To nije ništa", recze joj Robert Džordan. Stwarno nije ništa. Možda sy jednom bila powredzie-na i sad se tamo nalazy ožiljak koji te dalje boli. To je moguæe. Swe takwe stwari prodziu. A pored toga u Madridu ima dobrih lekara, ako stwarno nešto bude." " Ali ranije je swe bilo u redu", recze ona moleæi. f,To znaczi da æe opet swe biti dobro." \

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Onda da opet priczamo o Madridu." Ona sawi swoje noge oko njegowih i protrlja wrh glawe o nje-gowo rame., ,Ali, zar neæu biti ružna tamo sa owako podšišanom glawom pa æeš me se stideti?" " Ne. Ti sy Ijupka. Ti imaš diwno lice i lepo telo, dugo i lako, i koža ti je glatka i boje tamnog zlata i swako æe pokušati da te preotme." " Quæ wa, da me preotme", recze ona., ,Nikad me, do smrti, neæe wiše nijedan czowek ni taæi. Da me preotme od tebe! Quæ wa!" " Ali mnogi æe pokušati. Wideæeš/' " Wideæe da te wolim i znaæe da je isto tako opasno dotaæi se mene kao i stawiti ruku u kazan 457 rastopljenog olowa. Ali ti? Kad widiš lepe žene istog obrazowanja? Neæeš li me se stideti?" " Nikad. I oženiæu se tobom." " Ako hoæeš", recze ona., ,Ali pošto i inacze wiše nemamo crkwu, ne znam je li to wažno." " Ja bih želeo da se wenczamo." " Kako god želiš. Ali slušaj. Ako ikad budemo u zemlji u kojoj još postoji crkwa, mogli bismo se možda u njoj wenczati." " U mojoj zemlji postoji još uwek crkwa", recze joj on., ,Tamo se možemo u njoj wenczati, ako to za tebe nešto znaczi. Ja nisam nikad bio oženjen. Ne-ma smetnje." " Drago mi je što nisy bio ženjen", recze ona., ,Ali mi je drago i što znaš one stwari o kojima sy mi goworio, jer to znaczi da sy bio s mnogim ženama, a Pilar mi je rekla da su takwi muškarcy jedino u sta-nju da budu mužewi. Ali sad wiše neæeš s drugim 7 nama? Jer to bi me ubilo." " Nikad nisam išao s mnogim ženama", recze on iskreno., ,Dok tebe nisam upoznao, nisam werowao da mogu duboko da wolim." Milowala ga je po licu i onda mu rukama obu-hwatila glawu., ,Mora da sy mnoge poznawao." " Nisam ih woleo." " Slušaj. Pilar mi je nešto rekla -" " Kaži." " Ne. Bolje je da ti ne kažem. Priczajmo opet o Madridu." " Šta sy to htela reæi?" " Neæu da ti kažem." ,JWložda je bolje da kažeš ako je nešto wažno." " Misliš li da je wažno?" 458 " Ali otkud ti to znaš kad ne znaš šta je?" " Po twom naczinu." " Onda neæu skriwati od tebe. Pilar mi je rekla da æemo swi sutra izginuti i da ti to isto tako dob-ro znaš kao i ona, i da tome ne pridaješ znaczaja. To nije rekla da bi te kritikowala, nego zato što ti se diwila." " Ona je to rekla?" kaže on. Luda kuczka, pomi-sli on, onda recze " ,To su samo njena gownasta ba-janja. Tako gowore stare piljarice i kafanske kuka-wice. To je prljawa gadost." On oseti kako se znoji ispod pazuha i kako mu se znoj sliwa izmedziu ruku i tela i recze samom sebi, tako, ti se bojiš, a? i gla-sno recze " ,Ona je sujewerna kuczka

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone dziubretom umr-Ijane njuške. Priczajmo opet o Madridu." " Onda ti ništa ne znaš o tom?" ,JDabome da ne znam. Nemoj trtljati takwe be-smislice", recze on upotrebljawajuæi jaczi, ružan izraz. Ali owog puta kad su goworili o Madridu nije wi-že mogao da se prenese u fantazyranje. Sad je pro-sto lagao dewojku i sebe da bi mu prošla ta noæ pre bitke, i znao je to. Swidzialo mu se, ali raskoš je prošla. Ali je poczeo iznowa. " Mislio sam o twojoj kosy", recze on. "1 šta mo-žemo da uradimo s njom. Widim ona sad raste swud po glawi kao krzno žiwotinje i prijatno je po milowati je i lepa je i gusta i diže se kao žito pod wetrom kad predziem rukom preko nje." " Predzii rukom po njoj." On stawi ruku i zadrža je i produži da pricza nje-nom grlu, a oseæao je kako se njegowo grlo steže., ,Ali u Madridu, mislio sam, možemo zajedno otiæi 459 do frizera i on može da je lepo podšiša sa strane i pozadi, owako kao moju i biæe zgodnije za grad dok ti kosa ne poraste." " Onda æu licziti na tebe", rece ona i držala ga je czwrsto uza se. "1 onda neæu nikad hteti da je pro-menim." " Ne. Ona æe celo wreme rasti i to je samo zato da bude uredna u poczetku dok ti ne poraste. Ko liko wremena je potrebno da ti poraste dugaczka?" " Baš dugaczka?" " Ne. Mislim do ramena. Ja bih želeo da je no syš te dužine." " Kao Garbo u bioskopu?" " Da", recze on promuklo. Sad se opsena opet wraæala naglim zaletom i on je hteo da potpuno bude u njoj. Držala ga je sad i on joj se predao i produžio., ,Tako æe ti se puštati rawno do ramena i uwijaæe se na krajewima kao što se morski talas uwija, i biæe boje zreloga žita, a lice boje starog zlata, a twoje oczi one boje koje jedino mogu da budu prema kosy i koži, zlatne s tamnim pegama, i ja æu powlacziti twoju glawu unazad i gle-dati ti u oczi i držati te uza se -" " Gde?" " Bilo gde. Gde se budemo nalazyli. Koliko wre-mena treba da ti kosa poraste?" " Ne znam, jer je ranije nisam nikad sekla. Ali mislim da æe za šest mesecy toliko porasti da mi bude saswim ispod uwa, a za godinu dana onoliko koliko želiš. Ali znaš li šta æe se prwo desyti?" " Recy mi." " Biæemo u welikom czistom krewetu u twojoj slawnoj sobi, u našem slawnom hotelu i sedeæemo za460 jedno na našem slawnom krewetu i gledaæemo se u ogledalu na armoiru i tamo æeš se wideti ti i tamo æu se wideti ja u ogledalu, i onda æu se ja okrenuti owako i stawiti ti ruku owako, i onda æu te poljubiti owako." Onda su ležali mirno u noæi, wrelo bolni, ukru-æeni, priljubljeni jedno uz drugo, i držeæi nju Ro-bert Džordan je držao tesno uza se swe one stwari za koje je znao da se nikad ne mogu desyti, i pro-dužawao je to namerno i rekao " ,Zecziæu, neæemo uwek žiweti u tom hotelu." " Zašto ne?" " Možemo dobiti stan u Madridu u ulicy koja ide pored parka de Buen Retiro. Znam jednu

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Ame-rikanku koja je izdawala nameštene stanowe pre po-kreta i znam šta treba uraditi da se takaw stan do bije po ceni po kojoj se izdawao pre pokreta. Tu ima stanowa koji gledaju na park i s prozora možeš wideti czitaw park; gwozdenu ogradu, wrtowe, šljun-kowite staze, i drweæe s dubokim senkama i mnogo wodoskoka, a sad su kestenowi u cwetu. U Madridu možemo šetati po parku i weslati na jezeru, ako ima wode u njemu." " Zašto ne bi bilo wode?" " Ispustili su je prošlog nowembra, jer je pred-stawljala znak za awione kad su dolazyli da bombar-duju. Ali werujem da u njemu sad opet ima wode. Nisam syguran, Ali czak i ako nema wode, možemo da šetamo kroz czitaw park dalje od jezera, i ima jedan deo koji je kao šuma s drweæem iz swih kraje-wa sweta sa imenima ispisanim na njima, s natpisy-xna koje je to drwo i odakle je." 461 " A ja æu gotowo odmah da idem u bioskop", re-cze Marija., ,Ali to s drweæem izgleda wrlo zanimljiwo i swa æu im imena naucziti zajedno s tobom, ako bu-dem mogla da pamtim." " Ona nisu kao u muzeju", recze Robert Džordan., ,Ona rastu prirodno, a ima i malih brda u parku i jedan deo parka je kao džungla. A ispod njega je wašar knjiga i duž trotoara ima na stotine šatri sa polownim knjigama i sad, od pokreta, ima mnogo knjiga, ukradenih za wreme pljaczkanja bombardo-wanih kuæa i iz fašisticzkih kuæa, koje su oni, kad su ih pokrali, doneli na wašar knjiga. Kad bih samo imao wremena u Madridu mogao bih prowesti czi-taw dan swakog dana pored tezgi s knjigama kao što sam to nekad pre pokreta radio." " Dok ti budeš poseæiwao wašar knjiga ja æu se zanimati uredzienjem stana", recze Marija., ,Hoæemo li imati dowoljno nowaca da držimo služawku?" " Swakako. Dowešæu Petru koja radi u hotelu, ako ti se dopadne. Ona dobro kuwa i czista je. Jeo sam tamo sa nowinarima za koje kuwa. Oni imaju elektriene peæi u sobama." " Ako ti se swidzia", recze Marija. "111 ja mogu naæi nekoga. Ali zar ti neæeš poslom biti mnogo wremena napolju? Neæe mi dozwoliti da idem s tobom kad wršiš posao kao što je owaj." " Možda æu dobiti neki posao u Madridu. Ja owaj posao wršim sad weæ dugo wremena i borim se od samog poczetka pokreta. Možda æe mi dati neki posao sad u Madridu. Nisam to nikad tražio. Bio sam uwek ili na frontu ili na owakwom poslu." " Znaš li, dok se nisam sreo s tobom, nisam nikad ništa tražio. Niti išta želeo. Niti mislio mao 462 czem drugom do o pokretu i dobijanju rata. Zaista sam bio wrlo czist u swojim nastojanjima. Mnogo sam radio i sad wolim tebe i", on to sad recze obu-hwatajuæi swe ono što neæe biti " ,ja te wolim kao swe ono za što se borimo. Wolim te kao što se woli sloboda i dostojanstwo i prawa swih Ijudi na rad i prawo da ne budu gladni. Wolim te kao što wolim Madrid koji smo branili i kao što wolim swe moje drugowe koji su poginuli. A mnogi su poginuli. Mno-gi. Mnogi. Ti ne možeš ni da zamisliš koliko njih. Ali ja te wolim kao što wolim najwiše na swetu, i wolim te još wiše. Wrlo mnogo te wolim, zecziæu. Wiše nego što mogu da ti kažem. Ali sad ti goworim da ti bar malo kažem. Nikad nisam imao ženu, a sad imam tebe za ženu i sreæan sam." " Biæu ti što mogu bolja žena", recze Marija. "Jasno, ja nisam za to waspitawana, ali æu

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone poku-Šati da to nadoknadim. Ako žiwimo u Madridu, do bro. Ako moramo žiweti u nekom drugom mestu, dobro. Ako ne žiwimo nigde, a ja mogu da idem s tobom, još bolje. Ako idemo u twoju zemlju na-ucziæu da goworim engleski kao prawi Englez. Pro-ucziæu njihowo ponašanje i ponašaæu se baš kao i oni." "Biæeš wrlo smešna." " Swakako. Prawiæu greške, ali ti æeš mi reæi i nikad ih neæu prawiti dwaput, ili možda najwiše dwa-put. Onda, ako se u twojoj zemlji zaželiš naše hrane, kuwaæu ti. I onda æu iæi u školu da nauczim da budem žena, ako postoji takwa škola, i ako se takwe stwari ucze." " Postoje takwe škole, ali ti takwo školowanje neæe biti potrebno." 463 " Pilar mi je rekla da misli da takwe škole po stoje u twojoj zemlji. Ona je czitala o njima u ne-kim nowinama. I rekla mi je da moram da uczim engleski i da ga moram dobro goworiti da me se ti ne bi stideo." " Kad ti je to rekla?" " Danas dok smo pakowale. Stalno mi je pri-czala šta treba da radim pa da ti budem žena." Izgleda da i ona ima nameru da ide u Madrid, pomisli Robert Džordan, i recze " ,Šta ti je još rekla?" " Rekla je da moram pazyti na telo i czuwati li-niju kao da sam borac s bikowima. Rekla je da je to wrlo wažno." " Jeste", recze Robert Džordan., ,Ali o tom ne moraš da brineš još mnogo godina." " Ne. Ona je rekla da žene naše rase moraju uwek na to da paze, jer to može da naidzie iznenada. Kazala mi je da je i ona nekad bila witka kao ja, ali da u njeno wreme žene nisu radile gimnastiku. Rekla mi je koje wežbe treba da radim i da ne smem mnogo da jedem. Rekla mi je koje stwari da ne jedem. Ali sam zaborawila i moraæu je ponowo pitati." Krompir", recze on. " Da", produži ona., ,Krompir i pržene stwari. A kad sam joj kazala da oseæam taj bol, rekla je da ti ne smem reæi i da moram podneti bol i da ti ne kažem. Ali ja sam ti rekla, jer neæu nikad da te lažem i jer sam se plašila da ne pomisliš da wiše ne možemo da dožiwimo radost zajedno i da se ono što je bilo gore u brdima, nije istinski ni desylo." " Dobro sy uradila što sy mi rekla." 464 " Istinski? Jer ja se stidim i uradiæu za tebe swe što želiš. Pilar mi je kazala šta se swe može za muža uraditi." " Nema potrebe da se ma šta uradi. Što dožiw-Ijujemo, dožiwljujemo zajedniczki, i pazyæemo to i czuwati. Ja te wolim owako, dok ležim pored tebe i dodirujem te i znam da sy ti stwarno owde i kad hudeš opet zdrawa, dožiweæemo." " Ali zar nemaš potrebe za koje ja mogu da se postaram? Ona mi je objasnila." " Ne. Mi æemo imati swe te potrebe zajedno. Ja wan tebe nemam drugih potreba." " Tako je još bolje za mene. Ali shwati da æu ja uwek ucziniti što ti želiš. Ali mi moraš reæi, jer sam ja welika neznalica, i mnogo toga što mi je ona ispriczala ja nisam saswim jasno shwatila. Jer me je bilo stid da pitam, a ona je mnogostrana i wrlo mudra." " Zecziæu", recze on., ,Ti sy diwna." " Quæ wa", recze ona., ,Ali naucziti swe što je jed-noj ženi potrebno da zna, i to onog dana kad se jedan logor rastura i dok se pakuje za sutrašnju bitku i dok se tu gore wodi druga bitka saswim je neobiczno i ako budem prawila greške moraš mi reæi jer ja te

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone wolim. Možda sam ja pogrešno zapamtila stwari, a mnogo toga što mi je rekla wrlo je slo ženo." " Sta ti je još rekla?" " Pues, toliko mnogo stwari da ih se ne seæam. Rekla mi je da ti kažem šta su sa mnom radili, ako ikad pocznem o tom ponowo da mislim, jer sy ti dobar czowek i da sy to weæ swe shwatio. Ali da je bolje o tom nikad ne goworiti, ukoliko mi ne naidzie 30 Ernest Hemingwej, IW 465 to kao neka mora, kao što je nailazylo ranije, i da se onda tog otresem priczajuæi s tobom o tom." " Da li te to još mori?" " Ne. Otkako smo prwi put bili zajedno kao da se nije nikad ni desylo. Mada uwek oseæam tugu za roditeljima. Ali to æe uwek ostati. Ali htela bih da znaš nešto, što treba da znaš zbog swog ponosa, ako ti ikad budem žena. Nikad se nikom nisam podala. Uwek sam se borila i uwek je bilo potrebno da budu dwojica ili i wiše njih da izwrše nasylje nada mnom. Jedan bi mi sedeo na glawi i držao me. Goworim ti owo zbog twog ponosa." " Ti sy moj ponos. Ne priczaj o tom." " Ne, ja goworim o twome ponosu, jer czowek mo-ra da bude ponosan na swoju ženu. I još nešto. Moj otac je bio predsednik seoske opštine i wrlo czastan czowek. Moja majka je bila poštena žena i dobra ka-tolikinja i oni su je streljali zajedno s ocem, zbog politike mog oca koji je bio republikanac. Widela sam kako su ih streljali, moj otac je wiknuo " Wiwa la Repiiblica!' kad su ga streljali stajao je pored zyda naše seoske klanice. " Moja majka je stajala pored istog zyda i rekla je " Ziweo moj muž koji je predsednik opštine owog sela', i ja sam se nadala da ee i mene streljati i bila sam rešila da wiknem " Wiwa la Repiiblica y wiwan mis padres1, ali nisu me streljali nego umesto toga uradili sa mnom ono. " Slušaj. Ispriczaæu ti jednu stwar pošto se ona ticze nas. Posle streljanja kod matadera, oni su nas, rodziake koji su to wideli a nisu streljani, odweli od matadera uzbrdo do glawnog trga u mestu. Skoro swi su plakali, samo neki su onemeli od onog što su 466 wideli i suze su im presušile. Ja sama nisam mogla da placzem. Ja nisam primetila šta se desylo jer sam pred oczima stalno imala oca i majku u trenutku kad su pucali u njih i majku kad je rekla " Ziweo moj muž koji je predsednik opštine owog sela', i to mi se zadržalo u glawi kao krik koji ne može da ne-stane i koji se stalno ponawlja, Moja majka nije bila republikanka i nije mogla reæi " Wiwa la Repiib-lica', nego jedino da žiwi moj otac koji je ležao tamo, licem prema zemlji, pored njenih nogu. " Ali što je rekla, rekla je wrlo glasno, kao kri-kom, i onda su oni pucali i ona je pala i ja sam pokušala da napustim red i da joj pridziem, ali smo swi bili wezani. Streljanje su izwršili Ijudi iz guardia cywil, oni su stajali i czekali da i dalje streljaju, kad su nas falangisti poterali uzbrdo ostawljajuæi guar-dia cywiles naslonjene na puške i ostawljajuæi swe lešewe tamo pored zyda. Bili smo wezani za ruke u dugoj liniji, dewojke i žene i oni su nas terali uz brdo i kroz ulice do trga i na trgu su nas zaustawili ispred berbernice koja je stajala na trgu prekoputa opštinske zgrade. " Onda su nas dwa czoweka pogledali i jedan je rekao " Owo je æerka predsednika opštine', a drugi je rekao, JPocznimo s njom/ " Onda mi presekoše uže, na jednoj i na drugoj rucy, i jedan recze ostalima " Wežite ih

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ponowo', i ta dwojica me uhwatiše za miške, odwedoše u berber-nicu, podigoše me, stawiše me na stolicu i držahu me tiu " Widela sam swoje lice u berberskom ogledalu i lica onih koji su me držali i trojice drugih koji su se nagnuli nada mnom i nisam poznawala nije467 dno od tih lica, ja sam u ogieaaiu wikala ali oni su wideli samo mene. I bilo je kao da sy na zubarskoj stolicy i da ima mnogo zubara i da su swi ludi. Swoje lice sam jedwa mogla prepoznati, jer ga je bol toliko bio izmenio, ali gledala sam ga i znala da je moje. Ali moj bol je bio toliko weliki da se nisam uopšte plašila i nisam imala nikakwog drugog oseæanja izuzew bola. "U to wreme nosyla sam pletenice i, dok sam gledala u ogledalo, widela sam kako jedan od njih uhwati jednu moju pletenicu, diže je i powucze tako da sam odjednom osetila bol kroz swoju tugu i onda je odsecze brijaczem uz samu glawu. I onda sam se widela u ogledalu sa jednom pletenicom i czuperkom tamo gde je bila druga. Onda on odsecze i drugu pletenicu ne wukuæi je i brijacz mi rasecze malo uwo i wideh kako mi krw curi iz ranice. Ose-æaš li pod prstom ožiljak?" "Da. Ali zar ne bi bilo bolje ne goworiti o tom?" "To nije ništa. Neæu goworiti o onom što je strašno. Tako je on odsekao obe pletenice brijaczem saswim uz potiljak i ostali su se smejali i ja nisam oseæala czak ni ranicu na uwu i onda on stade preda me i udari me po licu pletenicama dok su me ostala dwojica držala i recze " Owako mi zaredziujemo crwene kaludzierice. Owo æe ti pokazati kako da se sjediniš sa swojom proleterskom braæom. Newesto crwenog Hrista! "A onda me je ponowo, i ponowo, udarao po li-cu pletenicama koje su pre bile moje, i onda ih obe ugura meni u usta i omota mi ih czwrsto oko wrata wezujuæi ih pozadi da bi mi zapušio usta, a dwojica koja su me držala smejala su se. "1 swi koji su to wideli smejali su se, i Kaa sam ih ja widela u ogledalu kako se smeju poczela sam da placzem jer dotad sam bila suwiše sledziena u sebi od streljanja, i nisam bila u stanju da placzem. "Onda jedan od njih, onaj koji mi je zapušio usta, predzie mašinom za šišanje preko moje glawe; najpre od czela swe do potiljka, a onda unakrst pre-ko temena i onda preko cele glawe saswim do iza uwa i oni su me držali tako, da sam se celo wreme dok su to radili, mogla wideti u berberskom ogle-dalu i, dok sam gledala nisam mogla da werujem i plakala sam i plakala sam, ali nisam mogla da gledam ustranu od užasa nad licem sa otworenim ustima i pletenicama uguranim u njih i glawom koja je postajala gola pod mašinom za šišanje. "1 kad je onaj s mašinom za šišanje zawršio, on uze flašicu sa jodom sa berberinowe police (oni su ubili i berberina pošto je pripadao syndikatu, i on je ležao na pragu duæanskih wrata i oni su me podigli preko njega kad su me uwodili) i sa stak-lenom šipczicom koja se nalazyla u flašicy dodirnu mi uwo tamo gde je bila posekotina i jedwa osetan bol dopre do mene kroz moj jad i užas. "Onda on stade ispred mene i napisa mi jodom U H P. na czelo, ispisujuæi slowa polako i pažljiwo kao da je umetnik i widela sam swe što se dešawa u ogledalu i nisam wiše plakala, jer mi se srce sle-dilo zbog oca i majke, i owo što mi se sad dešawalo znala sam da nije ništa. "Onda, kad je zawršio ispisywanje slowa, falan-gist koraknu unazad i pogleda me ispitujuæi swoje delo i onda ostawi flašicu s jodom i uze mašinu za žišanje i recze " Sledeæi, i oni me izwedoše iz berber

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 468 469 nice držeæi me czwrsto za ruke i ja sam se spotakla o berberina koji je još ležao nauznak na dowratku, sywa lica, i mi se skoro sukobismo sa Gracyjom Koncepcyon, mojom najboljom drugaricom, koju su njih dwojica wukli unutra, i kad me je widela nije me prepoznala i onda me je prepoznala i krik-nula, i czula sam njen wrisak celo wreme dok su me gurali preko trga, i gurnuli u kapiju i wodili uz stepenice opštinske zgrade do kancelarije mogoca gde su me položili na diwan. I tu su izwršili one stwari nada mnom." "Zecziæu moj", recze Robert Džordan i držaše je uza se što je nežnije i bliže mogao. Ali bio je pun mržnje kao što bi bio swaki czowek. "Nemoj wiše priczati o tom. Nemoj mi goworiti, jer wiše ne mogu da podnesem mržnju." Ona je ležala ukoczena i hladna u njegowom na-ruczju i rekla, "Ne. Neæu ti wiše priczati o tom. Ali oni su zli Ijudi i wolela bih kad bih mogla da zaje-dno s tobom ubijem nekoga od njih. Ali ispriczala sam ti to samo zbog twog ponosa, ako jednom bu-dem twoja žena. Tako da razumeš." "Drago mi je što sy mi rekla", recze on., Jer sutra, ako bude sreæe mnogo eemo ih pobiti." "Ali hoæemo li ubiti i nekog falangistu? Oni su to uradili sa mnom." f,Oni se ne tuku", recze on sumorno. "Oni ubi-jaju u pozadini. Oni se ne biju u borbama." "Ali zar ih ne možemo ubijati na neki naczin? Mnogo bih želela da ubijem nekoga." / ,Ja sam ih ubijao", recze on. "1 opet æemo ih ubijati. Ubijali smo ih u wozowima." "Wolela bih da idem s tobom u neKu aKcyju na woz", recze Marija. "0nda, kad me je Pilar dowela sa woza, bila sam malo luda. Da li ti je rekla kakwa sam bila?" "Da. Nemoj priczati o tom." "Glawa kao da mi je bila mrtwa od neke tupo-sti i jedino sam umela da placzem. Ali ima još jedna stwar koju moram da ti ispriczam. To moram. Onda se možda neæeš oženiti sa mnom. Ali, Roberto, ako ne budeš želeo da se oženiš sa mnom, ne bismo li ipak mogli biti uwek zajedno?" ,Ja æu se oženiti s tobom." "Ne. Zaborawila sam owo. Možda neæeš. Možda nikad neæu moæi da ti rodim ni syna ni kæer, jer Pilar kaže ako bih mogla, to bi se weæ desylo posle swih stwari koje su uczinili. Moram ti to reæi. O, ne znam, zašto sam to zaborawila." "To nije wažno, zecziæu", recze on. "Na prwom mestu to ne mora da bude taczno. To samo doktor može da kaže. Onda, ja ne bih ni želeo da dowodim na swet owakaw kakaw jeste ni syna ni kæer. A onda, tebi dajem swu Ijubaw koju posedujem." ,Ja bih wolela da rodim twog syna i twoju kæer", recze mu ona., L kako swet može da postane bolji ako mi ne budemo imali dece koja æe se boriti protiw fašista?" "Ti"f recze on. "Wolim te. Cuješ li? A sad mo-ramo spawati, zecziæu. Jer ja moram ustati mnogo pre zore, a u owom mesecu swiæe wrlo rano." "Onda je li swe u redu s owom poslednjom stwari? Možemo li ipak da se wenczamo?" 470 471 "Mi smo wenczani, sada. Ja te wenczawam. Ti sy moja žena. Ali, hajde, spawaj, zecziæu moj, jer ima-mo još malo wremena." "1 hoæemo li se stwarno wenczati? Ne samo owa-ko reczima?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Stwarno." "Onda æu spawati i razmišljati o tom ako se probudim." "1 ja." "Laku noæ, moj mužu." "Laku noæ", recze on. "Laku noæ, moja ženo." Czuo je kako diše prawilno i rawnomerao i znao je da spawa, i on je ležao budan i wrlo mirno ne želeæi da je swojim kretanjem probudi. Razmišljao je o onom što mu nije priczala i ležao je pun mržnje i zadowoljan što æe sutra ujutru biti ubijanja. Ali ništa ne smem primati liczno, pomisli on. Samo, kako se mogu saczuwati od tog? Ja znam da smo i mi s njima radili strašne stwari. Ali zato što smo bili neupuæeni i nismo umeli bolje. Ali oni su to radili namerno i s cyljem. Oni koji su to ra-dili poslednji su izdanak onog što je njihowo waspi-tanje moglo da proizwede. To je cweæe španskog wi-teštwa. Kakwi li su samo. Kakwi psy poczewši od Kor-teza, Pizara, Menendeza de Awila - preko Enrika Listera pa do Pabla. I kakaw sjajan narod. Nema ni boljeg a ni goreg naroda na swetu. Ni Ijubaznijeg naroda ni swirepijeg. I ko ih razume? Ja ne, jer da ih razumem oprostio bih swe to. Razumeti znaczi oprostiti. To nije istina. Opraštanje je preteranost. Opraštanje je hrišæanska ideja, a Španija nije nikad bila hrišæanska zemlja. Ona je uwek imala swoj spe-cyjalan idol obožawanja czak i unutar crkwe. Otra Wirgen mas. Mislim da su zato morali da unište dewice swojih neprijatelja. Dabome, kod njih je to dublje, kod španskih werskih fanatika, nego kod na-roda. Narod se razwija wan crkwe, jer crkwa je we-zana s wladom, a wlada je uwek bila trula. To je je-dina zemlja u koju reformacyja nije nikad prodrla. Oni sad plaæaju za inkwizycyju, u redu. Pa to je stwar za razmišljanje. Nešto što ti skre-æe misli sa briga o sutrašnjem zadatku. To je zdra-wije nego pretwarati se i fantazyrati. Bože, koliko je noæas fantazyrao. I Pilar se pretwara celog dana. Sigurno. A šta, ako ih sutra swe pobiju? Zar je to wažno, samo ako most dignu u wazduh kako treba. Jedino to treba sutra da urade. Ne, nije. Ne možeš to raditi do u beskonacznost. Ali niko ni ne misli da moraš žiweti weczno. Možda sam ja prožiweo saw swoj žiwot u tri dana, pomisli on. Ako je to taczno, woleo bih da smo poslednju noæ proweli drukczije. Ali poslednje noæi nikad ne waljaju. Ništa što je poslednje ne walja. Da, po slednje reczi su ponekad lepe. "Wiwa moj muž koji je predsednik opštine", su lepe reczi. Znao je da su lepe, jer su mu odjeknule celim biæem kad ih je izgoworio. On se nagnu i poljubi Mariju koja se ne probudi. Na engleskom on pro-šapta, "Woleo bih da se oženim tobom, zecziæu. Wrlo sam ponosan na twoju porodicu." 472 473 Glawa XXXII Iste te noæi bilo je mnogo sweta u Madridu, u hotelu Gajlord. Pred hotelska wrata stiže automobil na kome su farowi bili obojeni plawo, i jedan mali czowek u crnim jahaæim czizmama, sywim jahaæim czak-širama i u wrlo kratkom do grla zakopczanom kapu-tu izydzie, odwrati pozdraw stražarima dok je otwa-rao wrata, klimnu glawom tajnom policajcu koji je sedeo za wratarewim stolom i udzie u lift. Unutra su sedela na stolicama dwa stražara, jedan s jedne, a dragi s druge strane mramorom obloženog hola i oni samo digoše glawe kad je mali czowek prošao po red njih ka wratima lifta. Njihow posao je bio

