REPUBLIKA SRBIJA PRIVREMENENARODNA SKUPŠTINA STENOGRAFSKE BELEŠKEPrva sednica Prvog redovnog zasedanja (neredigovane i neautorizovane)Narodne skupštine Republike Srbije(Treći dan rada)11. mart 2013. godine

(Sednica je počela u 10,10 časova. Sednicom predsedava Vesna Kovač, potpredsednik Narodne skupštine.)

** *

Nastavljamo sa radom Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 94 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna 84 narodna poslanika od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik: Milica Radović.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma pozvao da sednici prisustvuju i Milan Miljević, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva i urbanizama i Milija Đalović, načelnik u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.

Nastavljamo načelni pretres treće tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTIMA IZGRAĐENIM BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.JANKO VESELINOVIĆ: Ako se neko javio po Poslovniku, ima prednost. Ja sam

se javio po replici, pošto sam se javio u petak, a prekinuta je sednica. Tako da dajem prednost nekome ko se javio po Poslovniku.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić.BOJANA BOŽANIĆ: Ukazala bih da je povređen član 107. Predsedavajući u

petak na sednici nije reagovao na povredu dostojanstva ove narodne skupštine i to ću vam pojasniti, zato što je ministar kada je odgovarao na diskusije poslanika izneo je neke neistine ovde, konkretno što se tiče opštine Čajetina i određenih izjava i smena koje su se izvršile dok je on bio ministar. To je pitanje dostojanstva ove narodne skupštine, te iznete neistine. Lično sam se osetila uvređeno kao predstavnik opštine Čajetina u ovom parlamentu i zato ovom prilikom molim ministra da kaže zbog kog je to objekta na

Zlatiboru, javnog parka ili slično smenio čitavo ministarstvo na čelu sa državnim sekretarom, pomoćnicima itd. Ko je vlasnik tog objekta i kada se to desilo, javnosti radi, ovih ljudi ovde radi, da svi znamo o čemu se radi, jer iznositi neistine u ovom visokom domu ne priliči ni nama poslanicima, a ni predstavnicima ministarstva. Ono što mi radimo konkretno u opštini Čajetina na temu bespravne gradnje zaista je vrlo značajno. Podneli smo preko sto krivičnih prijava na temu bespravne gradnje po kojima niko nije reagovao, a birokratija i troma administracija se najviše nalaze u ministarstvima, a ne u lokalnim samoupravama, jer upravo planska dokumenta na usvajanju stoje u ministarstvima i čeka se već nekoliko godina da prestanemo sa zamenimo teza.

Kao što se čulo jutros u medijima, ovo nije zakon o legalizaciji, pa smo mi iz opozicije ružni i zli i nećemo da dozvolimo tim nekim sirotim ljudima da legalizuju objekte, već je o upisu prava svojine na objektima, odnosno ovo je otimanje zemljišta od različitih ljudi. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Nisam prisustvovala izlaganju gospodina Ilića, ali svakako ću dozvoliti ukoliko gospodin Ilić želi da odgovori…

Da li još neko želi reč po povredi Poslovnika?Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.ZORAN OSTOJIĆ: Član 107. U završnom izlaganju u petak gospodin Ilić je

izneo niz netačnih stvari, što vređa dostojanstvo parlamenta. Dakle, ni jednom rečju u svom dvadesetominutnom šaljivom izlaganju nije pomenuo član 4, a član 4. je ključan jer on daje pravo uzurpacije tuđeg zemljišta, što znači šta – da smo svi mi toliko različiti u opoziciji bili u pravu kada smo skrenuli pažnju na član 4. Ni jednom rečju, gospodine ministre, niste pomenuli kako je moguće da ste napisali Predlog zakona i poslali ga u Skupštinu koji dozvoljava da se uzurpira tuđe zemljište.

Pod dva, vi ste pominjali pašnjake i livade i time dovodite građane u zabludu. Govorim o onim građanima kojima ćete uzeti po sto evra da bi evidentirali nelegalnu imovinu. Pašnjaci i livade postoje, postoji i poljoprivredno zemljište. Sumnjam da baš ima mnogo izgrađenih objekata na pašnjacima i livadama, a na poljoprivrednim zemljištima ima. Ovaj zakon se ne odnosi na to zemljište i na objekte na takvom zemljištu nego se odnosi samo na gradsko građevinsko zemljište. Nemojte da obmanjujete ljude koji imaju možda na obodima gradova izgrađene nelegalne objekte na poljoprivrednom zemljištu. Ovo se ne odnosi na njih. Oni srećom neće izgubiti sto evra za nešto što vi predstavljate kao legalizaciju, a "l" od legalizacije nema.

Ako se budete javljali pred kraj radnog vremena ponovo, objasnite kako je moguće da taj član 4, koji dozvoljava da se uzurpira tuđa imovina i da se upiše pravo vlasništva na tuđe zemljište, nećete menjati?

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Smatram da nije povređen član 107, jer to što ste naveli da ministar Ilić nije

govorio o članu 4. ne znači da sam povredila Poslovnik, odnosno predsedavajući dok je vodio sednicu.

Reč ima ministar Ilić.VELIMIR ILIĆ: Želim da još jednom skrenem pažnju gospodi narodnim

poslanicima. Nema potrebe da razgovaramo više o članu 4. Član 4. je izmenjen. Vaš amandman LDP je prihvaćen, i gospodina Antića i SNS. Potpuno je član izmenjen. Pročitajte verziju koja je potpuno promenjena. Sve je u redu. Ovo o čemu ste pričali je prihvaćeno i to je sastavni deo novog zakona. Kada bude rasprava u pojedinostima,

videćete koji je amandman prihvaćen. Ja već imam taj spisak. Sve vaše primedbe koje su bile pravdane na odborima su prihvaćene. Nema potrebe da se vraćamo i razgovaramo o nečemu što je nesporno. Razmatrali smo to sve i prihvatili. Amandmani koji su bili dati od SPS, imamo vaš, SNS, DS, koji se odnose na iste stvari, smo prihvatili. To je bio stav da se to prihvati i prihvaćeno je. Nema svrhe raspravljati o nečemu što je sastavni deo novog zakona.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Janko Veselinović, replika od petka.JANKO VESELINOVIĆ: Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i

gospodo narodni poslanici, javljam se po replici od pre dva dana na izgovorene reči ministra Ilića, koji je, kako kaže kolega, u šaljivom tonu pred početak utakmice, a na upozorenje predsednika Skupštine da još ima 20 minuta, potrošio vreme poslanika neomogućavajući im da do kraja završe sa redom govornika. Pre svega je izrekao nekoliko neistina, ali se nije osvrnuo na ključna pitanja koja su mu poslanici postavili, a to je – da li ovaj zakon omogućava legalizaciju i odgovor je – ne. Ovaj zakon omogućava samo upis nelegalnih objekata i stvara obavezu građanima koji te objekte upišu da plaćaju porez na nelegalne objekte. Mislim da tako nešto nije zabeleženo u Srbiji i ne znam gde u svetu da se na nešto što je nelegalno plaća porez. Građani ništa ne dobijaju. Ovo jeste prevara i kako je koleginica Božanić rekla – vi nemate ni jedan argument kojim biste ubedili poslanike da glasaju za ovaj zakon.

Osim toga, izneli ste neistine kada je u pitanju most u Beogradu, most na Adi. Dakle, nije tačno da taj most nema dozvolu i da nema mogućnost da se na njemu odvija saobraćaj, kako ste rekli, vi biste sutra mogli da zatvorite taj most. Taj most ima i građevinsku dozvolu, i ima privremenu upotrebnu dozvolu, i u toku je tehnički prijem. Dakle, ima privremenu upotrebnu dozvolu, kako sa takvim objektima uopšte biva, da se na njemu odvija saobraćaj, i vi ste nam pričali o vašoj nepokretnosti koju ste gradili, ne znam gde. Mi vas za to nismo pitali. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.NEBOJŠA ZELENOVIĆ: Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine

ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, zaista ću se truditi da se u ovoj raspravi, s obzirom da je drugi dan ove rasprave, ne ponavljam i da ne govorim o istim stvarima. Mislim da trošimo dragoceno vreme, a u isto vreme nećemo puno napredovati, jer ako sam dobro razumeo ministra Ilića, predlažem da mi pređemo na sledeću tačku, dakle, ovde je sve u redu, nema nikakvog spora. Svi amandmani su prihvaćeni, sve funkcioniše, možemo da idemo dalje.

Pre svega toga, voleo bih da malo prođemo šta smo to mi govorili u petak. Dakle, šta je ministar Ilić govorio. Rekli ste da je ovaj predlog zakona dobar i da pomaže građanima, naročito onima koji stanuju u svojim objektima da se upišu kao vlasnici, da pola Srbije nema upotrebnu dozvolu, da nekada nismo u mogućnosti da poštujemo Ustav, da ćemo usvojiti sve amandmane, da ćemo sve lepo dogovoriti, srećan 8. mart. To je sve bilo u petak.

Neću reći ništa novo, ako kažem da Srbija nije uređena zemlja i da je ovo zemlja u kojoj nemaju svi jednake šanse. Siguran sam da je ova zemlja uređena da se ovakav predlog zakona ne bi našao na dnevnom redu, ali šta da radimo.

Mi iz poslaničkog kluba Zajedno za Srbiju se zalažemo za red. Zaista se zalažemo za red, ne za legalizaciju, ne za upis prava svojine, nego za red. Dakle, da li vi nama,

gospodine ministre, možete da garantujete da ćete vi ovim zakonom da uvedete red u ovu oblast? Govorimo o jako bitnoj životnoj oblasti, koja je ovde ključna. Zašto životnoj? Zato što znamo kako kod nas Srba prolaze sukobi oko imovine, oko međa, oko svojine. Mislim da bi bilo dobro da nam kažete da li se ovim zakonom možda neće uvesti još veći nered.

Preneo bih par iskustava koje imam sa građanima, kada razgovaram sa njima u Šapcu. Svi oni imaju neki problem kada treba da odu u službu katastra nepokretnosti, da nešto upišu, da registruju, da dobiju informaciju. Slušao sam njihove probleme. Dakle, probleme običnih ljudi. Jedno od njihovih pitanja, koje mislim da je iz vaše nadležnosti, je kada će nadležne republičke i nadležne lokalne službe početi da sarađuju? Kada mi već ne možemo da budemo deo tog evropskog satelita, da li bi možda mogli, dok se to ne desi, da probamo da nateramo naše službe da razmenjuju podatke i da na taj način možda uštedimo neko vreme i steknemo pravu sliku o situaciji koja se nalazi u Srbiji? Možda ako bismo koristili internet i telefon za početak, da počnu službe da se javljaju na telefon, da počnu da razmenjuju mejlove i podatke.

Da ne dužim, da ne trošim vreme, mislim da je u ovih nekoliko članova zakona dosta toga rečeno. Poslanički klub Zajedno za Srbiju je spreman da uz sve usvojene amandmane podrži Predlog zakona, nadajući se da je to sve u interesu građana Republike Srbije. Nadam se da ćemo govoriti o tome u amandmanima, kada dođe rasprava u pojedinostima. Ako ovaj zakon garantuje red, podržaćemo ga. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Aleksandar Antić.ALEKSANDAR ANTIĆ: Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, koleginice i

kolege, na samom početku sam želeo da istaknem potrebu jednog odgovornog pristupa, koje bi mi, kao društvo, političke partije, morali da imamo o pitanjima koja duboko zadiru u vitalne interese građana, njihove imovinsko pravne odnose. Tu pre svega mislim na potrebu da kada donesemo neki pravni propis ili neku pravnu normu da po njemu krenemo da radimo, a ne da već, koliko sutra, krenemo da najavljujemo da ćemo ta rešenja izmeniti, da ćemo pronaći neka bolja rešenja za građane, da ćemo nešto što je besplatno učiniti još besplatnijim itd.

Na današnji dan imamo, kako ministar kaže, oko 1,3 miliona nelegalnih objekata, širom lokalnih samouprava imamo gotovo 700 hiljada podnetih zahteva za legalizaciju i rešeno oko 15% svih podnetih zahteva.

Zašto je to tako? To je tako zato što svaki zakon, svako rešenje smo krenuli da osporavamo već koliko sutra. Ministar Dulić je u prošlom mandatu dva puta menjao odredbe Zakona o legalizaciji i svakom tom najavom izmena je učinio da postupak legalizacije stane. Ministar Ilić je u julu mesecu prošle godine krenuo da najavljuje ovakav zakonski projekat i time je zaustavio osam meseci legalizacije. To su objektivne činjenice. U martu donosimo novi zakon, ali moramo da shvatimo da proteklih osam meseci nismo ništa radili.

Usvojićemo ovaj zakon, gotovo da sam uveren u to. Po njemu treba da počnemo da radimo, a ne da već za pet dana krenemo da predlažemo neka nova rešenja i da građanima nudimo neke bolje opcije zato što građani reaguju na to. Ljudi nama veruju ponekad. Kada čuju ćemo da učinimo nešto što je za njih još povoljnije, stanu i ne rade više ništa. Ovo će biti još jedan pucanj u prazno, ukoliko nastavimo da samo izmišljamo neka povoljnija rešenja po građane, koja se na kraju ne pokažu kao povoljna. Treba da usvojimo zakon i da krenemo po tom zakonu da radimo.

Mislim da nije dobro, ministre, što ste u svom izlaganju, u petak, najavili da će izmenama Zakona o planiranju i izgradnji biti drugačije rešena građevinska dozvola. Mislim da nije dobro što uvodimo u priču to da se naknada za uređivanje građevinskog zemljišta neće plaćati prilikom izgradnje objekta, nego pre dobijanja upotrebne dozvole. Mislim da nije dobro što osporavamo koncept zoniranja u određivanju naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Šta to defakto znači to što ste vi u petak uradili? Znači da od petka više niko neće otići da se javi, da traži građevinsku dozvolu, da se javi u bilo koju direkciju širom Srbije, zato što će sada svi da čekaju to zakonsko rešenje koje ste vi u petak najavili.

Prvo, mislim da to zakonsko rešenje nije dobro. Zašto nije dobro? Ako ne naplatimo naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta pre nego što neko počne da zida objekat, više nikada je nećemo naplatiti. Ko će ikada da natera nekog ko izgradi objekat da dođe i da pre dobijanja upotrebne dozvole plati jedan ozbiljan iznos za uređenje građevinskog zemljišta? Imaćemo more objekata koji su izgrađeni, nemaju upotrebnu dozvolu, nisu izmirili naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta i to će tako da stoji.

Mislim da nije dobro da ne razumemo šta znači zoniranje u plaćanju naknade za građevinsko zemljište. Prvo, to niko nije smislio u prethodnih par godina ili desetak godina. To su neki pametni ljudi izmislili pre 30 godina kada su naši gradovi i opštine počeli da se grade. Šta znači zoniranje? To znači da ne možemo svakome da naplatimo identičnu naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, da to prebaci na teren onoga o čemu ste vi pričali. Ne možemo mi nekome da naplatimo na Vračaru istu naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, kao što ćemo je naplatiti u Kaluđerici.

Zašto ne možemo? Na Vračaru imamo kompletnu infrastrukturu, a u Kaluđerici je nemamo. Ako ne naplatimo na Vračaru ozbiljnu naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, mi je nikada nećemo izgraditi u Kaluđerici. Ako uvedemo sistem da svako plati samo onoliko koliko košta priključenje njegovog objekta, mi nikada nećemo napraviti novu infrastrukturu i izgraditi, da kažem, primare. Ne možemo naplatiti samo sekundarnu infrastrukturu, moramo da naplatimo i primarnu.

Nisam hteo da repliciram, u pravu ste, potrebno je da Republika i grad sednu vezano za naselje Stepa Stepanović i potrebno je da se iznađu rešenja za sva otvorena pitanja. Pri tome, moram da naglasim da je ceo taj projekat nakrivo nasađen od samog početka. To je bila neverovatna potreba vašeg uvaženog prethodnika da se u taj projekat uđe, ali se nije ušlo dobro. To područje nije rešeno planom detaljne regulacije. Čitav projekat je rađen na osnovu urbanističkog, a kada se radi kao urbanistički projekat, to zemljište, objekti na njemu i infrastruktura na njemu nisu od javnog interesa, nego su pitanja koja treba da reši investitor.

Da ne bih sada širio, nije skupštinska govornica prilika za to da mi nalazimo rešenja i odgovore kako da probleme rešavamo, prihvatam vaš predlog kao inicijativu da sednemo i da nađemo odgovore na sva otvorena pitanja.

Moram još par elemenata oko samog zakona. Kolege iz DS, iz LDP, naravno u raspravi u načelu, su izašli sa jednim brojem primedbi koje su vezane pre svega za član 4. To su bile primedbe koje smo svi zajedno imali na odboru. To i jesu primedbe oko kojih smo se maltene svi, bez obzira da li smo iz vlasti ili iz opozicije, našli na tome da treba pokušati pronaći neka rešenja koja će jednostavno biti takva da ispunjavaju i neke elemente zdravog razuma, da budu funkcionalna, da budu u skladu sa nekim zakonskim rešenjima i u krajnjem slučaju sa Ustavom.

Kad smo kod Ustava, naravno, biće interesantno kako će Ustavni sud oceniti ovaj zakon. Mi imamo Zakon o planiranju i izgradnji i odredbe Zakona o legalizaciji koje su proglašene neustavnim. Još uvek ne znamo zašto, jer Ustavni sud nije objavio obrazloženje. Videćemo, čini mi se, negde u maju obrazloženje te presude, pa ćemo videti šta je to Ustavni sud cenio. Ako je on cenio potrebu da svi građani pred zakonom budu jednaki, bez obzira da li su gradili svoje objekte sa građevinskom dozvolom ili bez građevinske dozvole, i za ovaj naš zakon i za svaki budući potencijalno rešenje kako ga usaglasiti sa Ustavom će biti vrlo sporno.

Da se vratim na zakon. Da su kolege iz DS, ovo nije kritika, to sam vas kritikovao kod vašeg predsednika, ostali do kraja odbora, znali bi da je taj odbor tajao tri sata i da smo se na kraju sa savetnicom gospodina Velimira Ilića, gospođom Aleksandrom Damjanović, usaglasili, a ministar je to prihvatio, na čemu sam mu izuzetno zahvalan, i definisali smo nekoliko članova koje smo odmah rešili amandmanima. Ministar je ovde sve nas zajedno obavestio da su ti amandmani prihvaćeni.

Znam da je to tema pre svega za raspravu u pojedinostima, ali pošto su amandmani prihvaćeni o njima se neće raspravljati, postaju sastavni deo teksta, ali hoću samo da naglasim dva. Pre toga mala digresija. Da li je ovo zakon o legalizaciji ili nije? To je filozofsko pitanje. Suština je u tome da onaj ko bude rešio i upisao svoju imovinu po ovom zakonu neće imati više motiv da se bavi legalizacijom. Tako da, onaj ko iskoristi prava po ovom zakonu, on je rešio svoj problem. On će biti vlasnik objekta, biće vlasnik zemljišta i imaće zabeležbu da nije za objekat pribavio građevinsku dozvolu, ali je on rešio svoj problem i rešio je imovinu na svom objektu i to je sada njegovo. Naravno, kada je njegovo, platiće porez za to što je njegovo. Ako bude hteo da ga prometuje i ako bude hteo nešto drugo da radi, on će pribaviti građevinsku dozvolu, odnosno moraće da se vrati na neki novi zakon o legalizaciji, koji će biti sastavni deo novog zakona o planiranju i izgradnji.

Kada je to već tako, onda smo mi pokušali kroz raspravu na odboru da definišemo ko treba da uđe u kategoriju ljudi koji će na ovaj način, na mala vrata da reši svoj problem. Posmatrali smo tekst zakona koji smo dobili na početku rasprave i videli smo da zakon može da potpadne svakom, jer zakon je u svom članu 1. rekao da se ovaj zakonski predlog odnosi na vlasnike, odnosno na sve stambeno poslovne objekte itd, namenjene za obavljanje zanatskih delatnosti, pomoći na ekonomskim objektima. To je u praksi moglo da znači da predmet upisa vlasništva po ovom zakonu mogu da budu stambeni objekti do 2000 kvadrata. Moglo je to da bude i 20 stanova po 100 kvadrata. Mogao je da bude objekat sa 15 stanova i 10 lokala, ali je mogla da bude i magacinska hala sa 3000 kvadrata i stanom od 20 kvadrata. Mogli smo da dođemo u situaciju da svi vlasnici velikih hala, koji se bave privrednom delatnošću, se preregistruju kao zanatske radnje.

Da to ne bi bilo tako, mi smo predložili, a ministarstvo se sa tim složilo, da ograničimo primenu ovog zakona samo na sledeće kategorije. To su porodični i stambeni objekti do 300 metara, stanovi u stambenim i stambeno poslovnim zgradama do 200 metara kvadratnih, poslovni prostori u stambenim i stambeno poslovnim zgradama do 100 metara kvadratnih, garaže do 30 metara kvadratnih, vikend kuće do 200 metara kvadratnih i objekti za potrebe zanatske delatnosti do 100 metara kvadratnih. Ove odredbe zakona i ovaj amandman obezbeđuju da se ovo ne odnosi na tajkune, kao što ste u petak govorili, nego da se odnosi pre svega na rešavanje životnih problema, na rešavanje stambenih pitanja onih ljudi koji su izgradili objekta. Ovo je zakon za građane

Kaluđerice. Ovo nije zakon koji je za velike biznismene koji imaju objekte po nekoliko hiljada metara kvadratnih.

Drugo, što je možda još važnije, mada je meni ovaj socijalni aspekt ovog člana 1. najvažnijim, to je ono što je vezano za član 4. Član 4. je de fakto dovodio do situacije, po predloženom zakonskom rešenju, da vi imate objekat koji ste izgradili na nečijem zemljištu, dođete i upišete vlasništvo nad objektom, automatski vam se upisuje vlasništvo zemljišta ispod objekta, a vi onda dobijete vreme u kome ćete sa vlasnikom zemljišta da se dogovorite oko načina kako ćete ga isplatiti, odnosno ulazite u jednu situaciju da ste prvo upisali vlasništva, a onda rešavate taj obligacioni odnos. Mi smo predložili na odboru, ponavljam, ministar je to prihvatio i sa ministarstvom smo usaglasili, jednu potpuno drugačiju konstrukciju člana 4. Sada mi je žao što vi to još niste dobili. Prosto, ovo ne mogu da prepričam, možda je najbolje da pročitam.

Član 4. Predloga zakona menja se i glasi: "Ako je bespravno izgrađeni objekat sagrađen na zemljištu koje je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja nekog trećeg lica, organ nadležan za upis prava svojine rešenjem upisuje pravo svojine na objektu, bez sticanja prava na zemljištu na kome je objekat izgrađen". Mala digresija – šta to znači? Ako ste vi na mom zemljištu izgradili objekat, vi ne postajete suvlasnik na toj parceli, jer bi došli do jedne potpuno nenormalne situacije, da em ste izgradili objekat na mom zemljištu, em dobijate to zemljište, naravno, plaćajući tržišnu vrednost, em dovodite mene u poziciju da ja na mom ostatku zemljišta ne mogu sutra ništa da uradim bez vaše saglasnosti.

Ovom odredbom vlasnik nelegalnog objekta ne dobija nikakva dalja prava na zemljištu, odnosno na samoj parceli.

Stav 2, pravo svojine na zemljištu iz stava 1. ovog člana biće upisan u korist vlasnika objekta, kada vlasnik objekta nadležnom organu dostavi dokaz da je nekim pravnim poslom stekao pravo svojine na zemljištu na kome je izgrađen. Znači, nema više prisilnog oduzimanja zemljišta, nego vlasnik nelegalno izgrađenog objekta je dužan, da bi upisao pravo svojine nad zemljištem, da dostavi dokaz da je rešio imovinsko-pravni odnos.

Stav 3, do upisa prava svojine na zemljištu na kome je objekat izgrađen, vlasnik objekta iz stava 1. ovog člana ne može ostvarivati nikakva prava vlasnika, odnosno suvlasnika na predmetnom zemljištu, već ga može koristiti isključivo radi pristupa objektu. Znači, ostaje, čovek upisao vlasništva nad objektom, dok ne reši imovinsko-pravni odnos sa vlasnikom, ima prava pristupa objektu.

Uvodi se u stavu 4. vremenska odrednica od dve godine i u periodu od te dve godine, vlasnik objekta je dužan da reši imovinsko-pravni odnos sa vlasnikom. Ukoliko ga ne reši, o svom trošku će se utvrditi zemljište za redovnu upotrebu objekta i vlasniku zemljišta isplatiti puna tržišna cena za predmetno zemljište itd.

Ovim članom mi rešavamo deo problema, mi rešavamo tu situaciju koja nam je svima bila vrlo sporna, koja je vrlo sporna i u odnosu na član 58. Ustava, gde mi ne možemo, kao zakonodavac, da propišemo javni interes u rešavanju nečije privatne imovinsko-pravne stvari.

Na samom kraju, sve ovo definiše potrebu da se u što kraćem roku pred poslanicima nađe novi zakon o planiranju i izgradnji. Mi novim zakonom o planiranju i izgradnji moramo ponovo da definišemo proceduru legalizacije, u smislu postupka za

naknadno dobijanje građevinske dozvole za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Taj posao moramo vrlo pametno da uradimo, uzimajući u obzir da Ustavni sud ima velike rezerve prema načinima na koji smo mi tu oblast do sada definisali.

Još jedanput, na samom kraju hoću da apelujem na ministra, da u postupku definisanja procedure za uređivanje građevinskog zemljišta ne dođemo u situaciju da zarad nekih, nazovi, političkih poena koje ćemo dobiti u javnosti, koja će možda razumeti, a možda i neće razumeti šta smo radili, ne zakočimo razvoje naših gradova i opština, jer bez naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, nema uređivanja građevinskog zemljišta i neće biti novih investicija jer nove investicije neće doći tamo gde nema infrastrukture. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.SRĐAN MILIVOJEVIĆ: Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine

ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je u petak, a i danas u sali ovako mali broj poslanika vladajuće većine jer lepo sam vam rekao da ne pijete mleko, a vi ste navalili na mleko i sad vas nema u sali.

Mislio sam da vas uverim, snagom argumenata, da prihvatite amandmane DS jer vi, dame i gospodo iz vladajuće većine, donosite jedan visokokoruptivan zakon. Ovo je zakon koji će bitno pomoći korupciju i ovo je dokaz da je vaša borba protiv korupcije samo deklarativna. Džaba tihi i prepodobni glasići. Kada treba da se razdužite kod finansijera onda ide Zakon o amnestiji, kada treba da se razdužite kod finansijera onda idu zakoni koji će omogućiti da se sve ono što je nelegalno legalizuje na mala vrata.

Znate, vi ste, gospodine Iliću, u uvodnom izlaganju kazali da u Srbiji postoji jedna Kaluđerica, a da je nema u katastru. Mene mnogo više brine što Kosova i Metohije ima u katastru, ali ga izgleda nema u ustavno-pravnom poretku Republike Srbije. Šta moram da vam kažem? Svaki objekat bez građevinske dozvole je spomenik korupciji i to je pravi spomenik korupciji u Srbiji, bez obzira da li je napravljen 1991, 1996, 2001, 2003, 2005. godine. Kad god da je napravljen nelegalan objekat, to je spomenik korupciji u Srbiji.

Vi, kao ministar, znate šta može mašta našeg naroda kada treba da se izvrda zakon i da se neka pravila izigraju, ali neke stvari mi nisu jasne. Što su vas poslali da obrazložite ovaj zakon? Kako to vas iz Čačka da prevare da vi danas dođete ovde pred nas? Što nije došao onaj ministar Bačević? Mnogo bi lakše komunicirali sa njim nego sa vama. Što nije došao ministar urbanizma? Onda bih morao da ga pitam – gospodine ministre urbanizma, hoće li da se legalizuju i objekti na budućoj trasi plovnog puta Beograd – Stalać – Solun ili ćete te objekte da porušite, pa da pravite kanal? Ili ćete prvo da legalizujete objekte, a onda da pravite kanal pa da ih porušite? Znate, na mestu gde će biti zgrada Lučke kapetanije u Stalaću, znate li kakve su lepe vikendice tamo ljudi iz Sićevca napravili? Hoćete li to da legalizujete sada, pa kad Bačević reši da organizuje regatu Beograd – Solun da porušite ili ćete da kažete – nećemo to da rušimo, to ostaje ovde, a Bačevića ćemo smeniti sada kada ide rekonstrukcija Vlade i Bačeviću, doviđenja?

S druge strane, imam pitanje – šta ako je objekat napravljen na dve parcele? Nisam dobio odgovor šta će biti. Znate, evo šta kaže praksa. Polazim od toga kako će zakon da se primeni na obične ljude ili na mene. Živim u Kruševcu u porodičnoj kući već na istom mestu ceo vek. Neki naš komšija je napravio zgradu bez građevinske dozvole, delom je ušla u moju parcelu. Da li on postaje stoga vlasnik moje parcele? Ne može, neću

nikad da ga pustim. U Japanu, kad nešto napravite na tuđoj zemlji, to je onog na čijoj ste zemlji napravili, u njegovom vlasništvu. To je i u Švajcarskoj. Dođete vi u nečije dvorište i napravite kuću, pa to je kuća onoga čija je zemlja. Sada ispada da će ova zgrada i to zemljište ispred nje koje je već ceo vek moje, pripasti nekom drugom. To meni prosto nije normalno.

S druge strane, govorimo o nekom otoford snimanju i da će tu neki snimci iz satelita da pomognu da se ovaj posao uradi kako treba. Već sada imate mogućnost da kupite na crnom tržištu, predate prijave pre donošenja ovog zakona, sa zahtevima za legalizaciju. Znate li šta sve u fotošopu može da se napravi? Empajer stejt bilding u Kruševcu može da se napravi u fotošopu. Znate, to su slikali iz satelita, evo tu je slika, evo zahteva, dajte da mi to sada njemu legalizujemo i to je u redu.

S druge strane, moram da vam pročitam nekoliko odredbi ovog zakona. Prvo, podneo sam nekoliko amandmana. Na član 1. sam podneo amandman gde zahtevam da se odmah, bez ikakve nadoknade, sve staje u Srbiji upišu, da se ljudima koji se bave govedarskom proizvodnjom odmah omogući, posle ove aflatoksične afere ove štetočinske vlade, kada su u jednom danu uništili mlekarstvo u Srbiji, da se odmah sve staje i svi pogoni za proizvodnju mleka odmah legalizuju. To je najmanje što ova Vlada može da uradi posle ovog skandala koji ste napravili sa mlekom i uništavanjem srpske poljoprivrede, da odmah sve mlekare koje su napravljene u Srbiji dobiju dozvolu za rad, legalizaciju, sve papire i sve farme i sve staje koje se bave proizvodnjom mleka i svi ljudi koji čuvaju goveda, sve te štale, staje, odmah da ih upišete i da kažete – izvinjavamo se, ova aflaštetočinska vlada je rešila da vam se sada na ovaj način revanšira.

Imam još nekoliko primedbi na član 1. U stavu 1. nije jasno definisan pojam bespravno izgrađenog objekta, tako da je on podložan slobodnom tumačenju. Znate, kada je u Srbiji nešto podložno slobodnom tumačenju, to doprinosi razvoju mnogih kreativnih ideja. Pogotovo kada se kaže da će organ nadležan za poslove urbanizma, ako ne postupi u roku od 15 dana, ne kaže se šta se dešava.

Sada zamislite, dođe ministar da poseti katastar, ne gospodine Ilić, već gospodin Bačević, dođe malo u katastar da vidi kako to izgleda i pita – dobar dan momci, kako ste, da li dajete te dozvole za 15 dana. Pa, neke dajemo, a neke dajemo, a neke ne dajemo. Dobro, kraduckajte pomalo, nemojte mnogo, samo znate pomalo davuckajte te dozvole, kraduckajte malo. Onda, za mesec i po dana ili godinu dana na ovim naslovnim stranama tabloida i partijskih glasila izađe velika afera. U kraduckanju se preteralo i u davuckanju dozvola se preteralo. Neki su ljudi dozvole dobijali, neki nisu i onda pohapse ceo taj sektor i opet od toga nema ništa.

Sa druge strane, moram da se pridružim, a znam da će to moje koleginice iz DSS svakako kritikovati. U stavu 5. gramatički, nepravilno se kaže da se daje pismeno obaveštenje. Obaveštenje je pisano i zamolite te ljude koji vam pišu zakone da odu kod svojih učiteljica u osnovnu školu i da im vrate pare, jer ih ništa nisu naučile. Znate, to deca u prvom razredu znaju da se kaže pisano, a ne pismeno.

Imam još nekoliko amandmanskih primedbi na zakon i to ću kroz amandmane svakako obrazlagati, ali u članu 8. stav 2, tačka 3), reč piše "po potrebi". Znate, gde neko nešto daje po potrebi, da li znate koliko je to skupo, to "po potrebi" je najmanje 300 evra. Bez 300 evra ne može potreba da se zadovolji. Nemojte te neprecizne formulacije "po potrebi", jer te potrebe su da li za oluke koji prokišnjavaju, da li za decu za ekskurzije, da

li za cipele, da li za ljubavnicu. To "po potrebi" u Srbiji nije dobro definisana odrednica i nije dobar termin.

U članu 13. vi ste dali neki rok od 90 dana da se nešto uradi. Mi smo to tražili da se zameni rečima "15 dana", neki su tražili 30 dana, to je sada pitanje vere u efikasnost ove vlade da li vi možete nešto u roku od 15, 30 ili 90 dana da donesete. Vi možete sve za 24 sata, a to smo videli kroz aferu aflatoksin. Samo sa 0,5 prebacite na 0,005 i sa 0,005 na 0,5. Tako ćete i spoljni dug i deficit, samo dve decimale pomerite levo desno, može 100%, može 10%, a može i 1%. To je kod vas nebitna stvar. Ne daj bože da bude neka nuklearna katastrofa, mislim da biste dozu dozvoljenog zračenja povećali jedno 100 puta. Vi kažete narodu izvolite na ulicu, pa po potrebi vi ocenite da li ćete ići na ulicu ili ne.

Imam, ono što ste rekli za Kačulice. Mi vas tu nismo zaista prozivali, niti smo hteli da o tome razgovaramo. Ali, da vas podsetim kada su mediji pisali o tome i kada su pitali onog nesrećnog prezimenjaka Želimira Milivojevića, načelnika Opštinske uprave za urbanizam, koja izdaje odobrenja, on je kazao – daću izjavu kada Kosovo bude srpsko. Pitajte sada ovu trojku što putuje u Brisle, kada će Želimir Milivojević da da izjavu. U ovom veku, u sledeće veku, ili nikada.

Naravno, imam potrebu da kažem da ovo nije zakon o legalizaciji, to ste pogrešno napisali, ovo je zakon posle koga će svaki građanin Srbije, ko ima nelegalni objekat morati da ga upiše i dobiti čestitku od poreske uprave, jer treba novi avion za Vladu, treba pare za EPS i ovo je samo zakon koji će nametnuti nove poreze i namete na pleća osiromašenih građana.

Molim vas, ovo je zakon koji nije zakon o legalizaciji. Zadatak ovog zakona građani Srbije je da vas natera da se upišete kao vlasnici bez građevinske upotrebne dozvole, sa sve zabeležbom i da platite porez na imovinu. Da li ćete i kako da se legalizujete, kada vam ova aflaštetočinska vlada uzme pare za porez. Briga njih za vas i za legalizaciju, bitno je samo da se nađu pare, a para više nema ni u novčanicima građana, niti kroz Zakon o legalizaciji, niti kroz nove namete, takse, niti kroz ovakve koruptivne zakone.

Čuo sam i neka obrazloženja koja ste dali za ovaj zakon. Ozbiljno razmišljam da predložim sekretaru Skupštine da ovim devojkama ovde da beneficirani radni staž što vode stenografske beleške. Znate, taj nivo, koji mentalno opterećuje ljude, kada čuju ovakva neka obrazloženja. Mi kao poslanici primamo platu. To je u redu, mi smo izabrani da sedimo i da slušamo. Ove devojke što hvataju beleške, pa znate, to treba izdržati i doći kući posle ovakvih obrazloženja i misliti da je to sve u redu.

Na kraju, mogu da vam kažem samo jedno. Vi ćete ovaj zakon verovatno izglasati, verovatno ćete ovde dići ruke, stisnuti ove dugmiće koje treba da stisnete, posle ćete mesec i po dana da smenite ovog nesrećnog ministra ubranizma, što kopa ovaj kanal Beograd-Stalać-Solun, da stavite nekog drugog, tu priču o kanalu će pojesti mrak, baš ka o i ovaj zakon o legalizaciji, jer ovo će Ustavni sud da, obori, jer ne može ovo da prođe logiku sudija koji rade u Ustavnom sudu.

Ne može ovo da prođe, ni po jednom osnovu, jer svako ko hoće da prevari građane, da će im u stvari dati Zakon o legalizaciji, a poslati čestitku za porez, nije dobro završio. Ovako ste počeli 1996. godine, isto. Isti početak, kao da gledam prepisano. Isto ste ovako krenuli, borba protiv korupcije, borba za očuvanje Kosova, mi smo najpametniji, najbolji, doduše tada ste imali i velike bedževe na reveru sa leve strane i

stalno ponavljam, izgleda da ste bedževe kroz srce protuli. Jer, ne uz kaput, ne uz sako, ne uz košulju, neko kroz srce. Onda se taj bedž teško vadi. Isto ste ovako počeli 1996. i isto ćete izgleda završiti kao i taj put. Znate, kratak je taj put, otkad skidate tablu sa imenom Zorana Đinđića, do tad kad položite venac na grob Zorana Đinđića. Ne može preko noći taj put da se pređe. Morate da vodite računa šta radite, zbog savesti, zbog vas, zbog nas koji pamtimo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.MIODRAG LINTA: Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i

gospodo narodni poslanici, želim da kažem da koalicija Udruženja izbeglica i ja kao njen predsednik i član poslaničke grupe Srpske napredne stranke, snažno podržava nameru Vlade Republike Srbije da se konačno reši pitanje 1.300.000 bespravno izgrađenih objekata.

Nije mi jasno, kada ovde opozicija često koristi tezu da se ovim zakonom dovodi u pitanje vlasništvo nad zemljom. Ovde, po našem mišljenju stvar je vrlo prosta.

Imamo prvo pitanje izgrađenih objekata, imamo pitanje vlasništva nad parcelama. Mi svi znamo da je tokom 70-ih godina uz prećutnu saglasnost vlasti izgrađena divlja naselja, recimo, Ribnica kod Kraljeva, Kaluđerica u Beogradu. Da je tokom 90-ih godina u talasu dolaska izbeglica izgrađeno niz izbegličkih naselja, Altina, Borča, Ovča, delovi Zemun Polja, Grmovac, Busije, Plavi Horizonti itd. U prvom delu 80-ih godina obično su ljudi kupovali zemlju na osnovu ugovora sa dva svedoka. Devedesetih godina kupovali su parcele na osnovu ugovora koji su overeni u sudu. Imamo i treći model gde su opštine kao opštine prodavale zemlju na osnovu rešenja o dodeli zemljišta.

Kao što sam rekao treba razdvojiti dve stvari. Znači, pitanje upisa vlasništva nad objektom i pitanje parcele. Mi se zalažemo i smatramo da je jedini ispravan pristup da se u obzir uzmu kupoprodajni ugovori i rešenja o dodeli zemljišta. Znači, ako sam ja ili bilo koji čovek, a takvih je preko 95% su kupili zemlju od nekoga na osnovu kupoprodajnog ugovora koji je overen u sudu ili na osnovu rešenja o zemljištu, mislim da je to temelj za upis te parcele u katastar nepokretnosti i da se tu ne može govoriti o uzurpaciji zemljišta.

Tu se postavlja pitanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Želim da kažem da veliki broj naselja koji su nastali 90-ih godina, kao što sam rekao Busije, Grmovac, Altina, Plavi Horizonti, Borča, Ovča da su ljudi sami tokom 90-ih godina davali sredstva za uređivanje građevinskog zemljišta, da su sami svojim sredstvima gradili vodovod, puteve, pojedine javne objekte i da bi trebalo da Vlada uzme u obzir da su ti ljudi uložili značajna sredstva i da se to uzme u obzir i da se prilikom odlučivanja o visini naknade građevinskog zemljišta tim ljudima izađe u susret, jer je rekao sam najveći broj njih kupio tu zemlju na osnovu potrebe za stambenim objektom.

Dakle, suština je u sledećem - prvi korak upis vlasničkog objekta, drugi korak uzeti u obzir kupoprodajni ugovor koji je overen u sudu i uzeti rešenja o dodeli zemljišta. To su dokumenti koji su suštinski.

Znači, ne može se govoriti da sam ja uzurpirao zemljište, ako sam ja kupio od nekoga tu parcelu od pet ili 10 ari, overio sam u sudu, platio sam pošteno čoveku naknadu ili sam od opštine Zemun kupio u Busijama, Grmovcu, na osnovu rešenja jednu parcelu od šest ari. Znači, ja sam pošteno kupio zemlju i ja tu zemlju nisam uzurpirao. Da li je ona u katastru poljoprivredno zemljište, ili pašnjak, to nije moja stvar, ja samo želi da na osnovu ugovora i rešenja o dodeli zemljišta se mogu upisati i uknjižiti kao vlasnik 1/1.

Mislim da temelj mora biti kupoprodajni ugovor overen u sudu i rešenje o dodeli zemljišta. Imamo problem sa divljim naseljem, recimo, Ribnica ili Kaluđerica gde su ljudi 70-ih godina kupovali zemlju na osnovu ugovora sa dva svedoka. Naravno da taj ugovor nije validan, ali ti su ljudi platili nekome, vlasniku zemlje i dobili tu parcelu od pet ili 10 ari, odnosno kupili je. Sad treba videti da u sudskom postupku, oni dokažu da su tu zemlju kupili, da nisu uzurpatori, da nisu, znači sagradili tu kuću bez novčane naknade, da je nisu kupili, i mislim da je to najbolji način da se uzmu ugovori i rešenja i da to bude temelj na osnovu čega će se ljudi upisati u katastar nepokretnosti, u knjižice, kao vlasnici 1/1.

Ovaj Zakon o planiranju iz 2003. godine nije, omogućuje jednu relativnu promenu, a to je pitanje prava prenosa korišćenja, ali nije dovoljno snažio pitanje parcelacije, odnosno razgraničenje katastarskih čestica, tako da vi imate sada, neko ima hektar zemljišta, prodao je pet placeva po 10 ari, pola hektara je prodato, on sada ima problem kako da aktivira ovih preostalih pola hektara, jer sada su suvlasnici, ne samo on, nego onih pet koji su kupili. On sada ima problem kako da oslobodi to zemljište i da ga aktivira i da se pretvori u građevinsku parcelu.

Znači, trebalo bi razmišljati da se osnaži pitanje parcelacije, razgraničenja i da se stvori realni katastar. Da svi budu uknjiženi 1/1 sa jedne strane i da se na taj način podstakne građevinarstvo, jer dok god ne budemo imali realni katastar, odnosno uknjižene građevine 1/1 mi ćemo imati problem.

U tom smislu, pozdravljam i ovde najave amandmana koji će raditi u tom pravcu i smatram da su osnova kupoprodajni ugovori, rešenja, ugovori overeni u sudu i to mora biti osnova da ti ljudi mogu 1/1 da se upišu kao vlasnici, i posebno ponavljam, za izbeglička naselja, uzeto je u obzir du su ljudi 90-ih godina pa do danas uložili značajna sredstva u izgradnju infrastrukture i da ne treba sada i naplaćivati prevelike iznose za naknade zemljišta, jer je već dobar deo tih stvari urađen.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. NEĐO JOVANOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre,

nakon izlaganja ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS, naše drugarice Suzane Spasojević, a naročito nakon izlaganja našeg kolege Saše Antića, može se nesumnjivo konstatovati da je, uvaženi ministre, neophodno potrebno da i ono što ste najavili, kada smo razmatrali zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, da se donese jedan celovit i nedvosmislen zakon o planiranju i izgradnji.

Zbog toga što, bez obzira koliko kvalitet ovog zakona popravljali amandmanima, a nesumnjivo da ćemo ga mi u kvalitetnom smislu popraviti, nećemo uspeti da rešimo neke dileme koje se multipliciraju, tim pre što se pojedini pravni instituti pojavljuju u više zakona, odnosno više zakonskih akata.

Hajde da ukažemo koji su to? Pre svega zemljište za redovnu upotrebu objekta postoji i u zakonu, kao i institut u Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, postoji i u Zakonu o planiranju i izgradnji, a čak se sada pojavljuje i u ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu o kome raspravljamo.

Mi ćemo na ovaj način stvoriti, uslovno rečeno, šumu zakona u kojoj će se teško snalaziti kako sudovi, tako i praktičari u upravnoj praksi i bilo koji drugi.

Šta postižemo amandmanima? Postižemo da izbegnemo samo ono što podrazumeva neustavnost zakona, naročito onog dela zakona koji zadire u pravo svojine. Hajde onda da kažemo da građanima bude jasno, pravo svojine je neprikosnoveno pravo,

apsolutno pravo i iz tog prava, izvode se sva druga prava i pravo upravljanja i pravo korišćenja i druga prava. U konkretnoj situaciji, vlasnici bespravno podignutih objekata bi bez amandmana koje ste na našu zahvalnost i prihvatili, došli u situaciju uzurpacije, uzurpacije prava svojine, bez obzira o čijoj se svojini radi, da li se radi o jedinici lokalne samouprave, da li se radi o svojini Republike Srbije, pojedinaca i pravnih lica, ali mi smo sada na sreću, naročito amandmanom na koji je ukazao kolega Saša Antić izbegli jednu takvu zamku da uradimo nešto što bi bilo pravni nonsens, a drugo, nešto što je neuslovno.

Drugo, ono što smatram da je jako važno, motiv za donošenje ovog zakona nije sporan i on se može podeliti u dva pravca, analize, jedan da se konačno uredi evidencija vlasnika objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a koji se koriste bez upotrebne dozvole i to je savršeno potrebno, s obzirom takva evidencija nikada ranije nije postojala.

S druge strane, postoji i opravdan zahtev države da svoj budžet popunjava upravo tako što će oporezovati te iste vlasnike, čija se sada prava svojine upisuju.

Međutim, u zakonu gospodine ministre, nadam se da još uvek ima vremena za to, zbog toga što shodno Poslovniku Republike Srbije, resorni odbor može staviti amandman na određeni član koji nije prethodnim amandmanima, koje ste uvažili i prihvatili, regulisano.

O čemu se radi? U članu 1. zakon o kome raspravljamo je dat datum, oročeno je pravo do 2009. godine, onim vlasnicima, odnosno graditeljima koji su izgradili objekte bez građevinske dozvole, a onda u nastavku teksta tog istog člana kaže se, odnosno onima koji korist objekte bez upotrebne dozvole, bez oročavanja datuma.

Da budemo iskreni, to može i u sudskoj praksi i upravnoj praksi, bilo gde, izazvati određene probleme, čak konfuzije, zato što upotrebnu dozvolu nemaju ni oni koji su izgradili objekte posle 2009. godine, pa i dan danas koriste te iste objekte.

Moram da ispoljim jednu vrstu bojazni koja se odnosi na ispitivanje ocene ustavnosti i zakonitosti ovog akta. Zašto? Zbog toga što je osnovno načelo Ustava jednakost, kako pred zakonom, tako i pred Ustavom.

Ovde se postavlja pitanje da li su u ravnopravnom položaju, a nesumnjivo je da nisu, oni koji su obuhvaćeni ovim zakonom i kojima je to pravo priznato do 2009. godine kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji, u odnosu na one vlasnike koji su te iste objekte izgradili posle 2009. godine. Tu jednakost i ravnopravnost ne postoje i sa tog aspekta, Ustavni sud može dati određenu ocenu kada se bude analizirao ovaj tekst zakona.

Na kraju, da se opet izbegne jedna vrsta konfuzije i da se u više zakonskih akata ne bi pojavljivale iste stvari, moram da ukažem da se vlasnici objekata na tuđem zemljištu kategorišu i u Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i tamo se kaže isto, ko izgradi na tuđem zemljištu, da može da stekne pravo svojine na objektu koji je izgradio na tuđem zemljištu, po zakonu propisanim uslovima da se vlasnik zemljišta nije protivio, da je objekat veće vrednosti od vrednosti zemljišta itd.

To sada pretočavamo u ovaj zakon na sasvim drugačiji način. Sada već definišemo pravo svojine tom istom graditelju, bez obzira da li je savestan ili je nesavestan i upisujemo ga kao vlasnika.

Dakle, sve ovo ukazuje na jednu neophodnu potrebu, jednu neminovnost, da kompletan ovaj konglomerat zakona, više zakona na koje sam ukazao, na više načina i sa više aspekata posmatra jednu istu pravnu situaciju, ali, na različit način. Nije dobro ni u

kom slučaju za pravnu praksu, a naročito za građane kojima će to biti šuma zakona u kojima će se jako teško snalaziti.

Zbog toga, smatram da i postupak legalizacije, izdavanja građevinske dozvole, upisa prava svojine osim fundamentalnih zakona, Zakona o javnoj svojini i Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, može regulisati jedino i isključivo novi zakon o planiranju i izgradnji.

