master:class kompjuterskicentar Beograd, Zetska 4atel: 334 60 50 www.masterclass.co.yu Win Basics Potovani polaznie, Pred Vama je skripta koja prati kurs WinBasics Kompjuterskog centra Master Class. Skriptu su radili predavai nae kole, sa eljomdaVamolakajuradusveturaunara.Primerikojisu korieni u skripti su identini onima na kojima ste radili u toku kursa.SviprimerinalazesenaCD-ukojiVamjeuruenkao prilog kursu. elimo Vam srean rad. S potovanjem, master:class kompjuterski centar master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ WINDOWS Uvod Raunar je maina koja je sposobna da, u relativno kratkom vremenu, obradi veliki broj operacija onoliko puta koliko to zahteva korisnik - pogramer. U svom dosadanjem razvoju, raunari su proli kroz etiri generacije, a uveliko se govori i o petoj. Raunariprvegeneracijenastalisuotkriemelektronskecevi.Onisubilivelikihdimenzija, ponekaditavesale,aobavljalisuveomamalibrojoperacija.Pojavuraunaradrugegeneracije uslovilojeotkriepoluprovodnikihelemenata(silicijumaigermanijuma).Uvoenjeovih elemenataodrazilosenadimenzijeraunara,brzinurada,brojmoguihoperacija,kaoina potronjuelektrineenergijeraunara,kojajesmanjena.Pronalazaknainaitehnikaintegracije velikogbrojaelemenataujedanmaliipusloviojerazvojraunaratreegeneracije.Oviraunari su malih dimenzija i male potronje, a broj operacija koji se moe izvriti je vei od raunara ranijih generacija.Raunareetvrtegeneracije,zarazlikuodraunaraprethodnetrigeneracijenije uslovilo neko nauno otkrie, ve dalji razvoj tehnike integracije, kao i potreba za standardizacijom izgledaiveliinedelovaraunarskeopreme.Raunarepetegeneracijetrebalobidauslovi pronalaenjebio-ipapriemubioviraunariraspolagalivetakominteligencijomivelikim bazama znanja. master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 1.OSNOVNI DELOVI RAUNARA Procesor(CPU)jemozaksistematj.raunaraiupravljaizraunavanjimakojapokreuprograme. On najvie utie na brzinu raunara. Brzina njegovog rada meri se u MIPS (million instructions per second)iMFLOPS(millionfloatingpointoperationspersecond).MIPSjebrojmainskih instrukcija koje procesor moe da izvri u jednoj sekundi. MFLOPS je broj operacija sa pokretnim zarezomkojeprocesorizvravaujednojsekundi.InaejainaprocesoraizraenajeuMHz,ipo tomerazlikujemokommodelupripadanaraunar.Nepostojistriktnagranicaizmeumodela raunarajersupostojaliprelazniraunariuperiodurazvojanovihmodela.Takoimamosledee modele (personalnih raunara) PC-a: 1.286do 20 MHz, 2.386od 20 40 MHz, 3.486od 40 120 MHz, 4.pentium Iod 60 233 MHz, 5.pentium IIod 300 500 MHz, 6.pentium IIIod 500 1000 MHz, 7.pentium IVpreko 1 GHz. Sistemskamemorija(RAM,SDRAM,DDR)jeradnamemorijakojasadriprogrameipodatke kojimaprocesormoedapristupadokraunarradi.Kadaiskljuimoraunarmemorijaseprazni. Kapacitet, vrsta i brzina memorije uveliko utiu na performanse raunara. Tako da moemo staviti sledeememorijskeipoveunaPC:32,64,128,256,512Mb;zakomforanradpotrebnoje ugraditi256Mbiviememorije,topresvegazavisikojeprogrameelimodakoristimo.Novije verzije programa zahtevaju vie memorije. AGPmagistrala(AcceleratedGraphicsPort)jenamenskaputanjazagrafikepodatkekoja grafikomkontroleruomoguavadirektanpristupprocesoruiglavnojmemoriji.AGPpostojiutri brzine 1x, 2x i 4x. AGP brzine 4x moe da prenosi podatke brzinom od 1.07 Gb u sekundi. Grafika karta slui da bismo povezali monitor na na raunar, na sebi ima grafiki ip ili procesor i sopstvenu RAM memoriju (16 Mb, 32 Mb, 64 Mb i vie). IDEinterfejssluizapovezivanjeureajazasmetanjepodataka(harddiskifloppydisk)iCD ureaja. Uobiajeni ureaji danas koriste ATA 33, ATA 66 ili ATA 100 verzije i prenose podatke brzinom od 33,3 Mb/s ili 66,6 Mb/s odnosno 100 Mb/s. HARD DISK ili ROM memorija (Read Only Memory), slui nam za uvanje podataka i programa.Pokoliinipodatakakojeuvaharddiskjenaprvommestu.Kapaciteti modernih diskova su od 10 Gb pa navie. FloppyDISKnamtakoesluizauvanjepodatakaaliizaprenospodataka,nanjega staje najmanji broj podataka - 1.44 Mb. CD-rom je ureaj za itanje kompakt diskova koji primaju dosta podataka na sebe 650 Mb 700 Mb. Nova generacija CD-rom ureaja omoguuje i zapisivanje podataka na diskove. PCI magistrala obezbeuje veze za ureaje kao to su zvune kartice, unutranji modemi, mrene kartice i SCSI kontroleri i moe da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s. Zvuna kartica, slui za reprodukciju zvuka, na njoj se nalazi i prikljuak za dojstik. Od modela kartice zavise i njene mogunosti, kao to su prikljuivanje dva ili etiri zvunika master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ zastereoreprodukcijuiliestzvunikazaSouroundefekat.Takoemoemoprikaitii mikrofon ili neki drugi ureaj (muziki stub, klavijature, ...). Inetrni Modem (unutranji) slui da bismo imali pristup Internet-u. Mrenakartasekoristipripovezivanjuvieraunaraujednumreuradilakerazmene podataka. Skup ipova npr. INTEL i/ili VIA chipset rade kao saobraajci na matinoj ploi. Oni usmeravaju protok podataka i odreuju koje e ureaje podravati raunar. Matinaploa(motherboard,mainboard)je,kaotojojisamoimekae,ploakojasluida povee sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da regulie njihov rad. Kuite je mesto gde se nalaze svi ovi delovi, i moe biti DeskTop ili Tower po izgledu, po veliini mini, midi i big, a po vrsti napajanja AT (do pentijuma I) ili ATX (od pentijuma II). Monitorjeekrankojinamprikazujesvetoradimo.Kvalitetmonitorajedirektnopovezansa veliinomekrana(izraenajeuinima)takoimamo14'',15'',17'',19''i21''monitore.Unovije vreme pojavili su se tzv. LCD monitori (bez katodne cevi, potpuno ravnog ekrana). Prednost je to su manjih dimenzija i mnogo manje tetno zrae od klasinih monitora. Tastaturajeulaznajedinicatj.prekotastaturekomuniciramosaraunarom,zadajemomu instrukcije. Postoji veliki broj modela tastatura ali nama je za obian rad dovoljna tastatura koja ima 101taster.Svakatastaturasastojiseodnekolikodelova:funkcijskitasteri,alfa-numerikii numeriki tasteri, deo za kontrolu kursora i kontrolne lampice. 1.Funkcijski deo tastature slui za izvravanje odreenih funkcija.TasterEsc(Escape-pobei)sluidaseuveiniprogramakorisnikvratijedannivo- meni iznad ili da otkae neku naredbu. F1 doF12 tasteri imajurazliite funkciju u razliitim programima - svezavisi od toga koju im je funkciju dodelio programer.PrintScreen(odtampajekran)sluidasesadrajekranakopirauClipBoard- privremenu memoriju Windows-a.ScrollLockslui(uprogramimakojitodozvoljavaju)daseprilikompritiskana kursorskestrelicenepomerakursoruzadatomsmeru,vedasepomerakompletan sadrajekranauzadatomsmeru.Ovajtasterimaisvojuindikatorskulampicukoja svetli kada je taster pritisnut.Pause slui da se zaustavi neki program ili tekst koji brzo preleti preko ekrana i koji se ne moe zaustaviti na neki drugi nain.2.Naalfa-numerikomdelutastaturenalazesetasterizaslova,brojeveiposebneznake, kao i tasteri koji su vani za rad raunara.TasterEnter(kojisenalaziinaalfanumerikominanumerikomdelutastature) prilikomradauWINDOWS-umoedazamenioperacijuklikamiem.Sluiiza potvrivanje eljene opcije, a pri kucanju teksta slui da se zapone novi pasus.Taster Backspace slui da se obrie jedan znak koji se nalazi levo od pozicije kursora.Taster Space (razmaknica) je taster najvee duine i njime se unosi jedno prazno mesto (blank) u na tekst - komandu.Taster Tab, na kome se nalaze strelice levo i desno, zove se tasterom tabulacije i slui da se uvue prvi red novog pasusa, a u prozorima WINDOWS-a on slui da se prelazi izmeu ponuenih opcija menija (ako nije prikljuen mi).master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ CapsLockimasvojuindikatorskulampicukojasvetlikadajeovajtasterpritisnut. Ovimtasteromseomoguavadasesvaslova(akolampicasvetli)kucajukaovelika (opcijajevrlokorisnaakoimamoveideotekstakojijepotrebnoukucativelikim slovima).Shift se koristi u kombinaciji sa drugim tasterima i slui nam da dobijemo drugi znak na tastaturi (na tasterima koji sadre po dva znaka) i da, ako ne svetli lampica Caps Lock,svaslovaprikazujevelikim.AkolampicaCapsLocksvetli,deavaseobratno: pritiskom na taster Shift i slovo dobija se malo slovo.CtrliAlt(kontrolniialternativnitaster)samiposebinemajunikakvufunkciju,ali imajufunkcijuukombinacijisanekimdrugimtasterima.Tozavisiodkonkretnog programa. Na primer, pritisak na tastere Ctrl, Alt i taster Delete izvrio bi resetovanje raunara.3.Tasteri za kontrolu kursora slue za pomeranje kursora. Kursor je mala crtica na ekranu koja treperi i na ijem se mestu unose znaci, a vidljiv je kod unosa teksta bilo u tekstualnim poljima dijalog prozora ili u programima za obradu teksta i sl.Tasterinakojimasenalazestreliceulevo,udesno,goreidole,sluezapomeranje kursora za jedno mesto u naznaenom smeru.TasterInsertsluidaseraunarprebaciuInsertmod.Dokovajtasternijepritisnut, raunarsenalaziumoduprepisivanja(overwrite,overtype).Akosevratimousredinu nekereiiponemodakucamonovitekst,ondasenovitekstunosiizmeuslovau staromtekstu,astaritekstsepomeraudesno.AkosepritisnetasterInsert,ondase raunar prebacuje u Insert mod i onda se taj novi tekst prepisuje preko starog teksta. Delete taster brie znak koji se nalazi dsno od pozicije kursora, a ostatak reda pomera za jedno mesto ulevo.Taster Home slui da se kursor sa bilo koje pozicije u redu postavi na poetak tog reda.Taster End slui da se kursor sa bilo koje pozicije u redu postavi na kraj tog reda.TasterPageUpsluidaseunekimprogramima(programizaobraduteksta),ukoliko tekstimavieekrana,pregledasadrajekranaiznad.PageDownsluizapregledanje ekrana ispod.4.Numerikideotastaturenasebiimabrojevekojisemogukoristitiakosvetlilampica NumLock(akojepritisnuttasterNumLock).Akoovajtasternijepritisnut,ondaovi tasteridobijajuulogutasterazakontrolukursora.Ovoponavljanjeodreenihtastera napravljeno je zbog ranijih tastatura, koje nisu imale izdvojeni deo za kontrolu kursora, ve je to bilo na numerikom delu. Mijetakoeulaznajedinicaiprviputsesusreemosanjimkadajenapravljenaprvaverzija WINDOWS operativnog sistema. S obzirom da Windows radi u grafikom modu i da se veliki broj operacija izvrava aktiviranjem komandnih dugmadi koja se nalaze na ekranu, razumljiva je velika potreba za ovim ulaznim ureajem. Postoje razliite vrste mieva, ali za rad na raunaru dovoljni su oni koji imaju dva dugmeta. Uradusamiempostojeetiriosnovneoperacije:pomeranjepokazivaamia-strelice,klik, dvostruki klik i prevlaenje sa jednog mesta na drugo. 1.Pomeranjem mia po podlozi, pomera se i pokaziva u obliku strelice na ekranu, koji prati pokrete naeg mia. Mi se pomera po podlozi, tako da se pokreti lake izvode, a i da se ne bi prljala kuglica mia i njegovi kontakti. Ukoliko se, u toku rada sa miem on pomeri tako da doemo do ivice podloge, a na ekranu strelica nije dola na eljeno mesto u tom smeru, netrebavuimipostolu-vanpodloge,vegasamopodiiuvis,postavitinasredinu master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ podloge i ondaga spustiti na podlogu.Za vremedok pomeramo mia uvazduhu, nema pokretanja strelice, jer nema ni okretanja kuglice sa donje strane mia. 2.Podpojmomklikapodrazumevasejedanpritisaknaleviilidesnitastermiana odreenommestunaekranuWindows-a.Dakle,vrhstrelicemiasedovedenaeljeno mesto i izvri se pritisak na levi ili na desni taster mia. Bitno je da u toku izvoenja klika mi ne sme da se pomera po podlozi. 