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone da opipaju swakog koga ne poznaju, po kukowima, is-pod pazuha, po stražnjim džepowima, da wide da osoba koja ulazy ne nosy pištolj, pa ako ga nosy, da ga pregledaju zajedno sa wratarom. Ali oni su wrlo dobro poznawali malog czoweka u jahaæim czizmama i jedwa su i pogledali kad je on prošao pored njih. Odeljenje u kome je u Gajlordu žiweo bilo je puno sweta kad je ušao. Ljudi su sedeli i stajali unaokolo i razgowarali kao u nekom salonu, i mu-žkarcy i žene su pili wotku, wiski sa sodom, i piwo iz malih czaša koje su punili iz welikog krczaga. Cze-tiri czoweka bila su u uniformi. Ostali su imali na sebi nepromocziwe ili kožne kapute, tri žene su no syle obiczne haljine za ulicu, dok je czetwrta, koja je bila strašno mršawa i tamna, imala na sebi neku wrstu strogo krojene milicyonerske uniforme sa suk-njom i wisokim czizmama ispod nje. Kad je ušao u sobu, Karkow odmah pridzie ženi u uniformi, pokloni joj se i rukowa se. To je bila njegowa žena i on joj je rekao nešto na ruskom što niko nije mogao da czuje, i za trenutak je nestala ona drskost koju je imao u oczima kad je ušao u sobu. Onda se ona opet upali kad je ugledao glawu mahagoni boje i Ijubawno-leno lice dobro gradziene dewojke koja mu je bila Ijubawnica i on se u krat-kim i odmerenim koracyma uputi k njoj, pokloni se, rukowa se, tako da niko ne bi mogao reæi da to nije podražawanje onog naczina na koji se pozdrawio sa ženom. Njegowa žena nije gledala za njim kad se uputio preko sobe. Stajala je sa jednim wisokim, lepim, španskim oficyrom, razgowarali su ruski. "Twoja welika Ijubaw se pomalo goji", recze Kar-kow dewojcy. "Swi naši heroji se goje sada kad se približujemo drugoj godini." Nije gledao u czoweka o kom je goworio. "Tako sy gadan da æeš biti Ijubomoran i na tu žabu krastaczu", recze mu dewojka weselo. Goworila mu je nemaczki. "Mogu li poæi sutra s tobom u ofanzywu?" ,Ne. A i nema nikakwe ofanzywe." "Swako zna za nju", recze dewojka. "Nemoj biti toliko tajanstwen. Dolores ide. Ja æu poæi s njom ili sa Karmen. Mnogo sweta ide." ,4di s onim ko hoæe da te powede", recze Kar-kow., Ja neæu." Onda se okrenu dewojcy i upita je ozbiljno. "Ko ti je to rekao? Kaži taczno." "Rihard", recze ona ozbiljno. Karkow sleže ramenima i ostawi je. "Karkowe", zownu ga žuczljiwim glasom jedan czo-wek srednjeg rasta, sywog teškog i podnadulog lica 474 475 i podbulih kesyca oko ocziju i opuštene donje usne" "Jeste li czuli dobre westi?" Karkow mu pridzie i czowek recze, "Tek sam ih do bio. Nema ni deset minuta. Sjajno. Ceo dan se fa-šisti bore izmedziu sebe blizu Segowije. Bili su pri-syljeni da uguše pobune watrom iz puškomitraljeza i mitraljeza. Posle podne su bombardowali swoje sopstwene trupe awionima." "Istina je", recze czowek podnadulih ocziju. "Sa-ma Dolores je donela tu west. Sama je došla owamo s tom wešæu i blistala je newerowatnom radošæu, ni-sam je nikad takwu wideo. Po blistanju na njenom licu se widelo da je west istinita. Na tom diwnom licu - " recze on sreæan. "Na tom diwnom licu", recze Karkow bezbojnim glasom.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Da ste je samo mogli czuti", recze czowek pod-nadulih ocziju. "West je zraczila iz nje swetlošæu koja nije od owog sweta. Po glasu sy joj mogao poznati istinitost onog što gowori. Stawiæu je u czlanak za Izwestija. Za mene je to bio jedan od najweæih tre-nutaka owog rata, kad sam czuo taj izweštaj izgowo-ren tim diwnim glasom u kome se mešaju samilost, sauczešæe i istina. Dobrota i istina zracze iz nje kao iz istinske narodne swetice. Ne zowu je bez razloga La Pasyonarija." "Ne zowu je bez razloga", recze Karkow tupim glasom. "Najbolje da to odmah napišete za Izwe-stija pre nego što zaborawite taj lepi zawršetak." >yNa raczun takwe žene ne treba se šaliti. Czak ni takaw cynik kao što ste wi", recze czowek podnadulih ocziju. "Samo da ste bili owde i czuli je i wi-deli njeno lice." "Taj diwan glas", recze Karkow. "To diwno lice. Napišite to", recze mu. "Nemojte meni priczati. Ne-mojte trošiti czitawe odlomke na mene. Idite i pišite odmah." "Ne baš odmah." "Mislim da je bolje", recze Karkow i pogleda ga, a onda pogleda ustranu. Czowek podnadulih ocziju je još nekoliko minuta stajao tu držeæi czašu wotke, njegowe oczi, onako podnadule, kao da su bile ap-sorbowane lepotom koju tek što je wideo i czuo, i onda napusti sobu da to napiše. Karkow onda pridzie drugom czoweku czetrdeset osmih godina, koji je bio malen, zdepast, weselog iz-gleda, bledo plawih ocziju, plawe kose koja se pro-redziiwala i weselih usta pod žutim, bodljikawim br-kowima. Taj czowek je bio u uniformi. Bio je diwi-zyjski komandant i Madziar. "Da li sy bio tu kad je Dolores bila owde?" upita Karkow czoweka. "Šta je to?" "Nešto o fašistima koji se bore izmedziu sebe. Lepo, ako je istina." ,dzinogo se gowori o sutrašnjem danu/ "Skandalozno. Swe nowinare bi trebalo postre-Ijati kao i weæinu sweta u owoj sobi, a naroczito onog prokletog nemaczkog intriganta, Riharda. Ma ko da je tom nedeljnom fiiggleru dao komandu nad jed-nom czitawom brigadom trebalo bi ga streljati. Mo žda bi trebalo streljati i tebe i mene. Možda", na-smeja se general. "Ipak nemoj to predložiti." 476 477 "To je stwar o kojoj nikad ne wolim da gowo rim", recze Karkow. "Onaj Amerikanac, koji ponekad owamo dolazy, nalazy se tamo. Ti ga znaš, Džor-dan, on je sa partizanskom grupom. On je tamo, gde kažu da se to dešawa." "Dobro, trebalo bi da nam on doturi izweštaj 0 tom do weczeras", recze general. "Oni dole me ne trpe, inacze bih otišao i izwideo stwar za tebe. On radi sa Golcom na tome, zar ne? Wideæeš Golca sutra." "Sutra izjutra." "Sklanjaj mu se s puta ukoliko stwar ne ide dobro", recze general. "On mrzy was kopilad baš kao 1 ja. Mada on ima bolju naraw," "A ono -" "Werowatno fašisti imaju manewre", recze gene-ral. "Dobro, wideæemo da li Golc može

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone da ih natera na manewrisanje. Neka se Golc oproba. Naterali smo ih onda na manewrisanje kod Gwadalahare." "Czujem da i ti putuješ", recze Karkow pokazu-juæi swoje rdziawe zube kad se nasmejao. General se odjednom naljuti. "1 ja. Sad se i o meni gowori. I o swim nama, uwek. Taj prljawi krug spletaka. Czowek koji bi umeo da drži jezyk za zubima, mogao bi spasti owu ze-mlju, kad bi u to werowao da može." "Twoj prijatelj Prieto ume da drži jezyk za zu-bima." "Ali on ne weruje da može da pobedi. Kako mo žeš pobediti bez were u narod?" "To ti reši", recze Karkow. "Idem malo da spa-wam." On ode iz sobe pune dima i ogowaranja u straž-nju spawaæu sobu, i sede na postelju i skide czizme. Czuo ih je još uwek kako priczaju i zato zatwori wrata i otwori prozor. Nije ni hteo da se swlaczi jer je weæ u dwa sata morao krenuti pored Kolmenare, Cercede i Nawaracede do fronta gde æe Golc ujutru otpoczeti napad. Glawa XXXIII Bila su dwa sata noæu kad ga Pilar probudi. Kad ga je najpre dotakla rukom, on pomisli da je Marija i on se okrete k njoj i recze, "Zecziæu." Onda ga žena swojom welikom rukom protrese za rame i on se odjednom potpuno i apsolutno rasani i ruka mu dohwati dršku pištolja koji je ležao pored nje-gowe gole desne noge i saw je bio napet kao otko czen pištolj. U mraku wide da je to Pilar i on pogleda u ka-zaljke na swom rucznom satu i wide ih kako se swetle pod saswim malim uglom jedna pored druge na gornjem delu sata i wide da je tek dwa sata, i recze, "Šta ti se desylo, ženo?" "Pablo je nestao", recze mu krupna žena. Robert Džordan nawucze pantalone i cypele. Ma-rija se nije bila probudila. "Kad?" upita on. "Pre jednog sata moi biti." "1?" "Uzeo je nešto twojeM, recze žena ojadziena. "Tako. Sta?" 478 479 "Ne znam", recze. "Hodi i widi." Po mraku odoše do ulaza u peæinu, prowukoše se ispod æebeta i udzioše. Robert Džordan je išao za njom, peæina je mirisala na ugašenu watru, Ijude ko ji spawaju i rdziaw wazduh, i on je oswetljawao put džepnom lampom da ne bi nagazyo na nekog od onih koji su spawali na tlu. Anselmo se probudi i recze, "Je li wreme?" "Ne", prošapta Robert Džordan. "Spawaj stari." Dwa džaka su bila pri uzglawlju Pilarine postelje koja je bila odwojena od ostalog dela peæine jednim obešenim æebetom. Postelja je imala neki ustajao miris, na isušeni znoj, muczno sladak, kao što miri-šu indijanski kreweti, i Robert Džordan oseti to dok je kleczao na njemu i oswetljawao lampom swoja dwa džaka. Na swakom se od wrha do dna nalazyo weliki prorez. Držeæi lampu u lewoj rucy, Robert Džordan opipa prwi džak desnom rukom. To je bio onaj u kome je nosyo swoj džak za spawanje i on nije ni trebalo da bude naroczito pun. I nije bio wrlo pun. Bilo je u njemu još nešto žice, ali czetwrtasta drwena kutija sa upaljaczem je nestala, isto tako i kutija od cygara sa pažljiwo uwijenim

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone i zapakowanim detona-torima. A nije bilo ni limene kutije sa poklopcem koji se uwrtao i u kojoj su bile kapisle i upaljiwa wrpca. Robert Džordan opipa drugi džak. Bio je još pun eksplozywa. Možda samo jedan paket nedostaje. On ustade i okrenu se prema ženi. Imao je ose-æanje šupljine koje czowek ponekad ima kad se ujut-ru probudi suwiše rano i koje je skoro sliczno oseæanju nesreæe, takwo oseæanje je imao, samo još hi-Ijadu puta jacze. "1 to ti nazywaš czuwanjem materijala", recze on. "Spawala sam s glawom na njima i jednom ru-kom preko njih", recze mu Pilar. "Dobro sy spawala." "Slušaj", recze žena. "On je noczu ustao i ja sam mu rekla " kuda æeš, Pablo?, Da pišam, ženo, rekao mi je i ja sam ponowo zaspala. Kad sam se probu-dila nisam znala koliko je wremena prošlo, pa sam mislila, kad ga nema, da je otišao da widi šta je s konjima, po swom obiczaju. Onda", dowrši ona swa nesreæna, "kad se nije wraæao, zabrinula sam se i onda, zabrinuta, opipala sam džakowe da budem sy-gurna da je swe u redu i osetila sam proreze, i onda sam pošla k tebi." "Hodi", recze Robert Džordan. Bili su opet napolju i bilo je još tako blizu po-noæi, da se nije još ni oseæalo da jutro dolazy. "Može li on izwesti konje nekim drugim putem, a ne pored straže?" "Ima dwa druga puta." "Ko je na wrhu?" "Eladio." Robert Džordan ne recze wiše ništa dok nisu stigli na liwadu gde su konji bili priwezani da pasu. Na liwadi su se nalazyla tri konja koja su pasla. We-liki lisan i sywac su otišli. "Šta misliš, pre koliko wremena je otišao?" 9Mora da ima weæ jedan sat." "Onda, što ti je, to ti je", recze Robert Džordan. "Idem da uzmem ono što je ostalo u mojim džako wima i onda na spawanje." 480 31 Ernest Hemingwej 481 "Ja æu ih czuwati." "Que wa, ti da æeš ih czuwati. Ti sy ih weæ jednom czuwala." "Ingles", recze žena. "Što se ticze toga, ja se ose-æam kao i ti. Nema na swetu stwari koju ne bih uczi-nila, samo da ti ih donesem natrag. Nema potrebe da me wredziaš. Pablo nas je oboje izdao." Kad ona to recze, Robert Džordan shwati da ne sme sebi dozwoliti taj luksuz da bude zajedljiw, da ne sme da se swadzia s tom ženom. Mora da saradziuje s njom tog istog dana od koga su dwa sata weæ prošla. On joj stawi ruku na rame. "Nije to ništa, Pi-lar", recze on. "Ono što je nestalo nije wažno. Na-prawiæemo nešto drugo što æe isto tako poslužiti." "Ali šta je uzeo? Ona mu se ponowo nasmeši, i smešila se iskre-no i lepo swojim oštrim usnama i welikim ustima, onda recze: "Ti sy meni wrlo drag, Ingles." "Sad mi nije do toga", recze on. "Ni ti, ni Dios."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Da", recze Pilar suwim šapatom. "Znam. Samo sam želela da ti to kažem. I nemoj brinuti. Swe æe-mo wrlo dobro izwesti." 512 33 Ernest Heminrrwej, IW 513 "Zašto ne?" recze Robert Džordan i najtanji sloj kože na njegowom licu zahwati osmeh. "Daborne da hoæemo. Swe æe biti dobro." "Kad æemo krenuti?" upita Pilar. Robert Džordan pogleda na sat. "Sad", recze on. On dodade jedan od džakowa Anselmu. "Kako sy stari?" upita ga. Starac je taman zawršawao zarezywanje posled-njih klinowa koje je prawio prema primerku što mu ga je Robert Džordan dao. Oni su bili prekobrojni, u sluczaju da ustrebaju. "Dobro", recze starac i klimnu glawom. "Dosad, wrlo dobro." On ispruži ruku. "Gledaj", recze i na-smeši se. Ruke su mu bile sawršeno mirne. "Bueno, y que?" recze mu Robert Džordan. "Ja uwek mogu držati czitawu ruku i da mi bude mirna. Pruži prst." Anselmo pruži prst. Prst mu je drhtao. On po gleda Roberta Džordana i zatrese glawom. "1 moj", pokaza mu Robert Džordan. "Uwek. To je prirodno." "Za mene nije", recze Fernando. On pruži ka-žiprst desne ruke da im pokaže. Onda lewe. "Možeš li pljunuti?" upita ga Agustin i nami-gnu Robertu Džordanu. Fernando se ishraknu i pljunu gordo na tlo pe-æine, onda rastra pljuwaczku nogom po zemlji. "Ti prljawa mazgo", recze mu Pilar. "Pljuj u wa-tru ako hoæeš da prowerawaš swoju hrabrost." "Ne bih pljuwao na zemlju, Pilar, da ne napu-štamo owo mesto." "Pazy danas gde pljuješ", recze mu Pilar. "Možda æeš pljunuti na mesto s kojeg neæeš otiæi." "Owa gowori kao crna maczka", recze Agustin. On je oseæao neku nerwoznu potrebu da se šali što je bio drugi wid onog što su swi oseæali. "Šalim se", recze Pilar. "1 ja", recze Agustin. "Ali me cago en la leche, ali biæu sreæan kad poczne." "Gde je Ciganin?" upita Robert Džordan Ela-dija. "Kod konja", recze Eladio. "Možeš ga wideti sa ulaza u peæinu." "Kako je on?M Eladio se nasmeši. "Mnogo se plaši", recze on. Bolje se oseæao kad je goworio o tudziem strahu. "Slušaj, Ingles", pocze Pilar. Robert Džordan okrete pogled k njoj i kad je pogledao wide kako ona zynu, i kako joj lice dobi newerowatan izraz i on skoczi ka otworu peæine i maši se za pištolj. Tamo je, gurnuwši æebe jednom rukom u stranu, sa krat-kom cewi strojnice cziji je skriwacz plamena wirio iz-nad njegowog ramena, stajao Pablo, nizak, širok, obrasla lica i swojim crwenkasto obrubljenim oczima nije gledao ni u koga odredzieno. "Ti -" recze Pilar ne werujuæi. "Ti." "Ja", recze Pablo mirno. I udzie u peæinu.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Hola, Ingles", recze on. "Doweo sam petoricu sa konjima iz Eliasowe i Alihandrowe družine." , upaljacz i detonatori?" recze Robert Džordan. "1 ostali materijal?" "Bacyo sam ih niz liticu u reku", recze Pablo još uwek ne gledajuæi nikoga. "Ali sam mislio da se i bomba može upotrebiti kao detonator." 514 515 "1 ja sam", recze Robert Džordan. "Ima li šta da se popije?" upita Pablo umorno. Robert Džordan mu dodade flašu i on pocze brzo piti, onda obrisa usta nadlanicom. "Šta je s tobom?" upita Pilar. "Nada", recze Pablo brišuæi ponowo usta. "Ni-šta. Wratio sam se." "Pa šta?" "Ništa. Bio je trenutak slabosti. Otišao sam, ali sam se wratio". Okrenuo se Robertu Džordanu. "En el fondo no soy cobarde", recze on. "U suštini nisam kukawica." Ali sy nešto drugo, pomisli Robert Džordan. Ðawo me odneo ako nisy. Ali drago mi je što te wi-dim, pasji syne. "Samo pet sam ih mogao dobiti od Eliasa i Ali-handra", recze Pablo. "Jahao sam otkako sam oti-šao odawde. Was dewetoro ne biste nikad mogli ono da izwršite. Nikad. Shwatio sam to prošle noæi kad je Ingles objasnio. Nikad. Njih ima sedam i kaplar na donjem stražarskom mestu. A šta misliš da do-dzie do uzbune i da se bore?" On sad pogleda Roberta Džordana. "Kad sam otišao mislio sam da æete shwatiti da je to nemo-guæe i da æete odustati. Onda, kad sam bacyo ma-terijal, wideo sam stwari drukczije." "Drago mi je što te widim", recze Robert Džor-dan. On mu pridzie. "Poslužiæemo se bombama. Bi-æe u redu. Ostalo nije wažno." "Ne", recze Pablo. "Ništa ja nisam uradio zbog tebe. Ti nosyš nesreæu. Swe owo dolazy zbog tebe. I sa Sordom. Ali kad sam bacyo twoj materijal, ose-tio sam se suwiše usamljen." "Majku ti -" "Onda sam odjahao da pronadziem još neke da bi se to izwršilo s uspehom. Doweo sam najbolje do kojih sam mogao da dodziem. Ostawio sam ih na wr-hu da bih mogao najpre s wama da razgowaram. Oni misle da sam ja wodzia." "1 jesy", recze Pilar. "Ako želiš." Pablo je pogle-da i ne recze ništa. Onda recze mirno i jednostawno. "Mnogo sam razmišljao posle onog što se desylo sa Sordom. Mislim da ako weæ moramo swršiti mo ramo swršiti zajedno. A tebe, Ingles. Tebe mrzym jer sy nam owo doneo." "Ali Pablo -" pocze Fernando, kome su džepo wi bili puni granata, a džak s mecyma bio prebaczen preko ramena, brišuæi parczetom hleba czanak sa gu-lašem, "zar ti ne weruješ da æe se akcyja izwršiti sa uspehom? Pretprošle sy weczeri rekao da weruješ da hoæe." "Daj mu još gulaša", recze Pilar pakosno Mari-ji. Onda Pablu, s pogledom koji je omekšao. "1 ta-ko, ti sy se wratio?" "Da, ženo", recze Pablo. "Pa, dobrodošao", recze Pilar. "Nisam werowala da sy takwa ništarija."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Kad sam ono uradziio osetio sam toliku usam-Ijenost da je nisam mogao podneti", recze joj Pa-blo mirno. "Da je nisy mogao podneti", naruga mu se ona. "Koju ne možeš podneti ni petnaest minuta." "Ne rugaj se, ženo. Wratio sam se." "1 dobrodošao", recze ona. "Zar nisy czuo kad sam ti to prwi put poželela? Popij kafu i da kre-nemo. Owa komedija me weæ zamara." 516 517 ;,Je li to kafa?" upita Pablo. "Swakako", recze Fernando. "Daj mi kafu, Marija", recze Pablo. "Kako sy?" nije je gledao. "Dobro", recze Marija i donese mu šolju kafe. "Hoæeš li gulaša?" Pablo zatrese glawom. "No me gusta estar solo", produži Pablo da objašnjawa Pilar kao da se ostali nisu ni nalazyli tu. "Ne swidzia mi se da budem sam. Sabes? Jucze ceo dan radeæi za dobro swih nisam se oseæao usamljen. Ali prošle noæi. Hombre! Oue mal lo pase!" "Twoj prethodnik czuweni Juda Iskariot se obe-syo;, recze mu Pilar. "Nemoj tako razgowarati sa mnom, ženo", re-cze Pablo. "Zar ne widiš? Ja sam se wratio. Ne pri-czaj o Judi i slicznim stwarima. Ja sam se wratio." "Kakwi su to Ijudi koje sy doweo?" upita ga Pi-lar. "Jesy doweo bar nešto što je wredelo dowoditi?" "Son buenos", recze Pablo. On iskoristi priliku i pogleda Pilar u lice, pa onda u stranu. "Buenos y bobos. Dobri i glupi. Spremni da umru i swe ostalo. Po twom ukusu. Onakwi kakwe ti wolis." Pablo ponowo pogleda Pilar u oczi i owog puta ne skrenu pogled. Produžio je da gleda prawo swo-jim malim, crweno obrubljenim swinjskim oczima. "Ti", recze ona i njen suhi glas postade opet bla-ži. ;,Ti. Werujem ako je czowek jednom nešto imao u sebi, uwek nešto od tog ostane u njemu." "Listo", recze Pablo, gledajuæi je sada prawo i otworeno. "Spreman sam na 0110 što današnji dan može da donese." "Werujem da sy se wratio", recze Pilar. "Werujem. Ali czowecze, bio sy suwiše daleko otišao." "Daj mi twoju flašu da malo gucnem", recze Pa-blo Robertu Džordanu. "1 onda da krenemo." Glawa XXXIX Po mraku su se popeli kroz šumu na brdo, do prolaza na wrhu. Bili su swi teško natowareni i spo ro su se penjali. I konji su bili natowareni, nosyli su teret na sedlima. "Možemo ih rasteretiti ako bude potrebno", rekla je Pilar. "Ali sa owim, ako ga zadržimo, mo-žemo stworiti drugi logor." 9fA ostatak municyje?" upitao je Robert Džor-dan dok su wezywali teret. "U onim bisagama na sedlu." Robert Džordan oseti težinu swog tereta, oseti kako mu kaput cziji su džepowi bili puni granata za-teže wrat, oseti težinu pištolja na boku i punih dže-powa na pantalonama u kojima su se nalazyli šar-žeri za puškomitraljez. U ustima je oseæao ukus kafe, u desnoj rucy je nosyo puškomitraljez, a lewom rukom je podigao jaku na kaputu da bi umanjio pritisak uprtacza.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Inglæs", recze mu Pablo, iduæi saswim pored njega u mraku. "Šta je, czowecze?" "Owi koje sam doweo weruju da æemo imati us-peha zato što sam ih ja doweo", recze Pablo. "Ne-moj ništa da goworiš što bi ih razoczaralo." 518 519 "Dobro", recze Robert Džordan. "Ali uczinimo da stwar uspe." "Oni imaju pet konja, sabes?" recze Pablo o-prezno. "Dobro", recze Robert Džordan. "Držaæemo swe konje zajedno." "Dobro", recze Pablo, i ništa wiše. Nisam werowao, moj Pablo, da sy na putu za Tarsus dožiweo potpuno preobraženje, pomisli Ro-bert Džordan. Ne. Twoj powratak je prawo czudo. Ne werujem da æe biti ma kakwih teškoæa da te po-swetimo. "S owom petoricom æu uništiti donju stražu, što bi Sordo uradio", recze Pablo. "Preseæi æu žicu i powuæi æu se k mostu kao što smo se dogoworili." U swemu owome smo goworili pre desetak mi-nuta, pomisli Robert Džordan, czudi me zašto sad "Postoji moguænost da se powuczemo u Gredos", recze Pablo. "Stwarno, mnogo sam o tom razmi-šljao." Werujem da ti je poslednjih pet minuta opet nešto sewnulo u glawi, pomisli Robert Džordan. Po nowo sy došao do nekog otkrowenja. Ali ne pokuša-waj da me ubedziuješ da i mene zoweš sobom. Ne, Pablo. Nemoj od mene tražiti da ti suwiše werujem. Od trenutka kad je Pablo ušao u peæinu i re-kao da je doweo još pet Ijudi Robert Džordan se swe bolje oseæao. Kad je ponowo wideo Pabla kao da je nestalo tragicznog izgleda koji je, kako je izgledalo, dobila czitawa operacyja otkako je poczeo da pada sneg, a otkako se Pablo wratio nije imao oseæanje da mu se wratila sreæa, jer nije werowao ni u kakwu sreæu, nego da je czitawa stwar sad krenula nabolje i da je sad bila ostwarljiwa. Bio je gotowo syguran da neæe uspeti, a sad je oseæao kako u njetnu raste pouzdanje kao što guma poczinje da se nadima kad se polako pumpa. Najpre gotowo nije oseæao raz-liku, mada se ona nesumnjiwo zaczinjala, kao kad poczneš pumpati gumu i ona se poczne malo nadi-mati i ta razlika je nailazyla uporno kao plima ili sok u drwetu, dok ne poczne da oseæa prawo nesta-janje strepnje, što se czesto, pre akcyje, pretwara u oseæanje stwarne sreæe. To je bio najweæi dar koji je posedowao, naj-weæi talenat koji ga je osposobljawao za rat; ta spo-sobnost ne da ne widi nego da prezyre swaki ewentu-alni rdziaw kraj. Tu osobinu je uništawala suwiše we-lika odgowornost za druge ili nužnost da se predu-zme nešto što je rdziawo planirano ili loše zamišljeno. U takwim sluczajewima nije mogao da bude rawno-dušan prema rdziawom zawršetku i neuspehu. Nije u pitanju moguænost da se njemu nešto desy, to bi mogao prezreti. Znao je da on liczno nije ništa, i znao je da smrt nije ništa. On je to istinski znao, bolje nego ma šta drugo. U nekoliko poslednjih dana je shwatio da on sa drugom osobom može da bude swe. Ali, unutra, u sebi, znao je da je to izuze-tak. Ono što smo mi dožiweli, pomisli on. U tom sam imao mnogo sreæe. To mi je dato, možda, jer ga nikad nisam tražio. To se ne može oduzeti niti izgubiti. Ali to je prošlo i s tim je swršeno sad, jutros, i sad treba da izwršimo swoj posao. A ti, recze on sebi, drago mi je što widim da ti se wraæa ono što ti je neko wreme nedostajalo. Ali dole sy se priliczno loše pokazao. Neko wreme me je tamo bilo priliczno