Apelujem na vas da radna grupa koja je radila ove zakonske akte i tekstove krene, ako već nije, ako jeste još bolje, u realizaciju jednog takvog zakonskog akta za koji smatram da bi trebao što pre da se nađe pred nama, narodnim poslanicima, na usvajanje. Zahvaljujem se.

PREDSEDNIK: Hvala.Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.JASMINA OBRADOVIĆ: Poštovani predsedniče, gospodine ministre, kolege

poslanici i pre svega poštovani građani, na početku svog izlaganja želim samo da vas obavestim da nakon teatralnosti poslanika opozicije, koju ste mogli malo pre propratiti, završen je blok EPP reklama i vratili smo se ponovo u ozbiljnu skupštinsku raspravu.

Slušajući izlaganje pojedinih poslanika, a na Predlog zakona za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, ili kako ga narod već uveliko zove "Zakon o legalizaciji", ne mogu a da ne kažem da ja, a verujem i mnogi poslanici nisu iznenađeni načinom kako to neko pokušava da ovaj zakon predstavi građanima.

Nisam iznenađena ni činjenicom da pre no što smo sagledali šta je svrha ovog zakona i o tome obavestili građanstvo, mi smo se već upustili u neku vrstu supervizorstva, pa smo i iz Predloga ovog zakona izvukli, odnosno građane upozoravamo, šta ih to sve očekuje ako ovaj zakon bude usvojen.

Ono što je, po meni lično, a ako grešim vreme će pokazati, najinteresantnije da kritikujući zakon, najčešće smo čuli da će on proizvesti mogućnost prisvajanja tuđe svojine kroz zemljište na kojem je objekat izgrađen. Jako bih volela da znam, koliko je to privatnih parcela na kojima je neko gradio i izgradio, uselio se, a da vlasnik privatne parcele za to vreme nije preduzeo ništa da se takva jedna gradnja zaustavi. To je prva malicioznost, koja vređa zdrav razum.

Drugo, kažu, uknjižbom ovakvih objekata doći ćemo u situaciju da katastar u kojem je stanje inače haotično, ne znam, to sam čula u skupštinskoj raspravi, neće biti u mogućnosti da sve te objekte na pravilan način uvede u katastarske okvire, pa nema dovoljno uposlenih, pa način na koji se to radi nije primeren vremenu u kojem se mogu sve tehnologije primeniti, što će reći da to treba softverski rešavati, itd. Ne razumem se mnogo u to, ali znam samo jedno, u našem narodu kažu – čega se pametan stidi, time se onaj drugi ponosi, jer je moje pitanje – šta je deset godina unazad u tom katastru rađeno i urađeno?

Isto tako znam da imamo mnogo mladih ljudi koji čekaju da institucije poput, evo recimo, katastra, kažu – nemamo dovoljno uposlenih, a ozbiljan posao je pred nama. Mislim da ako ovaj zakon sa sobom nosi i činjenicu da će katastar morati da angažuje dodatnu radnu snagu, sam po sebi znači da već nosi neko dobro.

Sledeće, ovaj zakon konačno, nakon niz pokušaja ima za cilj da ovu oblast uredi i stavi u zakonske okvire. Svi dosadašnji pokušaji nisu urodili plodom, odnosno nije se postigao efekat potpune legalizacije. Da je to tako, govori i činjenica o milion i 300 ne uknjiženih objekata. Sećam se, nije to bilo davno, pre svega godinu-dve dana dugačkih

redova, kada je trebalo prijavljivanje u mesne zajednice, sa dokumentacijom koja je tada tražena, ući u postupak legalizacije pod posebnim uslovima koji su predviđali nekakve olakšice. Sve što je urađeno ljudi su predali. Dobili su broj pod kojim su predali i od tada do dana današnjeg, bar u okruženju gde ja živim, ništa se bitno desilo nije. Ostalo je i dalje sve nelegalizovano.

Neko je u svojoj diskusiji rekao da je ovim zakonom, odnosno da će ovim zakonom i javni interes biti narušen. Ne znam samo u kom smislu će javni interes biti narušen? Mi objekte imamo izgrađene, pa ih imamo. Da li bi interes bio veći objekte rušiti ili napraviti mogućnost da na ovakav način, stavljanjem u zakonske okvire građevinskih objekata, slobodno mogu reći i pravno formalno će ti objekti biti u funkciji, jer oni formalno jesu, u njima neko živi. Koliko će biti pravno u funkciji, cenim da će u narednom periodu građani imati prilike da se uvere.

Ljudi, ako nemate uknjižen objekat, ako nemate dokaz o tome da taj objekat postoji, ljudi ne mogu da prijave ni mesto stanovanja. Priča da je ovo novi udar, da je to nova taksa koju nesrećni i siromašni građani Srbije moraju da plate, iz mog ugla gledanja, a nakon razgovora sa ljudima koji upravo imaju ovakve objekte, mogu reći da nije tačno. Građani su vrlo zainteresovani da se na ovakav način njihovi objekti nađu kao uknjiženi objekti, kao legalni objekti, a svi oni su svesni da time nije čitava priča završena.

Ono što očekujem, a to je da ministar, koji je u svom uvodnom izlaganju rekao da je zakon izašao u raspravu takav kakav je, ali da će i ministar i Ministarstvo imati sluha za sve amandmane koji bi ovaj zakon unapredili, učinili ga kvalitetnijim, efikasnijim i po građane i po državu boljim. Ne bih da komentarišem zakon na način kako to danas mnogi čine. Nije ovo predizborna kampanja, bar ne za one koji predlažu i podržavaju ovaj zakon, iako možda neko želi da načinom svog izlaganja sve ovo pretvori u predizbornu kampanju.

Ovde se radi o sudbini mnogih porodica. Slušajući gospodina Lintu pronašla sam mnoge porodice koje žive u mom okruženju upravo u porodicama koje su silom prilika bile prisiljene da napuste svoje kuće, da se nađu u sredini gde su jedino na ovaj način mogli da dođu do krova nad glavom.

Podsetimo se i na još jednu narodnu mudrost, koja kaže da nema sita koje može zadržati svaki kukolj. Pretpostavimo da će se desiti da se i primenom ovog zakona nešto sitno provuče, ali kako mi se čini bar iz dela amandmana koje sam pročitala, oni će upravo biti dodatno sito koje neće dozvoliti da se desi ono o čemu je poslanik opozicije na vrlo teatralan način pokušao građanima da objasni šta je ovaj zakon.

Još jednom želim da građani prihvate donošenje ovog zakona kroz njegovu suštinu, a suština je u tome da legalizuju svoje bespravno izgrađene objekte i da time i pravno i formalno raspolažu njima.

Kao i mnogi građani, pratila sam ovaj predlog zakona od prvog njegovog izlaska i smatram da smo njime napravili prvi korak, odnosno zakoračili u oblast planiranja i gradnje. Stoga želim da postavim gospodinu ministru jedno pitanje. Ako je za pretpostaviti da ovaj zakon uređuje oblast nelegalne gradnje i time otvara mogućnost da se mnoge druge stvari na osnovu toga kasnije urede, ovim zakonom rešavamo i nagomilane probleme upravo u toj oblasti. Gospodine ministre, imam informaciju da, tako bar kažu graditelji, kako investitori, tako i graditelji običnim porodičnih malih stambenih kuća, za dobijanje građevinske dozvole, po važećem Zakonu, treba 364 dokumenta. Da li donošenjem ovog zakona mi zaista definitivno ulazimo u jedno

dugoročno rešavanje problema u oblasti planiranja i izgradnje, odnosno da li se može brzo očekivati donošenje zakona kojim bi se procedure koje su se zaista do sada pokazale kao vrlo komplikovane i neracionalne, bile racionalne, bile motiv kako za investitore koji izlaze na tržište sa svojim građevinskim objektima, tako i za graditelje porodičnih stambenih zgrada? Ovo je pitanje koje nije bilo upućeno jedino meni kao republičkom poslaniku. I mnogi drugi poslanici su bili u situaciji da ih ljudi pitaju da li ovaj zakon znači brzi ulazak u donošenje i ovog drugog zakona. Hvala lepo.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku. Izvolite.

JANKO VESELINOVIĆ: Član 107. Prethodna govornica je upotrebila nekoliko uvredljivih izraza koji se odnose na našu poslaničku grupu, odnosno poslanike koji su govorili prethodno. Neću ih ponavljati da ja ne bih povredio Poslovnik.

Moram da kažem da je izrekla i nekoliko neistina, pre svega za činjenicu da ovaj zakon praktično ne pogađa privatne vlasnike, jer bi ona htela da zna na čijoj je to zemlji izgrađen objekat, a da se on nije protivio tome.

Poštovana koleginica bi trebala da zna da je izvršena restitucija, kao što još uvek nije, da bi se pokazalo da su mnogi objekti sagrađeni na tuđim imanjima, na tuđoj zemlji. Kada restitucija bude sprovedena do kraja, ti vlasnici kojima će ta zemlja biti vraćena naći će se u veoma nezgodnom položaju, odnosno oni će morati da tuži, kako sada u osnovnom zakonu stoji, bespravne graditelje koji su gradili na tim površinama.

S druge strane, ne štite se ovim zakonom prava izbeglica. Prava izbeglica ovim zakonom se umanjuju, jer neće imovina biti legalizovana, ali će morati da plate porez na imovinu koja će i dalje biti nelegalna.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku. Dozvolite mi samo da kažem da ne smatram da je povređen član 107. Poslovnika,

pošto se prethodni govornik nije izjasnio ni o jednoj poslaničkoj grupi, niti je navodila ime bilo koje političke stranke. Pošto je više različitih poslanika govorilo, ne možete sa sigurnošću znati na koga se to odnosilo, tako da ne smatram da je Poslovnik na bilo koji način povređen.

Izvolite, gospodine Babiću. ZORAN BABIĆ: Zahvaljujem se, gospodine predsedniče. Zadovoljan sam vašim

odgovorom. Reklamiram povredu člana 103. Poslovnika. Siguran sam da mi u Narodnoj

skupštini često koristimo instituciju Poslovnika da bi govorili o nečemu drugom. To je uradio i prethodni govornik. Koristeći javljanje po Poslovniku, pokušao je da izvrši repliku na govor koleginice Obradović.

Ni u jednom trenutku koleginica nije pomenula nijednu poslaničku grupu, ni poslaničku grupu kojoj pripada prethodni govornik. Ukoliko se prethodni govornik našao u grupi onih poslanika i onih poslaničkih grupa koji su govorili o onom EPP programu, a ne o suštini, što se SNS zaista trudi i držimo se suštine, a to je ono što interesuje građane Republike Srbije, onda je to problem prethodnog govornika. Ovde je jasna razlika između suštine, koju zastupa SNS i zastupa Vlada Republike Srbije, i EPP programa, pa ko se našao u tom EPP programu neka odgovara pred građanima Srbije.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović, replika. Izvolite.

JASMINA OBRADOVIĆ: Ako pričamo o restituciji, moram da kažem sledeće: dok dođe na red restitucija kroz građevinsko zemljište, moramo prvo rešiti pitanje ogromnih vila u kojima žive funkcioneri opozicionih stranaka. Hvala lepo.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, po Poslovniku. Izvolite.

NADA KOLUNDžIJA: Gospodine predsedavajući, mislim da ste vi povredili član 107. Poslovnika time što ste dopustili predstavniku poslaničke grupe da se suštinski na vrlo uvredljiv način odnosi prema poslanicima opozicije.

Dakle, ako opozicija kritikuje zakon, podnosi amandmane i ministar kaže da će prihvatiti amandmane, onda je uvredljivo za vas kao predsednika Skupštine, pa i za celu ovu skupštinu da dopustite da se diskusije tih poslanika, koji su podnosili amandmane i ukazuju na propuste u ovom zakonu, tretiraju kao EPP.

Mislim da je EPP program ono što govori poslanici vladajuće većine nekritički, hvaleći zakon i istovremeno tvrdeći kako treba prihvatiti amandmane, što samo dokazuje da, bez obzira što hvali ministar zakon, zakon nije dobar.

PREDSEDNIK: Uveren sam da nijedan od poslanika koji se na takav način obraćao, nije razmišljao o onim poslanicima koji na kritički način govore o zakonu. Svakako da to podržavam uvek. Narodna skupština i treba da raspravlja na takav način o tome.

Naravno da sam siguran da narodni poslanici koji su ulagali amandmane su ozbiljno razmatrali ovaj zakon.

Siguran sam da gospodin Babić nije mislio na te poslanike. Verovatno je mislio na neke druge.

Gospodin Nikolić nije tu. Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite. SRĐAN ŠAJN: Dame i gospodo, prvenstveno želim da istaknem dve stvari na

samom početku. Jedna stvar jeste da je ovo izuzetno smelo i prema Srbiji korektan potez ministra koji je danas sa nama. Jer, preuzeti na sebe odgovornost da rešite stvari koje desetinu godina nisu rešavane, da uđete u rešavanje problema koji neposredno utiču na život milion i nešto porodica. To je zaista nešto što neki pre njega nisu prihvatili da rade. U tom smislu za Romsku partiju, za SNS i poslanički klub, ovo je stvar koja je izuzetno značajna i govori u jednom drugom odnosu prema državi, a to je da nije bitno samo da radimo propagandu i da radimo poteze koji će da nam podižu rejting, nego spremnost ove Vlade da uđe sa ozbiljnim problemima u koštac i da prihvata različita rešenja, a svi smo ovde bili prisutni da je i ministar Ilić prihvatio veliki broj amandmana i time još jednom dokazao spremnost da zaista ovaj zakon mora da bude u funkciji Srbije, u funkciji građana i u funkciji evropskog puta Srbije.

Čude me komentari nekih poslanika, iz kojih neko može da izvede zaključak da je sada porez na imovinu tekovina Velimira Ilića. Zaista to ne mogu da razumem da ovaj zakon uvodi porez na imovinu. Pa, jedno od osnovnih vrednosti EU, jedno osnovnih vrednosti uređenih pravnih država i civilizacijskih država jeste postojanje tog poreza. Šta je onda propaganda? Da li je propaganda da neko sada govori građanima – znate vi ćete da plaćate porez, a s druge strane govori im – mi imamo ekskluzivitet na EU ili je realnost ukoliko neko kaže jasno – mi idemo u EU, u EU postoji porez na imovinu i svi oni koji žele da imaju imovinu to moraju da plaćaju. Međutim, ti ljudi koji govore o tome žele da skrenu sa pravog cilja ovog zakona, a pravi cilj ovog zakona jeste da reši sve

probleme koji su do sada bili vezani za to pitanje definisanja imovinsko-pravnih pitanja o legalizacije upisa objekta itd. Zašto je za nas, naročito za Romsku partiju bitno ovo pitanje. Na ovaj način stvaramo korak dalje, i oduzimamo mogućnost samovolji nekakvih gradonačelnika koji se su se osilno ponašali u ne tako dalekoj prošlosti, koji su jednostavno za radi interesa krupnog kapitala rušili kuće, upravo socijalno ugroženih kategorija govoreći mi nemamo nikakve obaveze.

Za nas ne važe nikakve obaveze, ne važe deklaracije, međunarodni ugovori. Za nas ne važi ništa ono što je Srbija prihvatila da moramo da obezbedimo alternativni smeštaj svakom građaninu čiji objekat u kome trenutno stanuje srušen. Svi smo mi svedoci da to Evropa ne dozvoljava. Da li nam treba bolja opomena od EU, nego rečenice koje je izjavio gospodin Dežer da Beograd mora da reši pitanje "Belvila", da mora da reši pitanje stanovnika tog naselja i da je EU najoštrije osudila akte gradske vlasti što su socijalno ugroženi ljudi koji su imali kakve-takve objekte koji su srušeni, morali da budu preseljeni u kontejnere. Da li su to reči one partije koja hoće da ima ekskluzivitet na evropskom putu Srbije i ka EU? Nije dovoljno gospodo.

Samo da kažem da sam za Evropu. Gospodin Velimir Ilić je na vrlo konkretan način pokazao delom da je smeo da istupi i da napravi korak ka EU i Vlada čiji je on član i poslanička grupa SNS i svi mi koji ćemo da podržimo ovaj zakon, uvažavajući određene izmene i dopune za koje moram da kažem da su zaista prihvatljive i realne.

Međutim, hteo bih da zamolim ministra da svi zajedno obratimo računa na jedan drugi momenat. Nije dovoljno da rešimo samo Dedinje, Senjak, Stari Grad ili neki drugi ekskluzivni deo Beograda. Postavlja se pitanje da li je 100 kvadrata zanatskog prostora na Dedinju ili u Starom Gradu isto toliko vredan koliko 1000 kvadrata prostora za stočarsku proizvodnju ili za zanatsku proizvodnju u nerazvijenijim delovima Srbija, u ruralnim delovima, da li je to u Margiti, u Vojvodini za koju možda veći broj ne zna gde je to ili negde drugde?

Da li govorimo o istom ekonomskom interesu kada govorimo da je u toj Margiti izgrađen objekat od 300 kvadrata u kome se sin poljoprivrednika bavi remontom poljoprivrednih mašina, pa mu treba najmanje 300-400 kvadrata? Da li je to isto kada na Dedinju neko ko ne zna šta će sa novcem izgradi 100 kvadrata prostora koje može da iznajmi za par hiljada evra, a toliko sin zanatlija zarađuje u toj Margiti svojim radom u svom objektu? U tom smislu predlažem onima koji su predložili amandmane i vama ministre da svi zajedno razmislimo i da napravimo sledeću razliku.

Da ograničenje postoji za ekskluzivne delove grada Beograda na jedan način, a na drugi način da znači za gradove kao što su Novi Sad, Niš ili Čačak, jer i tu imamo ogromnih razlika. Svi ostali građani koji su u selima, koji se bave poljoprivredom i zanatstvom u ruralnim delovima Srbije da za njih ne postoje nikakva ograničenja.

To je socijalno odgovorna politika. To je socijalno odgovorna država. To je država koja brine o razvoju svog sela i o razvoju svojih najugroženijih. Sa ovim ću završiti i da se samo ogradim, ne mislim na SPS, očigledno to govori o tome da mi imamo u ovom parlamentu partije, a to je vezano za ovaj zakon koje govore o socijalnoj pravdi, ali imaju filozofiju najbogatijih u Srbiji i predstavljaju interes najbogatijih ljudi u Srbiji.

S druge strane imamo socijalno odgovornu Vladu koja razmišlja o selu, koja razmišlja o siromašnim ljudima, koja razmišlja o hiljadama ljudi koji se nalaze u neformalnim naseljima po Srbiji čije je vlasništvo zemlja je vlasništvo grada ili države i

tu treba napraviti jasnu razliku. Nije svejedno da li je neodgovorna vlast u Beogradu bila jedan broj godina pa se nešto uradilo, ne govorim o poslednjih dve, tri godine, nego generalno, pa se i na državnom zemljištu nešto desilo. Ili, govorimo o nečemu što direktno utiče na imovinsko-pravne odnose fizičkih lica.

Ukoliko budemo te stvari još dalje deformulisali da onda zaista možemo da govorimo o jednom izuzetno dobrom zakonu. Sa ovim zaključujem svoju diskusiju i posebno pozdravljamo smelost ove Vlade i ministra da ovo pitanje koje je vrlo osetljivo stavi na dnevni red i u tom smislu imaćete svu našu podršku.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.MILANKA JEVTOVIĆ VUKOJIČIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi

ministre, kolege poslanici i poslanice, građani Srbije, ovaj predlog zakona je u skladu sa realnošću i kao takav izlazi u susret potrebama građana.

U prilog ove činjenice ide i podatak Republičkog geodetskog zavoda da na teritoriji Republike Srbije ima 1,3 miliona bespravno izgrađenih objekata. Naravno da ovaj predlog zakona i te kako ima socijalni karakter, jer od onih 500 hiljada građana koji nisu ni podneli zahtev za postupak legalizacije, najveći broj građana je koji su čitav život gradili svoj stambeni objekat za porodično stanovanje, a nisu ga završili.

Predmet ovog zakona je upis prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinske i upotrebne dozvole do 11. septembra 2009. godine. U pitanju su stambeni objekti koji se koriste za porodično stanovanje, vikend kuće, stambeno-poslovni objekti, ekonomski i pomoćni objekti, objekti koji služe za samostalno vršenje zanatske delatnosti.

Naravno da ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta korisnik na katasterskoj parceli na kojoj je taj objekat izgrađen, jednim rešenjem biće upisano i pravo svojine na objektu i pravo na građevisnkom zemljištu.

Takođe, ovaj zakon prepoznaje i potrebu da ona lica koja bespravno izgrađene objekte koriste isključivo za porodično stanovanje, mogu da prilože jedan do dva dokaza od pet koliko je ovim zakonom navedeno. Takođe, lica koja su vlasnici bespravno izgrađenih objekata, a koja imaju građevinsku dozvojlu, mogu na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole da upišu pravo svojine. Takođe, i ona lica čiji bespravno izgrađeni objekti nisu snimljeni, mogu da uz svoj zahtev za upis prava svojine, podnesu i skicu objekta, koja je, naravno, overena od strane registrovanog izvođača radova geodetske struke, kao i zapisnika o uviđaju.

Ono što prepoznajemo kao dobro u ovom zakonu, to je pojednostavljenje administrativne procedure, smanjenje broja dokaza, a samim tim i smanjenje vremena koje je potrebno i neophodno za upis prava svojine. Naravno da se SNS zalaže da administracija mora da bude i kadrovski i tehnički opremljena, ali krajnje je vreme da počnemo da menjamo svest u smislu da administacija u skladu sa zakonom brzo i efikasno mora da izlazi u susret zahtevima građana, da administracija postoji radi građana, a ne obrnuto. Što pre to shvatimo, to će građanima Srbije biti bolje.

Naravno da je svakako prednost ovog zakona uspostavljanje jedinstvene svojinske evidencije i upis svih nepokretnosti u javne knjige. To je jedan od uslova kako bi se približili standardima EU. Naravno da je ovaj zakon privremenog karaktera i naravno da ovaj zakon treba da bude samo prvi korak u donošenju jednog sistemskog zakona u delu koji se odnosi na planiranje i izgradnju.

Poštovani gospodine ministre, želim da pohvalim vaše nastojanje i vašu spremnost da predložite ovakav predlog zakona kako bi se napokon uredila svojinska evidencija u Republici Srbiji. Takođe, pohvaljujem i vašu spremnost da prihvatite sve predloge i sugestije koje idu u smislu poboljšanja kvlaiteta ovog zakona, pre svega predloge i sugestije koje dolaze od Agencije za borbu protiv korupcije.

Poštovani građani Srbije, prethodni režim za sobom je ostavio nevidljive ljude i nevidljive objekte. Ova Vlada kao odgovorna i resorno ministarstvo najpre su predložili, a ova Skupština usvojila, zakonsku regulativu kojom je moguće da nevidljivi ljudi utvrde svoj identitet i da budu upisani u matične knjige rođenih. Sada su na redu nevidljivi objekti…

PREDSEDNIK: Izvinite koleginice, samo trenutak. Molim narodne poslanike za malo pažnje. Zaista je buka u sali prevelika.MILANKA JEVTOVIĆ VUKOJIČIĆ: Danas su na redu nevidljivi objekti i

njihov upis u jedinstvenu svojinsku evidenciju. Srpska napredna stranka se zalaže za pravnu sigurnost, što smatra temeljom svake

države i svih građana i u danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona. PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku

da kažem da ne mislim da je ovo savršen zakon, niti je u ovoj oblasti moguće doneti potpuno zadovoljavajući i savršen zakon s obzirom na tematiku kojom se ovaj zakon bavi. Takvih čarobnih štapića, nažalost, ne može da ima za 1.300.000 objekata koliko je nelegalno izgrađeno.

Za mene je najveća divlja gradnja u ovoj državi albanska država na Kosovu. To je jedna nelegalna gradnja koja je izvršena u prisustvu međunarodne zajednice, koja želi da nam kaže da je to lakše legalizovati nego srušiti. Veliko je pitanje – šta ćemo sa tom najvećom nelegalnom gradnjom, a onda šta ćemo sa nelegalnim gradnjama širom Srbije?

Jedna vlast koja ode ili više vlasti koje se smene ili odu cene se po tome šta su ostavile iza sebe. Ni jedna vlast u ovoj oblasti se nije posebno pokazala, a prošla baš nikako. Milion i 300 hiljada objekata svedoči i o ratovima, svedoči o sankcijama, svedoči o velikom broju izbeglica, svedoči o bedi i nemaštini, a svedoči i o još nečemu, svedoči o šalterima, o komplikovanoj proceduri, da su mnogi ne baš zbog nemaštine, nego zbog komplikovane procedure izbegli da svoju gradnju regulišu građevinskim dozvolama, lokacijskim dozvolama, prijavama radova. Toliko je to bilo komplikovano da su odustali od šaltera i danas su predmet ovog zakona, odnosno predmet upisa svojine, a da to nazovem predmet legalizacije.

Nigde u Srbiji ljudi nisu manji nego pred šalterom, a nigde se ne osećaju veći nego iza šaltera. Nekada je bilo dovoljno u Srbiji do devedesetih godina poneti jedan koverat i završiti stvar. U poslednje vreme trebalo je više koverata, u zavisnosti koliko je koalicionih partnera bilo u toj lokalnoj samoupravi. Zato je ovaj zakon srpska tragedija. Grčka tragedija počiva na mitu, a srpska tragedija na mitu i korupciji.

Individualna gradnja je takvog tipa da mi savršeno rešenje nemamo. Ovo su nelegalni objekti sa ulicom koja je široka jedva 2,5 metara, sa banderama koje idu po sred ulice. Ti objekti moraju da se legalizuju. Nikome, a posebno ne siromašnima, izbeglima, prognanima ne možete zabraniti da pod uslovima kakvi su bili za svoju porodicu naprave zaštitu od nepogoda, sunca, vetra, hladnoće. Ovi objekti će biti legalizovani. Kako će biti funkcionalni, mi to ne možemo znati.

U poljoprivredi, takođe, imate mnogo nelegalnih objekata. Po novim zakonima o planiranju i izgradnji treba vam za čardak, šupu, staju, za sve vam treba građevinska dozvola itd. Dakle, to je bilo gotovo nemoguće uraditi. Nemoguće je bilo čekati pred šalterima. Nemoguće je bilo čekati sa kovertama pred šalterima, a u isto vreme baviti se poljoprivrednom proizvodnjom i stočarstvom. Pitanje tih pomoćnih objekata, pitanje čardaka, šupa itd, je jedno pitanje koje treba da bude regulisano nekim novim zakonom, da se napravi neka olakšana procedura izgradnje takvih objekata.

Pored individualne gradnje, koja je bila nužna, imamo i luksuznu individualnu gradnju - razni pašnjaci i objekti na pašnjacima usred Beograda. Predlažem nekim ljudima da založe te svoje objekte i deblokiraju račun sopstvene stranke. Tako će pokazati privrženost stranci, a ujedno i vratiti kredit određenoj banci za koju su zadužili svoju stranku.

Individualnu gradnju luksuznog tipa možete videti od Ostružnice do Beograda. Na osam kilometara su objekti, 95% su nelegalni uz obalu Save. Dakle, ovaj zakon će obuhvatiti tu legalizaciju. Imamo nekoliko vrsta legalizacija individualnog tipa, tako da je zajedno pomešana i ta koja bi mogla da bude predmet nekog drugog zakona. S obzirom da savršenih rešenja nema i ti objekti će biti predmet ove legalizacije.

Ovde smo slušali sve i svašta. Slušali smo i o Kanalu Dunav, Morava, Vardar, Egejsko more itd. Slušali smo to od gondolijera od Stalaća jedno 15 minuta. Očigledno je da postoje dva poslovnika. Jedan je za mene a drugi je za njih. Ali nema veze.

Pored individualne gradnje je postojala i divlja gradnja velikih poslovno-stambenih objekata, fabrika, pogona velike kvadrature. Navodiću vam primere.

U toj izgradnji vladao je zakon jačeg, zakon dubljeg džepa i debljih novčanika. Objekat jedan - stambeno-poslovni prostor od 32.000 kvadrata u centru Inđije. Godina 2007, bez prijave radova, lokacijske dozvole, bez građevinske dozvole. Objekat je sagrađen, a inspekcija je izlazila ne znam koliko puta, dvadesetak - rešenja, zapisnici o rušenju itd. a da se niko nije potrudio da se to stvarno i uradi. Objekat poslovno-stambeni od 32.000 kvadrata.

Zašto taj objekat nije srušen? Iz prostog razloga što je u takvom objektu, bez upotrebne dozvole, lokalna samouprava kupila preko hiljadu kvadrata poslovnog prostora po cenama koje su od tržišnih veće dva puta. I, gle čuda, u poslovno-stambenom objektu od 32.000 kvadratnih metara prostora, bez građevinske dozvole, gde je opština bez upotrebne dozvole kupila nekoliko hiljada kvadrata, odjednom su predsednik opštine i direktor direkcije stekli, a proverljivo je, dva penthausa od 242 kvadrata, broj 32. i broj 33, i to je poslednji sprat ovog poslovno-stambenog objekta. Dakle, to je ta izgradnja koja se legalizuje putem dubokog džepa i debelog novčanika.

Primer boj dva. Ovim zakonom nije dozvoljena legalizacija ili upis objekata na javnim površinama. Šta je sa vodozahvatima? Da li na vodozahvatima nešto može da se gradi? Primer boj dva - 2007. godina, fabrika za reciklažu akumulatora na regionalnom vodozahvatu u Inđiji. Ako ne mogu privatni objekti da se grade na javnoj svojini, evo ko otvara – fabrika za reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu, na bunarima iz kojih građani piju vodu. Znači, gradnja koja je bila nelegalna.

Odmah da kažem da je čak i bivša vlast to poništila. Rekla je – tu ne može da se gradi. Ali objekti su već bili izgrađeni bez građevinske dozvole, bez ičega, čak imam i rešenje Dulićevog ministarstva da se zabranjuje projektovanje i izgradnja. Šta se onda dešava? Lokalna vlast promeni prostorni plan. Izmišlja regionalni vodozahvat, bez

prethodne saglasnosti Vlade Republike Srbije, koja je bila neophodna, i onda pokrajinska vlast legalizuje sve, pokrajinska Vlada legalizuje fabriku za reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu Inđija.

Danas slušamo primedbe tih istih, ili gotovo istih, koji su nekada vladali i u Republici, i u pokrajini, i u toj lokalnoj samoupravi, a danas, danas više ne vladaju. Uz to je više vrsta nelegalne gradnje i ne mislim da ćemo ovim zakonom zaustaviti nelegalnu gradnju. Dok bude siromaštva, a ono je u Srbiji jako veliko, u ovoj državi ljudi više ne idu u snabdevanje u supermarkete, većina ljudi ide u snabdevanje u javne kuhinje na kazane, a nažalost, veliki broj ide na kontejnere. U takvim uslovima, ne verujem da ima savršenih rešenja.

Kao predsednik Narodne seljake stranke ću glasati za ovaj zakon, svestan toga da će se on, najverovatnije, poboljšavati što amandmanima, što, možda, eventualnim kasnijim izmenama. Takođe, ne verujem da ćemo uspešno zaustaviti divlju gradnju u ovoj vrsti siromaštva, u ovoj državi gde nema države, gde imamo skupu administraciju, gde imamo ovoliko šaltera, gde imamo ovoliko siromašnih ljudi. Ne verujem da ćemo moći nešto ozbiljnije da uradimo da bi zaustavili ljude nađu krov nad glavom.

Nadam se da će procenat nelegalne gradnje pasti, da ćemo iza nas ostaviti ozbiljniju državu nego što smo zatekli. Zatekli smo samo državne simbole – grb, zastavu i himnu. Nadam se da ćemo ostaviti bolju državu nego što smo zatekli. Zatekli smo simboličnu. Hajde da njima koji su nam ostavili samo simbole i simboličnu državu, ostavimo državu u kojoj neće biti milion i 300 hiljada nelegalnih objekata, u kojoj neće biti milion socijalnih slučajeva, u kojoj neće biti 350.000 starih ljudi od 65 godina bez ikakvih primanja, u kojoj će biti privrede, da ostavimo takvu državu i u takvoj državi će biti, svakako, manje divlje gradnje. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Nenad Popović): Hvala.Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite. ZORAN BABIĆ: Hvala vam, gospodine predsedavajući.Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,

nažalost i u ovom sazivu kao i svim prethodnim sazivima Narodne skupštine Republike Srbije imamo pogrešan pristup. Kada dođe neki zakonski predlog u proceduru, sve poslaničke grupe, sve političke partije se trude da pokažu različitosti koje stoje između nas. Da li time dokazujemo vernost ne znam kome? Međutim, ubeđen sam da time ne zadovoljavamo građane Republike Srbije, zbog kojih i koje predstavljamo u ovom najvišem zakonodavnom telu.

Građani Republike Srbije od nas očekuju tačke spajanja, da tragamo za tim tačkama spajanja. Jer, jedino te tačke spajanja daju sigurnost građanima Republike Srbije. Jedino ono oko čega se svi saglasimo da je dobro, građani Republike Srbije će reći – da, to će zastupati svi; da, to je sigurno dobro, i to se neće menjati promenama vlasti ili promenama na izborima.

Ono što mislim da je tačka spajanja, a to sam mogao da vidim u raspravi i u petak i danas, su dve stvari. Možda nedovoljno, ali za početak, i ako budemo i ubuduće se trudili da tragamo za tim tačkama spajanja, mislim da će ovo biti jedan dobar i kvalitetan saziv Narodne skupštine.

Ovo nije zakon o legalizaciji. Niti se tako zove, niti je to suštinski zakon o legalizaciji. Zakon o legalizaciji je ono što je i gospodin ministar najavio da će u skupštinsku proceduru ući u junu mesecu ove godine.

Druga tačka koja nas spaja, i to je dobro i dobra je to poruka, da milion i 300 hiljada nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji neće biti rušeno. Jer, zaista, ni u petak ni danas nisam čuo ni jednog poslanika, ni jednu poslaničku grupu koja je takve stavove zastupala.

Čuli smo o ovom zakonu da je katastrofalan, da će dovesti do tektonskih poremećaja u Srbiji, da Srbije neće biti ako se ovakav zakon usvoji.

Međutim, ono što i ako se uporno trudim i propagiram da ne treba da gledamo iza sebe da nas ne bi pregazio auto na ulici, moram da vas pitam - kada su napravljeni ti objekti? Jedan objekat ne niče za sedam, osam meseci ove vlade. Jedan objekat ne niče preko noći. Treba iskopati temelj, naliti stopu, ošalovati temelj, jer tako gospodine ministre, podnu ploču, zidove, ošalovati ploču, pa drugu, pa krov, pa gde su zanatski radovi? Meseci traju. Ko od nas ovde nije učestvovao ili nije gradio? Kažu da čovek i ne postoji ako nije podigao vinograde i napravio kuću, a siguran sam da smo mi dobri građani, svih 250 narodnih poslanika, i da smo ako ne podigli vinograd bar smo nešto u životu napravili i znamo da tih milion i 300 hiljada objekata nije niklo preko nići.

Sledeće pitanje - ko je bio na vlasti u tim lokalnim samoupravama kojima pripadaju ti objekti koji su nelegalni? Ko je imao inspekcijske službe? Ko je morao da zažmuri na jedno ili na dva oka kada su se ti objekti pravili? Ne ulazim u to da li je bilo koruptivnih stvari ili ne, to nisu moja ovlašćenja, to nisu ovlašćenja nijednog narodnog poslanika. Time treba da se bave organi države Srbije. Međutim, postoji jedna izreka u Srbiji – rodilo se, valja ga ljuljati. Ti objekti su napravljeni. Mora nešto da se uradi sa njima. Hvala bogu, neće biti rušeni. To je stav države. To je stav Vlade. To je stav Skupštine. Moramo nešto da uradimo sa njima.

Ovaj zakon je krovno, generalno po ideji dobar, odličan i pokazaću vam zbog čega tako mislim. Po dubini ima određenih manjkavosti. Srpska napredna stranka nije prezadovoljna nekim rešenjima tog zakona. Dobro je, gospodine ministre, što ste zahteve i neke zamerke Stalne konferencije gradova i opština i Agencije za borbu protiv korupcije prihvatili, što ste prihvatili neke amandmane gotovo svih poslaničkih grupa, između ostalog i SNS.

Zašto mislim da je ovaj zakon po ideji i generalno dobar? Zato što primenom ovog zakona svi će imati koristi, i država i građani i privreda. Država će imati konačno popis svih objekata koji se nalaze na njenoj teritoriji. Kako ćemo sutra ozbiljno aplicirati za bilo šta, a želimo da budemo punopravan član EU, za bilo šta ako ne znamo na šta nam izgleda zemlja, naša država na šta nam liči? Kako ćemo bilo koji planski dokument, kako ćemo planirati bilo koji koridor, kako ćemo bilo šta raditi ako ne znamo gde se nalazi milion i 300 hiljada objekata? Država će biti na dobitku i zbog druge stvari zbog koje se ne treba stideti. Čuo sam neke vrlo disonantne i kritikujuće tonove zbog toga što će država sutra naplaćivati porez na te objekte. Naravno. Molim vas da izađete van granica Srbije i recite u bilo kojoj državi sa uređenom demokratijom, sa uređenim sistemima da ne treba da se plaća porez na imovinu, na nešto što je izgrađeno, na nešto što je napravljeno. Smejaće vam se. Država će naplaćivati porez, ali na nešto čime će građani raspolagati, što će koristiti.

Kakvu korist će imati građani? Moći će da koriste te objekte, moći će da trguju njima. Teška je situacija. Možda će te objekte prodati da bi decu školovali. Moći će da podignu kredite da bi završili te objekte. Najveći deo tih objekata je nedovršen i stoji tako zato što nema imputa, sredstava da bi se završili ti objekti. Na ovaj način moći će da odu

u banku, da apliciraju za kredite, da te kredite dobiju i da ih završe, da bi možda sina zadržali tu na ognjištu da se oženi i formira porodicu, možda da osnuje neku sitnu zanatsku delatnost.

Kao treće, ne manje važno, dobar efekat ovog zakona će imati i privreda, građevinska industrija koja je imala rast sve do 2007, 2008. godine. Ministre, ispravite me ako grešim, ona je u totalnoj dubijozi u protekle tri ili četiri godine, u dubijozi zbog svetske ekonomske krize koja se prelila i na Srbiju. Ono neće možda biti dovoljan imput, ali da bi se ti objekti završili neko mora na njima da radi. Građevinska operativa, građevinska industrija, proizvodnja građevinskog materijala, nešto mora da se radi u Srbiji da bi se ti objekti završili. Ne kažem da je to dovoljan imput građevinskoj industriji, ali je jedan mali podstrek uz sve ovo što Vlada Republike Srbije već radi, što je uradio i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, sa ovim poslom u Angoliji, sa mnogim poslovima koje ugovaramo, sa objektom koji se radi u Angoliji koji je nekoliko desetina hiljada kvadrata, otprilike, veličine VMA. Na taj način se borimo za našu državu, ne da ima korist Vlada, ne da imaju korist pojedinci, već da korist ima ceo sistem.

Duboko verujem da je to jedan ovakav zakon. Po dubini, još jednom ću reći, nismo zadovoljni nekim rešenjima. Nije nemoguće da će ovaj zakon još jednom doći možda na neku doradu ovde kod nas, ali za početak krovno i generalno odlična ideja ovog zakona i SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Narodni poslanik Srđan Milivojević se javio. Po kom osnovu?(Narodni poslanik Srđan Milivojević, sa mesta: Prethodni govornik me je

pomenuo.)Nema osnova, gospodine Milivojeviću.Da li reklamirate Poslovnik?SRĐAN MILIVOJEVIĆ: Replika. Gospodin Rističević je pomenuo celo moje

izlaganje. PREDSEDAVAJUĆI: Nema osnova, gospodine Milivojeviću.Sledeći na listi je narodni poslanik Radoslav Komlenović.RADOSLAV KOMLENOVIĆ: Poštovani ministre, poštovani predsedavajući,

poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Poslanička grupa JS podržava Predlog zakona jer se njegovim rešenjima omogućava lakša legalizacija bespravno podignutih objekata koji su namenjeni za stanovanje, stambeno poslovnim objektima, odnosno posebnim delovima u tim objektima, vikend kuće, kuće za odmor, objektima namenjenim za obavljanje zanatske delatnosti, pomoćnim i ekonomskim objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do dana stupanja na snagu zakona o planiranju i izgradnji.

Legalizacija nije dozvoljena jedino na mestima koje su predviđena za javne površine i zemljište koje je predviđeno za restituciju. Pravo svojine može se upisati i na samim objektima za koje je izdata građevinska dozvola ili ranije odobrenje za izgradnju, a koji se koriste bez upotrebne dozvole. Ovim članom je predviđeno da se pravo svojine na bespravno izgrađenim objektima ne može upisati, odnosno ne primenjuju se odredbe ovog zakona na one objekte na koje se po zakonu o planiranju i izgradnji ne može naknadno u postupku legalizacije izdati građevinska dozvola.

Članom 2. su propisane vrste isprava, odnosno dokazi na kojima je znatno olakšan upis svojine na bespravno izgrađenim objektima. Član 13. zadnji stav, zakonom o planiranju i izgradnji je veća mogućnost da vlasnik bespravno izgrađenog objekta može da podnese zahtev za upis prava svojine i na objektu koje izgrađen bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, ali ne i da ga legalizuje posle propisanog roka za podnošenje zahteva.

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu RS. Analiza efekata zakona na koga će i kako uticati predložena rešenja – ovim zakonom se pre svega obezbeđuje evidentiranje državnine i prava svojine, promet i pravna sigurnost u poslovanju sa građevinskim zemljištem i objektima, kao i pojednostavljenje postupka i to za sve učesnike u oblasti, koji se ovim zakonom uređuje.

Polazeći od rezultata prethodne analize vladajućih zakona, kao i podzakonskih akata u oblasti izgradnje objekata, katastra nepokretnosti i legalizacije objekata, ocenjuje da donošenjem ovog zakona treba da se stvori osnov za ostvarivanje sledećih ciljeva.

Pod brojem jedan, pojednostavljivanje administrativnih procedura koje se sprovede u procesu ostvarivanja prava na upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, smanjenjem broja dokaza koji se pribavljaju pred drugim posebnim organima i organizacijama, što istovremeno znači i skraćenje vremena potrebnog za ostvarivanje ovog prava.

Pod brojem dva, preciziranje prava i obaveza svih učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na objektu. Time se izbegava arbitrarnost nadležnih organa.

Pod brojem tri, smanjenje obima i vrste dokumentacije, čime se smanjuje vreme potrebno za ostvarivanje upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima.

Predloženim zakonom se posebno ostvaruju drugi ciljevi, čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju. Takođe, stvaraju se uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata, a time i pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, obezbeđenju odgovarajućih kredita i drugo.

Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi, naročito malim i srednjim preduzećima? Primenom ovog zakona neće se stvoriti nikakvi novi troškovi za građane, odnosno privredu. Takođe, ističemo da se ovim zakonom, u skladu sa propisanom nadležnošću, stvara mogućnost za angažovanje novih privrednih subjekata na tržištu, čime se omogućava i tržišna konkurencija.

Prema podacima kojim raspolaže Republički geodetski zavod, evidentirano je oko 1.300.000 objekata na teritoriji Republike Srbije za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Prema podacima dobijenim od jedinica lokalnih samouprava i drugih organa nadležnih za izdavanje naknadnih građevinskih i upotrebnih dozvola, u postupcima legalizacije ukupno je podneto oko 700.000 zahteva za legalizaciju. Važećim Zakonom o planiranju i izgradnji propisan je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju koji je po samom zakonu prekluzivan i koji je istekao 11. marta 2010. godine.

Napraviću jednu digresiju i, pošto dolazim iz Kruševca, kada je legalizacija krenula 2003. godine, pa 2005, pa ukupno do današnjih dana podneto je negde oko 14.500 zahteva, a od toga je 1.470 objekata legalizovano. Iako je lokalna samouprava 2009. godine donela veoma kvalitetan predlog o legalizaciji, tako da su raspodeljene. Legalizacija je bila na pet zona, gde su tu petu seosku zonu ljudi hteli da legalizuju besplatno, pa smo čak davali i do 60 mesečnih rata, da ljudi mogu da uplate, a oni koji bi uplatili odmah, davali smo i popust od 25% do 50%.

Međutim, koji su najveći problemi gde su naši ljudi i građani nailazili? Pod brojem jedan - katastar, pod brojem dva - pravno-imovinski odnosi, pod brojem tri - projekat izvedenog plana, pod brojem četiri - geometar koji je ucrtavao objekat u kopiju plana i pod brojem pet - tehnički izveštaj o stanju objekata izrađen od strane ovlašćenog biroa. Ljudima je trebalo mnogo više para da daju da bi skupili ove podatke, pa tek onda da legalizuju, nego što ih je koštala legalizacija. Nadam se da ćemo ovim zakonom da dosta tih stvari izbegnemo.

S obzirom na navedene podatke, zaključuje se da oko 600.000 vlasnika nije iskoristilo svoje zakonsko pravo i podnelo zahtev za legalizaciju, što je bio jedan od razloga za donošenje ovog zakona. Materija, koja je regulisana, je bliže uređena ovim zakonom, ne odnosi se na postupak legalizacije, tako da nije postojala mogućnost pristupanja izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, već se moralo pristupiti donošenju novog posebnog zakona, kojim je uređena materija upisa prava svojine na ovim objektima pod posebnim uslovima, kako je i u samom naslovu zakona navedeno.

Procena je da će se, s obzirom na propisane uslove, rokove i osposobljenost nadležnih organa, ovaj posao na upisu prava svojine za posebnu vrstu objekata završiti do roka navedenog u zakonu. Značaj upisa prava svojine je nesporan, kako za vlasnike bespravno izgrađenih objekata, tako i za Republiku Srbiju, jer će se primenom ovog zakona upisati u javne knjige najveći broj nepokretnosti izgrađenih bez građevinske i upotrebne dozvole.

Posebno naglašavamo da za primenu ovog zakona nije predviđeno donošenje podzakonskih akata. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koji će on stvoriti? Pozitivne posledice zakona, prema mišljenju ovog organa, prema troškovima koje će ovaj zakon stvoriti su takve da opravdavaju njegovo donošenje. Na jednoj strani, vlasnici bespravno izgrađenih objekata će na osnovu ovog zakona biti upisani kao vlasnici, što im omogućava ostvarivanje drugih prava kao vlasnika uknjiženih nepokretnosti, kao što su dobijanje kredita, veća cena nepokretnosti u slučaju prometa nepokretnosti, ali i mogućnost da u skladu sa zakonom dalje investiraju u svoj objekat, adaptaciju, rekonstrukciju, sanaciju i drugo.

Naročito se ističe da nelegalni objekti ne mogu biti predmet energetske sanacije. Sa druge strane, Republika Srbija, ukoliko ovaj zakon bude implementiran na način i u rokovima koji su predviđeni, će imati u jednom kratkom roku skoro u potpunosti završenu svojinsku evidenciju, a preventivno se rešava i pitanje bespravne gradnje.

Na kraju, još jednom da ponovim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Ovim smo završili listu govornika.Da li se ovlašćeni predstavnici javljaju za reč? (Da.)Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.ALEKSANDAR SENIĆ: Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani

gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u petak u završnoj reči gospodina ministra smo čuli niz neistina, a ni jedan odgovor na postavljena pitanja. Kao predstavnik DS, u petak, sam postavio 15 pitanja o samom zakonu i nisam dobio ni jedan odgovor. Toliko o EPP. Forsirate u medijama da je ovo zakon o legalizaciji za sto evra, a ja ponavljam da ovo nije zakon o legalizaciji, kao i da upis objekata neće biti moguć za sto evra i u samo dva papira.

U petak smo čuli vaše jadikovke kako ste nesposobni da vršite funkciju ministra građevine, da ne možete da poštujete krovni zakon u tom resoru, a to je Zakon o planiranju i izgradnji. Zatim, rekli ste da je ovaj zakon pisala komisija koja je pisala Zakon o planiranju i izgradnji, a koji je delom proglašen neustavnim.

Kada sam vam u petak rekao da menjate, mislio sam da menjate komisiju, a ne Zakon o planiranju i izgradnji, jer je dokazano da ova komisija piše neustavne zakone.

Takođe, u petak ste rekli da je DS dala dobre amandmane i malo popravila zakon. Ako je davanje 24 amandmana na samo 14 članova zakona malo, onda pitam – šta je mnogo i šta je značajno?

Kolega Antić, nije prisutan, ali moram da se osvrnem na njegovu diskusiju jer me je, ne imenom, ali lično prozvao kada je govorio o sednici Odbora za prostorno planiranje. Bio sam do kraja sednice prisutan, tj. do samog glasanja kada je ustanovljeno da nema kvoruma. Tada sam izašao. Ko je posle toga obezbedio kvorum i na koji način je izglasan ili usvojen ovaj Predlog zakona, u načelu, zaista ne znam? Bio sam od početka do kraja.

Gospodin Antić je rekao da su na samom odboru predložena četiri amandmana, a koje je ministar prihvatio, a ja koji sam bio na tom odboru nisam video ministra da je prisustvovao sednici tog odbora. Prosto ne znam kako je prihvatio, kada nije bio tu.