3.Dvostrukiklikjeoperacijaprikojojsedvaputa,umerenobrzo,izvodiklik-pritisakna levitastermia.Ikodizvoenjaoveoperacijemimoradamirujenapodlozi,kadase postavi na eljeno mesto, na kome e se izvesti dvostruki klik. 4.Prevlaenje sa jednog mesta na drugo vri se tako to se vrh strelice mia postavi na ikonu iliprozorkojielimodaodvuemo,pritisneseizadripritisnutlevitastermia,pase pomerami,dreilevitasterpritisnutim.Dokjelevitasterpritisnut,izabranielement (ikona, prozor i sl.) je prilepljen za pokaziva mia. Kada se element dovede na eljeno mesto, jednostavno se pusti levi taster mia, ime se element ostavlja na tom mestu. Printer (tampa) je ureaj pomou koje prebacujemo sadraj sa ekrana na papir. Postoje razliite vrste tampaa. Razlikujemo ih po tome da li tampaju crno-belo ili mogu tampati i u boji, zatim, razlikujemo ih i po nainu tampanja: matrini (imaju traku ribon sa bojom), InkJet (tampai koji imaju kertride), laserski tampai. Skener je ureaj kojim se sluimo kada hoemo neku fotografiju da prebacimi na ekran, radi slino kao fotokopir maina, samo to se slika, umesto da se reprodukuje na papiru, pojavljuje na ekranu. Sve ovo to smo do sada nabrojali, dakle svi vrsti delovi koje moemo dodirnuti rukom raunara, jednim imenom nazivaju se hardware. Naravno, raunar se ne sastoji samo od hardvera nego i od programaipodatakakojisenalazeunjemu.Tiprogramiipodacijednimimenomnazivajuse software. master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 2.UKLJUIVANJE RAUNARA Priukljuivanjuraunaranepisanopravilojedaseprvoukljuujemonitorazatimkuite(nije nepravilno i obrnuto). To se radi tako to prvo pritisnemo dugme POWER na monitoru a zatim i na kuitu.PritiskomnadugmePOWERpustilismoprotokstrujeukuiteiraunarjepoeodase ukljuuje. Prvo to se pojavljuje na ekranu jesu podaci smeteni u BIOS. BIOS (Basic Input/Output System) je skup osnovnih, sistemskih instrukcija koji obezbeuje vezu izmeu operativnog sistema i hardvera. Po ukljuivanju raunara BIOS vri test sistema, pronalazi prikljuenekomponente(injihoveBIOS-e)iuitavaoperativnisistemkojiodtetakepreuzima dalju kontrolu. OperativnisistemiliOSjeglavniprogramuraunaruijijezadatakdakontrolieiupravlja radom hardvera i softvera i da slui kao prevodilac. Pomou njega mi komuniciramo sa raunarom jer je on taj koji nae komande prevodi raunaru na njemurazumljivjezikiobjanjavazadatuinstrukciju.Dakle,OSnamsluikaoprevodilactj. komunikator izmeu nas i raunara. Pored ovoga zaduen je i za rad svih ostalih ureaja od kojih se sastojiraunar.Unjemusenalazedrajveriokojimaebitiviereikasnije,ionisuzadueniza pokretanje i pravilni rad hardvera i softvera. PostojivieoperativnihsistemaalijesvakakonajpopularnijiWINDOWS.Windowsjeklasini GUI operativni sistem. GUI znai Graphical User Interface koji u praksi podrazumeva da se eljene operacije izvode korienjem mia, upotrebom ikonica i pull-down menija, umesto runog kucanja komandi. Postoje mnoge verzije OS Windows kao to su: Win 3.0, Win 3.11, Win 95, Win NT 4.0, Win 97, Win 98, Win 98SE, Win 98ME, Win 2000 i najnoviji Win XP. Bitnija promena u izgledu osnovnog ekrana desila se sa pojavom Win 95. DOSjeoperativnisistemkojijenon-GUIiukomesesvekomandeioperacijeizvodepreko tastature a sastoji se od jedne komandne linije i crne pozadine. master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 2.1.OSNOVNI IZGLED EKRANA Kada ukljuimo raunar i poto on uita operativni sistem pojavie se slika na monitoru sa linijom (Taskbar)udnuekranaimalimsliicama.SveovonazivaseDesktop(Slika1.).Ubukvalnom prevodu to znai povrina radnog stola. I upravo zato nam i slui, to je osnovni ekran koji e uvek biti u pozadini svakog programa koji otvorimo. Slika 1. Desktopnamsluidananjemustojeikoniceprogramailifolderakojenamskraujuputdo otvaranja tog istog programa ili foldera. Sam Desktop je izuzetno prilagodljiva radna povrina. To znai da sve to vidite na Desktopu, moete prilagoditi vaem ukusu tj. tako da vam je lake za rad. Ikonice moete pomerati bilo gde po Desktopu i tu ih ostaviti. Moete menjati boju pozadine ili stavitinekuslikuukolikovamjedosadnaovakojasadapostoji.aksemogupromenitiiboje prozora i menija, ili oblik slova koja se javljaju u menijima. U dnu Desktopa nalazi se Taskbar (linija zadataka), u ijem levom uglu stoji dugme START (Start Meni)audesnomugluasovnikiikoniceprogramakojisunonstopaktivni(npr.Antivirus program, ...).Ovde je vano nauiti da Taskbar ne mora biti dole kao to je to kod nas ve moe bitigoreilisaleveodnosnodesnestraneDesktopa.Pomerasetakotopokaemomiemna Taskbar(nenaStartilisat)ipritisnemolevitaster,azatimdreigavuemokaeljenojstrani Desktopa. Kada pustimo levi taster mia Taskbar e se pojaviti na toj strani. master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ PodeavanjeTaskbar-avrisenasledeinain:desnikliknaTaskbar(nenaStartilisat) Properties (Slika 2.); ovde imamo dve kartice, Taskbar i Start Menu. Taskbar Properties slui za odreivanje izgleda samog Taskbara i naina njegovog finkcionisanja.

Slika 2. AlwaysontopjeopcijakojajestandardnotikliranaiomoguavaTaskbarudabudevidljivi kadajeukljuennekiprozor.UsluajudaseovaopcijaodtikliraTaskbarpriukljuenjunekog programailibilokogprozoraneebitividljiv;dabismodolidonjegamoramokliknutina Minimize. Auto hide kada je ova opcija tiklirana Taskbar e biti sakriven tj. nee biti vidljiv na Desktopu. Pozivamo ga tako to spustimo mia dole ili gore u zavisnosti gde se Taskbar nalazi. On e izviriti iz ivice monitora, a kada ponovno kliknemo negde na pozadinu on e nestati. Ova opcija je korisna kada nam je potreban vei prostor na ekranu. ShowsmalliconsinstartmenuopcijakojapokazujemaleikoniceuStartmenijukadaje ukljuena.Promenumoetevidetiakogledateslikuiznaditiklirateodnosnoodtiklirateovu opciju. Show clock opcija koja prikazuje odnosno ne prikazuje sat u desnom uglu Taskbara. Usepersonalizedmenuskorienjepersonalizovanihmenijatj.menijakojesmopodesilida prikazuju sadraj koji nama treba. StartMenuPropertiessluidaodredimoizgledmenijakojidobijamopritiskomnadugme START (Slika 3a. i 3b.), prvi izgled je standardni za Windows XP a drugi je klasian. master:class kompjuterski centar Windows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Slika 3a. Slika 3b. 2.2.ISKLJUIVANJE RAUNARA KadazavrimoraduWindows-uipoelimodaiskljuimoraunar,nikakonesmemodaraunar jednostavno iskljuimo na prekida za ukljuenje/iskljuenje, ve prethodno moramo da izaberemo opciju menija za iskljuenje raunara. Ovaopcijadobijaseizborom dugmetaStartiopcijeTurnOff Computer. Iza ove opcije ekran se zanijansuzatamni,izgubibojui postanesiv(pripremiza iskljuenje)iotvarasedijalog prozorukomesenudeopcije (Slika4.),redom:Hibernateuva trenutnostanjedesktopanahard diskutakoda,kadaseukljuuje kompjuter,vraanasupokrenute programe direktno; Turn Off slui zaiskljuenjeraunara;Restart-resetovanje(iskljuenjeiodmah ponovno ukljuenje) raunara. Slika 4. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 3.PROZOR, Elementi prozora Dvostrukim klikom na bilo koju ikonu sa Desktop-a otvorie se prozor za program koji ta ikona predstavlja (Slika 5.). Prozor je osnovni grafiki u Windows okruenju (Windows - prozori). Slika 5. 3.1.NASLOVNA LINIJA Naslovna linija nalazi se na vrhu svakog prozora (Slika 6.). U naslovnoj liniji moe se u svakom momentu videti kako se odreeni prozor zove. Slika 6. Sa leve strane naslovne linije svakog prozora nalazi se dugme kontrolnog menija (control menubox).Namenaopcijaje,redom,za:vraanjeprozoranaprethodnuveliinu (Restore), premetanje prozora (Move), promenu dimenzija prozora (Size) minimizaciju prozora (Minimize), maksimizaciju prozora (Maximize) i zatvaranje prozora (Close). Na svim menijima se, kao i na ovom, moe uoiti da je kod imena opcije menija jedno slovou master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- nazivupodvueno.PritiskomnatasterALTislovonatastaturi(kojejepodvuenou nazivumenija)moeseaktiviratitaopcijabezupotrebemia-pomoutastature.Pored nekih opcija, kao to je,na primer, opcija Close,nalazi se ispisana i kombinacija tastera kojom se ovaj meni moe aktivirati, a da se uopte ne otvara prozor klikom na komandno dugme. Dakle, ukoliko se pritisnu istovreeno tasteri ALT i F4, prozor My Computer (ili bilo koji drugi aktivni prozor) e se zatvoriti. Sadesnestraneunaslovnojlinijinalazesetri dugmeta(Slika7.).Redomovadugmadslue zaminimizaciju,maksimizaciju(ili,akoje prozorvemaksimizovan,zavraanjena prethodnu veliinu) i za zatvaranje prozora. Slika 7. Svaki prozor se, u toku rada, moe nai u jednom od sledea tri stanja: moe biti maksimalan (dazauzimacelupovrinuekrana),minimalan(tadase,uvidusliicesmetauTaskBar)i moeimatisrednju(prethodnu)veliinu,kojukorisnikmoeiproizvoljnodapodeava. Promenadimenzijeprozoravrisetakotosepokazivaemmiadoebilonaugaoilina stranicuprozorai,kadasepokazivamiapromeni,klikneseizadripritisnutlevitaster mia,odvuese(uzpritisnutlevitastermia)pokazivamiananovu,eljenudimenziju prozora i onda se otpusti levi taster mia. Klikomnadugmezaminimizaciju,prozoresesmanjitinasvojunajmanjuveliinu- postae jedan od zadataka u TaskBar-u. Minimizacija nije isto to i zatvaranje prozora, jer prozorkojijeminimizovannastavljadaseizvrava,idaljejeprisutanuradnojmemoriji, takoda,ukolikonamtreba,dovoljnojedakliknemonanjegovuikonuuTaskBar-uivrlo brzo ga moemo ponovo aktivirati. Ukoliko veliina prozora nije ni minimalna ni maksimalna, u naslovnoj liniji prozora nalazi sedugmezamaksimizacijuprozora.Pritiskomnaovodugme,prozorsepoveavatakoda pokrijeceoekran-prelaziusvojumaksimalnuveliinu.Trebaimatiuviduda maksimizacijajednogprozoraneznaizatvaranjesvihostalihotvorenihprozora,jeroni nastavljajudaseizvravaju,samosuupozadiniidonjihsemoedoiprekoTaskBar-a. Kadaprozorimasvojumaksimalnuveliinu,nanaslovnojlinijiseumestodugmetaza maksimizacijunalazidugmezavraanjenaprethodnuveliinu.Klikomnaovodugme prozor se vraa na veliinu koju je imao pre nego to smo ga maksimizovali. Poslednjedugmenanaslovnojlinijijedugmeza zatvaranje.Klikomnaovodugme,prozor se zatvara - prestaje izvravanje programa za koji je otvoren taj prozor. Nakon klika na ovo dugme, u TaskBar-u nema vie ikone prozora, jer njegovo izvravanje prestaje. 3.2.LINIJA MENIJA Linija menija sadri na sebi opcije menija koje se mogu izvravatu u odreenom prozoru. Na prozoruMyComputermoeseuoitidaseulinijimenija(padajuimeni)nalazeopcije: File,Edit,View,Favorites,ToolsiHelp.Opcijamenijasepozivatakotosevrhstrelice mia uperi na ime opcije koju elimo da izaberemo i klikne se na levi taster mia. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Izbor opcije sa menija vri se tako to se klikne na ime eljene komande sa padajue liste. U menijusemoeuoitidasunekeopcijeispisanetamnimslovima,doksunekeispisane bleimslovimailislovimanekedrugeboje.Takveopcije,kojesuispisaneslovimaneke drugebojeudatommenijuutomtrenutkunisudostupne-nemogusebirati,odnosno, njihovizbornedajenikakverezultate.Ukolikoseizanekeodopcijamenijanaeoznaka strelicesavrhomkojipokazujeudesnustranu,ondataopcijamenijaimadodatneopcije koje se pojavljuju onda kada se miem pozicioniramo na tu opciju. 