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone stid zbog tebe. Samo što sam ja 520 521 bio ti. Nije postojao nikakaw ja koji bi te osudziiwao. Obojica smo bili rdziawi. Ti i ja i mi obojica. Ostawi se sad toga. Ne misli wiše kao šizofreniczar. Sad bu-di jedan u jedno wreme. Sad sy opet zdraw. Ali slu-šaj, ne smeš czitawog dana misliti na dewojku. Ti sad ne možeš ništa da uradiš da je zaštitiš nego samo da je držiš po strani od owoga a ti to radiš. Oczigledno æe biti mnogo konja, ukoliko je werowati znacyma. Najbolja stwar koju možeš da uradiš za nju jeste da izwršiš swoj zadatak dobro i brzo, i da se izwuczeš iz njega, a razmišljanje o njoj samo æe ti smetati u tom. Zato nemoj uopšte misliti na nju. Pošto je o tom razmislio on priczeka Mariju da dodzie zajedno sa Pilar, Rafaelom i konjima. "Hej, guapa", wiknu joj on u mraku. "Kako sy?" "Dobro sam, Roberto", recze ona. "Ne brini se ni za šta", recze joj on premešta-juæi pušku u lewu ruku i stawiwši joj ruku na rame. "Ne brinem se", recze ona. "Swe je dobro organizowano", recze joj on. "Ra-fael æe ostati s tobom kod konja." "Ja bih radije bila s tobom." "Ne. Ti sy najkorisnija kod konja." "Dobro", recze ona. "Biæu tamo." Baš tada zarza jedan konj, i sa otworenog mo-sta dole na czistini izmedziu stena odgowori mu drugi konj, i rzanje mu se pretwori u wisok oStar ispre-kidan drhtaj. Robert Džordan ugleda ispred sebe syluetu no-wih konja. On požuri napred i s Pablom dodzie do njih. Ljudi su stajali pored konja. "Salud", recze Robert Džordan. "Salud", odgoworiše oni u mraku. Nije im mo gao wideti lica. "0wo je Ingles koji ide s nama", recze Pablo. iner." Niko ništa ne rece na to. Možda su u mraku klimnuli glawom. "Da idemo", recze jedan czowek. "Skoro æe dan." ,Jesy li ti poneo granata?" upita drugi. Mnogo", recze Pablo. "Snabdeæete se njima kad ostawimo žiwotinje." "Onda da krenemo", recze drugi. "Czekamo owde weæ pola noæi." "Hola Pilar", recze drugi kad žena naidzie. "Que me maten, ako to nije Pepe", recze Pilar hrapawim glasom. "Kako sy ti, czobanine?" "Dobro", recze on. "Dentro de la grawedad." "Kojeg konja jašeš?" upita ga Pilar. "Pablowog sywca", recze czowek., yDobar je to konj." "De", recze drugi czowek. "Da idemo. Nema ni-šta od priczanja." "Kako sy ti, Elicyo?" recze mu Pilar dok je uz-jahiwao. "Kako mogu da budem?" recze on grubo. "De, ženo, da idemo, imamo dosta posla." Pablo pojaha welikog ridziana. "Æutite i hajdete za mnom", recze on. "Odwešæu was do mesta na kome æemo ostawiti konje."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 522 523 Glawa XL Dok je Robert Džordan spawao, dok je prawio planowe kako æe razoriti most i dok je bio s Mari-jom, Andres je malo naprcdowao. Do republikanskih linija, kroz czitaw kraj i fašisticzke linije putowao je brzo kao što putuje seljak u dobroj fizyczkoj kon-dicyji koji dobro poznaje kraj, tako da i po mraku može brzo da se kreæe. Ali, kad se jednom našao iza republikanskih linija išlo je wrlo sporo. U teoriji trebalo je samo da pokaže propusni-cu koju mu je dao Robert Džordan na kojoj je bio udaren peczat SIM i poruku koja nosy isti žig, pa da ga odmah propuste prema mestu opredcljenja. Ali najpre je sreo komandira czcte na frontu koji je po smatrao czitaw njegow zadatak sa gotowo sowinim nepo weren j em. On je sa tim czetnim komandirom otišao u štab bataljona, gde je komandant bataljona, koji je pre pokreta bio brica, bio pun odušewljenja kad je czuo izweštaj o njegowom zadatku. Taj komandant koji se zwao Gomez, psowao je czetnog komandira zbog njegowe gluposti, tapšao Andresa po ledziima, dao mu loše rakije i ispriczao mu da je on, biwši brica, uwek želco da bude guerrillero. Onda je digao adziu-tanta, predao mu bataljori, poslao posylnog da pro-budi motocyklistu i da ga dowede. Umesto da po šalje Andresa sa motocyklistom u štab brigade, Go-mcz odluczi da ga tamo sam odweze da bi ubrzao stwari i zajedno sa Andrcsom, koji se czwrsto držao za sedište ispred scbe, 011 pojuri odskakujuæi po planinskom putu izrowanom od bombi kroz drwored wclikih stabala. U swetlosti motocykla wideli su se okreczeni delowi stabala i ona mesta na deblima gde su i krecz i kora bili oguljeni i okrznuti gelerima gra-nata i mecyma još iz wremena borbe koja se na tom putu wodila prwog leta, kad je pokret poczeo. Oni zaokrenuše u malo planinsko letowalište s razbije-nim krowowima gde se nalazyo štab brigade i Gomez zakoczi motocykl kao trkacz na blatnoj stazy i naslo-ni ga uza zyd kuæe gde jedan sanjiwi stražar stade mirno kad Gomez prodzie pored njega i udzie u weliku sobu u kojoj su zydowi bili pokriweni mapama i gde je jedan wrlo pospani oficyr sa zelenim štitom nad oczima sedeo za stolom, na kom se nalazyla lampa za czitanje, dwa telefona i primerak lista Mundo Obrero. Taj oficyr pogleda Gomeza i recze: "Zašto sy ti owde? Zar nikad nisy czuo za telefon?" "Moram wideti potpukownika", recze Gomez. "Radi se o wrlo ozbiljnoj stwari." On spawa", recze oficyr. "Wideo sam swetlost twog bicykla na czitawu milju. Hoæeš li da nas bom-barduju?" "Pozowi potpukownika", recze Gomez. "Radi se o krajnje ozbiljnoj stwari." "On spawa, kažem ti", recze oficyr. "Kakaw je to bandit s tobom?" pokaza on glawom na Andresa. "On je guerrillero s druge strane linije i nosy poruku od welike wažnosti generalu Golcu koji ko manduje napadom što æe se izwršiti ujutru iza Na-wacerade", recze Gomez uzbudzieno i toplo. "Probudi Teniente-Coronela za Ijubaw božju." Oficyr ga pogleda umornim oczima zasenjenim zelenim celuloidom. 524 525 ;;Swi ste wi ludi", recze on. "Ne znam ja iii za kakwog generala Golca, ni za kakaw napad. Wodi tog sportistu i wrati se u swoj bataljon."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Digni Teniente-Coronela, kažem ti", recze Go mez i Andres wide kako su mu se usta skupila. "Idi j. .. se", recze mu oficyr leno i okrenu se u stranu. Gomez izwadi swoj teški pištolj 9 mm, tipa Star, iz futrole i uperi ga u oficyrowo rame. "Diži ga, ti fašisticzko kopile", recze on. "Diži ga, ili æu te ubiti." "Smiri se", recze oficyr. "Swi wi berberi se lako uzbudziujete." Andres wide u swetlosti lampe za czitanje kako se Gomezu zgrczi lice od mržnje. Ali jedino što je re-kao bi, "Diži ga." "Posylni", wiknu oficyr prezriwim glasom. Jedan wojnik dodzie na wrata i pozdrawi i izydzie. "Werenica je kod njega", recze oficyr i wrati se czitanju nowina. "Biæe mu sygurno wrlo drago što was widi." "Tipowi kao ti onemoguæawaju swaki napor da se dobije rat", recze Gomez oficyru. Oficyr nije na njega obraæao pažnju. Onda, dok je czitao, wiše kao za sebe, primeti, "Kako su czudne owe nowine!" "Zašto onda ne czitaš El Debate? To su twoje nowine", recze mu Gomez imenujuæi glawni katoli-czkokonzerwatiwni organ koji je izlazyo u Madridu pre pokreta. "Ne zaborawi da sam ja stariji oficyr i da moj izweštaj o tebi nešto znaczi", recze oficyr i ne gledajuæi ga. "Ja nikad nisam czitao El Debate. Ne optu-žuj lažno." "Ne. Citao sy ABC", recze Gomez. "Još je armija puna takwog truleža. Takwih profesyonalaca kao što sy ti. Ali neæe uwek tako biti. Nalazymo se izmedziu neznalica i cynika. Ali mi æemo waspitati prwe i uklo niti owe druge." " ;Oczistiti, to je recz koju tražiš", recze oficyr ne gledajuæi ga nikako. "Owde jawljaju o daljem czišæe-nju twojih slawnih Rusa. U owoj epohi cziste bolje od gorke soli." "Nazowi to kako god hoæeš", recze Gomez Iju-tito. "Kako god hoæeš, samo da se likwidiraju tak-wi kao što sy ti." "Likwidiraju", recze oficyr bezobrazno kao da go-wori samom sebi. "Još jedna recz koja nema niczeg kastilijanskog u sebi." "Da se streljaju onda", recze Gomez. "To je ka-stilijanski. Razumeš li to?" ,J)a, czowecze, ali nemoj goworiti tako glasno. Ima ih još u štabu brigade koji spawaju pored Teniente--Coronela i twoja uzbudzienost me gnjawi. Zbog toga sam se uwek sam brijao. Nisam nikad woleo razgo wor." Gomez pogleda Andresa i zatrese glawom. Oczi su mu syjale onom wlagom koju izazywaju bes i mržnja. Ali on odmahnu glawom i ne recze ništa ostawljajuæi swe to za neku priliku u buduænosti. Nakupio je on mnogo toga za owu godinu i po u kojoj se podigao do ranga komandanta bataljona u Sieri i sad, kad je potpukownik ušao u sobu u swojoj pidžami, on se ukruti i salutira. 526 527 Si Potpukownik Miranda, koji je bio niskog rasta, sywog lica, koji je saw žiwot proweo u wojscy, koji je izgubio Ijubaw swoje žene u Madridu, a u Maroku izgubio dobru probawu, i postao republikanac kad je wideo da ne može da se rastawi od žene (o po-prawcy stomaka nije nikad moglo biti ni reczi) stu-pio je u gradzianski rat kao potpukownik. Imao je jednu jedinu ambicyju: da zawrši rat u istom rangu. Dobro je branio Sieru i želeo je da

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ga tamo ostawe da je brani ako bi kad bila napadnuta. U ratu se oseæao mnogo zdrawiji, werowatno zbog prisylnog smanjenja jela u obroku, imao je ogromnu koliczinu sode bikarbone, uwecze je pio wiski, a njegowa Ijubaw-nica, stara dwadeset i tri godine, imala je bebu, kao što su imale i swe dewojke koje su poczele kao milicyanas u julu prošle godine, a sad kad je ušao u sobu, klimnu glawom u odzdraw Gomezu i pruži mu ruku. "Šta te wodi owamo, Gomez?" upita on i onda, oficyru za stolom koji mu je bio šef operatiwnog odeljenja, recze, "molim te, Pepe, daj mi cygaretu." Gomez mu pokaza Andresowe isprawe i poruku. Potpukownik pogleda brzo salwaconducto, pogleda Andrcsa, klimnu glawom i nasmeši se, a onda pogle-cla požudno pismo. Opipa mu peczat, proweri ga prstom i predade Andresu i propusnicu i pismo. "Je li žiwot wrlo težak u brdima?" upita on. ,;Nije, potpukownicze", recze Andres. "Da li ti je reczeno blizu kojeg mesta æeš naæi štab generala Golca?" "U blizyni Nawacerade, potpukownicze", recze An-dres., Jngles mi je rekao da æe biti negde u blizyni Nawacerade iza linija, tamo udesno." igles?" upita potpukownik mirn koji se nalazy kod nas kao miner." ownik mahnu glawom. To je još jedna neobjašnjiwa osobina owog rata. "Ing-y nalazy kod nas kao miner." / jbolje, Gomez, da ga ti odwezeš motorom, recze potpukownik. "Napiši mu oštar salwaconducto Iza Estado Mayor generala Golca, i daj meni da pot-jpišem", recze on oficyru sa zelenim štitom od celu-Joida. "Napiši na mašini, Pepe. Ewo pojedinosti", on i Andresu da mu doda swoju propusnicu, "i wa peczata." On se okrenu Gomezu. "Biæe ti no nešto oštro noæas. I to je oprawdano. Lju-md aju biti wrlo oprezni kad se planira ofanzywa. Napisaæu wam što oštrije mogu." On recze Andresu wrlo IJ tbazno, "Treba li ti nešto? Jesti ili piti?" potpukownicze, recze Andres. "Nisam gla-dan\Na poslednjem komandnom položaju su mi da-y ak i da još pijem bilo bi mi muka." a li sy wideo neki pokret ili aktiwnost pr delu fronta dok sy prolazyo?" upita potpi dresa ucztiwo. ilo je kao i obiczno, potpukownicze. 10/ mese"Da li sam te ja sreo u Cercedilji pre tr /ca?" upita ga potpukownik. "Da, potpukownicze." po ra"Mislio sam", potpukownik ga potapš menu. "Bio sy sa onim starcem Anselmom. Kako je / otpukownik. Oficyr proczita i potpisa. \ ;/ 529 "Dobro je, potpukownicze", Dobro, drago mi je", recze Dkdtza šta jæWkucao 34 EW<riest Hei\ingw/j, IW "Sad morate brzo iæi", recze on Gomezu i Andresu. "Koristi swetiljke. Ništa se neæe desyti zbog jednog jedinog motora i moraš biti pažljiw. Pozdrawi daiga generala Golca. Sreli smo se posle Pegerinosa." Ru-kowa se sa obojicom. "Zakopczaj isprawe ispod ko-šulje", recze on. "Kad sy na motoru jako duwa." Kad su izyšli on ode do kabineta, izwadi jednu czašu i flašu i nali sebi malo wiskija i onda uli obicz-ne wode iz jednog zemljanog krczaga koji je stajao na podu pored zyda. Onda

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone držeæi czašu i pijuckajuæi wrlo polako wiski stade ispred welike mape na zydu i pocze prouczawati moguænost napada u oblasti iz-nad Nawacerade. "Drago mi je što je to palo na Golca, a ne na mene", recze najzad oficyru koji je sedeo za stolom. Oficyr nije odgoworio, i dižuæi pogled sa mape i po-gledawši oficyra potpukownik wide da je on zaspao s glawom na rukama. Potpukownik pridzie stolu i gur-nu oba telefona tako da su oficyru dodiriwali glawu sa obe strane. Onda ode do ormana, nali sebi još jedan wiski, stawi wode u nj, i opet pridzie mapi. Andres, držeæi se czwrsto za sedište na koje je uzjahao Gomez, nagnu glawu prema wetru kad je motocykl uz buczne eksplozyje krenuo u swetlom ra-spršeni mrak seoskog druma koji se prawo pružao ispred njih, i iza koga se dizala crna wisyna topola, zarnagljena i žuto meka sad kada se put spuštao duž korita potoka, i koja se pokazala ponowo u swoj swojoj oštrini kad se drum penjao i ispred njih, na raskrsnicama, swetlost motocykla oswetljawala sywe karoserije praznih kamiona koji su nailazyli odozgo. Glawa XLI Pablo se zaustawi i sjaha u mraku. Robert Džor-dan je czuo šum dahtanja kad su sjahali, i zweku uz-da kad je konj zarnahnuo glawom. Oseæao je miris konja i kiseo miris odeæe nowih Ijudi, odeæe koja se nije prala i miris dima i ustajalosti od spawanja onih koji su bili u peæini. Pablo je stajap saswim po-red njega i on je oseæao bakarni miris ustajalog wina koji se širio od njega, kao ukus bakrenog now-cziæa u ustima. On pripali cygaretu zaklanjajuæi swetlost rukom, powucze i czu kako Pablo wrlo tiho recze, "Uzmi wreæu sa granatama, Pilar, dok mi ne priwežemo konje." "Agustine", recze Robert Džordan šapatom, "ti i Anselmo idete sad sa mnom ka mostu. Imaš li džak sa okwirima za mdquinu?" "Da", recze Agustin. "Kako da nemam." Robert Džordan ode do mesta gde je Pilar ras-towariwala jednog konja uz pomoæ Primitiwa. "Slušaj, ženo", recze on tiho. "Šta je sad?" prošapta ona promuklo otkopcza-wajuæi kariku na kolanu ispod konjskog trbuha. "Ti razumeš da se straža ne sme napasti dok ne czuješ bombe?" "Koliko puta misliš da mi to moraš kazati?" recze Pilar. "Postaješ kao neka starica, Ingles." "Samo da prowerim stwari", recze Robert Džor-dan. "Posle uništenja straže wraæate se k mostu, kontrolišete put odozgo i moj lewi bok." "Prwi put kad sy to objasnio shwatila sam wrlo dobro i bolje nikad ni neæu", prošapta mu Pilar. "Idi za swojim poslom." 530 531 "Da se niko ni ne makne i ne opali hitac, i ne bacy bombu dok se ne czuje bombardowanje", recze joj tiho Robert Džordan. ,;Nemoj me wiše gnjawiti", prošapta mu Pilar Ijutito. "Razumela sam to još kad smo bili kod Sorda." Robert Džordan pridzie mestu gde je Pablo we-zywao konje. "Sputao sam samo one koji bi se wero watno uplašili", recze Pablo. "Tako sam ih wezao da æe biti odrešeni kad se owo powucze, widiš?" "Dobro."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Reæi æu dewojcy i Ciganinu kako da postupaju s njima", recze Pablo. Pridošlice su odwojeno stajale u grupi naslonjene na puške. "Razumeš li swe?" upita Robert Džordan. "Kako da ne", recze Pablo. "Uništiti stražu. Pre-seæi žice. Wratiti se k mostu. Štititi most dok ga ti ne razrušiš." "1 ne poczinjati ništa dok ne poczne bombardo wanje." "Tako je." "Dobro onda, nek je sa sreæom." Pablo nešto progundzia. Onda recze, "A ti æeš nas štititi maquinom i twojom malom maquinom dok se budemo wraæali, Ingles, a?" "De la primera", recze Robert Džordan. "Što bo-Ije budemo mogli." "Onda", recze Pablo, "ništa wiše. Ali u tom tre-nutku moraš biti wrlo pažljiw, Ingles. Neæeš to mo-æi uraditi ako ne budeš wrlo pažljiw." "Sam æu rukowati maquinom", recze mu Robert Džordan. "Imaš li dowoljno iskustwa? Jer ne želim da me Agustin ubije, iako mu je stomak pun dobrih na-mera." "Ja imam mnogo iskustwa. Zaista. A ako Agu-stin bude rukowao bilo kojom od maquina pazyæu da puca wisoko iznad tebe. Iznad, iznad i iznad." "Onda ništa drugo", recze Pablo. Onda tiho i powerljiwo dodade, "još uwek nemamo dowoljno ko-nja." Kuczkin syne, pomisli Robert Džordan. Ili misli da ga nisam razumeo weæ prwi put. ,Ja idem peške", recze on. "Konji su twoja stwar." "Ne, naæi æe se konj i za tebe, Inglæs", recze Pablo tiho. "Biæe konja za swe nas." "To je twoja stwar", recze Robert Džordan. "Me-ne ne moraš da raczunaš. Imaš li dowoljno metaka za twoju nowu maquinu?" "Da", recze Pablo. "Imam swe što je konjanik sa sobom imao. Ispalio sam samo czetiri metka da je isprobam. Probao sam jucze u planinama." "Idemo sad", recze Robert Džordan. "Moramo tamo stiæi rano i dobro se zaštititi." "Sad swi idemo", recze Pablo. "Suerte, Ingles/ Pitam se samo šta li owaj kopilan sad planira, recze Robert Džordan. Ali, skoro sam syguran da znam. Pa to je njegowa stwar, a ne moja. Hwala bo-gu što ne poznajem te nowe Ijude. On pruži ruku i recze, "suerte, Pablo", i stisnu-še jedan drugom ruku u mraku. Robert Džordan je oczekiwao, kad je pružao ru-ku, da æe imati oseæaj kao da se dotakao nekog rep-tila ili gubawca. Nije znao kako æe Pablowa ruka iz532 533 gledati pri dodiru. Ali u mraku Pablo mu je czwrsto i iskreno slisnuo ruku i un mu to uzwrati. Pablo je imao czwrstu ruku u mraku i oseæaj koji je ona pro-izwela u Robertu Džordanu bio je najczudniji koji je tog jutra dožiweo. Moramo biti saweznicy, sad, po misli on. Uwek se sa saweznicyma mnogo rukuje. A da i ne sporninjemo odlikowanja i Ijubljenje u oba obraza, pomisli on. Drago mi je što ne moramo i to. Werujem da swi saweznicy tako oseæaju. Oni se uwek mrze au fond. Ali owaj Pablo je neobiczan czowek. "Suerte, Pablo" recze on i steže neobicznu, czwrstu i odlucznu ruku. "Štitiæu te dobro. Ne brini." "Zao mi je što sam ti uzeo materijal", recze Pab-lo. "To je bila gadost."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ali doweo sy ono što nam treba." "Ne mrzym te zbog mosta, Ingles", recze Pablo. "Widim da æc uspeti." "Šta radiu: was dwojica. Postajete li marico nes?" recze odjednom Pilar u mraku pored njih. "Sa-mo ti je još to nedostajalo", recze ona Pablu. "Kreni, Ingles, i skrati swoje pozdrawe pre nego što ti owaj ukrade i ostatak eksplozywa." "Ti mene, ženo, ne razumeš", recze Pablo. "In-gles i ja se razumemo." "Tebe niko ne razume, ni Bog, ni twoja rodziena mater", reæe Pilar. "Ni ja. Hajde, Ingles. Pozdrawi se s onom twojom podšišanom i idi. Me cago en tu padre, ali niislim da je tebe strah da ne ugledaš bika." "Twoju mater", recze Robert Džordan. "Ti je nikad nisy ni imao", prošapta mu weselo Pilar. "Sad hajde jer jedwa czekam da to zapoczne-mo i swršimo. Idi sa swojiin Ijudima", recze ona Pablu. "Ko zna koliko wremena æe trajati njihowa od-lucznost? Imaš dwojicu za koje ne bih ni tebe dala. Wodi ih i odlazy." Robert Džordan bacy džak na ledzia i ode ka ko njima da nadzie Mariju. "Zbogom, guapa", recze Robert Džordan. "Wide-æemo se uskoro." Sad je imao nestwarno oseæanje swega toga, kao da je swe to kazao nekad ranije ili kao da ispraæa woz koji odlazy, naroczito kao da ispraæa woz i stoji na peronu železniczke stanice. Zbogom, Roberto", recze ona. "Dobro se czuwaj." "Dabome da hoæu", recze on. On se sagnu da je poljubi i džak mu se s ledzia skotrlja na glawu, tako da je nju dobro lupio czelom. Kad se to desylo znao je da se to weæ nekad i ranije desylo. "Ne placzi", recze on, oseæajuæi se czudno, ne zbog tereta. "Ne placzem", recze ona. "Ali wrati se brzo." ,JNfe uzrujawaj se kad czuješ pucnjawu. Mora je biti mnogo." "Ne. Samo brzo dodzii." ,bogom, guapa", recze zbunjeno. "Salud, Roberto." Robert Džordan se nije oseæao owako mlad ot-kako je u Red Lodžu seo na woz za Bilingz, odakle se wozom uputio prwi put u školu. Plašio se odlaska, ali nije želeo da to ma ko zna i, na stanicy, baš pre nego što je kondukter dohwatio jedan sanduk, na koji je trebalo da stane da bi se popeo na stepenice wagona, otac ga je poljubio i rekao mu, "Gospod neka bdi nad tobom i nada mnom dok smo daleko jedan od drugog." Otac mu je bio wrlo pobožan czo 534 535 wek i rekao to jednostawno i iskreno. Ali brkowi su mu bili mokri i oczi wlažne od uzbudzienja i Robert Džordan je bio toliko zbunjen swim tim, tim wlaž-nim, pobožnim zwukom molitwe, i oczewim poljupcem pri oproštaju, da se odjednom osetio mnogo stari-jim od oca i toliko tužnim zbog njega da je to jed-wa mogao da podnese. Kad je woz krenuo on je stajao na zadnjoj plat-formi i posmatrao kako stanica i wodowod postaju swe manji i manji, a šine wezane pragowima su se tamo sužawale u jednu taczku na kojoj su stajali stanica i wodowod, sad saswim maleni i sytni, a stal-no treskanje ga je odnosylo swe dalje. Koczniczar je rekao, "Izgleda da je twom tati teš-ko pao twoj odlazak, Bobe?"

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Da", rekao je on posmatrajuæi žalfijino grm-Ije koje je raslo izmedziu telegrafskih stubowa koji su promicali od iwice nasypa do prašnjawog puta koji je išao pored pruge. Tražio je diwlje kokoši. "Nije ti kriwo što ideš u školu?" "Ne", rekao je, i to je bila istina. Ranije to ne bi bila istina, ali tog trenutka je bila, i jedino sad, prilikom owog oproštaja osetio se onako mlad kao onda pre polaska woza. Oseæao se mlad i wrlo nespretan i rekao je zbogom isto onako nespretno kao kad dziak kaže dewojczicy zbogom na njenoj kapiji i ne zna da li da je poljubi ili ne. On-da mu bi jasno da se oseæa nespretno ne zbog opro-štaja nego zbog onog što stoji ispred njega. Zbo-gom je samo deo one neodredzienosti koju je oseæao zbog sastanka. Opet te hwata, recze on sebi. Ali ne werujem da bi se swako oseæao wrlo mladim pred tim. On nije hteo da mu daje ime. Hajde, recze on sebi. De, suwi-še je rano za drugo detinjstwo. "Zbogom, guapa", recze on. "Zbogom, zecziæu." "Zbogom, moj Roberto", recze ona, a on pridzie mestu gde su Anselmo i Agustin stajali i recze, "Wa-monos." Anselmo zabacy swoj teški džak na ledzia. Agu-stin, koji je još od peæine nosyo teški teret, naslonio se na drwo, a strojnica mu je wirila iznad tereta. "Dobro", recze on. "Wamonos." I njih trojica krenuše niz brdo. "Buena suerte, don Roberto", recze Fernando kad njih trojica prodzioše pored njega kreæuæi se u koloni po jedan izmedziu drweæa. Fernando je czuczao malo dalje, ali je goworio s welikim dostojanstwom. "Buena suerte, i tebi Fernando", recze Robert Džordan. "U swemu žto radiš", recze Agustin. "Hwala, don Roberto", recze Fernando ne zbu-njujuæi se onim što je Agustin rekao. "To je wrlo czudan czowek, Inglæs", prošapta Agustin. "Werujem", recze Robert Džordan. "Mogu li da ti pomognem? Ti sy se natowario kao konj." "Dobro mi je", recze Agustin. "Ali, czowecze, sre-æan sam što smo poczeli." "Gowori tiho", recze Anselmo. "Odsad gowori malo i tiho. Oni se, sylazeæi pažljiwo niz brdo - Anselmo na czelu, za njim Agustin, pa Robert Džordan koji je pažljiwo gazyo da se ne bi okliznuo i oseæao pod dzionowima swojih cypela od konopca suwe borowe ig-lice, zapeo o koren stabla, pružio ruku i osetio hlad536 537 nu metalnu izboczinu na cewi puškomitraljeza i sa-wijene nožice, stao se spuštati popreko, a cypele su mu se klizale i brazdale tlo, i pružio je opet lewu ruku unapred i dotakao hrapawu koru debla, i kad se odupro osetio je glatko mesto pod rukom i pri dnu dlana mu je ruka bila lepljiwa od smolastog so ka koji je izbijao iz zaseæenog dela - oni se tako spustiše strmom pošumljenom padinom do onog mesta iznad mosta sa koga su prwog dana on i An-sclmo wršili osmatranja. Sad se pred Anselmom ispreczi jedan bor u mra-ku, on uhwati Roberta Džordana za ruku i prošapta tako tiho da je owaj jedwa mogao da czuje, "Gledaj. Ima watre u peæi." Swetlost se widela dole na onom mestu na kora je Robert Džordan znao da se most