Želim da napravim jedan osvrt na ministrovo izlaganje od petka kada je pričao o objektima koji su izgrađeni bez projektne dokumentacije, bez građevinske dozvole i koji se koriste bez upotrebne dozvole.

(Predsedavajući: Gospodine Seniću, vreme.)Rekli su mi da imam četiri i po minuta. (Predsedavajući: Imate tri minute.)Godine 2008. u Rači su izgrađen tri…(Predsedavajući: Gospodine Seniću, tri minuta.)Pitajte kolegu. Vaš asistent mi je rekao da imam četiri i po minute, a sada ste mi

uzeli pola minuta.(Predsedavajući: U redu.)U kragujevačkoj Rači su 2008. godine izgrađena tri lokalna puta u vrednosti od 72

miliona dinara. Formalni investitor je ministarstvo čiji je ministar bio gospodin Ilić. Osim toga što su izgrađeni bez projektne dokumentacije, bez građevinske

dozvole, i što se koriste sada bez upotrebne dozvole, ti putevi nisu ni plaćeni. Izvođač radova je bio PZP Kragujevac, koji je sada u stečaju, a svrha izgradnje transfer tadašnje predsednice opštine iz SPO u Novu Srbiju. Zaključak - Milo Đurašković je finansirao transfer predsednice opštine iz SPO u Novu Srbiju.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Seniću.)Završavam, samo još jednu rečenicu. Bez obzira na prihvatanje određenih amandmana Demokratske stranke, zakon je i

dalje loš i Demokratska stranka neće glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.PREDSEDAVAJUĆI: Zoran Bojanić je prijavljen. Po kom osnovu?(Zoran Bojanić, s mesta: Po Poslovniku, član 107.) Izvolite.

ZORAN BOJANIĆ: Prethodni govornik je izrekao neistinu. Ja sam član Odbora za prostorno planiranje, kvorum je bio sve vreme. Vi ste kolega izašli, a nas je ostalo devetoro.

(Aleksandar Senić, s mesta: Osmoro!)Devetoro! Hvala.PREDSEDAVAJUĆI: Javio se narodni poslanik Aleksandar Senić. Po kom osnovu? ALEKSANDAR SENIĆ: Priča neistinu. PREDSEDAVAJUĆI: Replika?ALEKSANDAR SENIĆ: Naravno.U trenutku kada sam ja izašao, a možete potvrditi elektronskim uvidom u

prisustvo, jer sam svojim očima video, bilo je osam članova odbora od 17 na samom sastanku. Da li su neki bili ulogovani, to ne znam, ali možemo tražiti izjašnjenje službi koje prate kvorum. Dakle, konstatovano je na samoj sednici da nema kvoruma i ja sam u tom trenutku izašao.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić, replika. ZORAN BOJANIĆ: Kolega, u pravu ste, vi ste se izlogovali kada nije bilo

kvoruma, ali u trenutku kada ste vi izlazili naš član odbora je bio prisutan kao deveti. Sreli ste se na vratima. Znači, osam je bilo i vi ste bili deveti. Napustili ste sednicu, a pola sata pre toga ste se izlogovali. Unutra je ušao deveti član, tako da je kvoruma bilo sve vreme. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Gospodine Milane Kovačeviću, po kom osnovu se javljate?(Milan Kovačević, s mesta: Član 104. i kao član odbora koji je ušao i došao da

glasa.)Izvolite.MILAN KOVAČEVIĆ: Hvala. Ovo su neki niski poeni. Tog dana je bilo dosta odbora i kolega i ja smo se sreli

lično na vratima. Kada sam ja ušao, on je izlazio, tako da može da se vidi na lap topovima tok glasanja sve vreme sednice. Ne vidim tu neki problem vezano za kvorum i izglasavanje zakona.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, kao ovlašćeni predstavnik.RADOJKO OBRADOVIĆ: Evo nas na kraju dvodnevne rasprave, počeli smo u

petak i nastavićemo raspravom u pojedinostima za nekoliko dana.Nažalost, i ovog puta svega 14 članova ovog zakona čitali smo na dva potpuno

različita načina. Svi oni koji su gledali, videli su da stranke opozicije čitaju na jedan način, stranke vlasti na drugi, a vreme će pokazati, godinu ili dve prođe brzo, pa ćemo videti da li će biti rešen problem bespravno izgrađenih objekata.

Šta mogu da kažem na samom kraju ove rasprave, a pre početka rasprave u pojedinostima? Prvo, mislim da smo se u toku ove rasprave svi složili u ovoj sali da smo za rešenje problema 1.300.000 objekata izgrađenih bez građevinske dozvole.

Druga, takođe važna stvar na kojoj smo mi insistirali iz Demokratske stranke Srbije, a to je da se mora garantovati pravna sigurnost svim građanima, i onih koji su gradili sa dozvolom, koji su poštovali sve procedure, a i svim onim građanima koji imaju objekte i koji iz bilo kog razloga u ovom trenutku nemaju građevinsku dozvolu.

Treće, potpuno je jasno da donošenjem ovog zakona neće biti rešen problem bespravno izgrađenih objekata, jer ovo će biti evidencija, a nas čeka donošenje novog zakona. Tek kada se donese taj zakon videćemo način na koji će problem biti rešen, tako da ostajem pri onome što sam rekao i u petak - trebalo je prvo doneti krovni zakon, jer ova brzina od nekoliko meseci ne rešava ništa, problem ostaje da čeka jun mesec i donošenje novog zakona.

Ono što je posebno važno reći na samom kraju, to je da, neke kolege su rekle da nisu videle odluku Ustavnog suda, a ovde postoji. Nažalost, ona je na 19 gusto kucanih strana, pa je i mojih 20 minuta, plus ova dva minuta, vrlo malo vremena da pročitam sve ono što Ustavni sud kaže i po čemu obrazlaže da taj zakon nije u skladu sa Ustavom.

Ono što je važno i ono što će biti osnovni problem prilikom donošenja novog zakona, to je da Ustavni sud insistira da svi građani u proceduri dobijanja građevinske dozvole moraju da ispoštuju iste uslove, tako da ćemo videti na koji će to način biti rešeno. Nažalost, ovaj zakon ne daje okvire za rešenja. O tome ćemo pričati narednih dana.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite. SRĐAN SPASOJEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani

predsedavajući, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, koji ste sigurno sa pažnjom u ova dva dana rasprave pratili šta se događa u parlamentu, sigurno da na kraju ove diskusije treba naglasiti neke stvari, baš zbog jasnoće, zbog čega je ovaj zakon jako dobar, zbog čega će on sigurno pre svega popraviti pravni sigurnost. Dovešće do legalizacije objekata, dovešće do nečega što su godinama ljudi čekali u celoj Srbiji.

Podsetiću da je ovde u više navrata bilo rečeno da je ovde prisutna određena nejednakost kada su prava građana u pitanju, da su praktično povređena, što može da bude ustavni problem. Prvo, ne sviđa mi se diskusija da neko kaže da će sigurno na Ustavnom sudu nešto pasti ili neće. Ustavni sud će oceniti da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, a prejudicirati stvari da će to biti sigurno u najmanju ruku nije korektno, pogotovo što smo sa amandmanom na član 4. potpuno takvu jednu mogućnost isključili.

Podsetiću građane Srbije na jednu drugu situaciju koja je pre dvadesetak godina bila u Srbiji, kada je bio otkup društvenih stanova, da je i tu određena nejednakost među građanima Srbije bila, da su oni koji su prvi krenuli u otkup stanova plaćali po sedam-osam hiljada maraka ili po deset i više hiljada, a da su oni koji su pri kraju platili sedamsto-osamsto evra. Znači, neki vremenski period menja stvari. Nekada je za nekoga bolje, nekada je za nekoga lošije.

Ovde je problem upravo onih građana Srbije koji praktično od društvene zajednice nisu dobili ništa. Oni su morali da se skuće. Oni su morali da naprave za sebe i svoju porodicu ognjište. Kada nisu uspevali, kao određeni broj građana, da budu u prilici da nešto dobiju, ovo je njihova prilika da praktično dobiju društveni status, da dobiju potpuno legalno svoju svojinu. Ovo je prilika za mnoge generacije, siguran sam da je više tih generacija, čak su neki ljudi i preminuli, verovatno sa jednom velikom tugom da nisu uspeli da u svom životu naslednicima ostave nešto što je njihovo na pravi način.

Upravo je ovo ispravljanje jedne velike nepravde koja se dešavala godinama u Srbiji i siguran sam da su ova vlada i ministar koji je podneo ovaj zahtev izuzetno hrabro i ljudski jedan životni zakon stavili na dnevni red. Mi smo tu zajedno sa ministrom, koji je bio izuzetno korektan na početku diskusije i rekao je da sve ono što nije dobro, ni dozu

sujete nije pokazao, to je jedan veliki problem, pa je svima nama ponudio ovde da ga rešavamo na jedan pravi i pravilan način. Diskusije da na odboru nije bilo jednoglasno, to apsolutno nije tačno. Prebrojavanje, čuo sam na početku diskusije, da ne bih izazivao replike, bilo je čak da je sedam-pet u korist. Bilo je u početku određenih diskusija i sa strane vladajuće koalicije, upravo ono što smo postigli, da zajedno uskladimo, da ne bi sutra došlo do ocene ustavnosti, odnosno da ne bi ovaj zakon slučajno pao na Ustavnom sudu. Te stvari su amandmanom 4, gospodo, ispravljene. Tu nema nikakvih dilema. Kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima sigurno da ćemo doslovce reći u čemu je suština problema, gde su i najveće primedbe bile, sve je to ispravljeno.

Dakle, na kraju ove diskusije želim da se zahvalim svim dobrim diskusijama koje su bile na odboru. Bile su vrlo kvalitetne diskusije. Ovde, bez obzira na neke disonantne tonove koji su možda odudarali od ove parlamentarne atmosfere, na kraju krajeva i to je život u parlamentu, ali sigurno građanima Srbije treba da se poruči da su na osnovu svih onih podataka koje su izneli iz ministarstva, da milion i 300 hiljada objekata čeka na legalizaciju, da je nekih 700 zahteva za legalizaciju praktično već predato i to je olakšalo da oni neće morati ponovo da idu u proceduru. Dakle, sve se uradilo da se olakša građanima Srbije da se zavede red.

Prema tome, imajući navedene alarmantne podatke u vidu, nameće se zaključak da je i dalje zadržavanje ovakvog pravno nedefinisanog stanja u ovoj oblasti, i to na potpuno neodređeno vreme, jednostavno nedopustivo. Zato smatram da je, iz razloga elementarne pravne sigurnosti u prometu nepokretnosti, donošenje jednog ovakvog posebnog zakona neophodno. Nema drugog načina da se prevaziđe situacija na terenu i jednom za svagda uvede red u ovu oblast.

S obzirom na sve što sam rekao, poslanička grupa Nova Srbija će podržati ovaj zakon jer smatramo da je, kao što sam više puta rekao, životni zakon i da je u interesu građana Srbije. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Za reč se javio gospodin Aleksandar Senić. Po kom osnovu? ALEKSANDAR SENIĆ: Želim da reklamiram povredu Poslovnika jer je

pogrešno protumačeno moje tumačenje. Nisam pričao o tome da je na Odboru za prostorno planiranje bilo 7:5, već na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo je bilo glasanje 7:5.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Da li se javlja za reč još neko od ovlašćenih predstavnika? (Ne.)Ovim smo zaključili listu ovlašćenih predstavnika.Reč ima ministar Velimir Ilić.VELIMIR ILIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući,

već dva dana smo razgovarali o jednom zakonu koji je došao u skupštinsku proceduru i koji će rešiti mnoge probleme trenutno u Srbiji. Ne može sve probleme rešiti, ali će jedan veliki deo problema rešiti. Rekli smo da ima 700.000 podnetih zahteva koji su regularni, a ipak nije ništa urađeno da se problem razreši. Zašto? Nema narod pare, ne može da plati. To je jedan od osnovnih razloga za ovih 700.000 slučajeva. Ovim zakonom neka rešimo 700.000 ovih slučajeva, to je ogroman pomak.

Ponavljam, mnogi su kritikovali, razgovarali, pričali, imali su priliku da ove probleme rešavaju kako im je bilo volja. Sećam se, sličan zakon je doneo profesor Šumarac kada je bio ministar, kada je rečeno da će to biti rešeno. Tri puta gospoda iz

vladajuće jedne stranke, koja je ovde danas najviše i govorila o ovom problemu, donela je zakon i stanje neupisanih objekata u katastar nepokretnosti se povećavao. Posle svakog zakona sve je bilo više nelegalnih objekata.

Što niste rešili problem? Mi pokušavamo da ovaj problem razrešimo. Tačno je da su mnogi učestvovali. Rekao samo i to je istina, da su amandmani prihvaćeni. Ali, mnoge političke partije su ponovile skoro sve isti amandman. Mi smo uticali da se to prihvati koliko je god moguće.

Tačno je da treba novi zakon o planiranju i izgradnji i nije dobro što se o tom zakonu priča i nije dobro što je protiv ustavan, i to svi znaju, nije dobro što je sada u Srbiji blokirano građevinarstvo do donošenja novog zakona. Svi ga čekaju, gospodin Antić je potpuno u pravu, kada je objasnio da sada svi čekaju taj zakon i ne traže dozvolu. Moramo zato da ga ubrzamo.

Gospodo narodni poslanici, pozivam sve poslaničke grupe neka daju svoje predstavnike, da zajednički radimo taj zakon. To je zakon broj jedan sada u Srbiji koji treba da se donese. Dođite, uključite se. Nemojte samo kritikovati. Ova Vlada ima dobre namere, i vi imate dobre namere. Hajde da se negde nađemo i da o tome razgovaramo. Hajde da napravimo jedan zakon koji će da traje 20, 30 godina, kao svuda u svetu, a ne da ga menjamo, kako ko na vlast dolazi menja ključni zakon.

Drugo, napadali su me ovde neki da sam izneo neistine da su neki objekti rađeni nelegalno. Nije tačno. Ne može da se otvori most sa potvrdom da može da se uradi probno opterećenje mosta i da sad stoji u funkciji već nekoliko godina. Ne mogu bez upotrebne dozvole da se rade objekti most na Dunavu, most na Savi, most na Tisi, ne mogu, to morate da shvatite. Nisam ja to rekao napamet, to su zapisnici inspekcija. Izneo sam za neke objekte istinu. To su zapisnici inspekcija koje su naložile rušenje. Rešenja su izvršna. Hoću da zamolim da nalazimo rešenja, da ne dođe do toga.

Neki narodni poslanici su me kritikovali, neću sad da ih nabrajam jer imaju mnogo funkcija, pa im ja ne zameram. Kada jedan narodni poslanik koji sedi u parlamentu je glavni za privredu tog grada, pa je glavni za investicije tog grada i za puteve tog grada i sedi svaki dan ovde u parlamentu, taj grad cveta privredno, sigurno, infrastrukturno i u putnoj infrastrukturi nema problema.

Tačno je da sam ja rekao da je tamo crnogorska mafija radila objekte. Voleo bih samo da mi neko da podatak koliko Šarić ima tamo objekata na koje čije ime. Nisam napamet rekao, ovo su krivične prijave, gospodo, koje su tu, to piše. To su nalazi inspekcijskih službi i ostali. Naravno, ćuti neko. Nemojmo bar pričati priče, ministar je rekao neistinu. Nije tačno.

Tačno je da su neki kritikovali novi zakon što će građevinska dozvola biti besplatna u startu. To mora, to je svuda u svetu. Vi ako hoćete da platite dažbine za neke objekte, npr. dažbina je pet miliona evra za izgradnju nekog objekta za infrastrukturu koja će se uraditi, voleo bih da mi neko objasni – kako će investitor da plati pet miliona evra ako nije dobio građevinsku dozvolu, da ode u banku i da dobije papire iz banke da je ušao u investiciju i da ga banka podrži u investiciji? Znate li ko to može da donese? Narko diler, švercer, neki tajkun, u torbi pet miliona i da to uplati.

Tačno je da građevinska dozvola u startu ne košta, ali u toku gradnje se mora isplaćivati ovo o čemu smo govorili. Tačno je da građani moraju da shvate, nije ovaj porez na imovinu veliki, ali kada ga svi plate, to je ogromna suma novca. On zamenjuje

ono za infrastrukturu pojedinim opštinama i gradovima i to su veliki prihodi za svaku opštinu i grad. Od toga će se graditi infrastruktura.

Ponavljam, SPS je dao dobre amandmane i popravili smo, SNS, svi ste dali, neću da kažem, i DS je dao. Ponavljam, na iste stvari ste reagovali svi: LDP, DSS, PUPS. Iste stavove su imali u odnosu na neka pitanja ključna i mi smo to prihvatili, smatrajući da je to jedinstveno iz ovog parlamenta.

Tačno je da ćemo mi kroz ovo nešto uraditi dobro, obradovati mnoge građane u Srbiji, da će upisati svoje objekte, 80% svih objekata od milion i 300 hiljada imovinski nisu sporni, ali ljudi nemaju pare, to sam i rekao u startu. Znači, 20% nešto sporni, a na primer 10% imaju neke veće sporove i oko toga možemo razgovarati.

Tačno je da je nečiji deda prodao plac, ima ugovor, a unuk sad kaže daj hiljadu evra pa ću doći na sud, ako ne daš hiljadu evra neću da dođem da se pojavim da to potpišem. Sad onaj pita, stotine ljudi dolaze u Ministarstvo, pa šta da radim da li da mu dam? Kada se posle javi drugi, treći rođak, pa i četvrti, pa svi po nešto traže. Ugovor je zvaničan, overen u sudu, rešeni imovinsko pravni odnosi, ali oni sada da bi došli na sud, onaj traži iz Amerike da dođe ali da mu plati kartu, da mu plati troškove, da mu plati ovo, pa će doći kada dođe na godišnji odmor, a sud zakazao ročište, na primer u zimu, a on kaže ja mogu da dođem u avgustu, pa kaže sud ne radi u avgustu.

Znači, to su ti problemi. Zato smo pokušavali sve to da dovedemo u red. Zato vas molim, podržite nas, a zajednički da radimo, što pre, ovaj drugi zakon, koji će biti ključni i mi ćemo polako uvoditi u regularne tokove gradnju u Srbiji. Nemojmo sada da kažemo da bilo ko ovde nije bio, svi su bili na vlasti. Nelegalni objekti su rasli. Ljudi, dođu, kaže rekao mi onaj tamo, ma guraj, gradi, nema problema. Promeni se partija onaj drugi kaže - nema šanse, idi sada nek ti oni to upišu. Ali, mi hoćemo sada da upišemo za sve one gde je to moguće i gde imovinski ništa nije sporno, tih 80%, imaće sva prava.

Shvatite nešto, nije normalno da teramo ljude da prave projekat objekta napravljenog pre 30-40 godina. Nije normalno da ga nateramo da mu neko radi statiku i da mu uzme nekoliko stotina evra, a mi ne znamo, niko ne zna šta je u tom objektu ugrađeno. Nije normalno da čovek uzme samo gabarite i da mu nacrta nešto bezvezno i da on ide da traži saglasnost i na to. Tačno je da će u novom zakonu, koji se priprema, građevinska dozvola se dobiti do 30 dana i tačno je, da, na jednom šalteru. To traži Evropa, to traže svi, i mi bez toga ne možemo ništa da radimo ni sa Svetskom bankom, ni evropskom investicijom, ni sa ostalima.

Ne treba da tražite saglasnost od vojske ako u tom gradu nemate kasarnu, nemate nijednog vojnika. Zamislite nemate nijedan vojni objekat i vi idete da tražite saglasnost od vojske i one se vama smeju, ali čekate 60 dana, 70 dana da neko sedne da nešto napiše. Vi tražite saglasnost od vodoprivrede, a nemate reku u tom gradu. Oni kažu – mi nemamo reku nijednu, to je naselje. Onda oni kažu, dobro, morate da donesete isto kao da ste pored Dunava. Sada, naravno, to su suvišni papiri. Mi se od toga moramo odvići i da to rešimo zajednički. Mi to moramo da uradimo jer prvi smo u Evropi sa brojem nelegalnih objekata.

Nemojte se buniti. Dajte, da to uvedemo u red, da podvučemo crtu i da kažemo – od danas mora da bude regularno sve. Koji je problem inspekcijske službe? U čitavoj državi inspektori ne rade svoj posao i svi zajednički moramo, ili da ih menjamo i da dovedemo neke druge.

Predsednik Srbije i ja smo bili na Goliji da otvorimo neki put koji je tamo napravljen da se izađe iz Raške i Novog Pazara na Goliju i to je završeno. Inspektori svi su tu. Da li vi verujete da je, evo za šest meseci napravljeno preko 300 objekata gde je planiran parking, hotel, skijalište, ski staza, to je krenulo stotine odjednom da se zida. Vi sad nemate gde ni hotel, ni žičaru, ni bilo šta i jednostavno niko sad ne da, a inspektori su sve to blagoslovili. Niko nije izlazio na teren, svi su rekli – u redu.

Ne znam zašta nam služe takvi inspektori? Šta će nam u opštini inspekcijska služba ako dozvoljava gradnju. U pravu su ovde neki narodni poslanici kad su rekli – kuća se ne pravi za tri dana. kako je moguće da neko dođe na vlast pa zida kuću tri godine. Vi mirno gledate, niste ga nigde prijavili, nijedan inspektor nije izašao, niko ga nije upozorio ništa i sad mu vi tražite neku imovinu koja je vaš deda, otac prodao čoveku korektno i on je to napravio. Nemoguće je da nam neko dođe u dvorište da vam napravi kuću na vašu imovinu i da vi ne reagujete 20 godina. Znači, da to nije nešto u redu, da je to plaćeno, a sad neko novi hoće nešto da dobije, da dobije neki dinar.

Prema tome, moramo biti veoma obazrivi da ovaj problem rešimo, završimo i da imamo neki redu u Srbiji, a na inspekcijskim službama moramo da poradimo, jer bolje da ih nemamo, nego da ih imamo, a da rade ovo što rade.

Hvala svima vama na diskusijama koje ste imali. Vidi se da je dobra volja bila mnogih da se ovo dovede u red. Meni je drago bilo da su mnogi veoma ozbiljno shvatili ovaj zakon i o njemu razgovarali, ovde u parlamentu gde je i mesto da se razgovara o tome.

Zato vas molim da malo uključite vaše predstavnike, da nam pomognu, da napravimo dobar zakon o planiranju i izgradnji i da i to pitanje razrešimo i da onda imamo jedan dobar zakon i kada dođemo u parlament, da imamo manje problema.

Ako imate stručnjake koji se u to dobro razumeju, a video sam ovde, mnogi kritikuju, kažu, ništa ne valja, poziv za njih neka se uključe u rad.

Ovaj zakon koji je bio na raspravi je odobrilo i dalo pozitivna mišljenja 26 državnih institucija koje su za to nadležne. Niko nije dao negativno mišljenje. Neki su dali, onda smo mi to doveli u red i oni su potvrdili da je to sve u redu. Ako sve naše institucije daju za nešto pozitivno mišljenje, a vi sada kažete da to ništa ne valja, onda je u pitanju, u kakvoj mi to državi živimo.

Mislim da smo mi jedna ozbiljna država, da smo mi jedan ozbiljan parlament, da imamo ozbiljnu Vladu, nemamo bolju, možda na nekim izborima dobijemo bolju, ali ova je najbolja, jer ju je narod izabrao. Kada budu neki drugi izbori, možda dođe neka bolja, možda ova bude ponovo izabrana u istom odnosu.

O tome će građani, ali nemojte da kažemo, ništa ne valja, ako su sva naša ministarstva i sve naše institucije, zakonodavstvo Vlade Srbije, svi koji postoje relevantni za ovakve zakone, dali pozitivno mišljenje.

Da nije bilo pozitivnog mišljenja, ne bi moglo da se izađe na Vladu.Sada mi kažemo, ništa ne valja, u Srbiji ne valja ništa, moramo od nule da

pravimo državu. Ovo je loša poruka svetu.Vi sada mene ovde pitate o katastru na Kosovu. Nemojte nam svima stajati na tu

ranu koja je za svakog normalnog čoveka u Srbiji, otvorena rana i sada je mi posolimo, šta to mene pitate, jer vi znate da to ne može niko da reši i da su mnogi pokušavali da reše, a nisu, pitanje katastra na Kosovu.

Nadam se da ćemo u nekoj budućnosti učiniti sve što može i da bude što povoljnije za Srbiju.

Na samom kraju, želim da vam se zahvalim svima. Nemojte se ljutiti, ni ja se na vas ne ljutim. Mi smo dobro sarađivali, razgovarali, a opozicija uvek kritikuje i to je normalno. I ja sam bio opozicija, ja sam vas kritikovao, jako dobro i ja sam zadovoljan kako ste vi diskutovali i nema ljutnje.

Nadam se da su kritike dobronamerne, da popravimo neke stvari i da budu još bolje.

Hvala vam puno i nadam se da ćemo u raspravi o pojedinostima sve ovo dovesti u red i da ćemo posle toga imati neka rešenja u Srbiji.

Još jednom hvala i želim da zajednički napravimo dobar zakon o planiranju i izgradnji.

Svi koji imate ideje, dođite kad god hoćete, da napravimo jedan dobar zakon.PREDSEDAVAJUĆI: Hvala gospodine ministre.Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika

Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.

Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika određujem redovnu pauzu i sa radom

nastavljamo u 14,00 časova.

(Posle pauze.)

PREDSEDNIK: Nastavljamo sa radom. Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da

sam povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 4, 5, 6, 7, 8. i 9. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane, Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine, magistra Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuju Ivica Kojić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Miroslav Jovanović, pomoćnik ministra odbrane, Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, brigadni general Ljubomir Nikolić, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Jasmina Roskić, načelnik u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i privrede.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima po tačkama od 4. do 9. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste u materijalu dobili detalje. Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije odobrenju državnog izvoznog kredita Vlade Republike Srbije; Predlogu zakona o Potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj; Predlogu zakona o Potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlogu zakona o Potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o Potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i Predlogu zakona o Potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.

Da li predstavnik predlagača magistar Mlađan Dinkić želi reč? (Da.)Reč ima ministar Dinkić, izvolite. MLAĐAN DINKIĆ: Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,

danas imamo ovde pred vama set zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma kao i predloge za ratifikaciju pojedinih ugovora o kreditima za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.

Krenuo bih od međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, s obzirom da su čak četiri sporazuma pred vama ovde na dnevnom redu, a koji se odnose na našu saradnju sa ovom zemljom. Moram da kažem da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja na svetu, da ima jedan poseban investicioni fond od 1,3 triliona američkih dolara koji služi za investiranje u projekte širom sveta i da smo uspeli da napravimo sa njima, sa jedne strane prijateljske odnose, a sa druge strane smo pokrenuli razgovore o brojnim ekonomskim projektima.

Ovaj međudržavni sporazum reflektuje sve ono što smo od početka formiranja ove Vlade do sada sa njima dogovorili ka oblasti saradnje. Radi se o čak 13 različitih oblasti saradnje. Vidite da je to od ekonomije do sporta. Upoznaću vas sa najvažnijim detaljima ovog međudržavnog sporazuma i nagovestiti šta će slediti nakon, nadam se jednoglasne ratifikacije u ovom parlamentu, jer smatramo da je ovo koristan sporazum za čitavu Srbiju.

Najpre smo, kao što znate, krenuli da sa njima razgovaramo u saradnji u oblasti poljoprivrede. Nakon, što se nadam da ova Skupština ratifikuje međudržavni sporazum, steći će se uslovi za potpisivanje konkretnog ugovora sa njihovom vodećom poljoprivrednom kompanijom "Al dahrom", koja se već predugovorom koji smo potpisali, obavezala da investira 400 miliona dolara u srpsku poljoprivredu.

Najpre, oni bi preuzeli, zajedno sa Vladom Republike Srbije, imali bi zajednička ulaganja gde bi oni vodili menadžment u osam poljoprivrednih kombinata, kod kojih je raskinuta privatizacija u prethodnom periodu i koji se nalaze u dugovima od nekih 30 miliona evra u ovom trenutku. Imali bi poslovno-tehničku kooperaciju sa vojnom ustanovom "Karađorđevom". Dakle, u tom slučaju ne bi bilo niti zajedničkog ulaganja niti rente zemlje, već bi to bio ugovor o poslovno-tehničkoj kooperaciji.

Osim, da kažem, od nekih detalja, ovih osam kombinata plus vojna ustanova "Karađorđevo" su do sada obrađivale negde 30 hiljada hektara zemlje. Međutim, 16 hiljada hektara je bila državna zemlja, za koju oni mahom nisu plaćali nikakv zakup državi. Tih 16 hiljada hektara nije ušlo niti u predugovor, niti će ući u finalni ugovor sa

Emiraćanima, jer je Vlada Republike Srbije odlučila da ovu državnu zemlju da u zakup vojvođanskim paorima, kompletnu, svih 16 hiljada hektara, sve što je bilo pod zakupom do sada, biće dato na licitaciji paorima u Vojvodini.

Što se tiče imovine koja je predmet budućeg ugovora, na osnovu međudržavnog sporazuma, jedan deo ovog zemljišta je u vlasništvu tih kombinata, to je negde oko sedam hiljada hektara. Jedina zemlja koja će se davati u zakup ovog sporazuma je zemlja dela "PKB", 7. Jula, iz Surčina. Negde oko tri hiljade hektara će biti predmet zakupa i oko tri hiljade hektara zemljišta u "Karađorđevu" će biti predmet poslovno-tehničke kooperacije.

Otprilike, transakcija koja će ići ka državnom budžetu je u vrednosti od oko 100 miliona evra, jer će to biti njihov ulog u ove firme, a još dodatnih 200 miliona evra, govorim sad u evrima, će biti investirano u osposobljavanje sistema za navodnjavanje na tim parcelama, za kupovinu nove opreme i za obrtna sredstva. Dodatnih 100 miliona će biti investirano u izgradnju pet fabrika za proizvodnju stočne hrane koja će biti locirano na tim lokacijama.

Osim toga, mi smo od Fonda za razvoj Abu Dabija, Abu Dabi razvojnog Fonda, zatražili dodatna finansijska sredstva pod povoljnim uslovima na dugi rok za investicije u infrastrukturu kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u čitavoj Srbiji. Tih 100 miliona dolara bi bilo korišćeno u ovoj godini, a oni su nagovestili da bi mogli svake godine po 100 miliona dolara da nam daju za te namene. Ideja je da pokrenemo masovne javne radove, da najpre očistimo postojeću mrežu kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, koja je mahom sada izgrađena u Vojvodini, da takođe projektujemo kanale i u centralnoj Srbiji, jer za sada naša vodoprivredna preduzeća nemaju projekata za centralnu Srbiju, trebalo bi uraditi te projekte u slivovima pre svega Morave i Dunava. Trenutno postoje projekti samo za Mačvu i Mačva je već sada uključena u ovaj sadašnji predlog.

Ideja je da u naredne tri godine pokušamo da što veću površinu zemlje stavimo pod sisteme za navodnjavanje, kako ne bi zavisili više od klimatskih promene, kako nam se ne bi desilo ovo što se desilo prošle godine, gde je suša uništila rod brojnih žitarica, kukuruza, pre svega, jer na parcelama koje su se navodnjavale prinos je bio 12 tona po hektaru, a tamo gde nije bilo navodnjavanja ili nije bilo nikakvog prinosa ili je bilo maksimalno dve tone po hektaru. Dakle, šest puta su veći prinosi kada se navodnjava.

Ova sredstva od Razvojnog fonda Abu Dabija biće korišćenja i za tzv. "elektrifikaciju njiva", odnosno dovođenje nisko-naponske mreže do parcela, kako bi mogao da se koristi jeftiniji i čistiji izvor goriva, znači, struja za pokretanje ovih sistema za navodnjavanje. Ali, naša ideja je bila i to smo sa Emiraćanima pričali, da osim ovih javnih radova, omogućimo i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, farmerima, seljacima, da mogu da dobiju dugoročna sredstva da sami kupe opremu za navodnjavanje, ali ma koju drugu opremu u poljoprivredi. Tako da, od ovog ukupnog fonda, jedan deo će biti namenjen isključivo za dugoročne kredite na deset godina za individualne poljoprivrednike, za kupovinu opreme. Ideja je da ove godine vidimo kako ćemo ta sredstva realizovati, da onda ukoliko, ja se nadam, to bude uspešno produžimo tu saradnju i za naredni period.

Što se tiče drugih projekata koje imamo sa Emiratima, pred vama je i Predlog zakona o Potvrđivanju sporazuma u oblasti odbrane. Kao što znate, prvi potpredsednik Vlade je već zaključio određene predugovore iz oblasti odbrambene industrije. Radi se o ugovorima vrednim 220 miliona dolara. Uglavnom, ono što Emiraćani žele od nas, nije

da kupuju oružje koje mi trenutno proizvodimo, žele da ulože u istraživanje i razvoj, kako bi proizveli sofisticiranije sisteme odbrambene, kao što su raketni sistemi "Alla signora". Dakle, navođenje raketa koja imaju domet do 50 kilometara.

Na ovaj način će se zaposliti i VTI i naša nauka kako bi mogli da sredstvima, koja Emiraćani ulože, proizvedemo i nešto što je vrednije od npr. municije koju sada konvencionalno izvozimo. Naravno, treba i dalje izvoziti municiju, ali mislim da je jako važno da se ulaže u nauku i u razvoj. Upravo je to interes Emiraćana.

Kada su neki pitali šta će Emiratima toliko naoružanje, mogu samo da vam dam jedan podatak koji smo gospodin Vučić i ja saznali u razgovoru sa princom šeikom Muhamedom. Suštinski, oni kupuju, recimo, za 20 milijardi dolara godišnje avione F16 od Amerikanaca. Kad smo ih pitali šta će im toliki avioni, oni to poklanjaju po čitavom arapskom svetu, od Bliskog Istoka do severa Afrike. Dakle, oni su veliki donatori, tako da će najveći deo ovog naoružanja završiti u nekim drugim zemljama. To je suština, ali za nas je najvažnije da mi to prodamo.

Dakle, samo saradnja u poljoprivredi je pola milijarde dolara. Saradnja u vojnoj industriji je za sada 220 miliona.

Ono što mi imamo nameru da uradimo je, ako ova Skupština potvrdi međudržavni sporazum, da već do kraja ovog meseca potpišemo obavezujući ugovor sa "Al Dahrom". Nadam se da će ubrzo biti i ova linija Razvojnog fonda Abu Dabija.

Krajem marta ću predvoditi delegaciju Srbije u Emiratima, gde smo zakazali pregovore o strateškom partnerstvu našeg nacionalnog avio prevoznika JAT i njihove avio kompanije "Etihad" iz Abu Dabija.

"Etihad" je kompanija koja nema tako dugu tradiciju kao JAT, ali spada u red retkih profitabilnih avio kompanija u svetu. Naša ideja je da oni postanu partneri manjinski u JAT zbog našeg Sporazuma otvorenog neba nad Evropom. Oni nemaju pravo da budu većinski, ali mi bismo im ponudili menadžment. Oni bi nam pomogli da lakše obnovimo flotu, jer znate i sami da JAT bez aviona nema neku veliku svrhu.

Naši Slotovi su jedina velika vrednost. S obzirom da su oni već vlasnici "Air Berlina" i "Air Sejšela", onda bi i JAT inkorporirali u tu kompletnu flotu.

Moram da kažem iskreno da je jedan od velik problema JAT u ovom trenutku što imamo ogroman broj pilota u odnosu na broj letelica. Samim tim veliki broj pilota nije dovoljno uposlen. Naša je ideja da razmislimo da naše pilote, do momenta dok JAT ne bude jači, preusmerimo da lete za sve ove kompanije, od "Air Berlina" i "Air Sejšela" i "Etihada", da bi imali više posla. U svakom slučaju, mislim da bi bilo jako dobro da napravimo do kraja taj aranžman.

Takođe, oni su zainteresovani da investiraju da napravimo jedno zajedničko ulaganje da se napravi kargo terminal na beogradskom aerodromu. Ovaj međudržavni sporazum bi to omogućilo, jer smatraju ono što i mi znamo, ali do sada to nismo iskoristili, da bi mogli mnogo više svežeg voća i povrća da izvezemo iz Srbije ako bi ga avionima transportovali ka raznim destinacijama.

Osim toga, imaju interes da preuzmu JAT Tehniku, s obzirom da ono što i kod nas najviše interesuje jeste znanje naših ljudi, ovog puta inženjera i u tom smislu se pregovara sa Kompanijom "Mubadala", koja je velika njihova kompanija. Ima razne segmente u svom portfoliu, a jedan od tih je i opravka aviona. Na taj način bi ukompletirali saradnju u oblasti vazdušnog saobraćaja.

Što se tiče logistike, oni su zainteresovani da razviju Luku Pančevo. Tu imaju dve opcije. Jedna je da grade potpuno novu luku na zemljištu koje pripada Gradu Pančevu, o tome će se sigurno razgovarati, ili da eventualno preuzmu ovo što je postojeća luka ili da kombinuju jedno i drugo. U svakom slučaju, Grad Pančevo, sa njima smo razgovarali, i Vlada Republike Srbije su spremni da pomognu da se ova ledina koja tamo postoji stavi u funkciju i da imamo jednu jaku rečnu luku s obzirom da sve veći teret ne samo poljoprivrednih proizvoda, nego i nekih drugih, će u narednomm periodu ići rečnim putem. To je nešto što smo već pričali i što smo maltene skoro ugovorili. Razgovaramo i o tome da ulože u nekretnine. Mi imamo jedan veliki broj vojnih objekata koji su potpuno van funkcije. To treba, po nama, staviti u funkciju tako što neko može da investira od toga napravi ili hotele ili neke druge adekvatne objekte.

Jedan od važnijih razgovora će biti sa Kompanijom "Mubadala", koja ima podgrupu koja se zove "Atik". Oni su vlasnici tri fabrike čipova, odnosno poluprovodnika u Singapuru, u SAD i u Nemačkoj. Naša je ideja da se na zemljištu nekadašnjeg kombinata PIK "Zemun", koje se odavno ne bavi poljoprivredom, a koje je blizu beogradskog aerodroma, napravi jedna od najvasvremenijih fabrika poluprovodnika, što bi u tom slučaju značilo generacijski pomak Srbije, jer bi to imalo ogroman indirektni efekat na razvoj obrazovnog sistema Srbije i nauke, imajući u vidu da takvu vrstu stručnjaka mi nemamo trenutno u dovoljnom broju, a i ono što imamo, radi po velikim kompanijama u svetu i trebalo bi ih pozvati da se vrate u Srbiju.

Emiraćani su prijateljski raspoloženi prema nama. Dopada im se naš narod, naša gostoljubivost. Čini mi se da bi želeli da od Srbije naprave neku vrstu svoje luke za ulaganja u Evropi. Mislim da takvu priliku treba da iskoristimo.

Činjnica da će sa nama imati saradnju, koja nije uobičajena, je i otvaranje njihove banke. Oni nigde nemaju sopstvenu banku u Evropi, iako su indirektni vlasnici novih banaka u svetu, od "Barklis banke" do "Siti banke". Znači, ulažu u kupovinu akcija, ali nigde nisu oni sami vlasnici. Njihova banka koja se zove "First Gulf Bank", "Prva zalivska banka" je u razgovorima sa Narodnom bankom Srbije da dobije licencu. Preko Beograda bi pokrivali čitav region. To samo znači da bi onda imali pojačane investicije i u narednom periodu.

Smatramo da smo uspeli u kratkom roku da napravimo sa njima jako dobru saradnju, koju nema, čini mi se, nijedna država u regionu i da je ovaj međudržavni sporazum korak do realizacije konkretnih ugovor. Prvi konkretni ugovori biće zaključeni ovog proleća. Mi sada već pričamo o stvarima koje su jako blizu.

Nadam se da će ova skupština ovaj sporazum sa Emiraćanima ratifikovati, uključujući i ovaj sporazum o saradnji u oblasti odbrane i kompletni međudržavni sporazum.

Mi sa njima potpisujemo i dva standardna ugovora. Jedan je o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i o podsticanju i zaštiti ulaganja. Ukoliko bude bilo pitanja u okviru rasprave, ja ću na njih odgovarati. Tu smo dali uslove koje inače dajemo zemljama iz kojih dolaze velike investicije u Srbiju. U tom smislu se nadam da ćete i to potvrditi.

Preostala dva dokumenta koja su ovde pred vama jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobravanju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije. Radi se o kreditnoj liniji koju je, biću potpuno otvoren, ispregovarala prethodna Vlada. Mi smo samo potvrdili taj ugovor. Radi se o kreditu od 800 miliona dolara namenjenom "Železnici Srbije", pre

svega za izgradnju i modernizaciju pruga, ali i za kupovinu vozova u odrešenom iznosu. Ideja je da se radovi na izgradnji ovih saobraćajnica rade zajednički srpski građevinari i građanske kompanije iz Rusije. Nakon ratifikacije ovog kredita nadam se da će Železnica sa svojim partnerima iz Ruske Federacije završiti sve što je neophodno da krene izgradnja prve deonice. To je drugi kolosek železničke pruge Beograd-Pančevo u dužini od 16 kilometara, a ove ostale deonice su uglavnom deonice na Koridoru 10 i 11.

Kao što znate, ostalo je sporno, prethodna Vlada je ugovorila da se gradi pruga Valjevo-Loznica. Velika je debata o tome da li je to prvi red prioriteta ili bi možda trebalo zameniti nekim drugim projektom. Mi ostavljamo ljudima koji se bave infrastrukturom da o tome odluče. Rusi su spremni da zamene taj projekat za neki koji bi bio na Koridoru 10 ili 11.

U svakom slučaju, treba graditi u nekom budućem periodu i prugu Valjevo-Loznica. Jedino je pitanje prioriteta, šta najpre, šta kasnije. Logično je da ide prvo infrastruktura na međunarodnim koridorima, a da se onda ide i na važne regionalne saobraćajnice, ali mi iz Ministarstva finansija nećemo da se mešamo u konačnu odluku. O tome treba da odluče ljudi koji se bave strategijom saobraćaja.

Dakle, što se tiče ročnosti ovog kredita, on će se otplaćivati zaključno sa 2031. godinom, dakle dugoročni je kredit u pitanju i postoje četiri godine počeka za otplatu ovog kredita.

Konačno, pred vama je zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Radi se o 25 miliona evra dugoročnog kredita takođe za železnice Srbije, za izgradnju železničke stanice Beograd centar u Prokopu, površine oko 37 hiljada kvadrata i ovaj projekat takođe obuhvata i inženjerske usluge za projektovanje, upravljanje projektom i nadzor nad gradnjom. Ovde će se izvođači radova birati na međunarodnom tenderu.

Uslovi otplate kredita su jako povoljni. Fiksna kamata je 3% godišnje. Dakle, to je niže od mnogih zemalja i period otplate je 18 godina, uključujući period počeka od četiri godine.

Moram da kažem da je Kuvajtski razvojni fond kao i Razvojni fond Abu Dabija su veoma zainteresovani da podrže i druge infrastrukturne radove u Srbiji zajedno sa Razvojnim fondom Katara. Dakle, ideja je da u narednom periodu nakon što krenemo ovu saradnju sa emiratima pokušamo da i sa drugim zemljama Persijskog zaliva ostvari što bolju saradnju, jer mislimo da u situaciji kada novca nema dovoljno u Evropi da budemo potpuno jasni, treba novac tražiti tamo gde ga ima, a to je uglavnom istok. Trenutno zemlje koje imaju viška kapitala su Rusija, zemlje Persijskog zaliva, Kina i Turska. Nema ih mnogo. Ovo su otprilike zemlje koje sam nabrojao i naša politika je da budemo pragmatični i da prosto sarađujemo sa svima, sa idejom da od svakog uzmemo ono što najviše ima i što je nama najviše potrebno. Hvala na pažnji.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš. Izvolite.BOJAN KOSTREŠ: Poštovane dame i gospodo, gospodine predsedniče,

gospodine ministre, predstavnici Vlade, danas imamo na dnevnom redu razgovor o potvrđivanju nekoliko sporazuma i ovaj zakon o potvrđivanju sporazuma u saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata je nas naveo na

razmišljanje, da li je on baš toliko dobar kao što je ministar o njemu govorio i ministar je najavio da očekuje da svi poslanici glasaju za isti sporazum.

Gospodine ministre moram da vam kažem da poslanici LSV neće podržati ovaj sporazum, tako da nećete dobiti podršku celog parlamenta. Mi se uvek uplašimo kada se na velika zvona najavljuju tako sudbonosni projekti koji će odjednom svima nama pomoći da dobro živimo, kako će doneti puno novca, kako će sve odjednom biti kvalitetno, kako su sada pronašli baš nas da sarađuju preko nas sa čitavom Evropom i kako ćemo svi dobro i kvalitetno od toga živeti.

Uvek kada se najavljuju takvi projekti nekako mi iz Vojvodine strepimo jer uvek shvatimo posle nekog vremena da smo izvukli deblji kraj. Podsetiću vas da je ovaj visoki dom usvojio Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Onda smo došli u situaciju da kao jedna od najvažnijih posledica tog sporazuma jeste činjenica da je "NIS" ili kako mi u Vojvodini volimo da nazivamo tu firmu – vojvođanski naftagas, poklonjen za 400 miliona evra. Na taj način Vojvodina je izgubila veliku količinu novca jer u tom momentu je "NIS" bio procenjen na vrednost od 2,2 milijarde. Nije sve jedno da li 55% sredstava koja treba da uđu u vojvođanski budžet i budžet lokalnih samouprava se računaju na 2,2 milijarde dinara ili se računaju na 400 miliona.

Na taj način mi smo izgubili nekih 900 miliona evra, pa se bojimo da od ovih velikih međudržavnih sporazuma i ovih velikih investicija ponovo Vojvodina i građani Vojvodine ne prođu na isti ili veoma sličan način kao što smo uspeli da prođemo sa "NIS", koji je uzgred samo u 2012. godini ostvario profit koji je bio dovoljan da se isplati cena kojom je bila plaćena ceo "NIS".

Da se vratim na sporazum koji je danas na dnevnom redu. On ima 13 oblasti koje su veoma zanimljive, široko obuhvata. Ima dosta zanimljivih stvari. Vidim da je ovaj sporazum veoma ambiciozan od saradnje u oblasti sporta, pravosuđa, preko vojne saradnje, bezbednosti, ekonomske saradnje. Ima jedno veoma široko zahvatanje i to sa jedne strane može da bude dobro jer će nam pomoći da sa njima razgovaramo i da omogućimo saradnju na višem nivou. To može da znači i da ne znamo šta hoćemo sa njima da postignemo pa smo napravili jednu široku paletu stvari, pa ako neki posao završimo to je dobro, ako ne završimo, bar od 13 oblasti, valjda ćemo napraviti neki rezultat.

Mene najviše interesuje ekonomska saradnja. Pričali ste o bankarstvu, privredi, industriji, ali i o poljoprivredi. Poljoprivreda je ono što je meni najzanimljivije i što mnoge ljude u Vojvodini onespokojava.

Na samom početku bih hteo da vas podsetim da vojvođanska administracija ni na koji način nije uključena u razgovore i u pregovore sa "Al Dahrom", niti u postizanju ovog međudržavnog sporazuma. Ne razumem kako je moguće da na teritoriji AP Vojvodine, čini mi se da ste rekli da je u pitanju nekih sedam hiljada hektara, nešto se daje u zakup, nešto se prodaje, a da vojvođanska administracija ne bude pitana, ne bude angažovana, ne bude uključena. Ne razumem da imamo Vladu Republike Srbije koju čine jedne političke stranke, da imamo Vladu Vojvodine koju čine druge političke stranke, ali ovaj veoma važan projekat ne bi smeo da prođe bez angažovanja vojvođanske administracije.

Nije dobro da se zaobilazi administracija jedne pokrajine jer se bojim da možemo da dođemo u situaciju da zaobilaženjem i nerazgovaranjem sa tom administracijom počne sa njom da se nažalost i pregovara.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je za vreme vlade koju smo mi podržavali imala u momentu pisanja Zakona o javnoj svojini jedan vrlo jasan predlog, a to je da se napravi fond za poljoprivredno zemljište AP Vojvodine u koji bi ušla sva državna zemlja, propali kombinati, iz koga bi bila izuzeta samo ona zemlja koja je bila ili će biti predmet restitucije. Na taj način bismo mogli da dovedemo u situaciju vojvođansku administraciju da se po ovim pitanjima pita i da se sa njom može razgovarati. Nažalost, to se nije desilo. Nismo imali sagovornike u prethodnoj vladi i sada imamo činjenicu da se pokrajinska vlada zaobilazi, što mi se čini da nije dobar put. Ako mogu da apelujem na vas da se to više ne dešava i kada se budu potpisivali ovi drugi ugovori ili akti da svakako pokrajinska administracija bude uključena u celu priču.

Liga socijaldemokrata Vojvodine nije protiv stranih investitora. Smatramo da su strani investitori više nego dobrodošli u ovoj situaciji u kojoj se naše društvo i naša država danas nalazi. Mislimo da je važno da se što više novca donosi u Srbiju, naravno, ako taj novac ima neko svoje poreklo, da nije od prodaje banana, kokaina ili nešto slično. Prosto da imamo novac koji može da bude upotrebljiv i da ima smisla.