3.3.RADNI PROSTOR Naradnomprostoruprozora,uzavisnostiodtogazakojujeaplikacijuotvorentajprozor, mogu se nalaziti ikone, prazan prostor za pisanje teksta, crtanje slika i sl. 3.4.STATUSNA LINIJA Ustatusnojliniji,akojeprozorima,nalazesenekebitnijestatusneinformacije(veliina programa,brojstranicadokumentaisl.),tozavisiodaplikacijezakojujeprozorotvoren. Takoe,ustatusnojlinijimogusenalazitiiobjanjenjazapojedineprozore,opcijemenija itd. 3.5.HORIZONTALNI I VERTIKALNI KLIZA Klizai(scrollbars)namomoguavajudasepozicioniramonaonedeloveprozorakojise inicijalno,zbogveliineprozora,nemoguvideti(Slika8.).Horizontalniklizanam omoguavadasadrajprozorapomeramopremalevojilipremadesnojstrani,avertikalni kliza nam omoguava da pomeramo sadraj prozora prema gore ili prema dole. Slika 8. Dakle,klikomnastrelicuzapomeranje premagoreilipremadole,pomerase sadrajprozoraudatomsmeru.Indikator klizaanampokazujenakommestuse nalazimouprozoru,uodnosunacelinu prozora.Ovajindikator,uzavisnostiod odnosadelakojijeprikazaniveliine prozora,moeimatirazliituveliinu.On namtakoemoeposluitizakretanje krozodreeniprozor,takotose postavimo miem na njega i odvuemo ga naeljenomestonatraciklizaa.Traka klizaajeprostornakomesenalazi indikatorinjenaduinaustvari predstavljaduinu(veliinu)celog prozora.Ionasemoeiskoristitiza pomeranjesadrajaprozora,takotose klikne u prostor iznad ili ispod indikatora. Ukolikojesadrajprozoramanjinegotojeveliinaprozora,prozornemaklizae.Svaki prozorkojiotvorimoimaodreenuduinuiirinu.Onanijefiksnatj.kodsvakogprozora moemo duinu i irinu prilagoavati svojim potrebama. To se radi na sledei nain: master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Dovedemovrhstrelicenasamulevuilidesnuivicuprozora.Strelicaepromeniti svojoblikustrelicukojapokazujeudvapravca.Kadastrelicapromenisvojoblik pritisnemolevitasteridrimoga.Zatimpomeramomiaistovremenodreilevi taster u levu ili desnu stranu, u zavisnosti od toga elimo li da suzimo ili proirimo prozor. Na isti nain se menja i duina prozora. Iduinuiirinumoemomenjatiodjedanputakopokaemostrelicomnadonji desniugaoikonice.Strelicaetadapromenitioblikustrelicukojapokazujeudva smera ali ovog puta po dijagonali. Ako sada drimo levi taster mia moi emo da istovremeno pomeramo i duinu i irinu prozora. Ovo se zove dimenzionisanje. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 4.FOLDERI I FAJLOVI Radilakegpronalaenjaeljeneinformacijenadiskuraunarailinekomdrugomobliku memorije, potrebno je razumeti nain organizacije podataka. 4.1. FOLDER FolderiliDirektorijum(fascikla)jetakvastrukturapodatakakojuuvodimodabismo boljeorganizovalipodatkenanaemdisku.Folderomsegrupiuprogramikojiizvravaju sline zadatke, tako da bi se lake mogli pronai prilikom kasnijeg pozivanja i rada sa njima. Folderjejedandeonaharddiskukojimikreiramoidajemomunaziv. Tojekaofiokana radnomstolu,znaimestosaimenomukojemistavljamonaepodatketj.dokumenta. Folderi su uvek ikonice ute boje. Drugo ime za folder je direktorijum. Unutar foldera mi moemokreiratipodfolder,tj.folderufolderuinajlakegaobjanjavamokaopregrade unutar fioke. Na slici 9. je objanjeno kako izgledaju folderi i podfolderi na hard disku. slika 9. Naravno, i u okviru podfoldera mi moemo praviti nove podfoldere i to koliko god elimo. 4.1.1.KREIRANJE FOLDERA Foldersekreiratakotokliknemo desnimdugmetommianaprazandeo Desktopaikadasepojaviroletnica (Slika10.)biramoopcijuNew,anakon toseotvoripodroletnicakliknemo levimdugmetommianaFolder.Kada sepojavinovaikonicanaekranu upisujemonovoimefolderui potvrujemogadugmetomEnterili klikom mia na prazan deo Desktopa.Ukoliko elimo da napravimo podfolder celu operaciju ponovimo, ali ovaj put sve to radimo u otvorenom prozoru na beloj povrini. Slika 10. HARD DISKFOLDERFOLDER PODFOLDERPODFOLDERPODFOLDERPODFOLDER master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Folderimaipodfolderimamoemonaknadnopromenitiimetj.primenovatiih.Tose moe uraditi na jedan od sledeih naina: 1.Desniklikmiemnaikonicu,kadaseotvoriroletnicaizaberemoopcijuRename. Upiemo novo ime i potvrdimo ga. 2.Jednom kliknemo levim tasterom mia na folder i on e promeniti boju tj. poplavee (selektujemoga).ZatimpritisnemonatastaturitasterF2.Upiemonovoimei potvrdimo ga. 3.Selektujemofolder,azatimjednomkliknemonanjegovtekstualnideo.Upiemo novo ime i potvrdimo ga. 4.2.FAJLOVI, VRSTE, VELIINA i SELEKTOVANJE FAJLA 4.2.1.Datoteka (FAJL) Datoteka je skup podataka koji imaju istu namenu i dovode do izvrenja odreenog zadatka. To je konaan sadraj foldera, dakle, to su konkretni radovi koje korisnik moe da pregleda, daprepravlja,dapieidaihbriesasvograunara.Nazivdatotekesastojiseizdvadela, imenaiekstenzije(tipa)kojiserazdvajajutakom(IME.TIP).UDOS-uilistarijim verzijamaWindows-a,duinaimenabilajeogranienana8znakovaipostojalajelista dozvoljenih i nedozvoljenih znakova za ime fajla. Od pojave Windows 95 takvih ogranienja nema, podrana su dugaka imena fajlova, tako da korisnik svom fajlu moe da daime koje ebitidugakoonolikokolikoonelii,samimtim,kojeedobroopisivatitasenalaziu fajlu.Ekstenzijamoedaimanajvie3znaka.Ekstenzijasluidablieobjasnidatoteku- onaukazujenatipdatoteke.Korisniksvojimdatotekamasamdodeljujeimena,dok,tose tietipova,veinomprogramskipaketikojiradepodWindows-imasamidodeljuju odgovarajue ekstenzije svojim dokumentima. Korisnik e, kada stekne malo vie iskustva u radu sa raunarima, biti u stanju da na osnovu tipa fajla automatski prepozna koji programski paket treba da upotrebi da bi pregledao podatke u tom fajlu. 4.2.2.VELIINA FAJLA Veliinafajlaodreujeseposebnimmernimjedinicama.Osnovnajedinicazamerenje veliine kompjuterskih podataka je bajt. Bajt je jedan znak ili jedno slovo. 1024 b=1 Kb (Kilobajt) 1024 Kb =1 Mb (Megabajt) 1024 Mb =1 Gb (Gigabajt) 1024 Gb=1 Tb(Terabajt) Znai fajlovi se meusobno razlikuju po koliini bajtova ili kilobajtova koje zauzimaju. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 4.2.3. VRSTA FAJLA U tabeli 1. su prikazani fajlovi sa kojima se najee susreemo: Tabela 1. ime.exe ime.comIZVRNI ime.bat pokretanjemfajlasanekom odnavedenihekstenzija pokree se program. ime.txt TEKSTUALNI ime.doc napisan tekst ime.bmp ime.psd ime.wmf ime.jpg ime.tif ime.cdr SLIKE ime.gif razliiti formati slika ime.mp3 ime.cdaMUZIKA ime.wav razliitiformatipesama (muzike) ime.avi ime.vob ime.dat FILMOVI ime.mpg razliitiformatimedija fajlova (film, reklame, ...) 4.2.4.SELEKTOVANJE FAJLOVA Fajlovisemoguselektovatinanekolikonaina,uzavisnostiodtogakojefajloveikoliko fajlova elimo da selektujemo. Ukoliko je potrebno da se selektuje samo jedan fajl, onda se klikne levim tasterom mia na njegovu ikonu. Tada se u statusnoj liniji pojavi poruka da je fajl selektovan i vidi se njegova veliina. Ukoliko je potrebno da se selektuje vie od jednog fajla, to je najlake izvesti tako da se na tastaturi pritisne taster CTRL i da se po jedanput klikne (ne putajui taster CTRL) na ikonu svakog fajla koji elimo da selektujemo. Selektovanje kompletnog sadraja nekog foldera vri se izborom menija Edit i opcije Select All ili jednostavnije pritiskom kombinacije tastera Ctrl i A na tastaturi. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 5.WINDOWS EXPLORER Postojeprogramikojinamolakavajuradsafajlovimaifolderimaijedanodtakvih programajeistandardniWindows-ovprogramWindowsExplorer.PomouWindows Explorer-amoemovritisveoperacijesafajlovimaifolderima(npr.pravimonovifolder, briemo neki podatak, premetamo i/ili kopiramo eljenu datoteku itd.). PokretanjeWindowsExplorer-avrisetakotokliknemonadugmeSTART,pakadase otvori meni odemo na podmeni Programs i izaberemo Windows Explorer. Windows Explorer sastoji se iz dva prozora (Slika 11.). Sa leve strane se nalazi Folder tree (prikazujesadrajcelograunara,tj.svenjegovefoldere),asadesnestraneprikazanje sadrajodabranog(selektovanog)foldera.Foldertreeprikazujesamofolderedokdesni prozor prikazuje i fajlove. Slika 11. Porednekihfolderasenalazimaliplus.Toznaidaseuokvirutogfolderanalaze podfolderi.Kadakliknemonanjegatajplussepretvarauminusiprikazujenamsecelo stablo eljenog fodera. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Odmah ispod padajueg menija FILE nalaze se dve strelica, Back i Forward. One slue za kretanje kroz foldere i podfoldere. Strelica Back nas vraa na prethodni folder ili podfolder a strelica Forward ponitava tu naredbu odnosno pomou nje idemo napred u neki podfolder. Ovo je veoma slino premotavanju audio kasete napred i nazad. 6. RECYCLE BIN I BRISANJE PODATAKA Brisanje podataka DELETE je jedna od najvanijih komandi kojom se sluimo dok radimo na raunaru. Prilikom brisanja podataka treba strogo voditi rauna ta se brie, jer posledice mogubitikatastrofalneukolikoseizbriupoverljivipodaci,deloviprogramailiceo program. Podatak moemo obrisati na pet osnovnih naina: 1.Preko ikonice Delete iz Toolbar-a, 2.Kliknemodesnimdugmetommianaonotoelimodaobriemoikadaseotvori roletnica izaberemo naredbu Delete, 3.Preko padajueg menija File i opcije Delete, 4.Preko tastera Delete na tastaturi i 5.Prevlaenjem do Recycle Bin-a. Brisanjefolderailifajlovanevrisetakotoseoniodmahuklonesadiska,vese premetajuufolderRecycleBin(kantazaotpatke).Uovomfolderunalazesesviobrisani fajlovi sa naeg diska (od momenta prethodnog pranjenja). Folder Recycle Bin se otvara tako to se, na Desktop-u dvostruko klikne na njegovu ikonu (Slika 12 a.) kada je prazan i (Slika 12 b.) kada je pun. Slika 12 a. Slika 12 b. Pomou ovog prozora (Slika 13.) moemo da vratimo fajl koji je obrisan. To se postie tako to se selektuje obrisanifajl, izabere meniFile iopcija Restore this item. Fajl e se vratiti na lokaciju odakle je obrisan, pri emu Windows-i nee postavljati nikakva dodatna pitanja, jer je ta lokacija poznata i moe se videti u polju Original Location. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Naravno,folderRecycleBine se vremenom puniti i optereivati prostornaegdiska.Svremena navremepotrebnojeisprazniti njegov sadraj. Nakon pranjenja folderaRecycleBin,obrisani fajlovisevienemogu oporavljati. PranjenjefolderaRecycleBin vrisetakotoseizaberemeni File i opcija Empty Recycle Bin. Prenegotosebrisanjesadraja foldera Recycle Bin izvri, bie nam postavljeno pitanje da li smo sigurni da to elimo da uradimo, Slika 13. jerjereooperacijikojaetrajnodaunitiobrisanefajlove.KlikomnadugmeYesu prozoru ispraznie se sadraj foldera Recycle Bin. 7.CUT, COPY, PASTE I DRAG&DROP Kopiranje podataka je postupak kojim pravimo kopiju nekog foldera i/ili fajla i smetamo je na eljeno mesto. Da bismo to uradili potrebno je koristiti dve naredbe. Naredba COPY slui da kopiju eljenog fajla ili foldera prebacimo u privremenu memoriju raunara (Clipboard), asanaredbomPASTEkopijupozivamoizClipboard-anaeljenomesto.Kopiranje moemo uraditi na etiri osnovna naina: 1.Selektujemoeljenifajlilifolder,pakliknemonaikonicuCOPY,zatim preemo na eljeno (novo) mesto i pritisnemo ikonicu PASTE. 2.Selektujemoeljenifajlilifolder,pakliknemodesnimdugmetommia,kadase otvoriroletnicaizaberemoopcijuCOPY,preemonamestogdeelimotoda iskopiramo pa kliknemo desnim dugmetom mia na sredinu prozora i kada se otvori roletnica izaberemo naredbu PASTE. 