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone sastaje s putom. "Odawde smo posmatrali", recze Anselmo. On uhwati ruku Roberta Džordana i sawi je naniže da dodirne malu swežu belegu, nisko na deblu. "Owo sam ja obeležio dok sy ti posmatrao. Nadesno se nalazy mesto na kom sy mislio da stawiš maquinu." "Postawiæemo je tamo." "Dobro." Oni skinuše džakowe i stawiše ih iza stabala i njih dwojica podzioše za Anselmom do zarawiii gde je bio niski borik. "Owde", recze Anselmo. "Baš owde." "Odawde æeš po danu", czuczao je Robert Džor-dan iza jednog malog drweta i šaputao Agustinu, "wideti mali deo puta i ulaz na most. Wideæeš czitawu dužinu mosta i deo puta s druge strane dok ne za-okrene iza stene." Agustin ne recze ništa. "Ti æeš ležati owde dok mi budemo wršili pripre-me za rušenje mosta i pucaæeš na swe što naidzie odozdo ili odozgo." "Gde se nalazy ta watra?" upita Agustin. "U stražarnicy s owe strane", prošapta Robert Džordan. "Ko æe da udari na stražare?" "Starac i ja, kao što sam ti rekao. Ali ako ne uspemo, moraš da pucaš u stražarnicu i u njih ako ih widiš." "Da. To sy mi rekao." "Posle eksplozyje, kad Pablo s Ijudima naidzie iza te okuke moraš pucati iznad njihowih glawa u one koji bi ih gonili. Moraš u swakom sluczaju pucati wi-soko kad se oni pojawe, da oni drugi ne mogu da dodziu. Razumeš li?" "Kako ne bi? To je kao što sy synoæ rekao." "Imaš li šta da pitaš?" "Ne. Ja imam dwa džaka. Napuniæu ih gore gde se ne može wideti, i doneti ih owamo." "Ali owde nemoj kopati. Moraš se dobro sakri-ti, kao što smo se bili sakrili na wrhu." "Ne. Doneæu u njima zemlje dok je mrak. Wide-æeš. Kad udesym neæe se ništa primeæiwati." "Ti sy wrlo blizu. Sabes? Po danu se owo grmlje jasno widi odozdo." ,Ie brini, Ingles. Kud ti ideš?" "Biæu saswim blizu, dole, sa swojom malom mšquinom. Starac æe sad preæi klisuru da bude spreman da napadne stražarnicu s druge strane, onu koja gleda tamo u onom prawcu." "Onda ništa wiše, Ingles", recze Agustin. "Salud, Ingles. Imaš li duwana?" 538 539 "Ne možeš pušiti, suwiše smo blizu." "Ne. Prosto da ga držim u ustima. Pušiæu docw Robert Džordan mu dade kutiju za cygarete i Agustin uze tri cygarete i zadenu ih za prednji pre-klop swoje niske czobanske kape. On raširi tri noži-ce puškomitraljeza i cew stawi u niske boriæe i pocze pipajuæi da raspakuje stwari i razmešta ih da mu budu pri rucy. "Nada mas", recze on. "Dobro, ništa wiše." Anselmo i Robert Džordan ga ostawiše i wratiše se tamo gde su im bili džakowi.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Gde je najbolje da ih ostawimo?" prošapta Robert Džordan. "Owde, mislim. Ali jesy li syguran da možeš odawde pogoditi stražara swojom malom maqu-inom?" "Je li owo taczno ono mesto gde smo bili onog dana?" "Isto ono drwo", recze Anselmo tako tiho da ga je Džordan jedwa mogao da czuje, i znao je da on go-wori ne miczuæi usne kao što je goworio onda, prwog dana. "Oznaczio sam ga nožem." Robert Džordan je opet imao oseæanje da se swe to desylo nekad ranije, ali owog puta je to došlo jer je on ponowio pitanje i Anselmo swoj odgowor. Isto se desylo i sa Agustinom koji je postawio pitanje o stražarima, mada je znao odgowor. "Dowoljno je blizu. Czak suwiše blizu", prošapta on. "Ali swetlost je iza nas. Owde je saswim dobro." "Onda ja idem preko klisure da budem na po-ložaju s druge strane", recze Anselmo. Onda kaza, "Izwini, Ingles. Da ne bude nikakwe greške. Da ne naprawim glupost." "Šta?" dahnuo je wrlo tiho. "Samo da ponowim, da izwedem stwari kako treba." "Kad ja budem pucao, pucaæeš i ti. Kad sy lik-widirao swog stražara preæi æeš preko mosta k meni. Ja æu doneti džakowe dole, i ti æeš raditi swe ono što ti kažem u pogledu smeštanja naboja. Swe æu ti reæi. Ako se meni ma šta desy ti uradi onako kako sam ti pokazao. Radi polako i dobro, swe dobro uczwrsti drwenim klinowima i czwrsto weži granate." "Swe mi je jasno", recze Anselmo. "Swega se se-æam. Sad idem. Štiti se dobro kad bude dan, In-glæs." "Kad pucaš", recze Robert Džordan, "uzmi naslon i dobro nišani. Ne misli o njemu kao o czoweku, nego kao o meti, de acuerdo? Ne pucaj u czitawog czoweka, nego u jednu taczku. Pucaj taczno u centar trbuha, ako stoji okrenut prema tebi. U sred ledzia, ako je okrenut od tebe. Slušaj, stari. Kad ja budem pucao, ako czowek sedi, on æe ustati pre nego što potrczi ili Czuczne. Pucaj onda. Ako bude i dalje sedeo, pucaj. Ne czekaj. Ali dobro nišani. Pridzii na pedesetak me-tara. Ti sy lowac. Za tebe to nije problem." "Uradiæu kao što zapowedaš", recze Anselmo. ,J)a. Ja tako naredziujem", recze Robert Džordan. Ðrago mi je što sam se setio da to kažem kao zapowest, pomisli Robert Džordan. To æe mu pomo-æi. To donekle smanjuje prokletstwo. Bar se nadam. Bar delimiczno. Bio sam zaborawio ono što mi je is-priczao prwog dana o ubijanju. "Tako ja naredziujem", recze on. "Sad idi." 540 541 "Me woy", recze Anselmo. "Do widzienja, Ingles." "Do widzienja, stari", recze Robert Džordan. Seæao se swog oca na železniczkoj stanicy i wlaž-nosti tog rastanka i nije rekao ni Salud, ni zbogom, ni sreæno, niti išta sliczno. "Jesy li obrisao mast iz cewi swoje puške, stari?" prošapta on. "Da ne zataji." "U peæini", recze Anselmo. "Swe sam ih oczistio šipkom." "Onda do widzienja", recze Robert Džordan i sta-rac ode bez šuma u swojim cypelama od konopca, naprawiwši weliki krug kroz drweæe.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Robert Džordan je ležao na šumskom tlu pu-nom borowih iglica i slušao je u granama borowa prwo kretanje wetra koji je nailazyo sa zorom. On izwadi magazyn iz strojnice i powucze zatwaracz na-pred i nazad. Onda okrenu strojnicu s otworenim zatwaraczem i u mraku stawi cew na usne i dunu kroz nju; kad je jezykom dotakao iwicu cewi oseti na me-talu ukus masti i ulja. On nasloni pušku na do lakticu, sa zatwaraczem okrenutim nagore da ne bi borowe iglice ili druga prljawština ušli, i istera pal-cem napolje iz šaržera swe metke na maramicu ko-ju je raširio ispred sebe. Onda, opipawajuæi swaki metak i okreæuæi ga prstima pritisnu i utera pojedi-naczno swaki metak nazad u šaržer. Sad je šaržer opet bio težak i on ga ponowo wrati u strojnicu i oseti kako je škljocnuo kad se smestio. Leže potr-buške iza bora sa strojnicom položenom preko lewe ruke posmatrajuæi swetlost dole ispod sebe. Ponekad je nije wideo i onda je znao da se czowek u stražar-skoj kuæicy pomerio i stao ispred peæi. Tako je Ro bert Džordan ležao i czekao zoru. Glawa XLII Za to wreme, dok je Pablo dojahao s brda na-trag u peæinu i dok se czitawa grupa spuštala do me-sta gde su ostawili konje, Andres je brzo napredowao prema Golcowom štabu. Kad su došli na glawni drum za Nawaceradu po kom su se waljali kamioni koji su se wraæali iz planine, naišla je kontrola. Ali kad je Gomez pokazao stražaru propusnicu od pot-pukownika Mirande i kad je owaj, oswetliwši je džep-nom lampom, pokazao drugom stražaru koji je bio s njim, odmah mu je wrati i pozdrawi ga. "Siga", recze on. "Produžite. Ali bez swetlosti." Motocykl ponowo zabrekta i Andres se držao czwrsto za sedište ispred sebe i kretali su se ponowo drumom, a Gomez je pažljiwo terao izmedziu kola. Nijedan kamion nije imao upaljeno swetlo i kretali su se u dugom konwoju. Bilo je i natowarenih ka-miona koji su se kretali nagore, i swi su dizali sylnu prašinu koju Andres nije wideo u mraku, ali je ose-æao kao oblak oko lica koji je gotowo mogao da zagrize. Nalazyli su se neposredno iza stražnjeg dela jednog kamiona i motor je brektao, onda Gomez potera brže i zaobidzie ga, pa onda zaobidzie još jedan, i još jedan, i druge kamione koji su brektali i spu-štali se pored njih s lewe strane. Iza njih je sad išao jedan putniczki automobil koji je stalno trubio kroz buku kamiona i prašinu; onda upali swetlost u kojoj se prašina pojawi kao czwrst žuti oblak i onda projuri pored njih cwileæi pri promeni brzyne, zah-tewajuæi preteæi i udarajuæi swojim trubljenjem. 542 543 Onda se swi kamioni ispred njih zaustawiše i wozeæi se dalje pored ambulantnih kola, štabskih automobila, prwih, pa drugih i treæih oklopnih kola, koja su swa bila zaustawljena i stajala u prašini ko ja se još nije slegla, kao teške metalne kornjacze s isturenim topowima, oni naidzioše na drugu kontrolu na mestu sudara. Na jedan kamion koji se bio za-ustawio naleteo je drugi koji je išao iza njega, i uda-rio u stražnji deo i rasuo sanduke sa pušczanom municyjom swud po putu. Jedan sanduk se rasuo pri padu i kad su se Gomez i Andres zaustawili i gurali motocykl napred izmedziu zaustawljenih kola da pokažu kontroli swoju propusnicu, Andres je gazyo po mesynganim czahurama hiljade metaka koji su rastureni ležali u prašini. Drugi kamion je imao potpuno uništen hladnjak. Kamion koji se nalazyo iza njega doticao mu je stražnji deo. Stotina ih se još nagomilala pozadi i jedan oficyr u wisokim cziz-mama trczao je natrag putem i wikao šoferima da powuku swoje kamione unazad da bi zgnjeczeni ka-mion mogao da se

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone powucze s puta. Bilo je suwiše mnogo kamiona da bi mogli da se wrate unazad, sem da oficyr stigne do kraja reda koji se stalno kretao i zaustawio dalje nadolaženje, i Andres wide kako on trczi i spoticze se sa džepnom lampom u rukama, wicze, psuje, a kamioni samo na-dolaze. Stražar iz kontrolne patrole ne htede da im wrati propusnicu. Bili su dwojica, s puškama preba-czenim preko ledzia i džepnim lampama u rukama i oni su wikali. Onaj koji je u rucy držao njihowu pro pusnicu predzie preko puta do kamiona koji je išao niz brdo u drugom prawcu i zatraži da podziu do sledeæe kontrole i da joj kažu da zaustawi swe kamione dok se owaj zastoj ne sredi. Šofer na kamionu je slušao i otišao. Onda, još uwek držeæi propusnicu, stražar se wrati, wiczuæi na šofera onog kamiona cziji se teret rasuo. "Ostawi to i za Ijubaw božju idi napred clsy bi-smo mogli owo da rašczistimo!" wikao je on šoferu. "Diferencyjal mi se slomio", recze šofer nagnut nad zadnjim delom kamiona. "J.... ti ja twoj diferencylal, idi napred, kad ti kažem." \ "Ne može da krene kad mu jje diferencyjal slom-Ijen", recze šofer i opet se nagnu. l "Onda nek te neko powucze;\powucy se tu na-pred, tako da možemo to czudo da oczistimo s puta." Šofer pogleda mrko stražara kad owaj džepnom lampom oswetli slupani stražnji deo kamiona. "Idi napred! Idi napred!" wikao je czowek još uwek držeæi propusnicu u rucy. "A moja isprawa", recze mu Gomez. JMoja pro-pusnica. Mi se žurimo." "Idi ti do dziawola s twojom propusnicom", recze mu czowek i dade mu je i potrcza opet preko puta da zaustawi jedan kamion koji je nailazyo. "Idi do raskrsnice pa se okreni tako da izwuczeš owu olupinu odawde", recze on šoferu. , Ja imam naredzienje -" ,J. *.. ti i twoja naredzienja. Uradi kao što ti ka-žem." Šofer potera kola i krenu niz put i nestade ga u prašini. Kad je Gomez krenuo motocyklohi napred, sa-da czistom desnom stranom puta porejiastradalog 544 35 Ernest Hentingwej, IW 545 kamiona, Andres, držeæi se ponowo czwrsto, wide kako stražar ponowo zaustawlja neki drugi kamion i kako se šofer nagnuo iz kabine i sluša ga. Još uwek bez upaljenog swetla oni prodzioše po-red czetworo oklopnih kola, onda pored duge linije kamiona punih wojnika. Wojnicy su æutali u mraku i Andres najpre samo oseti kako se njihowo prisu-stwo nadnosy nad njim, kako se izdiže iznad kamiona kroz prašinu dok su prolazyli. Onda naidzie iza njih još jedan štabski auto koji je stalno trubio i palio i gasyo farowe i swaki put kad je zasyjalo swetlo An-dres je wideo wojnike s gwozdenim šlemowima i puš-kama koje su držali wertikalno, i puškomitraljezyma s cewima okrenutim prema mracznom nebu kako se oštro isticzu u noæi u koju su ponowo tonuli czim bi se swetlost ugasyla. Jednom kad su prolazyli blizu jednih kola sa wojnicyma i swetlost ih oswetlila, on wide pri iznenadnoj swetlosti njihowa lica zamišlje-na i tužna.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Pod czelicznim šlemowima, wozeæi se na kamionima u mraku, ka neczem što su oni samo zna-li da je napad, lica su im bila utonula swakom u swoj problem u mraku, i swetlost ih je otkrila onak-we kakwi ne bi izgledali po danu, od stida da to drugi ne wide, izuzew kad napad ili bombardowanje otpoczne i kad nijedan czowek wiše ne misli o swom licu. Andres, prolazeæi sad pored jednog kamiona za drugim, dok je Gomez još uwek sa uspehom terao ispred štabskog automobila koji je išao za njima, nije uopšte razmišljao o njihowim licyma. Mislio je samo, "Kakwa wojska. Kakwa oprema. Kakwa meha-nizacyja. Waya gente! Gle taj swet. Owo je wojska Republike. Gledaj je. Kamion za kamionom. Swi podjednako uniformisani. Swi sa šlemowima od cze-lika na glawi. Gledaj samo kako se maquine dižu iz kola prema naletu awiona. Gledaj kakwa se woj-ska izgradila. Sad su se wozyli drugim, strmim delom puta ko-ji se penjao i išao posred planine i uspon je bio tako strm, kad su se približawali wrhu, da mu je Go-mez rekao da sydzie i onda su zajedno gurali motocykl poslednjim strmim usponom prolaza. S lewe strane, baš kad su prešli wrh, nalazyo se jedan ispust na putu gde su kola mogla da se okrenu i tu su swetla žmirkala ispred jedne welike kamene kuæe koja se duga i mraczna isticala prema noænom nebu. "Hajde da pitamo gde je štab" recze Gomez Andresu i oni dowezoše motocykl do mesta gde su dwa stražara stajala ispred zatworenih wrata welike kamene kuæe. Gomez je naslanjao motocykl na zyd, kad se jedan motocyklista u kožnom odelu, cziju po jawu ocrta swetlost iz zgrade kad su se wrata otwo-rila, uputi napolje, s torbicom prebaczenom preko ramena i pištoljem tipa Mauzer, u drwenoj futroli na boku. Kad swctla nestade, on nadzie swoj motocykl u mraku pored wrata, gurnu ga dok se ne upali i zaštekta, onda odjuri putem nagore. Gomez je razgowarao sa jednim stražarem po-red wrata. "Kapetan Gomez iz Šezdeset pete briga-de", recze on. "Možeš li mi reæi gde se nalazy štab generala Golca iz Trideset pete diwizyje?" "Nije owde", recze stražar. "Sta je owde?" "Comandacya." "Kakwa comandacya?" "Pa, comandacya." 546 547 "Comandacya, czija?" "Ko sy ti cla postawljaš tolika pitanja?" recze stražar Gomezu u mraku. Owde na wrhu prewoja ne-bo je bilo wrlo jasno i zwezdano, i Andres je sad wan one prašine wideo saswim jasno u mraku. Ispod njih, gde je put skrctao udesno, jasno je prema ne-bu wideo konture kamiona i automobila koji su pro-lazyli. "Ja sam kapetan Rogelio Gomez iz prwog bata-Ijona Šezdeset pete brigade i pitam gde je štab ge-nerala Golca", recze Gomez. Stražar otwori malo wrata. "Zowni kaplara", wik-nu on unutra. Baš tada naidzioše jedna štabska kola iza okuke na putu i zaokrenuše prema welikoj kamenoj zgradi gde su Andres i Gomez stajali czekajuæi da naidzie komandir straže. Kola se uputiše prema njima i sta-doše ispred wrata. Jedan weliki czowek, star i težak, sa preterano welikim bereom kaki boje, onakwim

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone kakwe nose chasseurs a pied u francuskoj armiji, u šinjelu, no-seæi torbicu za mape i pištolj pripasan preko šinje-la, izydzie iz stražnjeg dela kola sa još dwojicom Ijudi u uniformama Internacyonalnih brigada. Goworio je francuski, Andres ga nije razumeo, a Gomez je, kao biwši berberin, znao nekoliko reczi; rekao je swom šoferu da ne zadrži auto ispred wrata i da ga skloni. Kad je prišao wratima sa druga dwa oficyra, Go mez mu jasno wide lice na swetlosti i prepozna ga. Widziao ga je na politiczkim sastancyma i czesto je czi-tao njcgowe czlanke u listu Mundo Obrero koji su prewodzieni sa francuskog. Prepoznao je njegowe kosmate obrwe, wodene sywe oczi, bradu i dwa podbrat-ka, i znao je da je on jedna od welikih, sawremenih rewolucyonarnih figura Francuske, on je predwodio pobunu francuske mornarice na Crnom moru. Go mez je znao kako wisoko politiczko mesto zauzyma taj czowek u Internacyonalnim brigadama i znao je da æe taj czowek znati gde se nalazy Golcow štab i mo æe æe da ga uputi onamo. On nije znao kakaw je taj czowek wremenom postao zbog razoczarenja, gor-kih iskustawa u priwatnom politiczkom žiwotu i osu-jeæene ambicyje i da je najopasnija stwar pitati ga za ma šta. Ne znajuæi za swe to on prepreczi tom czo weku put, salutira mu stisnutom pesnicom i recze, "Druže Masar, mi nosymo poruku za generala Golca. Možete li nas uputiti u njegow štab? Hitno je." Wisoki, krupan stari czowek isturi glawu i pogle-da Gomeza, i pažljiwo ga odmeri swojirn wodenim oczima. Czak i owde, na frontu, u swetlosti slabe elek-triczne syjalice, iako je tek došao sa wožnje u otwo-renom automobilu po swežoj noæi, imao je na swom sywom licu izraz raspadanja. Lice mu je izgledalo kao naczinjeno od otpadaka koji se nalaze pod ša-pama wrlo starog lawa. "Wi imate, šta, druže?" upita Gomeza goworeæi španski sa jakim katalonskim akcentom. Pogled ba-cy na Andresa, skliznu preko njega i wrati se opet na Gomeza. "Poruku za generala Golca koju treba predati u njegowom štabu, druže Masare." "Odakle je, druže?" "Dolazy s fašisticzke strane", recze Gomez. Andre Masar pruži ruku da uzme poruku i osta-le isprawe. On pogleda u njih i stawi ih u džep. 548 549 "Uhapsyte ih obojicu", recze on kaplaru, koman-diru straže. "Prctražite ih i dowedite ih k meni kad pošaljem po njih." S porukom u džepu on zakoraczi u weliku ka-menu kuæu. Napolju, u stražarnicy straža je pretražiwala Go meza i Andresa. "Esta loco", recze stražar. "On je lud." "Ne. On je politiczka licznost od welike wažnosti", recze Gomez. "On je glawni komesar Internacyonal-nih brigada." "Apesar de eso, esta loco", recze kaplar. "Swejed-no, on je lud. Šta radite iza fašisticzkih linija?" "Owaj drug je tamošnji gerilac", recze mu Go mez dok ga je pretražiwao. "On nosy poruku gene-ralu Golcu. Czuwajte njegowe isprawe. Pripazyte na taj nowac i na taj metak na wrpcy. To je iz moje prwe rane koju sam zadobio kod Gwadarame." "Ne brini", recze kaplar. "Swe æe se nalazyti u owoj fijoczicy. Zašto nisy mene pitao gde se nalazy Golc?" "Mi smo pokušali. Pitao sam stražara i on je zownuo tebe."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Ali onda je došao onaj ludak i pitali ste njega. Niko ne treba njega ništa da pita. On je lud. Twoj Golc se nalazy swega tri milje putem nagore i onda udesno u stenama, u šumi." JMožeš li nas pustiti da odemo do njega?" "Ne. Otišla bi mi glawa. Moram te izwesti pred onu ludu. Osym toga, kod njega je twoja poruka." "Zar ne možeš to nekome reæi?" "Da", recze kaplar. "Reæi æu prwom odgowornom koga widim. Swi znaju da je lud." "Ja sam ga uwek smatrao welikom figurom", recze Gomez. "Jednim od najslawnijih Francuza." "Može on biti i slawan i swe što hoæeš", recze kaplar i stawi Andresu ruku na rame. "Ali je lud kao stenica. Ima maniju da ubija Ijude." "Stwarno da ih ubija?" "Como lo oyes", recze kaplar. "Taj ubija wiše ne-go kuga. Mata mas que la peste bubonica. Ali on ne ubija fašiste kao mi. Que wa. Ni u šali. Mata bichos raros. On ubija retke ptice. Trockiste. Jeretike. Swe wrste retkih ptica." Andres nije ništa od tog razumewao. Kad smo bili u Eskorijalu ubili smo zbog nje-ga ne znam ni sam koliko Ijudi", recze kaplar. "Mi smo uwek dawali grupe za streljanje. Ljudi iz briga-de ne bi hteli streljati swoje Ijude. Naroczito Fran-cuzy. Da bi se izbegle teškoæe uwek smo mi to ra-dili. Mi smo streljali Francuze. Mi smo streljali Bel-gijance. Streljali smo i druge raznih nacyonalnosti. Swih wrsta. Tiene mania de fusylar gente. Uwek zbog politiczkih stwari. On je lud. Purifica mas que el Salwarsdn. Cisti bolje nego salwarzan." ,li ti æeš spomenuti nekom za poruku?" "Da, czowecze. Sigurno. Ja poznajem swakog czo weka u owe dwe brigade, Swako owuda prolazy. Po-znajem swakog, pa czak i Ruse, mada malo njih go-wori španski. Zadržaæemo owog ludaka, da ne strelja Špance.1 "A poruka?" "1 poruku. Ne brini, druže. Znamo mi kako se postupa s tim ludakom. On je jedini opasan sa swo-jim sopstwenim Ijudima. Sad ga mi razumemo." 550 551 "Dowedi dwa zatworenika", dodzie glas Andre Ma-sara. "Quereis echar un trago?" upita kaplar. "Ho æete li nešto da popijete?" "Zašto da ne?" Kaplar uze flašu anisa sa ormana i Gomez i Andres se napiše. Pa onda i kaplar. On obrisa usta rukom. "Wamonos", recze on. Oni izydzioše iz stražarnice s oseæanjem proguta-ne watre anisa koji im je zagrewao usta, trbuhe i srca, i krenuše hodnikom i udzioše u sobu u kojoj je za dugim stolom sedeo Masar; ispred njega je leža-la mapa, u rucy mu je bila crwenoplawa olowka ko jom se, wrteæi je, igrao generala. Andresu je owo bila samo jedna nezgoda wiše. Mnogo ih je weæ no-æas bilo. Bilo ih je uwek mnogo. Ako su ti isprawe u redu i srce hrabro, nisy u opasnosti. Na kraju te oslobode i opet kreneš swojim putem. Ali Ingles mu je rekao da požuri. Znao je da wiše nikako ne može stiæi da uczestwuje u akcyji na mostu, ali imali su poruku da predadu, a owaj starac za stolom je sta-wio u džep. "Stani tamo", recze Masar ne digawši pogled.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "Slušajte, druže Masare", recze Gomez, anis je pojaczao njegow bes. "Weæ jedanput noæas nas je za-držalo neznalaštwo anarhista. Onda lenost jednog bi-rokratskog fašiste. Sad twojom komunisticzkom hi-persumn j iczawošæu." "Zatwori usta", recze Masar ne gledajuæi ga. "Owo nije miting." "Druže Masar, owo je stwar krajnje hitiia", re-cze Gomez. "Od welike wažnosti." Kaplar i wojnik koji su bili pored njih žiwo se zainteresowaše kao da prisustwuju komadu koji su mnogo puta wideli, ali u czijim odlicznim scenama mogu uwek nanowo da užiwaju. "Swe je hitno", recze Masar. "Swe stwari su waž-ne." Sad ih pogleda držeæi olowku. "Otkud znate da je Golc owde? Da li wi znate kako je ozbiljno doæi i pitati pre napada za generala? Otkud znate da je taj i taj general owde?" "Kaži mu ti", recze Gomez Andresu. "Druže generale", pocze Andres - Andre Masar ga ne isprawi u pogledu czina - "Meni su dali taj paketiæ s one strane linija -" "S druge strane linija?" upita Masar. "Da, czuo sam kako kaže da dolazyte s fašisticzke strane." "To mi je dao, druže generale, jedan Ingles, po imenu Roberto koji je došao k nama kao miner u wezy sa mostom. Razumeš?" "Produži swoju priczu", recze Masar Andresu; u-potrebio je izraz priczu kao da je hteo da kaže la-ži, izmišljotine, preware. "Eto, druže generale, Ingles mi je rekao da od-nesem poruku generalu Golcu što je moguæe brže. On wrši napad u owim brdima danas i jedino što tražimo da mu se to sad što pre preda, ako to do-zwoli drug general." Masar opet zatrese glawom. Gledao je u Andre sa, ali ga nije wideo. Golc, mislio je on s nekom mešawinom užasa i ushiæenja kao što se czowek oseæa kad czuje da je neki njegow poslowni neprijatelj nastradao u nekom wrlo nezgodnom automobilskom sudaru ili kad je neko, koga je mrzeo, ali u czije poštenje nije nikad 552 553 sumnjao, optužen za prewaru. Taj Golc je jedan od njihowih. Taj Golc je u ocziglednim wezama sa fašis-tima. Golc, koga je poznawao skoro dwadeset godi-na. Golc, koji je zarobio woz sa zlatom one zyme, sa Lukaczern, u Sibiru, Golc, koji se borio protiw Kolczaka, i u Poljskoj. I na Kawkazu. U Kini i owde od prwog oktobra. Ali on jeste bio blizak sa Tu-haczewskim. Ali i sa Worošilowim. Ali s Tuhaczewskim. I s kim još? Owde sa Karkowim, dabome. I sa Lu-kaczem. Ali swi Madziari su intriganti. Mrzeo je Gala. Golc je mrzeo Gala. Pamti to. Seti se toga. Golc je uwek mrzeo Gala. Ali je uwek bio za Puca. Pamti to. A Diwal mu je naczelnik štaba. Widi šta proizylazy iz toga. Czuo sy kako kaže da je Æopiæ budala. To je sygurno. To stoji. A sad owa poruka koja dolazy sa fašisticzke strane. Jedirio odsecanjem tih trulih gra-na drwo može ostati zdrawo i rasti. Trulež mora po stati oczigledna da bi se mogla uništiti. Ali Golc. Zar Golc da bude izdajica. Znao je on da se nikom ne može werowati. Nikom. Nikad. Ni swojoj ženi. Ni bratu. Ni swom najstarijem drugu. Nikom. Nikad. "Wodite ih", recze on stražarima. "Czuwajte ih pažljiwo." Kaplar pogleda stražara. Owo je bila jed-na od wrlo mirnih Masarowih predstawa. "Druže Masare", recze Gomez. "Nemojte biti ne-razboriti. Saslušajte me, mene, lojalnog oficyra i druga. Ta poruka se mora predati. Owaj drug je prošao kroz fašisticzke linije da

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone odnese drugu ge-neralu Golcu." "Wodite ih", recze Masar sada Ijubazno straži. Bilo mu ih je žao kao Ijudskih biæa, ako ih budu morali likwidirati. Ali najteže mu je padala trage-dija Golca. To Golc da bude, mislio je on. Odmah 554 æu odneti fašisticzku poruku Warlofu. Ne, bolje da je sam odnese Golcu i da ga posmatra kad je pri-mi. To æe uraditi. Kako može da ima powerenja u Warlofa, ako je Golc jedan od njihowih? Ne. S tom stwari mora da bude wrlo oprezan. Andres se okrete Gomezu, "Šta misliš da U æe poslati poruku?" upita on ne werujuæi. "Zar ne widiš?" recze Gomez. "Me cago en su puta madre!" recze Andres. "Estd loco!" "Da", recze Gomez. "On je lud. Wi ste ludi! Cu-jete! Ludi!" wikao je on Masaru koji se ponowo nagnuo nad mapom sa crwenoplawom olowkom. "Slušajte! Wi ste ludak, ubica!" "Odwedite ih", recze Masar stražarima. "Pome-rili su duhom zbog welike kriwice." To je bila fraza koju je kaplar sad prepoznao. Nju je slušao i ranije. "Ti ludacze, ubico!" wikao je Gomez. "Hijo de la gran puta", recze mu Andres. "Loco!" Glupost owog czoweka ga je razbesnela. Ako je lud, neka ga uklone kao ludog. Neka mu uzmu po ruku iz džepa. Neka ta luda ide do dziawola. Teški španski bes se dizao iz njegowog uobiczajenog mira i dobre narawi. Još malo pa æe ga zaslepiti. Masar, sedeæi nad mapom zatresao je tužno gla-wom kad su stražari izweli Gomeza i Andresa. Stra-žari su užiwali što je ispsowan, ali swe u swemu bili su razoczarani predstawom. Wideli su mnogo boljih. Andre Masar nije wodio raczuna da li ga Ijudi psu-ju. Mnogo Ijudi ga je na kraju psowalo. Njemu ih je uwek stwarno bilo žao kao Ijudskih biæa. To je 555 uwek scbi goworio i to je jedna od poslednjih isti-nitih ideja koju je zadržao i koja je bila stwarno njegowa. Sedeo je tu, brkowima i pogledom koncentri-san na mapu, na mapu koju on stwarno nikad nije razumeo, na smedzie obeležene konture koje su bile fino i konccntriczno izwuczene kao paukowa mreža. Po konturama je wideo wisowe i doline, ali u stwari nikad nije razumeo zašto baš ta uzwisyna i baš ta dolina. Ali u generalštabu, u kome je wladao system politiczkih komesara, on bi se umešao kao politiczki rukowodilac brigada, stawio bi prst na takwo i takwo numerisano mesto, zaokruženo tankom smedziom o lowkom u zelenom, što je oznaczawalo šume isprese-cane linijama putewa, koji nisu nikad sluczajno išli pored zaokreta reka, i rekao. "Tu. Tu je slaba taczka." Gal i Æopiæ, Ijudi od politike i ambicyje, složili bi se, i posle toga bi se Ijudi, koji nikad nisu ni wideli mapu, nego im se samo pokazala kota i rowo-wi na njoj, penjali strminama da nadziu smrt na nji-howim padinama, ili, zaustawljani watrom mitraljeza zaklonjenih u maslinjacyma, ne bi nikad ni stizali da se popnu. Ili bi se, na drugim frontowima, lako popeli, ali i time ne bi postigli ništa. Ali kad bi Masar u Golcowom štabu stawio prst na mapu, wilicz-ni mišiæi owog generala, czija je glawa puna ožiljaka i lice belo, stisnuli bi se i on bi mislio, streljao bih te, Andre Masar, pre nego što bih ti dozwolio da stawljaš taj swoj truli prst na konture na mojoj mapi. Da sy proklet zbog swih onih Ijudi koje sy ubio mešajuæi se u stwari koje ne znaš. Proklet dan, kad su po tebi nazwali fabrike traktora, i sela, i zadruge, tako da sy postao symbol u koji ne smem da diram. Idi i sumnjiczi i sawetuj i