Zbog toga ne možemo da pristanemo da se u Vojvodini zemljoradnici postavljaju kao građani drugog reda. Zašto oni nisu mogli da u skladu sa postojećim zakonima učestvuju u ravnopravnoj utakmici za prodaju ili zakup ovog zemljišta? Mogu da postavim kontra pitanje sada kada "Al Dahra" postane vlasnik te nove kompanije, ona će imati sedište u Srbiji i time će biti domaća kompanija. Da li će ta kompanija moći da učestvuje u licitacijama za zemljište u drugom krugu?

Koliko je meni poznato, pravna lica sa sedištem na teritorije lokalne samouprave koja ima najmanje 10 hektara u vlasništvu na teritoriji te katastarske opštine, može da se nadmeće i licitira. Šta onda? Dolazimo u situaciju, naši poljoprivrednici nisu mogli da licitiraju da li će ova nova kompanija moći da licitira. Da li ćemo mi doći u situaciju da smo onda zemljoradnike u Vojvodini doveli u nezgodan, nezavidan položaj, da su oni u podređenom položaju? To nigde ne piše. Ako ne može, zašto to nigde ne piše? Ako može, zašto dovodimo ljude u situaciju da su u podređenom položaju?

Liga socijaldemokrata Vojvodine takođe insistira da Vojvodina i lokalne samouprave na kojima se nalaze ova poljoprivredna gazdinstva koja se prodaju moraju da budu obeštećena. Po Zakonu o privatizaciju, da su ona prodata, 50% novca bi pripalo AP Vojvodini i 5% lokalnim samoupravama.

Ako sam dobro izračunao, u pitanju je 3.871 hektara koji će biti prodat. Negde u medijima sam video da je cena oko 10 hiljada evra po hektaru, moja računica glasi da je ukupno 38.710.000 evra, što znači da bi Vojvodini po ovom osnovu pripadalo 19.355.000 evra. Pošto nije, pošto je ovim krovnim sporazumom Zakon o privatizaciji praktično stavljen van snage, Vojvodina će ostati bez ovog novca.

Opština Bač će ostati uskraćena za 395.500 evra i ako bismo računali da je za jedno novo radno mesto potrebno 5.000, probaću da računam, da bi slikovitije pokazao šta to znači za te ljude, došli bismo do cifre da je to 79 radnih mesta u opštini Bač. Opština Sečanj, mesto Neuzina 279.500 evra i 60 radnih mesta, grad Pančevo, mesta Omoljica i Starčevo 830.000 evra ili 166 radnih mesta, opština Bačka Palanka, mesto Nova Gajdobra 259.000 evra ili 52 radna mesta i opština Apatin, mesto Sonta 153.000

evra ili 31 radno mesto. Grubo sam računao. To bi bilo oko dva miliona i ovih 19 miliona. Po ovom osnovu Vojvodina ostaje bez 21 miliona evra ili nekih 388 ili 380 radnih mesta.

Analizom ovog predugovora, koji smo našli na sajtu Ministarstva finansija, došli smo i do podataka. U članu 16. predugovora piše da će nova kompanija obaviti razgovore sa licima koja su trenutno zaposlena u društvima, te će na osnovu dobijenih rezultat preuzeti samo ona koja zadovoljavaju zadate kriterijume. Nova kompanija će uložiti maksimalan napor i volju kako bi preuzela što veći broj kvalifikovanih radnika, koji su prilikom zaključenja konačnih ugovora predviđenih ovim predugovorom zaposleni u društvima navedenim u stavu 1. i način i uslovi za preuzimanje zaposlenih će biti detaljnije utvrđeni u konačnim ugovorima prodaje imovine i društva.

To nama nije dovoljno za zaštitu prava ovih radnika, jer može da se tumači na ovaj ili onaj način. Čini mi se da sam pronašao podatak da je u pitanju nekih 500 radnika i mi možemo po tom osnovu da sačuvamo sve te radnike, a možemo da ne zadržimo nijednog, jer možemo tumačiti, bar ja koliko vidim, mogu se ta pravila tumačiti i na ovaj i na onaj način. To nije dovoljno dobro i nije dovoljno prihvatljivo za nas.

Takođe, video sam u materijalu da u formiranju te nove firme Ujedinjeni Arapski Emirati imaju 80% vlasništva, a Republika Srbija i Grad Beograd 20. Ne znam zašto Vojvodina nije tu uključena i ne znam zašto se stalno Vojvodina preskače i zaobilazi? Možda bi na ovaj način Vojvodina mogla da bude obeštećena ako je već došla u situaciju da se krovnim sporazumom zaobilazi mogućnost da Vojvodina dobije novac od privatizacije. Možda bi učešćem u vlasništvu AP Vojvodina mogla biti obeštećena. To je isto pitanje koje postavljamo i za NIS, i za EPS i za druga javna preduzeća, koja su, kao što znamo, bila u vlasništvu AP Vojvodine do puča 1988. godine, a onda su volšebno isparila i do dana današnjeg ne možemo da povratimo.

Na osnovu najave naših zvaničnika, i vi ste to pomenuli, očekujemo otvaranje banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i to je dobra i korisna stvar, ali bih jako voleo da se vi kao ministar finansija založite da sedište te banke bude u Neuzini, u Novoj Gajdobri, u Sonti ili negde u Vojvodini. Ne mora baš sve da bude, gospodine ministre, u Beogradu. Možda bi mogla na taj način da se kompenzuje i ova priča koja se dogodila.

(Dragan Šormaz, s mesta: U Zemunu.)Neko je dobacio: "U Zemunu". Voleo bih da je Zemun u Vojvodini, gospodine,

ali nije. Zemun je geografski u Beogradu. Ali, nemojte raditi na tome, može svašta da se dogodi.

Govorili smo i o proizvodnji sofisticiranih raketa. Prvi potpredsednik Vlade je govorio o tome. Razvoj vojne industrije jeste uvek profitabilna priča. Vi ste sada rekli da oni kupuju velike količine oružja i da ga posle poklanjaju. Nadam se da imamo ideju gde poklanjaju to oružje da ne bismo posle došli u problem sa polovinom sveta, da ne završi to oružje u rukama onih protiv kojih bismo kao deo civilizovane svetske zajednice trebali da se borimo. Iskreno se nadam da o tome vodite računa.

U javnosti se pojavljivala informacija, a vi o tome, doduše, niste govorili, da se planira fabrika mikročipova u vrednosti od četiri milijarde, da će biti rekonstruisana zgrada Generalštaba, koja je srušena za vreme NATO intervencije 1999. godine itd.

Sve u svemu, dobro je znati da ova Vlada radi na dovođenju novih investitora. Naravno, ne želimo da budemo ni protiv jednog investitora u Srbiji, jer nama su zaista investitori potrebni. Ali, nisam uspeo, niti mi u LSV nismo uspeli da steknemo utisak da

se vodilo previše računa o interesima AP Vojvodine. Takođe, nismo došli ni do toga da nas bar Vlada Vojvodine ili vojvođanska administracija razuveri, da kažu – ne, gospodo iz LSV, grešite, zato što su to dobri ugovori i valjalo je i "Vojvođansku razvojnu banku" rasturiti, pa da se i te zemlje malo oslobodi.

Pošto nas nije niko uveravao da je to dobro za Vojvodinu, mi sumnjamo u vaše izjave. Zbog svega toga mi nećemo glasati za ove vaše predloge. Jedino što nam je prihvatljivo je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezovanja u odnosu na poreze na dohodak, zato što mislimo da je to suvislo, jer je nesporno da će ovi zakoni biti usvojeni i da će vrlo brzo stupiti na snagu. Hvala.

PREDSEDNIK: Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.VUČETA TOŠKOVIĆ: Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i

gospodo narodni poslanici, mislim da je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, jer je prethodni govornik omalovažio narodne poslanike iz Vojvodine, jer u ime svih tih narodnih poslanika iz Vojvodine govori da će Vojvodina biti ovim ugovorom i sporazumom oštećena za ne znam kakve novce.

Dakle, molio bih predsednika Skupštine da, kada se tako nešto dešava, opomene, jer sa 10% u Vojvodini, ne može u ime svih građana Vojvodine da govori jedan poslanik. Mi imamo dve trećine ostalih građana koji ne misle tako kako je prethodnik govorio. Hvala.

PREDSEDNIK: Gospođo Popović, da li ste vi po Poslovniku ili kao ovlašćeni predlagač? Kao ovlašćeni predlagač. U redu, ali pre toga će govoriti gospodin Dinkić.

Pre toga samo da kažem, imate pravo, pretpostavio sam da se radi o semantici. Svakako da jedan poslanik ne može govoriti u ime svih poslanika, osim onih poslanika koji ga ovlaste da ih zastupa, tako da se tu sigurno slažemo. Gospodin Kostreš sigurno nije smatrao da govori u ime svih poslanika. Ako je tako smatrao, mislim da mu se, naravno, ne daje za pravo. Narodni poslanik može govoriti u svoje ime i u ime poslaničke grupe koju predstavlja, ili grupe poslanika koju predstavlja.

Gospodine Dinkiću, izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Da pokušam da odgovorim na neke od ovih primedbi koje

smo malopre čuli.Najpre, nema nikakve bojazni i bilo kako poređenje sa cenom za NIS i ovim

ugovorom, iz prostog razloga što je ugovorena cena u predugovoru za jedan hektar imovine ovih kombinata 10.000 evra po hektaru, osim za "7. jul", gde je 12.000 evra po hektaru. Dakle, od 10.000 do 12.000 evra. Na tržištu, prosek je 5.000 do 6.000. Dakle, duplo je veća cena ugovorena, nego što je tržišna cena.

Druga stvar, nije tačno da nisam imao razgovore sa pokrajinskom administracijom o ovim projektima. Razgovarao sam lično sa Bojanom Pajtićem o ovome pre par nedelja. Razgovarao sa Goranom Ješićem, koji je pokrajinski sekretar za poljoprivredu i vodoprivredu. Samim tim, jasno, kada pregovarate, ne možete imati pet ljudi u pregovorima, ali suštinski, najveći deo ovih investicija ići će i završiti u Vojvodini. Prirodno, zato što je Vojvodina najpogodnija za poljoprivredu u Srbiji i zato što ima i neke projekte koji su spremni.

Naša ideja je, međutim, da pokušamo da ovo raširimo na čitavu Srbiju i da spremimo projekte i za centralnu Srbiju, jer malo je projekata trenutno. Za sliv Morave i Dunava niko nije radio te projekte iz ovih naših instituta. Uglavnom su radili za ono što

je nekada bio ovaj kanal Dunav – Tisa – Dunav i kako nadgraditi te kanale. Generalno, najplodnija zemlja se nalazi u Vojvodini, te je prirodno da će najviše koristi od ovog aranžmana u poljoprivredi zapravo imati Vojvodina u prvom koraku, a kasnije je naša ideja da to proširimo na sve regione u Srbiji, dakle, i na centralnu Srbiju.

Upravo zahvaljujući konsultacijama, između ostalog, i sa pokrajinskom administracijom, ali i sa udruženjima poljoprivrednika, smo neku našu početnu ideju promenili i odlučili da 16.000 hektara državnog zemljišta koje su ovi kombinati koristili, a nisu ništa plaćali, umesto da ponudimo Emiraćanima, ponudimo vojvođanskim poljoprivrednicima. Dakle, vojvođanski poljoprivrednici sada imaju veću površinu zemlje koju mogu dobiti u zakup na licitacijama.

Ima jedna stvar u kojoj se sa vama apsolutno ne slažem. Kažete – Bač, Starčevo, Sonta, itd, će izgubiti toliko i toliko. Kako mogu izgubiti kada sada ništa ne dobijaju od tih kombinata? Moramo da uporedimo situaciju u tim kombinatima kakva je danas i kakva će biti sutra. Recimo, ako ostavimo i zanemarimo Emiraćane, šta će biti sa tim kombinatima? Oni duguju 30 miliona evra. Znači, oni su radili neprofitabilno. Njihovi vlasnici koji su to kupili, to su bile loše privatizacije i zato su i raskinute. Sada je država stavila to u neki agropul sa idejom da se pronađe neko adekvatno rešenje. Naša ideja je da tamo, bez novih investicija, bez dobrog upravljanja, nema šanse da se to podigne. Zašto su ovi vlasnici to tako radili, to je pitanje za njih i za one koji su sprovodili taj proces privatizacije.

Činjenica je da ova mesta trenutno nemaju nikakve koristi od ovih kombinata, jer oni ništa ne plaćaju. Nisu plaćali ni dinara niti Republici za zakup zemljišta, niti lokalnoj samoupravi. Najgora situacija je da se ništa ne promeni i da sve ostane isto kao pre.

Ono čega su se neki uplašili, ali mislim da se na takve ne treba obazirati, jeste da će Emiraćani, kada uđu sa novim agrotehničkim merama, kada naprave sisteme za navodnjavanje, pokazati da prinos može da bude šest puta veći nego što se sada radi. Jer, ima nekih poljoprivrednika koji su bazirali, neću reći, nema ih mnogo, ali ih ima takvih, oni računaju na subvenciju države – dajte mi subvencije, a ja da li ću uložiti nešto u investicije ili ću samo to da koristim za sopstvenu potrošnju, baš me briga.

Ovde je ideja da sa Emiraćanima pokažemo, naravno, uz sve ove dobre i pozitivne primere vojvođanskih poljoprivrednika koji su investirali u opremu i koji su i sada već napredni, da naša poljoprivreda mora da bude intenzivnija. Ako hoćemo da Vojvodina bude žitnica Evrope, o čemu se priča decenijama, mora novac da se uloži u novu opremu, u sisteme za navodnjavanje, jer trenutno izvozimo tri puta manje po jednom hektaru nego Hrvatska, osam puta manje po hektaru nego zemlje centralne Evrope, a čak 30 manje po hektaru nego Holandija. Holandija nema bolji kvalitet zemlje od Vojvodine, problem je u tome što se u Vojvodini nije ulagalo u agrotehničke mere, a bez ulaganja nema većih prinosa.

Očito da same subvencije nisu dovoljne, jer kod mnogih razvijaju tzv. rentijerski odnos da dobiju hektare i da na osnovu toga dobijaju neke subvencije, a nisu motivisani da ulažu u novu opremu.

Naravno da postoji otpor kod onih koji su svesni da će se pokazati da oni nisu pravi poljoprivrednici, nego su rentijeri. Kod pravih poljoprivrednika su Emiraćani dobrodošli, jer oni koji su se već pokazali u sopstvenim ulaganjima da su sposobni, neće imati nikakav problem sa njima. Naprotiv, kroz ove investicije će cena kompletne zemlje

u Vojvodini samo da raste. Kada se uvedu sistemi za navodnjavanje, jasno je da će to podići cenu kompletnog zemljišta, a ne samo ovog koji su preuzeli Emiraćani.

Ono što je takođe važno, ova kompanija "Al Dahra" ima promet od 800 miliona dolara godišnje i oni su veliki kupci viška poljoprivrednih proizvoda. Na 14.000 hektara je pitanje koje su mogućnosti i koliko može da se proizvede. Oni će, definitivno, osim toga što će proizvoditi na imanju koje će voditi, oni će kupovati višak poljoprivrednih proizvoda od svih poljoprivrednika u Srbiji i imaćemo još jednu važnu kompaniju koja će moći da ponudi sigurnost u otkupu. Džaba poljoprivrednicima da proizvedu ako ne mogu da prodaju. Ovi su platežno sposobni i plaćaju na vreme, jer tu robu ne izvoze samo u Emirate ili u zemlje Persijskog zaliva, oni su i trgovci hranom i prodaju to po čitavom svetu.

Njih ne bi zanimala Luka Pančevo samo da koriste ovih 14.000 hektara u svom vlasništvu, oni hoće da pomognu i vojvođanskim poljoprivrednicima da imaju veće prinose, kako bi oni mogli to da otkupe od njih, da bi prodavali u čitavom svetu. To se odnosi ne samo na vojvođanske nego i na poljoprivrednike u centralnoj Srbiji, zato ih i zanima kargo terminal. Zato će Razvojni fond Abu Dabi da nam odobri sredstva i za navodnjavanje da bi digli prinose i kredite za poljoprivrednike, da bi i individualni poljoprivredni proizvođači mogli da kupe novu opremu, da proizvedu više i više zarade, ali da taj višak, jasno je da možemo da proizvedemo mnogo više nego što su potrebe Srbije, može da se izveze u svet.

Ovde ne vidim nikakvu bojazan. Ne da neće biti na gubitku sve ove opštine, biće na dobitku, jer će imati - sve opštine gde su došli ozbiljni investitori su dobile, jer su se zaposlili ljudi. Oko 500 radnika koji trenutno rade u kombinatima, ništa drugačije nije to ponuđeno nego što je uobičajeno u procesima privatizacije do sada. Svi oni će dobiti ponudu na razgovoru. Sa svima će se razgovarati. Svi oni koji žele da rade i koji su sposobni da rade, objektivno, jer možda su neki stari i pred penzijom, dobiće posao u ovoj novoj zajedničkoj kompaniji. Oni koji se odluče da kažu da ne žele da rade, ili nisu u mogućnosti, dobiće adekvatan socijalni program. Niko neće ostati bez neke vrste podrške – ili će dobiti posao, ili socijalni program.

Ono što je sigurno, ovu zemlju neko mora da obrađuje - čak i oni radnici koji ne mogu da rade i dobiju socijalni program, zaposliće se neki novi ljudi koji će tu da rade, isto kao i u ma kom drugom procesu. Po tome se ovo ne razlikuje od bilo čega.

Postavili ste još jedno pitanje, da će Vojvodina izgubiti neke prihode. Moram da vam kažem da je Vojvodina imala odgovarajući prihod od privatizacije tih kompanija, u skladu sa zakonom, a isto tako i sa lokalnom samoupravom na čijoj teritoriji su kombinati, ali su te privatizacije propale. Nije fer da tražite prihode a da se ne otimate o dugove ovih kombinata, jer ovi kombinati imaju dugove. Emiraćani neće kupiti kapital kombinata, nego imovinu. Dakle, samo imovinu sa radnicima, a dugovi moraju da se isplate iz ove cene koju će oni platiti. Tih 30 miliona evra poveriocima mora da se namiri. Srećom, ukupna cena će biti veća, pa će imati od čega da se namire poverioci. Ali, ovde se ne može tražiti pravo u prihodima a bežati od preuzimanja dugova.

Što se tiče odnosa u ovoj zajedničkoj kompaniji neće biti Beograd prisutan unutra. Mi smo to dogovorili sa Gradom Beogradom. Biće 80% Al Dahra Emirati, 20% Republika.

Još nešto želim da vam kažem, daću vam listu javnih radova koji će se obaviti prema onome što je dogovoreno za izgradnju i čišćenje kanala za navodnjavanje i

odvodnjavanje. Moram da kažem da smo kompletnu listu projekata dobili od pokrajinske administracije. Nismo mi rekli šta su prioriteti, nego smo tražili od Pokrajinske vlade da nam da listu prioriteta i to što su poslali mi smo prosledili kao zahtev Razvojnom fondu Abu Dabija. To je podsistem "Tisa-Palić", gde bi 1.800 hektara trebalo da se stavi pod navodnjavanje, "Kikinda, Kula, Mali Iđoš, Nova Crnja, Žitište, Jankov Most, Jergička, Međa, Pešir, Ćuruško žabanjski rit, Itebej i Rečaj." To su projekti i tu će biti uloženo, u sisteme za navodnjavanje, ove godine 57 miliona dolara. Osim toga će se raditi i 3.000 hektara - severni deo pančevačkog rita, 10 miliona dolara investicija u Mačvi će 8.000 hektara, biće stavljeno pod navodnjavanje u centralnoj Srbiji. Vrednost ovih radova u Mačvi je oko 29 miliona dolara. Nastojaćemo da tokom ove godine sa Institutom Černi i drugim organizacijama, koje se bavi projektovanjem, napravimo projekte i za nastavak radova u Vojvodini, ali i za centralnu Srbiju, o čemu sam govorio. Trenutno, nismo mogli da konkurišemo, jer nemamo projekta.

Vojvodina od ovoga makar u prvom koraku ima sigurno najveću koristi kada govorimo o poljoprivredi i naša ideja je da upravo sada sa Emiraćanima vidimo kako da izbalansiramo koristi i za drugi deo centralne Srbije, gde bismo više ulagali u voćarstvo i povrtarstvo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA (Gordana Čomić): Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš. Pravo na repliku. Dva minuta. Izvolite.

BOJAN KOSTREŠ: Hvala. Puno stvari ste rekli gospodine ministre i ja u ova moja dva minuta ne mogu da

razgovaram na sve teme, ali pošto ja vas uvažavam kao jednog iskrenog regionalistu i čoveka koji se bavi decentralizacijom Srbije, onda bi vi kao takav morali da znate da regionalizacija i decentralizacija podrazumevaju prenošenje odgovornosti, prava i odlučivanja na druge instance.

To što ste vi razgovarali sa predsednikom Vlade Vojvodine i ministrom poljoprivrede to i dalje ne znači da je pokrajinska administracija institucionalno uključena u donošenje odluka, a to što su vam ljudi iz vojvođanske Vlade slali spiskove, koje ste vi velikodušno prihvatili, i dalje ne znači da vojvođanska administracija je prihvaćena kao sagovornik. To vi i ja kao iskreni regionalista, jedan i drugi dobro znamo, onda neću više vremena trošiti na to.

Jedan od vaših bliskih saradnika rekao je da pod ovim uslovima, ili bivših saradnika, ali nije to to toliko ni važno, je rekao da pod ovim uslovima pod kojima dolazi ad akta i moglo je da dođe i "Nestle" i "Pepsi" i neke druge velike firme, da bi bez problema i one radile to isto što radi Al Dahra i da bi dobile sve to što se njima daje.

Ne znam da li je vaš saradnik ili bivši saradnik bio u pravu, ali prosto, to je informacija koju sam dobio. Fond za poljoprivredno zemljište, o tome sam govorio, je prevazišao problem, jer nije tačno da Vojvodina beži od obaveza i nije tačno da vojvođanska administracija nije spremna da se u koštac uhvati sa problemima, nego je problem u tome što njih niko ni ne pita. Onda se dođe u situaciju da se nama određuje da li nam je bolje da dobijemo od privatizacije sredstva ili nam ta sredstva ne trebaju, ili nam je bolje da preuzmemo odgovornost ili nam ta odgovornost ne treba.

Gospodine ministre, kao regionalista regionalisti vam kažem da ovo odnošenje prema Vladi Vojvodine nije dobro i uništava političku ideju za koju se i vi i ja zalažemo. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.Posle njega narodni poslanik Arpad Fremond.MIRKO ČIKIRIZ: Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo

narodni poslanici, SPO i DHSS su se jako pažljivo pripremili za ovu sednicu, smatrajući je jako bitnom zbog značaja i vrednosti investicija koje će stići u našu zemlju, ali i zbog otvaranja novih radnih mesta i činjenice da slobodu sredstava sada u svetu nema mnogo, da ih nudi samo nekoliko zemalja i da se potencijalnim investitorima nadaju i znatno razvijenije zemlje nego što je Srbija. Srpski pokret obnove će većinu ovih sporazuma podržati. Ostaje nam sporno oko zemljišta u Vojvodini, bez obzira što apsolutno znamo realno stanje, poništene privatizacije, preduzeća u restrukturiranju koja nemaju snage ni kapaciteta da izađu iz procesa restrukturiranja i nema mnogo zainteresovanih potencijalnih investitora, a što se tiče navodnjavanja, ako se ne varam, Srbija samo 12% svog zemljišta navodnjava i ove dve zadnje katastrofalne suše su pokazale da imamo neke nezamislive situacije da se usevi pored velikih reka suše i da znatno opadaju prinosi itd.

Sa druge strane, veliki kanali koji su najzastupljeniji za navodnjavanje u Vojvodini, poput Velikog bačkog kanala, su danas najveće septičke jame u Evropi. Nemamo kapaciteta da ih očistimo, da ih dovedemo u red, da ih stavimo u funkciju. Imali smo sasvim dovoljno vremena da to uradimo, ali to mnogo košta. To ljudima tako jednostavno treba reći.

Investitori, posebno investitori iz arapskih zemalja imaju svoju dugoročnu viziju što se tiče budućnosti u šta treba da investiraju i to je njihov ugao gledanja na ove investicije.

U vezi Sporazuma između Vlade RS i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita, koji je potpisan 1. januara 2013. godine, uz ono što je stav SPO da bez obzira što mi mislimo da je budućnost Srbije u porodici evropskih naroda takođe smatramo da treba da imamo izuzetno dobre izbalansirane odnose sa velikom Ruskom Federacijom i da pored tih prijateljskih, kulturnih, istorijskih i svakojakih drugih veza treba da što više razvijamo ekonomsku saradnju u svim oblastima, što je interes i Ruske Federacije.

Naši poslanici su nebrojeno puta u ovoj skupštini pričali o velikim problemima akcionarskog društva "Železnice Srbije", o tome da su nam pruge u jako lošem stanju, da se jako malo transporta robe obavlja našim prugama, da se jako malo putnička prevozi, da su ogromne subvencije, da je infrastruktura zapuštena i da se vozovi kreću brzinom od 35 kilometara na čas, na isti način na koji je to bilo i danom kada su otvorene prve pruge u Srbiji u doba Kneževine Srbije. Nebrojeno puta smo isticali, skoro kada je bila rasprava o jednom sporazumu da su nam železničke stanice objekti koji ruže sliku državnu u odnosu prema "Železnicama Srbije" i pokazuju jednu totalnu zapuštenost kompletnog sistema. U svetu je sasvim drugačije. Železničke stanice poput železničke stanice u Madridu su objekti od izuzetnog značaja koji imaju između ostalog u svom sastavu i tropsku baštu. U mnogo zemalja kada neko želi da vas posebno ugosti, počastvuje, on vas odvede na ručak ili večeru na železničku stanicu, poput železničke stanice u Parizu,

Minhenu ili Njujorku. Mi smo daleko od toga i bez obzira što je železnička stanica u Beogradu u vreme svog nastanka bila reprezentativan objekat ona je danas daleko od onoga što treba da bude i stanje u našim železnicama.

Ministar je rekao nešto što sam hteo da kažem vezano za način korišćenja ovih 800 miliona dolara.

Pruga Valjevo-Loznica je bila, odnosno završetak izgradnje te pruge je bila tema mnogih vlada i to je tema koja traje nekoliko desetina godina, ali definitivno je stanovište naše poslaničke grupe da tih planiranih 270 miliona treba preusmeriti u modernizaciju postojeće infrastrukture, a verujem da će i stručne studije pokazati da bi i broj obavljenog transporta i prevoz putnika pokazao ekonomsku neisplativost, u ovom momentu, te investicije i to treba ostaviti za jedno srećnije doba.

Imamo sa Ruskom Federacijom oko 30 aktuelnih sporazuma, deklaracija itd. Naravno, uvek su tu vođene neke rasprave koje su po stanovištu naše poslaničke grupe prilično neozbiljne. Tu su se ljudi delili na rusofile i na one koji ne vole Ruse, onda su jedni preterano i nedolično hvalili neke postignute sporazume poput naftno-gasnog sporazuma, dok su drugi opet ne primereno osporavali njegovu vrednost i značaj, a mi smo uvek bili, čini nam se, između toga, uvek smo gledali ono što je pre svega interes naše zemlje. U pogledu tih sporazuma jasno smo rekli da nam se čini da naš pregovarački tim treba da bude mnogo spremniji, da je trebao da radi ono što su radili Rusi, da pre postizanja tih sporazuma angažuje najbolje svetske eksperte, jer cena njihovog angažovanja je mnogo manja od onoga što može kasnije nastati kao jedan deo štete. Naravno da je takva vrsta sporazuma uvek u budućnosti veća od eventualne i potencijalne štete.

Što se tiče Sporazuma sa Kuvajtskim fondom za arapski i ekonomski razvoj, treba reći da je to državni fond koji raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima i Kuvajt sa svoje strane, ono što sam i malopre rekao, vodi računa o jednoj dugoročnoj državnoj strategiji, jer je Kuvajt jedna od retkih zemalja koja skoro kompletnu hranu za potrebe svog stanovništva uvozi i sigurno da, vodeći računa i o aktuelnim rezervama nafte i naftnih derivata, oni sa svoje strane sasvim ispravno razmišljaju o budućim investicijama i ono što je ekonomska budućnost za njihovu zemlju. Mislimo da je ta vrsta sporazuma sa Kuvajtom apsolutno dobra, da će ona mnogo značiti kod izgradnje glavne železničke stanice koja će biti na, ako se ne varam, 37.000 metara kvadratnih i ono što SPO i DHSS očekuju je da po završetku izgradnje te železničke stanice mi više nikada ne pričamo ono što pričamo godinama, i u javnosti i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da smo u tom delu 19. vek.

Ono što je za nas jako bitno to je Sporazum o saradnji Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sporazum u oblasti bezbednosne politike, apsolutno je dobar i njega bezrezervno treba podržati. Pored toga što su prepoznali ono o čemu smo uvek pričali kada smo pričali o našim stručnjacima iz vojne industrije i o stručnom kadru koji raspolaže vojska Jugoslavije, on je, da podsetim, kadar za respekt u svetskim razmerama. To su Emiraćani prepoznali i pored toga što ćemo mi uposliti postojeće kapacitete, onaj drugi efekat koji očekujem, a to je da ćemo uposliti neke nove ljude, a mislim da je o ekonomskoj koristi suvišno pričati. Svi drugi oblici saradnje u oblasti sporta, u raznim ekonomskim oblastima su za stanovište naših političkih stranaka prihvatljivi.

Ono što se javlja kao dilema, a to je dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, jer smo svesni toga i stalno smo potencirali da država treba više da ulaže u poljoprivrednu proizvodnju. Jeste budžet za poljoprivredu povećan, jesmo doneli Zakon o podsticaju poljoprivredne proizvodnje, ali tada smo rekli da je sve to za potrebe srpske poljoprivrede nedovoljno. Bez ove vrste investicija, apsolutno smo svesni toga, s obzirom na ekonomsko stanje u našoj zemlji i s obzirom da se bilo koje oblasti društvenog života dotaknemo, videćemo strašne, razorne posledice komunističke vladavine, zatim Miloševićeve vladavine i neuspele tranzicije u kojoj su dominantne levičarske stranke, koje su imale dominantnu ulogu u procesu tranzicije, u velikoj i najvećoj meri devalvirale evropski put Srbije.

U tom smislu, shodno našim programskim principima smatramo da je vreme za one političke stranke desne, demohrišćanske, narodnjačke orijentacije koje su i stvorile Kraljevinu Jugoslaviju, a razbili su je levičari. Te stranke su formirale ideju EU, a najveće krize u vladama EU nastaju u vladama koje su vodile levičari, a aktuelna svetska situacija nam pokazuje da u najvećem komunističkom raju, u Kini, pod znacima navoda, upravo ima najviše milijardera. Oni su drugi po stopi milijardera u celom svetu. Toliko o komunističkoj pravdi i jednakosti sa stanovišta naših političkih stranaka.

Kao stranke desne orjentacije, smatramo da ozbiljna i odgovorna država treba sa svima da sarađuje, da gleda svoj interes, ali pre svega da kod sklapanja ovako bitnih sporazuma imamo sa svih strana razloge za i protiv i relevantne pokazatelje. Ako bi ste uzeli stanovište razno raznih eksperata, pojedinaca, ako biste pročitali, sa jedne strane, deset mišljenja koja su protiv, običan građanin bi rekao da je to katastrofa za državu, da je to rasprodaja zemlje, da je to rasprodaja neobnovljivih resursa, da ćemo biti ekonomski na gubitku, da smo naše građane, koji bi uzeli u zakup to zemljište, lišili prava na tender, na licitaciju itd, a sa druge strane imali smo proces tajkunizacije koji je trajao zadnjih 23 godine, a posebno u zadnjih 13 godina, gde su tajkuni iz susednih zemalja, a i domaći tajkuni, kupovali ogromne zemljišne posede. Retko imamo primer da je tajkunizacije dala efekat u smislu koristi našim građanima.

Sa druge strane, kod procesa restitucije, zbog toga što je Vlada donela Zakon o restituciji za koji ja i gospodin Žika Gojković nismo glasali upravo zbog odsustva supstitucije i zbog toga što restitucijom nisu izdvojeni zemljišni posedi koji su bili oduzeti po razno raznim osnovama. Znači, jedna od dilema koju mi postavljamo, što se tiče zemljišta u Vojvodini je šta sa onim zemljištem koje bi moglo da bude predmet restitucije.

Drugo, šta raditi sa aktuelnim zakonima? Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, šta raditi sa zakonom koji propisuje da po ravnopravnim uslovima neko zemljište može davati u zakup potencijalnim zakupcima. Znam da je slično urađeno sa naftno-gasnim sporazumom? Slične dileme smo i tada izneli. Uvek je taj, da kažemo, vrhovni, državni interes nešto što može u datom momentu da derogira postojanje aktuelnih zakona, interes pojedinca, interes društvenih grupacija. Pošto smo stranke koje se zalažu za poštovanje zakonitosti, ja ispred naših političkih stranaka moram da postavim i to pitanje.

Da li ćemo mi sa zaključenjem ovog sporazuma izvršiti neku vrstu direktne pogodbe? To je pitanje na koje tražimo odgovor, kako bismo razbili našu dilemu da li možemo da glasamo za ovo ili ne.

Zatim, šta raditi ako se neko zemljište izdaje u zakup na 30 godina sa zakonskim odredbama koje kažu da se zemljište može izdati na zakup na najviše 20 godina? Kakve će biti ukupne socijal-ekonomske posledice?

Mi mislimo, sa obzirom da znamo da država nema novca, da su sve te investicije dobro došle, da su svi ti poljoprivredi kombinati bukvalno u rasulu, da je oprema zastarela, da je tu potrebno, ne samo izmiriti njihove dugove, nego i nabaviti novu opremu, uposliti ljude, da je potrebno dosta novca za investicije, za navodnjavanje itd.

Ono što je u svemu ovome jako dobro, to je što će kredite moći da dobijaju i naši građani sa registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima. Ako država već ne može da ih u dovoljnoj meri pomogne, onda je obaveza države da obezbedi investitore koji to mogu da urade.

Mi smo nebrojeno puta ovde ukazivali na neke pozitivne primere iz našeg okruženja. Vi ste, ministre, kao i SPO i DHSS, neko ko se zalaže za regionalizaciju i decentralizaciju zemlje. Mi smo sada za vikend imali brojne susrete sa strankama iz Slovenije.

Uvek smo ovde ukazivali na te slovenačke dobre primere, jer oni su, evo Ljubljana, ko je bio u Ljubljani u vreme formiranja višestranačkog sistema i sada ko ode u Ljubljanu, videće da je Ljubljana ostala, ne sa istim brojem stanovnika, nego da se smanjio broj stanovnika za tridesetak hiljada, da se Ljubljana nije, izuzev tržnih centara i nešto industrije i investicija, preterano proširila, u smislu novog stambenog prostora, zbog proste činjenice da su oni taj model decentralizacije policentričnog razvoja, stvaranja uslova za kvalitetan život na selu i u manjim mestima, u toj meri dobro razvili i uredili da, pored toga što se, za razliku od nas, gde imamo u Beogradu svake godine 40 ili 50 hiljada novih stanovnika, Ljubljana je izgubila 30 hiljada stanovnika, koji su otišli da žive na selu ili u manjim mestima zbog, pre svega dva dominantna razloga - zato što imaju, pre svega, iste uslove skoro kao za život infrastrukturno kao u gradu i drugo, što im je jeftiniji život u manjim mestima ili na selu. Treće, žele da žive u zdravim životnim sredinama.

To je ono što SPO u budućnosti, zbog katastrofalne demografske situacije, želi da vidi da radi ova vlada. Ako ova vlada donese i sprovede ozbiljnu strategiju u tom pravcu, mi ćemo to podržati. Dok se tako ne desi, stalno ćemo ukazivati na ovu vrstu problema, kao što smo stalno ukazivali na probleme u železnici, bez obzira da li smo bili deo vladajuće većine ili smo opoziciona stranka kao sada.

Ono što je vezano za ulaganje u poljoprivredu dobro, to je da će zaista stići veliki iznos investicija, da će ti poljoprivredni kombinati, koji definitivno, to moramo da kažemo, nemaju nikakvu perspektivu i nikakvu šansu, imati uslove da pre svega obnove svoju proizvodnju, a nadamo se u budućnosti i da zaposle neke nove ljude.

Kažem, posle ovih investicija, posle elektrifikacije njiva, posle čišćenja postojećih kanala, razvijanja novih sistema za navodnjavanje, ne samo u Vojvodini, već i u Mačvi i južno od Beograda, počeće u Srbiji da se stvara neka slika koju je SPO sa DHSS želeo da vidi od početka.

Ne smemo zaboraviti da je srpski seljak, srpski farmer uvek i kroz vekove bio i hranilac i branilac ove zemlje, ali da je nekako uvek kod raspodele novca, kod raspodele državnog budžeta bio na marginama. Ono što ste mogli i vi, sigurno, ministre, i što mi svakodnevno čujemo u kontaktu, ne samo ove godine ili nekoliko godina unazad, već

nekoliko decenija unazad, jeste da su srpski seljaci razočarani u odnos države prema njima, da kažu da je njih država ostavila na cedilu.

(Predsedavajuća: Dvadeset minuta.)Izvinjavam se, završavam. U potpunosti se sa tim slažemo i zbog toga mislimo da je ova investicija zaista

dobrodošla. Od vas očekujem odgovore na pitanja koja sam vam postavio. Hvala. PREDSEDAVAJUĆA: Da li ministar želi reč? (Da.)Pošto ministar želi reč, narodne poslanike koji su prijavljeni u elektronskom

sistemu moraću izbrisati da bi mogao ministar da dobije reč. Kada ministar završi izlaganje, sledećim redosledom će dobijati reč narodni

poslanici: Arpad Fremond, Judita Popović, Nenad Popović, Zoran Anđelković i Dragan Šormaz.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Hvala. Evo, da odgovorim na neka od ovih pitanja. Dakle, proverili smo, zemljište koje je trenutno u vlasništvu ovih propalih

kombinata nije predmet restitucije i samim tim ovo pitanje koje ste postavili ne obuhvata to.

Druga stvar je da je sama priroda međudržavnog sporazuma takva da je međudržavni sporazum iznad drugih zakona, ukoliko ga, naravno, ova skupština potvrdi. Otuda i mogućnost da se ovaj deo zemljišta "7. jula" iz Surčina, ovih 2.982 hektara može izdati na period od 30 godina, što je duže od ovih 20 godina.

Tačno je da ugovori koji će se zaključivati na bazi međudržavnog sporazuma neće podlegati javnim nabavkama. Dakle, radi se o direktnoj pogodbi i to je jasno naznačeno u tekstu međudržavnog sporazuma. Ali, svi oni će biti javni i, kao što ste videli, ove cene koje se odnose na imovinu, vezano za zemljište, su skoro dvostruko veće od tržišnih. Javnost će uvek imati uvid kada Vlada bude sklopila neki konkretan ugovor.

Zapravo, Emiraćani imaju takvu prirodu da, sa jedne strane, nikada neće da potcene nekoga, uvek plate čak i nešto više, kao što su sada ovde učinili. Prosto, i suviše su bogati da bi sada išli na to da se brukaju pred našim građanima da daju loše cene. Oni neće da plate ni previše u odnosu na ono što je tržišna cena, ali nikada ne idu na licitacije, nikada ne idu na tendere. Ko hoće s njima da posluje, ili će ići na direktnu pogodbu, ili ne treba s njima da posluje. Međutim, naše zakonodavstvo to dozvoljava i naš Ustav, ukoliko Skupština to odobri. Ako Skupština izglasa ovaj međudržavni sporazum, onda će to biti moguće. U suprotnom ne bi bilo moguće.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond, pa će, na osnovu Poslovnika, posle njega reč imati narodni poslanik Dušan Petrović i narodna poslanica Dubravka Filipovski, pa onda narodna poslanica Judita Popović.

Reč ima narodni poslanik Arpad Fremod. ARPAD FREMOND: Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo,

gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su potpisani početkom tekuće godine. Jedan se odnosi na saradnju u oblasti odbrane, jedan na izbegavanje dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, jedan na uzajamne podsticaje i na zaštitu ulaganja, a tu je i Predlog zakona o

potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, na koji ću se najviše fokusirati u svom izlaganju.

Odmah na početku želim da naglasim da ćemo od ovih sporazuma sigurno podržati Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane i ugovore između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak. Poslanička grupa SVM je uvek podržavala ovakvu vrstu saradnje i to ćemo učiniti i ovom prilikom.

Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sporazum između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, smatramo da nisu dovoljno detaljni i postoji nekoliko otvorenih pitanja vezanih za njih.

Poslednjih meseci je među poljoprivrednim proizvođačima jedna od glavnih tema upravo saradnja između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Lično često učestvujem na raznim tribinama sa poljoprivrednim proizvođačima i verujte mi, na svakoj od ovih tribina se postavljaju pitanja vezano za ovu saradnju. Poljoprivredni proizvođači su zabrinuti, nemaju dovoljno informacija i ne znaju tačno dokle će ova saradnja na polju poljoprivrede da ide, ne sada, nego u budućnosti i kakve će posledice imati na njih same.

Inače, naša poslanička grupa je na ovu temu vodila razgovore i sa ministrom poljoprivrede gospodinom Goranom Kneževićem. On nas je uverio da, što se tiče saradnje poljoprivrede, od ove saradnje će Srbija imati samo koristi. Ipak smatramo da ovaj sporazum nije detaljan, da u njemu ne postoje dovoljne garancije i ne znamo kakve će posledice imati na našu poljoprivredu.

Mi iz SVM na ovaj sporazum gledamo kao na sporazum koji je izglasan u Narodnoj Skupštini pre četiri i po godine i to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.

Kao što znate, SVM je bila jedna od tri stranke u prošlom sazivu Narodne skupštine koja nije glasala za potvrđivanje tog sporazuma. Situacija je vrlo slična. Pre četiri i po godine smo rekli da nismo protiv ruskog kapitala, to i danas mogu da ponovim i u ovom slučaju jer mi, naravno, nismo protiv kapitala sa istoka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Bili smo protiv sporazuma sa Rusijom i ovom prilikom ćemo biti protiv sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog toga što smatramo da se investitor, odnosno druga ugovorna strana, favorizuje i da se Republika Srbija stavlja u neravnopravan položaj. Uvek smo bili i uvek ćemo biti protiv neopravdanog favorizovanja. Zašto to kažem? Zbog toga što ovim sporazumom Republika Srbija daje mogućnost stranom investitoru za zaobilazak redovne zakonske privatizacije i njenog postupka i zaobilazak postupka javne nabavke. Na žalost, nije traženo ni mišljenje pokrajinske Vlade, odnosno Sekretarijata za poljoprivredu AP Vojvodine, a po ovom pitanju nismo čuli ni mišljenje ekspertskog tima koji je formirala Vlada AP Vojvodine pre nekoliko meseci.

Zbog čega je to važno? Dame i gospodo, u ovom sporazumu nema detalja, ali postoji predugovor kroz koji se vidi da će Ujedinjeni Arapski Emirati kupiti više državnih kompanija koje imaju vlasništvo u poljoprivrednom zemljištu i to najviše na teritoriji AP Vojvodine. Smatramo da će na ovaj način Republika Srbija izgubiti pravo nad

vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, što je prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 100 i za 500 godina.

Još jednom moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne i da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede, infrastrukture i poljoprivrede na teritoriji čitave Republike Srbije tapkali u mestu još decenijama. Nije bitno čak ni iz koje države ta investicija, odnosno taj investitor dolazi. Ali, bilo bi dobro da se kaže jasno i glasno i to koliko Al Dahra, zajedno sa srpskom stranom investira godišnje u Srbiju. Treba videti koliko sve košta, koliko dobitka donosi, koliko gube građani Srbije zbog određenih međudržavnih sporazuma i propisa koji se usvajaju u Narodnoj skupštini.

Po mom mišljenju, sporazum je u mnogim elementima neodređen. Strane će sarađivati na više polja, kao što su npr. i oblast poljoprivrede, i to kroz ulaganja u navodnjavanje zemljišta i drenažnih sistema i modernizaciju i nabavku potrebne poljoprivredne opreme. Ovo svakako podržavamo, kao i osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine. Sporazum predviđa i ulaganja u razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Međutim, šta još piše u sporazumu, što smatramo problematičnim? U cilju investiranja u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizacije postojeće poljoprivredne infrastrukture, Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama u državnom vlasništvu, dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta i/ili poslovnu saradnju, sve po pravilima i uslovima o kojima se strane u ovom sporazumu dogovore ili svaka strana i privatni sektor ili koje dogovori privatni sektor obeju strana, a što će biti regulisano posebnim sporazumima, ugovorima.

Pitanje je – kakvim posebnim sporazumima ili ugovorima će sve to biti regulisano? Da li će se oni naći u skupštinskoj proceduri? Da li će svi oni biti ratifikovani? Smatramo da javnost treba da zna za njih.

Protivimo se tome da se poljoprivredno zemljište, odnosno državne kompanije prodaju na takav način, da se ne organizuje javni tender, u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji i Uredbom o načinu prodaje metodom javnog tendera. U sporazumu o kojem raspravljamo stoji – imajući u vidu značaj poljoprivredne proizvodnje, njen udeo u BDP Republike Srbije, svako unapređenje poslovnog okruženja vezano za poljoprivredu i raspoloživost finansijskih izvora, u ovoj oblasti imaće ogroman društveni i ekonomski značaj. Dobro, ali da li se tačno zna koliki će biti ekonomski značaj ove saradnje? Da li je Vlada Republike Srbije možda izradila neke studije vezano za veličinu ekonomskog značaja? Ako jeste, voleli bismo da ih pročitamo.

Znamo da postoji predugovor o saradnji u oblasti poljoprivrede. Pročitali smo ga, ali naprosto, neka pitanja u vezi ovog posla ostaju i dalje otvorena. Najveći problem je što se u zakup daje državno poljoprivredno zemljište na 30 godina bez tendera kompaniji u kojoj će stranci imati (ne razume se) vlasništva. Znamo da će oni platiti 250 evra po hektaru, ali znamo i da naši poljoprivredni proizvođači u nekim opštinama plaćaju duplo više.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, pravo prečeg zakupa imaju poljoprivredni proizvođači koji žive u katastarskoj opštini gde se nalazi državno poljoprivredno zemljište. Pitanje je – koju veličinu državnog poljoprivrednog zemljišta će

Republika Srbija ponuditi stranom investitoru, pošto o ovome nema reči u sporazumu? U predugovoru ima, ali predugovor ne obavezuje ni jednu ni drugu stranu. Pitanje je – gde je granica, i to ubuduće gde je granica ove saradnje?

Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo. Poljoprivredno zemljište će, kao što sam i rekao, za 500 godina biti prirodno bogatstvo. Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će hrana biti najveća vrednost u sledećim decenijama.

Gospodine ministre, poljoprivredni proizvođači se plaše jer ne znaju šta ih čeka i kako će na njih uticati ova saradnja. Uverite ih da neće pretrpeti štetu zbog ovih sporazuma. Gospodine ministre, da li postoji garancija da će nova zajednička osnovana kompanija da preuzme radnike ovih državnih kombinata? Ne vidim tu garanciju ni u ovom sporazumu ni u predugovoru.

Želim još jedanput da podvučem da mi iz SVM smatramo da su investitori dobrodošli, investicije su neophodne. Nemamo ništa protiv toga da se sarađuje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Stoga ćemo podržati Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak.

Ali, sporazume koji su vezani za poljoprivredu, dakle, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata ne možemo podržati zbog neodređenosti teksta i zbog toga što u sporazumu nema garancija za to da domaći poljoprivredni proizvođači neće pretrpeti štetu, kao i da će radnicima u ovim kombinatima biti sačuvano radno mesto.

Vreme će pokazati da li su strahovi poljoprivrednih proizvođača bili opravdani. Nadamo se da naši poljoprivredni proizvođači ipak neće pretrpeti neku veliku štetu i da ćemo zaista imati koristi od ove saradnje. Hvala na pažnji.

PREDSEDAVAJUĆA: Deset minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Ne mogu da odolim da ipak kažem na ovo vaše izlaganje -

neverovatna neumerenost. Znate li vi koliko danas stranci obrađuju zemlju u Vojvodini? Duplo više od ovoga što je u Predlogu ugovora sa Al Dahrom, oko 25.000 ha. Jel vam ne smetaju kompanije iz Mađarske koje imaju firme u Vojvodini i obrađuju zemljište, iz Hrvatske, iz Irske, iz nekih drugih zemalja? Otkud sad odjednom ovaj problem u vašoj stranci sa Emiraćanima? Zašto su vam Emiraćani drugačiji od Mađara ili Hrvata? Hrvati i Mađari su naši susedi i možda imaju neke političke pretenzije u budućnosti. Ako se treba plašiti za neke nacionalne interese, ne treba da se plašimo za zemlju koja je hiljadama kilometara daleko od Srbije. Hoće li Emiraćani avionima da nose vojvođansku zemlju tamo u Emirate? Ne mogu, to je fizički nemoguće. Ne znam zašto takva klaustrofobija.