3.Selektujemoeljenifajlilifolder,paodemonapadajuimeniEditiizaberemo komanduCOPY,preemonaeljenomesto,otvorimopadajuimeniEditi izaberemo opciju PASTE. 4.Selektujemoeljenifajlilifolder,papritisnemokombinacijutasteranatastaturi Ctrl(dugakodrimo)iC(kratko)tojepreicazanaredbuCOPY,preemona eljeno mesto i pritisnemo Ctrl i V (preica za PASTE) . master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- PremetanjepodatakajepostupakkojimnetoprebacujemonaredbomCUTuprivremenu memorijuraunara(Clipboard),azatimsanaredbomPASTEpozivamoizClipboard-ana eljeno mesto. Prebacivanje podataka moemo uraditi na etiri osnovna naina: 1.Selektujemoeljenifajlilifolder,pakliknemonaikonicuCUT,zatim preemo na eljeno mesto i pritisnemo ikonicu PASTE. 2.Selektujemoeljenifajlilifolder,pakliknemodesnimdugmetommia,kadase otvoriroletnicaizaberemoopcijuCUT,preemonamestogdeelimotoda iskopiramo pa kliknemo desnim dugmetom mia na sredinu prozora i kada se otvori roletnica izaberemo naredbu PASTE. 3.Selektujemoeljenifajlilifolder,paodemonapadajuimeniEditiizaberemo komanduCUT,preemonaeljenomesto,otvorimopadajuimeniEditi izaberemo opciju PASTE. 4.Selektujemoeljenifajlilifolder,papritisnemokombinacijutasteranatastaturi Ctrl(dugakodrimo)iX(kratko)tojepreicazanaredbuCUT,preemona eljeno mesto i pritisnemo Ctrl i V(preica za PASTE). Vanojenapomenutidakadajednomnetosmestimouprivremenumemorijuraunara (Clipboard)tomoemoprenositineogranienbrojputanarazliitamesta,svedokneto novoneubacimouClipboard.Dakle,sadrajprivremenememorijeseponitavaupisom novogsadraja(komandomCutiliCopy)iliiskljuenjemraunara.Nekiprogrami dozvoljavajudaseprebaciviepodatakauClipboard(programiprogramskogpaketaMS OFFICE, ...). Drag & Drop u prevodu znai vui i pustiti. Slui za brzo i jednostavno prebacivanje fajlova izfolderaufolderilipodfolder.Pritisneselevitastermianaeljenuikonicu,zadrisea zatim se ikonica jednostavno prevue u prozor drugog foldera i pusti taster mia. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 8.CONTROL PANEL ControlPanelsenalaziupodmenijuSettingssaglavnogSTARTmenijaikaotomui samoimekaeonjekontrolnatablaraunara(Slika14.).Tojesvakakonajosetljivijideo raunara u kome se nije preporuljivo igrati ukoliko korisnik nije zaista siguran ta radi. Slika 14. Add New Hardware - opcija slui za dodavanje novog hardvera ili brisanje drajvera koji su vezani za stari koji ste uklonili ili imate nameru da uklonite. Drajver je fajl ili mali program kojigovoriWindows-uiliraunarukakodakoristihardverkojiposeduje.Drajverine postojesamozahardverveizasvakiprogramkojisnimimo.Upravotosnimanjeznai uglavnomubacivanjedrajveraukompjuter.DrajverimaekstenzijuDLLiakoprimetite takavfajlnajboljejedaganebrietejeronmoebitiveomavaan.Dlljeskraenicaod DynamicLinkLibrarytj.izvrniprogramskimodulkojivrifunkcijuodreenumatinim programom ili hardverom. Add/Remove Programs - slui da instaliramo nove ili uklonimo programe koji nam vie ne trebaju. On e, pri brisanju, zajedno sa ostalim podacima izbrisati i drajvere tog programa to erasteretitisistem.Jednostavno,naspiskuponuenihprogramapronaeteonajkojivam vienetrebaikliknetenanjegaazatimnatasterispodnakomepieAdd/Remove (uninstall).Ovdesetakoenalaziopcijazauklanjanjeilidodavanjeprogramakojiiduuz sam Windows operativni sistem i to na kartici Windows Setup. Pomou tikliranja moete izbrisati ili dodati standardne programe Windowsa. Tu je i deo gde se pravi boot disketa tj. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- startup disk. Ukoliko niste dobili ovu disketu od prodavca obavezno je kreirajte i uvajte jer slui za podizanje sistema ukoliko doe do kvara. Na njoj e se nai neki dijagnostiki alati poputscandisk-aidrajverikojiepokrenutivaCD-ROMsavirtuelnogdiskakojieova disketa privremeno kreirati. Date/Time - slui za podeavanje sata i datuma. Ovom podeavanju se moe pristupiti i tako to ete kliknuti desnim tasterom mia na sat u desnom u uglu i izabrati Adjust Date/Time ili jednostavno primeniti dvoklik na sat. FolderOptions-pomouovogamoemopodesitidasenaifolderiotvarajupoputWeb stranice. Dakle, kada pokaemo na neku ikonicu strelica mia e se pretvoriti u ruku i moi emodaotvorimoikonicujednimklikomumestodvoklikom.Selektovanjesevritakoto samodrimostrelicuiznadikoniceanepritiskamoje,poslenekogvremenaikonicae poplaveti. Ova opcija se ne preporuuje poetnicima ve malo iskusnijim korisnicima. Fonts font predstavljaslovo tj. izgled i oblik slova u raunaru. Ovaj deo slui za pregled svih postojeih fontova i dodavanje novih. Dodavanje novih fontova radi se na sledei nain: PadajuimeniFileInstallnewfont.Posleovekomandedobieteprozorukomeete pronai folder koji sadri nove fontove koje elite da instalirate. Mouseopcijazapodeavanjeradamia.Tusepodeavavremereagovanjamiana dvoklik.Poredtogaimateopcijuzalevorukeidesnorukekorisnikeipromenuizgleda strelice. Systemregulieradcelokupnoghardvera.PomouSystemikonicemoeteproveritidali jeraunarprepoznaoiprimiodrajverezavahardveridalihardverkojiposedujete funkcioniekakotreba.Iskrenopreporuujemodapodeavanjauovomdeluprepustite strunjaku. RegionalSettingsdeoukomemoetepodesitijezikradaWindows-a,zemljuukojojse nalazite kao i nacionalnu valutu i sistem mera. Keyboard podeavanje rada tastature a na drugoj kartici pod Language moete dodati jo nekijezikkojielitedavaatastaturapodrava,poputrecimoSerbian(zairilicu)ili Slovenian (za naa latinina slova). Promenu jezika moi ete da izvrite na ikonici koja se nalazi u Taskbaru i to u desnom uglu odmah pored sata ili pomou kombinacije tastera koja je u dijalogu znaena (najee Left Alt i Shift). Display-opcijasluizapodeavanjeizgledaDesktopa(Slika15.).Moemojepozvatii takotoemokliknutidesnimdugmetommianasredinupraznogekranaikadaseotvori roletnica izabrati opciju Properties. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Slika 15. U okviru prozora dobijamo vie razliitih opcija za podeavanja: Themes - postavljanje ponuenih tema (izgleda) ekrana, Desktop(Background)-ovakarticasluizapromenubojeilislikepozadine. PomouovekarticemoesenapovrinuDesktop-apostavitiara(Pattern)ili "tapet"(Wallpaper).Takoe,moemokoristitislikekojesenalazeunekom drugomfolderu, tako to preko dugmeta Browsepronaemo eljenu sliku. Postoje tri osnovna poloaja slike: 1) CenterepostavitislikutanousamcentarDesktopabezmenjanjanjenih dimenzija. 2) Tile e umnoiti sliku po celom Desktopu ukoliko ona nije dovoljno velika da prekrije Desktop.3) StretchsluidarastegneslikuprekoDesktopatoseobinokoristikadaje slika skoro dovoljno velika da prekrije ceo ekran.ScreenSaver-sadriopcijezapodeavanjeuvaraekrana.Naime,moemoda postavimoopcijudase,akoseodreenovremeneizvravanikakvaaktivnostna raunaru,startujenekiodeljenihuvaraekrana,kojieumestostatineslike koja bi neprekidno stajala na ekranu, pri emu bi dugo vremena bile osvetljene iste take, startovati neku dinamiku sliku, pri emu e se osvetljavati rezliite take na ekranu i to sluajnim redosledom, ime se uva ekran. Izbor eljenog uvaravri setakotosekliknenanjegovoimenalisti.Njegovizgledmoesevidetiakose klikne levim tasterom mia na dugme Preview. Parametri Screen Saver-a se mogu i podeavati. To se postie klikom na dugme Settings. Svaki Screen Saver ima svoje opcijepodeavanja,kojeserazlikujuodopcijazadrugeuvare.UpoljuWait podeavamonakonkolikovremenaneaktivnostiraunaraesestartovatiScreen Saver(uminutima).InteresantnajeimogunostzatiteScreenSaver-aifrom.To sepostietakotoseukljuiopcijaPasswordprotectedilevimtasterommiase kliknenadugmeChangedasedefinieifra.UpoljuNewpasswordseunosi eljena ifra i unos te iste ifre se potvrdi u polju Confirm new password. Nakon toga se klikne na dugme OK. Kada se postavi ifra, prilikom izlaza iz Screen Saver-master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- a i vraanja prozora koji je bio aktivan pre njegovog startovanja, bie zatraen unos ifre.Naovomprozorumoraseunetitanaifradabisevratioprozorkojijebio aktivan pre startovanja Screen Saver-a, inae se, ukoliko se unese pogrena ifra, ne moe vratiti ekran. Screen Saver se prekida tj. iskljuuje tako to mrdnete mia ili pritisnete bilo koji taster na tastaturi. Appearance-sluizapodeavanjebojeelemenataekrana.UpoljuSchememoe seizabratieljenakombinacijabojaelemenataekrana,ranijesnimljena.Korisnik moe da menja boje pojedinih delova ekrana tako to izabere eljeni element iz liste Item (ili klikne na taj element na slici u vrhu prozora) i podesi izabranom elementu boju i vrstu, veliinu i boju slova. Settings -slui za podeavanje tipa ekrana i rezolucije. Opcije ove kartice ne treba diratiukolikosedobronepoznajeradsatipovimaekranairezolucijama,jerse mogupokvaritipodeeniparametrii,unajgoremsluaju,prilikomponovnog startovanjaWindows-a,moesedesitidasenitanevidinaekranu,dajeslika viestruka ili da igra. NAPOMENA:Nakonzavretkapodeavanjaimamodvemogunostidapotvrdimonae podeavanje:klikomnadugmeOKsepostavljajuzadateopcijeizatvara aktivanprozor.KlikomnadugmeApply,toznaiprimeniti,izvravase zadatopodeavanje,aliaktivniprozorostajenasvommestu.Dugme Cancelznai otkai naredbu. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 9.START MENI Uokviruovogmenija(Slika3-a.i/iliSlika3-b.),poredvepomenutogiskljuivanja raunaraiprozoraControlPanel,MyComputeriMyDocuments,nalazeseidrugevane opcije za funkcionisanje operativnog sistema Windows XP. To su: Run...-pokretanjeinstalacijeprograma(Slika16.).Fajlkojimpokreemoinstalaciju traimo preko dugmetaBrowse i zatim ga postavljamo na putanju instalacije. Veina novih programajenapravljenadaseinstaliranjevriautomatskitakodanijeneophodnoneko predznanje.Nakrajuinstalacijeukolikoseraunarsamneresetujepotrebnojedatouradi korisnik, da bi novoinstalirani program pravilno radio. Slika 16. Search - slui da bismo pronali neki folder ili fajl koji se nalazi u raunaru a ne znamo gde je. Potrebno je u polju Look In upisati ime onoga fajla ili foldera koji traimo i raunare pretraiti sam sve datoteke. HelpandSupport-sluidapotraimopomoodraunaraukolikoneznamonetoda uradimo. Za korienje ove opcije potrebno je dobro poznavanje Engleskog jezika. All Programs - ovde se nalaze svi programi koje smo instalirali na na raunar, i ova opcija se razlikuje od raunara do raunara. Jedini zajedniki podmeni je: 9.1.Accessories: Address Book (adresar)- slui da bismo upisali adrese ljudi sa kojima hoemo da se dopisujemo. Posle unosa adresa ne moramo da ih vie pamtimo, ve e raunar, u zavisnosti od njihove namene, sam da ih ubacuje na mesto predvieno za to. Calculator(raunaljka)-sekoristitakotoseklikomnaodgovarajuedugme izvravajuraunskeoperacijeiliunosebrojevi.UmenijuViewmoese,izborom opcijeStandard/Scientific,postavitikalkulatorsamanjimiliveimbrojem operacija. CommandPromt-MSDOSjeskraenicaodMicroSoftDiskOperatingSystem. Pojaviosefebruara,daleke1981.godinesaskromnimambicijamadabude operativni sistem jednom raunaru skromnijih karakteristika. Meutim, vrlo brzo je zavladaotritemi,dopojaveWindows-a,biojeinstalirannavelikombroju raunara. Notepad - jednostavni text editor. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 10.PAINT Windowsusebiimaigrafikieditor-aplikacijuzaradsabitmapiranimslikama.Toje aplikacija Paint (Slika 17.). Bitmapirana slika je slika koja se moe crtati i ispravljati taku po taku. Slika 17. Paintjesamojedanskromanprogramkojitrebadaposluikaopoetakuenjaradana monijim i naprednijim programima, tek toliko da se korisnici uvedu u samu problematiku obrade slike, i to treba imati u vidu prilikom njegovog korienja i sagledavanja njegovih opcija. Naprozoruaplikacijemoguseuoitisviveopisanielementi:naslovnalinija,ukojojse nalazi naziv dokumenta sa kojim se radi (trenutno pie untitled, poto dokumentu sa kojim seradijonijedatoime-nijesnimljen)inazivaplikacijePaint,linijamenijasa dostupnim opcijama, radni prostor aplikacije i statusna linija. Radno polje podeljeno je na tri dela: najvei deo predstavlja radni prostor aplikacije - deo ekrana na kome se crtaju slike. Donji deo radnog prostora sadri paletu sa bojama, gde se moe izabrati boja kojom se crta. Sa leve strane radnog prostora nalazi se paleta sa alatima. eljenaikonaseaktiviratakotosekliknelevimtasterommiananju.Nakonizbora ikone,ispodpaletesaalatimapojavljujuseidodatneopcijezarad,kojeserazlikujuu zavisnosti od toga koja je ikona izabrana. Dodatne opcije za svaki od izabranih alata biraju se tako to se klikne na eljenu opciju levim tasterom mia. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 10.1.Crtanje olovkom Klikomnaalatzacrtanjeolovkom(Slika17-1.) omoguava se crtanje po radnoj povrini pomou olovke. Ovaalatkanemadodatnihopcijazapodeavanje,ve moe da se crta samo najtanjom linijom. Slika 17-1. 10.2.Crtanje etkom Izborom alata za crtanje etkom (Slika 17-2.) ispod palete saalatimaotvarasedodatnapaletazaizboropcija(etiri razliitavrha-okrugli,etvrtasti,trakastiudesnui trakasti u levu stranu). Slika 17-2. 10.3.Sprej Izboralatanakomejenacrtansprej(slika17-3.) omoguavanamdanaekranucrtamonanainnakojibi seostavljaootisakusluajuupotrebespreja.Ispodpalete sa alatima moemo birati irinu mlaza spreja. Slika 17-3. 10.4.Brisanje Alat za brisanje (slika 17-4.) omoguava nam da obriemo odreenideonaegcrtea.Ukolikosekreemo pokazivaemmianaekranudreipritisnutlevitaster mia,povrinakojasenalaziizpodpokazivaamiase brie. Slika 17-4. 10.5.Crtanje linije Izborikonezacrtanjelinije(slika17-5.)omoguavanam danaekranucrtamopravelinije.Bojalinijesepodeava sa palete boja. Ispod alata biramo debljinu lije. Slika 17-5. 10.6.Crtanje krivih linija Izboromalatazacrtanjekrivihlinija(slika17-6.).Kriva linija se crta iz tri poteza. Prvim potezom nacrta se obina linija.Zatimseklikneizadripritisnutlevitastermiai, povlaenjem mia, unese se jedan prelom krive linije. Ista proceduraseponovijojedanputzadrugiprelom.Nakon treegkorakajezavrenocrtanjekrivelinijeimoese nastavitisaradom,dok,ukolikonisuizvrenasvatri koraka, kriva linija ne ostaje na ekranu. Slika 17-6. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 10.7.Crtanje pravougaonika, poligona, elipse i pravougaonika sa tupim okovima Ukolikosesapaletealataizaberejednaodetirinaredne alatke za crtanje (slika 17-7.) crtamo geometrijske slike. Ispodalatkiotvarasenovaopcijazavrstuslike.Ako hoemodacrtamopravilnugeometrijskusliku(npr. kvadrat, krug, ...) prilikom crtanja moramo pritisnuti taster Shift. Slika 17-7. 10.8.Popunjavanje zatvorene konture bojom Izboromalatazapopunjavanjezatvorenekonturebojom (slika17-8.)pokazivamiasepretvarauoblikkanteiz kojeseizlivaboja.Vrhpostavimonanekutakuunutar konturekojupopunjavamobojomikliknemolevim tasterommia.Bojaserazlijesvedoknedoedo granicakonture.Ukolikokonturanijezatvorena,bojase kroz otvor na mestugde nije izvreno zatvaranje razlije takodapokrijeivieodkonturekojusmoelelida popunimo. Slika 17-8. 10.9.Uzimanje uzorka boje Ukolikoelimodabojulinijekojomsecrtailibojuza pozadinudefiniemoneizboromsapaletebojavesa slikekojasecrta,potrebnojedaizaberemoalatza uzimanjeuzorkaboje(slika17-9.)idakliknemonaboju kojuelimo.Akosekliknaeljenubojuizvrilevim tasterom mia, boja se bira kao boja za crtanje linija, a ako seklikizvridesnimtasterommia,bojasebirakaoboja pozadine. Slika 17-9. 10.10.Unos teksta Klikom na alat za unos teksta (slika 17-10.), otvara se novi meni.Uokviruovogmenijanalazeseosnovnekomande zaeditovanjeteksta.Priupisutekstapotrebnojeprvo definisati poloaj i veliinu prozora u koji upisujemo tekst. Slika 17-10. 10.11.Selektovanje Postojedvealatkekojimasemoeizvritiselektovanje crtea (slika 17-11.). Jedna je alatka koja nam omoguava daselektujemotakotoeokvirzaselektovanjedabude pravougaonik(desna)idruga,kojanamdozvoljavadase selektovanje izvri slobodnom rukom (leva). Slika 17-11.master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 10.12.Zumiranje dela slike Zumiranje dela slike moe se izvriti tako to se sa palete alataizaberealatlupa,(Slika17-12.).Premaelji postavljamoveliinuuveliavanja.Nanormalnuveliinu vraamo se pritiskom na tastere Ctrl + PageUp. Slika 17-12. 10.13.Snimanje slike Kada smo zavrili sa radom i elimo da snimimo sliku, potrebno je da se izabere padajui meni File i opcija Save (ili opcija Save As). Opcija Save snima sliku preko ve postojeeg imena-daklesnimasamopromenenasliciuistomfajlu.OpcijaSaveAsnudinamda snimimoslikupoddrugimimenom.Ukolikonaaslikajonijesnimljena,dakleprilikom prvog snimanja, i za opciju Save i Save As otvara se isti prozor. Ukoliko naa slika ve ima neko ime, opcija Save ne otvara nikakav novi prozor, ve samo presnimiizmenenasliciprekovepostojeegimena,dokopcijaSaveAsotvaradijalog prozor.Uovomprozorubitnojeda senavedeimeslikekojusnimamoilokaciju-mesto gdeeseonasnimiti.ImeslikesenavodiupoljuFileName,gdese,vidiime UNTITLED.BMP.Tujepotrebnoukucatiimekojeelimodadamonaojslici.Upolju SaveInpotrebnojedaseizabereputanja-daseodredifolderukomeeslikabiti sauvana.MoeseuoitidafajlovikojisenapraveuPaint-u(slike)imajuekstenziju BMP (bitmapirane slike). Kadasenavedeimeslikeiputanjagdeelimodasnimimotusliku,potrebnojedase kliknenadugmeSave.Nakonsmimanja,unaslovnojliniji,umestonazivaUNTITLED, pojavljuje se ime koje smo dodelili slici. 10.14.Podeavanje stranice Podeavanje stranice vri se izborom menija File i opcije Page Setup.Paper moe se podesiti veliina papira i nain na koji se papir unosi u tampa.Orientationnamomoguavadadefiniemotampanjenauspravnompapiru (Portrait) i poloenom papiru (Landscape).Marginsmoemodapodeavamolevu(Left),desnu(Right),gornju(Top)ili donju(Bottom)marginu.Marginajeprazanprostorizmeuivicelistapapirai graniceodkojemipoinjemodacrtamonausliku(ilidapiemotekst). Dimenzije margina date su u milimetrima, a podeavanje se vri tako da se klikne nabrojkojielimodaizmenimo,obrietajbrojiupiedrugavrednost,koju elimo da postavimo. Kada se zavri sa podeavanjima, klikne se na dugme OK, koje primeni zadata podeavanja. 10.15.Otvaranje snimljene slike Ukolikoelimodaotvorimoslikukojusmoranijenapraviliisnimilinadisk,potrebnoje da se iz menija File izabere opcija Open. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Ovajprozorjesliankaoiprozorzasnimanjeslike.Potrebnojeizabratilokacijugdese nalazinaaslika(poljeLookin),azatim,salistefajlova,kojaesepojavitiispodovog polja, klikom na ime eljenog fajla izabrati snimljeni fajl (pri emu se njegovo ime unosi i u polje File Name) i kliknuti levim tasterom mia na dugme OK. 10.16.Opcija Clear Image NajbrinaindaseobriecelaslikajeizborpadajuegmenijaImageiopcijeClear Image. Opcija za brisanje cele slike nije dostupna ukoliko se radi nad selektovanim delom slike. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 11.WORDPAD Windowsusebiimaiprogramkojisluizaunosiobraduteksta.Tojeaplikacija WordPad (Slika 18.). WordPad je samo jedan skroman program koji treba da poslui kao poetakuenjaradanamonijiminaprednijimprogramima,tektolikodasekorisnici uveduusamuproblematikuradasatekstom,itotrebaimatiuviduprilikomnjegovog korienja i sagledavanja njegovih opcija. Slika 18. Naprozoruaplikacijemoguseuoitisviveopisanielementi:naslovnalinija,ukojojse nalazinazivdokumentasakojimseradi(trenutnopieDocument,potodokumentusa kojimseradijonijedatoime-nijesnimljen)inazivaplikacije-WordPad;linija Standard menija (Slika 19.) linija Formatting menija (Slika 20.) sa dostupnim opcijama, radni prostor aplikacije i statusna linija. Radnopoljepodeljenonatridela:najveideopredstavljaradniprostoraplikacije-deo ekrananakomeunositekst.Iznadprostorazaunostekstanalazesedvaredasliica- ikona, pomou kojih se moe bre dolaziti do pojedinih opcija za ureenje teksta, koje se ee koriste. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 11.2. Podeavanje stranice Prenegotoseponesaradompotrebnojepodesitiveliinustranicesakojomseradi, orjentaciju papira i veliinu margina. Ova podeavanja seizvode tako to se izabere meni File i opcija Page Setup, opcije su iste kao i PAINT-u. 11.3.STANDARD TOOLBAR Slika 19. 1.Newkreiranje novih dokumenata, 2.Openotvaranje postojeih dokumenata, 3.Saveuvanje trenutne pozicije u dokumentu, 4.Printtampanje dokumenta, 5.Print Previewprikaz dokumenta kakav e biti posle tampanja, 6.Findpronalaenje eljene rei u tekstu, 7.Cutpremetanje dela teksta na eljeno mesto, 8.Copykopiranje dela teksta, 9.Pasteprebacivanje dela teksta na eljeno mesto, 10.Undovraanje koraka unazad, 11.Insert Date/Timeubacivanje datuma i vremena u tekst. 11.4.FORMATTING TOOLBAR Slika 20. 1.Fontvrsta slova, 2.Font Sizeveliina slova, 3.Font Scriptpismo kojim se pie, 4.Boldpodebljana slova, 5.Italiciskoena slova, 6.Underlinepodvuena slova jednom linijom, 7.Colorboja slova, 8.Align Left poravnavanje teksta po levoj strani, 9.Centerporavnavanje teksta po sredini, 10.Align Rightporavnavanje teksta po desnoj strani, 11.Bulletsubacivanje simbola za nabrajanja, master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 12.SHORTCUT Shortcut (preica) - slui da na laki nain pozovemo neki program. Kada se odluimo da napravimopreicudonekogprogramapojavieseikonicauijemlevomdonjemuglu stojistrelica.Ukolikoobriemotuikonicu,neemoobrisatisamprogram,vebriemo samo preicu do tog programa. Postoje dva osnovna naina za kreiranje preica: 1.Klikne se desnim tasterom mia na povrinu gde nema ikona na Desktop-u i kada sepojaviroletnica,izabereseopcijaNewiusledeemmeniju,opcijaShortcut klikomnanjenoime,startujeseWizard(arobnjak)kojienampomoiu kreiranju preice.2.KliknesedesnimtasterommiananekiprogramuokviruSTARTmenijaiu roletniciizabereseopcijaCreateShortcut,zatimsepojavljujepreicatog programa na Desktop-u. 13.HIGIJENA DISKA Nestanakstruje,pogrenoiskljuivanjeraunara,estoinstaliranjeideinstaliranje programa su pojave koje mogu dovesti do slabijeg rada hard diska ili ak ozbiljnog kvara. Kadasedesidaseraunarpogrenoiskljuiilinestanestrujeraunaresampo ukljuivanjupokrenutiprogramkojisezoveScandisk.Meutimnijeloepovremeno, recimo jednom meseno, bez obzira na sve, ukljuiti Scandisk da izvri proveru stanja hard diska. Drugi program koji je jako bitan za higijenu vaeg hard diska se zove disk defragmenter. Kadaestoinstaliramoideinstaliramoprogrameglavaharddiskazapisivaepodatkena onaj deo diska koji joj je najblii ili najdostupniji. Vremenom se deava da podaci jednog programa budu razbacani po hard disku to naravno usporava uitavanje tj. pokretanje tog programa.Takoedeavasedaseizmeupodatakauglaviideoneiskorienogprostora. Defragmenter vri ienje i pravi raspored tako to to grupie podatke jednog programa i izbacuje neiskorieni prostor na kraj harda. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Slika 21. Defragmentacija diska ume da traje dugo zato je najbolje da je pokrenete kada ste sigurni da vam kompjuter nee trebati u skorije vreme. to ee budete radili defragmentacije ona e bre tei. master:class kompjuterski centarWindows ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 14.WINDOWS MEDIA PLAYER Preko raunara mogue je gledati filmove, sluati muziku sa CD-a, a mogue je i sluanje radijaprekointerneta.TosesveradipomoijednogprogramakojisezoveWindows MediaPlayer(Slika22.).KadaubacimomuzikiCDuCD-ROMovajprogramese automatski startovati i pustiti prvu pesmu sa CD-a. Slika 22. NowplayingonototrenutnoputaWinplayer.Ukolikosluatemuzikumoete ukljuiti View Visualizations i odabrati neku od zanimljivih ara koja e se pojaviti na Win player ekranu i menjati, pratei muziku tj. ritam. Mediaguidesluidaprekointernetapotraitenajnovijeilinajzanimljivijemedijske fajlove. Dakle muziku, film itd. CDaudiodajespisaksvihpesamasaaudioCD-akojijeubaenimogunostda presnimite te pesme na svoj hard disk pomou komande Copy musickoja se nalazi ispod Title bar-a. Medialibrarydajevampregledsvihaudioivideofajlovakojisenalazeuvaem raunaru. RadiotunerukolikosteprikaeninaInternetodavdemoetesluatiradio.Pronalazi radio stanice na Internetu. Skinchooserakovamjedosadantrenutniizgledvaegplejeramoetegapromeniti pomou skin-ova. master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- WORD 1. UVOD OSNOVNE OSOBINE WORD-A MicrosoftWordjejedanodnajeekorienihprogramazaunosiobradu (korekcijuiformatiranje)teksta,tzv.tekstprocesor.Poredtoga,Wordkorisnikuprua mogunostkreiranjaiobradetabela,kaoipovezivanjeiukljiivanjeobjekatadrugih formata (iz drugih aplikacija) u tekst i njihovo prilagoavanje dokumentu koji se kreira. IzvravaseuWindowsokruenju,toznaidasenemoekoristitiukolikoporednjega nijeinstalirani operativni sistemWindows. Za korienje ovog programanijeneophodno predznanjeoraunarima,osimdaznamokakoseukljuuje.Takoe,nijeneophodno predznanje o operativnom sistemu Windows, ali bi znatno pomoglo kada bi bili upoznati sa stvaranjem foldera (direktorijuma), radom sa fajlovima i disketama. DanasjepoznavanjeMsWord-aveomabitno,jersuprogramizaobraduteksta pomoupersonalnihraunaraiuzkorienjetampaapotpunopotisnuliizupotrebe pisaemaine.Glavnaprednostnijeusamomunosu,veumogunostimanaknadnih izmena, dopuna i osmiljavanja teksta. MicrosoftWordpripadaMicrosoftOfficepaketu,ukojiporednjegaspadajuiMsExcel, MsPower Point, MsAccess i MsOutlook. 1.1. STARTOVANJE PROGRAMA MICROSOFT WORD SveaplikacijekojeseizvravajuuWindows-umoguseaktiviratinavienaina. Najlaki nain je pomou Programs opcije iz Start menija, na sledei nain (Slika 1): Pokaziva mia se dovede na ekranski taster Start u Taskbar-u i klikne seU meniju koji se otvori oznai se ProgramsOtvara se novi meni u kome je potrebno oznaiti Microsoft Word i kliknuti. Slika 1.Startovanje programa Sada poinje procedura pokretanja programa, i potrebno je malo vremena dok se ne pojavi osnovni ekran Microsoft Word-a. UkolikonaDesktop-upostojiikonicakojapredstavljanaprogram,moemo jednostavno preko nje pristupiti programu (dvoklik miem na ikonicu). Ta ikonica izgleda ovako: Izgled ikonice Microsoft Word-a na desktopu master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Ovakonamjeolakanpristupprogramu,paakonemamoizvuenuikonicu(tzv. preicu, ili Shortcut) na Desktop-u, moemo je napraviti na sledei nain: Da bi se napravila ikonica (tj. preica) za Word na Desktop-u potrebno je pokaziva mia dovesti na Microsoft Word, kao na slici 2. ZatimpritisnutiidratidesnitastermiaiprevuiganaslobodanprostornaDesktopu. Kada se to uradi, pusti se desni taster mia i u meniju koji se pojavi (kao na Slici 3) klikne na Create Shortcut(s) Here. 1.2. INTERFEJS (IZGLED EKRANA) WORD-A StartovanjemWord-aotvaraseosnovniprozorMsWord-aukomeseizvrava aplikacija(slika4).Tojeosnovniizgledprozora,ionmoeizgledatiidrugaijeaneki njegovidelovimogusemenjati,dodavatiiuklanjati.Npr.mogusedodavatiiuklanjati Toolbar-ovi(linijesaalatima),Ruler(lenjir)iliScrollbar(klizazakretanjepo dokumentu), ali o promeni ekrana bie rei neto kasnije. NavrhuekrananalaziseTitlebar(linijanaslova).Nanjojsesalevestranenalazi imeprogramainazivdokumentakojijetrenutnootvoren(npr.MicrosoftWord-plan rada). Sa desne strane se nalaze tri kvadratia koja imaju sledee uloge: sluidaseprozorminimizira,tj.smestiuTaskbar.Timeseraunaruukazujeda nismozavriliraduovomprogramu,vedaelimodaganakratkonapustimodabi eventualnoodradilinekidrugiposao(npr.startujemoCDplejerdabislualimuzikudok kucamotekst).Takoraunarneezatvoritiprogramnegoegasamoprivremenouiniti neaktivnim i smestiti u Taskbar. Ponovo emo ga aktivirati jednostavnim klikom na natpis MicrosoftWord u Taskbar-u. sluidaseprozorumanjitakodanepokrivaceoekran.Kadakliknemonaovaj kvadratiuoiemodase,poredsmanjenjaprozora,umestonjegapojavljujedrugi kvadratikojiimafunkcijudavratiprozornaprvobitnuveliinu.Novikvadratiizgleda ovako: Slika 2. Oznaavanje programa za koji elimo da napravimo Slika 3. Pravljenje preice na Desktop-u master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- sluidazatvoriprogram.Kadakliknemonaovajkvadratinestajeprozoripoinje procedura zatvaranja programa koja traje nekoliko sekundi. Na Slici 4 je prikazan prozor u normalnom stanju sa svojim osnovnim elementima. Ispod Titlebar-a nalazi se linija glavnog menija, koji se sastoji iz podmenija u kojima su smetene komande za rad sa dokumentom (slika 5). Slika 5. Linija glavnog menija Ima ih devet: File, Edit, View, Insert, Format, Tools, Table, Window i Help, od kojihFile, Edit,ViewiHelpsadresveWindowsaplikacije,doksuostalikarakteristinizatekst procesore. Raspoloive opcije umenijusu zatamnjene, dok suneraspoloive (neaktivne)-osvetljene. Kratak pregled svih opcija iz glavnog menija date su na kraju ovog poglavlja. Ispod glavnog menija nalazi se Toolbar, tj.linija sa alatima-ikonama pomou kojih se mogu bre izvriti neke od komandi iz odgovarajueg menija. Toolbar-ovi su podeljeni po namenikomandikojeseizvravajuizatonijeneophodnoda svibuduprikazaniuprozoru,veseukljuujupopotrebi. Pomou komande Toolbarsiz Viewmenija otvara se padajui menisalistomToolbar-ova.eljeniToolbarseukljuuje pritiskomlevogtasteramiananjegovnaziv,priemuse ispred njega pojavi ikonica- Slika 6. Pozivanje eljenog Toolbar-a Radna povrina Kursor Horizontalni lenjir Horizontalni Scroll Linija naslova (Titlebar) Standard Toolbar Format Toolbar Vertikalni lenjir Glavni meni Vertikalni scroll Draw Toolbar Statusna linija Slika 4.Izgled prozora Microsoft Word-a master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Drugi nain za poziv eljenog Toolbar-a je kada se klikne desnim tasterom mia na liniju glavnog menija i onda u meniju koji se pojavi oznai naziv eljenog Toolbar-a. Svaka komanda ima svoju podrazumevanu vrednost koja se menja pritiskom mia na njenuikonicu.Kadasepokazivamianadneseiznadodreeneikonice,posleizvesnog vremena se pojavi objanjenje komande (ScreenTip). Linijealatki(Toolbar-ovi)kojesenajeekoristesuStandardToolbariFormatting Toolbar. Pregled znaenja ikonica u ovim Toolbar-ovima bie dat na kraju poglavlja. Osnovniinajveideoprozorazauzimaprozordokumentaukomesekucatekst (belapovrinauoblikulistapapirakojapredstavljaekvivalentpapiruupisaojmaini). PostojivienainaprikazadokumentauprozoruprogramakojisenalazeuopcijiView glavnogmenija,alioniebitiobjanjeniukratkomprikazusvihpodopcijaglavnog menija. 1.3. IZLAZAK IZ WORD-A Kadajeradzavren,prozorprogramasezatvaraizboromopcijeFileizglavnog menijainjegovepodopcijeExitilipritiskomlevimtasterommianataster gornjem desnom uglu. GLAVNI MENI Glavnimenisesastojiizdevetdelova(File,Edit,View,Insert,Format,Tools,Table, Window,Help)ukojimasenalazeskorosvenaredbekojeuovomprogramumoemo koristiti. Sada e se dati kratki prikaz emu slui svaki od delova glavnog menija: 1.Filekadaseeliotvoritinoviilivepostojeidokument,dase sauva ili ottampa rad, da se podesi veliina ili orjentacija papira na kom se kuca, da se zatvori dokument u kom se radilo, a da se pri tom ne izae iizprogramakoristiseovajdeoglavnogmenija. Newsluizaotvaranjepraznoglistapapira(ovunaredbu koristimo kada elimo da pravimo novi dokument). Open slui za otvaranje postojeeg dokumenta Closesluizazatvaranjedokumentaadapritomene zatvaramo i Microsoft Word. Save slui za periodino snimanje promena koje se uine u dokumentu. Prilikom nestanka struje ili pada sistema, sve to je uraeno u dokumentu od poslednjeg snimanja nestaje. Praktino, ukoliko ne koristimo ovu naredbu na svakih par minuta, moe se desiti da veliki trud koji smo uloili bude uzaludan. SaveAssluizasnimanjedokumentapododreenimimenomina odreenommestu.Ovanaredbasekorisrikadaprviputsnimamonovi dokument, kako bi naznaili raunaru pod kojim imenom i na kom mestu da ga snimi.Takoe,kadaelimodapreureujemonekidokument,anismosigurni daetapreradabitionakvakakojezamiljena,otvoriemotajdokumenti odmahgasnimitipoddrugimimenom.Natajnainnapravilismokopiju master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- originalnogdokumenta,Wordautomatskizatvaraoriginal,isadabezikakvih bojazni moemo preraivati kopiju. PageSetupsluizapodeavanjeveliineiorjentacijepapira,kaoiza podeavanje margina. Printpreviewsluidasepogledakakobidokumentizgledaokadabise odtampao. Print slui za tampanje dokumenta. Primenom ove naredbe dobija se Dialog Boxukomesevrepodeavanjatipakojestraniceelimodatampamo,u koliko primeraka itd. 1,2,3,4 ovo je lista etiri poslednje otvarana dokumenta. Klikom na jedno od imena pored ovih rednih brojeva otvara se taj dokument. Praktino, ne moramo da gubimo vreme traei taj dokument po raunaru. Exit slui za zatvaranje programa Microsoft Word. 2. Edit deo glavnog menija koji koristimo kada elimo da kopiramo ili premetamoobeleeneblokoveteksta,daponitimoposlednjunaredbu, ilipojamkojisevieputapojavljujeudokumentuzamenimodrugim pojmom... Undo...sluizaponitavanjeposlednjenaredbe(ako ustanovimo da smo pogreili to smo primenili neku naredbu, moemo je ponititi korienjem ove naredbe). Repeat...sluizaponavljanjeposlednjenaredbe.Takoe, akopreteramosaupotrebomUndonaredbeiponitimoi naredbe koje nismo hteli, pomou Repeat ih moemo vratiti. Cutsluizasmetanjeoznaenogobjekta(teksta,slike, crtea...)uClipboard(objekatnestajesamestanakomesenalazio,alinije obrisan,vejesmetenuprivremenojmemorijiieka).Ovojeprvaoddve naredbe koje koristimo u postupku premetanja. Copy slui za kopiranje oznaenog objekta u Clipboard. Ovo je prva od dve naredbe koje koristimo u postupku premetanja. PastesluizasmetanjesadrajaClipboard-anaodreenomestou dokumentu. Clear slui za brisanje oznaenog objekta. Select All slui za oznaavanje celog dokumenta. Find ova naredba pomae pri nalaenju odreenih pojmova u dokumentu. Replaceovanaredbanampomaedanekipojam,zakojinamseuinida nije prikladan, a esto se pojavljuje u dokumentu, zamenimo odgovarajuim. Go To slui za kretanje po dokumentu. 