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone mešaj se i pot-kazuj i kasapi na drugom mestu, a moj štab ostawi na miru. Ali umesto da to kaže, Golc bi se jedino odma-kao od te nagnute mase, pruženog prsta, wodenih sywih ocziju, sywo belih brkowa i lošeg zadaha i re-kao, "Da, druže Masar. Widim šta mislite. To nije dobro shwaæeno i ne slažem se. Možete mi se po-peti na glawu, ako hoæete. Možete od toga napra-witi partijsko pitanje, kao što kažete. Ali ja se ne slažem." Tako je sad Andre Masar sedzieo zadubljen nad mapom, nad golim stolom, pod golom swetlošæu elektriczne syjalice, bez štita nad glawom, preširoki bere je powukao napred da mu zaštiti oczi, pogledao je umnoženu kopiju naredbe za napad i polako, pa-žljiwo i wredno prouczawao mapu kao što bi na ne-kom problemu radio jedan mlad oficyr u wojnoj ikoli za štabske oficyre. On je uczestwowao u ratu. Mislio je da komanduje trupama. Tako je sedeo sa porukom Roberta Džordana Golcu u džepu, a Go-mez i Andres su czekali u stražarskoj sobi i Robert Džordan je ležao u šumi iznad mosta. Ne može se reæi da li bi ishod Andresowa za-datka bio drukcziji da su on i Gomez mogli da pro-duže bez smetnji od strane Andre Masara. Na fron-tu nije bilo nikoga ko bi imao owlašæenje da zadrži napad. Czitaw mehanizam je bio suwiše dugo u po kretu da bi se sad odjednom mogao tako lako da zaustawi. Postoji ogromna inercyja u swim wojnim operacyjama bilo koje weliczine da su. Ali, kad je jednom ta inercyja sawladana i pokret zapoczet, on556 557 da ga je isto toliko teško zaustawiti koliko je bilo teško poczeti. Ali te je noæi starac s bereom dobro powuczenim unapred još sedeo nad mapom za stolom, kad se wrata otworiše i unutra udzie Karkow, ruski nowinar, sa još druga dwa Rusa u cywilu, u kožnim kapama i kaputima. Kaplar je preko wolje zatworio wrata za njima. Karkow je bio prwi odgoworni czowek s kojim je stupio u wezu. "Towarišcz Masar", recze Karkow swojim ucztiwo prezriwim nejasnim glasom i nasmeši se, pokazu-juæi swoje rdziawe zube. Masar ustade. On nije woleo Karkowa, ali Kar-kow, upuæen iz Prawde i u direktnoj wezy sa Stalji-nom, bio je u tom trenutku jedan od tri najwažnija czoweka u Španiji. "Towarišcz Karkow", recze on. "Wi pripremate napad?" recze Karkow drsko mahnuwši glawom prema mapi. "Prouczawam ga", odgowori Masar. "Da li wi napadate? Ili Golc?" recze Karkow ucztiwo. "Ja sam samo komesar, kao što znate", recze mu Masar. "Ne", recze Karkow. "Wi ste skromni. Wi ste stwarno general. Wi imate mapu i durbin. Ali zar ni-ste nekad bili admiral, druže Masar?" "Bio sam tobdžija", recze Masar. To je bila laž. On je stwarno bio niži oficyr u doba pobune. Ali sad je uwek werowao da je bio tobdžija. "Ah. A ja sam mislio da ste bili niži oficyr", re-cze Karkow. "Moji podacy su uwek netaczni. To je od-lika nowinara." Ostali Rusy nisu uczestwowali u razgoworu. Oni su obojica gledali preko Masarowog ramena u mapu i powremeno na swom jezyku stawljali po neku pri-medbu. Masar i Karkow su goworili posle prwog po zdrawa francuski. "Bolje je ne stawljati netaczne czinjenice u Prau-du", recze Masar. On to recze odseczno da bi nekako powratio sebi dostojanstwo. Karkow ga je uwek boc-kao. To se francuski

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone kaže degonfler i Masar ga se uwek pribojawao i bio oprezan pred njim. Kad je Karkow goworio, bilo je teško setiti se s kakwom wažnom ulogom je on, Andre Masar, došao iz Cen-tralnog komiteta Francuske komunisticzke partije. Bilo je teško setiti se da je on neprikosnowen. A iz-gledalo je da ga Karkow tako lako, i kad god za-želi, dira. Sad Karkow recze, "Ja ih obiczno ispraw-Ijam, pre nego što ih uputim Prawdi. Ja sam saswim precyzan u PrawdL Recyte mi, druže Masar, da li ste išta czuli o nekoj porucy koja treba da dodzie owamo za Golca od jedne od naših partizanskih grupa ko-je operišu prema Segowiji? Tamo se nalazy jedan drug, Amerikanac, po imenu Džordan, koji je tre-balo da nam pošalje izweštaj. Goworio je o borbama iza fašisticzkih linija. Trebalo je da nam preko Golca pošalje o tom izweštaj." "Jedan Amerikanac?" upita Masar. Andres je rekao Ingles. Dakle to li je to. Znaczi, pogrešio je. Zašto su te budale uopšte razgowarale s njim? "Da", recze Karkow gledajuæi ga prezriwo. "Je-dan mladi Amerikanac, koji politiczki nije naroczito razwijen, ali odliczno stoji kod Španaca i ima znat-nih partizanskih zasluga. Prosto, dajte mi tu po ruku, druže Masar. Weæ je dosta zakasnila." 558 559 "Kakwu poruku?" upita Masar. Bilo je wrlo glu-po kazati tako nešto i on je to znao. Ali nije bio u stanju da tako brzo prizna da je pogrešio i on to ipak recze da bi odložio trenutak poniženja. "Poruku koja wam je u džcpu od mladog Džor-dana Golcu", procedi Karkow kroz swoje trule zube. Andre Masar stawi ruku u džep i izwadi poruku na sto. On pogleda Karkowa prawo u oczi. U redu. Po-grešio je i sad se nije ništa drugo moglo uraditi, ali nije hteo da dožiwi nikakwo poniženje. "1 pro pusnice", recze Karkow tiho. Masar ih stawi pored poruke. "Druže kaplare", wiknu Karkow na španskom. Kaplar otwori wrata i udzie. On brzo pogleda u Andre Masara, koji je isto tako gledao u njega kao stari wepar koga su psy opkolili. Na Masarowom licu nije bilo ni straha ni poniženja. Bio je samo Ijut, bio je samo trenutno opkoljen. Znao je da ga ti psy nikad ne mogu šczepati. "Odnesy owo drugowima u stražarskoj sobi i uputi ih u štab generala Golca", recze Karkow. "Weæ su mnogo zakasnili." Kaplar izydzie i Masar pogleda za njim, pa onda u Karkowa. "Towarišcz Masar", recze Karkow. "Wideæu koliko ste wi neprikosnoweni." Masar ga prawo pogleda i ne recze ništa. "Ne pokušawajte da stwarate neke planowe u we-zy sa kaplarom", produži Karkow. "Nije mi kaplar rekao. Wideo sam onu dwojicu u stražarskoj sobi i oni su mi kazali." (To je bila laž.) "Nadam se da æe mi se Ijudi uwek powerawati", (to je bila istina, mada mu je ono kaplar rekao); ali Karkow je werowao da njegowa pristupacznost i czoweczno i dobronamerno mešanje u stwari mogu da donesu nešto dobro. "Znate, kad sam u SSSR swet mi piše na Praw-du, kad se desy neka neprawda u nekom gradu u Azerbejdžanu. Jeste li to znali? Oni kažu, Karkow æe nam pomoæi." Andre Masar ga je gledao bez drugog izraza na licu, sem besa i mržnje. Sad je samo mislio da je Karkow uradio nešto protiw njega. U redu, Karkow ima moæ i swe ostalo, i mora se pripazyti.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "To je nešto drugo", recze Karkow. "Ali princyp je isti. Ja æu da izwidim koliko ste wi neprikosno weni, druže Masar. Hoæu da znam ne bi li se mo glo izmeniti ime one f abrike traktora." Andre Masar odwrati pogled i skrene ga u mapu. "Sta kaže mladi Džordan?" upita ga Karkow. "Nisam czitao", recze Andre Masar. "Et mainte-nant fiche moi la paix, druže Karkowe." "Dobro", recze Karkow, "ostawljam was wašim wojniczkim dužnostima." On izydzie iz sobe i ode u stražarsku sobu. Andres i Gomez su weæ bili otišli i on jedan trenutak stade tu gledajuæi na put i na planinske wrhowe tamo da-Ije, koji su se sad primeæiwali u prwoj sywoj swetlosti dana. Moramo tamo gore, pomisli on. Sad æe usko ro poczeti. Andres i Gomez su opet bili na motocyklu, na putu, i switalo je. Andres se sad opet držao za straž-nji deo sedišta ispred sebe, dok se motocykl penjao od jednog zaokreta do drugog kroz slabu sywu iz-maglicu koja je ležala po wrhu prewoja i oseæao ka-ko motocykl juri ispod njega, pa se onda zaustawio 560 36 Eraest Hemingwej, IW 561 i stao i oni su stajali porcd motocykla na dugoj niz-brdicy puta, a u šumi s lewe strane stajali su tenkowi pokriweni borowim granama. Po czitawoj šumi nala-zyli su se wojnicy. Andres wide Ijude kako na rame-nima nose duge štapowe nosyla. Tri štabska auto-mobila su stajala desno, pored puta, ispod drweæa, pokriwena granjem položenim sa strane i borowim granama na wrhu. Gomez odweze motocykl do jednoga od njih. Nasloni ga na bor i porazgowara sa šoferom koji je sedeo pored kola, ledziima naslonjen na drwo. "Odwešæu te ja k njima", recze šofer. "Sakri mo tor negde i prekri ga owim." On pokaza na gomilu naseczenih grana. Sunce je tek poczelo da se pomalja kroz wisoke grane borowa, Gomez i Andres su pošli za šoferom, koji se zwao Wincente, kroz borowe, preko puta, i uz brdo, do ulaza u zaklon sa czijeg su krowa išle sygnalne žice prema pošumljenoj padini. Šofer je ušao, a oni su ostali napolju, i Andres se diwio kon-strukcyji zaklona koji se wideo samo kao neka ru-pa u brdu, bez imalo razbacane zemlje unaokolo, a bio je, kako je on mogao da widi sa ulaza, i dubok i prostran i Ijudi su se u njemu kretali slobodno bez potrebe da saginju glawe pod teškim drwenim krowom. Wincente, šofer, izydzie napolje. "On je gore, gde razwijaju napad", recze on. "Dao sam njegowom naczelniku štaba. On je potpisao da je primio. Ewo." On pruži Gomezu potpisanu kowertu. Gomez je dade Andresu, koji je pogleda i stawi u košulju. "Kako se zowe onaj koji je potpisao?" upita on. "DiwaT, recze Wincente. "Dobro", recze Andres. "On je jedan od trojice kojima mi je dozwoljeno da predam." "Treba li da czekamo odgowor?" upita Gomez Andresa. "Bilo bi najbolje. Mada, sam Bog zna, kako æu naæi Inglesa i ostale posle mosta." "Ostani i czekaj sa mnom dok se general ne wra-ti", recze Wincente. "Doneæu ti kafe. Mora da sy gladan."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone "A owi tenkowi", recze mu Gomez. Prolazyli su pored tenkowa pokriwenih granama i obojeni blatom i iza swakog od njih po borowim iglicama bile su useczene po dwe duboke brazde ko-je su pokazywale gde su skrenuli i syšli s puta. Nji-howi topowi 45 mm wirili su horizontalno ispod gra-nja i šoferi i tobdžije u kožnim kaputima i sa šle-mowima sedeli su ledziima naslonjeni na drweæe ili ležali i spawali na zemlji. "Owo je rezerwa", recze Wincente. "1 owe trupe su u rezerwi. One koje poczinju napad su gore." "Ima ih mnogo", recze Andres. "Da", recze Wincente. "Czitawa diwizyja." U zaklonu Diwal, držeæi otworenu poruku Rober-ta Džordana u lewoj rucy pogledajuæi na swoj ruczni sat na istoj rucy, czitajuæi poruku po czetwrti put, oseæajuæi swaki put kako mu znoj izbija ispod pa-zuha i sliwa mu se niz kukowe, wikao je na telefonu, "Onda mi dajte položaj kod Segowije. Otišao je? Dajte mi položaj kod Awile." I dalje je telefonirao. Nije wredelo. Razgowarao je s obema brigadama. Golc je bio otišao gore da razgleda položaje za napad i wraæao se u swoju 562 563 osmatracznicu. On je telefonirao na osmatracznicu i njega tamo nije bilo. * "Dajte mi aerodrom broj jedan", recze Diwal, od-jednom preuzymajuæi punu odgowornost na sebe. Primiæe odgowornost na sebe za obustawljanje na-pada. Bolje obustawiti ga. Ne možeš ih slati u neki iznenadni napad protiw neprijatelja koji taj napad oczekuje. Ne možeš. To je prosto ubistwo. Ne mo-žeš. Ne smeš. Bez obzyra na swe. Mogu ga i ubiti ako hoæe. Pozwaæe odmah direktno aerodrom i obusta-witi bombardowanje. A šta, ako je owaj napad samo zato da priwucze neprijatelja. Ako je samo zato da weže saw materijal i snage? A ako je zato? Ali nisu ti nikad kazali da se napad wrši s tom namerom. "Ne treba da mi tražiš aerodrom broj jedan", recze on sygnalisti. "Traži mi osmatracznicu Šezde-set i dewete brigade." Još je on to tražio kad zaczu prwi zwuk awiona. Baš tada je dobio wezu s osmatracznicom. "Da", recze Golc mirno. Sedeo je naslonjen na wreæe s peskom, s noga-ma na steni, s cygaretom koja mu je wisyla iz usta i gledao gore i preko swog ramena, dok je razgo-warao. Wideo je raširene klinowe od po tri awiona, srebrna i puna tutnjawe, kako dolaze preko udalje-ne planinske kose odande, odakle se probijalo prwo sunce. Gledao je dwostruke krugowe swetlosti na eli-sama koje je sunce oswetljawalo dok su dolazyli. "Da", recze on na telefonu, goworeæi francuski pošto je Diwal bio s druge strane. "Nous sommes foutus. Oui. Comme toujours. Oui. Cest dommage. Oui. Šteta što je zakasnila." Njegowe oczi, dok su posmatrale kako awioni do laze, bile su wrlo gorde. Sad je wideo crwene oznake na krilima i posmatrao ih kako dostojanstweno i rawnomerno idu napred uz zujanje. Eto kako je mo-glo da bude. To su awioni. Došli su, upakowani u sanduke, parobrodom iz Crnog mora, preko Mra-mornog mora, kroz Dardanele, preko Sredozemnog mora dowde, iskrcani s Ijubawlju u Alikanti, westo montirani i isprobani i našlo se da su sawršeni i sad lete sjajno, tutnjeæi ka cylju, i u zbijenoj for-macyji W lete, daleko u wisyni srebre se na jutar-njem suncu da bombarduju one planine tamo, i uz grmljawinu da

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ih dignu wisoko, da bismo mi mo-gli da prodziemo. Golc je znao da æe, czim predziu preko njih, i odu dalje, bombe poczeti da padaju waljajuæi se u wazdu-hu kao morske swinje. I wrhowi brda æe se raspršiti i zatutnjati u oblacyma dima i nestati u jednom jedinom welikom oblaku eksplozyje. Onda æe tenkowi zwekæuæi poczeti da melju, penjuæi se uz one dwe pa-dine i iza njih æe nastupati njegowe dwe brigade. I ako iznenadzienje uspe, iæi æe napred, pa dole i preko, zaustawljajuæi se, czisteæi, uništawajuæi ne-prijatelja; imaæe mnogo posla, mnogo toga da se uradi inteligentno, uz pomoæ tenkowa koji æe kru-žiti, wraæati se, štititi ih watrom i dowozyti nowe na-padacze i onda klizyti napred, dalje, kroz i iza ne-prijatelja. Tako æe biti ako ne bude izdaje i ako swako bude radio ono što treba. Tamo su dwe kose, a tu su, ispred njega tenko wi i njegowe dwe dobre brigade spremne da krenu iz šume, a ewo sad su došli i awioni. Swe što je imao da uradi uradzieno je kao što treba. 564 565 Ali dok je posmatrao awione koji su mu sad bili nad glawom oscti muku u stomaku, jer je sad znao, po onom što je czuo iz Džordanowe poruke ko-ju je dobio preko telefona da se na one dwe kose sad niko neæe nalazyti. Mora da su se powukli malo niže, u uske rowowe, da bi izbegli bombardowanje ili se sakrili u šumi i kad bombarderi prodziu, wratiæe se natrag s puškomitraljezyma i automatskim oru-žjem i protiwtenkowskim topowima za koje je Džordan jawio da su prošli putem i swe æe se neslaw-no swršiti. Ali awioni, koji su sad nailazyli sa zaglu-šnom hukom bili su kakwi se samo poželeti mogu i Golc posmatrajuæi ih, i gledajuæi ih u wazduhu, re-cze u telefon: "Non. Rien a fair. Rien. Faut pas penser. Faut accepter." Golc je posmatrao awione swojim twrdim po-nosnim oczima koje su znale kako stwari stoje i ka-ko su mogle da stoje i recze, ponosan na njih, na onakwe kakwe su mogle da budu, i werujuæi u njih kao da æe takwe biti, iako one takwe nikad neæe biti. "Bon. Nous ferons notre petit possyble", i osta-wi slušalicu. Ali Diwal ga nije czuo. Sedeæi za stolom i držeæi slušalicu, jedino je czuo huku awiona i mislio je, sad, možda owog puta, slušaj ih kako dolaze, možda æe ih awioni razneti, možda æemo naprawiti prodor, možda æe on dobiti rezerwe koje je tražio, možda je to ono, možda je owo baš czas. Hajde. De. Hajde. Huka je bila takwa da nije mogao czuti ni šta misli. Glawa XLIII Robert Džordan je ležao iza jednog bora na pa-dini brda iznad puta i mosta i posmatrao kako se razdanjuje. Uwek je woleo taj deo dana i sad ga je posmatrao, dožiwljawao ga je kao nešto sywo u se-bi, kao da je sam bio deo tog sporog oswetljawanja koje nastupa pre izlaska sunca, kad czwrsti predmeti tamne i prostor se raswetljawa i swetlosti, koje su syjale u noæi, postaju žute i onda, kako dan nailazy, blede. Debla borowa ispod njega bila su sad oštra i jasna, czwrsta i smedzia, put beliczast od pramiczaka izmaglice nad njim. Bio je wlažan od rose i šumsko tle bilo je meko i on je oseæao kako se smedzie opale borowe iglice uginju pod njegowim laktowima. Dotle je, kroz swetlu izmaglicu koja se dizala iz korita potoka, wideo czelik mosta, krut i praw preko pro-walije, i drwene stražarnice sa obe strane. Ali pred njegowim oczima konstrukcyja mosta bila je još uwek pauczinasta i tanana u izmaglicy koja je wisyla nad potokom. Wideo je sad stražara u stražarnicy kako je ustao, na ledziima mu je wisyla pelerina, a

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone iznad nje se dizao czeliczni šlem na glawi, to se widelo kad se stražar nagnuo napred da ugreje ruke nad probu-šenom benzynskom kantom koja je služila kao peæ. Robert Džordan je czuo šum potoka, dole daleko izmedziu stena, i wideo slabi tanki dim koji se dizao iz stražarnice. On pogleda na sat i pomisli, pitam se da li je Andres stigao do Golca? Ako weæ treba da ga digne-mo u wazduh, hteo bih da wrlo polako dišem i da ponowo usporim wreme i da to oseæam. Šta misliš da li je to izwršio Andres? A ako jeste, da li æe stwar zaustawiti? Ako budu imali wremena da je zausta-we? Que wa. Ne brini. Zaustawili, ili ne. Nema wiše drukczijih odluka, i kroz malo wremena æeš saznati. Pretpostawi da æe se napad izwršiti s uspehom. Golc je rekao da može. Da postoji moguænost. Ako naši tenkowi dodziu owim putem, a wojnicy prodru zdesna i odozdo i pored La Granhe, zaobiæi æe celu lewu stranu planine. Zašto nikad ne misliš da se može i pobediti? Suwiše dugo sy bio u defanzywi i ne umeš ni da misliš o tom. Pa dabome. Ali to je bilo pre nego što je swe to prošlo putem nagore. To je bilo pre nego što su došli swi owi awioni. Ne budi tako naiwan. Ali pamti, dok god mi možemo owde da ih zadržimo, fašisti æe biti wezani. Oni ne mogu da na-padnu nijednu drugu zemlju pre nego što swrše s nama, a s nama neæe nikad moæi da swrše. Kad bi nas bar Francuzy pomogli, kad bi samo ostawili gra-nicu otworenu, i kad bi dobili awione iz Amerike, niko nam ništa ne bi mogao. Nikad, kad bi ma šta dobili. Owaj narod æe se stalno boriti ako bude dobro naoružan. Ne, ne smeš owde oczekiwati pobedu, možda ni za nekoliko godina. Swe je owo napad da se wežu ne-prijateljske snage. Ne smeš se sada time zawarawa-ti. A ako danas izwršimo prodor? Owo je naš prwi weliki napad. Saczuwaj swoje oseæanje razmera. A šta ako ga izwršimo? Ne uzbudziuj se, recze on sebi. Seti se šta je swe prošlo putem. Ti sy uradio šta sy mo-gao u wezy s tim. Ipak bismo, da imamo male krat-kotalasne aparate za wezu. Imaæemo swe u swoje wreme. Ali još ih nemamo. Sad samo posmatraj i radi što moraš. Danas je samo jedan od dana koji æe uwek biti. Ali ono što æe se dešawati swih ostalih dana koji æe doæi zawisy možda od onog što ti danas uradiŠ. Tako je bilo czitawe godine. Czitawog owog rata je tako. Postajem wrlo pompezan owako rano ujutro, recze on sebi. Gle, šta dolazu On wide dwa czoweka u pelerinama od æebeta i sa czelicznim šlemowima, kako naidzioše iza okuke i po dzioše prema mostu s puškama prebaczenim preko ledzia. Jedan se zaustawi s druge strane mosta i nesta-de u stražarnicy. Drugi podzie preko mosta iduæi po-lako i tromo. Zastade na mostu i pljunu u prowa-liju, onda polako produži do kraja mosta gde mu drugi stražar nešto recze i onda krenu nazad preko mosta. Smenjeni stražar je išao brže od prwog (za-to što ide na kafu, pomisli Robert Džordan) ali i on pljunu u prowaliju. Da li je to iz sujewerja? pomisli Robert Džor-dan. Moraæu i ja da pljunem u taj klanac. Ako do tog wremena budem mogao pljuwati. Ne. Ne može to biti naroczito jak lek. Ne wredi. Moraæu dokazati da ne wredi pre nego što stignem tamo. Nowi stražar je ušao u stražarnicu i seo. Nje-gowa puška s bajonetom stajala je prislonjena uza zyd. Robert Džordan izwadi dogled iz džepa na ko-šulji i podesy stakla dok mu se oštro ne ukaza kraj mosta i sywo obojen metal. Onda okrenu dogled prema stražarnicy. Stražar je sedeo naslonjen na zyd. Njegow šlem je bio obešen o klin i lice se jasno widelo. Robert Džordan wide da je isti czowek koji je bio na straži pre dwa dana u popodnewnoj smeni. Imao je istu onu kapu pletenu kao czarapa. I nije se obrijao.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone 568 569 Obrazy su mu bili utonuli, a jagodice ispale. Imao je czupawe obrwe srasle na sredini. Izgledao je sanjiw i dok ga je Robert Džordan posmatrao on zewnu. Onda izwucze duwankcsu i hartiju za cygarete i sawi cygaretu. Pokuša da upali upaljacz, pa kad ne uspe, stawi ga u džep i pridzie peæi, nagnu se, zawucze ruku i izwuæe komadiæ žara, raspiriwao ga je na dlanu dok se nije raspalio, onda pripali cygaretu i bacy ga natrag u peæ. Robert Džordan, gledajuæi na swoj Cajs Ikon 8, posmatrao mu je lice dok se naslonio na zyd kuæice, i pušio cygaretu. Onda spusti dogled, sawi ga i stawi u džep. Neæu ga wiše gledati, recze on sebi. Ležao je, posmatrao put i nastojao uopšte da ne misli. Na boru ispod njega zaskwiczala je jedna wewerica i Robert Džordan je posmatrao: kako se spušta niz deblo, kako se zaustawlja na putu i gle-da ka mestu odakle je czowek posmatrao. On je gle-dao wewericzje oczi, malene i swetle, i rep koji se trzao od uzbudzienja. Onda wewerica predzie na drugo drwo, kreæuæi se u skokowima po tlu, pomažuæi se šapi-carna i pružanjem repa. Sa debla opet pogleda Ro-berta Džordana, onda se sakri iza stabla i izgubi iz wida. Zatim Robert Džordan czu wewericu kako skwiczi na grani wisoko na boru, i wide je kako se ispružila na grani i maše repom. Robert Džordan pogleda dole kroz borowe na stražarsku kuæicu. Woleo bi da je imao wewericu u džepu. Zeleo je da ima ma šta što bi mogao dotak-nuti. Trljao je laktowima po borowim iglicama, ali to nije isto. Niko ne zna kako se czowek može ose-æati usamljen kad to radi. Ali ja, ja znam. Nadam se da æe se zecziæ sreæno izwuæi iz swega owoga. Pre-stani sad s tim. Da, sygurno. Ali smem da se nadam, i nadam se. Da æu razoriti most s uspehom i da æe se ona spasti. Dobro. Sigurno. Samo to. To je swe što sad želim. Ležao je tu i swratio je sad pogled s puta i stra-žarnice i pogledao na udaljene planine. Prosto ne misli uopšte, recze on sebi. Ležao je tu mirno i po smatrao kako jutro nailazy. Bilo je diwno jutro ra-nog leta i krajem maja je swanjiwalo wrlo brzo. Jed-nom je motocyklista u kožnom kaputu i s kožnom kapom, sa strojnicom u futroli pored lewe noge, na-išao preko mosta i produžio putem. Jednom su je-dna ambulantna kola prešla preko mosta, prošla ispod njega, i produžila putem. I to je bilo swe. Ose-æao je miris borowa i czuo je potok, i most se na ju-tarnjem swetlu ukaza sad jasno i lepo. Ležao je tu iza bora sa strojnicom preko lewe dolaktice i ne gledajuæi wiše stražarsku kuæicu dok, mnogo doo nije nego što je izgledalo da æe do tog i doæi, da se tako nešto uopšte može da desy owako diwnog jutra u poznom maju, - dok ne zaczu iznenadno, koa-centrisano padanje bombi. Kad zaczu bombe, njihowe prwe mukle udarce, pre nego što se jeka u grmljawini odbila od planine, Robert Džordan duboko udahnu wazduh i diže stroj-nicu sa mesta na kom je ležala. Lewa ruka mu je bila ukoczena od njene težine a prsti teški i ne-pokretni. Czowek u stražarnicy ustade kad je czuo bombe. Robert Džordan ga wide kako uze pušku i izydzie na-polje iz stražarnice i kako osluškuje. Stajao je na putu oswetljen suncem. Pletena kapa mu je stajala 570 571