Dalje, da li ste dizali glas kada je bio u pitanju međudržavni sporazum vezano za direktnu pogodbu za NIS? Da li možemo da uporedimo NIS sa JAT, sa Lukom "Pančevo" koja nije u funkciji, sa osam propalih kombinata, sa srušenom zgradom Generalštaba? Zapitajte se šta Emiraćani ovde dobijaju, a šta dobijamo mi. Šta ćemo sa osam propalih kombinata? Šta ćemo sa srušenom zgradom? Jel bolje da nam ostane tako srušena? Jel bolje ili da se napravi neki novi hotel? JAT, dragulj, o čemu pričamo?

Mi sa njima smo napravili sporazum da rešimo sve probleme koje nismo mogli godinama i decenijama da rešimo. Jel nam neko drugi dao novac sa 0,5% kamatom da napravimo kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje? Treba crveni tepih da im prostremo. To što oni rade sa nama, nije do sad uradila nijedna zemlja realno posmatrano i ne vidim uopšte pitanje.

Kažete – smeta vam što nije tender. Da li tender garancija uspeha. Da li su privatizacije koje su urađene na tenderu, licitacijama sve bilo uspešno? Kako je propalo ovih osam poljoprivrednih kombinata? Tender nije garancija uspeha. To je vreme pokazalo. Pa, ovih osam kombinata je propalo, ima 30 miliona evra dugova. Šta je sa "PIK" Bečejom? Kako je kupljen? Pa, na nekom tenderu. Koliko ima drugih firmi iz industrije koje su neuspešno privatizovane na tenderu. Nemojmo da robujemo formi, za mene je važna suština.

Ako ovi ljudi, kažete, da li smo izvršili ekonomsku analizu, da li će ovo biti pozitivno za nas ili za njih? Ta zemlja ima samo u rezervama, van njihovog društvenog proizvoda, 1,3 triliona dolara, to je hiljadu i 300 milijardi dolara. A naš ukupni godišnji BDP je oko 40 milijardi, 32,5 puta više imaju samo u rezervama, nego što Srbija proizvede cele godine.

Zaista, umesto da aplaudirate Vlade za ovo što smo uradili, da pokušamo da stavimo na noge kompaniju koja gomila gubitke poput JAT, da stavimo u funkciju Luku Pančevo, da stavimo u funkciju osam propalih kombinata, da stavimo u funkciju razrušene neke neupotrebljene zgrade koje tu idu i u centru Beograda, da napravimo kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje jeftinim sredstvima na dugi rok. Mislim da niste fer.

Način da govorite, ne znam, zemlja jeste prirodno bogatstvo koje ne treba trošiti, ja se potpuno slažem. Ali, hajde realno da gledamo. U Vojvodini ima dva miliona hektara zemlje, a oni će koristiti 14 hiljada hektara, izračunajte koliko je 14 hiljada u odnosu na dva miliona. To je zanemarljiv procenat. Plus, što sam već rekao da i kompaniji iz Mađarske, iz Hrvatske, iz nekih drugih zemalja već koriste vojvođansku zemlju, pa nisam čuo da se dizala neka galama ili gužva oko toga. Prosto, imamo ili dobre ili loše investitore bez obzira odakle su.

Oni će investirati pitali ste, ali niste čuli to, ponoviću, 400 miliona dolara u sve ovo. Znači, 300 miliona evra ili 400 miliona dolara otprilike, jedan deo ide u imovinu, a drugi deo ide u kanale za navodnjavanje na tim parcelama, treći deo u fabrike stočne hrane koji će dodatne ljude da zaposli. Trenutno tamo postoji 500 ljudi koji čekaju stečaj ovih kombinata. Šta je budućnost ovih kombinata, ako ovo ne uradimo? Stečaj. Da li je neko pitao kakva su prava ljudi u stečajima? Nikakva, nemaju prava ni na socijalni program. Vi pitate šta će biti sa radnicima? Svi će biti pozvani na razgovor, dobiće posao oni koji mogu da rade, a oni koji neće ili ne žele dobiće socijalni program. Ako bi ovo otišlo u stečaj dobili bi, što bi rekao narod – šipak, to je ništa.

Dakle, ne vidim uopšte razloga za suzdržanost. Ovaj međudržavni sporazum nam daje mogućnost da neke od problema koje imamo da rešimo. Emiraćani, verujte mi, voleo bih da odete u Abu Dabi, nemaju nikakvih problema. Njih ima milion i po, u zemlji od osam miliona stanovnika, ostalo su stranci. Oni nemaju nikakvi problema, mi imamo problema. Oni dolaze nama da pomognu. Mi njima da pomognemo u zemlji koja ima u inostranstvu fabrike čipova, koja ima dve najmoćnije kompanije, koji su vlasnici "Mančester sitija" grada "Emirat Arenu" po Engleskoj, neko je pitao zašto u oblasti

sporta? Zato što ako ulažu u "Mančester siti", šta nam fali da ulažu i u naše klubove. Dakle, ako su napravili "Emirat Arenu" u Londonu, šta nam fale da naprave neki stadion u Srbiji? A, treba, ozbiljno vam kažem, crveni tepih je mala stvar. Oni su nama potrebni mnogostruko više, nego mi njima. Zato samo vas molim, prosto, da baratamo činjenicama nisu oni ovde došli da nas nešto iskoriste, nego da nam pomognu. Sada ako to neko drugačije tretira, tu već ne mogu da pomognem. Trudim se da obrazložim.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond, pravo na repliku od dva minuta.

ARPAD FREMOND: Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom moram da istaknem da mi nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Investicije su dobrodošle i smatram da su za nas neophodne. Protivimo se tome da se poljoprivredno zemljište, odnosno državne kompanije prodaju na takav način, da se ne organizuje javni tender.

Ove strane kompanije, rekli ste da stranci imaju vlasništvo u poljoprivrednom zemljištu, oni su preko tendera uzeli neke kompanije. Da li su one uspešne ili ne? Smatram da su neke uspešne, neke nisu. Neki domaći su isto kupili neke zadruge, odnosno državne kompanije. Navešću vam primer Pačir, dolazim iz Pačira, selo koje se nalazi u opštini Bačka Topola. Matijević "Agrar" ima u svom vlasništvu u Pačiru 1.200 hektara. Pitajte me da li ima i jednog radnika iz Pačira? Nema, zato što je centar, baza je u Bajmoku.

Znači, ono što je za nas izuzetno važno, treba da uradimo sve da bi sačuvali poljoprivredno zemljište, to je naše prirodno bogatstvo i zbog toga se protivimo ovoj saradnji. Kažem još jednom, poljoprivredni proizvođači se plaše, jer ne znaju šta ih čeka. Ne plašim se ja saradnje zbog toga što eto sad imamo predugovor i imaćemo neku saradnju, a imaćemo neku saradnju i za godinu dana i za dve. Znači, pitanje je da li će još stranci uzeti poljoprivrednog zemljišta. Vreme će pokazati da li su strahovi poljoprivrednih proizvođača bili opravdani ili nisu. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Posle njega narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

DUŠAN PETROVIĆ: Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je najinteresantniji ugovor u pitanju oko poljoprivrednog zemljišta i ulaska kompanija iz Emirata, radi se svakako o jednoj političkoj odluci zbog toga o njoj raspravlja i najviše političko telo u zemlji. Političke odluke donose se onda kada stvari ne idu redovnim putem, da idu redovnim putem onda bi se procedure predviđene odgovarajućim zakonima i primenile. Postavlja se pitanje da li je ova politička odluka dobra ili nije dobra.

Poslanička grupa ZZS podržaće ove ugovore iako postoji nekoliko otvorenih pitanja. Radi se o jednoj odluci koja bi trebalo da otvori vrata, po mom sudu i po našoj zajedničkoj oceni, jednom novom poslovnom prostoru za celokupnu privredu Srbije, a pre svega za prehrambenu industriju Srbije. Zbog toga, gospodine ministre, mislim da će vaš posao tek da počne kada se završi ovo zasedanje u parlamentu ukoliko ovaj zakon dobije podršku, a nešto ću reći i o drugim zakonima. Jer, ne mislim da je suština samo da li će 14 hiljada hektara zemljišta po osnovu ovog sporazuma, odnosno zakona o njegovom potvrđivanju ući u ovakvu vlasničku strukturu kakva je ugovorom i zakonom predviđeno, već se radi o jednoj mnogo široj i značajnijoj stvari.

Verujem da je ovo prilika da se prehrambena industrija u Srbiji, a samim tim i poljoprivreda koja je sirovinska baza za prehrambenu industriju, da se otvori jedan potpuno nov prostor i verujem da je ovo prilika da ulje, šećer, mesne prerađevine, ali isto tako i konditorska industrija dobiju jedno novo tržište, to je gospodine ministre, jedan novi zadatak za vas. Poslanička grupa ZZS će uspešnost ove političke akcije koja ima ekonomski temelj ceniti po tome, bilo bi šteta da ta šansa bude propuštena. Videćemo kada prođe pola godine, ili godinu dana gde smo stigli.

Što se tiče, izgleda koje će imati poljoprivrednici, mislim da ćemo i tu imati mogućnost da unapredimo izglede svakoga ko se poljoprivredom bavi. Dakle, da ne bude ovde nikakve zabune. Po mom sudu, većina ljudi koja se bavi poljoprivredom u Vojvodini nije srećna što se ovo dešava. Mi moramo da respektujemo tu činjenicu i da je razumemo. Bez obzira što smo opoziciona poslanička grupa, mi ćemo podržati ovaj predlog, zbog toga što smatramo da je to javni interes. Mislim da je to dobro za Srbiju, mislim da je dobro i da je dobro za poljoprivrednike i u Sremu i u Banatu i u Bačkoj, ali i uz Centralnoj Srbiji, ili preostalom delu Srbije, ne znam kako da ga tačno nazovemo, jer mislim da ćemo uspostaviti nove standarde u proizvodnji. Mislim da je dobro da vidimo kada se primene sva tehnička pravila i sve agrotehničke mere, koliko moćna poljoprivreda u ovoj zemlji može da bude.

Što se tiče, političkih pitanja druge vrste, koja ovde nisu na dnevnom redu, zato što je naš Ustav takav kakav jeste. Mislim, da bi dobro uređena država Srbija, da je dobro uređena, a nažalost, nije, danas morala da dobije saglasnost ili Vlade AP Vojvodine ili parlamenta, da bi ovaj visoki dom mogao ovakav zakon da donese. Iskren da budem, nije ni meni baš jasno, šta pokrajinska vlada, kakvu poziciju zastupa, pošto je išla od nemila do nedraga, baveći se ovim pitanjem. Ukoliko je podržala, mislim da je to dobra odluka, ukoliko nije podržala, bilo bi dobro da vidimo šta su razlozi i argumenti, ali nekako mi je to ostalo u magli, kakvu je vlada u Novom Sadu odluku donela.

Inače, čvrsto verujem da kao što Vojvodina ima svoj parlament, ima vladu, ima budžet, kao što Beograd ima svoj parlament, ima izvršnu vlast, doduše ima gradonačelnika i veće, ali nije to suviše različito, ima svoj budžet, duboko verujem da i ovaj preostali deo Srbije, od Preševa do Bubanj Potoka, i od Zaječara, Kladova i Negotina do Užica, Prijepolja i Priboja, treba da ima svoj parlament, treba da ima svoju izvršnu vlas, treba da ima svoj budžet. Verujem da svim ovim pitanjima treba da se bave parlamenti izvršne vlasti ove tri celine, i onda ova skupština ne bi imala baš o suštini da se izjašnjava, ali bi imala naravno, potrebu i neophodnost o ovim svim spoljnopolitičkim i spoljnotrgovinskim aspektima da donese svoju odluku. Ni ovakav ugovor, i kada bude preuređena Srbija neće moći da se donese bez parlamenta državnog u kojem mi danas ovde sedimo.

Što se tiče, vojnog ugovora, mislim da je vrlo važno, i dobro da se otvori prostor za našu vojnu industriju. Koliko ja gospodine ministre vidim, vojna industrija Arapskih Emirata je veoma oslonjena na vojnu industriju zemalja NATO pakta, i mislim da je za Srbiju dobro da postane u ovom vojno industrijskom delu nekoliko koraka bliža onome što predstavlja jedan od aspekata severno-atlantskih integracija. Takođe, mislim da pravila koja će ovde biti uspostavljena oko izbegavanja dvostrukog oporezivanja, da su dobra.

Dobro je što je u ovom paketu Zakon o potvrđivanju sporazuma sa Rusijom. To je prethodna vlada u kojoj smo gospodine ministre, u stvari, nismo bili zajedno, vi ste izašli

kada sam ja ušao, ali bez obzira, vaša stranka jeste. To su tehnički detalji. Bila je vaša stranka, bila je stranka u kojoj sam ja tada bio, i dugo smo vremena potrošili da se sa Rusima dogovorimo oko svega ovoga, pa eto, ta vlada nije uspela, ova je uspela, tako da ne vidim da bi bilo fer, kako vi kažete da sada budemo protiv nečega što smo zajedno na ovaj ili onaj način radili, a mislim da je to dobro i da je javni interes da se ovih 800 miliona dolara upotrebi u modernizaciju železnice u Srbiji.

Dobro je da naša siromašna zemlja otvara svoju spoljno ekonomsku saradnju u različitim pravcima, i sa arapskim svetom, i sa Rusijom, tako ćemo pre ući u EU, a to mislim da je suštinski, državni, politički cilj.

Dakle, još jednom poslanička grupa Zajedno za Srbiju podržaće ove međunarodne ugovore i njihovu potvrdu. Gospodine ministre, da vidimo kako ćete vi da iskoristite ovu veliku priliku i veliki zadatak, koji verujem, da će vam ovaj parlament danas dati, i da izvozimo više hrane i svih proizvoda prerađivačke industrije u ceo arapski svet. Hvala najlepše.

PREDSEDAVAJUĆA: Osam minuta iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.DUBRAVKA FILIPOVSKI: Hvala.Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama su tri vrlo važna

međunarodna sporazuma, sa Ruskom Federacijom, Kuvajtom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ova tri sporazuma pokazuju opredeljenost Vlade Republike Srbije da nastavi sa ekonomskim oporavkom, ekonomskom konsolidacijom, i sa činjenicom da su važni infrastrukturni projekti za Srbiju od prioriteta, bez obzira iz kog dela sveta dolaze.

Konačno su se stekli uslovi da se takozvani ruski kredit realizuje, i da se upustimo u realizaciju vrlo važnih projekata koji su predviđeni uglavnom za železnički saobraćaj i kupovinu vozova. Tako da je modernizacije pruge Beograd – Bar, izgradnja 111 kilometara na Koridoru 10, zatim nabavka dizel motornih vozova preko Rusa, izgradnja elektrifikacija drugog koloseka železničke pruge Beograd-Pančevo i Valjevo-Loznica, zaista od velikog značaja za državu Srbiju.

Mislim da su posebno važni uslovi pod kojima je ovaj kredit dobijen, i koji se odnose na period raspoloživosti kredita, u roku od pet godina od godine stupanja na snagu ovog sporazuma, da se taj rok može i produžiti i da je kamata 4,1% na godišnjem nivou, kao i da je poček četiri godine, što znači da će period otplata prvog konsolidovanog iznosa kredita započeti 2017. godine, a završiti se 2031. godine.

Što se tiče ugovora Republike Srbije sa Kuvajtom, drago mi je što ste počeli da iznosite podatke i kada je u pitanju Kuvaj i Emirati, uopšte, o ekonomskom napretku mogućnostima tih država. Želela bih u prilog tome, da kažem da je BDP Kuvajta na godišnjem nivou 167,9 milijardi dolara, i da je vrlo važan sporazum koji će Srbija potpisati, a Narodna skupština ratifikovati za izgradnju železničke stanice "Prokop", s obzirom da imamo zastoj od 40 godina, u izgradnji ovog vrlo važnog infrastrukturnog projekta, po njemu je železnička stanica Beograd jedan od najvažnijih punktova na panevropskom saobraćajnom koridoru, i projekat od velikog značaja za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.

Takođe, smatram da će se konačno sa početkom izgradnje "Prokopa", rešiti ne samo urbanistički projekti, nego će se uposliti naša građevinska operativa, i realizacija ovog projekta je u skladu sa strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodenog,

vazdušnog i intermodelnog transporta u Srbiji od 2008. do 2015. godine, koja ima za cilj podizanje kvaliteta usluga transportnog sistema, povećanje nivoa bezbednosti i sigurnosti transportnog sistema i smanjenje negativnog uticaja transporta na životnu sredinu.

Što se tiče međudržavnog sporazuma između Arapskih Emirata i Republike Srbije, njime se zaista stvara jedan pravni okvir za saradnju na više oblasti – u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, vojno-ekonomskoj saradnji, u rečnom brodarstvu. Vrlo je zanimljivo da su Ujedinjeni Arapski Emirati sa 4,7 miliona stanovnika najbogatija zemlja arapskog sveta, da imaju godišnji bruto društveni proizvod 360 milijardi dolara, da leže na rezervama nafte i gasa, ali smatram da, pre svega, za svoj uspon duguju mudroj unutrašnjoj i spoljnoj politici šeika Zajeda, oca nacije.

Pozdravljam takođe odluku Vlade Republike Srbije o otvaranju ambasade Srbije u Ujedinjenim Emiratima, sa ciljem jačanja međusobnih veza, pre svega ekonomske saradnje u oblastima koje sam navela. Ukoliko se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima realizuju samo dva važna projekta, mislim da ćemo u narednom periodu imati veliki ekonomski oporavak. Kada to kažem, onda pre svega mislim na kupovinu srpskog raketnog sistema "Alasa", gde se predviđa da u prve četiri godine Ujedinjeni Arapski Emirati ulože 220 miliona dolara. Ukoliko ova zemlja u Beogradu izgradi fabriku IT tehnologije, mislim da ćemo u jugoistočnoj Evropi zaista, u ovoj oblasti biti vodeći.

Želela bih ovde samo da napomenem da je ova zemlja izgradila ovu fabriku za visoke tehnologije do sada u Singapuru i u Nemačkoj, da se trenutno ona gradi u SAD i da će veliki uspeh za Srbiju biti ukoliko se pregovori uspešno privedu kraju i izgradnja ove fabrike počne i u Beogradu.

Mislim da je ovim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Emirata, u oblasti odbrane članom 3. precizno definisane oblasti saradnje, a članom 4. su definisani oblici saradnje u ovoj oblasti. Takođe, i Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja stimuliše ulaganje kapitala sa obe strane, a pre svega njihove zemlje kod nas i šesti sporazum, između naše dve zemlje o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja u stvari pokazuje spremnost ugovornih strana da i Srbija i Arapski Emirati budu ne samo kao do sada Srbija i Rusija, da imaju tretman najpovlašćenije nacije i to smatram veoma važnim sporazumom za ulaganja sa obe strane.

Za sve one koji su do sada izneli bilo kakvu skepsu, kada je u pitanju ulaganje Emirata u Srbiju, želim da kažem da je ova zemlja vrlo oprezna kada investira u svetu, da su zemlje u kojima one ulažu svoj kapital SAD i zemlje EU. Po meni, želja Emirata da ulaže u državu Srbiju u stvari pokazuje da su Emirati prepoznali ozbiljne namere aktuelne Vlade, da od Srbije naprave sigurno mesto za ulaganje kapitala i da Srbija na ovaj način dobija pouzdanog i respektabilnog partnera.

I na kraju želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati sve ove sporazume. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆA: Devet minuta iskorišćeno je od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodni poslanik Nenad Popović.

JUDITA POPOVIĆ: Hvala vam gospođo potpredsednice.

Poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas razgovaramo o četiri sporazuma i dva ugovora. U pitanju je ugovaranje i sporazumevanje sa tri države, sa Kuvajtom, Rusijom i Arapskim Emiratima.

Kao prvo, da istaknem da mi iz LDP možemo samo da podržimo svaku vrstu međunarodne saradnje. Mi smo za jednu maksimalno otvorenost ove države, otvorenost prema drugim državama, otvorenost prema susedima, susednim državama, otvorenost prema stranim investicijama. Mi oko toga nemamo problema da li treba ili ne treba sklapati međunarodne ugovore, privlačiti što više stranih investitora, to je za nas u stvari recept kako ova država da prevaziđe krizu u kojoj se nalazi. To nije problem sa nama.

Međutim, gospodine ministre, meni je bilo drago da čujem koliko ste vi optimistički raspoloženi. Ja ne znam i ne verujem da taj optimizam ima neku podlogu u svemu onome što se dešava danas u Srbiji, kao i u ovim predlozima zakona. Vi faktički, kada ste predložili ove zakone na ratifikaciju od strane ovog parlamenta, vi ste kao Vlada zatražili od parlamenta, od nas poslanika da damo podršku. Vi ste tražili od nas poverenje.

Danas je neko rekao i spominjao i neku sabornost, spomenut je i javni interes, spomenuto je koliko je potrebno da i vlast i opozicija rade nešto zajednički u javnom interesu, pa između ostalog i kada se govori o ovakvoj vrsti zakona koji su na dnevnom redu.

Krenula bih recimo, i mislim da je to jedan od najznačajnijih sporazuma koji su danas na dnevnom redu, o ovom sporazumu o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dakle, mi nemamo ništa protiv saradnje i sporazumevanja sa Emiratima. Nismo protiv sklapanja poslova, defnitivno, nismo protiv pravljenja okvirnih sporazuma i to je takođe u redu.

Međutim, već ovde u obrazloženju ovoga zakona, naišli smo na jednu nelogičnost. Naime, Vlada je donela zaključak 9. januara 2013. godine i usvojila tekst Sporazuma u vezi ove saradnje sa Emiratima. Međutim, već 11. februara je došlo do određenih izmena tog teksta sporazuma. Iz obrazloženja se ne vidi da li se Vlada ponovo sastala, da li je Vlada ponovo o tome razgovarala. Došlo je do izmena teksta. Kaže se – to je neka tehnička greška, i to možemo da prihvatimo. Kažete – suštinski sporazum, tekst sporazuma nije izmenjen, i to možemo da prihvatimo, ali samo možemo zato što se opet oslanjate na to da tražite od nas poverenje, da tražite od nas podršku da vam verujemo.

Kako mi da verujemo ovoj vladi? Kako da joj damo tako potrebno poverenje koje se traži od nas, kada predsednik Vlade javno izjavljuje da se decenijama laže da je Kosovo naše, a službeno niko nije govorio istinu? Dakle, ako službeno niko nije govorio istinu i ako predsednik Vlade, Vlade u kojoj vi sedite kao ministar, tvrdi da se već više od deceniju laže o Kosovu, o svetoj srpskoj zemlji, šta mi da očekujemo, koliko ćete vi biti iskreni u vezi nekih beznačajnijih, minornih stvari u odnosu na tako veliko nacionalno pitanje, kao što je pitanje Kosova.

Dakle, kako možemo verovati vama da će ovaj okvirni sporazum zaista da bude najpozitivniji, najbolji i da će doneti najviše benefita Srbiji, ako vi već na prvom koraku pravite ovakvu vrstu grešaka? Prosto, pitanje kredibiliteta gde mi to možemo da pronađemo neku zajedničku tačku kada vi zaista imate problem oko toga da nas ubedite da ste pošteni, da nećete slagati, da niste lagali i da u budućnosti nećete lagati.

Postoji jedna izreka u narodu - "Ko laže taj i krade". Šta ćemo onda, gospodine ministre, ako predsednik Vlade kaže da je lagao? Šta ćemo da kažemo i šta možemo da

očekujemo za ubuduće od te iste Vlade i od istih ministara koji sede u toj Vladi, a po rečima premijera, službeno niko nije govorio istinu o tom Kosovu? Dakle, to je zaista problem. Nećemo govoriti o tome da li je to dobar ili loš pravni posao.

Vi ste spominjali i klaustrofobiju i humanizam i atruizam ove druge strane. Ugovarač, investitor, on nije ni humanista, nije ni autruista. Prosto hoće neki svoj interes da pronađe u jednom pravnom poslu. To je njegovo legitimno pravo. Pitanje je samo koliko se Srbija potrudila oko toga da zaista poštuje upravo i ta legitimna prava građana Srbije, da im se prava, pravo na život i pravo na napredak ove države poštuje kroz ovakve vrste sporazuma i ugovora.

Hajde da nastavimo sad ovaj razgovor u vezi "Železnice". Ovde imamo i jedan ugovor koji se upravo odnosi na "Železnicu". Gospodine ministre, šta se dešava sa svim onim podzakonskim aktima koji su trebali biti doneti baš u vezi Zakona o javnim preduzećima kako bismo ta javna preduzeća unapredili? Da li se uradilo sve to da se izbegnu svi ti potencijalni izvori korupcije koji su trenutno aktuelni u javnim preduzećima, a "Železnica" je takođe i te kako ozbiljno javno preduzeće sa ozbiljnim dugovima, koja te dugove samo povećava iz godine u godinu?

Zaista je pitanje šta se dešava sa Zakonom o javnim preduzećima, da li se ozbiljno mislilo, kada se taj zakon donosio, da će se i primenjivati i da li se uradilo sve da se taj zakon u stvari realizuje upravo kroz te podzakonske akte kako bi ta "Železnica" napokon bila na neki način uvedena u pravne okvire, uvedena u neke procedure koji generalno nedostaju Srbiji kad god se povede reč o ekonomiji, o finansijama.

Vi ste ministar finansija. Dakle, vi ste neko ko bi trebao da bude maksimalno objektivan, maksimalno pragmatičan, pa bi bilo dobro da povedete računa da baš u vezi tog zakona koji ste vi promovisali, koji ste vi branili, koji ste vi predlagali, koji ste se toliko zalagali i toliko naših amandmana usvojili pošto ste prepoznali u nama baš neko ko želi da popravi te zakone, da u stvari povedete računa da taj zakon napokon i zaživi. Dakle, to je strašno bitno.

Ponovo bih se vratila na tu činjenicu da vi od nas tražite poverenje i tražite od nas tu neku saglasnost. Prosto nismo spremni da budemo saučesnici u svemu tome što se danas radi u Srbiji. Nismo spremni, jer kada neko postane saučesnik, faktički postaje isto u toj meri odgovoran za sve one stvari koje se trenutno rade, a koje nikako nisu u interesu Srbije.

Još jednom bih vas pitala, gospodine ministre, na čemu gradite kredibilitet ove Vlade da izađete ovde pred parlament i zatražite… Pretpostavljam da će poslanici vladajuće koalicije glasati za ove predloge zakona, ali kako ćete zatražiti od opozicionih poslanika da vas podrže za ove predloge zakona? Kako ćete nas ubediti da ovi zakoni na kraju neće biti njihova sušta suprotnost od onog optimizma koji ste danas iznosili? Ne bi bilo prvi put, gospodine ministre, ni od strane ove Vlade, ni od vas, koji ste dugo godina već u raznim Vladama. Možda ćete reći promenjene okolnosti, kriza, ovako ili onako, možda ćete naći krivca na nekoj drugoj, trećoj, petoj strani i to je u stvari najveći problem Srbije, što se uvek krivci traže tamo negde na drugom mestu. To je problem i premijera koji danas govori koliko je Ustav veliki teret Srbiji. To je premijer. To je predsednik SPS koji je onoliko glasao za Ustav. To je onaj čovek, član SPS, koji je znao da se kralo na Ustavu, da je referendum bio maksimalno nelegalan, a uprkos tome je podržao u ovom parlamentu taj Ustav. Danas je taj Ustav je teret i danas se spominje da je u stvari sve to bila jedna velika laž. Kako onda da vam poverujemo da to nije ni u ovom slučaju.

PREDSEDAVAJUĆA: Iskorišćeno je 11 minuta i 50 sekundi od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Gospođo, pažljivo sam vas slušao 11 minuta i 50 sekundi,

ali, verujte mi, nisam čuo zašto su ovi sporazumi za vas loši. Nijednu jedinu reč niste rekli na tu temu. Šta je loše konkretno?

Pričate o Kosovu? Kakve veze ima Kosovo sa sporazumom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima?

Postavljate pitanje zašto je Vlada menjala tekst sporazuma. Zato što su Emiraćani tražili da proširimo neke oblasti saradnje. Parlamentu je stigla ona verzija koja je usvojena na Vladi kao konačna verzija sporazuma koji je potpisan. Dakle, nisu u parlamentu stigle dve verzije. Mi na Vladi imamo pravo i logično je da koristimo svaku priliku da to uradimo ako se nešto poboljšava pre nego što pošaljemo parlamentu.

Zaista bi me zanimalo da mi kažete šta je loše u sporazumu sa Emiraćanima koji treba pola milijardi dolara da ulažu u srpsku poljoprivredu, da izbave osam propalih kombinata, da nam daju dugoročna sredstva za kredite za srpske poljoprivrednike, da uložimo u navodnjavanje, da pokušamo da zajedno iščupamo JAT koji je u lošoj situaciju, da ulože u logistiku, u kargo terminal, Luku Pančevo, da eventualno neke nekretnine u koje niko sada nema novca da investira, jer kriza je. U zapadnoj Evropi je kriza. Ako hoće da investiraju u nekretnine, zašto bi im zatvarali ta vrata?

Sumnjate u altruizam? Mislim da je to posledica činjenice da altruizma nema u zapadnom delu našeg sveta. Već sam vam rekao da 20 milijardi dolara godišnje troše za nešto što poklanjaju ljudima koji nisu u njihovoj zemlji. Ne poklanjaju nama, ali poklanjaju Egipćanima, Libijcima, Marokancima, Tunižanima. Arapskom svetu, tačno je, ali to jeste altruizam valjda. Nije u pitanju samo naoružanje, u pitanju su hrana i neke druge stvari.

Možda nismo navikli da srećemo altruiste, jer zaista ih ima malo, ali mogu da vam kažem iz ovog iskustva da njima nije isključivo poslovni interes na prvom mestu. Naravno da imaju zdravu logiku. Njihova nacija je nastala u teškim okolnostima. Oni su u pustinji. Od beduina su došli dotle da su uložili novac u školovanje svojih ljudi. Integrisali su četiri obrazovna sistema u onaj koji predaju na svojim školama i fakultetima. Interesantno je da koriste model Finske, Singapura, Novog Zelanda za model koji školuju svoje kadrove.

Uglavnom završavaju fakultete u Americi, ali na kraju su svesni činjenice da smo mi zemlja sa jedne strane koja ima talente, a koja nema novca. Ideja je prosta.

Sa druge strane imamo znanje, imamo kadrove, nemamo mogućnosti za razvoj i hoće da pomognu na bazi ličnog odnosa. Evo, neću to da krijem. U pitanju jeste i lični odnos, ali koliko puta smo imali u istoriji situaciju da se neke stvari grade na ličnom odnosu? Valjda je dobro što sada u Vladi imamo ljude koji su u stanju da uspostave taj lični odnos. Oni sarađuju sa svima, ali na bazi ličnog odnosa mogu da daju nešto više u odnosu na uobičajeno.

Ono što je bitno, kažite mi šta vam ne valja u sporazumu? Šta ne valja u činjenici da uložimo 800 miliona dolara iz ruskog kredita, koji je dugoročan, u srpsku železnicu? Mešanje Kosova sa železnicom i sa ulaganjima u poljoprivredu, ne vidim kakva je tu sličnost, osim što je u pitanju čista politika.

Da vam odgovorim na pitanje, koje isto nema veze sa ovim. Pri kraju je izrada podzakonskih akata vezano za primenu Zakona o javnim preduzećima. Očekujemo od nadležnog odbora Skupštine da nam delegira u narednih par nedelja svog predstavnika i izabraćemo onu komisiju za sprovođenje tendera. Nije tu Skupština u kašnjenju. Vlada će sada poslati taj materijal, ali verujem da ćemo u zakonskom roku koji smo dogovorili, raspisati sve te javne konkurse, a to je prva polovina ove godine.

PREDSEDAVAJUĆA: Narodna poslanica Judita Popović. Pravo na repliku dva minuta. Izvolite.

Narodni poslanik koji želi da govori o povredi poslovnika ima prednost nad replikom i redovnim redosledom, tako da narodni poslanik Bojan Đurić, samo se prijavite, želi da govori o povredi poslovnika. Izvolite.

BOJAN ĐURIĆ: Vrlo ću kratko. Predsedavajuća, član 107. Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine Dinkiću, rokovi za donošenje podzakonskih akata, ili ogromne većine podzakonskih akata, po Zakonu o javnim preduzećima su istekli pre nekoliko nedelja. Dakle, vaša tvrdnja da ćete u roku uskladiti te podzakonske akte, ili akte unutrašnje organizacije javnih preduzeća, prosto, nije tačno. Mislim da povređujete dostojanstvo parlamenta kada pred parlamentom, koji je usvojio te zakone i ostavio vam precizne rokove, tvrdite kako ćete to učiniti vrlo skoro. To nema veze sa ovom odredbom Zakona o javnim preduzećima koja govori o komisiji, gde postoji nadležnost parlamenta i taj postupak jeste u toku, ali svi drugi propisi nisu doneti u zakonskom roku.

Nedavno ste usvojili pravila koja se tiču jednodobnog, odnosno dvodobnog upravljanja preduzećima, takođe nakon roka. Unutrašnje akte niste uskladili i danas imate situaciju da vam rukovodstvo javnog preduzeća "Putevi Srbije" govori da bira direktora, upravni odbor i nadzorni odbor po Zakonu o javnim preduzećima. I vi i ja znamo da u tom zakonu uopšte nema više upravnih odbora.

PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, ovo je zloupotreba korišćenja prava da se govori o povredi Poslovnika i da se umesto toga replicira na neki od delova govora ili govora bilo koga. Nema potrebe i molim vas da to ne činimo. U raspravi u načelu ima dovoljno vremena da svako od nas ko želi dobije repliku. Tako da vas molim da to ne činimo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, povreda Poslovnika. Vi želite da replicirate narodnoj poslanici Juditi Popović na osnovu pominjanja stranke? Onda vas molim da završimo prvo krug replika između ministra Mlađana Dinkića i narodne poslanice. Imaćete pravo na repliku. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.JUDITA POPOVIĆ: Hvala, gospođo predsedavajuća.Poštovani gospodine ministre vi ste mene slušali 11 minuta, a ja sam vas slušala

11 godina. Svako poštovanje Emiratima, zaista maksimalno poštovanje. Mi nemamo problema sa Emiratima. Nisu nas Emiraćani lagali o Kosovu.

Nas su lagali predsednik Vlade i članovi Vlade. Vlast nas je lagala. Ujedinjeni Arapski Emirati su priznali nezavisnost Kosova. Toliko od toga u koga možemo da imamo poverenja. Govorila sam o kredibilitetu, ne o tome da je ovaj sporazum loš ili ne. To je okvirni sporazum, gospodine ministre, i ovaj okvirni sporazum ne govori o milijardu evra o kojima ste vi govorili sa puno entuzijazma i optimizma.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.

ZORAN ANĐELKOVIĆ: Gospođa Judita je ovde govorila o temi za koju ne znam kakve imaju veze Emirati sa Kosovom. To je i u geografiji velika razlika.

Nešto drugo zbog čega sam hteo da repliciram je to što me iznenađuje iz ove diskusije koju je gospođa govorila iz koje proističe da neću sad ni kako sam ja hteo. Oni 10 godina pričaju o Kosovu kako nije sastavni deo Srbije. Kada predsednik Vlade kaže da Ustav ne funkcioniše na KiM, tada je problem što je predsednik Vlade rekao istinu. Šta je u stvari vama problem?

Danas u prepodnevnoj raspravi smo imali jednu sličnu temu o jednom zakonu koji usvajamo zato što prethodni većina građana Srbije nije prihvatila. Znamo da su zakoni i Ustav jedne zemlje nešto što iz običajnog prava treba da se pretvori da većina građana prihvati. Ako većina građana nešto ne prihvati, ili na delu teritorije ne prihvata, mora se naći neko rešenje kojim će to funkcionisati. O tome je predsednik Vlade govorio. Šta vam to sada smeta? Vi celo vreme o tome govorite. Otkako znam za vas nikada se nisam slagao oko tog stava, vi ste o tome pričali. Valjda čovek ima pravo da kaže nešto što je činjenica.

Drugo, ovde ste rekli da je pokraden Ustav, ili tačnije rečeno da je lažno glasano. Imate li vi za to dokaze? Iznosite jednu činjenicu da je narod lažno glasao za Ustav i da su punjene kutije ili, kako ste već rekli. Molim vas za to podnesite krivičnu prijavu protiv onog ko je krao. Taj Ustav su usvojili građani Srbije i on se poštuje u državi Srbiji. Za probleme koji postoje u Ustavu ko je odgovorniji da pokrene to pitanje nego predsednik Vlade. Molim vas da se vratite na ovu temu.

PREDSEDAVAJUĆA: Narodna poslanica Judita Popović traži pravo na repliku. (Aleksandar Antić, s mesta: Kako?)Starajući se uz primenu člana 27, uz pitanje kako – tako što predsedavajući

odlučuje o tome da li će neko dobiti repliku ili ne. Uz staranje o redu na sednici, dobićete pravo na repliku i posle toga ako izazovete, repliku će imati onaj koga izazovete i time će krug replika biti završen. Vratićemo se na temu dnevnog reda.

JUDITA POPOVIĆ: Hvala, gospođo predsedavajuća.Govorila sam o laži. Tema je laž o Kosovu. Jeste premijer priznao da je lagao, ali

premijer se nije izvinio i premijer se nije izvinio zbog desetina izgubljenih godina za ovu državu i za sve građane Srbije.

To što je on sada priznao, ne može da ga amnestira od odgovornosti za sve laži koje predugo traju. To je suština, laž i nedostatak volje da se zatraži bar izvinjenje zbog te laži.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, i time je krug replika završen.

ZORAN ANĐELKOVIĆ: Ne znam gde ste vi izvukli zaključak da je premijer lagao? Gde ste vi našli rečenicu da je on pričao pre 10 godina jedno, a danas drugo, povodom toga?

On je govorio o Ustavu. Ako vi kažete da on laže time što je rekao povodom Ustava, to je suprotno od onoga što vi pričate i što ste pričali prethodnih pet, šest godina. U tome je suština. Isto je i za glasanje oko Ustava. Nije SPS pisala taj Ustav. Mi smo podržali zato što uvek treba novi pravni akt i treba urediti ovu zemlju. Vaše kolege su to pisale i mi podržavamo. I u narednom Ustavu, ako bude pisan, ili promene Ustava, učestvovaćemo u skladu sa potrebama. Pročitajte ono što je rekao. Na osnovu čega

izvlačite zaključke kada neko kaže neku istinu sa kojom se inače slažete u duši, kao što vam je i poznato, a sada kažete da laže?

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Posle njega, narodni poslanik Zoran Anđelković.NENAD POPOVIĆ: Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovane

kolege, današnje zasedanje se razlikuje od mnogo drugih koje smo imali u poslednjih pet godina i to je dobro. Govorimo o kreditu od Ruske Federacije, kreditu iz Kuvajta i govorimo o Sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To potvrđuje politiku Demokratske stranke Srbije da nisu sve pare i sve investicije samo u EU, već da moramo da se okrenemo celom svetu, i istoku i zapadu i severu i jugu. Rasprava o potvrđivanju ovih zakona je korak u dobrom pravcu.

Ovi sporazumi su dobri. Nama trebaju krediti za infrastrukturu. Nijedan kredit, to govorimo godinama već, nije skup ukoliko ulažemo u infrastrukturu i domaću privredu, a svaki je skup ukoliko je uložen u potrošnju.

Sa druge strane, ovi zakoni potvrđuju politiku Demokratske stranke Srbije da se ne mora biti član EU da bi mogli da sarađujemo sa celim svetom, da bi mogli da finansiramo i privredu i infrastrukturu. Potrebno je samo uložiti adekvatan napor i ogromnu energiju i baš ovi zakoni o kojima danas govorimo potvrđuju mogućnost i potvrđuju stav DSS. Ponoviću, DSS nije protiv saradnje sa EU, ali želim da ta saradnja bude na ravnopravnim osnovama, pre svega na polju ekonomije, kulture itd.

Što se tiče zakona o potvrđivanju kredita od Ruske Federacije, koji će biti iskorišćen najviše za našu železnicu, to je kredit od 800 miliona evra godišnje, sa kamatom od 4,1%. Projekti su izgradnja, navešću ih ovde, i elektrifikacija železničke pruge Beograd-Pančevo, izgradnja jednokolosečne elektrificirane pruge Valjevo-Loznica, rehabilitacija šest deonica železničke pruge duž Koridora 10 u dužini od 111 kilometara i modernizacija pruge Beograd-Bar.

Naravno da DSS pozdravlja potpisivanje ovih sporazuma, jer oni obezbeđuju ulaganje u rekonstrukciju železničke mreže. Danas prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji iznosi 42 kilometra na sat, a brzina veća od 100 kilometara na sat dozvoljena je samo na 3% pruga. Znači, na samo 3% pruga vozovi imaju mogućnost da voze brzinom većom od 100 kilometara na sat. Prosečna starost vozova je preko 30 godina, i naravno, hteo bih da kažem ovu informaciju, u poslednjih godinu dana je uvedeno 300 deonica u ukupnoj dužni od 400 kilometara, gde je ograničenje brzine 10 kilometara na sat. To sve pokazuje koliko je potrebno ulaganja u sledećih 10-15 godina u železničku infrastrukturu.

Naravno, mi moramo da imamo i vozove koji će da omoguće prevoz od Subotice do Beograda za manje od dva sata, ali takođe, gospodine ministre, želim da ukažem na veliki značaj pruge Valjevo-Loznica. Ova pruga u dužini od 68 kilometara biće projektovana, odnosno projektovana je za brzinu od 120 kilometara na sat. To je ogroman korak za zapadnu Srbiju, i za Valjevo i za Loznicu, ali isto tako za Banju Koviljaču, za Mali Zvornik, za Ljuboviju, a pogotovo za Republiku Srpsku.

Iz medija sam saznao da vi smatrate da bi ove pare trebalo preusmeriti na drugu stranu. Nema potrebe, gospodine ministre. Moramo razvijati zapadnu Srbiju. Tražite dodatni kredit za osavremenjivanje pruge Novi Sad-Beograd i Subotica-Novi Sad. Tu ćemo vas podržati. Krediti koji se ulažu u infrastrukturu i privredu nisu skupi, pogotovo ovakvi vrlo povoljni i ovakvi dugoročni. Omogućite i zapadnoj Srbiji, znam da ste

podržavali, da ipak ova pruga doprinese sutra i razvoju privrede i ekonomskom podizanju ne samo zapadne Srbije, nego i Republike Srpske.

Ono što bih hteo da kažem je da je vrlo važna modernizacija pruge Beograd-Bar. Ako gledamo šta radi Albanija i šta radi ova lažna vlast na Kosovu, uložili su ogromna sredstva uz pomoć njihovih sponzora u izgradnju auto-puta od Prištine do Tirane. Mi moramo da učinimo sve da modernizujemo prugu Beograd-Bar, sa Crnom Gorom. Moramo da učinimo sve da imamo najbolje komunikacije sa Republikom Srpskom i sigurno da i izgradnja auto-puta Beograd-Bar mora da bude prioritet svake Vlade. To ne treba da budu stranačke stvari. Mislim da infrastrukturna ulaganja sa Crnom Gorom, Republikom Srpskom treba da budu od najvećeg mogućeg prioriteta.

Železnički saobraćaj se u celoj Evropi finansira najviše. On je jeftiniji od drumskog saobraćaja. Za izgradnju železničke pruge treba tri puta, čak nekad i do deset puta manje zemlje nego za izgradnju pruge. Ekološki je čist i mnogo jeftiniji. Čak Amerika danas, koja ima najbolju mrežu puteva na svetu, od kada je krenula ova kriza, velika ulaganja usmerava baš u izgradnju železnica, jer razmišlja o ceni transporta i o onome što donose ta ulaganja. Ovim se omogućava razvoj domaće privrede.

Što se tiče ugovora između Kuvajta i Republike Srbije u iznosu od 31 milion dolara, time se obezbeđuju sredstva za prvu fazu izgradnje beogradskog železničkog čvora "Prokop". To je i naša međunarodna obaveza, jer je ova stanica vrlo važan punkt na Koridoru 10. Naravno, ovaj projekat predviđa, citiraću, izgradnju nove železničke stanice površine od 37.000 kvadratnih metara, osam glavnih koloseka, četiri sporedna, pet perona i konstrukciju tunela za budući metro ispod stanice. Kao i u slučaju kredita iz Ruske Federacije, DSS ima vrlo principijelan stav, ponoviću ga još jednom, sva ulaganja u infrastrukturu koja je u Srbiji u katastrofalnom stanju, pogotovo u železničku, su od ogromnog značaja za građane Republike Srbije, ali i za domaću privredu.

Što se tiče zakona sa Emiratima, odnosno sa Vladom Ujedinjenih Arapskih Emirata, Emirati imaju danas neviđenu ekspanziju na svetskom tržištu. Daću vam neke podatke o trgovinskoj razmeni koju Ujedinjeni Arapski Emirati imaju sa nekim zemljama u svetu. Sa SAD porasla je trgovinska razmena u poslednjih godinu dana dva puta i dostigla je 22 milijarde dolara. Da Indijom u poslednjih deset godina Emirati su podigli trgovinsku saradnju 23 puta i iznosi 50 milijardi dolara. Sa Turskom Emirati danas trguju na nivou od 8,5 milijardi dolara, sa Francuskom 7 milijardi dolara, sa Italijom 5 milijardi dolara, sa Japanom 50 milijardi dolara. Nažalost, sa Srbijom danas samo 23 miliona dolara.

Zato je ovaj sporazum velika šansa i otvara veliki prostor da se ova saradnja unapredi. Naravno, vrlo je važno da shvatimo način zašto su Emirati jedan od najvećih investitora danas u svetu, šta oni zapravo traže u Srbiji. Oni su pre dvadesetak godina shvatili da su nalazišta nafte izuzetno važna i od toga oni se i finansiraju, ali su shvatili da su obnovljivi izvori, pogotovo hrane, ono gde treba da ulažu, jer razmišljaju dugoročno, za sledećih 50 do 100 godina. Zato su poljoprivredu stavili kao jedan od ključnih elemenata ove saradnje.

Mi smo pre negde četiri godine, gospodine ministre, u ovoj sali takođe govorili, radilo se o nekim zakonima sa EU, i tada sam govorio da moramo voditi računa o saradnji sa Ruskom Federacijom, sa arapskim svetom, jer tendencija investicija koje dolaze u Evropu, Ameriku, Indiju, Japan su najvećim delom iz ovih ekonomija.

Naravno, DSS podržava jačanje ekonomske saradnje, pogotovo u ovim kriznim vremenima sa UAE, jer je to u kontekstu naše politike, da moramo da sarađujemo sa svima i da tražimo investicije iz celog sveta, ne samo, ponoviću, iz EU.

Postavio bih nekoliko pitanja, pošto se ne vidi sve iz ovog zakona i ne vidi se sve u ugovoru sa "Al Dahrom". Pre svega, bilo je nekih prilika da se prodaje zemlja na ovaj način stranoj kompaniji, koja će imati 80% vlasništva. Ono što želim da kažem je da, iako smo ukazivali na to u poslednjih pet godina, nije bilo nekih reakcija. Mnogi hrvatski fondovi već dugo, već 10 godina kupuju zemlju preko nekih investicionih fondova u Republici Srbiji. To ne bih uzeo kao ključnu stvar u ovom elementu, ali treba razmisliti na koji način Srbija treba da se odnosi prema prodaji zemljišta.

Takođe bih postavio pitanje oko ugovora sa "Al Dahrom", gde se spominje da će oni kupovati delove preduzeća. Lično smatram da ne bi trebalo govoriti o delovima preduzeća, jer teško da će, ako kupe 70% nekog preduzeća i uzmu 70% nekih kadrova, da li će onih 30% preduzeća moći da radi? Mislim da treba da nađete formulaciju kako da se, na neki način, onog časa kada se proda, da to bude završen posao, da se ne bi posle ulazilo u neke probleme i gde bi mogli investitorima sutra da smetamo u njihovom razvoju.

Što se konkretno tiče Instituta PKB, pitanje šta će biti sa njihovim Institutom PKB Agroekonomikom, jer je to jedan od izuzetno dobrih elemenata PKB i bilo bi dobro kada bi i on, verovatno, bio uključen, jer proizvodi elitna semena ratarskih kultura i sadnica voća.

Takođe bih vam postavio pitanje oko uključivanja domaće nauke. Mislim da je to nešto što biste mogli u daljem toku pregovora sa Emiratima da postavite kao jedan od elemenata koji bi morao da se razvija. Domaća nauka, pogotovo u poljoprivredi, nam je ključna. Mislim da razvoj ovih naučno-istraživačkih instituta treba da bude da sa naše strane postavimo neki uslov, da domaća nauka mora da se razvija. To nam je osnova za budućnost.