3. View u ovom delu glavnog menija nalaze se opcije vezane za izgled prozora u kojem radimo, kao i za izbor prikaza dokumenta. Normal jedan od prikaza dokumenta. Kada se izabere ovaj prikaz uklanjaju se sve slike iz dokumenta (slike nisu nestale izdokumenta,veseneprikazujunaekranu;kadabi tampali dokument slike bi bile odtampane, bez obzira to se nevide).Natajnainnaekranuostajesamotekst,nakoji master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- moemodaseskoncentriemo.Ovajpoglednadokumentkoristimokada elimo da pregledamo tekst i uklonimo greke. WebLayoutjedanodprikazadokumenta.Kadaseizabereovajprikaz pokazujesekakobiizgledaodokumentkadabigapostavilikaostranicuna neki sajt na Internet-u. PrintLayoutjedanodprikazadokumenta.Kadaseizabereovajprikaz dokument se pojavljujena ekranu otprilike onako kako biizgledao kadabise tampao(dabividelikakobistvarnoizgledaoodtampankoristimonaredbu Print Preview). Outlinejedanodprikazadokumenta.Ovajprikazsebirakadaradimoneki ozbiljnijiprojekatkojisesastojiizpoglavlja,naslovaipodnaslova.Uovom prikazu daje sestruktura dokumenta, tako da moemo premetati pogalvlja po dokumentu.Nekinaslovmoemouovomprikazupretvoritiupoglavljeili podnaslov itd... ToolbarsovojepodmenikojidajespisaksvihToolbar-ovakolimogubiti prikazaninaekranu.AkokliknemonaimenekogToolbar-aonesepojaviti naekranu,aporednjegovogimenaumenijuesepojavitiznak.Ako elimo daiskljuimo Toolbar (da nestane sa ekrana), potrebno je ponovo doi uovajmeniikliknutinaime.Toolbarenestatisaekrana,aumenijue nestati znak. Rulerovanaredbasluizaukljuivanje,odnosnoiskljuivanjelenjirasa ekrana. Kada je ukluen, tj. prikazan na ekranu, pored Ruler stoji, a kada je iskljuen, tj. nije prikazan na ekranu, ovaj znak se gubi. Document map primenom ovenaredbe radni prostor se delina dva dela. U levomseprikazujunasloviipodnaslovidokumenta,audesnomsadrej dokumenta. HeaderandFooterpomouovenaredbeubacujemoudokumentzaglavlja ilipodnoja.Ovanaredbaje,pomeni,jedinasmetenanapogrenommestu. Trebalo bi da se nalazi u delu glavnog menija pod nazivom Insert. Footnotesovanaredbanamomoguavadapregledamosadrajfusnota. SledeomprimenomovenaredbeWordnasvodidopojmakomejefusnota pridruena. Commentsovanaredbanamomoguavadapregledamosadrajsvih komentarakojesmouneliudokument,kaoidavidimonakojimmestimasu uneti. Full Screen pomou ove naredbe uklanjaju se svi elementi prozora Microsoft Word-a,osimradnoglista.Naovajnainpoveavamoradniprostor.Pored radnoglista,naekranuepostojatiidugmeCloseFullScreen, pomou kojeg se svi elementi prozora vraaju na ekran. Zoom pomou ove naredbe se odreuje koliki deo radnog lista elimo davidimo u radnom prostoru (ceo list, vielistova, pola lista...). 4. Insert ovaj deo glavnog menija se koristi kada elimo da ubacimo neki objekat (na primer sliku, tabelu, broj stranica itd.) u dokument. master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Break ovu naredbu koristimo za prelom stranice, sekcije ili kolone. Ovde se reprelomkoristikaoargon,aoznaavaeljudazavrimoradutekuoj stranici (sekciji ili koloni) i zaponemo novu stranicu (sekciju ili kolonu). Page numbers ovu naredbu koristimo kada u dokument elimo da unesemo brojeve stranica. Dok kucamo tekst, program, za sebe, razlikuje stranice, aliih ne numerie. Zato je potrebno da pre tampanja numeriemo stranice. Date and Time pomou ove naredbe se ubacuje datum i vreme u dokument. Auto Tekst pomou ove naredbe u dokument se unose fraze koje su tematski razvrstane u podmeniju ove opcije. Symbolkadaelimoda,udokumentu,upotrebimonekisimbolkojisene moeotkucatinatastaturi(naprimer,,,,,,),koristimoovu naredbu. Comment pomou ove naredbe, na oznaenom mestu u dokumentu, unosimo komentar. Footnote pomou ove naredbe, na oznaenom mestu u dokumentu, unosimo fusnotu. IndexandTablesovunaredbukoristimokadaelimodaWordautomatski unese sadraj dokumenta u isti ili kada elimo da napravimo spisak indeksa (u poslednjevreme,skorosvakaknjiga,nakraju,imaspisakbitnihpojmova, poreanih abecednim redosledom i sa brojem stranica na kojima se pominju). Picture pomou ove naredbe u dokument se unosi slika (iz galerijeWord-a, neka naa slika, grafik itd). Text box pomou ove naredbe se u dokument unosi okvir u koji se ukucava tekst. 5. Format ovo je moda jedan od najvanijih delova glavnog menija. U njemu se nalaze bitne naredbe, potrebne za ulepavanje dokumenta. Font slui za podeavanje izgleda i veliine slova. Takoe, nudi mogunost primene raznih efekata nad slovima. Paragraph slui za podeavanje izgleda pasusa. Bullets and Numbering slui za podeavanje izgleda lista i nabrajanja.Podlistama(bullets)sepodrazumevaonotoje, na primer u ovom tekstu, navedeno znacima (kvadratiima) . Pod nabrajanjem (numbering) se podrazumeva ono to je,na primer u ovom tekstu, navedeno brojnim oznakama 1) 2) 3)... BordersandShadingkadanekideoteksta,iliak,celu stranicu elimo da uokvirimo i osenimo, koristimo ovu naredbu. Columns ovu naredbu koristimo kadaelimo da oznaeni deo dokumenta bude ispisan u vie kolona. DropCapkadaelimodapoetnoslovopasusabudetolikovelikoda obuhvata vie redova (ovo esto sreemo na poetku poglavlja u nakoj knjizi ili u bajkama) koristimo ovu naredbu. Change Case kadaneki deo teksta otkucamovelikim slovimaiustanovimo dasmopogreili,nemoramogabrisatiiponovokucatimalimslovima,dabi ispravili greku. Za to e se postarati ova naredba. Style ova naredba slui za prikaz stilova koji se mogu koristiti u dokumentu, kao i njihovom modifikacijom. master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Objectnamestuovenaredbe(nalazisenasamomdnumenija)estoese pojavljivatidrugaijinatpisi.Toznaidaeseuzavisnostiodoznaenog objekta,naovommestupojavljivatinaredbapomoukojemoemo modifikovati izgled oznaenog objekta. 6. Tools ovaj deo glavnog menija se koristi kada se ele podeavati parametri Microsoft Word-a, napraviti ili pozvati neki makro, podesiti da kompjuter sam ispravlja este greke kojesepraveprilikomkucanja,dasegramatikiipravopisnoproveritekstkucanna engleskom, da se izvri zatita dokumenta ili da se pogleda statistika vezana za dokument. PREGLEDZNAENJAIKONICAUSTANDARDIFORMATTINGTOOLBAR-OVIMA

STANDARD TOOLBAR NEW-kadakliknemonaovusliicuotvaramonovidokument(prazanlistpapira). Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL +N. OPEN-kadakliknemonaovusliicuotvaramopostojeidokument(nekidokument kojismoranijeotkucaliisadahoemodagapregledamoilipreuredimo).Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL+O. SAVE - kada kliknemona ovu sliicuvrimo periodino snimanje promena koje smo uiniliudokumentu(bitnojedapovremenoprimenjujemoovunaredbukakonasnebi iznenadionestanakstrujeilipadWindows-a).Preicasatastaturezaovunaredbu: CTRL+S. PRINT-kadakliknemonaovusliicuvrimotampanjedokumenta. Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL+P. CUT - kada kliknemo na ovu sliicu vrimo premetanje oznaenog teksta u Clipboard (ovunaredbuzajednosanaredbomPastekoristimozapremestanjetekstasajednogna drugo mesto). Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL+X. COPY - kada kliknemo na ovu sliicu vrimo kopiranje oznaenog teksta u Clipboard (ovunaredbuzajednosanaredbomPastekoristimozakopiranjetekstanadrugomesto). Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL+C. PASTE-kadakliknemonaovusliicusmetasesadrajClipboard-ananaznaeno mesto.Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL+V. FORMATPAINTER-kadakliknemonaovusliicuprimeniemoformatoznaene reiilipasusanatekstkojiemotekoznaiti.Preicasatastature: CTRL+SHIFT+C. UNDO-kadakliknemonaovusliicuponitavamoposlednjunaredbu.Strelicasa desnestranedajelistunaredbikojemoemoponititi.Preicasatastature: CTRL+Z. master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- REDO - kada kliknemo na ovu sliicu vraamo ponitenu naredbu. Strelica sa desne stranedajelistuponitenihnaredbikojemoemovratiti.Preicasatastature: CTRL+Y. TABLESANDBORDERS-kadakliknemonaovusliicudobijamomogunost crtanja proizvoljne tabele. Za ovu naredbu ne postoji preica sa tastature. INSERTTABLE-kadakliknemonaovusliicu,ubacijemoudokumenttabelusa odreanim brojem kolona i redova. Za ovu naredbu ne postoji preica sa tastature. COLUMNS - kada kliknemo na ovu sliicu biramo u koliko kolona elimo da kucamo tekstilidaoznaenitekstsmestimouodreenibrojkolona.Nemapreicusa tastature. SHOW/HIDE-kadakliknemonaovusliicudobijamooznakepomoukojihWord raspoznajepasuse,sekcije,rei...Ponovnimklikomseiskljuujeovaopcija. Preica sa tastatureza ovu opciju: CTRL+*. ZOOM - ovde se vri izbor uveanja ili umanjenja prikaza radnog lista u prozoru ekrana. Za ovu opciju ne postoji preica sa tastature. FORMATTING TOOLBAR STYLE - ovde se vri izbor stila u kome se kuca deo teksta (uobiajeno je da setekstkucaustiluNormal,anasloviustiluHeading).Preicasatastature: CTRL+SHIFT+S. FONT-ovdesevriizborvrsteslovakojaelimodaupotrebimo prilikom kucanja teksta.Preica sa tastature za ovu opciju: CTRL+SHIFT+F. FONTSIZE-ovdesevriizborveliineslovakojakoristimoprilikomkucanja teksta.Preica sa tastature za ovu opciju: CTRL+SHIFT+P. BOLD-kadakliknemonaovusliicupodebljavamooznaenaslova. Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL+B. ITALIC-kadakliknemonaovusliicuukoavamooznaenaslova. Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL+I. UNDERLINE - kada kliknemona ovu sliicuvrimo podvlaenje oznaenog teksta. Preica sa tastature za ovu naredbu: CTRL+U. ALINGMENT-kadakliknemonajednuodovihsliicaporavnavamo tekst na eljeni nain. Gledano s lave na desno imamo sledea poravnavanja: 1)Alingn Left poravnava tekst sa leve strane. Preica sa tastature za ovu opciju: CTRL+L. 2)Centerporavnavateksttakodasesvakirednaenasredini(podjednako udaljen od obe ivice papira). Preica sa tastature za ovu opciju: CTRL+E. 3)AlignRightporavnavatekstsadesnestrane.Akoprvokliknemonaovu sliicu, pa ponemo da kucamo tekst, kursor e se postaviti na desnu stranu, a master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- otkucanaslovaesepomeratinadesno.Akooznaimodeoteksta,paonda kliknemonaovusliicu,videemosamokakosetekstporavnavasadesne strane. Preica sa tastature za ovu opciju: CTRL+R. 4)Justifyporavnavatekstsaobestrane.Preicasatastaturezaovuopciju: CTRL+J. NUMBERING-kadakliknemonaovusliicudobijamomogunostpravljenja spiskova sa rednim brojevima. Za ovu naredbu ne postoji preica sa tastature. BULLETS-kadakliknemonaovusliicudobijamomogunostpravljenjalistasa oznakama za nabrajanje. Za ovu naredbu ne postoji preica sa tastature. DECREASE INDENT, INCREASE INDENT - ove dve naredbe koristimo kada hoemodavrimouvlaenjailiizvlaenjaoznaenogteksta.Ukolikojenekideoteksta suvieuvuenmoemogaoznaiti,ikliknutinalevusliicu.Natajnainpomeramo oznaenitekstkalevojmargini.Desnasliicaimasuprotanefekat.Zaovedveopcijene postoji preica sa tastature. BORDERkadakliknemonaovusliicuuokvirujemooznaeniobjekat(tekst, tabelu...). Strelicasa desne strane dajelistu okvira kojemoemo primeniti. Nema preicu sa tastature. FONT COLOR klikomna ovu sliicu,na oznaena slova primenjujemoboju koja jeprikazananasliici.Strelicasadesnestranedajelistubojakojamoemoprimenitina slova. master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 2. UNOS I KOREKCIJA TEKSTA Tekst se najee unosi preko tastature (kao na pisaoj maini). 2.1. TASTATURA Tastaturajenajeaulaznajedinicanaraunaru.Namenjenajezaunospodataka- slova, brojeva i specijalnih znakova. Postoji vie razliitih izgleda tastatura.