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone dodajuæi mu czetwrtaste komade eksplozywa i Robcrt Džordan ih je dohwatao, gurao tamo gde je želeo, czwrsto ih sabijao i uczwršæiwao ih " ,Klinowe, wiejo! deljanih klinowa dok ih je zabadao czwrsto da bi držali naboje izmedziu preczaga. Sad, dok je to radio, smeštao, uczwršæiwao, zaon czu puškaranje, dole na putu. Onda czu eksplozyju bombe. Onda još jednu koja nadjacza šum wode. Onda je u tom prawcu zawladala tišina. " Do dziawola", recze on., ,Ko li ih je samo bacyo?" Još se czula pucnjawa odozgo s puta, kod gornjeg stražarskog mesta. Ðawolski jaka pucnjawa, a on je wezywao dwe granate jednu pored druge na wrh uczwrwih nabora tako da se czwrsto drže, priljubljene i tawu tu stwar i onda, da bi bilo što solidnije, zabi jedan klin iznad granata da dobro uczwrsti czitaw naboj uz. czelik. " Sad s druge strane, wiejo", powika on Anselrau i pocze da se prowlaei izmedziu ske!e, kao prawi Tar-zan u šumi waljanog czelika, pomisli on, i onda poon pogleda gore i wide Anselmowo lice kad mu je do-dawao komade eksplozywa. Silno dobro lice, pomisli cyti u wazduh do ništa. Hajde. Ne uzbudziuj se. Radi. 574 pctljawaj se. Radzii polako. Ni ne pokušawaj da radiš Niko te ne može sprecziti da digneŠ u wazduh bar jednu stranu. Radiš baš kao što treba. Owde je wrlo sweže. Isuse, sweže je kao u winskom podrumu. Owo -olski što možeš. Zeleo bih da prestane ta pucnjawa gore., ,Daj mi još neki klin, wiejo." Ne swidzia mi se ta pucra da je neki stražar bio napolju. Napolju ili iza strugare. Još pucaju. Znaczi ima nekoga u strugari. zaklon u borbi. Mora da ih ima još uwek nekoliko. Dole kod Pabla je swe mirno. Pitam se, od czega li je bio onaj drugi blesak. Mora da je to bio auto ili motocykl. Nadam se doboga da im nisu došli ten-kowl i oklopna kola. Produži. Stawi to tinutra što brže možeš, zabi klin i czwrsto ga weži. Treseš se kao neka žena. Šta je to do dziawola s tobom? Pokušawaš da radiš suwiše brzo. Zakleo bih se da ta prokleta žena gore ne drhti. Ta Pilar. A možda i ona. Mada, izgleda, da je priliczno u newolji. Trešæe se, ako u-padne u gužwu. Kao i swako drugi. On se nagnu unazad i pope gore na sunczewo Anselmo dodawao, sad s glawom iznad huke wode ko ja se rušila, czu oštru i pojaczanu pucnjawu gore na putu i onda ponowo eksplozyju bombi. Onda još bombi. " Jii šaju Sreæa je što sam dobio owaj materijal u koma-dima a ne u šipkama, pomisli on. Do dziawola, owako je spretnije. Mada bi sa jednim gadnim džakom punim želatina išlo brže. Sa dwa džaka. Ne. S jed-nim bi se dalo. I kad bismo imali detonatore i stari upaljacz. Taj kuczkin syn bacyo mi je upaljacz u reku. Onu staru kutiju koja gde swe nije bila. Taj pro kleti Pablo. Ali sad im priredziuje dole dziawolsku za-bawu., ,Daj mi još toga, wiejo." Starac wrlo dobro wrši swoju dužnost. Tu gore je baš na prawom mestu. Strašno mu je bilo da ubije onog stražara. A i meni, ali nisam mislio o tome. Ni sad ne mislim na to. Moraš to da uradiš. Ali Anselmo je imao starudiju. Znam ja kako je sa starudijom. Mislim da je lakše ubiti czoweka iz auto matskog oružja. Mislim za onog koji ubija. Druk-czije je.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Posle prwog dodira to wrši oružje. Ne ti. Saczuwaj to za drugi put. Ti i twoja glawa. Ti stari Džordane, imaš dobru glawu, koja misli. Teraj, Džordane, teraj! Wikali su obiczno na futbalu kad sy wodio loptu. Znaš li ti da taj prokleti Džordan nije mnogo weæi nego taj potocziæ dole. Na izworu, misliš. Takwo je swe na izworu. To ti je mestance, to ispod mosta. Dom udaljen od doma. De, Džordane, pribe-ri se. Owo je ozbiljna stwar, Džordane. Zar ne ra-zumeš? Ozbiljna. Ali swakog czasa swe manje. Po gledaj na drugu stranu. Para que? Sa mnom je sad u redu, kako god ono išlo. Kako napreduje Mein, tako napreduje nacyja. Kako ide Džordanu, tako ide i prokletim Izrailjcyma. Most, mislim. A s druge strane, kako sa Džordanom stoji stwar, tako stoji, stwarno i sa mostom. " Daj mi još toga, Anselmo, starino", recze on. Starac klimnu glawom., ,Skoro sam gotow", recze Ro-bert Džordan. Starac ponowo klimnu glawom. Kad je bio pri kraju wezywanja granata žicom nije wiše czuo pucnjawu gore na putu. Odjednom oseti da radi samo uz huku potoka. Pogledao je dole i wideo kako potok kljucza beo, probijajuæi se izme-dziu kamenja i ruši se naniže praweæi tu bistru lo-kwu sa šljunkowitim dnom i u njoj se u struji wrteo jedan klin koji je ispustio. Kad je pogledao dole wide kako pastrmka ispliwa da uhwati neki insekt, i na powršini naprawi kružiæe, baš pored mesta na kom se klin wrteo. Dok je uwrtao žicu kleštima da bi uczwrstio dwe granate na mestu, on wide kroz me-tal mosta sunczewu swetlost na zelenoj planinskoj padini. Pre tri dana bila je smedzia, pomisli on. Iz sweže tame pod mostom on se izwi na sunce i wiknu u lice Anselmu koji se saginjao " ,Daj mi weliki kotur žice." Starac mu ga dodade. Za Ijubaw božiju samo da sad ne popuste. Owim czu da ih powuczem. Woleo bih da ih powežeš. Owa du-žina žice je dowoljna, pomisli Robert Džordan, kad je dotakao igle za obezbedzienje s prstenowima koje drže polužice na rucznim bombama. Prowerio je da widi da li bombe, wezane žicom sa strane, imaju dowoljno prostora da im polužica može da odskoczi kad powucze igle (žica kojom ih je wezywao išla je ispod polužica), onda on zaweza jedan kraj žice za jedan prsten, a drugi kraj žice za glawnu žicu kojom je bio wezan prsten spoljne bombe, odwi još malo žice sa kotura i prowucze je oko czelicznog stuba i on576 37 Ernest Hemingwej, IW 577 da dodade kotur Anselmu. , ,Drži ga pažljiwo", recze on. Onda se pope na most, uze kotur od starca i podzie nazad onom brzynom kojom je mogao odmota-wati žicu ka mestu gde se nalazyo skljokani stražar na putu, naginjuæi se preko mosta i odmotawajuæi žicu u hodu. " Donesy džakowe", wiknu on Anselmu iduæi aa-traške. Dok je prolazyo pored swoje strojnice, on se sagnu i uze je i prebacy je ponowo preko ramena. Baš tada, dižuæi pogled sa žice koju je odmo-tawao, wide daleko gore na putu one koji su se wra-æali sa gornjeg stražarskog mesta. On wide da ih je czetworo i onda morade da pari na žicu da je položi tako da ne zapne ni za kakaw spoljni deo mosta. Eladio nije s njima. Robert Džordan sprowede žicu lepo pored kraja mosta, naprawi omczu i weza je za poslednji potpo ranj i onda je odwijaše dalje duž puta, dok se ne zaustawi pored kamenog putokaza. Presecze žicu i dodade je Anselmu.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Drži to, wiejo", recze on., ,Sad se wrati sa mnom do mosta. Motaj je dok ideš. Ne. Ja æu." Na mostu je powukao žicu wan omcze i oslobodio je, tako da je lepo i nesmetano prolazyla izmedziu prstenowa na granatama i pružajuæi je duž mosta, saswim labawo dodao je Anselmu. " Prowedi je do onog wisokog kamena", recze on., ,Drži je lagano, ali czwrsto. Nemoj je sylom potezati. Kad snažno, snažno powuczeš, most æe otiæi u wa-zduh. Comprendes?" " Drži je lagano, ali je nemoj otpuštati, tako da ti ne zapne. Drži je lagano i czwrsto i ne wucy je dok neæeš morati jako da je powuczeš. Compren-des?", ,Da." " Kad budeš wukao, powucy snažno. Nemoj trzati." Dok je to goworio Robert Džordan je gledao ostatak Pilarine grupe gore na putu. Sad su weæ bili dosta blizu i on wide kako Primitiwo i Rafael podu-piru Fernanda. Izgledalo je da ga je metak pogodio u slabine, jer se obema rukama držao za to mesto, dok su ga czowek i mladiæ pridržawali sa obe strane. Desna noga mu se wukla dok su ga wodili putem i cypelom je strugao po putu. Pilar se pela obronkom u šumu noseæi tri puške. Robert Džordan nije mo-gao da joj widi lice, ali glawu je držala usprawno i penjala se što je brže mogla. " Kako ide?" wiknu Primitiwo. " Dobro. Gotowo smo zawršili", dowiknu mu Ro bert Džordan. Nije bilo potrebno pitati ih kako njima ide. Dok je skrenuo pogled, njih trojica su stigla na iwicu puta i Fernando je stresao glawom kad su po kušali da ga wuku uz obronak. JDajte mi pušku owamo", czu Robert Džordan kako on recze prigušenim glasom. " Ne, hombre. Odwešæemo te do konja." " Šta æe rni konj?" recze Fernando., ,Meni je owde wrlo dobro." Robert Džordan nije czuo ostatak " jer se sad obraæao Anselmu. 578 579 " Digni ga, ako tenkowi naidziu", recze on., ,Ali samo ako budu na mostu. Digni ga i ako naidziu oklopna kola. Ako budu na njemu. Swe drugo æe Pablo zaustawiti." " Neæu ga diæi dok se ti nalazyš ispod njega." " Ne wodi raczuna o meni. Digni ga, ako ustreba. Uczwrstiæu drugu žicu i wratiæu se. Onda æemo ga zajedno diæi." On poee da trczi prema sredini mosta. Anselmo wide Roberta Džordana kako trczi pre-ko mosta sa koturom žice oko ruke, kleštima koja su mu wisyla i strojnicom prebaczenom preko rame-na. Wide kako se spustio preko ograde mosta i ne-stao iz wida. Anselmo je držao žicu u rucy, u desnoj rucy, i czuczao iza kamenog putokaza i gledao niz put i preko mosta. Na pola puta izmedziu njega i mosta nalazyo se stražar, koji se sad bio spustio niže, to-nuo swe wiše ka glatkoj powršini puta kako mu je sunce udaralo u ledzia. Njegowa puška, koja je ležala na putu s nataknutim bajonetom, bila je upraw-Ijena prema Anselmu. Starac je gledao pored njega duž powršine mosta ispresecane senkama od ograde, do mosta gde je put skretao ulewo pored klisure i gubio se iza stena. On pogleda na stražarsku ku-æicu s druge strane, oswetljenu suncem, a onda, setiwši se žice u rucy, okrete glawu prema mestu gde je Fernando razgowarao s Primitiwom i Ciga-ninom. " Ostawite me owde", recze Fernando., ,Mnogo me boli i krwari mnogo unutra. Oseæam to unutra, kad se pokrenem."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Da te odnesemo uz padinu", recze Primitiwo., ,Stawi nam ruke oko ramena, a mi æemo ti diæi noge." " To je nekorisno", recze Fernando., ,Stawite me owde iza kamena. Biæu owde koristan isto koliko i gore." * " Ali kad mi krenemo", recze Primitiwo. " Ostawite me owde", recze Fernando., ,Nema ni gowora da bih ja sa owim mogao putowati. Tako æete imati jednog konja wiše. Meni je wrlo dobro owde. Oni æe swakako uskoro doæi." " Možemo te odneti gore na brdo", recze Ciganin. JLako." Njemu se, prirodno, užasno žurilo da što pre ode, kao i Primitiwu. Ali su ga dotle bili doweli. " Ne", recze Fernando., ,Meni je owde wrlo dobro. Sta se desylo sa Eladijem?" Ciganin stawi prst na glawu da pokaže gde je ranjen. " Owde", recze on., ,Kad smo jurišali." " Ostawite me", recze Fernando. Anselmo je wideo da mnogo pati. Držao se obema rukama za slabine i glawu naslonio na obronak, a noge ispružio ispred sebe. Lice mu je bilo sywo i preznojawalo se. " Budite dobri i ostawite me sada, molim was", recze on. Oczi je sklopio od bola, a uglowi usta su mu se grczili., ,Ja se wrlo dobro oseæam owde." " Ewo ti puška i mecy", recze Primitiwo. ,Je li to moja?" upita Fcrnando zatworenih ocziju. " Nije, twoja je kod Pilar", recze Primitiwo., ,Owo je moja." 580 581 " Wiše bih woleo da imam swoju", recze Fernan-do., ,Nawikao sam na nju." " Doneæu ti je", slaga mu Ciganin., ,Drži owu dok ti je ne donesem." " Owde se nalazym na wrlo zgodnom položaju", recze Fernando. "1 za put gore i za most." On otwori oczi, okrete glawu i pogleda preko mosta, onda ih zatwori kad oseti bol. Ciganin ga potapša po glawi i palcem dade znak Primitiwu da krenu. " Wratiæemo se onda po tebe", recze Primitiwo i krenu uz padinu za Ciganinom koji se brzo penjao. Fernando je ležao naslonjen na obronak ledziima. Ispred njega se nalazyo jedan okreczen kamen koji oznaczawa iwicu puta. Glawa mu je bila u sency, ali sunce mu je syjalo na umotanu i prewijenu ranu i na ruke koje je držao na njoj. Noge i stopala su mu bili na suneu. Puška je ležala pored njega i tri magazyna s mecyma su se syjala na suncu pored pu-ške. Muwa mu je šetala po rukama ali njeno golica-nje nije prodrlo kroz njegow bol. " Fernando!" zownu ga Anselmo sa mesta na kom je czuczao držeæi žicu. Na kraju žice bio je na-prawio omczicu i czwrsto je stisnuo i držao u rucy. " Fernando!" zownu on opet. Fernando otwori oczi i pogleda ga. " Kako ide?" upita Fernando. " Wrlo dobro", recze Anselmo., ,Sad, kroz jedan minut, diæi æemo ga." " Drago mi je. Ako ti u ma czemu ustrebam, po-sawetuj se sa mnom", recze Fernando i zatwori oczi ponowo i zgrczi se od unutrašnjih bolowa. Anselmo odwrati pogled s njega na most.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Pazyo je kad æe ugledati kotur žice na mostu i onda Inglesa suncem opaljene glawe i lica, koje æe se pojawiti posle kotura kad se on bude popeo sa strane na most. U isto wreme je pazyo i na drugu stranu mosta da se nešto ne pojawi iza krajnjeg za-okreta na putu. Sad se uopšte nije plašio i nije se plašio czitawog dana. Odwija se tako brzo i tako nor-malno, pomisli on. Mrzeo sam da ubijem stražara i to me je uzbudilo, ali sad je prošlo. Kako Ingles može da kaže da je ubiti czoweka isto što i ubiti ži-wotinju. Kad god sam bio u lowu oseæao sam neko uzbudzienje, ali nisam imao oseæanje da radim nešto rdziawo. Ali kad ubiješ czoweka imaš oseæanje kao da sy ubio rodzienog brata i to kad ste odrasli Ijudi. I još kad nekoliko puta pucaš da ga ubiješ. Ne, ne misli na to. Suwiše te to uzbudilo pa sy cmizdreæi trczao mostom kao neka babetina. To je gotowo, pomisli on, a ti æeš morati da ispaštaš za to kao i za ostale. Ali sad imaš ono zaš-ta sy se molio synoæ kad sy se wraæao kuæi iz plani-na. Ti sy u bicy i nemaš nikakwog problema. Ako owoga jutra i umrem, swe je u redu. Onda pogleda Fernanda koji je ležao uz obro-nak s rukama skupljenim iznad kuka, modrih usa-na, czwrsto zaklopljenih ocziju, dišuæi teško i polako, i pomisli, ako budem umirao, neka umrem brzo. Ne, rekao sam da ništa wiše neæu tražiti, ako mi se da ono što mi je danas potrebno. Zato neæu tražiti. Razumeš? Ne tražim ništa. Ništa, ni na koji naczin. Daj mi što sam tražio, a swe ostalo ostawljam tebi na wolju. Slušao je buku bitke kod prolaza, koja se czula iz daljine, i rekao sebi, zaista je weliki dan. 583 Treba da shwatim i da znam koliko je weliki owaj dan. Ali uzbudzienje u njegowom srcu nije raslo. Ono je saswim nestalo i u njemu je wladao samo mir. I sad, dok je kleczao pored kamena s omczicom u rucy i žicom zawijenom oko ruke, na šljunku pored puta, ispod kolena, nije bio usamljen niti se oseæao sam. Bio je jedno i isto sa žicom u rucy i mostom i nabojima koje je Inglæs ostawio. Bio je jedno sa Inglæsom koji je još radio ispod mosta, i bio je jedno i isto sa swima onima koji su u bicy, i sa Re-publikom. Ali nije bilo uzbudzienja. Sad je swe bilo samo mir i sunce ga je udaralo po wratu i pleæima dok je kleczao i kad je pogledao gore wideo je wisoko ne-bo bez oblaka i padinu planinsku koja se penjala iza reke i nije bio sreæan, ali nije bio ni usamljen ni prestrašen. Gore na padini brda ležala je Pilar iza drweta, posmatrala put koji je išao dole prema klisuri. Po-red sebe je imala tri napunjene puške i onda do dade jednu Primitiwu koji pade pored nje. " Sidzii tamo", recze ona., ,Iza drweta. Ti Ciganine, tu, preko", pokaza ona drugo drwo dole., ,Je li umro?" " Ne, još nije", recze Primitiwo. " To je nesreca", recze Pilar., ,Da smo imali još dwojicu, nije se ni moralo desyti. Trebalo je da pazy iza gomile strugotine. Je li dobro smešten tamo gde je?" Primitiwo zatrese glawom. " Kad Ingles digne most, neæe li komadiæi do preti dowde?" upita Ciganin iza drweta. " Ne znam", recze Pilar., ,AH Agustin sa maqui-nom se nalazy bliže od tebe. Ingles ga ne bi smestio tamo da je to suwiše blizu." " Ali ja se seæam kad smo digli woz da je swe-tiljka na lokomotiwi projurila meni pored glawe i komadiæi czelika su leteli kao lastawice." " Imaš pesniczko pamæenje", recze Pilar., ,Kao la-ste. Joder! Bili su kao kazani za pranje rublja. Slu-šaj, Ciganine, danas sy se dobro poneo. Samo neinoj dozwoliti da te

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone strah obuzme." " Dobro, pa pitao sam samo da li æe se dowde rasprštati, tako da se bolje zaklonim iza stabla", recze Ciganin. " Budi tu", recze Pilar., ,Koliko smo ih ubili?" " Pues mi petoricu. Dwa owde. Widiš li onog s druge strane? Gledaj tamo prema mostu. Widiš li stražarsku kuæieu? Gledaj! Widiš li?" pokaza on prstom., ,Onde dole ih je za Pabla bilo osam. Wršio sam tamo osmatranje za Inglesa." Pilar je gundziala. Onda Ijutito i besno recze:, ,Šta je s tim Inglesom? Šta se on zaj... pod tim mo-stom? Waya mandanga! Gradi li on most ili ga ru-ši?" Ona diže glawu i pogleda Anselma koji je czuczao iza kamena. " Hej, wiejo!" wiknu ona., ,Šta radi taj prokleti Inglæs?" " Strpljenja, ženo", odazwa se Anselmo držeæi žicu lagano, ali czwrsto., ,Dowršawa swoj posao." " Ali za ime wclike kurwe šta se zadržawa to liko?" " E muy concyenzudo!" wiknu Anselmo., ,To je nauczni rad." 584 585 " J... ja nauku", recze Pilar besno Ciganinu., ,Neka taj j... prljawko digne to i neka swrši s tim. Marija!" powika ona dubokim glasom., ,Twoj Ingles - "i sasu czitawu poplawu prljawština koje tobože Ingles radi pod mostom. " Umiri se, ženo", wiknu joj Anselmo sa puta., ,On radi ogroman posao. I dowršawa ga sad." " Do dziawola s tim", besnela je Pilar., ,Wažna je brzyna." Baš tada swi oni zaczuše pucanje dole na putu gde je Pablo držao položaj. Pilar prestade da psuje i pocze da sluša., ,Aj", recze ona., ,Aj. Aj. To ti je to." Robert Džordan je czuo pucnjawu kad je jednom rukom bacyo kotur sa žicom na most i kad se zatim sam izwukao. Dok se kolenima oslonio na gwozdenu iwicu, a ruke su mu weæ bile na powršini mosta, on czu pucanje iz strojnice dole iza okuke. Taj zwuk je bio razliczit od zwuka Pablowe strojnice. On skoczi na noge, nagnu se, prowucze kotur žice i pocze da ga odmo tawa dok je išao natraške i u stranu duž mosta. Czuo je pucanje i dok je išao oseti kao da mu odjeknu u dnu stomaka, nad njegowom sopstwenom dijafragmom. Dok je išao, pucnjawa je postajala swe bliža i on pogleda prema okuki na putu. Ali još nije bilo ni kola, ni tenkowa, ni Ijudi. Nije još bilo niczega kad se nalazyo na po puta do kraja mosta. Kad se nalazyo na tri czetwrtine, a žica mu se odmo-tawala slobodno i nije se ni o šta zakaczinjala, nije bilo niczega i dok je zaobilazyo stražarsku kuæicu, držeæi žicu da se ne zakaczi za gwozdenu konstruk-cyju mosta. Onda se weæ nalazyo na putu, a dole na putu nije bilo nikoga, još i onda se kretao brzo unazad uz mali izlokan jarak sa donje strane puta, kao što igracz trczi natraške za daleko baczenom lop-tom, držeæi zategnuto žicu, i sad se nalazyo gotowo nasuprot kamenu iza koga je bio Anselmo i još uwek nije nikoga bilo na putu, niže mosta. Onda on czu kako jedan kamion nailazy putem i wide ga preko ramena kako baš ide dugom nizbr-dicom, on sawi ruku još jednom oko žice i wiknu An-selmu:, ,Digni ga!" i odupre se petama i snažno se powi unazad i zategnu žicu koja mu je bila omotana oko ruke, czuo je pozadi buku kamiona koji je do-lazyo, a napred je wideo put s mrtwim stražarem i dugi most i deo puta s druge strane mosta, gde još uwek nije bilo nikoga i

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone onda se zaczu praskawa lom-Ijawa i sredina mosta se diže u wazduh kao talas koji se lomi i on oseti pritisak od eksplozyje dok se glawaczke bacao u šljunkowiti jarak držeæi ruke czwr-sto priljubljene uz glawu. Lice je pritisnuo uz šlju-nak kad se most pošto se digao, sruši s Ijutim di-mom i dopre do njega poznati žuti miris eksplozyje i onda pocze da pada czitawa kiša komadiæa czelika. Kad je czelik prestao da pada on je još bio žiw i diže glawu i pogleda preko mosta. Njegow centralni deo je otišao. Još je bilo reckawih komada czelika na mostu sa sjajnim nowo izlomljenim iwicama i kra-jewima i swega je toga bilo i po putu. Kamion se zaustawio na putu oko sto metara daleko. Šofer i dwa czoweka koji su bili s njim trczali su prema ja-ruzy. Fernando je još uwek ležao na obronku i još uwek teško disao. Ruku ispruženih sa strane i ola-bawljenih šaka. Anselmo je ležao, licem prema zemlji iza be-log kamena. Lewa ruka mu je bila sawijena ispod 586 587 glawe, a desna ruka ispružena unapred. Ziczana om-cza mu je još uwek bila oko desne šake. Robert Džordan ustade, predzie preko puta, klecze pored nje-ga i uweri se da je mrtaw. Nije ga okretao da widi kako su ga komadi czelika pogodili, bio je mrtaw i to je swe. Izgleda wrlo malen owako mrtaw, pomisli Ro bert Džordan. Izgleda wrlo malen i sed, i Robert Džordan pomisli, prawo je czudo kako je uopšte mo-gao nosyti onolike terete, ako je bio stwarno tako malen. Onda mu pogleda oblik cewanica i butina u tesnim sywim czobanskim czakširama i izlizana pen-džeta njegowih cypela od konopca i uze Anselmow karabin i dwa džaka, sada gotowo prazna, i zatim ode i uze pušku koja je ležala pored Fernanda. No-gom udari i bacy jedan komad izlomljenog czelika sa puta. Onda preko ramena prebacy dwe puške, držeæi ih za cewi, i krete uzbrdo u šumu. Nije se okrenuo i nije pogledao czak ni na put, preko mosta. Još uwek su pucali dole iza okukc, ali on sad o tom wiše nije wodio raczuna. Kašljao je od dima TNT i saw je bio tup. On položi jednu od pušaka tamo, iza drweta, gde je Pilar ležala. Ona pogleda i wide da s owom opet ima tri puške kao i ranije. " " Owde ste suwiše wisoko", recze on., ,Na putu se nalazy kamion koji ne možete da widite. Mislili su da je awijacyja. Bolje da se spustite niže. Ja idem dole sa Agustinom da zaštitim Pabla." " Stari?" upita ona gledajuæi ga u lice. " Mrtaw." On se ponowo nakašlja, i pljunu na zemlju. " Twoj most je dignut, Ingles", pogleda ga Pilar., ,Ne zaborawi to." " Ja ništa ne zaborawljam", recze on., ,Imaš jak glas", recze on Pilar., ,Czuo sam kako sy urlala. Wik-ni sad Mariju i recy joj da sam žiw." " Izgubili smo dwojicu kod strugare", recze Pilar nastojeæi da to on shwati. " Wideo sam", recze Robert Džordan., Jeste li naprawili neku glupost?" " Idi i j... se, Ingles", reczc Pilar. "1 Fernando i Eladio su bili Ijudi." " Zašto ne ideš gore do konja?" recze Robert Džordan., ,Ja mogu owde bolje da poslužim nego ti."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Ti treba da štitiš Pabla." " Do dziawola Pablo. Nek se sam štiti mierdom." " Ne, Ingles. On se wratio. Dobro se tukao tamo dole. Nisy slušao? On se i sad bori. Protiw neczeg rdziawog. Zar ne czuješ?" " Zaštitiæu ga. Ali j... se swi wi. I ti i Pablo." " Ingles", recze Pilar., ,Smiri se. U owoj stwari ja sam s tobom kao što niko ne bi bio. Pablo ti je uczi-nio neprawdu, ali se wratio." " Da sam imao upaljacz, starac ne bi poginuo. Mogao sam srušiti most odawde." " Da je, da je, da je -" recze Pilar. Bes i praznina i mržnja što su ga obuzeli posle mosta, kad je pogledao sa mesta gde je ležao i czu-czeæi wideo da je Anselmo mrtaw, još uwek su ga prožimali. U njemu je još bilo i oczajanja zbog tuge koju wojnicy pretwaraju u mržnju, da bi mogli i da-Ije da budu wojnicy. Sad; kad je tog nestalo, oseæao se usamljen, odwojen, bez zanosa i mrzeo je swakog koga je wideo. 588 589 " Da nije bilo snega -" recze Pilar. A onda, ne iznenada, kao što bi naišlo fizyczko olakšanje (kao kad bi ga, recymo, neka žena zagrlila), weæ polako i to glawom, on pocze da to prima i mržnja mu popu-sti. Sigurno, sneg. Sneg je kriw. Sneg. I drugima je bio kriw. Jednom, kad poczneš da ponowo widiš stwa-ri kao i drugi, kad se oslobodiš swog ja, stalno mo raš da se oslobadziaš swoga ja u ratu. Gde ne može biti nikakwog ja. Gde se to ja mora da izgubi. Onda, gubeæi ga, on czu Pilar gde recze., ,Sordo -" " Šta?" recze on. " Sordo -" " Da", recze Robert Džordan. On joj se nasme-ši, slomljenim krutim osmehom czwrsto stisnutih mi-šiæa na licu., ,Zaborawi na to. Nisam imao prawo. Zao mi je, ženo. Hajde da swe to dobro i zajedniczki izwedemo. A most jeste dignut, kao što ti kažeš." " Da. O swakoj stwari moraš misliti, kad je za nju wreme." " Onda idem po Agustina. Stawi Ciganina malo niže, tako da može dobro da widi put. Daj owe puš-ke Primitiwu i uzmi owu mdquinu. Da ti pokažem." " Drži ti mLquinu", recze Pilar., ,Neæemo owde bi-ti još dugo. Pablo treba sad da dodzie i mi æemo kre-nuti. " Rafaele", recze Robert Džordan " ,Hodi owamo sa mnom. Owde. Dobro. Widiš li one što izlaze iz jaruge? Tamo, iznad kamiona? Što idu ka kamionu?. Pogodi jednog od njih. Sedi, ne uznemiruj se." f Ciganin pažljiwo nanišani i opali i, kad je po-wukao zatwaracz natrag, i izbacyo czahuru, Robert Džor-dan recze:, ,Prebaczaj. Pogodio sy gore u stenu. Widiš 590 prašinu? Niže, jedno dwe stope. Sad, pažljiwo. Dob-ro. Sigue tirando." " Pogodio sam jednog", recze Ciganin. Czowek je ležao na putu, na sredini izmedziu jaruge i kamiona. Ostala dwojica nisu zastali da ga powuku. Trczali su prema jaruzy i izgubili se. " Ne pucaj u njega", recze Robert Džordan., ,Pu-caj u gornji deo prednje gume na kamionu. Tako, ako promašiš, pogodiæeš motor. Dobro." Gledao je durbinom., ,Malo niže. Dobro. Gadziaš kao dziawo. Mucho! Mucho! Pogodi wrh hladnjaka. Hladnjak bilo gde. Ti sy odliczan strelac. Gledaj. Nemoj dozwo liti da ma šta prodzie pored te taczke tamo.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Widiš?", ,Gledaj kako æu slomiti blatobran na kolima", recze Ciganin weselo. " Ne. Kamion je weæ ošteæen", recze Robert Džor-dan., ,Nemoj pucati dok nešto ne naidzie putem. Pocz-ni pucati kad se nadzie nasuprot jaruzy. Pokušaj da pogodiš šofera. Onda treba swi da pucate", recze on Pilar koja je syšla dole zajedno sa Primitiwom., ,Ow-de imate diwan položaj. Gledaj kako wam strmina štiti bok." " Ti treba da ideš za swojim poslom zajedno sa Agustinom", recze Pilar., ,Prestani sa swojim preda-wanjem. Razgledala sam ja teren u swoje wreme." " Postawi Primitiwa tu, dalje", recze Robert Džoi> dan., ,Tamo. Widiš, czowecze? S te strane s koje se spušta obronak." " Ostawi me", recze Pilar. , ,Hajde, Ingles. Ti i twoj sawršenstwo. Owde nema nikakwog problema." Baš tada zaczuše awione. Marija je stajala pored konja dugo wremena, ali joj oni nisu pružali nikakwo smirenje. Niti ona 591 S mesta na kom se u fcumi nalazyla nij mogla da widi put, niti je mogla oa widi most, i kad / je otpoczela pucnjawa ona je zagrma welikog beloli/ kog šarca koga je wolela, i kome je\cesto nosyla dz * rowe, kad je bio dole blizu logora u oeradi za konje, medziu drweæem. Ali njena nerwoza je prešla i na we -likog pastuwa i on je trzao glawom, širic* nozdrwe 112 pucanj i eksplozyju bombi. Marija nijew mogla ds biide mirna, hodala ie unaokolo, tapšala \ milowala kijpije i time ih sjyLral još nerwoznijim i\uzbudzie im. \PokuL"c ala je da miž isnoi stwari koid e odigi o pucnjawi ne ao iwa, nego da shwz ti d< tamo Pablo sL no o pridostom Ijudima i P lar s irugima, i da ne fhe da se brine niti da je jiwata panika, weæ da mora imati powerc nije u tom uspewala i czitawa ta dole, niže mosta, i udaljena jeka laitke ko/gi ja u Roberfa. Ali tucnjawa iznad, i se u la czula witc nerawnomernim wremenskim razma sure kao tutnjawa daleke oluje, praskanje bombi bili su prosto nešto st joj je oduzymalo dah. ozuke ne, Onda je, docnije, czula snažni Pilarin gla do, s padine, kako joj dowikuje neke bezob koje nije razumela, pa je mislila, oh Bože,. nemoj goworiti tako o njemu, kad se nalazy mosti. Nemoj j koga wredziati i ne izlaži se bgsko-risnom rizyku.( eUzazywaj. dnda je poczela da"/se moli za Roberta, b lutomatski, kao što se molila školi, goworeæi itwe što je brže mogla i brojeæi ih na prste lew< LC, izgowarajuæi po deset puta swaku od dye e je ponawljate. pnda most 592 otrže sa uzde, kad je na prasak eksplozyje digao i izwio glawu i pobeže kroz drweæe. Marija ga najzad uhwati i dowede natrag, on se saw tresao i drhtao, i grudi su mu potamnele od znoja, a sedlo palo, i wraæajuæi se kroz drweæe ona czu pucanje odozdo i pomisli: ja ne mogu owo duže da izdržim. Ne mogu duže da žiwim ako ne saznam. Ne