Uradio bih jednu malu digresiju, gospodine ministre, gde bih kritikovao vašu Vladu, onako jako. Vidite, podržavamo kredit od Rusije, podržavamo kredit iz Kuvajta. Podržavamo i saradnju sa UAE jer je dobra, jer nam trebaju investicije. Danas ne možete naći investitore. Nema ih. Ovo je zaista retkost, da ovako veliki investitor dođe i da želi da ulaže. Mora se učiniti sve da on zaista to i ostvari.

Postaviću jedno pitanje, gospodine ministre, već drugi put. Nama trebaju i tržišta. Ne smemo da se odreknemo ni jednog partnera. Tržište Rusije, Kazahstana i Belorusije je jedno tržište, jedna carinska unija, i u tu carinsku uniju danas izvozimo bez carina. Zašto je ova Vlada produžila sankcije Belorusiji? Zašto?

Gospodine ministre, znamo se dugo, i siguran sam da ste protiv toga. Zašto bismo zatvarali zbog toga što je EU uvela sankcije Belorusiji? To je njihova politička priča, to je njihov politički razlog. Nemamo ni jedan ni politički, ni ekonomski razlog da uvodimo sankcije Belorusiji, najprijateljskijoj zemlji, zemlji koja nikada neće priznati Kosovo, zemlji koja nam je otvorila svoje tržište.

Pozivam vas, ministre, da ako jurite investitore na sve strane, treba da jurimo i tržišta. Nemojte da Vlada pravi ovakve greške. Zbog toga vas kritikujemo. Ova Vlada ne treba slepo da sledi EU u ovakvim slučajevima uvođenja sankcija Belorusije. Belorusija je za nas potencijalno, i za ovu kompaniju koja će biti ovde, gospodine ministre, za "Al Dahru", izuzetno dobro tržište.

Druga kritika, gospodine ministre, tiče se dela SSP koji se odnosi na poljoprivredu. Imaćemo investitore u zemlje UAE koja će ovde da uloži u poljoprivredu, po privim procenama, od 500 do 700 miliona dolara. Prvog januara 2014. godine počinje potpuna liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. U SSP postoji član, mislim da je 23, koji omogućava Republici Srbiji da traži moratorijum na primeni ove liberalizacije. U svim evropskim zemljama, odnosno u svim zemljama koje su ulazile u EU, potpuna liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda je počinjala godinu, dve ili tri pre ulaska u EU.

Da se ostvare svi ovi vaši planovi, protiv kojih smo mi, a protiv smo ulaska Srbije u EU, ali iako se ostvare ovi vaši planovi, Srbija nema šanse da uđe u sledećih 10-15 godina. Nemojte da dozvolimo potpunu liberalizaciju tržišta jer će to uništiti domaću poljoprivredu i naneće štetu. Nije korektno da oni koji ulažu ovde 500, 600, 700 miliona evra u prvoj fazi, znajući Arape, a znam ih 20 godina kako rade u drugim zemljama, sarađivao sam sa njima, vrlo su ozbiljni, pogotovo ovi iz Emirata, to može da dođe i do ulaganja od nekoliko milijardi. Dajte da tim ljudima omogućimo, i tim kompanijama i ljudima koji će ovde da rade u Srbiji u tim preduzećima, da nemaju nelojalnu konkurenciju iz EU, makar da budemo u istim uslovima kao i druge zemlje koje su liberalizovale tržište, ponoviću, godinu, dve ili tri pre ulaska u EU.

Velika je stvar dolazak velikih investitora. Veliki investitori, slažemo se da trebaju i uvek ćemo insistirati na malim i srednji preduzećima i svaka investicija, i 100.000 evra je odlična investicija. Ko god došao sa milion evra, dobro došao je. Pogotovo treba voditi računa da su nam jako važne velike investicije, jer one mogu da ostvare velika ulaganja u novi tehnološki razvoj, novi infrastrukturni razvoj, a navodnjavanje i odvodnjavanje je jedna od ključnih tema ne samo za Vojvodinu, nego i za celu Srbiju. Dolazak velikih sistema nam donosi i novi tehnološki razvoj, i od toga mogu da imaju korist svi.

Mislim da treba da se uloži veliki trud kako bi uspeli da sa stranim partnerima da dogovorimo razvoj prerađivačke industrije. Probajte da u nekom sledećem periodu razgovarate o preradi, ne samo o primarnoj proizvodnji nego i o preradi. Prerada je ono što treba Srbiji. Prerada i prerađivački kapaciteti, pogotovo prehrambenih proizvoda.

Na kraju bih samo da kažem da se radujem i ovaj ugovor je dobar ukoliko se ostvari sve ovo što ste planirali pogotovo za vojnu industriju, jer imamo izuzetan vojni potencijal, i za IT industriju, jer imamo, ponoviću i stalno ponavljam već pet godina vama, izuzetne stručnjake i u IT industriji.

Još jednom, da zaključim, godinama se zalažemo za političku neutralnost, insistiramo na tome, a ovi ugovori su dokaz da Srbija može da privlači investicije, da može ekonomski da se razvija, tehnološki razvija, iako nije članica EU. Mislim da u budućnosti treba da bude što više ovakvih ugovora. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.Vreme na raspolaganju predsednika, odnosno predstavnika poslaničke grupe

iskorišćeno.Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Molim vas, prijavite se. Izvolite. ZORAN ANĐELKOVIĆ: Na početku odmah da kažem da će SPS podržati sve

ove sporazume i dogovore koji su predviđeni u ovom dnevnom redu kada je reč o Sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu i Ruskoj Federaciji. Moram

odmah da kažem da kada je reč o ovom prvom sporazumu da je ministar rekao da su to lični odnosi. Mislim da su važni lični odnosi i često imamo negativan odnos prema ličnim odnosima naročito kada su u državnom interesu. Šta je drugo nego lični odnosi koji daju nekada veliki impuls da se ovaj projekat ubrza. Zašto ovo kažem? Zato što imamo i ruski kredit koji se tri godine gomba po Vladi, između Ruske Federacije i Srbije i konačno je danas pred parlamentom.

Ukoliko se ne varam, kada je reč o razgovorima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima onda je to nešto manje od tri meseca. Od dolaska princa je manje od tri meseca. Želim odmah da pohvalim tu ekspeditivnost od početka razgovora do sprovođenja svih onih procedura koje su bile neophodne u Vladi i parlamentu da se što pre krene u realizaciju ovih sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ovde je bilo dosta reči o poljoprivredi, šta to donosi, šta odnosi, ko će kome da donese, pa čak i ta primedba da je bolje da je to išlo na tender. Oni bi podržali. Nažalost, većinu privatizacija smo uradili preko tendera i većina je neuspešna. Mnogo je važnije kada znate sa kim razgovarate i kada postignete državni interes za taj projekat, nego kada ne znate ko će se pojaviti na nekom poslu i početnom cenom postigne neki efekat, a na kraju ništa.

Kada je reč o realizaciji, u nekim od ovih kombinata sam bio i znam u kakvom su stanju, znam u kakvom su stanju danas finansijskom, čak uz tu famoznu rečenicu da su u restrukturiranju pa ne duguju nikome ništa, tačnije rečeno ne izvršavaju prethodne obaveze. Znamo koliko je bilo radnika pre nego što su ušli u restrukturiranje, a koliko je danas, i kolika je bila proizvodnja pre, a koliko danas. Sva ova preduzeća su objektivno u teškoj poziciji. Kada bi se ukinuo status restrukturiranja oni bi trebali da vraćaju neke prethodne dugove i svi bi bez dileme otišli u stečaj. Ali, ja ovde vidim jednu drugu šansu ne samo time što će se ovih 14.000 hektara staviti u funkciju. Ovih 14.000 hektara, duboko sam uveren i delim optimizam ministra Dinkića, uostalom onaj ko nije optimista ne treba ovaj posao ni da radi, jer ne bi trebao ni da ga predloži ako ne veruje da će biti izuzetno uspešan, duboko verujem će biti ne samo kada je reč o ceni zakupa, nego i o ulaganju u samu poljoprivrednu proizvodnju, da to treba da budu ogledna polja, da pokažu u stvari šta zemljište u Srbiji, šta poljoprivreda u Srbiji kada je reč o određenim usevima, koji se budu ovde proizvodili, može da donese. Mislim da oni treba da budu podsticaj drugim kombinatima i domaćinstvima da postignu taj efekat koji će se na ovim poljima postići.

Duboko verujem sa ovim ciframa koje su predviđene za ulaganje u ovim parcelama da će se to postići za jedno dve ili tri godine i da ćemo na taj način razgovarati ovde. Uostalom, da budemo iskreni, svi mi pričamo o tome da li se dovoljno daje u poljoprivredu ili ne, ali da bi se jedan hektar priveo nameni, navodnjavanje i odvodnjavanje, stvaranje dobrog zasada na tom prostoru, najmanje 50.000 hektara treba da se privede nameni, pa kada izračunamo ovu količinu onda ćemo shvatiti koliko je potrebno da se uloži.

Zamrle zemljoradničke zadruge su nekada bili centri za otkup poljoprivrednih proizvoda. U Srbiji faktički dobijamo jedno mesto ili ozbiljnu kompaniju koja će otkupljivati i druge poljoprivredne proizvode u Srbiji i time vršiti izvoz iz naše zemlje u Emirate. Rekao bih da je isto tako ili možda još važnije kada je reč o odbrani ovaj sporazum ili kada je reč o ulaganju u razvoj naoružanja u Srbiji. Srbija i danas izvozi dosta naoružanja. Bili smo jedna od zemalja koja je izvozila visoko tehnološke delove za

naoružanje na tom prostoru u tom delu sveta, ako to tako mogu da kažem, da ne nabrajam sve zemlje. Mislim da to u stvari treba da podstakne naučni potencijal iz ove oblasti i da sačuvamo bar onaj broj inženjera koji su radili na ovim projektima, a da otvorimo i prostor za obučavanje novih inženjera. Zato SPS duboko veruje da ovih nekoliko sporazuma sa Emiratima može da otvori jednu ozbiljnu šansu za razvoj Srbije.

Kada je reč o ruskom kreditu i kuvajtskom, kuvajtski kredit od 25 miliona evra odnosno 10 miliona dinara, zavisi od kursa koliki će biti, rešava nekoliko stvari. Samo da podsetim da je Prokop počeo da se gradi 1977. godine. Više od 35 godina smo faktički u fazi gradnje Prokopa. On se delimično koristi. Kada kažem da se delimično koristi, njegova funkcija je najviše vezana za "BG Voz" i "Beovoz" i to nije mala funkcija. Trenutno dnevno kroz Prokop prođe, odnosno u prošloj godini su levom i desnom stranom od Pančevačkog mosta do Batajnice i nazad na tom delu pruge prošlo oko 15 miliona putnika. To je ono što je potencijal svih tih tunela koji su u Beogradu napravljeni. To je više od 10 kilometara podzemne železnice u Beogradu ili 20 kilometara pruge. Kada bi se sutra otvorio metro sa 20 kilometara pruge svi bismo se duboko radovali. Ovo je neka vrsta metroa.

Sa ovih 25 miliona pored ovih četiri koloseka koji trenutno postoje završiće se još četiri od predviđenih 10. Prvi i drugi se ne završavaju ovim kreditom. Od ovog kredita se obezbeđuju svi materijali koji su potrebni za funkcionisanje, šine i pragovi, sve što je potrebno za prvi i drugi kolosek. U razgovorima sa Razvojnim fondom Kuvajta jasno je da su spremni za drugu fazu koja je otprilike negde u ovom iznosu. Neophodno je završiti celu ploču do kvote 105 koja otvara prostor za izgradnju prvog i drugog koloseka. Ovim bi se faktički kompletirao Prokop ispod kvote 105. Odmah da kažem kada je reč o toj famoznoj kvoti 105 u materijalima piše 37.000 železničke stanice ili bolje reći prostora. To je projekat iz 1977. godine. To niko više ne pominje. U krajnjem slučaju, taj projekat je stavljen ad akta. Koliko će biti kvadrata na toj ploči zavisi od investitora, ovakvog nekog investitora kao što smo pričali malo pre kada je reč o Emiratima, kada je reč o Generalštabu i slično. Da li će biti 120 ili 150 ili 180 hiljada kvadratnih metara, koliko je moguće na ploči od pet hektara iznad kvote 105 iznad Železničke stanice Prokop, to je stvar investitora, stvar grada. Od toga bi Grad Beograd trebao da ima najviše koristi, a samim tim i Republika Srbija. Da li će biti šoping centra, tunela ili šta već, to je već stvar Republike i grada da dođu do jednog ozbiljnog investitora. Time bi se taj deo železničke stanice u potpunosti kompletirao uz pristupne puteve koji su za to neophodni.

Samo da kažem da je za završetak Prokopa potrebna dodatna investicija, ne mnogo velika, a to je tzv. tehničko-putnička stanica Zemun i time tj. završetkom tehničko-putničke stanice Zemun, od 29 miliona evra, otvara se prostor za evropolist, silaženje Beograda na Savu, zovite kako god hoćete, neki ga zovu savski amfiteatar, najmanje je bitno. Otvara se prostor od 87 hektara pored same Save u centru Beograda za izgradnju ozbiljnog dela grada.

Zašto je to neophodno? Da bi se tehnička priprema voza izvršila, da bi se sredili vozovi za polazak. Oni koji polaze sa "Prokopa" u sutrašnjem nekom polasku, kada se ovaj deo posla završi, oni bi dolazili iz tehničko-putničke stanice "Zemun". Sada postoji deo koji je za BG voz u Zemunu deo koji se odnosi na tehničku pripremu vozova i jasno govori da kroz "Prokop", ukoliko bi se ovi projekti završili, duboko sam uveren, a to je vezano i za ruski kredit, kada je reč o Pančevu, izgradnji drugog koloseka pančevački most – Pančevo iz ruskog kredita, da bi mi za par godina mogli u "Prokopu" da kažemo

da je prošlo preko 30 – 40 miliona putnika, što bi u značajnoj meri rešilo ekologiju Beograda, rešilo zagađenost Beograda, rasteretilo Beograd velikog broja autobusa.

Ako smo mi, samo da napravim poređenje, pre nego što je potpisan ugovor sa Beogradom oko uvođenja BG voza, 105 polazaka dnevno, ako smo imali 2009. godine u Beogradu sa Beovozom ukupno tri miliona preveženih putnika, sad skoro 15 miliona. To govori da je stalnost i učestalost, dobra pruga, dobar voz će ljude vratiti i dovesti kao najbolje, kao najudobnije i najjeftinije prevozno sredstvo. Naravno, da bi taj BG voz išao do Pančeva, neophodno je da Pančevo prihvati ono što i Beograd, a što će proisteći iz novog zakona o železnici, obavezan javni prevoz kada je reč o … (ne razume se). Zato je potpuno jasno, i ne samo kada je reč o aranžmanu, potrebe železnice za završetak ovog projekta, nego je reč o ceni kredita, uslovima kredita, i onaj kuvajtski, i ovaj kredit iz Emirata su izuzetno važni.

Kada je reč o ruskom kreditu, već tri godine razgovaramo, građani Srbije pitaju – eto, potpisan je sporazum, dogovoreno je oko realizacije ruskog kredita ovih 800 miliona dolara, ne evra. Sto miliona od tih 800 miliona je predviđeno za nabavku dizel motornih vozova. Imajući u vidu da je po prethodnom nekom tenderu obezbeđeno 12 dizel motornih vozova od ruske kompanije po euro filminom kreditu, jasno je da sada dobro dođe, jer će sada isti vozovi biti namenjeni za one relacije na prugama Srbije koje nisu elektrificirane, na žalost značajniji broj pruga u Srbiji nije elektrificiran. Ostalih 700 miliona je namenjeno, odnosno 52 miliona dolara je namenjeno za drugi kolosek i rekonstrukciju potojećeg koloseka Pančevački most – Pančevo. Za ovih šest deonica, 111 km Beograd – Niš.

Odmah da kažem jedan podatak koji sam čuo ovde po jednom drugom pitanju, a to je da je prošle godine uvedeno na 400 km laganih vožnji. To je u tehničkom smislu tačno, ali istovremeno u drugoj rečenici kaže da je ukinuto 395 km laganih vožnji. Kada uvedete 10 km laganu vožnju, to je preventivna stvar, jer u svakom trenutku tehnička služba utvrđuje da to ne može da ide brže, ali isto tako na drugom delu deonice pruga se mora sanirati. To nije kao kada bismo svake godine sabirali koliko kilometara se uvede, a ne sabiramo ono koliko je ukinuto. Onda ispada da ni na jednoj pruzi vozovi ne mogu, jeste ne postoji više pruge.

Naravno, Beograd-Bar, projektovana pruga Beograd-Bar po projektovanoj brzini voz bi trebalo da ide od Beograda do Bara šest sati i 42 minuta. On trenutno po postojećoj brzini pruge, a ne brzini voza, putuje preko 13,5 sati. Znači, 13,5 sati mu je sadašnji red vožnje zbog suštine pruge. Zato je i jedna i druga pruga, Koridor 10, Koridor 11, Beograd-Bar izuzetno važni kako bi se ovim kreditom uradila rekonstrukcija. I jedna i druga pruga su elektrificirane, imajući u vidu da je prošle nedelje potpisan ugovor po EBRD kreditu o nabavci 21 elektromotornog voza, što bi faktički na ovim prugama trebalo da se kreće. Time se obezbeđuju uslovi da železnica u narednih tri, četiri, pet godina može ozbiljnije da napravi jedan iskorak.

Kada je reč o ovoj dilemi, koja se ovde često pojavljuje, Valjevo-Loznica ili Pazova-Novi Sad. I jedna i druga pruga su potrebne. Valjevo-Loznica se gradi ispred svakog rata. Ona je naravno potrebna. Srbiji je neophodno da se Koridor 10 što pre završi, ali da budem potpuno iskren i danas kada bismo imali na raspolaganju sredstva Srbija ne bi mogla ili železnica ne bi mogla da radi prugu Pazova-Novi Sad, jer nije završen generalni projekat. Nije završen čak i u nekim tehničkim elementima, kada je reč o tome da li jedna opština može u krajnjem slučaju da zaustavi takve kapitalne objekte,

da li će ići nadvožnjak iznad Sremskih Karlovaca ili će ići tunel i slično. Mislim da to treba da bude državni projekat, a ne stvar jedne lokalne samouprave koja odlaže završetak tog projekta izgradnje pruge Pazova-Novi Sad.

Dobićemo najnoviji most koji se radi uz pomoć EU, a nećemo doći u poziciju da smo završili projekat Pazova-Novi Sad zbog tih detalja. Ta nova pruga se dobrim delom izmešta iz postojećeg koloseka i ide preko Fruške Gore pravo u Novi Sad. Sa tom prugom Beograd i Novi Sad biće udaljeni 35 minuta ili tačnije rečeno onoliko koliko se sada putuje od Batajnice do Pančevačkog mosta, a to je 35 minuta na toj deonici.

Potpuno sam siguran, čak iako ovaj kredit ide ili ako ovaj kredit bude ostao, što bi rekli u Vladi, opredelilo na Valjevo-Loznica, da je Evropska banka za obnovu i razvoj zainteresovana za ovu prugu Pazova-Novi Sad. Bitno je da Srbija obezbedi sredstva i da reši pitanja kada je reč o projektu Pazova-Novi Sad i duboko verujem da će se to brzo naći u parlamentu kako bi se taj deo posla završio. Srbiji je mnogo važno da završi projekat i da završi prugu, rekonstrukciju i izgradnju nove pruge Subotica-Beograd-Niš zato što se paralelno radi Koridor 4 preko Rumunije i Bugarske, kako Srbiju ne bi i teretni saobraćaj, i putnički saobraćaj zaobišao kada je reč o onoj najvažnijoj trasi, a to je Turska, Evropa. Najveća količina robe iz Evrope ide prema Turskoj, prema lukama u Turskoj i iz Turske prema Evropi. Zato je Koridor 10 važan i stalno se pominje kao da železnice ne voze robu.

U odnosu na prošlu godinu 20% u januaru je veći prenos kargo transporta nego prošle godine, a to je ono na šta gospodin ministar optimistički, to podržavam, jer tako jedino ministar može i da funkcioniše i da govori da će biti porast bruto nacionalnog dohotka. To se odmah odražava na transport na železnici. Ako stane Sartid, to je 18% manje prevoza na železnici. Ako radi Sartid ili Železara u Smederevu, to je 18% veći prihod. Kada je krenula "Zastava", to je preko 20% veći prihod na železnici. Prema tome, železnica uvek vozi 50% od onoga što se proizvede u Srbiji. Ona će to uvek raditi. Smanjenje prevoza znači da je bilo smanjenja proizvodnje.

Zato SPS stoji iza ovih zakona i sporazuma u ovom paketu, jer duboko verujemo da je ovo jedna ozbiljna razvojna šansa Srbije, a naročito taj stav da nismo ideološki zaslepljeni da tražimo sredstva samo na jednom mestu, pa i ako ih tamo nema, nego tamo gde ih ima: Turska, Rusija, Kina. Znam, slušao sam u ovom parlamentu šta se pričalo o našoj saradnji, pre 2000. godine, sa Kinom, ali posle … to je u stvari laž, a ne ono što smo malo pre čuli, a onda vidimo da onaj ko ima sredstva plasira i traži svoj interes. Nadam se da će oni, koji plasiraju sredstva ovde, imati svoj interes, ali pre svega Srbija će imati interes. Zato podržavamo ove sporazume i zakone. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Poštovani narodni poslanici, ministre Dinkiću, mi imamo pred nama nekoliko sporazuma koji u svojoj suštini i detaljima, ako hoćete, mnogi od njih imaju podršku DS. Mislim da u tom smislu, zaista, u ovoj skupštini ne treba da postoje stranačke razlike, ako se kroz sporazume, koje ste doneli u Skupštini, koje branite, donosi realna dobrobit za naše građane i našu privredu, koja je u jako teškom stanju.

Međutim, ono što je činjenica, da postoji izvesna senka koja postoji na nekim od ovih sporazuma, na koje smo mi, kao DS i kao građani u ovoj zemlji, dužni da ukažemo,

uz naravno ogradu, da mi, dakle, DS nije protiv stranih ulaganja i nije protiv investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, konkretno iz kompanije "Al Dahra".

Međutim, činjenice su sledeće. Ova Vlada je, kao što vi vrlo dobro znate, kroz jedan duži period najavljivala veliki broj investicija, kao što isto tako dobro znate, taj broj investicija ostao je vrlo nizak. Naime, građani treba da znaju da su strane investicije u državu Srbiju skoro ravne nuli i da iz tog razloga mi imamo ovu situaciju, da se jedan strani ulagač, bez obzira na ugled koji ste vi ovde elaborirali, bez obzira na raspoloživi kapital, maksimalnom medijskom kampanjom predstavlja kao, maltene, apsolutni rešitelj svih naših problema. I vi i mi vrlo dobro znamo da to nije tačno. Zbog toga je činjenica, poštovani građani i poštovani narodni poslanici, da investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, na žalost građana Srbije, u ovom trenutku predstavlja jedinu značajnu stranu investiciju u najavi.

Ono što je problematično u samom sporazumu, mogu samo da kažem da je veoma čudno da se pravi sporazum i da stavimo na stranu situaciju u kojoj se izbegava tender zato što je nekada potrebno uraditi stvari na državnom nivou, vi znate da su to radile i prethodne vlade. Nekada je važno ući u takav vid dogovaranja koji ima najviši državni okvir, ali to se uglavnom radi kada su u pitanju zaista strateški projekti, kada su iznosi zaista od velikog značaja za našu privredu i građane.

Mi imamo ovde, u okviru ovog sporazuma koji se zove Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između naše Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Suština je u članu 3, da se saradnja u oblasti poljoprivrede, tu se taksativno nabrajaju polja delovanja, polja saradnje, koja su, naravno, vrlo opšte postavljena. U podtački 2. člana 3. kaže se – da će se u cilju investiranja u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizacije postojeće poljoprivredne infrastrukture, za koju se svi slažemo da je u jako lošem stanju, Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koju predloži Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama.

Znam, gospodine Dinkiću, da vi imate iskustava, ako hoćete, i u sagledavanju i seciranju različitih sporazuma koje je ova država u prošlosti zaključivala, ali siguran sam da ćete se složiti da je ovo prilično redak, da kažem, neuobičajen slučaj. Naime, ne postoji kantar, niti instrument pomoću kojeg možete izmeriti koja je to vodeća kompanija, a da ne spomenete o kome se konkretno radi.

Ono što su svakako naše druge dve zamerke na sam tekst, to je da su u ovom tekstu stvari, kao što ste sada čuli, postavljene izuzetno široko. Dakle, nema nikakvih ograničenja, ni vremenskih, nema nikakvih ograničenja ni u polju obima vrednosti posla i onoga šta se konkretno dogovara sa Emiratima.

Dakle, građani treba da znaju da se kroz ovaj sporazum apriori pro futuro, dakle, za budućnost daje mogućnost da se sve završi na polju poljoprivrede, šta to bude hteo ulagač iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Složićete se, kao ekonomista i kao čovek koji se ovim dugo bavi, da je to vrlo, vrlo čudna stvar, najblaže rečeno, i da bi bio red da postoji bar neka ograda koja bi mogla da kaže konkretno za koje kombinate, konkretno za koje zemljište itd.

Druga zamerka, da ne bih išao previše u detalje, jeste da ovde ne postoji biznis plan koji je dat na uvid Skupštini Srbije i građanima Srbije, dakle javnosti. Mi zbog toga ne znamo, gospodine Dinkiću, šta će biti sa zaposlenima na mestima na koje Al Dahra treba da dođe i uloži svoja sredstva, osim intervjua koji će obaviti. Ne znamo koliko

hektara, ovde čujemo 14.000, ali ako sam dobro razumeo kolege, niste to potvrdili. Ne znamo kolike će im biti plate, koliko će radnici biti zaštićeni. Slažem se da ni sada situacija nije sjajna u tim kombinatima, ali mislim da bi red bio da građani Srbije znaju šta će ulagač da uradi na polju socijalne zaštite i zaštite zaposlenih.

Naravno da je problematično što je prvo bio predugovor pa posle sporazum koji to potvrđuje. Naravno da su ove odredbe sporne koje sam citirao. Naravno, mi očekujemo da čujemo vaš odgovor na pitanje koje ste dali, ne vi lično, ali koje je dala SNS, da ćemo mi, kao država Srbija, imati daleko veći obim direktnih stranih investicija u Srbiju. Podsetiću vas da su građani Srbije čuli da će biti uloženo 100 milijardi evra, deset milijardi godišnje. Današnji obimi stranih ulaganja, koliko znam, je upravo najava Al Dahrinih 300 ili 400 miliona evra. Zbog čega ta buka? Zbog čega te medijske najave? Zbog čega, kada je sigurno, sudeći po obećanjima vladajuće koalicije, a najviše SNS, ne gine nam deset milijardi godišnje?

Moje pitanje je – gde je kancelarija za brze odgovore, na koju mogu da postavim pitanje, ako vi ne možete da odgovorite, ministre Dinkiću, za deset milijardi ove godine? Gde je investicija "Er basa", koja je najavljivana u prethodnoj kampanji? Mislim da je nelogično, ministre, da vi budete ovde čovek koji sada brani ove sporazume, koji u svojoj suštini ne mogu biti štetni po građane Srbije, a naročito ako se vodi računa o nekim stvarima na koje smo mi ukazali.

Ima tu niz stvari koje su u pokrajini Vojvodini lepo primetili, a koje se tiču ugrožavanja ustavnih prava građana. Tu se ugrožava i pravo građana na imovinu i pravo na rad i pravo na pokrajinsku autonomiju i povređen poseban režim dobara i poseban status dobara od javnog interesa itd, ali neću da ulazim u detalje. To je stvar Ustavnog suda.

Mene samo zanima da li je postojala mogućnost, s obzirom da ste upoznati sa pregovorima sa Al Dahrom, da se ove odredbe malo preciziraju, a ne da se u samom sporazumu kaže – nema ograničenja, na polju poljoprivrede sve, i levo i desno i pravo i nazad, kako god hoćete? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje je – gde je taj biznis plan? Kako građani Srbije i poslanici Skupštine da znaju sa čime Al Dahra dolazi, šta će biti sa zaposlenima konkretno, kakva će im biti primanja, kakva socijalna zaštita, zdravstvene i sve ostalo? Jedino što znamo je, to ne može niko da nam zameri što pitamo, da će biti organizovan intervju sa sadašnjim zaposlenima, nakon čega će se odlučiti ko će od zaposlenih ostati na radnom mestu. Ispravite me ako grešim.

Složićete se da građani Srbije, naročito zaposleni, treba da znaju kakva ih sudbina očekuje. Naravno, ako ovo nije prodaja zemlje, ako nije davanje u zakup, onda nam objasnite šta je ovo. Dakle, koja je to kategorija koja označava ovaj pravni posao koji se sporazumom potvrđuje? Mislim da smo, ministre Dinkiću, jako puno slušali o čarobnom štapiću koji dolazi u Srbiju da reši sve naše ekonomske probleme.

Mislim da su građani previše slušali o nečemu kroz šta se predstavljalo isključivo kroz interpretaciju stranaka na vlasti. Mi sada postavljamo konkretna pitanja, na koja sam siguran da ćete vi dati odgovor. Ono što sam takođe siguran je da je velika sramota vladajuće koalicije što ima slovima jednu značajnu stranu investiciju, u ovom trenutku Republiku Srbiju. Ta loša vlada u kojoj ste svi bili član, gospodine Dinkiću, imala je prošle godine preko dve milijarde direktnih stranih investicija. Vi znate da je to tačno. Mi

se sada radujemo, uz sve poštovanje prema Al Dahri i uz sve poštovanje prema ovim sporazumima, koji u svojoj suštini jesu prihvatljivi za DS.

Pitam vas, kako je moguće da vi građanima Srbije uporno prodajete rok za sveću i pričate od 200 do 400 miliona kao poslu veka? A brojevi su mali, rešavanje problema nije dovoljno. Ne znamo taj biznis plan, ne znamo šta će se proizvoditi, gde će se plasirati, slušamo razne čaršijske priče, gospodine Dinkiću, vi znate o lucerki, o izvozu u Bugarsku i Rumuniju, nemam pojma ni ja gde, o baliranju. Dakle, mislim da je red da građani Srbije znaju malo više detalja oko svega ovoga.

Što se tiče, odbrambenog sporazuma imamo samo jedno pitanje, iako smatram da je to naravno dobar sporazum za našu zemlju, moje pitanje je - ako ćemo praviti tu "raketu alas" da li naši stručnjaci postoje uopšte u Srbiji koji to mogu da sprovedu? Da li je naša odbrambena industrija u stanju da ovako važan posao sprovede, što bismo mi voleli? Dakle, shvatite ovo zaista dobronamerno, jer bismo mi voleli da je to slučaj. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Jedanaest minuta i 15 iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite. MLAĐAN DINKIĆ: Kažete, nema investicija u Srbiji. Ako pogledate nova Vlada

radi od avgusta prošle godine, dakle, pet meseci u prošloj godini i te podatke koje koristite odnose se pre svega, na mandat vlade koju ste vi vodili. Da budemo tu realni.

Vi znate i sami da je vaša vlada odlučila da otkupi deo OTE u "Telekomu" i da smo mi po osnovu odliva kapitala imali neutralisanje onoga što je ušlo u zemlju. Dakle, telekomunikacione kompanije su generalno 500-600 miliona evra prošle godine iznele iz zemlje. Jedan je bio po osnovu kupovine udela OTE, tako da i ono što je ušlo se u statistici manje-više potire. Ali, pravi efekat rada ove Vlade može da se meri tek od ove godine. S obzirom da smo krenuli da radimo od avgusta. Ako sumnjate u ono što govorim, pogledajte fabriku "Fijata" u Kragujevcu, o njoj sam govorio pre četiri godine, oko milijardu i dvesta miliona evra je bila ta ukupna investicija. Ono što će da obraduje ljudi koji žive u Kragujevcu, možda neke kojima je politikanstvo glavno, a ne suština neće, ali, to nije moj problem.

"Fijat" je zaposlio 2006 radnika do sada, a ove godine će uposliti najmanje još 600 do 1.400 radnika. Otvaraju treću smenu, jer ide dobro prodaja ovog novog automobila u inostranstvu, i u tom smislu, te investicije se realizuju.

Nove investicije koje su ugovorene za mandate ove Vlade su "Geoksova" investicija u Vranju, ona će 1.250 ljudi zaposliti. Dakle, "Geoks" ili "Džeoks" kako ga ko izgovara je jedno od najpoznatijih svetskih kompanija za proizvodnju obuće. Zatim, "Boš" dolazi u Beograd sa predlogom za izgradnju nove fabrike u Pećincima. Prvu fabriku završavaju sada u junu, ideja je da i pored nje da druga divizija podigne još jednu fabriku. "Simens" proširuje svoju fabriku retrogeneratora u Subotici, to je od ovih poznatih. Sutra otvaramo novu fabriku koja će zaposliti 500 ljudi u Jagodini, fabrika je gotova, krenula je sa probnom proizvodnjom zove se – "Konfencionija Adrea", a još jedna italijanska kompanija "Vibak" 60 miliona evra kreće da ulaže, počevši od sredine aprila potpisujemo ugovor takođe u Jagodini.

Po prvi put će se realizovati jedna strana investicija u Čačaku. Ugovor treba da se potpiše takođe u aprilu i 25. marta u Nišu razgovaramo sa jednom velikom kompanijom

koja je slična "Boš", isto iz autoindustrije koja treba da zaposli 2000 inženjera. Dakle, ogromna investicija vezano za Niš.

Dakle, investicije, naravno ne mogu preko noći da dođu, ne mogu da se ostvare u kratkom vremenu, a u pravu da ste da ovo jeste najveće. Ovo što smo sa Emiraćanima ugovorili, jer do sada ovo što smo ispregovarali se bliži iznosu od milijardu dolara.

Sada da vam ukažem na neke nekonzistentosti u vašoj kritici. Pitate – zašto u međudržavnom sporazumu nema biznis plana, pa vi ste lično pregovarali međudržavni sporazum sa Rusima oko NIS. Da li u međudržavnom sporazumu sa Ruskom Federacijom stoji biznis plan, da li bilo kakva kupoprodajna cena stoji? Ne stoji ništa. Jer, to nije tema međudržavnih sporazuma. Međudržavni sporazum je krov na osnovu koga Vlada zaključuju konkretne ugovore i vi to dobro znate. Ali, hoćete naravno da napravite konfuziju.

Dakle, nije mesto biznis planu u ovom dokumentu niti je bila u bilo kom državnom sporazumu. Predugovor koji je potpisan, kao što znate, svaki predlog o memorandumu o razumevanju su neobavezujuće pravne forme. Obaveza postaje tek kad se zaključi ugovor. Služi za to da bi se dobio orijentir za saradnju. Sve ove stvari koje ste pitali biće precizirane ugovorom. Ugovor očekujemo da bude zaključen do kraja marta ove godine, ako naravno Skupština da prvo pravni osnov, a to je međudržavni sporazum koji je sada pred vama.

Ali, naravno da će ovi ključni elementi iz predugovora biti inkorporirani u završni ugovor i dodatno pojačani. Nikada u međudržavnim sporazumima ne stoje takvi detalji kao što su socijalni program, pitanje biznis plana i sve ovo što ste govorili.

Ono što je sigurno mi smo u predugovoru već predvideli ono što je uobičajeno za takve transakcije da oni koji žele da nastave da rade u ovim kombinatima biće intervjuisani i svi oni koji su sposobni biće sigurno zadržani, jer tamo treba da rade neki ljudi. Ali, imamo činjenicu, slučaj je, nekoliko slučajeva sa strane, sa stranim investitorima, "Jura" u Rači, "Beneton" u Nišu ili "Mura" u Pirotu, da su ljudi sami tražili da idu i da ne rade. Tražili su upravo socijalni program. Umesto njih su došli mladi, jer nažalost zbog ovih 20 godina od 1990. do 2010. godine mnogi radnici koji su radili u tim firmama u restrukturiranju izgubili su radne navike i sada su već pred penzijom i ne žele da idu da rade sa tim savremenim tehnologijama. Kada uđete u "Fijatovu" fabriku to su sve neki mladi momci, inženjeri koji su neka nova generacija. Meni je isto žao zašto ova generacija, ta srednja, trenutno ne može da uhvati taj korak sa industrijskom novom politikom, ali to su činjenice. Ima i među njima ljudi koji su stariji, i to su sve stvari od slučaja do slučaja. Nema generalizacije.

Da vam objasnim šta znači ovo – vodeća kompanija. Mi tu ništa ne krijemo, mi smo rekli da se radi o Al Dahru. Zašto je ona vodeća? Zato što je njen promet 800 miliona dolara i najveći su Emiratima. Dakle, bukvalno su najveća kompanija, objavili smo ime i možete videti na svim sajtovima da proverite njen promet, posluju na svim kontinentima. Dakle, ne samo na bliskom istoku, već u kompletnoj Aziji, latinskoj Americi, u Španiji, dakle, u zemljama EU. Ovo će biti druga zemlja EU, odnosno Evrope gde će oni investirati.

Čini mi se da je ovde sve jasno, možda ste propustili da pročitate, ovaj međudržavni sporazum važi 10 godina sa mogućnošću, ako postoji obostrani interes i volja da se produži za još deset godina. Predmet preuzimanja mogu biti samo državna poljoprivredna gazdinstva. Njih nema neograničeno, dakle, ograničenje je u broju.

Ukupno osim ovih osam koji su predmet saradnje sa Al Dahrom ima još šest, ali smo se mi već dogovorili sa udruženjima poljoprivrednika da njima pre svega ponudimo da oni preuzmu, ako ima interesa, neka od ovih preostalih kombinata ne očekujući da plate ni približno jednaku cenu kao što su Emirati mogli da plate, jer je jasno da se radi o nesrazmeri u kupovnoj moći. Oni će platiti mnogo niže, nego što su Emiraćani platili, ali nama jeste interes da što pre stavimo u funkciju te kombinate. Govorim za one koji nisu u stečajnom postupku i gde sudovi vode tu politiku.

Tako da nema ovde mogućnosti za ne znam neko ne ograničeno delovanje. Država ima još samo tih šest kombinata, a kada se govori o zemljištu isti je tretman kao i drugim privatizacijama. Dakle, imovina kombinata, odnosno vlasništvo kombinata je predmet transakcije. Ono što je državna zemlja, to nije predmet transakcije, ono što je državna zemlja će biti dato u zakup našim vojvođanskim poljoprivrednicima, jer svi osim ovoga u Obrenovcu kombinata, Dragana Markovića, i delimično "7. Jula" koji je Surčin, se nalaze u Vojvodini.

Što se tiče zakupa, tu sam bio jasan, možda to niste čuli, 2.982 hektara koje poseduje 7. juli iz Surčina kao deo PKB biće predmet zakupa i samo to, ništa više. Inače, ta zemlja je državna, dakle, nije vlasništvo PKB i nijedan dinar nije plaćen u ime zakona niti Gradu Beogradu niti Republici Srbiji. Dakle, ovi kombinati su koristili tu zemlju, a da zakup nisu plaćali.

Ono što je bilo pitanje da li Srbija ima dovoljno stručnjaka. Mislim da je situacija mnogo lošija, nego u bivšoj Jugoslaviji, jer nažalost u poslednjih 20 godina naš obrazovni sistem nije pratio potrebe privrede, ali još imamo dobrih inžinjera i tehničara. Upravo ove investicije iz Emirata treba da povuku i promene sistema obrazovanja.

To znači da, ako, Emiraćani znajući da je bivša Titova Jugoslavija bila jedan od 10 najvećih proizvođača naoružanja i vojne opreme u svetu tada, toliko smo proizvodili i prodavali, znaju da imamo još stručnjaka koji mogu da naprave složene sisteme. Njih zanima, pre svega, naša pamet da nam daju novac da naša pamet iskoristi taj novac i da napravi nešto što je savremeno i moderno.

Jasno je da mi moramo da povećamo broj stručnjaka. Investicija, potencijalna, Atika iz Mubadale, vezan za fabriku poluprovodnika, treba pronaći hiljadu visoko sofisticiranih inžinjera koji su sposobni da naprave čip koji je složen proizvod.

Da li mi imamo dovoljno ljudi ovde? Ne znam, vreme će pokazati, jer oni su nam postavili gomilu pitanja, a mi smo im vratili jednu studiju od 200 strana vezano za stanje na našem univerzitetu.

Ono što je dobro, ideja prethodne Vlade za pravljenje tehnoloških parkova u Srbiji, stimulisanja nano tehnologije je bila vizionarska i dobra i mi hoćemo da nastavimo ono što je bilo dobro.

Ako je neko predložio da se naprave tehnološki parkovi u Beogradu, napravljena je Zvezdara, ali nema sadržaja, moramo da damo sadržaj i planiramo da to uradimo od juna. Tu je Novi Sad i to su dva najveća centra. Niš i Kragujevac, kao veliki gradovi, sutra i neki drugi gradovi, to treba svakako podržati i to nas kvalifikuje da dobijemo ovu fabriku čipova.

Dakle, za fabriku čipova neće biti bitno zemljište. Daćemo im džabe zemljište, jer fabriku koji oni imaju u Nemačkoj, proizvodi čipove vredne četiri milijarde dolara godišnje nijedna naša fabrika pre "Fijata" nije proizvodila ni približno.

Fijat će sada proizvoditi, odnosno izvoziti milijardu i po do dve milijarde evra u postojećem stanju, u zavisnosti od kretanja tržišta.

Izvoz od četiri milijarde dolara iz jedne fabrike nas diže jednokratno, ne samo zbog vrednosti izvoza, nego što se na taj način mora promeniti sistem obrazovanja i onda će ministar obrazovanja morati da kaže roditeljima, upišite ljude koji imaju talenta na tehničke fakultete, u tehničke škole, jer će imati šansu da dobiju posao, a profesori će morati da prilagode nastavne programe potrebi prakse da ne predaju nešto što su oni naučili i sada ih mrzi da predaju nešto novo, nego da se prilagode onome što su potrebe privrede.

Ovakve investicije to omogućavaju. Dakle, "Fijatova" investicija je bila prva velika investicija početkom prošle decenije, a tek se sad efektirala. Trebalo je četiri godine čekati da bi dobili ovo što smo dobili.

Ovo što sada radimo neće takođe moći da se vidi sve preko noći, jer ove investicije, posebno ako bude u fabriku poluprovodnika čipova, to su dugoročne investicije, ali je važno da počnemo.

Zahvaliću svima onima koji daju podršku za tako nešto. Besmisleno je pitati zašto nema biznis plana u međudržavnom sporazumu, jer vi znate da to nije sastavni deo nijednog državnog sporazuma.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, dva minuta replike.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Gospodine Dinkiću, ministre Dinkiću, ja sam vas pitao zašto nema biznis plana, a vi ste nekoliko stvari rekli gde ste onako dosta promašili, ne samo što sam ja rekao, već i suštinu ovog problema.

Molim vas da ne govorite, vaše Vlade, jer to je gospodine Dinkiću i vaša Vlada, pošto ste i vi bili u njoj i u svakoj Vladi, koliko ja znam od 2000. godine. Ono što ste takođe rekli i ne znam iz kojih razloga ste otišli u temu "Fijata", otišli ste u temu "Geoksa", "Simensa", "Boša", hvale je vredna vaša namera da nabrojite sve investicije i investitore koji su pozvani i čija realizacija je počela za vreme prethodne Vlade.

Hvala vam na tome što ste ponovo podsetili građane Srbije da su to investicije koje je prethodna vlada u velikoj većini, osim onih na kraju koje ste nabrojali, dogovorila. Dakle, to je istina. Da li u sporazumu o NIS-u ima biznis plana? Ne, ali ima u sporazumu koji smo radili u samoj kupoprodaji svih elemenata sa aneksima koji se tiču i socijalnog programa i svih drugih stvari koji se tiču dinamike i obima investicija.

Ja ne kažem da u međudržavnom sporazumu treba da postoji biznis plan, ali ja sam vas pitao gde je biznis plan? Dakle, ako vi znate ministre, svaki detalj, to je moguće, ali ne zna ni javnost, ni poslanici, a pogotovo mi se čini i to pitam u njihovo ime, ljudi koji tamo rade.

Ne možete dati odgovor tako što kažete, izvršiće se intervju, pa će oni da procene ko tu vredi, a ko ne vredi. To je malo socijalno neodgovorno.

Ako smo svi zajedno činili greške na socijalnom polju, vezano za privatizaciju u prošlosti, sada bi bio red da pokušamo te greške da izbegnemo, ne želeći da izbegnemo investiciju, da ugrozimo, ali dobro.

Mi mislimo da je normalno da nam objasnite, pre svega, građanima Srbije, ako znate neki detalj koji građani ne znaju, što nisu do sada mogli da čuju u medijima od vas ili gospodina Vučića. Ima tu još puno stvari, ali reći ću vam…

PREDSEDAVAJUĆA: Narodni poslaniče, vreme je isteklo za repliku.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Na kraju, samo da vam kažem da je i u predugovoru pisalo na 30 godina, a vi sada govorite, drugo ograničenje.

Dakle, pitam vas šta je tačno u svemu tome.PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Mlađan Dinkić.MLAĐAN DINKIĆ: Ja sam bio vrlo jasan, međudržavni sporazum važi 10

godina sa mogućnošću produžavanja na 10 godina, za sve ove oblasti, od industrije, poljoprivrede, do sporta. Izdavanje zemljišta 7. jula iz Surčina je na 30 godina i to je podsistem u okviru jednog velikog.

Predugovor sa Al Dahrom se nalazi na našem sajtu od samog potpisivanja, a konačni ugovor će biti takođe dostupan čitavoj javnosti onog časa kada ga Vlada potvrdi i potpišemo, a ja se nadam do kraja ovog meseca u Emiratima i tako će biti sa svakim sledećim ugovorom, kao što je ugovor sa NIS-om imao sve ove elemente, socijalni program, biznis plan u samom ugovoru koji je Vlada odredila, tako će biti i sa ugovorima, sa Al Dahrom i svim ostalim kompanijama koje će proizaći iz međudržavnih sporazuma i tu nema nikakve razlike, tako nalaže naše zakonodavstvo.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.DRAGAN ŠORMAZ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre,

danas se parlament Srbije bavi nečim što možemo nazvati životnim temama i što je bitno za sve građane Srbije, i ako govorimo da su to predlozi zakona koji treba da verifikuju neke međunarodne sporazume, često ni javnost ni mediji u Srbiji ne obraćaju toliko pažnje, mnogo su im neke druge, politikom nabijenije teme interesantnije, iako je ovo nešto što je veoma bitno i važno za građane Srbije.

Naime, radi se, kao što smo čuli celo popodne, o dva sporazuma, jedan sa Ruskom Federacijom, a jedan sa Kuvajtom, koji su u suštini ratifikacija kredita koje podižemo za razvijanje naše infrastrukture, pre svega u oblasti Železničkog saobraćaja, a četiri predloga zakona je nešto što je pravni okvir koji je potrebno da uradimo kao država, da bismo počeli mnogo veću i značajniju i u privrednom i ekonomskom smislu, što je važno za našu državu i sve naše građane, jednu mnogo širu i bolju saradnju sa jednom od najbogatijih država na svetu, a to su Ujedinjeni Arapski Emirati.

Ja ću kao ovlašćeni predstavnik SNS ukratko govoriti o svim ovim predlozima, ali najviše ću se osvrnuti na ovo što radimo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Pre toga ću ukratko reći da već dosta znamo o ovom predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. To traje već godinama. Da bismo došli do realizacije tih 800 miliona dolara kredita, povoljnog kredita, gde je, podsećam, godišnja kamata 4,1% za državu Srbiju i vidimo da se još odlučuje o tome u šta će sve biti uloženo, da li ono što je nekada pričano ili više u Koridor 10, Koridor 11, koji su veoma bitni za Srbiju.

Samo bih podsetio da u razvijenim državama Evrope, a težimo tome da uđemo u EU, Železnički saobraćaj i rečni saobraćaj i u prevozu i putnika, ali naročito roba je daleko, daleko zastupljeniji nego kod nas. Mnogo više se on koristi zato što je, naravno isplatljiviji i jeftinije. Kod nas vidimo na putevima i na auto-putevima veliki broj kamiona, a nažalost zbog ekonomske situacije i lošeg rada prethodne Vlade i sve veći broj pikapova, koji voze malo robe u prodavnice, jer naši građani, nažalost, imaju i malo novca da bi kupovali, a sve to ovim sporazumima treba i da promenimo.

Ono što je interesantno, kada pričamo i o prijateljima i o tome ko nam je veći prijatelj u svetu ili manji prijatelj u svetu, a novac inače nema boju i ne poznaje mnogo

prijatelje nego samo interes i tako bi trebali u budućem periodu i mi da se ponašamo kao država, pre svega u interesu naših građana, podsetiću da u sledećem predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i kuvajtskog Fonda za arapski i ekonomski razvoj, a čuli smo da se radi o čuvenoj železničkoj stanici Prokop i da je to naša međunarodna obaveza, znači Beograd 1, da to završimo, zbog toga što se nalazi na međunarodnom koridoru i ta stanica, fiksna kamatna stopa koju dobijamo od ovog kuvajtskog Fonda je 3%. Znači još niža na godišnjem nivou nego što smo dobili od prijatelja Rusa u onom prethodnom kreditu.