Natastaturisemoeuoitinekolikodelova:funkcijskideo,alfanumerikideo,deo za kontrolu kursora, numeriki deo i kontrolne lampice. Funkcijski deo tastature slui za izvravanje odreenih funkcija.Taster Esc (Escape - pobei) slui da se u veini programa korisnik vrati jedan nivo - meni iznad. Ostalitasteri-oznaenisaF1doF12imajurazliitufunkcijuurazliitimprogramima- sve zavisi od toga koju im je funkciju dodelio programer. TasterPrintScreen(odtampajekran)sluidasesadrajekranakopirauClipboard- privremenu memoriju Windows-a. TasterScrollLockslui(uprogramimakojitodozvoljavaju)daseprilikompritiskana kursorske strelice ne pomera kursor u zadatom smeru, ve da se pomera kompletan sadraj ekrana u zadatom smeru. Ovaj tasterimai svojuindikatorskulampicu kojasvetli kadaje taster pritisnut. Taster Pause slui da se zaustavi neki program ili tekst koji brzo preleti preko ekrana i koji se ne moe zaustaviti na neki drugi nain.

Na alfanumerikom delu tastature nalaze se tasteri za slova, brojeve i posebne znake, kao i tasteri koji su vani za rad raunara. Taster Enter (koji se nalazi i na alfanumerikom i na numerikom delu tastature) prilikom radauWindows-umoedazamenioperacijuklikamiemtj.dapotvrdinekuoperaciju,a kod kucanja teksta oznaava prelazak u novi red ili novi paragraf. IznadtasteraEnternalazisetasterBackspacekojisluidaseobriejedanznakkojise nalazi levo od pozicije kursora. TasterSpace(razmaknica)jetasternajveeduineinjimeseunosijednopraznomesto (blank) u na tekst - komandu. Taster,nakomesenalazestrelicelevoidesno,zovesetasteromtabulacijeisluidase uneseuvlaenjezanovpasus,auprozorimaWindows-aonsluidaseprelaziizmeu ponuenih opcija menija (ako nije prikljuen mi).

Ispod tastera tabulacijenalazisetasterCapsLock.Onimaisvojuindikatorskulampicu koja svetli kada je ovaj taster pritisnut. Ovim tasterom se omoguava da se sva slova (ako master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- lampicasvetli)kucajukaovelika(akoimamoveideotekstakojijepotrebnoukucati velikim slovima).

Ispod ovog tastera, a i ispod tastera Enter nalazi se taster Shift koji nam slui da dobijemo drugiznaknatastaturi.Naprimer,akonesvetlilampicaCapsLock,ondasesveto kucamokucamalimslovima,aliakopritisnemotasterShiftinekoslovo,ondasedobija velikoslovo.AkolampicaCapsLocksvetli,ondasesvetokucamokucavelikim slovima,aliuzpritisaknatasterShiftislovo,dobijasemaloslovo.Akoelimoda napiemo,naprimer,broj1,ondamoramodapritisnemosamotasternakomesenalaze broj1iuzvinik,jersebroj1nalaziudonjemdelu.Ali,akoelimodaukucamoznak uzvika,ondamoramodapritisnemotaster Shiftibroj1jerseuzviniknalaziugornjem delu.PrilikomkorienjatasteraShiftnijepotrebnodaseistovremenopritiskajutaster Shiftinekidrugitaster,vesejednostavnotrebapritisnutiShiftidrati,pritisnuti jedanputtajdrugitasteriondapustitiobatastera(tojemnogolakeisigurnijenegoda pokuate s istovremenim pritiskanjem). IspodtasteraShift,saobestranetastature,nalazesetasteriCtrliAlt(kontrolnii alternativnitaster)kojisamiposebinemajunikakvufunkciju,aliimajufunkcijuu kombinacijisanekimdrugimtasterima,toopetzavisiodkonkretnogprograma.Na primer,pritisaknatastereCtrl,AltitasterDelete(istovremeno)izvriobiresetovanje raunara.

Tasterizakontrolukursora(kursorskestrelice)sluezapomeranjekursora.Kursorje mala crticana ekranu koja treperiina ijemsemestu unose znaci, avidljivje kod unosa tekstabiloutekstualnimkutijamadijalogprozorailiuprogramimazaobradutekstaisl. Tasteri na kojima se nalaze strelice ulevo, udesno, gore i dole, slue za pomeranje kursora za jedno mesto u naznaenom smeru. TasterInsertsluidaseraunarprebaciuInsertmod.Dokovajtasternijepritisnut, raunarsenalaziumoduprepisivanja(overtype,overwrite).Akosevratimousredinu nekereiiponemodakucamonovitekst,ondasetajnovitekstprepisujeprekostarog teksta. Ako se pritisne taster Insert, onda se raunar prebacuje u Insert mod i onda se novi tekstunosiizmeuslovaustaromtekstu,astaritekstsepomeraudesno.Ispodtastera InsertnalazisetasterDelete.Tajtasterbrieznaknakomesekursortrenutnonalazi,a ostatakredapomerazajednomestoulevo.TasterHomesluidasekursorsabilokoje pozicijeuredupostavinapoetaktogreda.TasterEndsluidasekursor,sabilokoje pozicijeuredupostavinakrajtogreda.TasterPageUpsluidaseunekimprogramima (programi za obradu teksta), ukoliko tekst ima vie ekrana, pregleda sadraj ekrana iznad. PageDown slui za pregledanje ekrana ispod.

Numerikideotastaturenasebiimabrojevekojisemogukoristitiakosvetlilampica NumLock(akojepritisnuttasterNumLock).Akoovajtasternijepritisnut,ondase dobijaju takoe tasteri za kontrolu kursora. Ovo ponavljanje odreenih tastera napravljeno je zbog ranijih tastatura, koje nisu imale izdvojeni deo za kontrolu kursora, ve je to bilo na numerikom delu. master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- F2 F1 F12 Esc F8 F11 F10 F9 F7 F6 F5 F4 F3 Insert ( 9 * 8 Pause Break Scroll Lock Print Screen & 7 $ 4 % 5 # 3 ^ 6 @ 2 ! 1 ~ ` E W Q _ - + = ) 0 O I U Y T R | \ } ] { [ P - * / Num Lock N Page Up Home Page Down End Del S D F G H J K L : ; Z X C A V M < , > . ? / B 5 4 9 PgUp 8 7 Home . Del 3 PgDn 2 1 End 6 Caps Lock Shift Shift Ctrl +Enter Ctrl 0 Ins Alt Alt Tab

master:class kompjuterski centar Win Basics ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Kucanje teksta u praznom dokumentu uvek poinje od pozicije kursora. Na kraju reda nije potrebnokucatiEnterjerjeWordtekstprocesorkojivodiraunaoirinistraneisam prebacujetekstusledeired.Enterkoristimoakoiznekograzlogaelimodapreemou novi red pre kraja prethodnog, a uloga ovog tastera je i da naznai novi peragraf. Vano je napomenuti da se prilikom kucanja teksta interpunkcijski znaci kucaju uz re iza koje stoje, a razmak se pravi tek nakon tih znakova. Razlog je praktian: ako u redu nedostajemesta za samojedan znak, program nee prebaciti unovi red sam znakinterpunkcije, veicelu re ispred, jer e to smatrati celinom. Tako emo izbei da novi red zapone znakom.Kakonismobezgreni,estoenamsedeavatidapravimositnegreketokomkucanja teksta.Naciljjedaimamodokumentbezgreaka,toznaidaemomorati,nakonili tokomkucanjateksta,daihispravimo.Prikucanjutekstakucajuseiznacikojisene tampaju,kaotosuEnter,Space,Tabisl.Oveznakemoemouinitividljivim pritiskom na ikonicu Show/Hide u Standard Toolbar-u.Na ovaj nain moemo kontrolisati da li smo negde napravili dva razmaka ili kucali Enter gdenijebilopotrebno,toolakavaispravljanjegreaka.Takoe,moenamsedesitida samoelimodapregledamodokument,kojijeunajveembrojusluajevatolikidane moe ceo da stane u jedan ekran.U oba sluaja neophodno je da znamo kako da se kreemo1 kroz dokument. 2.2. KRETANJE KROZ TEKST Postojivienainanakojisekreemopodokumentuuzavisnostigdeelimoda premestimo.Zanajefikasnijekretanjekrozdokument,upoetkunammoepomoi sledea tabela:

1 Ovo je argonski izraz i pod njim se misli na premetanje kursora, na razliita mesta u dokumentu. TasterVrsta kretanja Pomera kursor za jedan karakter (slovo, interpukcijski znak...) u levo. Pomera kursor za jedan karakter (slovo) u desno. Pomera kursor za jedan red na gore. Pomera kursor za jedan red na dole. Ctrl+Pomera kursor na poetak prethodne rei. Ctrl+Pomera kursor na poetak sledee rei. Ctrl+Pomerakursornapoetakprethodnogpasusa Ctrl+Pomera kursor na poetak narednog pasusa. End Pomera kursor na kraj reda u kome se nalazi. HomePomera kursor na poetak reda u kome se nalazi. Page upPomera kursor na isto mesto u prethodnom ekranu. Page DownPomera kursor na isto mesto u narednom ekranu. Ctrl+EndPomera kursor na kraj dokumenta. Ctrl+HomePomera kursor na poetak dokumenta. Ctrl+Page UpPomera kursor na poetak prethodne strane. Ctrl+Page DownPomera kursor na poetak naredne strane. Alt+Ctrl+Page UpPomera kursor na prvi karakter u tekuem ekranu. Alt+Ctrl+Page DownPomera kursor na poslednji karakter u tekuem ekranu. ma