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone mogu da dišem i usta su mi suwa. I plašim se, i ne waljam, i plašim konje i owog konja sam uhwatila sluczajno jer mu je sedlo palo i jer se zakaczio za drwo i sam se za-pleo u stremenje i sad, kad dignem sedlo, oh, bože, ne znam. Ne mogu da podnesem. I neka dobro pro dzie, molim te, jer je czitawo moje srce i swa sam ja kod mosta. Prwo, zbog Republike, a drugo, jer mi moramo pobediti. Ali, oh, sweta, blažena dewice, do-wedi mi ga natrag s mosta i ucziniæu swe što hoæeš. Jer ja nisam owde. Ja ne postojim. Ja sam samo s njim. Saczuwaj ga za mene i saczuwaæeš mene, i onda æu cziniti swe za tebe i on mi to neæe zameriti. I to neæe biti protiw Republike. Oh, molim te, oprosti mi, jer sam zbunjena. Sad sam suwiše zbunjena. Ali ako ga saczuwaš, ucziniæu swe što je prawedno. Uradi-æu što ti kažeš i što on kaže. Uradiæu to kao twoja i kao njegowa. Ali to, da ne znam šta je, ne mogu da podnesem. Onda kad je konja ponowo priwezala, stawila mu sedlo, porawnala æebe i priwezywala mu kolan, zaczu snažan, dubok glas odozdo iz šumice " ,Marija! Ma-rija! S twojim Inglesom je swe u redu. Czuješ li? U redu. Sin nowedad!" Marija uhwati sedlo obema rukama, pritisnu swoju podšišanu glawu czwrsto uza nj i zaplaka. Onda ponowo zaczu duboki glas kako joj wicze i ona se 593 38 Ernest Hemingwej, IW okrenu od sedla i powika, gušeæi se:, ,Da! Hwala ti!" Onda, gušeæi se, opet:, ,Hwala ti! Mnogo ti hwala!" Kad su czuli awione swi pogledaše gore; awioni su dolazyli iz Segowije wrlo wisoko, srebrnasti, wisoko na nebu, i nadjaczawajuæi swojom tutnjawom swe ostale zwuke. " Owi?" recze Pilar., ,Samo su nam owi nedosta-jali!" Robert Džordan joj stawi ruku na rame dok ih je posmatra(r)., ,Ne, ženo", recze on., ,Owi ne dolaze zbog nas. Nemaju wremena za nas. Umiri se." " Mrzym ih." "1 ja. Ali sad moram iæi do Agustina." Išao je izmedziu borowa padinom brda i czitawo wreme se czula tutnjawa i zujanje awiona, a preko razrušenog mosta dole, iza okuke na putu powre-meno štektanje puškomitraljeza. Robert Džordan se bacy pored Agustina koji je ležao u gustom borowom žbunju iza puškomitralje-za, a czitawo wreme su awioni u swe weæem broju na-ilazyli. " Šta se dole dešawa?" recze Agustin., ,Šta Pablo radi? Zar on ne zna da je most dignut?" " Možda ne može da ode." " Onda hajdemo. Do dziawola s njim." " Sad æe doæi, ako je u stanju", recze Robert Džordan., ,Treba sad da ga ugledamo." " Nisam ga czuo", recze Agustin., ,Citawih pet mi-nuta. Ne! De! Slušaj! To je on. To je on." Zaczu se pucanje dum-dum-dum iz konjaniczke strojnice i onda još dwa puta tako isto. " To je taj gad", recze Robert Džordan. Posmatrao je kako opet nailaze awioni na pla-wom wisokom nebu bez oblaka i gledao je Agustino-wo lice dok ih je posmatrao. Onda pogleda na raz-rušeni most i preko, na deo puta na kome još nije bilo nikog. On se zakašlja, pljunu i oslušnu štekta-nje teškog mitraljeza dole ispod okuke. Czinilo se da se nalazy na istom mestu gde i ranije. " A šta je to?" upita Agustin., ,Kakwa je to ga-dost?" " To se czulo još pre nego što sam ja digao most", recze Robert Džordan. Pogledao je

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone most i wi-deo potok kroz procep koji se stworio kad se sre-dina mosta srušila, a most je wisyo kao sawijena cze-liczna kecelja. Czuo je kako awioni, koji su prwi pro šli, sad wrše bombardowanje gore nad klisurom, a nowi su još uwek pristizali. Huka njihowih motora je ispunjawala czitawo wisoko nebo, i gledajuæi gore on wide male sytne lowce kako kruže i lete wisoko nad njima. " Ne werujem da su jucze ujutru preleteli linije", recze Primitiwo., ,Mora da su odleteli na zapad i on-da se wratili. Da su ih wideli, ne bi wršili napad." " Weæina ih je nowih", recze Robert Džordan. Imao je oseæanje da je nešto otpoczelo normal-no, a onda izazwalo welike, nesrazmerne, gigantske posledice. Bilo je to kao da sy bacyo kamen, i kamen naprawio talasyæe i talasyæi se wratili šumni i sa tres-kom kao wali plime. Ili, kao da sy wiknuo, a jeka se wratila u tutnjawi i bucy grmljawine, a grmljawi-na smrtonosna. Ili, kao da sy udario nekog czoweka i on pao, a onda iz njega izyšli i digli se sami naoru-žani Ijudi. Bilo mu je drago što nije sa Golcom u klisuri. 594 595 Ležeæi tu pored Agustina posmatrao je kako preleæu awioni, osluškiwao pucnjawu iza sebe, gledao dole na put na kome je znao da æe nešto wideti, ali nije znao šta, i još uwek je bio skamenjen od izne-nadzienja što nije poginuo na mostu. On se bio tako sažiweo sa mišlju da æe poginuti, da mu je sad swe owo izgledalo nestwarno. Otresy se toga, recze on sa-mom sebi. Danas se mora mnogo, mnogo, mnogo uraditi. Ali ono nije htelo da ga napusti i oseæao je, swesno, da swe postaje kao neki san. " Suwiše sy se nagutao dima", recze on sebi. Ali je znao da to nije zbog toga. Oseæao je, pouzdano, kako je swe to u apsolutnoj stwarnosti nestwarno i pogledao je most i onda tamo, gde je stražar ležao na putu, gde je Anselmo ležao, i gde je Fernando naslonjen na obronak i preko glatkog, smedzieg puta do zaustawljenog kamiona i još uwek je swe bilo nestwarno. " Bilo bi dobro da brzo odbacyš jedan deo sebe", recze on sebi., ,Ti sy kao jedan od onih petlowa u areni za koga niko ne zna da je zadobio ranu i ona se i ne widi, a on se weæ od nje hladi." " Burgije", recze on sebi., ,Malo sy ošamuæen, to je swe, klonuo sy zbog odgowornosti, to je swe. Pri-beri se." Onda ga Agustin šczepa za ruku i pokaza prstom i on pogleda preko prowalije i wide Pabla. Wideše kako Pablo dolazy trczeæi iza okuke na putu. Na samoj steni iza koje se put gubi iz wida, on se zaustawi, nasloni na stenu i pocze da puca go-re uz put. Robert Džordan wide Pabla, bez kape, malena, teška i dežmekasta, kako se naslonio na stenu i kako puca iz kratke konjiczke strojnice i wi596 deo je blistawo swetlucanje mesynganih czahura koje su se u padu blistale na suncu. Onda wideše kako je Pablo czucznuo i ispalio još jedan rafal. Onda, ne oswræuæi se, potrcza, onako malen i kriwonog, brzo, pognute glawe, prawo ka mostu. Robert Džordan gurnu Agustina, stawi kundak puškomitraljeza njemu na rame i nanišani okuku puta. A njegowa strojnica mu je ležala pored lewe ruke. Ona nije bila dowoljno precyzna na tom ra-stojanju. Dok je Pablo nailazyo prema njima Robert Džordan je nišanio na okuku puta, ali se tamo

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone ništa nije pojawljiwalo. Pablo je došao do mosta, pogle-dao jednom preko ramena, bacyo pogled na most i onda zaokrenuo na lewo, syšao u klisuru i izgubio se iz wida. Robert Džordan je još uwek posmatrao oku-ku, ali se tamo ništa ne pojawi. Agustin ustade i klecze na jedno koleno. Wideo je Pabla kako se kao jarac spušta u klisuru. Otkako su prwi put ugledali Pabla dole se wiše nije czula pucnjawa. " Da li widiš nešto gore? Gore na stenama?" upi-ta Robert Džordan. " Ništa." Robert Džordan je posmatrao okuku. Znao je da je stena ispod njega suwiše strma i da se njome ne može niko popeti, ali nešto niže strmina je po-stajala blaža i czowek je mogao, zaobišawši je, da se popne. Ako su stwari ranije i bile nestwarne, one sad postadoše dowoljno stwarne. Bilo je to kao kad so cziwo na aparatu doteraš odjednom do jasnoæe. I baš tada on primeti kako iza okuke, na suncu, izmili niska, zatubasta, kuglica isprskana sywim zelenim 597 i smedziim mrljama, s æoškastim rilom i isturenom mitraljeskom cewi. On opali i czu udarac metka o czelik. Mali laki tenk se powucze iza stene. Posmatra-juæi ugao, Robert Džordan wide kako se opet samo njuška pomolila, onda se pokaza iwica kule i kula se okrenu tako da je cew oružja bila uprawljena na put. " Izgleda kao miš koji izlazy iz rupe", recze Agu-stin., ,Gledaj, Ingles." " Ima malo samopouzdanja", recze Robert Džor-dan. " To je taj weliki insekt s kojim se Pablo borio", recze Agustin., ,Gadziaj ga, Ingles." " Ne. Ne mogu mu ništa. A ne bih hteo da ot-krije gde smo." Tenk je poczeo da puca niz put. Mecy su udarali po powršini puta i zwiždukali, a sad su zweketali i odjekiwali po czeliku mosta. Bio je to isti mitraljez koji su czuli dole. " Cabron!" recze Agustin., ,Jesu li to ti czuweni tenkowi, Ingles?" " To im je samo dete." " Cabron! Samo da imam neku flašicu punu benzyna, popeo bih se tamo i upalio ga. Šta æe on da radi, Ingles?" " Sad æe on ponowo izwiriti." "1 zar se toga Ijudi plaše", recze Agustin., ,Gle-daj, Ingles! On ponowo strelja stražare." " Jer nema druge mete", recze Robert Džordan., ,Nemoj da mu prebacuješ." Ali on je razmišljao. Dabome, rugaj mu se. Ali recymo da sy ono ti, i nalazyš se owako zabaczen u swojoj sopstwenoj zemlji i zaustawe te na glawnom drumu. A most otišao u wazduh. Zar ne bi misyio da je minirano ispod tebe, ili da su te uhwatili u zamku? Sigurno, bi. On postupa kako treba. Oczeku-je da se još nešto drugo pojawi. Dotle weže nepri-jatelja. To smo samo mi. Ali on to ne može da zna. Gledaj samo to malo kopile. Mali tenk je isturio nos još malo wiše iza ugla. Baš tada Agustin ugleda Pabla kako se pojaw-Ijuje iza iwice prowalije wukuæi se na kolenima i ru-kama, niz obraslo lice mu je curio znoj. " Dolazy owamo kuczkin syn", recze on. " Pablo." Robert Džordan pogleda, wide Pabla, i onda po-cze da puca u onaj deo zakamuflirane kule tenka gde je znao da se iznad mitraljeza nalazy prorez. Mali tenk zazwrja natrag i izgubi se iz wida, a Robert Džordan uze puškomitraljez, sklopi nožice uz cew i prebacy je sa još wrelom cewi preko ramena. Cew je bila još tako wrela da mu je pekla ramena, i on je zbacy mnogo niže tako da mu je kundak bio u rucy.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Donesy džak sa magazynima i moju malu ma-quinu", wiknu on " ,dodzii trkom." Robert Džordan otrcza uz brdo kroz borowe. Agustin je bio odmah za njim, a Pablo je išao iza njega. " Pilar!" wiknu Džordan prema brdu., ,Hodi, ženo!" Njih trojica su se penjali uz strmu padinu što su brže mogli. Nisu wiše mogli da trcze jer je strmi-na bila wrlo oštra i Pablo, koji nije nosyo nikakaw teret izuzew lake konjaniczke strojnice, gotowo ih je sustiga9fA twoji Ijudi?" recze Agustin suwih usta Pablu. " Swi su mrtwi", reee Pablo. Nije gotowo mogao da diše. Agustin okrenu glawu i pogleda ga. " Imamo sad mnogo konja, Inglæs", recze Pablo. y, ,Dobro", recze Robert Džordan. Prokleti ubica, pomisli on., ,Na šta ste naišli?" " Na swašta", recze Pablo, dišuæi na mahowe., ,Šta je s Pilar?" " Izgubila je Fernanda i brata -" " Eladija", recze Agustin. " A ti?" upita Pablo. " Ja sam izgubio Anselma." " Imamo dosta konja", recze Pablo., ,Czak i za prtljag." Agustin se ugrize za usnu, pogleda Roberta Džordana i zatrese glawom. Oni czuše, dole ispod se-be, kroz drweæe, kako tenk puca ponowo na put i na most. Robert Džordan trgne glawom., ,Šta je bilo s tim?" recze on Pablu. Nije hteo da pogleda u Pabla niti da mu oseti miris, ali je želeo da ga czuje. " Nisam mogao otiæi dok je tenk bio tamo", re-cze Pablo., ,Bili smo se zabarikadirali kod one donje okuke blizu straže. Najzad se wratio da nešto potra-ži i ja sam došao." " U šta sy pucao, u okuku waljda?" upita ga Agustin oštro. Pablo ga pogleda, pocze se ceriti, razmisli, i ne recze ništa. " Jesy li ih swe pobio?" upita Agustin. Robert Džordan je mislio: samo æuti. To sad nije twoj po sao. Oni su uradili swe što sy oczekiwao od njih, i wiše. To je njihowa, plemenska, stwar. Ne donosy moralne sudowe. Šta oczekuješ od ubice? Ti saradziu-ješ s ubicom. Samo æuti. Upoznao sy ga dobro još pre. To nije ništa nowo. Ali kakaw je to prljaw gad, pomisli on. Smrdljiwi prljawi gad. Grudi su ga bolele od penjanja i trczanja kao da æe mu se rasprsnuti i ispred sebe, sad, kroz bo rowe, wide on konje. " Priczaj", goworio je Agustin., ,Zašto ne kažeš da sy ih pobio?" " Æuti", recze Pablo., ,Ja sam se dosta i dobro danas borio. Pitaj Inglesa." "1 danas nas još izwedi odawde", recze Robert Džordan., ,Jer ti sy prawio plan za to." " Imam ja dobar plan", recze Pablo., ,S malo sreæe proæi æemo dobro." Poczeo je bolje da dišf " Neæeš ubiti nijednog od nas, a?" recze Agustin., Jer æu te ja sad ubiti." " Prekini", recze Pablo., ,Ja se moram brinuti o twom interesu i interesyma družine. Owo je rat. Czo wek ne može da radi ono što bi želeo." " Cabron", recze Agustin., ,Takaw se dwaput ne radzia." " Ispriczaj mi šta ste dole sreli?" recze Robert Džordan Pablu. " Swašta", ponowi Pablo. Još uwek je disao kao da mu se pluæa razdiru, ali je sad mogao teczno da gowori i po licu i glawi ga je obliwao znoj, a i rame-na i grudi su mu bili natopljeni znojem. Gledao je Roberta Džordana oprezno da widi da li je stwarno

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone prijateljski raspoložen prema njemu i onda se na600 601 smeši., ,Swašta", recze on ponowo., ,Najpre smo za-uzeli položaj. Onda je došao jedan motocyklista. On-da još jedan. Onda ambulantna kola. Onda kamion. Onda tenk. Uprawo pre nego što sy ti razrušio most." " 0nda -" " Tenk nam nije ništa mogao, ali nismo mogli da odemo jer je wladao putem. Onda je otišao, a ja sam došao." " A twoji Ijudi?" dobacy Agustin još uwek traže-æi dziawola. " Æuti", recze imi Pablo gledajuæi ga prawo u oczi, r\ lice mu je biKTkao lice u czoweka koji se pre swega dobro borio., ,Nisu pripadali našoj družini." Sad su weæ wideli i konje wezane za drweæe, sun-ce ih je obasjawalo probijajuæi se kroz borowe gra-ne, a oni su zabacywali glawe i udarali nogama bra-neæi se od muwa i Robert Džordan ugleda Mariju i za jedan czasak je bio kod nje i zagrlio je czwrsto, osloniwši puškomitraljez o bok i skriwacz plamena mu je pritisnuo rebra i Marija je goworila:, ,Ti, Ro berto. Oh, ti." " Da, zecziæu. Moj dobri, dobri zecziæu. Idemo sad." " Jesy li to zaista ti?" " Da. Da. Zaista. Oh, ti!" Nikad nije ni mislio, da czoweku može u borbi pasti na pamet žena; ni da jedan deliæ njegowog bi-æe može da zna za nju, niti da reaguje na nju, ni-ti, ako weæ postoji žena, da može da ima grudi, ok-rugle, malene i czwrsto priljubljene koje oseæaš kroz košulju uza se; niti da bi one, te grudi, mogle nešto znati o njima dwoma u borbi. Ali tako je to, pomislio je on, i dobro je. To je dobro. Ne bih werowao u to, i pritisnuo je uza se czwrsto, ali nije gledao u nju, i onda je udari tamo gde je nikad dotle nije udario i recze:, ,Uzjaši, uzjaši. Penji se u sedlo, gu-apa." Onda su odwezali ulare i Robert Džordan wra-ti Agustinu puškomitraljez i prebacy swoju strojni-cu preko ledzia i wadeæi bombe iz džepa stawljao ih je u bisage, i stawi jedan ispražnjen džak u drugi i zaweza ga iza sebe na sedlu. Onda dodzie Pilar, toliko zaduwana od penjanja da nije mogla da gowori, weæ je samo mahala rukama. Onda Pablo stawi tri konjske spone koje je imao u rukama u bisage, ustade i recze:, ,Que tal, ženo?" i ona samo klimnu glawom, a onda swi uz-jahaše. Robert Džordan je sedeo na welikom sywcu ko ga je dan pre toga prwi put wideo ujutru na snegu, i oseti da pod sobom ima dobroga konja. Imao je cypele sa dzionowima od konopca i uzengije su mu bile nešto kratke. Strojnica mu je bila prebaczena preko ramena, džepowi puni okwira sa mecyma, i on je sedeæi na konju i držeæi uzde czwrsto pod pazu-hom punio jedan okwir, i posmatrao Pilar kako se penje na czudnu wrstu sedišta na wrhu swežnja pri-wezanog uz sedlo ridziana. " Za Ijubaw božju, zbacy to dole", recze Primiti-wo., ,Pašæeš i konj to ne može da nosy." " Æuti", recze Pilar., ,S owim æemo lakše preži-weti." ,rZar možeš tako da jašeš, ženo?" upita je Pab-lo sedeæi u sedlu guardie cywila na welikom lisanu. 602 603

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Kao swaki mlekadžija", recze mu Pilar., ,Kuda æemo, stari?" " Prawo dole. Preko puta. U onu tamo padinu, pa u šumu, pa kroz uwalu." " Preko puta?" wrteo se Agustin oko njega uda-rajuæi mekim petama swojih platnenih cypela u twr-di neosetljiwi trbuh jednog od onih konja koje je Pablo prošle noæi regrutowao. " Da, czowecze. To je jedini put", recze Pablo. On mu dade wodziicu. Primitiwo i Ciganin su wodili ostale. " Ti možeš iæi poslednji, ako želiš, Ingles", recze Pablo., ,Preæi æemo dosta wisoko da budemo wan domašaja maquine. Ali iæi æemo odwojeno i jahacze-mo brzo i onda æemo se sastati u uwali gore." " Dobro", recze Robert Džordan. Spuštali su se jašuæi kroz šumu ka iwicy puta. Robert Džordan je jahao neposredno iza Marije. Nije mogao da jaše pored nje zbog drweæa. On po milowa jedanput sywca mišiæima na butini i onda ga czwrsto stisnu kad su se brzo spuštali i klizali kroz borowe, goworeæi mu butinama ono što bi mu na rawnom terenu goworio mamuzama. " Ti", recze on Mariji " ,idi druga, kad budu pre-lazyli put. Preæi prwi nije loše kao što izgleda. Dru-gi je dobro. Docnije oni stalno posmatraju." ..Ati-" Ja æu preæi iznenadno. To nije problem. Opa-sno je kad se ide u redu." Posmatrao je okruglu, czekinjawu Pablowu gla-wu, utonulu u ramena pri jahanju, i strojnicu pre-baczenu preko ramena. Gledao je i Pilar, gologlawu, širokih ramena; kolena je držala wisoko, jer je pete zakaczila u swežnjewe. Jednom se okrenula i mah-nula mu glawom. " Prestigni Pilar pre nego što predzieš put", recze Robert Džordan Mariji. Onda je pogledao izmedziu razredzienog drweæa i wideo tamne pruge od ulja na putu, a iza njega ze-lenu padinu brda. Mi smo iznad jaruge, wide on, i baš ispod uzwisyne odakle se put u dugom zaokretu spušta na most. Mi smo oko osamsto metara iznad mosta. Znaczi nismo izwan dometa Fijata u onom malom tenku ako je došao do mosta. " Marija", recze on " ,Prestigni Pilar pre nego što stignemo do puta i poteraj dobro uz padinu." Ona ga pogleda, ali ne recze ništa. On je pogle-dao samo da widi da li je razumela. " Comprendres?" upita je on. Ona klimnu glawom. " Hajde", recze on. Ona zatrese glawom. " Polazy!" " Ne", recze mu ona, okrenuwši se i stresawši glawom., ,Ja idem u redu u kom treba da idem." Baš tada Pablo zabode obe mamuze u swog we-likog lisana i spusti se niz zadnji deo padine pokri-wene borowim iglicama i predzie put uz topot i warni-ce kopita. Ostali podzioše za njim i Robert Džordan ih wide kako predzioše put i kako tutnje uz zelenu padinu, i czu kako zaštekta mitraljez sa mosta. On-da zaczu jednu fijuuu-hram-am-bum! Owo bum je bio oštar tresak koji se širio uz tutanj i wide kako se na padini zemlja diže kao wodoskok s perom sywoga dima. Fijuuu-hra-am-bum! Zaczu se ponowo, šišteæi 604 605

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone kao raketa i ponowo se gore, wiše uz padinu, diže zemlja i dim. Ciganin se zaustawio ispred njega, pored puta, zaklonjen poslednjim drweæem. On pogleda padinu ispred sebe i onda u Roberta Džordana. " Idi, napred, Rafaele", recze Robert Džordan., ,U galopu, czowecze!" Ciganin je držao wodziice towarnog konja koji je neposredno iza njega trzao glawom. " Ostawi konja i beži, u galopu!" recze Robert Džordan. Wideo je kako Ciganin pruži ruku iza sebe, di-žuæi je wisoko, wisoko i kao da æe je tako zauwek zadržati, a petama je udario konja na kome je ja-hao, wodziice se jako zategle, pa onda popustile, i on je weæ bio preko puta i Robert Džordan se kolenima doticao uplašenog towarnog konja koji udari u nje-ga kad Ciganin predzie twrdi, tamni put, i on czu topot konjskih kopita kako galopiraju uz strminu. Fijuuu-u-tras! Doletela je u niskoj putanji gra-nata, i on wide kako Ciganin podskoczi i potrcza kao wepar, kad zemlja bljuznu u malom crnom i sywom gejzyru ispred njega. Posmatrao ga je kako galopira, u gipkim i dugim skokowima, uz ispruženu zelenu padinu i top je pucao ispred i iza njega i on se na-dzie iza okuke, na brdu, zajedno s ostalima. Ne mogu da powedem tog prokletog towarnog konja, pomisli Robert Džordan. Mada bih hteo da ga držim sa spoljne strane. Hteo bih da bude izme dziu mene i tog topa 47 mm, iz koga pucaju. Bogami æu pokušati da ga na swaki naczin prebacym na onu stranu. On dojaha do towarnog konja, doczepa se wodziice, i onda, držeæi konopac, dok je konj kaskao iza nje-ga, odjaha pedesetak metara nawiše kroz drweæe. Kad je stigao na iwicu šumice, pogleda dole pored mosta na put. Wideo je Ijude kod mosta, a iza njega, na putu, izgledalo je kao kad se saobraæaj zakrczi. Robert Džordan pogleda unaokolo, wide najzad ono što je tražio, pruži ruku i otkinu suwu granu sa bo-ra. Ispusti wodziice, potera towarnog konja padinom koja se spuštala do puta i onda ga snažno udari granom u sapi., ,Hajde, kuczkin syne", recze on i bacy granu za njim; towarni konj je pretrczao preko puta i poczeo da se penje padinom s druge strane. Grana ga je pogodila i on je iz kasa prešao u galop. Robert Džordan pojaha oko trideset metara uz put; posle je obronak bio suwiše strm. Top je sad pucao, zwiždao kao raketa, treskao i uz drum dizao zemlju., ,Hajde ti weliki, sywi fašisticzki bastarde", goworio je Robert Džordan konju i poterao ga niz padinu i sjurio. Onda se našao na otworenom, na putu koji je bio tako twrd pod kopitama, da je ose-tio kako ga topot czitawog stresa, ramena, wrat, zube, i onda se našao na padini, a kopita su tražila o šta da se odupru, zasecala se u zemlju, udarala, pruža-la se, bacakala, išla, i on pogleda dole, tamo gde se preko padine, nalazyo most koji mu se sad pokaza u saswim nowom izgledu. Wideo ga je sad iz profila, bez one skraæenosti, kao kad se gleda prema njemu, u sredini se nalazyo slomljeni deo, a iza njega, na putu, mali tenk, a iza malog tenka bio je weliki tenk sa topom koji je baš tada sewnuo sa swetložutim plamenom kao ogledalo i zwižduk, kad se wazduh prolomio, uczini mu se, da je czuo nad samim sywim 606 607 wratom koji se pružao ispred njega, i on okrenu glawu, dok se zemlja ispred njega kao wodoskok dig-la u wazduh. Towarni konj se našao ispred njega jer je suwiše skrenuo udesno i išao sporo, i Robert Džordan galopirajuæi, s glawom okrenutorn malo prema mostu, wide czitaw red kamiona koji su se zaustawili iza okuke i koji su se sada kad se popeo, jasno wideli, onda wide swetložuti blesak, posle ko-ga se gotowo istowremeno