Period dospeća kredita je 18 godina. Četiri godine imamo grejs period, dok je period otplate kredita 14 godina u 28 polugodišnjih rata. Ono što je takođe veoma povoljno u ovom kreditu, naime, pravo zajmoprimca je da, tj. nas, da prevremeno izmiri obaveze uz saglasnost kuvajtskog Fonda, bez plaćanja posebne naknade od strane zajmoprimca. Znači, ono što se kaže u terminima kada građani dižu kredite, znači, ako pre vremena vratimo ovaj kredit ne plaćamo posebne penale, kamate, itd. na to, znači jedan veoma povoljan kredit.

Do sada kao država nismo dobili takvu ponudi za izgradnju železničke stanice Beograd 1, tako da, ja ne vidim zašto bi bilo ko ko je narodni poslanik učinio bila što suprotno od onoga što znači pritisak zelenog dugmeta, tj. "za" i glasanje za ovaj predlog zakona, jer on je samo dobar i niko do sada nije ovako nešto ispregovarao za Železnicu Srbije i za državu Srbiju.

Sad dolazimo na ova četiri predloga zakona koja se tiču Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pre nego što nešto kažem o tim predlozima zakona, ja ću nešto reći o Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Naime, to je država koja se sastoji od sedam emirata. Nama su najpoznatiji Abu Dabi i Dubaji. Dobra ekonomska situacija u toj državi privukla je, verovali ili ne poštovane kolege, preko milion i po ljudi iz Indije i Pakistana. Današnji sastav države Ujedinjeni Arapski Emirati čini samo 11% lokalnog arapskog stanovništva. Pedeset sedam posto stanovništva čine stanovnici iz južne Azije ili iz predela Indije i Pakistana, kao što smo rekli, ali i drugih delova Azije. Ima dosta i Evropljana, itd.

Zamislite kakav je rast i kako je privukla ta država ljude, praktično sa tog kontinenta, ali iz nekih drugih kontinenata, kažem, ima i Evropljana koji tamo žive i rade i to je država koja potpuno funkcioniše kao država sa više vera, sa više nacija prisutnih i koja ima ekonomski rast kome možemo svi da pozavidimo, pa i neke mnogo poznatije ekonomske sile o kojima mi sanjamo ili govorimo da treba sa njima da sarađujemo. Znači, jedna država u kojoj je mir, stabilnost, politička stabilnost i naravno da onda privlače investicije i da imaju mogućnost da investiraju i širom sveta.

Privreda, naravno da je najveći privredni potencijal nafta i prirodni gas. Oni su inače treća zemlja po proizvodnji nafte i prirodnog gasa na Bliskom Istoku. Samo Saudijska Arabija i Iran više proizvode. Oni pored toga imaju ogroman rast u sektoru trgovine, finansija, zatim, industrije same kao što smo već i videli. Oni dosta ulažu i u tu preciznu industriju, danas savremenu IT tehnologiju i turizam. Njihov ekonomski rast je preko 3% već nekoliko godina za redom. Neki procenjuju, ali to je pre svega zbog situacije u Siriji ili Iranu, da će ove godine imati 4 – 4,5% rast. U svakom slučaju, konstantan rast industrijske proizvodnje i ekonomski rast je kod njih.

E sad, jedan podatak koji treba svi da čujemo, BDP po glavi stanovnika u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je 48.158 dolara. Po tome su oni sedmi u svetu. Poslednjih godina nije zabeleženo da bilo ko živi ispod granice siromaštva. Znači, ovo

što sam rekao govori samo jednu stvar, da se radi o veoma ozbiljnoj državi, naravno u toj državi se nalaze veoma ozbiljne kompanije i veoma ozbiljni investitori. Sa njima, Srbija može imati samo koristi da napravi ovakvu vrstu sporazuma, da ratifikujemo ove zakone i da počnemo sa radom. Ubeđen sam da ne možemo imati nikakve štete od toga.

Šta kaže jedan deo u obrazloženju zakona, koji nam je predala Vlada, sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je prvi zakon koji ide, pa na osnovu njega svi ovi ostali? Strane će naročito podsticati bezbedonosnu, ekonomsku i trgovinsku saradnju i partnerstvo zasnovano na jednakosti i uzajamnoj koristi, kroz zaključivanje posebnih aranžmana između nadležnih organa ili pravnih subjekata, kao i kroz sprovođenje projekata i programa u državnom i privatnom sektoru.

Takođe, u cilju investiranja u razvoj poljoprivrede, proizvodnje i modernizaciju postojeće poljoprivrede, infrastrukture, Republika Srbija će vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja bude predložena sa druge strane, ponuditi imovinu poljoprivrednim kompanijama u državnom vlasništvu, dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta ili poslovnu saradnju u skladu sa sporazumom. Saradnju u oblasti poljoprivrede obuhvatiće finansiranje irigacionih infrastrukturnih projekata, odnosno u ulaganje u razvoj sistema za navodnjavanje, kao i modernizaciju nabavke potrebne poljoprivredne opreme. Ne vidim šta ovde u ovom sporazumu i u ovome što piše može biti sporno za bilo kog narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.

Takođe bih podsetio na još jednu stvar. Bilo je priče oko toga da treba sarađivati u namenskoj industriju. Podsetiću, za poslednjih šest meseci rada ove vlade, ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, a kada se ovde pominje, a niko da mu spomene ime, i neki lični odnosi koji su doprineli potpisivanju ovakvih sporazuma, ne vidim šta bi bilo sporno u tome, vidite da tako nešto može samo da pomogne.

Dobro bi bilo da takva prijateljstva širimo širom sveta, a i mi kao narodni poslanici kada putujemo raznim delegacijama širom Evrope i sveta, trebalo bi takva prijateljstva da sklapamo i da nam to bude dobar primer i na takav način da pomažemo državi Srbiji i da preko tih ljudi, a u parlamentima sede veoma uticajni ljudi širom sveta i Evrope, možemo da obezbedimo i mi možda na neki način, ne ovako bitne sporazume, ali bilo kakav posao ili rad za naše građane, dovođenje i sitnijih, manjih investitora, ali u svakom slučaju za sve nas veoma značajne.

On je za prvih šest meseci rada kao novi ministar odbrane posetio ruskog, nemačkog, engleskog i američkog ministra odbrane. Koji je to ministar odbrane, pa i u Titovo vreme uradio? Da li su nekome omogućene te posete? Da li su bili pozivi? Zašto je to tako? Zato što očigledno da i mi kao država sada sa takvim ministrom i potpredsednikom Vlade imamo šta da ponudimo i drugima u saradnji. Sigurno da ne biste posetili ovako četiri bitne države u tako kratkom roku da se ne radi o tome da je i te kako veliki interes u pitanju svih i želja da se Srbija uključi i integriše u ceo taj svet, pa i u EU.

Naravno da su i ljudi u Emiratima i poslovni ljudi tako nešto prepoznali. Tako nešto može samo da izazove stabilnost kod nas, a politikanstvo može da izazove političku nestabilnost i onda investitori u takvu zemlju ne dolaze. Posle pitamo zašto ih ima manje. Zato što novca ima manje širom sveta, a onda investitori, naravno, traže tamo gde je stabilnije da ulažu taj novac.

Dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, ovde se govorilo o tome, čuo sam i prodaja zemljišta, kao nekom velikom problemu, sumnja, kao šteta koja se pravi vojvođanskim paorima itd, nije njima ponuđeno, a čuli smo da se radi o osam propalih kombinata. Čak nije sve zemljište koje se daje tu pod zakup, ima jedan manji deo koji se daje pod zakup. Za veći deo je, po Zakonu o privatizaciji, u pitanju kupovina imovine tog preduzeća.

Reći ću vam jedan primer, naročito zbog načina na koji često razmišljamo. Mislim da se radi o politikanstvu. Ujedinjeni Arapski Emirati, kao što smo čuli, najviše izvoze naftu, prirodni gas. Da li ste se zapitali koje su kompanije te koje eksploatišu njihovu naftu? Uglavnom američke. Imao sam priliku da budem u Azerbejdžanu dva puta. Čak sam bio gost velike "British Petroleum" rafinerije koja je koštala milijardu i po evra da bude napravljena. Azerbejdžan je država koja će takođe investirati kod nas i nadamo se da ćemo uskoro imati te sporazume ovde. "British Petroleumu" su dali 70% svojih nalazišta za eksploataciju, 10% "Lukoilu" ruskom. Njihova kompanija eksploatiše 20%. Sto posto eksploatacije gasa "Gaspromnjeft". O tome sam razgovarao sa predsednikom parlamenta Azarbejdžana. To je njihov najveći prirodni resurs, kao što je poljoprivredno zemljište naše, naš najveći prirodni resurs. Mi veći od tog poljoprivrednog zemljišta nemamo.

Znači, nije bilo sporno prodavati mađarskim kompanijama, hrvatskim kompanijama zemlju. Sada je odjednom problem da li će doći Emirati ovde i pita se da li ima biznis plana. Naravno da će ga biti.

Da li je neko postavio pitanje biznis plana Darku Šariću kada je kupovao ove kombinate koji su posle probadali? Da li ga je neko pitao da li će da sadi mak ili kanabis na tim njivama i zašto su ti kombinati posle propali?

Mnogo je bolji ovaj način pregovaranja, nego to što je nekada rađeno. Biće efekta za državu Srbiju. Niko nije izrazio sumnju zašto se tako razgovara vezano za opravdanost saradnje u oblasti IT tehnologije ili saradnje sa JAT-om ili izgradnje luke ili u oblasti turizma, nego samo za poljoprivredno zemljište.

Mislim da se radi o tome da neko želi da zaštiti one koji su do sada to radili, jer čini mi se da se plaše konkurencije, a to nije tržišne poslovanje i nije nešto za šta se zalažemo. Valjda se zalažemo za konkurencije i u oblasti poljoprivredne proizvodnje.

Mislim da neko ko sada radi u Vojvodini i ima, kao što smo čuli, tri puta manji prinos po hektaru nego Hrvatska ili 30 puta manji nego Holandija, se upravo plaši da će na toj maloj površini od 14.000 hektara, ako sam razumeo ministra, neko uraditi mnogo više nego oni, pa da će se pokazati da je ovo bilo i te kako opravdano i da na takav način svi u Srbiji treba da rade. Mislim da je to strah, a ne strah za vojvođanskog paora. Mislim da je to strah i da se neko plaši da će biti ugrožen na ovom tržištu na načinu poslovanja i izvozu posle iz Srbije, a hoćemo da budemo deo EU. Njima ne smetaju takve investicije. U EU bi bili presrećni da dođe "Al Dahra" u bilo koju zemlju, dočekali bi ih raširenih ruku, a mi postavljamo pitanje i kao štitimo naše paore.

Naši paori treba da znaju da takva kompanija treba da dođe. Sa njom će doći i kanali i navodnjavanje i tehnologija i svima njima će biti bolje. Niko im neće oduzeti zemlju, niko neće spakovati u te nove JAT avione tu zemlju i odvesti u Emirate. Ona će biti ovde. Ona je naša zemlja. Ovde će biti obrađivana. Oni će je obrađivati, naši paori. Oni će sarađivati sa tom kompanijom i oni će zarađivati mnogo više novca, nego što

zarađuju danas kada rade sa onima koji su, neko koristi termin tajkuni itd, kupili mnogo zemlje u Vojvodini, a imaju najmanji prinos po hektaru u Evropi.

Mi smo dužni da učinimo sve da našim građanima bude mnogo bolje, i vojvođanskim paorima među našim građanima. Ja tvrdim da je ovo razlog, a oni neka razmisle da li sam u pravu ili ne. Neka izaberu kome će da veruju. Vidim da poverenje ima Aleksandar Vučić 80% i ubeđen sam da će se njemu više verovati kada se pravi ova saradnja, nego onima koji kritikuju ovakve sporazume.

Građani Srbije treba da budu mirni. Ovo će biti jedan od najboljih poslova koji će u Srbiji zaživeti. Voleo bih da tako nešto doživi i Smederevska železara. Za sada se to ne dešava, ali bih voleo da se tako nešto dogodi i da se pronađu tako ozbiljni investitori i za mnoge druge fabrike, projekte, pa i druge krajeve u Srbiji, jer ovde ne pričamo o tome da se voće izvozi iz šumadijskog kraja, iz podunavskog, iz istočne Srbije. To je nešto gde treba obratiti pažnju i na čemu treba raditi. Ti krajevi se prazne sa stanovništvom i zbog toga će SNS podržati svih ovih šest predloga zakona, glasati za njih i sve ostale projekte koji pomažu da se Srbija razvija i da na taj način što pre, sa jačom ekonomijom, konkurentnija, sa jačom privredom postane deo EU. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆA: Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na deo sednice gde reč imaju narodni poslanici, a po prijavama za reč u pisanom obliku, na osnovu člana 96. stav 4.

Prijave su podneli članovi poslaničke grupe: Jedinstvena Srbija, Liberalno-demokratska partija, Ujedinjeni regioni Srbije, Demokratska stranka Srbije, Srpska napredna Stranka i Demokratska stranka.

Prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Kosanić, a posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

ĐORĐE KOSANIĆ: Poštovani ministre, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o šest predloga zakona. Odmah ću reći da poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve ove predloge zakona.

Moji prethodnici uvaženi narodni poslanici većinom su pričali o predlozima zakona, tj. sporazumima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, isto tako o kreditu sa Ruskom Federacijom, tako da će moje izlaganje danas biti fokusirano na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski razvoj. Konkretno, Projekat železničke stanice "Prokop".

Na samom početku treba reći zašto je značajan projekat izgradnje beogradskog železničkog čvora. Sa jedne strane, svakako to je važno zbog ubrzanja vozova na Koridoru 10. Verovatno i ovaj kredit od 800 miliona dolara značiće za rekonstrukciju pruga, a podsetiću isto tako da prosečna brzina na našim prugama u ovom trenutku je samo 42 kilometra. Sa druge strane, svakako je ovaj projekat od prioritetnog značaja za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.

Potpisivanjem ovih ugovora dobićemo, sa jedne strane kredit od 10 miliona kuvajtskih dinara. Neko je malopre rekao da li je to 25 miliona evra, ili 27, ali sigurno značajna investicija i malopre smo pričali o tome da li je ovo povoljan kredit? Jeste, ili nije? Gospodo, kada dobijete kredit za koji je fiksna kamatna stopa 3%, kada je rok otplate 18 godina i sa grejs periodom od četiri godine, svakako možemo reći da je to veoma, veoma povoljan kredit.

Ono što jedino možda u ovom trenutku malo pada u oči je činjenica da je ugovor, koji je potpisan, pisan na arapskom jeziku. Uobičajeno je sa međunarodno-pravnog stanovišta da se ugovori ovakve vrste pišu ili na engleskom jeziku, ili se pišu na jezicima strana ugovarača. Ali, i tu leži opravdanje. Moram reći da mi nismo jedini koji smo potpisali ovakav ugovor. Čak 82 zemlje sa ne govornog područja arapskog, potpisale su ovakve ugovore i mi smo imali samo jednu privilegiju ovde, da je radna verzija pisana na engleskom jeziku. Moram reći u 2012. godini Srbija je uz Ukrajinu jedina zemlja koja je dobila kreditni aranžman što se tiče Evropske zajednice, tj. evropskih zemalja.

Naravno, danas nisam mnogo čuo o Kuvajtskom investicionom fondu, pa zaista moram reći par stvari o kakvoj se instituciji ovde radi. Da kažem da su oni do sada u čak 102 zemlje dali više stotina povoljnih kredita i cifra koja je tu prisutna je čak 15 milijardi dolara. Naravno, ovaj Fond je sedmi po veličini svetski fond o reći ću vam samo da je procena u 2011. godini bila da taj fond, u stvari njegova imovina je 210 milijardi dolara.

Još jedno što ide u prilog svemu ovome je činjenica da ovaj fond upravlja Kuvajtskim fondom generalnih rezervi i Kuvajtskim fondom budućih generacija. Kuvajtski fond budućih generacija je jedan od glavnih fondova u koji se slivaju i prihodi od nafte i prihodi od gasa i svakako iz tog fonda se i plaćaju svi računi. Eto, samo, o kakvom se fondu radi i prosto o tom kreditu.

Vraćajući se na železničku stanicu "Prokop", da kažem da gradnja tog projekta je počela još 1977. godine. Čak neki podaci kažu i 1976. godine. Ali, eto, da uzmemo zvaničan podatak da je 1977. godina. Veoma kratko je realizovan taj projekat u početku. Nastavljena je gradnja 90-ih godina i onda se stalo 2000. godine.

U ovom trenutku, izneću isto neke podatke koji su možda zanimljivi, a nisam ih čuo u ranijim izlaganjima. U 2012. godini kroz stanicu "Prokop", koja sada funkcioniše samo sa četiri kolovoza, prošlo je između 12 i 15 miliona putnika. Dnevno imamo 105 polazaka beogradskog voza na relaciji Pančevački most – Batajnica i Batajnica – Pančevački most i 30 prolazaka Beovoza na relaciji Pančevo – Pazova i Pazova – Pančevo.

Sa ovih 25 miliona kredita, koje ćemo nesumnjivo dobiti, rešavamo još četiri kolovoza i ono što je važno, mislim da u tom trenutku stanica "Prokop" neće biti samo prolazna stanica, već će biti i stanica odakle mogu da polaze vozovi. To je jedan od važnih podataka. Imaćemo, ne više četiri kolovoza, imaćemo osam i u narednom periodu ostaje da se uradi još kolovoz 1 i 2, i naravno infrastruktura.

Ono što je meni ovde isto veoma važno, prvobitnim projektom, koji je napravljen 1977. godine, bilo je predviđeno da taj projekat ima 37.000 metara kvadratnih. Naravno, podatak iz tih godina da je sav prostor trebao da bude u stvari stanica, stanični prostor. To je za današnje vreme verovatno nezamislivo. Taj projekat je stavljen ad akta i nemamo još uvek novi projekat, ali reći ću vam jednu zanimljivu stvar.

Na koti 105, koja se nalazi iznad stanice, koja je površine 5 hektara čak, generalnim urbanističkim planom predviđeno je da može da se izgradi 130.000 metara kvadratnih. U razgovoru sa nekim upućenijim ljudima koji se bave tom problematikom, sam dobio informaciju da na tom prostoru može da se izgradi čak 180.000 metara kvadratnih. Zamislite kakav prostor može da se stvori u tom delu grada i kakva je to investicija za budućeg investitora koji bude ulagao tu. Da li će to biti tržni centar, ili možda neki hotel, ili bilo šta drugo, ali u tom delu grada svakako jedna zanimljiva investicija.

Naravno, otvara se još jedna perspektiva da na mestu sadašnje železničke stanice, kada se bude izmestilo, stvoriće se prostor od 86 hektara. Osamdeset šest hektara je prostor da, evo, u ovom trenutku za Beograđane, ja nisam Beograđanin, dolazim iz Kragujevca, ali verovatno prvi put Beograd izlazi na Savu. Jedan, kako su neki rekli, citiraću, grad u gradu. Pitanje je samo šta će se tu graditi i kako bi to mogla za budućeg investitora da bude investicija.

Dolazimo do nečega što je za Jedinstvenu Srbiju veoma važno. Potpisivanje ovakvih sporazuma kakav je sporazum sa Kuvajtom, ili odličnim sporazumima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, stvaraju se uslovi da ne samo u jednoj grani, nego u mnogim granama, potpišemo dobre ugovore koji će biti dobri za građane Srbije. Naravno, bez dvojbe, Jedinstvena Srbija to podržava.

Što se tiče Kuvajta, samo ću vam reći jednu stvar. I za srpske okvire u ovom trenutku taj ugovor je, tj. spoljnotrgovinska razmena je veoma, veoma skromna. Reći ću vam da je to samo nekoliko miliona dolara. Podsetiću samo, polazeći od činjenice, ni to nismo do sada čuli, pa bi možda bilo zanimljivo reći da je Kuvajt visoko razvijena zemlja, peta najbogatija zemlja na svetu, sa bruto društvenim proizvodom od 177 milijardi dolara, sa 10% svetskih rezervi iz nafte, a sa druge strane ono što je za nas možda i najzanimljivije, oni nemaju poljoprivrednu proizvodnju. Samo se oslanjaju na ribarstvo i maltene sve uvoze, čak i 85% vode ili destiluju, ili uvoze iz inostranstva.Ovo je svakako jedan dobar podatak da što se tiče njih možemo da uradimo ovakav ugovor kao i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Svaki drugi ugovor sa drugim zemljama je dobrodošao.

Na samom kraju, da kažem da poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati kako ovaj predlog zakona o kome sam pričao sa Kuvajtom, tako i ostale predloge zakona u ovoj objedinjenoj raspravi. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.ZORAN OSTOJIĆ: Hvala, potpredsednice.Uvaženi ministre, koleginice i kolege, sem onih koji žele izolovanu Srbiju i drugi

koji žele bolji život našoj deci znaju da ovde nema radnih mesta bez stranih investicija. Novac nema miris, neki novac ima političke zahteve i uslove, ali to svakako nije novac iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šta sreću kvari kada je u pitanju međudržavni sporazum sa Emiratima? Dve stvari. Prva je poverenje. Gospodin Dinkić zna da je za ovih 10 ili 12 godina koliko je na vlasti, samo je Rasim Ljajić duže od njega, nekoliko puta ili više puta govorio stvari koje se nisu ostvarile. Vrlo pažljivo biram reči. Neću da ponavljam sve ono što trpi ovu kvalifikaciju i to je prva stvar koja je nama problem. Poverenje. Čujemo priče o kamionima, avionima, stotinama miliona dolara, daj Bože da su tačne, ali to poverenje je jedna knedla u grlu koja čoveku ne da da bude prevaren još neki put.

Druga stvar koja ima veze sa poverenjem kada se poveže je ozbiljan problem oko ovog ugovora, a to je način.

Gospodin ministar je kolegi Stefanoviću pomenuo NIS i kako se to dešavalo sa NIS-om. To je tačno. Sećam se da je gospodin Dinkić tada, takođe ministar u Vladi, bio protiv u početku tog sporazuma, s pravom, kao što smo i mi bili protiv. Zašto? Pa, zato što smo rekli da se tako ne može utvrditi tržišna cena NIS-a, da je to direktna pogodba, da je to protivzakonito i da mi ne znamo da li je adekvatno, da kažemo, 800 miliona, jer je na kraju 51% dobijen za 400 miliona. Da li toliko vredi 700 pumpi, dve rafinerije,

skladište gasa Banatski Dvor, sve bušotine i sva nafta u zemlji? To je otprilike ono što je dobijeno tim energetskim sporazumom sa "Gaspromom", odnosno sa Rusijom.

Ti argumenti koje smo tada delili zajedno sa Dinkićem, mi stalno, on u jednom trenutku, važe i sada. Ovo je isto način na koji je privatizovan NIS, tako isto i prodajemo, ako dobro razumem, ovde se oko ovih hiljade hektara nešto dešava. Gospodin Anđelković je pominjao 14.000 hektara. Ako dobro saberem ovde, skoro 10.000 hektara se prodaje i otprilike 6.600 hektara ide u zakup, s tim što mi apsolutno nije jasno šta se dešava sa Samorovićem i kakva je to poslovno-tehnička saradnja na 30 godina, koja je tu cena? Znači, u redu da međudržavni sporazum ne može da ulazi u detalje. Videćemo te detalje. Ali, ove dve stvari, kažem, sreću kvare.

S druge strane, činjenica da je ovo drugi put da se nešto što, da kažem, svakako s pravom žulja Vojvođane. I onaj prvi dogovor se odnosio na neki način, pre svega, na ono što je u Vojvodini i ovaj drugi međudržavni sporazum, kojim će stranci dobiti 10.000 hektara u vlasništvo i ovo ostatak u zakupu, takođe u Vojvodini. Priznaćete da ono što nije dobro za Vojvodinu, ne može biti dobro za Srbiju, jer je Vojvodina Srbija. Prosto, moramo shvatiti da ljudi u Vojvodini to drugačije gledaju i ja ih razumem.

Moramo shvatiti da se stanovništvo uvećava. Sada da pričam zašto je hrana strateški proizvod, nemam toliko vremena, imam samo 13 minuta, a neću jedini govoriti, ali je činjenica da je poljoprivredno zemljište ograničen resurs. Mnogo je važnije nego recimo frekvence, a setite se kako smo se svađali oko tih frekvenci. Sada će biti digitalizacija, pa ima ih koliko hoćete, ali sa zemljom nije tako.

Slovenija je pristala da strancima dozvoli kupovinu zemljišta tek pred ulaskom u EU, isto i Hrvatska. Mi to činimo ne na ne pravni način, ali u suštini, sada to zakon ne dozvoljava i zbog toga je ovaj međudržavni sporazum, jer je on iznad Ustava, tako nam je Ustavni sud rekao, kada smo onaj prethodni međudržavni sporazum pokušali da osporimo na Ustavnom sudu. Mislimo da je to malo prerano.

Ne kažem, da ne treba uvući strani kapital. Ne kažem da od ovoga neće biti ništa. Samo sam skeptičan, ne mogu tako amblok da dam poverenje za nešto i zbog prethodnog iskustva, a i zbog činjenice da se jedan ograničeni resurs, kao što je zemlja, poljoprivredno zemljište, ipak krčmi. Mislim da je to neodgovorno prema budućim generacijama koje će, na kraju krajeva, mnoge dugove ove zemlje morati da vraćaju.

Zato ću samo par rečenica oko kredita i ruskog i kuvajtskog. Vi znate da je Fiskalni savet danas rekao da će deficit u ovoj godini svakako premašiti budžetsku projekciju. Vi znate da nema smanjivanja zaduženosti ove zemlje bez smanjivanja deficita, a deficit će biti veći od 4,5%. Daj Bože da bude 5% do 5,5%, a moguće da bude veći, to pokazuju trendovi od pre dve godine.

Vozovi novi, na prugama na kojima vozovi postižu tako smešne brzine od 35, 40 kilometara, znamo da to nije zato što su nam loši vozovi, nego zato što su loše pruge. Onaj deo ruskog kredita koji će ići u rekonstrukciju pruga, to nije sporno. Ovo za voz od 100 miliona evra, za tih dvadesetak vozova, podsetićemo vas da je aktuelni direktor "Železnice" potpisao ugovor sa Švajcarcima. To je takođe jedan drugi kredit za dvadesetak vozova. Prosto, mislim da srljanje, uz povećani deficit i uz ovakav javni dug, objektivno može da se ispostavi neodgovornim zato što moramo da počnemo da štedimo.

U svakom slučaju, to su nekakve primedbe koje mogu da kažem u ovih sedam i po minuta. Voleo bih da sam imao više vremena. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Što se tiče poverenja, mnogi nisu imali poverenja da će

"Fijat" ikada da napravi od propale "Zastave" najprofitabilniju fabriku i najvećeg izvoznika u Srbiji, pa se to desilo. Nije bilo poverenja u to.

Što se tiče poverenja, deset godina je "Mobtel" bio 51% u privatnom vlasništvu, a 49% u državnom, pa je na kraju država od toga dobila, milijardu i po evra je bila ukupna transakcija. Niko nije verovao da će se nešto tako dogoditi. Da ne pričam o tome da su mnogi pričali da ćemo imati sunovrat 2004. do 2006. godine. U javnim finansijama smo imali jedini put u istoriji budžetski suficit.

Fiskalni savet je danas malo požurio sa ocenama, jer su gledali samo stanje u republičkom budžetu. Uvek do sada su MMF i Fiskalni savet gledali ne samo republički, nego i tzv. konsolidovani račun budžeta, koji uključuje i penzioni fond i zdravstveni fond i lokalnu samoupravu i pokrajinu.

Nažalost, ti podaci kasne, a pokazali su u januaru da je deficit republičkog budžeta bio sedam milijardi, ali je zato suficit na ostalim računima bio čak 11 milijardi, pa je ukupan konsolidovan račun u plusu 3,8.

Deficit republičkog budžeta u februaru je uvek najveći, jer je februar najkraći mesec i najmanji su prihodi, plus, ovog februara smo uradili nešto što nije bilo planirano – krenuli smo da vraćamo PDV privrednicima 30 dana da bi upumpali likvidnost i oslobodili smo novim Zakonom o PDV, odnosno promenama Zakona o PDV male privrednike da ne moraju svakog meseca da plaćaju PDV, nego da plaćaju na tri meseca. To se baš steklo u februaru. Taj februar je bio nešto lošiji za republičke prihode. Mi smo se držali striktno projekcije rashoda, ali Fiskalni savet nije imao u vidu porast naplate doprinosa za zdravstvo za penzioni sistem i porez na imovinu, koji će popraviti na kraju i taj februarski rezultat. Nema nikakve šanse da deficit pređe ovih 5% ili šta god.

Dalje, mi smo ga projektovali na 3,6, govorim o konsolidovanom. Može se desiti apsurd da konsolidovani deficit ove godine bude niži od republičkog, što nikada do sada nije bio slučaj, ali uvek se gleda samo budžet u celini, odnosno deficit u celini. Nije država Srbija samo Republika. To su i gradovi, to su i fondovi. Moramo je gledati celu.

Prerano je davati takve ocene. Sigurno je da oprez nije na odmet. Sa pažnjom sam saslušao neke od predloga koje oni daju za strukturne reforme. Mi sigurno moramo da uradimo još da bismo oborili javni dug.

Danas sam predložio Vladi da 430 miliona dolara prevremeno otplatimo spoljnog duga, duga koji je sa kamatom od oko 7% skoro, jer smo uspeli da emisijom evroobveznica u februaru postignemo kamatu od 4,7. Taj novac koji smo uzeli ćemo sada da iskoristimo da vratimo skuplje kredite i time da oborimo troškove kamata.

Da se vratim na ove ugovore. Siguran sam da zaduživanje pod povoljnim uslovima na dugi rok, ako se ulaže u infrastrukturu, je dobro. Problem Srbije je što nije do sada pokazala sposobnost da te infrastrukturne projekte iskoristi kako treba i do kraja, jer smo bili uvek loši u organizaciji implementacije tih ugovora. Nije bilo dovoljno projekata, nije bilo dobre organizacije posla i "Železnica" bi morala sada u ovoj novoj strukturi da uradi sve da sve te kredite koji su ugovoreni iskoristi. To je nama problem. Imamo dosta neiskorišćenih kredita prema različitim kreditorima. To moramo da pojačamo.

Kažete da vam smeta način. Nisam protestvovao protiv načina vezano za NIS, nego protiv cene. Cena je tada bila pet-šest puta niža od tržišne, a ovde je cena skoro

duplo veća od tržišne. Dakle, da je cena bila u redu za NIS, ne bih ja protestvovao zbog forme. Spadam u one ljude kojima je bitnija suština od forme. Problem je bio što je tada ugovorena cena bila loša, ona nije ugovorena državnim sporazumom nego ugovorom.

Ovde smo mi već unapred rekli kolika će biti cena i ko god hoće da kaže da je cena loša, neka za ovih šest kombinata ponudi 12.000 evra ili 10.000 evra po hektaru, vrlo bih se iznenadio. Ko god. Da li je to, kako su neki govorili iz druge stranke, ne znam, "Nestle" ili neko od domaćih poljoprivrednika - da vidim ko sme i ko može da plati toliku cenu koliko će Emiraćani platiti. Uostalom, imaćemo već ovog proleća i leta tendere za preostalih šest kombinata, pa ću vas izvestiti koje su cene postignute. Kamo sreće da dobijemo ovakvu cenu.

Što se tiče ograničenog resursa zemljišta, to je tačno. Činjenica je da će oni obrađivati naše zemljište i da će naši ljudi tu raditi, da će Srbija imati prihode od izvoza, da je to samo 14.000 hektara u odnosu na dva miliona hektara koliko ih ima u Vojvodini, zaista govori o tome da niko to neće nositi. To je nemoguće. Nemoguće je zemljište izneti iz zemlje. Moguće je razne stvari izneti, ali ako je nešto nemoguće to je zemljište.

Imovina koja je inače u tim kombinatim, to je sve staro. To je 20-30 godina staro. Nema novih silosa. Ima nešto malo započetih investicija za navodnjavanje, ali to je sve malo u odnosu na ovo. Sve će morati novo da investiraju.

Oni u pustinji proizvode paradajz. Zalivaju paradajz u pustinji. To sam video svojim očima. Duž auto puta od Dubaia do Abu Dabia imate one cevčice kao na terasama za cveće, oni to zalivaju u kilometre. Dakle, koriste vodu iz mora. Prave desalinizaciju i od morske vode prave vodu za navodnjavanje. Njima je litar vode skuplji od litar nafte.

Naravno da je strategija, kao što su neki poslanici dobro primetili, da pokušaju da ono što im je priroda dala, a dala im je naftu, da iskoriste i da obezbede prehrambenu sigurnost za budućnost, a sa druge strane, da ulažu u visoke tehnologije. Dakle, oni rade nešto što mislim da je pametno i što bi trebalo i mi da radimo. S jedne strane, hrana prirodni resursi, s druge strane, visoke tehnologije znanja. To je dobitna kombinacija.

Nisam bio previše optimističan, jer gospodin Vučić je ugovorio do sada ugovore za vojnu industriju u vrednosti od 220 miliona dolara. To je potpisano. Razmatra se ukupno 25 projekata iz odbrane industrije. Ovo što je potpisano je samo deo toga što se razmatra. Važno je da će tu biti posla za naše inženjere.

Isto tako, ovo što smo mi do sada govorili jeste neki početak. Vreme će pokazati, kao što je pokazalo za "Fijat", da li će se to ostvariti ili ne. Naravno, svako ima pravo na poverenje i nepoverenje. Nastojaću, zajedno sa kolegama iz Vlade, pošto je ovo timski projekta i nije individualni, da dokažem da je ovo nešto što je jedan od boljih poteza.

Moram da priznam da je i ranije postojala ideja da se napravi bolja saradnja sa Emiratima, sa Kuvajtom, sa Saudijskom Arabijom, sa Katarom. Katar je takođe veoma zanimljiva zemlja i pokušaćemo i sa njima da sarađujemo, ali do sada to još niko nije uradio. Daćete nam šansu. Ne morate dugo da čekate i videćete prve efekte ovih ugovora.

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem se. Neven Cvetićanin, povreda Poslovnika.

NEVEN CVETIĆANIN: Zahvaljujem na reči. Član 107. Poslovnika. Uvredljivo je izražavanje gospodina Ostojića. Zaista mislim da nije ukusno da merite koliko…

(Predsedavajuća: Nemojte direktno da se obraćate gospodinu Ostojiću. Povredu Poslovnika meni reklamirate.)

Zaista mislim da nije ukusno, bez obzira o kojem se poslaniku Narodne skupštine Srbije radi, da se ovde meri koliko je ko na vlasti. Mislim da jedino što treba da merimo jeste rezultat onih koji su na vlasti. Zaista mislim da je Rasim Ljajić jedan od retkih lidera u Srbiji koji je, istina, dugo na vlasti, da to ne negiram, a za koga se za sve vreme njegovog učestvovanja u vlasti ne vezuje bilo kakva afera, bilo kakav nečasan postupak. Smatram zbog toga da nije ukusan pristup u kojem ćemo mi ovde jedni drugima da spočitavamo što neko učestvuje u vlasti, a sa druge strane, neko glumi večnu opoziciju, sedi, kritikuje. Mislim da je danas u Srbiji, zapravo, glavni problem što neki ljudi ne žele da preuzmu odgovornost i što imamo mnogo nekonstruktivne kritike.

Da se vratim na temu i razlog zašto sam se javio. Smatram da u bilo kojoj diskusiji narodni poslanici treba da kažu svoj politički stav o problemu i učestvuju u diskusiji o zakonu. Pri svemu tome, ne padajući ni u jedan momenat u neku jeftinu demagogiju, demagogiju tipa - svi oni isti koji su na vlasti, jer je činjenica da ministara ima ovakvih i onakvih. Činjenica je da i poslanika ima ovakvih i onakvih. Lično za mene, kao pripadnika SDPS, nije prijatno, da upotrebim jedan veoma blag izraz, kada se spočitava da je neko večno u vlasti, kao što može na to veoma lako da se odbrati. Znači, neko je večna opozicija, kritikuje i ne želi da preuzme odgovornost. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Vreme, gospodine Cvetićanin. Smatram da nije povređen član 107. Poslovnika, zato što je gospodin Ostojić u

svojoj diskusiji izražavao svoje politički stav. On kao predstavnik opozicije, po mom mišljenju, zaista može da kritikuje vlast. Naročito se nije uvredljivo izražavao o ministru Ljajiću, koga ste vi pomenuli.

Ukoliko želite, možemo da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne.)Hvala.Gospodin Ostojić, replika. Izvolite.ZORAN OSTOJIĆ: U politici se uspešnost meri godinama u opstanku na vlasti.

Kada sam gospodinu Dinkiću rekao da je dugo na vlasti, a Rasim Ljajić samo duže od njega, to nema vrednosnog suda, to je činjenica. Za nekog je možda neprihvatljiva činjenica. U nekim drugim profesijama, na primer, u politici – u koliko si Vlada bio, kakva je zemlja, kako narod živi, to je uspešnost političara. Postoje i drugi kriterijumi – u koliko si Vlada bio? Ima i nekih drugih profesija, na primer, koliko si klijenata imao, po tome se meri uspešnost. No, ne bih se na to vraćao.

Gospodine Dinkiću, od načina zavisi cena. Cena za NIS je postignuta onakva kakva je, zbog načina direktne pogodbe. Da je bilo tendera, kao za "Telenor", onda bi se videlo kolika je cena. Samo sam to rekao ovde. Za "Telenor" ste dobili, zato što nije bila direktna pogodba, nego zato što je bio tender. Ovde sam samo rekao, isto kao i za NIS ne zna se koja je cena tržišna i ne može se znati. Pustite domaće latifundiste, ako neko ponudi više – pa, nije se ni za NIS očekivalo da kupi neki domaći tajkun. Prosto, zna se.

Kada kažem tender, ne mislim na gospodu iz UAE, zajedno sa ovima koji imaju zemlju. Ne, mislio sam na ozbiljnije firme. Priznaćete da u poljoprivredu u Evropi postoje ozbiljne firme koje bi se možda i javile. Samo je to bila moja primedba na način, jer način određuje cenu. Imamo tu cenu u Srbiji i niko to ne može da nadmaši, to nije sporno, ali, objektivno, možda neko i može.

Što se tiče "Fijata", tu je jedna čuda osobina. Kažete da je ovaj Ruski ugovor dogovor prethodne Vlade, a ova ga samo realizuje. Tačnije bi bilo – ovaj Ruski ugovor je prethodna Vlada gde sam ja bio, a ova, u kojoj sam takođe, ga realizuje.

(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Ostojiću.)Zato govorim da je "Fijat" isto, valjda, kolektivno delo bilo. Ne samo vašeg nego

i bivšeg predsednika koji je išao tamo. Pustite "Fijat", mislio sam…(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Ostojiću.)Završavam. Zadnja rečenica. Mislio sam na one stvari koje nisam želeo sada da ponavljam, a koje su narušile

poverenje između vas i nekih građana.PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Samo kratko. Kažete način jednako cena. Ne mora da znači. Konkretno u ovih osam firmi, da li

znate koja je bila cena na tenderima kada su prodavane? Vi kažete – to su bile ovakve ili onakve firme. Za svih osam je bilo 15 miliona evra na tenderu. Sve zajedno su kupljene na tenderu, što bi rekli, transparentno za 15 miliona evra. Sada ih, direktnom pogodbom, prodajemo za 100.

Šta hoću da kažem? Činjenica je da tender u jednom dobrom delu slučajeva daje ovo što govorite, verovatno, bolju cenu. Ponekad, posebno kada su u pitanju neke stvari, ne mora da znači. Konkretno ovde to baš nije slučaj.

Pitajte bilo koga, čak i jačeg iz sveta, da li bi dao 10.000 evra ili 12.000 evra po hektaru? Retko ko za ovoliku količinu hektara. Ne pričamo da se kupi pet hektara, nego se ovde govori o prodaji 7.000 hektara, a ostalo su ove druge cifre.

Imamo jednu vrlo zanimljivu situaciju i često se pitam pošto sam bio zagovornik te škole da ćemo dobiti efikasnost sistema na taj način, a sada gledam – dok nismo imali tendere sve živo smo izgradili u ovoj zemlji. Kada su uvedeni tenderi, za koje sam se i sam zalagao, ništa život se nije izgradilo iz nekog razloga ili vrlo malo. Sve hidrocentrale, sve termoelektrane izgrađene su u doba kada nije bilo tendera. Imam dilemu u najmanju ruku.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Jelena Travar-Miljević.JELENA TRAVAR-MILjEVIĆ: Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici

Vlade, kolege i koleginice, danas ću sebi dozvoliti da govorim samo o jednom sporazumu kao narodna poslanica koja dolazi iz Vojvodine. Danas smo čuli da taj sporazum izaziva dileme u Vojvodini. To je Sporazum o saradnji između Vlade RS i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Obe strane će naročito podsticati bezbednosnu, ekonomsku i trgovinsku saradnju. Kada govorim kao Vojvođanka želela bih da podsetim da Vojvodina obuhvata 35% poljoprivredne površine Srbije. U obradivoj površini učestvuje sa 39%, a u oranicama sa čak 47%. Ono što svakako jeste žalosno jeste što se u Vojvodini navodnjava između 1,2% i 4,4% obradivih površina, što je nedopustivo malo s obzirom na potencijale koje Vojvodina ima.

Kada pričamo o kanalskim sistemima koji su građeni u prethodnom periodu velikim delom su zapušteni i van upotrebe. Mali je broj sistema koji je u funkcionalnom stanju. Ono što nam svakako treba jeste jačanje konkurentnosti i jedan od najznačajnijih uslova za razvoj agrobiznisa je svakako stimulisanje izgradnje korišćenja sistema za navodnjavanje, kao i direktne strane i državne investicije. Nažalost, klimatske promene, i svi smo mi svedoci istih, i smenjivanje poplave sa sušnim godinama, a bilo je čak i godina kada smo na proleće imali poplave u Vojvodini, a leti suše, što je značajno otežavalo poljoprivrednicima rad, jeste nešto što svakako mora da se rešava. Izgradnja

održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora, koji može da se takmiči na svetskom tržištu, to je Vojvodina i to je Srbija koju ja želim da gledam u budućnosti.

Šta podrazumeva saradnja u oblasti poljoprivrede? Ulaganja u razvoj poljoprivredne proizvodnje, ulaganja u navodnjavanje zemljišta i drenažne sisteme, osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine. Navodnjavanje i ove oblasti koje sam spomenula treba da dovedu do toga da se poveća konkurentnost. Svesna sam činjenice da je potvrđivanje ovog sporazuma tek pred korak za ono što treba da se desi i onaj benefit koji poljoprivrednici treba da imaju u Vojvodini. Mislim da postoje poljoprivrednici koji treba da jako dobro razumeju o čemu danas govorim. Čitava suština se svodi na to da na manjoj površini, odnosno na površini koju već obrađuju uz ovaj vid podrške dobiju što bolji prinos, da se kroz saradnju sa Al Dahrom kao kompanijom koja sledi otvori tržište koje nam trenutno, odnosno individualnim proizvođačima nije trenutno dostupno. Na manjoj površini da imaju veći prinos i da za veću količinu proizvoda dobiju što veću cenu. To je ono gde dobijamo na konkurentnosti.

Sa druge strane, kada smo spomenuli navodnjavanje i moje poverenje u ostvarivanje ovih sporazuma zasniva se na tome što upravo kanalska mreža treba da se radi na teritoriji opštine sa koje ja dolazim. Jedan deo se odnosi na Žitište – Crnja, a drugi na Među… Tako da zaista verujem da imam puno pravo da govorim o konkurentnosti, o položaju poljoprivrednika i o tome koliko oni mogu da razumeju zašto im je potrebna modernizacija u svakom smislu, ne samo kada govorimo o navodnjavanju nego i modernizacija opreme sa kojom rade, a to je isto tako jedan od delova koji će se realizovati kada nam se otvori prostor i mogućnost da se ostvaruju dugoročni krediti na period od 10 godina sa određenim grejs periodom, jer svaki poljoprivrednik zna da iskoristi svaku šansu koja mu se pruža ako se on iskreno bavi tom profesijom, a potpuno sam sigurna da će i oni i ovi sporazumi i ova vlada imati moju punu podršku dok god se svi trudimo da građani moje opštine Žitište, Vojvodine i same Srbije bolje žive. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.Narodni poslanik Bojana Božanić.BOJANA BOŽANIĆ: Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade,

poštovane kolege i koleginice, Srbiji je svakako neophodna saradnja sa svim zemljama koje imaju svež kapital i žele da ulože u Srbiju, pa je takva i ova država Ujedinjeni Arapski Emirati. Čuli smo nešto o samoj zemlji, da ima jedan od najvećih BDP u svetu od nekoliko stotina milijardi, blizu 50.000 dolara po glavi stanovnika BDP. To je zemlja u kojoj je visok standard života i u kojoj su mogućnosti zapošljavanja, što je izuzetno značajno za nas. Oni recimo traže dosta mašinske inženjere, arhitekte, stjuarte, stjuardese itd. Bave se proizvodnjom nafte i još nekim oblastima. Jako vode računa o svojoj kulturi, tradiciji i neguju simbole svoje vere islama, tako da iz ove oblasti kulture možemo naučiti nešto od njih o negovanju kulture i tradicije.

Što se tiče sporazuma, najvažniji je ovaj sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji se odnosi na generalnu saradnju između Vlade RS i Ujedinjenih Arapskih Emirata u 13 oblasti i pre svega ekonomsko i političko partnerstvo je vrlo značajno za Srbiju zbog tog svežeg kapitala koji Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da donesu Srbiji.

Ovo što smo danas čuli i ono što se govorilo u medijima u poslednje vreme je da je najviše interesovanja pobudio ovaj deo koji se odnosi na poljoprivredu. Ono što smo

čuli, da ne ponavljamo, je da je to prodaja dela imovine ovih poljoprivrednih kombinata koji su nakon propale privatizacije podržavljeni, ali isto tako je jedan deo u zakupu, ad rugi kroz poslovno-tehničku saradnju. Mi iz DSS smatramo da je najvažnije da se resursi ne prodaju već da se zemlja što više uzima u zakup, odnosno da se zemlja daje u zakup. Sam primer te poslovno-tehničke saradnje koja će biti sprovedena verovatno je dobar primer gde će 20% prinosa ići Vojnoj ustanovi "Karađorđevo". To je dobar primer jedne vrste partnerstva.

Ono što mi je bilo zanimljivo je da 30 miliona evra imaju ovi kombinati, kako je ministar malo pre rekao, ali isto tako ti kombinati prilikom ulaska u tu novu firmu imaju obavezu da vrate sve dugove i da skinu hipoteke. Da li će oni to sami morati da vrate ili će ta nova kompanija to da radi, nije mi jasno. Uglavnom, ti kombinati se kupuju bez dugova, ako sam najbolje razumela.

Istakla bih vrlo važnu saradnju ulaganja u oblasti vazdušnog saobraćaja. Mislim da je to važno zbog raznolikosti turističke ponude u Srbiji, jer mislim da pored učešća Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnosno mogućeg učešća u JAT-u, takođe je vrlo važno da možda ponudimo ulaganja u određene aerodrome ne samo ovde u Beogradu nego u celoj Srbiji, jer bi na taj način možda mogli da privučemo turiste iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da dođu u sve krajeve Srbije, ne samo u Beograd, i eventualno možda neka mogućnost saradnje na temu aerodromskih kapaciteta.

Deo koji se odnosi na oblast nekretnina nije mi baš najjasniji. Da li to znači da će građani Ujedinjenih Arapskih Emirata biti vlasnici imovine u Srbiji?

Ono što je meni bilo zanimljivo, a to je saradnja u oblasti životne sredine, odnosno saradnja u oblasti izgradnje zelenih gradova. Već sam videla da su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima izgrađeni neki gradovi koji se nazivaju zelenim, odnosno gradovi bez zagađenja i korišćenja potpuno alternativnih izvora energije, što je jako značajno. Mislim da mi u Srbiji moramo da se malo više posvetimo zaštiti životne sredine, obnovljivim izvorima energije, a svakako možda možemo da prenesemo neka iskustva iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja imaju, a to smo čuli i mogli smo da pročitamo na internetu da oni pretvaraju morsku vodu u pijaću vodu, da ljudi koji su pretvorili pustinju u Egiptu u oazu mogu nešto da nam pomognu i da nam prenesu neka svoja iskustva, barem u oblasti obnovljivih izvora energije i da sve to povežemo sa ekonomijom.

U svakom slučaju, jedno od pitanja koje se nameće, a to je da li, npr, u tom osnovnom preduzeću odnos od 80-20%, prodaja kapitala, dela kapitala ili kompletnog, npr, pre kraja tih deset godina i slično, na koji način će se izvršiti, da li oni mogu da prodaju te kompanije bilo kome i na koji način? Možda bi to bilo zanimljivo da čujemo, pošto to nigde nisam videla u sporazumu.