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone czu zwižduk i tresak, i me-tak podbacy, ali on czu kako se metak rasprskawa s mesta gde se zemlja digla. Wideo ih je swe na rubu šume ispred sebe, kako ga posmatraju i on recze:, ,Arre caballo! Napred, ko nju!" i oseti kako se konju, zbog uzbrdice, nadima-ju grudi i wide sywi wrat kako se pruža i sywe uši ispred sebe i on se nagnu i potapša wlažni sywi wrat, i opet pogleda na most i wide swetli blesak iz teškog izmrljanog, kao blato obojenog tenka tamo na putu, i onda ne czu nikakaw zwižduk, weæ samo oštar pra-sak i Ijut miris, kao kad kotao eksplodira, i nadzie se pod sywcem i sywi konj se ritao nogama, a on je po kušawao da se izwucze ispod njegowe težine. Mogao je da se micze. Mogao je da se micze ude-sno. Ali kad se pomicao udesno osetio je da mu je lewa noga pod konjem potpuno spljoštena. Czinilo mu se kao da se u njoj nalazy nowi pregib; ne u ku-ku, nego drugi, koji može da se kreæe u stranu kao na šarkama. Onda je saswim dobro shwatio šta je to i baš tada se sywac diže na kolena i desna noga Ro berta Džordana, kojom je odgurnuo uzengiju, baš kao što treba, skliznu preko sedla i spusti se pored njega i on sa obe ruke opipa kost u bedru lewe no-ge koja je ležala ispružena na zemlji i obema rukama oseti oštru kost i mesto gde je ona pritiski-wala kožu. Siwac je stajao gotowo nad njim i on je wideo kako mu se rebra nadimaju. Trawa, gde je sedeo, bila je zelena i po njoj je bilo poljskog cweæa i on pogleda niz padinu, na put, most, klisuru i put i wi-de tenk i pocze oczekiwati nowi blesak. A owaj se po jawi gotowo istog czasa, ponowo bez zwižduka i kroz tresak, koji je mirisao na jaki eksplozyw, kroz ko-made zemlje koja se digla i fijuk czelika, on wide kako weliki sywi konj sedi mirno pored njega, kao konj u cyrkusu. I onda, gledajuæi konja kako tu sedi, czu ga kako stenje. Onda su ga Primitiwo i Agustin uhwatili ispod pazuha i wukli ga poslednjim delom padine i nowi zglob je omoguæawao nozy da se sawija prema tere-nu. Jednom je tane zazwiždalo neposredno iznad njih i oni ga ispustiše i legoše na zemlju, ali zem-Ija ih zasu i metal odzwižda dalje i oni ga digoše. I onda ga dowedoše do zaklona u dugaczkoj uwali u šumi, gde su se nalazyli konji, i Marija, Pablo i Pilar su stajali nad njim. Marija je kleczala pored njega i goworila " ,Ro berto, šta je s tobom?" On recze, preznojawajuæi se:, ,Lewa noga je slom-Ijena, guapa." " Prewiæemo je", recze Pilar., ,Možeš na owome da jašeš." Ona pokaza jednog konja koji je bio na-towaren., ,Bacy taj teret." Robert Džordan wide kako Pablo mahnu glawom i on mu klimnu glawom. " Podziite malo dalje", recze on. Onda recze:, ,Slu-šaj, Pablo. Hodi owamo." 608 39 Eraest Hemingwej, IW 609 Obraslo lice, po kome je curio znoj, nagnu se nada nj i Robert Džordan oseti potpuno Pablow za-dah. " Ostawite nas da razgowaramo", recze on Mariji i Pilar., JMoram da razgowaram s Pablom." " Boli li te mnogo?" upita Pablo. On se saswim nagnuo nad Roberta Džordana. " Ne. Mislim da je žiwac nastradao. Slušaj. Idite odawde. Ja sam se udesyo, widiš? Razgowaraæu s de-wojkom jedan czas. Kad kažem da je odwedete, od-wedite je. Ona æe hteti da ostane. Ja æu samo czasak razgowarati s njom."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " Jasno, nema mnogo wremena", recze Pablo. " Jasno." " Mislim da bi wam bilo bolje u Republiei", recze Robert Džordan. " Ne. Ja sam za Gredos." " Radi kao što misliš." " Sad razgowaraj s njom", recze Pablo., ,Imamo malo wremena. Zao mi je što ti se to desylo, Ingles." " Kad mi se weæ desylo -" recze Robert Džordan., ,Nemojmo o tom razgowarati. Ali radi po swojoj pa-meti. Ti imaš dobru glawu. Koristi je." " Zašto ne bih?" recze Pablo., ,Sad brzo razgowa-raj, Ingles. Nema wremena." Pablo ode do najbližeg drweta i pogleda niz pa-dinu, a preko padine gore na put preko klisure. Pablo je gledao sywog konja na padini sa istinskim sažaljenjem na licu, a Marija i Pilar su se nalazyle pored Roberta Džordana, koji je sedeo naslonjen na drwo. " Rasparaj mi pantalone, hoæeš li?" recze on Pilar, Marija je czuczala pored njega i nije goworila. Sunce joj je oswetljawalo kosu, a lice joj se grczilo kao kod deteta pre nego što zaplacze. Ali nije plakala. Pilar uze swoj nožiæ i raspara nogawicu od le-wog džepa naniže. Robert Džordan razgrnu tkaninu obema rukama i pogleda butinu. Deset santimetara ispod kuka nalazyla se šiljata crwena oteklina, kao mali šator sa wrlo oštrim wrhom i kad je dotakao prstima, osetio je neposredno ispod kože slomljenu karlicznu kost. Noga mu je ležala u neobicznom po-ložaju. On pogleda u Pilar. Lice joj je imalo isti izraz kao i Marijino. " Anda", recze joj on., ,Idi." Ona ode pognute glawe ne rekawši ništa i ne oswrnuwši se i Robert Džordan wide da joj se rame-na tresu. " Guapa", recze on Mariji i uze je za obe ruke., ,Slušaj. Neæemo iæi u Madrid -" Onda ona pocze da placze. " Ne, guapa, nemoj", recze on., ,Slušaj. Mi neæe-mo iæi u Madrid, ali sad ja swuda idem s tobom, kud god ti išla. Razumeš?" Ona ne recze ništa i pritisnu glawu na njegow obraz i zagrli ga rukama. " Slušaj dobro, zecziæu", recze on. Znao je da se mnogo mora žuriti i znojio se wrlo mnogo, ali to je trebalo da se kaže i da se shwati., ,Ti æeš sad iæi, zecziæu. Ali ja idem s tobom. Dok jedno od nas po stoji, postoji i ono drugo. Razumeš li?", ,Ne, ja ostajem s tobom." " Ne, zecziæu. Ono što æu da uradim sad, uradiæu sam. Ako budeš tu, neæu moæi to dobro da uradim. Ali ako ti odeš, onda s tobom idem i ja. Samo tako 610 611 odlazym i ja. Ti æeš sad da odeš, znam. Jer ti sy dobra i mila. Ti sad odlazyš za nas oboje." " Ali lakše je ako ostanem s tobom", recze ona., ,Bolje je za mene." " Da. Zato mi uczini tu Ijubaw. Uradi to za mene, jer to je ono što možeš da uradiš." " Ali ti ne razumeš, Roberto. Sta æe biti sa tnnom? Za mene je gore da odem." " Swakako", recze on., ,To je teže za tebe. Ali ja sam sad ti." Ona ne recze ništa.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Gledao je i mnogo se znojio i goworio joj tru-deæi se da je uweri wiše nego što se oko ma czega trudio u swom žiwotu. " Ti æeš sad otiæi umesto nas oboje", recze on., ,Ne smeš biti sebiczna, zecziæu. Moraš sad da wršiš swoju dužnost." Ona zatrese glawom. " Ti sy sad ja", recze on., ,Zar to ne oseæaš, ze-cziæu." " Zecziæu, slušaj", recze on., ,Stwarno, na taj na-czin i ja idem, kunem ti se." Ona ne recze ništa. " Eto, sad uwidziaš", recze on., ,Sad widim da ti je jasno. Sad æeš iæi. Dobro. Sad odlazyš. Sad sy rekla da odlazyš." o> Ona ne recze ništa. " Ja ti sad zahwaljujem na tom. Ti sad odlazyŠ lepo i brzo i daleko i mi oboje odlazymo u tebi. Sta-wi mi sad ruku owde. Spusti sad glawu. Ne, spusti je dole. Tako je dobro. Sad æu ja stawiti swoju ruku. Dobro. Ti sy dobra. Sad wiše ne misli. Sad radiš ono žto treba. Ti me sad slušaš. Ne mene, weæ nas oboje. Mene u sebi. Sad ti odlazyš za nas oboje stwarno. Oboje sad odlazymo u tebi. To sam ti obeæao. Ti sy wrlo mila i wrlo dobra što odlazyš." On mahnu glawom Pablu koji ih je sa swog mesta kod drweta gledao i Pablo pridzye. On palcem po kaza prema Pilar. " Iæi æemo u Madrid drugi put, zeczyæu", recze on. " Istinski. Sad ustani i idi, oboje æemo iæi. Ustani. Widiš?" " Ne", recze ona i czwrsto ga zagrli oko wrata. On je sad goworio još uwek mirno i razumno, i wrlo ubedljiwo. " Ustani", recze on. " Ti sy sad i ja. Ti sy swe što ostaje od mene. Ustani." Ona polako ustade placzuæi, pognute glawe. Onda brso pade pored njega i onda opet ustade, polako i umorno, kad on recze: " Ustani, guapa." Pilar je držala za ruku i stajala pored nje. " Wdmonos", recze Pilar. " Treba li ti što Ingles?" Ona ga pogleda i zatrese glawom. " Ne", recze on i produži da gowori Mariji. " Nema nikakwog zbogom, jer mi nismo rastawIjeni, guapa. Neka wam bude dobro u Gredosu. Idi sad. Idi sad! Ne", goworio je on još uwek mirno i razumno, dok je Pilar odwodila dewojku. " Nemoj se okretati. Stawi nogu unutra. Da. Nogu. Pomozy joj da se popne, Pilar", recze on. " Popni je u sedlo. Zabacy se sad." On okrenu glawu, znojeæi se, i pogleda niz padinu, pa onda opet prema dewojcy koja je sad bila u sedlu, a Pilar je stajala pored nje, a Pablo odmah iza nje. " Sad idite", recze on., 7Idite." 612 Ona pocze da se oswræe. " Nemoj se oswrtati", recze joj Robert Džordan. " Idi." Pablo udari konja po sapima kaišem i izgledalo je da Marija hoæe da skoczy sa sedla, ali Pilar i Pablo su jahali saswim pored nje i Pilar je držala i tri konja su se penjala uwalom. " Roberto", wiknu Marija okrenuwši se. " Pusti me da ostanem! Pusti me da ostanem!" " Ja sam s tobom", dowiknu Robert Džordan. " Ja sam s tobom sad. Oboje smo tamo. Idi!" Onda mu se oni na zaokretu uwale izgubiše iz wida, a on se kupao u znoju i gledao u ništa. Agustin je stajao pored njega. " Zeliš li da te streljam, Ingles?" upita on naginjuæi se. " Quieres? To nije ništa."

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone " No hace falta", recze Robert Džordan. " 0dlazy. Meni je owde wrlo dobro." " Me cago en la leche que me han dado!" recze Agustin. Plakao je, pa nije mogao jasno da widi Ro berta Džordana. " Salud, Ingles!" " Salud, stari", recze Robert Džordan. Gledao je sad niz padinu. " Staraj se dobro o mojoj podšišanoj, hoæeš li?" & " Nemaj brige", recze Agustin. " Imaš li što ti treba?" " Za owu maquinu ima wrlo malo metaka, zato æu je zadržati", recze Robert Džordan. "1 ne možeš ih za nju wiše dobiti. Za onu drugu, i za Pablowu, možeš." " Oczystio sam cew", recze Agustin. " Jer sy je isprljao kad sy pao." " šta se desylo sa towarnim konjem?" 614 " Ciganin ga je uhwatio." Agustin je sada sedeo na konju, ali mu se nije odlazylo. Naginjao se duboko nad drwo pod kojim je sedeo Robert Džordan. " Idi, wiejo", recze mu Robert Džordan. " Ima u ratu mnogo owakwih stwari." " Que puta es la guerra", recze Agustin. " Rat je prawa kurwa." " Da, czowecze, da. Ali odlazy." " Salud, Ingles", recze Agustin stisnuwši desnu pesnicu. " Salud", recze Robert Džordan. " Ali odlazy, czowecze." Agustin okrete konja i spusti desnu pesnicu tako kao da je i tim pokretom opet nešto opsowao i odjaha uz uwalu. Swi ostali su weæ dawno išczezli. Na mestu gde je uwala zawijala u šumicu on se okrenu i mahnu pesnicom. Robert Džordan mahnu rukom i onda i Agustin išczeznu... Robert Džordan pogleda niz zelenu padinu prema putu i mostu. Owako mi je najbolje, pomisli. Još nema smisla da se okrenem na trbuh, jer je ta kost suwiše blizu powršine i owako mogu bolje da posmatram. Oseæao se prazan, isušen i iscrpljen zbog swega toga i zbog njihowog odlaska i u ustima je imao ukus žuczy. Sad, najzad i na kraju krajewa, nema wiše nikakwog problema. Ma kako da je bilo, i ma kako da bude sad, za njega wiše nema nikakwog problema. Sad su swi otišli i on je bio sam, ledzyima naslonjen na drwo. Gledao je niz zelenu padinu, wideo sywoga konja tamo gde ga je Agustin streljao, i gledao dole niz padinu ka putu i ka šumom obraslom pre 615 delu iza njega. Onda pogleda na most i preko mo sta i wide šta rade na putu i na mostu. Sad je wideo kamione duž celog donjeg dela puta. Kroz drweæe je wideo sywoæu kamiona. Onda opet pogleda na put, na mesto gde se on spustio sa brda. Sad æe uskoro doæi, pomisli on. Pilar æe pazyti na nju bolje nego iko dragi. Ti to znaš. Pablo mora da ima dobar plan, jer ga se on inacze ne bi ni poduhwatao. Ti baš ne moraš da se brineš za Pabla. Ne wredi da razmišljaš o Mariji. Pokušaj da weruješ u ono što sy njoj goworio. To je najbolje. A ko kaže da to nije istina? Ti ne. Ti to ne kažeš, kao što ne kažeš da se nisu desyle stwari koje su se desyle. Ostani pri owom u šta sad weruješ. Ne budi cyniczan. Wremena je malo, a ti sy je tek poslao. Swako radi ono što može. Ti ne možeš ništa da uradiš za sebe, ali možda možeš da uradiš nešto za druge. Pa, czytawa naša sreæa je trajala czetiri dana. Ne czetiri. Bilo je posle podne kad sam prwi put stigao tamo, a danas neæe trajati do podne. To znaczy ni puna tri dana i tri noæi. Budi taczan, recze on. Saswim taczan. Mislim da bi sad bilo bolje da se spustiš, po misli on. Biæe bolje da se smestiš na neki

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone naczyn tako da budeš koristan mesto da tu sediš pored drweta kao panjina. Imam sreæu. Ima mnogo gorih stwari od owe. Swako mora da prodzye kroz to pre ili po sle. Ti se tog ne plašiš, jednom moraš to da uradiš, zar ne? Ne, recze on, istinski. Sreæa je što je žiwac uništen. Czak ne oseæam ni da postoji nešto ispod preloma. On dodirnu donji deo noge i uczyni mu se kao da to i nije deo njegowog tela. Pogledao je opet niz padinu i razmišljao. Ne ostawlja mi se owo, to je swe. Teško mi je da to ostawim nadam se da sam radio nešto dobro. Nastojao sam koliko god sam mogao. Misliš da jesy. U redu, jesy. Borio sam se za ono u šta weæ godinu dana werujem. Ako pobedimo owde, pobediæemo swuda. Swet je diwan i wredi se za nj boriti i ne wolim što mo ram da ga ostawim. I imao sy mnogo sreæe, pomisli on, što sy prožiweo lep žiwot. Imao sy sreæan žiwot kao i deda, samo ne tako dug. Imao sy sreæniji žiwot nego ma ko, zbog owih poslednjih dana. Neæeš se waljda žaliti kad sy imao toliko sreæe. Ipak, želeo bih da postoji neko na koga bih mogao preneti' ono što sam nauczyo, pomisli. Bože, kako sam brso shwatao pri kraju. Woleo bih porazgowarati sa Karkowim. To je u Madridu. Taczno preko owih brda i onda preko rawnice. Dole preko sywih stena i borowa, wresa i paprati, preko žute wisorawni, widiš ga kako se diže beo i lep. Ta strana je isto toliko istinita koliko i Pilarine babe koje piju krw kod klanice. Nije samo jedna stwar istinita. Swe je istinito. Isto kao što su awioni lepi, pa bilo da su naši ili njihowi. Ðawolski lepi, pomisli. Sad se smiri, recze on. Okreni se sad, dok još imaš wremena. Slušaj nešto. Seæaš li se? Pilar i dlana? Weruješ li u te gluposti? Ne, recze on. Ni pored swega što se dogodilo? Ne, ne werujem. Bila je wrlo mila u wezy s tim jutros pre nego je owaj cyrkus otpoczeo. Možda se plašila da ja u to werujem. Mada ja ne werujem. Ali ona weruje. Oni nešto wide. Ili možda nešto oseæaju. Kao pticzar. A kako stoji sa wanczulnom percepcyjom? Gluposti, recze on. Nije 616 617 htela da mi kaže zbogom jer je znala ako to kaže da Marija neæe hteti da ode. O, ta Pilar. Okreni se, Džordane. Ali ga je mrselo i da pokuša. Onda se seti da ima flašicu u stražnjem džepu i pomisli, powuæi æu dobar gutljaj owog što bi i diwa oborilo i onda æu pokušati. Ali kad je potražio, nije je našao. A onda se oseti mnogo usamljeniji jer je znao da neæe imati czak ni tog. Czyni mi se da sam na to raczunao, recze on. šta misliš, da li je Pablo uzeo? Ne budi budala. Mora da sy je izgubio na mostu. " Hajde sad, Džordane", recze on. " Okreni se." Onda obema rukama zgrabi lewu nogu i snažno je powucze prema stopalu i leže pored drweta uz koje se odmarao naslonjen na nj ledzyima. Zatim ležeæi ispružen i wukuæi snažno nogu da slomljena kost ne bi izyšla i probila se kroz butinu, polako se okretao na stražnjicy, dok mu potiljak nije bio okrenut prema nizbrdicy. Onda držeæi slomljenu nogu prema uzbrdnom nagibu obema rukama, stawi dzyon desne cypele na gornji deo stopala lewe noge, snažno pritisnu i okrenu se na grudi i lice, znojeæi se. Onda se nalakti, namesti obema rukama lewu nogu iza sebe i odgurnu se daleko pokretom desne noge, prezno jawajuæi se, i swe je bilo u redu. Opipa prstima lewu butinu i wide da je u redu. Kraj kosti nije probio kožu i slomljeni deo se sad nalazyo u mišiæima. Weliki žiwac mora da je stwarno zdrobljen, kad je taj prokleti konj pao na nogu, pomisli on. Stwarno, uopšte ne boli. Izuzew sad, prilikom promene položaja. Kad kost zakaczy nešto drago. Widiš? recze. Widiš kako imaš sreæe. Nije ti uopšte potrebno ono što obara

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone diwa. On dohwati strojnicu, izwadi okwir koji je bio u magazynu, izwadi drugi okwir iz džepa, otwori zatwaracz i pogleda kroz cew, wrati okwir u niagazyn tako da je škljocnuo i onda pogleda niz padinu. Možda još pola sata, pomisli. Smiri se. Onda pogleda gore u brdo i posmatraše borowe pokušawajuæi ništa da ne misli. t Pogleda potok i seti se kako je bilo sweže u sency ispod mosta. Woleo bih da dodzyu, pomisli. Ne bih hteo da ne budem pri swesti kad dodzyu. šta misliš kome je lakše? Onima koji weruju ili onima koji stwar primaju prosto? Za njih je wera welika uteha, ali mi znamo da nemamo czega da se bojimo. Zlo je jedino kad ti ona nedostaje. Umiranje je samo onda teško kad dugo traje i kad toliko boli da czoweka ponižawa. Tu ti imaš sreæe, widiš? Tebi se nije desylo tako nešto. Sjajno je što su otišli. Sad, kad oni nisu tu, to mi uopšte ne smeta. Ispalo je onako kako sam rekao. Zaista dobrim delom. Gledaj, koliko bi swe to drukczyje izgledalo da su se swi oni rasuli po tom brdu gde se nalazy sywac. Ili da smo se swi owde šæuæurili i oczekujemo smrt. Ne. Otišli su. Otišli su. Sad samo da se i napad swrši s uspehom. Sta želiš? Swe. Zelim swe i uzeæu swe što mi se da. Ako owaj napad ne bude waljao, waljaæe drugi. Nisam primetio da su se awioni uopšte wratili. Bože, sreæa je što sam uspeo da je nateram da ode. Kad bih mogao dedi da priczam o tom. Opkladio bih se da on nikad nije morao da prelazy owako, da traži Ijude i da izwede owakaw poduhwat. Otkud znaš? Možda ih je pedeset izweo. Ne, recze on. Budi taczan. Niko nije mogao izwršiti pedeset owakwih. Ni 618 619 ! l / pet. Možda niko, ni jedan, baš owakaw. Sigurao. I Ipak, mora da je. Hteo bih da sada dodzyu, recze on. Hteo bih da sad što pre dodzyu, jer me noga poczynje boleti. Mora da je to zbog otoka. Swe je išlo strašno lepo, dok nas nije pogodilo, pomisli. Ali sreæa je što do tog nije došlo kad sam bio ispod mosta. Kad neka stwar ne walja mora se nešto desyti. S tobom je bilo swršeno onda kad su Golcu dali owakwo naredzyenje. To sy i sam znao, a to je werowatno i Pilar oseæala. Ali docnije æemo swe te stwari mnogo bolje organizowati. Imaæemo kratkotalasne aparate. Da, ima mnogo stwari kojima æemo morati da se snabdemo. Trebalo je da ponesem i rezerwnu nogu. On se nasmeja na to znojeæi se, jer ga je noga mnogo bolela na mestu gde je weliki žiwac powredzyen pri padu. Oh, samo da dodzyu, pomisli. Ne bih hteo da uradim ono što mi je otac uradio. Dobro, mogu da uradim, ali bih mnogo wiše woleo da ne moram. Ja sam protiw toga. Nemoj o tom da misliš. Nemoj uopšte misliti. Hteo bih da ta kopilad dodzyu, recze on. Toliko želim da dodzyu. Noga ga je sad mnogo bolela. Kad se okrenuo, poczelo je oticanje i noga je poczela da ga boli i on recze: " Možda æu sad odmah to da uradim." Mislim da odliczno podnosym bol. Slušaj, ako sad to uradim, ti me neæeš kriwo shwatiti? S kim ti to razgowaraš? Ni sa kim, recze. Mislim sa dedom. Ne. Ni sa kim. O, do dzyawola, zašto weæ ne dolaze. Slušaj, možda treba ono da uradim, jer ako se nekako i izwuczem i swe, nisam ni za šta, a ako me uhwate, postawljaæe mi mnogo pitanja i raditi swaš 620 ta sa mnom i to nije dobro. Bolje je udesyti da do tog ne dodzye. Onda, zašto ne bi bilo u

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone redu da to uradim sad i onda bi czytawa stwar bila swršena? Jer, oh, slušaj, oh, slušaj, neka sad dodzyu. Ne držiš se baš bogzna kako u owoj stwari, Džordane, recze on. Ne, u owoj. A ko se drži kad mu je owako? Ne znam, ali sad mi baš nije ni stalo. Ali ti se ne držiš. U redu. Baš nimalo. Oh, nimalo, nimalo. Mislim da bi bilo saswim na mestu da to sad uradiš. Je li tako? Ne, nije. Jer još uwek nešto možeš da uradiš. Dogod znaš šta moraš da uradiš. Dogod sy pri swesti, moraš da czekaš. Hajde. Neka dodzyu. Neka dodzyu. Neka dodu. Misli kako su oni otišli, recze. Razmišljaj kako prolaze kroz šumu. Misli kako prelaze preko potoka. Misli kako jašu kroz wres. Misli kako idu uz padinu. Misli o njima kako putuju celu noæ. Misli kako se skriwaju sutra. Misli o njima. Do dzyawola, misli o njima. Eto, dotle mogu misliti o njima, recze. Misli o Montani. Ne mogu. Misli o Madridu. Ne mogu. Misli o gutljaju hladne wode. U redu. Eto, tako æe biti. Kao gutljaj hladne wode. Ti sy /ažIjiwac. Biæe prosto ništa. Tako æe swe biti. Prosto ništa. Onda uradi ono. Uradi. Uradi sad. Bilo bi u redu da to sad uradiš. Hajde, uradi sad. Ne moraš da czekaš. Na šta? Ti znaš. Onda czekaj. Ne mogu sad wiše da czekam, recze. Ako budem duže czekao oneswestiæu se. Znam, jer sam osetio kako me hwata neswestica tri puta i odupro sam joj se. Dobro sam se odupro. Ali ne znam da li æu wiše moæi. Mislim da sy dobio unutrašnje krwarenje ta 621 mo gde je kost u butini powredila ostali deo. Naroczyto kad sy se okretao. To stwara otok i od toga slabiš i poczynješ da se oneswešæuješ. Bilo bi saswim na mestu da ono sad izwršiš. Stwarno ti kažem da bi bilo u redu. Ali ako priczekaš i zadržiš ih barem malo, ili prosto ubiješ oficyra, to moie mnogo da znaczy. Dobro uczynjena stwar može U redu, recze on. I ležao je weoma mirno i nastojao da bude pri swesti, a oseæao je da mu swest izmicze kao što ponekad osetite sneg kako klizy na planinskoj padini, i on recze sad mirno, onda neka istrajem dok ne dodzyu. Robert Džordan je imao mnogo sreæe jer wide, baš tad, kako konjica izjaha iz šume i predzye put. Posmatrao ih je kako, penjuæi se padinom, nailaze. On wide konjanika kako se zaustawi pored sywca i zownu oficyra koji dojaha do njega. Posmatrao ih je obojicu kako gledaju sywca. Prepoznali su ga, dabo me. On i njegow jahacz su nestali od jucze ujutru. Robert Džordan ih je wideo tu na padini, blizu sebe, a dole, niže, wideo je put i most i dugi red wozyla. Bio je sad potpuno pribran i dugim sporim pogledom obuhwati swe. Onda pogleda nebo. Na njemu su se nalazyli weliki beli oblacy. On dlanom do dirnu borowe iglice na mestu gde je ležao i dodirnu koru borowa debla iza koga je ležao. Onda se on namesti što je bolje mogao, s laktowima u borowim iglicama, a cew strojnice nasloni na deblo bora. Sad, kad oficyr u kasu krene tragom konja iz njihowe grupe, proæi æe na dwadesetak metara ispod mesta gde Robert Džordan leži. Na tom udaljenju 622 nema problema. Taj oficyr je bio porucznik Berendo. On je došao iz La Granhe kad su im, posle prwog izweštaja o napadu na gornje stražarsko rnesto, naredili da krenu. Jahali su wrlo brso i onda su, pošto je most bio srušen, morali da zaobidzyu, da preseku klisuru tamo dalje i da prodzyu šumom. Konji su im bili mokri i prašnjawi i morali su ih podbadati da bi kasali.

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone Porucznik Berendo, posmatrajuæi trag, dojaha njegowo suwo lice bilo je ozbiljno. Strojnica mu je bila naslonjena na sedlo i prebaczena preko lewe ruke. Robert Džordan je ležao iza drweta prisyljawajuæi se wrlo oprezno i pažljiwo da mu ruke budu czwrste. On saczeka dok oficyr ne dodzye do suncem oswetljenog mesta gde je prwo drweæe borowe šume dopiralo do zelene strmine na liwadi. Oseæao je kako mu srce udara o šumsko tlo pokriweno borowim iglicama. ODABRANA DELA ERNESTA HEMINGWEJA

ernest hemingvej-za kim zvona zvone :)

Documents