Situacija u poljoprivredi kod nas je takva kakva jeste i loša privatizacija poljoprivrednih kombinata je dovela do ovakvog stanja u poljoprivredi i do poljoprivrednih kombinata koji su u postupku privatizacije propali, u potpunosti devastirane opreme sa otpuštenim radnicima, koji su zatim podržavljane, ali svakako to nije moglo da se vrati na neki normalan nivo. Smatram, kao što su i moji prethodnici govorili, odnosno kolega Popović da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sporazum koji može samo dodatno da pokopa tu srpsku privredu zato što preko 95% poljoprivrednih proizvoda, od 1. januara 2014. godine, imaće liberalizovan uvoz, bez carina ovde u Srbiji. Smatram da će to biti pogubno za srpsku privredu i mi u tom smislu

moramo da se pozabavimo podizanjem produktivnosti naših poljoprivrednih proizvoda, jer naša poljoprivreda, pa i industrija će se naći na jednoj vetrometini, u konkurenciji sa tržištima koja su mnogo stabilnija, jača i ozbiljnija tržišta EU, nego što je to naše.

Smatram da bi trebalo da uputimo neku inicijativu kako bi saradnja sa lokalnim proizvođačima hrane od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata i njihovih kompanija koje bi nakon potpisivanja ovog sporazuma došle u Srbiju trebala da ide u tom pravcu. U svakom slučaju, ideje koje DSS propagira i koje se nalaze u programu razvoja Srbije 2012-2017. godine u velikom delu se poklapaju sa ovim delovima sporazuma koji se odnose na poljoprivredu, odnosno na predugovore o kojima smo već čuli u medijima, a to je da svakako mora ulagati u opremu i mehanizaciju, da se mora ulagati u sisteme za navodnjavanje. Smatramo da moraju da se poboljšaju uslovi za grinfild investicije u poljoprivredi i da se poboljša izvoz krajnjih proizvoda, da se ne izvoze onako sirovi proizvodi, jer nebrendirani proizvodi i oni koji nemaju visok kvalitet ne mogu da dovedu do visoke zarade. Minimalno bi bilo ulaganje u tu tehnologiju, kao i u novu opremu i mehanizaciju.

Ono što treba da uradimo u budućem periodu u oblasti poljoprivrede jeste da napravimo kompletan katastar poljoprivrednog zemljišta i da se pozabavimo ukrupnjavanjem poseda. Važno je da iskoristimo situaciju kada je organska proizvodnja u Srbiji moguća i kada je velika potražnja za organskim proizvodima u Evropi. U svakom slučaju, da zaključim, da bi privukli investitore, da bi privukli ulaganja, svež kapital u Srbiju, moramo donositi pozitivna zakonska rešenja, da imamo efikasnu administraciju i da obezbedimo pravnu sigurnost i na taj način neće izostati ulaganje, ali pre svega strane investicije koje će dovesti do unapređenja domaće privrede, jer nama domaća privreda i domaća proizvodnja, mora da bude iznad bilo kakvog stranog investitora. Važno je da istaknemo diverzifikaciju tržišta. Znači da EU nije jedino tržište sa kojim Srbija može da sarađuje. To smo videli, to nam je drago, kroz saradnju sa Rusijom, ali i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Još jednom da pomenem, ne treba da prodajemo resurse. To je neka zadnja stvar sa kojom treba da se pozabavimo, već možda više da dajemo u zakup, da radimo na podizanju tehničko-tehnološke opremljenosti, da kroz ovakav vid diplomatije što više napredujemo, jer vidimo da EU ima alternativu. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.MAJA GOJKOVIĆ: Zahvaljujem.Poštovani predsedniče parlamenta, poštovani ministre, predstavnici Vlade,

poštovane kolege poslanici, zadovoljstvo mi je što sam danas prisustvovala toliko značajnoj raspravi o sporazumima koji imaju notu ekonomske saradnje sa pojedinim zemljama u svetu. Ovo je prva sednica koja je sa ovakvom tematikom izazvala zaista veliku pažnju svih poslanika. Svi mi koji smo u ovom sazivu sedam meseci, svedoci smo toga da obično ovakvi sporazumi, lako poslanici pređu preko sadržine, a ovoga puta je to izazvalo veliku pažnju zbog država sa kojima sklapamo te zakonske sporazume.

Ovde su izazvali pažnju sporazumi sa Ruskom Federacijom i naravno sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Oni koji su o tome govorili u nekom pežorativnom smislu, trebalo bi da nam objasne zašto ne investicije ovako velikog značaja iz tih država, a da iz nekih drugih i to u mnogo manjem obimu.

Ono što je zaista meni bilo interesantno jeste da su oni koji su protiv ovih sporazuma ili su govorili u negativnom smislu, uglavnom su birali poslanike koji su sa

teritorije AP Vojvodine i sa zadovoljstvom mogu da kažem da predstavljam poslanike poslaničke grupe SNS, da sam iz Novog Sada i da sam iz Vojvodine, i da nama koji živimo u Novom Sadu i u Vojvodini zaista mnogo znače ovakva ulaganja i značajan je sporazum Republike Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Naravno, puno kritika je bilo. Ne znam zašto su napravili paralelu pojedini poslanici sa sporazumom Srbije i Ruske Federacije. To je takođe jedna velika investicija, a odnosi se na privatizaciju NIS, koju Novosađani, Vojvođani dobro pozdravljaju. Da niste u parlamentu, da ne čujete pojedine poslanike pojedinih političkih partija, koje nisu trenutno u vlasti i ne participiraju u Vladi Republike Srbije, ne bi običnog građanina sreli na ulicama Novog Sada koji bi vam nešto pežorativno rekao o investicijama u NIS, odnosno privatizacija, a još manje o investicijama sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kojima danas i govorimo.

Da približimo građanima, ne nama koji smo ovde i koji smo politički obojeni, šta znače u brojkama te investicije. One koje su moguće investicije iz Emirata od podataka koje sam ja pronašla, samo da kažem u brojkama, to je 220 miliona dolara koji će biti investirani u raketni sistem, onda 100 miliona evra u osam poljoprivrednih kombinata, uglavnom u Vojvodini, 100 miliona evra iz Razvojnog fonda Abu Dabi, četiri milijarde evra koje su planirane za investiciju u fabriku čipova. Ne znam koliko je potrebno za podizanje modernog zdanja nekog hotela u Beogradu, ali možemo samo da vidimo kako sada izgledaju porušene zgrade Generalštaba. Naravno, partnerstvo sa JAT i JAT "Tehnikom".

Koliko je pažnje izazvala ova tematika ulaganja Ujedinjenih Arapskih Emirata u Vojvodini, u vojvođanske zemlje? Samo postavljam pitanje - u čemu je problem? To je državna imovina, tu su potpuno propali kombinati, tu su ljudi koji sada ne primaju plate izuzetno dug vremenski period, to je zemlja treće klase. Ne razumem šta poslanici opozicije u stvari brane? Brane neodbranjivo.

Čuli smo onda i ovde kritike na račun ovih sporazuma, zašto neke druge kompanije, recimo iz EU, nisu takođe imale šansu da se jave? Meni to nešto nije jasno. Svi znamo kakvo je stanje u kombinatima u Vojvodini, niko ih nije sprečavao da se zainteresuju istom merom koliko i Ujedinjeni Arapski Emirati i ponude Republici Srbiji jednake veličine investicija kao i Emirati. Mislim da je odgovor u tome upravo ono što kolega poslanik Šormaz, kao ovlašćeni predstavnik SNS, odnosno poslaničkog kluba, rekao, da je u stvari strah veliki u onima koji su imali monopol, da je strah u tome što više neće moći veliki tajkuni, hajde tako da ih nazovemo kolokvijalno, da imaju monopol i da će moći da se porede investicije jednog investitora kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati sa onim što je učinjeno sa poljoprivrednim zemljištima u Vojvodini od strane prljavog novca gospodina Šarića ili nekih tih velikih firmi koje su imale monopol da otkupljuju zemlju.

Takođe me brine ton pojedinih poslaničkih grupa u opoziciji, koje nikakve zamerke i ovakve diskusije parlamentarne nisu imale, kao da se već godinama otkupljivala ili otkupljuje i zakupljuje zemlja u Vojvodini od strane hrvatskih investitora. Ne mislim ništa pežorativno, baš hoću da kontriram vama koji imate nešto protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata, znači, neke bezbednosne procene, hajde da ne iznosim to javno, govore o alarmantnim podacima obradivog poljoprivrednog zemljišta koje su kupile pojedine zemlje, ovde niko to nije spominjao niti je nešto loše u tome rekao. Znači, imamo investitore iz Hrvatske, imamo jako puno investitora iz Mađarske, imamo

investitore u Somboru iz Irske, ali to ne smeta, a kada se pojavi investitor kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, e, onda to predstavlja problem za pojedine političke partije i opozicione poslanike.

Jedan od poslanika je rekao - ono što nije dobro za Vojvodinu, nije dobro za Srbiju. Odmah da mu kažem, da mu bude lakše, da može da spava večeras mirno, da je to odlično za Vojvodinu, da je to odlično za nas Vojvođane i seljake, odnosno paore, u Vojvodini, koji će konačno moći da rade u tim kombinatima. Ono što je dobro za Vojvodinu, dobro je i za Srbiju, tako da poslanik koji je govorio pre mene može da bude potpuno miran.

Znači, ukoliko je naša javnost pažljivo pratila čitav ovaj tok od januara meseca, koji je naš državni vrh sprovodio dok nije došlo do potpisa, koji su stavili vicepremijer gospodin Aleksandar Vučić i sam šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata i podigli to na jedan nivo određene garancije i pokazali koliko im je stalo do razvoja odnosa između naše dve države. Sa istom pažnjom su pratili i ljude u Emiratima, odnosno sam šeik, šef države i rekao je našoj delegaciji, što sam negde nedavno pročitala, da su oni imali isti takav problem kada su Kuvajćani investirali u njihovu zemlju i da su sami rekli, a ono što stvarno treba nas da motiviše kada budemo glasali, ne može ta zemlja da se stavi u džepove i da se odnose u Kuvajt, pa tako ni Ujedinjeni Arapski Emirati ne mogu srpsku zemlju ili vojvođansku zemlju da odnesu negde, nego će investirati u navodnjavanje.

Molim sve one zabrinute za sudbinu Vojvodine da malo prođu kroz te naše njive, da pogledaju kako to izgleda i da to kako trenutno izgleda se zamisle zašto to, recimo, pokrajinska vlada nešto nije obezbedila ovih 12 godina i unapredila položaj poljoprivrede u AP Vojvodini. Imala je šansu, ima je još uvek, jer je već 12 godina neprekidno na vlasti, pa su mogli da nađu i nekakve investitore u poljoprivredu Vojvodine, a možda i sami nešto da urade.

Vrlo značajna investicija o kojoj nismo govorili je investicija u vojni sektor. Treba pozdraviti saradnju i sporazum koji je napravljen u vojnom sektoru, naravno, sa firmom Jugoimport-SDPR, koja će biti nosilac tih poslova. Jugoimport-SDPR je tradicionalni partner sa svim zemljama arapskog sveta i to je izuzetno važno za našu ekonomiju. Biće uposlena jedan vojvođanska firma, odnosno firma na teritoriji AP Vojvodine, a to je "Utva", tako da ni tu nema zabrinutosti šta će biti sa Vojvodinom od ovih velikih investicija.

Investicija kompanije, ako se ne varam, koja se zove Mubadala, samo da objasnim građanima Srbije, planira se da investicija ima vrednost od četiri milijarde evra. Poređenja radi, čitav nivo direktnih stranih investicija u 2012. godini u Srbiji je iznosio 1,2 milijarde. Prema tome, ne znam ko može nešto da ima protiv tako velike investicije, mogućnosti da se zaposli hiljadu ljudi, i to visoko obrazovanih ljudi. Da li ćemo imati toliko stručnjaka ili ne? Važno je da su univerziteti rekli da imaju školovane ljude, da će nastaviti u tom pravcu da razvijaju taj sektor obrazovanja i da je najvažniji deo u svemu tome da li ćemo imati dovoljno kadrova za projektovanje čipova, za istraživački deo, za rad na inovacijama, ali treba da se obratimo i dijaspori. Mnogi ljudi su otišli iz ove države, rade u prestižnim kompanijama i ne treba da brinemo odmah unapred da li ćemo mi imati dovoljan broj ljudi.

Dakle, ove investicije su dobrodošle. Svakako da će poslanička grupa SNS podržati ove investicije, podržaće i svi građani Srbije, podržaće ljudi u Vojvodini jer oni nisu toliko politički obojeni kao svi mi koji sedimo u ovom parlamentu i jednostavno

traže posao i traže nekakav bolji život koji može svaki dobronameran investitor da im donese, kao što su svakako ove investicije koje su predviđene sporazumima koje ćemo, ne sumnjam, ratifikovati, odnosno izglasati danom glasanja. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.Narodni poslanik Radmila Gerov ima reč.RADMILA GEROV: Zahvaljujem predsedniče. Poštovani ministre, predstavnici

Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo četiri sporazuma koji govore o saradnji Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i dva sporazuma po kojima naša zemlja treba ponovo dodatno da se zaduži.

Ova Vlada je za samo sedam meseci zadužila sve građane ove zemlje za tri milijarde evra. Danas nam predlažete sporazum sa Ruskom Federacijom, kojim Srbija treba da se zaduži za dodatnih 800 miliona dolara i drugi sporazum sa Kuvajtom, gde treba da se zadužimo za 27 miliona evra. Oba sporazuma govore o investiranju u železnicu. Činjenica jeste da su naše pruge jako loše. Meni, kao poslaniku koji dolazi iz Negotina, iz istočne Srbije, je jako žao što na spisku gde će se pruge popravljati ne postoji nijedan deo pruga koji prolazi kroz istočnu Srbiju, od Knjaževca, Zaječara, do Negotina, gde vozovi putuju 20 kilometara na sat i brže možete od jednog grada do drugog da stignete peške.

Ali, složićete se, ministre, da u zemlji u kojoj imamo toliko nezaposlenih, u kojoj su plate mizerno male, u kojoj penzioneri jedva žive, jako je teško, kada saberemo sva ova zaduženja, da objasnimo na koji će način građani vratiti dug koji im je nanela ova Vlada, a to je otprilike 500 evra po svakom stanovniku. Znamo da ova zemlja ima mali izvoz, da nemamo proizvodnju, da nemamo novih radnih mesta.

Ovim kreditom sa Ruskom Federacijom, osim što nas zadužujete za popravku železničkih pruga, zadužujete nas i za kupovinu vozova, ali ne bilo kojih, nego isključivo vozova proizvedenih u Rusiji. Znači, mi od države Rusije dobijamo kredit koji treba vratiti sa kamatom od 800 miliona dolara, uz obavezu da samo od njih možemo da kupimo vozove. Je li to povoljno po Srbiju, našu zemlju?

Prethodna vlada, ona pre nje, i ova danas, kad god potpiše neki međunarodni ugovor sa Ruskom Federacijom, on nekako bude na štetu građana ove zemlje. Takav je ugovor sa NIS-om, takav je ugovor za izgradnju "Južnog toka", gde Srbija jedina zemlja gde Rusi imaju većinsko vlasništvo. Znači, danas ovim ugovorom koji će biti sigurno izglasan u ovom parlamentu, naša zemlja se obavezuje da kupi isključivo ruske vozove. Znači, mi ništa nismo dobili besplatno od Rusije, i ne vidim razloga ako od njih dobijemo kredit, zbog čega moramo da kupimo od njih i vozove.

Gospodine Dinkiću, vi veoma dobro znate jer ste pregovarali sa Rusima oko Železare Smederevo. Oni neće da ulože sredstva tamo gde im se isplati. Zašto mi onda moramo svaki njihov zahtev i svaku njihovu želju da poštujemo? Srpska napredna stranka se hvalila novim Zakonom o javnim nabavkama, kako će on taj zakon omogućiti dodatne uštede. Taj zakon će tek 1. aprila stupiti na snagu. Izglasavanjem ovakvog ugovora, znači više nema primene Zakona o javnim nabavkama. Da li to znači da direktor JP Železnice Srbije, Sima, ne zna da sprovodi zakon, pa mu treba međunarodni ugovor, da mu se kaže od koga mora da kupi vozove? Ili, mi imamo pravo, da se mi kao zemlja vozimo i nekim drugim vozovima, ne ruskim. I to niste obećavali vi, ali jesu neke vaše kolege, ministri u Vladi, još pre nekoliko godina da ćemo imati brze pruge. Do dan danas ih nemamo.

Što se tiče ovih međunarodnih sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, svim građanima je jako poznato da LDP oduvek zagovara saradnju sa svim državama, pogotovo državama u regionu. Mi apsolutno nismo protiv, ni privatizacije, niti stranih ulaganja, ali jesmo protiv jedne stvari. Ako nešto važi za građane ove zemlje, trebalo bi makar da važi i za one koji žele da investiraju u ovu zemlju.

Vi ste ministre rekli, da će Al Dahra uložiti 400 miliona dolara u osam kombinata, i jedan deo tih sredstava upotrebiće se za sistem za navodnjavanje. On je jako potreban građanima ove zemlje, i potreban je za razvoj poljoprivrede. Takođe, ste pomenuli i to da postoji mogućnost da dobijemo dodatni kredit od 100 miliona evra, koji bi se takođe opredelili za sistem za navodnjavanje, ali ste rekli da takvih projekata nema u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, i više puta ste pominjali Vojvodinu i Centralnu Srbiju. Moram da vas pitam - znate li vi da u Južnoj Srbiji postoje poljoprivredni proizvođači, postoje i u Istočnoj Srbiji. Ukoliko ne znate, u opštini Negotin, iz koje dolazim, postoji gotov projekat za navodnjavanje 2500 hektara, od kojih je do sada realizovano 300. Ukoliko uzimate već neki kredit, i investiciju novu, imajte u vidu da u toj opštini imate već gotov projekat za sistem za navodnjavanje, za koji kažem da nam je potreban.

Što se tiče, poljoprivredne proizvodnje u južnom delu Srbije, mogu samo da pomenem Leskovac. Prethodna Vlada je poljoprivrednim proizvođačima i građanima Leskovca, koji se bave proizvodnjom u plastenicima i staklenicima, obećala da će Leskovac da procveta geotermalnom energijom, koja će se čak koristiti i za izgradnju banje. Vi vrlo dobro znate, mada ne kažem da ste vi za to odgovorni, pričam o prethodnoj vladi, da iz republičkog budžeta izdvojeno 110 miliona za te geotermalne vode. Šta se ispostavilo, da su to bačene pare.

Da je došlo do izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, verujem da bi naši poljoprivredni proizvođači rado ulagali u sistem za navodnjavanje, makar ovaj kap po kap. Ali, kad vi po našem zakonu, možete da zakupite zemlju, samo na tri godine za ratarsku i povrtarsku proizvodnju. To se nikome ne isplati, dok za višegodišnje zasade možete na dvadeset godina.

Ono što je potrebno za razvoj poljoprivrede je pre svega izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. To poručite gospodinu Kneževiću vašem kolegi, da pod hitno pripremi izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da svi poljoprivrednim proizvođačima i svim budućim investitorima omogući da ukoliko žele da ulože u sistem za navodnjavanje mogu da zemlju zakupe na period duži od tri godine. Sigurna sam da ćemo imati veći broj investitora i više ćemo razviti poljoprivredu, mada od gospodina Kneževića to ne očekujem, jer sam videla na koji način je odgovorio na veliku krizu vezanu za aferu mleko, te u tom smislu mislim da nije kompetentan ni sposoban ni da predloži izmene ovog zakona.

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Dinkić.MLAĐAN DINKIĆ: Kada govorimo o centralnoj Srbiji, mislim i na Šumadiju i

na istočnu Srbiju i na južnu i na zapadnu Srbiju. To je centralna Srbija, makar koliko poznajem terminologiju. Vojvodina, Beograd, centralna Srbija, a centralna Srbija ima regione o kojima ste govorili.

Ministar sam finansija i naravno da ne znam zašta postoje spremni projekti. Tražio sam od institucija koje se time bave, a to su "Srbijavode", "Vojvodinavode", Institut "Jaroslav Černi", da nam daju šta imamo gotovo od projekata, jer su nam Emiraćani rekli – dajte nam projekte, odobrićemo vam mesec, dva dana kredit. Znači,

Srbijavode nam nisu dali, niti Černi, negotinske projekte što ne znači da ako postoje ih nećemo uključiti, jer mi ne mislim da sve završimo ove godine. Nama je cilj da što više poljoprivrednog zemljišta stavimo pod navodnjavanje i u istočnoj Srbiji, i u južnoj Srbiji, koju ste pominjali i u Pomoravlju. Sad smo dobili samo projekte iz Mačve i iz Vojvodine. Da li postoje neki drugi, to zaista ne znam, jer mi to nije struka, ali nama, meni je cilj da obezbedim sredstva, a na ljudima koji se bave navodnjavanjem da obezbede projekte.

Mislim da projekti nisu ozbiljno rađeni do sada jer su svi mislili da neće biti para za to. Sada kada smo na putu da dobijemo ta sredstva treba da institucije koje su nadležne za pravljenje projekata animiramo da te projekte urade.

Moram da kažem da brojni krediti do sada nisu realizovani jer na kraju projekti nisu urađeni. Evropska investiciona banka je davala nama kredit za prugu od Nove Pazove do Beograda, nikada Železnica Srbije nije uradila taj projekta. Govorim o prethodnim godinama. Ima još jedna stvar, često se u tim raspravama kaže – imamo projekte, a kada kažemo – dajte, onda se ispostavi da to u stvari nije projekat, nego idejni nacrt itd. Sigurno želimo da u svim regionima Srbije obezbedimo ovo navodnjavanje.

Najveći izazov nam je da to upravo uradimo u centralnoj Srbiji, jer znamo da možemo mnogo više da uradimo u povrtarstvu. Jednu liniju smo upravo i tražili za kredite samim poljoprivrednicima da bi mogli sami da prave ove staklene bašte ili plastenike, da uzimaju opremu za grejanje plastenika i sisteme kap po kap koje ste pominjali, a za ove javne infrastrukturne radove bićemo spremni da to uradimo u čitavoj Srbiji. Ako imate tih projekata treba dostaviti onima koji nama treba da dostave. To su "Srbijavode" ili neke institucije koje prave te studije.

PREDSEDNIK: Replika, šef poslaničke grupe SNS, Veroljub Arsić.VEROLjUB ARSIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, svog ću prethodnog

govornika koji je narodni poslanik, da neko ne pomisli da je u pitanju ministar, da podsetim da ljudi imaju ime i prezime i da mi kao lepo vaspitani ljudi nikoga ne zovemo Sima i Dima, nego direktor Železnica Srbije ima svoje ime i prezime. Zove se Dragoljub Simonović. Toliko o lepom vaspitanju i toliko o kvalitetu diskusije od one stranke koja se predstavlja ovde najevropskijom u ovom parlamentu.

Očigledno, da kada god se priča o kreditima i saradnji sa bilo kojom zemljom koja je van EU ta stranka je gadljiva na njihov novac i njihovo ulaganje. Mi iz SNS smo gadljivi samo na novac koji je stečen kriminalom.

Samo bih hteo da podsetim, kada pričate o velikim partnerima. "Sartid" kada je vaš predsednik bio potpredsednik Vlade Republike Srbije, prodat je za 25 miliona evra, tada je bio očišćen od svih dugova, zato što je bio kupljen iz stečaja. Država je čak i morala da vraća neke kredite koji su bili međunarodni, a vraćen je Srbiji za jedan dolar ili evro i dugom od trista miliona evra.

Isto tako bih hteo da podsetim da NIS koja se stalno napada od kada je prodata stranom partneru ne beleži više gubitke, a Srbija kao suvlasnik uživa pravo na dividendu za razliku od "Sartida"smo dobili čist gubitak. Tako da, kada počnete nešto da kritikujete zbog kritike, a ne zbog razloga bar razmislite šta ste radili dok ste bili u vlasti, ne kao ova stranka vi nama stalno spočitavate nešto drugo, ali ipak su neki od vaših bili u vlasti.

PREDSEDNIK: Radmila Gerov, replika. Izvolite. RADMILA GEROV: Ja imam dve replike. Govoriću prvo ministru, pa posle

gospodinu Arsiću.

Gospodine ministre, postoje projekti, ja sam bila predsednik opštine, ima ih u Srbijavodama, radio ih je "Jaroslav Černi" i to je projekat za navodnjavanje i odvodnjavanje negotinske nizije na dve i po hiljade hektara. Realizovano je do sada trista hektara i Srbija vode iz Negotina da ne kaže da ima projekat, a projekat postoji i na našoj lokalnoj skupštini, to je ušlo u kapitalne investicije, vredno je milijardu i 800 hiljada dinara.

Što se tiče vašeg izlaganja, ja sam izuzetno kulturna i vaspitana, bar se nadam. Iako sam rekla svima, a nisam pomenula ime i prezime to je iz razloga što je gospodin Simonović na sajtu Javnog preduzeća "Železnica Srbije", gde je imenovan za direktora stavio svoje ime i prezime i crtica Sima. Ja to nigde nisam videla da se neki direktor tako predstavlja, iako je tako on sam sebe predstavio, smatram da imam pravo da tako zovem po nadimku.

Što se tiče toga, da je "Sartid" prodat, tako što su vraćeni dugovi, pa ja koliko vidim i vi ovde vraćate dugove ovim kombinatima. Arapski Emirati ne kupuju osam kombinata sa dugovima, koji su oko 30 miliona evra, kako je rekao gospodin Dinkić, nego će te dugove vratiti država.

Što se tiče NIS - to je uspešna ruska kompanija. Je li tako? Uspešna ruska, ne srpska kompanija i prodata po nižoj ceni nego što je trebala da bude prodata i vi to vrlo dobro znate. Vi možete sada da odmahujete glavom. Vi ste odmahivali glavom i prethodnih godina kada smo pričali o dobrosusednom saradnjom u regionu, pa sada sarađujete.

PREDSEDNIK: Nemojte se tako obraćati narodnom poslaniku. Narodni poslanik Veroljub Arsić.VEROLjUB ARSIĆ: Ako će neko da uloži 200 miliona evra u infrastrukturu koju

ne može da ponese ni da odnese, ako će da zaposli ljude, možda bi trebalo da platimo tih 30 miliona evra.

Ali, samo da vas podsetim, dug "Sartida" koji je država platila, što od domaćih banaka, što od stranih banaka je milijardu evra. Nemerljivo, neuporedivo i zašto niste onda postavili pitanje, tada "Sartid", odnosno pre godinu dana U.S. Steel, čija je to firma? Američka. Od čega? O tome i govorim, nemate isti princip, imate duple standarde.

Znači, ono što dolazi iz SAD to mora da bude bezuslovno dobro, nemam ništa, šta god da dođe odande, ako je u nekom našem interesu, ali isto tako i sa bilo koje druge strane, ako je neko ulaganje, ako su nova radna mesta, onda to mora da bude dobro. Ako kažete da ste bili predsednik opštine, evo ja vam garantujem da se pojavi bilo koji investitor u Požarevcu, spremni smo i da se odreknemo naknade za gradsko građevinsko zemljište ali da nam zaposli 500, 600, 700 ljudi, da zaposli ljude, ne da trgujemo s ljudima, nego da ih zaposlimo.

Verovatno će ako dođe s neke druga strane koja nije ruska strana, to vama da bude prihvatljivo, ako dođe sa ruske strane onda je to problem, ako dođe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, to je opet vama problem. To su ti vaši dupli standardi koje stalno imate kad god su ovde debate u Skupštini.

PREDSEDNIK: Replika, gospođa Gerov. RADMILA GEROV: Gospodine Arsiću, mi zaista nemamo duple standarde i što

se tiče ulaganja vezano za Al Dahru, šta sam ja rekla? Ja sam u svom izlaganju rekla da treba da se promeni Zakon o poljoprivrednom zemljištu i da se na isti način omogući

drugim poljoprivrednim proizvođačima da zakupe zemlju, ne na tri godine, nego na duži vremenski rok. Ja sam to rekla gospodine.

Što se tiče Ruske Federacije, normalno da sam protiv. Zbog čega ova država uzima kredit od Rusije i ima obavezu da kupi ruski voz. Vi s time možete da se složite. Ja s tim ne želim da se složim. Znači želim da, ako sam uzela kredit od Ruske Federacije imam pravo da kupim bilo koji voz koji je proizveden na svetu. Zašto moram ruski? Zbog čega moram da uzmem njihov kredit s kamatom uz obavezu da kupim njihov voz? Izvinite, ja smatram da to nije u redu. Vi možete smatrati da je to u redu. Takvi su svi sporazumi koje ova država ima sa Rusijom.

Kažite mi jesam li u pravu da samo Rusija u Srbiji ima većinsko vlasništvo vezano za Južni tok. Nabrojte državu gde imaju 51%? Ne postoji ni jedna, jedina je Srbija. Izvinite to nije povoljno za Srbiju, a vi možete da volite Rusiju koliko god želite, ali to nije povoljno za našu zemlju.

PREDSEDNIK: Replika, gospodin Arsić. Izvolite. VEROLjUB ARSIĆ: Ja neću više da se javljam na replike, zato što teško je nekim

ljudima da se objasni nešto što ne žele da razumeju.Južni tok nije ni trebao da prođe kroz Srbiju i vi to isto tako dobro znate kao i ja. I

da je jedan od uslova da privučemo tu investiciju u Srbiju, bio da damo 51%. Neće niko ništa da vam da na lepe oči, čak ni Ruska Federacija.

Ali, ako pogledamo situaciju pre toga, ko je hteo nama da napravi gasovod? Da kupujemo preko Mađarske, koji je jako skuplji? Bili smo u situaciji jedna ruka prazna, u drugoj nema ništa. Sad imamo nešto i to je dobra investicija i bez obzira da li smo vlasnici 49 ili 51%, očekuje se dobit na godišnjem nivou, od korišćenja tog gasovoda negde oko 500 miliona evra. Da li je to malo? Neka je i pet, nije malo. Niko nije hteo da pravi. Isto i sa tim kreditima. Neće niko na svetu da vam da povoljniji kredit.

Ali, ako ti daje povoljan kredit koji ne možeš na tržištu da dobiješ, pa moraš nešto da uradiš i zauzvrat. Ako ti daje čak i taj voz jeftinije, nego što na tržištu možete da ga kupite, bez tog kredita, pa onda tu ima neku ekonomsku računicu. Ili je uvek problem to dolazi sa one strane. Izgleda mi da je samo to problem.

PREDSEDNIK: Narodni poslanik Irena Aleksić. IRENA ALEKSIĆ: Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona o

potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, ovaj sporazum u sebi sadrži niz međusobnih oblika saradnje između ove dve države. Saradnje u oblasti privrede, poljoprivrede, turizma, zdravstva, kulture, kao i mnogih drugih oblasti.

Ono što je sigurno jeste da naša država može mnogo toga da nauči od države kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati. Pre toga, pre svega, da svaka ozbiljna i odgovorna država mora da nauči da razmišlja i da planira unapred. Tako su isto Ujedinjeni Arapski Emirati na vreme shvatili da naftne zalihe neće trajati zauvek, tako da su na vreme počeli da ulažu i u neke druge oblasti, kao što su poljoprivreda i turizam. Da nemoguće ne postoji Ujedinjeni Arapski Emirati su upravo dokazali na primeru poljoprivrede.

Ono što je jako bitno, kada je poljoprivreda u pitanju možda čak i najbitniji oblik saradnje, koji se nalazi u ovom sporazumu, jeste da će sve planirane investicije koje bi trebalo da stignu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a pod njima se podrazumeva ulaganjima u navodnjavanje zemljišta, razvoj poljoprivredne proizvodnje, kao i sa

modernizacijom poljoprivredne opreme, da se može početi već tokom 2013. godine, što je za našu zemlju od ključnog značaja, zato što su nama investicije u toj oblasti, priznaćete, potrebne što pre.

Ono što je od presudnog značaja takođe, jesu i osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine.

Poljoprivreda, to je ono što moramo da shvatimo kao i sve druge oblasti danas, nije statična, više ne postoji ni jedna oblast koja je statična, već krajnje dinamična, npr. kao zdravstvo.

Mi to moramo da shvatimo i da budemo stalno u korak sa svetom ako hoćemo da na tržištu prezentujemo najbolji mogući proizvod, znači da budemo stalno korak sa svetom, a jednoga dana, zašto i ne, korak ispred.

Na taj način svim ovim zajedničkim merama, objedinjenim možemo da dovedemo do toga da naša poljoprivreda konačno doživi dugo očekivani preporod, jer priznaćete, bez osnažene i preporođene poljoprivrede ne može da dođe ni do kakvog značajnijeg napretka u našem ekonomskom i društvenom razvoju.

Još jedan jako bitan oblik saradnje, koji je predviđen ovim sporazumom, jeste i ulaganje u oblast turizma. Kada je turizam u pitanju, Srbija ima izuzetan potencijal koji nažalost nije baš najbolje iskorišćen. Znamo da je turizam oblast u koju zaista mora da se uloži, ali se taj isti uloženi novac najbrže i vraća i najbrže se počinje sa zarađivanjem.

Ono na šta bih ja posebno skrenula pažnju jeste izuzetno bogatstvo Srbije kada su u pitanju relativno dobro očuvani srednjovekovni gradovi, a koji nažalost, u koje nije dovoljno investirano i nisu iskorišćeni na najbolji mogući način. U blizini tih srednjovekovnih gradova uglavnom, nalaze se i brojne crkve, manastiri koji predstavljaju pravu atrakciju. Možda najbolji primer takvog jednog mesta, jeste srednjovekovni grad Maglič, koji se nalazi nedaleko od grada Kraljeva, a za koji postoji već sada, do u detalje razrađen plan, projekat kako od takvog jednog mesta napraviti pravu turističku atrakciju, kako za domaće tako i za strane turiste.

Da bi turizam mogao nesmetano da se razvija, ono što moramo da ponudimo jeste krajnje kvalitetna usluga, u pogledu saobraćaja, što je takođe predviđeno ovim sporazumom, s tim što će Republika Srbija davati na korišćenje ili kupoprodajom lučkih i aerodromskih kapaciteta u postojećim kompanijama u našoj zemlji, omogućiti modernizaciju kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja, znači ono što je nama preko potrebno. Samim tim dolaziće i do razvijanja, do širenja tih kapaciteta i naravno na taj način do otvaranja novih radnih mesta za naše građane.

Ništa manje bitna saradnja, takođe predviđena ovim sporazumom, jeste u oblasti energetike i zaštite životne sredine. Ogledaće se, pre svega u planiranju, kako, recimo na najbolji mogući način iskoristiti atomsku energiju u mirnodopske svrhe. Zatim obnovljivi izvori energija, alternativni izvori energija, kako na najbolji mogući način zaštiti životnu sredinu, projekat zelenih gradova, kao i naravno na koji način smanjiti emitovanje ugljen-dioksida.

Jedna, od možda najbitnijih saradnji koja je predviđena ovim sporazumom jeste i vojno bezbednosna saradnja, koja će se ogledati i pre svega u međusobnoj razmeni informacija i iskustava u borbi protiv kriminala, organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Te mere će svakako doprineti tome da Srbija postane država u kojoj se svaki njen građanin oseća krajnje sigurno i zaštićeno, što nam je svima i cilj.

Ovo što sam ja nabrojala samo su neki od vidova saradnje koja će se odvijati između ove dve države i ono što bih naglasila na kraju, jeste da Srbija kao država predstavlja jedan ogroman potencijal, koji do sada nažalost nije dovoljno iskorišćen, ali da ova Vlada ima i strategiju, strpljenje i potrebnu energiju da taj potencijal razvije do njegovog maksimuma, a ovaj sporazum je samo jedna od niza konkretnih akcija koje ova Vlada sprovodi u cilju ostvarenja Srbije, kao napredne i ekonomski stabilne države. Tako da će SNS podržati ovaj sporazum. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.ALEKSANDAR PEJČIĆ: Zahvaljujem gospodine predsedavajući.Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre

Dinkiću, pre svega da razjasnimo oko ove bušotine i vi ste svesni toga da je to bila avantura prethodnog gradonačelnika Leskovca, koje je građane Leskovca koštala milion i trista hiljada evra. Na 1500 metara, nađena je termalna voda sa 53 stepena, tako da nije mogla da se eksploatiše uopšte. Znači, to je bila jedna avantura koja je skupo koštala sve nas u Leskovcu, a i građane Srbije.

Kada je reč o ovoj tački dnevnog reda, gde govorimo o raznim sporazumima, ugovorima, o kreditnim aranžmanima, ja ću da se skoncentrišem na dva kreditna aranžmana, to je sa Ruskom Federacijom, ruski kredit, gde će Srbija dobiti negde oko 800 miliona dolara i kredit iz Kuvajta, tj. od Fonda za arapski ekonomski razvoj, gde ćemo od Kuvajta dobiti negde oko 25 miliona dolara. Dakle, oba ova kredita iskoristiće se za revitalizaciju železničkih pruga, za izgradnju nekih novih objekata ili za kupovinu dizel motornih vozova.

Svi dobro znamo da Srbija jeste zadužena zemlja, da je apsolutni javni dug negde oko 18,7 i da je od 2008. godine rastao 113%. Međutim, mi iz DSS imamo jasan stav kada se sredstva ulažu i u infrastrukturu i u proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta i uvek ćemo vas podržati. Međutim, uvek ćemo vas kritikovati kada vi uzimate kredit za budžetski deficit i za javnu potrošnju.

Ova dva kredita, rekli smo, se uzimaju da bi se revitavizovala srpska železnica. Želim pre svega da kažem da je stanje u srpskim železnicama katastrofalno, kao i u državi. Vi za stanje na železnicama niste krivi, jer ste zatekli stanje. Želim ovog puta da pojasnim šta je to katastrofalno u srpskim železnicama.

Svi dobro znate da mi imamo preko 3800 kilometara železnice. Zatim, te železnice su stare izmešu 40 i 60 godina i da se vrlo teško voziti po njima. Na njima se postiže brzina oko 40 kilometra na sat. Na nekim mestima, naročito u regionu južne i jugoistočne Srbije juri se već brzinom od 10 do 30 kilometara. Ja se nadam posle uzimanja ovih sredstava da će se to stanje itekako poboljšati.

Zatim, moramo reći da u Topličkom kraju, narodno veselje prosto kada dođe voz. Igra se Kozaračko kolo, ministre, pošto vozovi ne saobraćaju redovno. Pisane su i peticije, međutim, odgovor je da nema dovoljno lokomotiva. Ja se nadam da posle ovog kredita će biti dovoljno lokomotiva i da će vozovi saobraćati. U tom delu Srbije, ne samo da vozovi iskaču iz voznog reda, nego iskaču i iz šina što je itekako opasno i za putnike i za uopšte železnički transport.

Pruga od Beograda do Soluna napravljena je još 1886. godine. Tada se pravcem od Beograda do Leskovca, dakle ja dolazim, išlo negde oko četiri i po sata. Sada se putuje negde oko šest sati. Možete da shvatite u kakvom nam je železnica stanju.

Međutim, ja se bojim nečeg drugog, gospodine ministre, da Koridor 10 ostane mrtvo slovo na papiru, ako država ne reaguje i ako država ne rekonstruiše taj Koridor 10. Pretnje su da će nas zaobići evropski vozovi, da će ići putem Bugarske, Rumunije, da će ići putem Koridora 4. Zato država, gospodo Evropejci, mora da reaguje hitno, promptno, ako želite u EU brzim šinama i brzim vozovima ETŽ, koji idu po 300 kilometara na sat da idete, ili ćete pak ići Ćirom. Bojim se da ćete tako stići u EU tek 2050. godine, možda 2060. godine, ako nas EU hoće u svoj zagrljaj.

Sad da se osvrnemo na ove kredite o kojima danas pričamo sa Ruskom Federacijom, a to je izvozni kredit koji je uzela Republika Srbija, oko 800 miliona dolara i iskoristiće se za izgradnju nekoliko deonica, etapa, kao što svi znamo, već smo čuli to. Prema Pančevu drugi kolosek koji treba da se elektrificira, prema pruzi Valjevo – Loznica, verovatno treba da se radi, da se spoji sa Republikom Srpskom centralna i zapadna Srbija, na pruzi Beograd – Bar, na Koridoru 10, 6, lokacija ukupne dužine 110 kilometra i da se kupe dizel motorni vozovi koji će se koristiti u prevozu putnika.

Međutim, ovaj sled događaja, odnosno potpisivanje ovog ugovora ima neku hronologiju. Prvo su se sastali predsednici država, pa je potpisano strateško partnerstvo između državnih železnica Rusije i srpskih železnica i na kraju je došao konačan ugovor. I gle čuda, potpisnik ovog konačnog ugovora ste vi gospodine Dinkiću i meni je izuzetno drago, s obzirom da ste imali rezerve prema ruskom kapitalu, što ste vi potpisnik ovog ugovora. Nadam se da ste evoluirali kao političar i da podržavate jednu ovakvu stvar, izuzetno mi je drago.

Kada je reč o drugom kreditu, to je kredit sa Kuvajtskim fondom za arapski ekonomski razvoj. Radi se o deset miliona dinara, ali ne srpskih, već kuvajtskih. Kad konvertujemo, to iznosi oko 25 miliona dolara. On treba da se utroši za izgradnju beogradske železničke stanice "Centar", prva faza. Treba da se napravi 37 hiljada metara kvadratnih, da se izgradi osam koloseka, četiri pomoćna i pet perona, kao i konstrukcija za tunel da bi se ovaj objekat "Prokop" u celini napravio. Počeo je da se gradi još 1977. godine. Do sada je utrošeno 35 miliona dolara. Da bi se napravio, mora da se utroši još oko 150 miliona. Kako će država naći pare, o tome ćemo tek pričati.

Inače, za ukupan beogradski čvor, koji bi trebao da bude u funkciji, treba da se potroši još oko 350 miliona. Do sada je potrošeno oko 600 miliona evra. Nadam se da će država takođe obezbediti sredstva.

Gospodine Dinkiću, ne znam da li ste razmišljali o javnom privatnom partnerstvu, uopšte o finansiranju srpskih železnica? Postoji i ta mogućnost, taj model finansiranja, pa eto prilike da počnete da razmišljate da možda nađete strateške partnere koji žele da vide neki svoj interes.

Gospodine Dinkiću, želim da pošaljem poruku sa ove sednice, a to je poruka svih nas ovde, da je ova Vlada napravila jedan otklon od glavnog finansijera Srbije, a to je EU. Dakle, mi smo kao DSS govorili da trebamo da proširimo saradnju na ekonomskim principima sa svima, i sa zemljama EU i sa zemljama BRIKS, sa zemljama trećeg sveta, arapskim zemljama. Danas govorimo o svim tim zemljama koje ulažu u Srbiju. Oni su zainteresovani da ulažu u Srbiji, samo trebamo da im damo određene projekte da finansiraju.

Mi danas imamo izgradnju mosta preko Borče. Evo, Rusi finansiraju izgradnju određenih železničkih koloseka. Zatim, danas govorimo i o ulaganju Arapskih Emirata. Gospodin Vučić ide da pregovara u Angoli za neke investicije. Sve je to dobro. Dakle,

dobro je da Srbija privuče što više stranih investitora koji će ulagati u Srbiju. Nije dobro da Srbija ima štetu zato što će biti "članica Evropske unije". Sporazum o stabilizaciji koštao je Srbiju prethodne četiri godine 600 miliona evra. Toliko imamo manje u budžetu. Svi to dobro znamo.

Dakle, DSS, kao što ste rekli, podržavaće uvek ovakve zakone i ovakva zaduženja koja imaju za cilj ulaganje u infrastrukturu, u proizvodnju i u otvaranje novih radih mesta. Dakle, u nama ćete imati strateškog partnera, međutim, ako se krediti uzimaju, kao što sam rekao, za popunu deficita u budžetu, imaćete i te kako velikog kritičara. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Samo da ipak iznesem stav Vlade. Nismo mi napravili

nikakav otklon od EU. Mi od EU očekujemo, preko Evropske investicione banke, 500 miliona evra ove godine za mala i srednja preduzeća. Mi samo želimo da sarađujemo sa svima, i sa EU, i sa Rusijom, i sa Kinom, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa svim zemljama. Svaka zemlja od njih može da nam da određeni doprinos.

Ne slažem se sa vašom ocenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer, ne zaboravite, zahvaljujući tom sporazumu Srbija ima bescarinski izvoz u EU, a 58% našeg izvoza ide na tržište zemalja EU. To je naše najveće izvozno tržište. Dakle, ne smemo biti isključivi. To samo hoću da kažem, kao što ne treba, možda, što ste vi kritikovali, da budemo vezani samo za EU, već treba da sarađujemo i sa Rusijom, Kinom, Emiratima. To je tako. Ali, ne treba sada da odbacimo tržište koje nam je najveće i gde smo prirodno. Dakle, treba samo da proširimo i da esperziramo našu saradnju i na druge. To i činimo. To hoću da podvučem.

Dakle, Vlada će i dalje sarađivati sa evropskim institucijama. Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, kada pogledate troškove i koristi, daleko su veće koristi, jer smo dobili odmah, još 2001 - 2002. godine, kada smo prvi sporazum napravili, da mi možemo bez carine kod njih da izvozimo robu, a mi tek postepeno ukidamo u roku od 15 godina carine.

Nisu tačne neke konstatacije za poljoprivredu. Nemamo obavezu od 2014. godine da svedemo carine za poljoprivredne proizvode. Naprotiv, to je odloženo dejstvo. To je rekao vaš kolega. Treba biti jednostavno balansiran i odmeren. Sarađivaćemo sa svima od kojih građani Srbije i svi naši regioni mogu imati koristi.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.ALEKSANDAR PEJČIĆ: Kada sam govorio otoklonu prema EU, mislim na

politički otklon. Inače, mi kao stranka i te kako želimo da sarađujemo, normalno i kada budemo uzeli tu odgovornost da vodimo državu, sa svim zemljama i na evropskim na ekonomskim principima, sa svim zemljama BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, koji sada neki od njih ulažu, ali mnoge od zemalja i EU nas uslovljavaju državnim integritetom da bi sarađivali sa nama i da bi mi ušli u EU.

Mi smo tu veliki kritičari, gospodine Dinkiću. Ne želimo da nas niko ucenjuje. Ta naša politička neutralnost poslaće jasnu poruku da smo interesantni za sve zemlje koje žele da ulažu u Srbiju. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Jadranka Joksimović. Izvolite.JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem. Poštovani predsedniče i kolege narodni poslanici, zaista sam drugačije koncipirila

početak moje diskusije, ali je veoma interesantna ova lažna distinkcija sa kojom se čitav

dan nastupa sa pozicije opozicije, ako tako mogu da kažem, oko poželjnih i nepoželjnih tržišta, alternative EU ili nekog opozitnog odnosa prema tome što će neko ko nije iz EU investirati uopšte u Srbiju. To je prosto neverovatna zamena teza i smatram da je veoma štetna po Srbiju. Ne znam da postoje nepoželjna i poželjna tržišta, posebno u vreme ovako teških ekonomskih uslova i devastirane ekonomije, ako mogu da kažem, ispumpane i izduvane srpske ekonomije, da bismo sada ovde, čak moram malo da kritikujem i ministra u smislu njegovog apologetskog nastupa u kojem pokušava u dobroj nameri, pretpostavaljam, da objasni i opravda investicije koje dolaze sa ovih tržišta, a mislim da nema potrebe ni za kakvim pravdanjem. Ko ne razume potrebu dolaska investicija u Srbiju, taj zaista ne znam šta radi u politici, ni u parlamentu, ali dobro, to su sve legitimni spiritus momenti opozicije, kada nema drugih dovoljno dobrih razloga. Međutim, na ovu temu zaista ne mogu da poverujem da neko ima bilo šta protiv investicija.

Fokusiraću se na sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Zaista mislim da je važno zauzeti jedan afirmativni pristup, pre svega zbog građana Srbije i pojasniti zbog čega su ovi sporazumi značajni. Sporazumi sa Ruskom Federacijom i Kuvajtom su takođe veoma značajni, ali čini mi se da su ovde sporazumi sa Emiratima jedan strateški zaokret u nastupu srpske privrede.

Zaista moram da pohvalim, ovde je prethodni kolega poslanik govorio o zemljama BRIKS. Vrlo dobro se sećam 2007. godine. Tadašnji resorni ministar je govorio kao iznuđeni zaokret o tržištima BRIKS, a mi danas nemamo iznuđeni zaokret, nego imamo jedan aktivan nastup i aktivan pokret ove Vlade da pronađe prostor srpskim kompanijama i da unapredi, ako ništa drugo, ne ovim kompanijama, ali da unapredi ono gde imamo komparativne prednosti, a to je poljoprivreda.

Te komparativne prednosti koje bi trebalo, kako kažu poslanici iz Vojvodine, da budu pokretač razvoja Srbije, nažalost su takve da u Vojvodini, gde je zemlja takva da kada bacite dugme treba da rast kaput, ne raste, a oni koji mogu da nam pomognu da unapredimo agrotehničke mere su iz zemlje gde kada bacite dugme, ono potone u pesak pa ipak i te kako dobro...

Ako možete, gospodine predsedniče, da zamolite narodne poslanike, ne volim da se nadglasavam, pa čak i iz moje poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Dakle, trebalo bi da budemo skoncentrisani. Ovo su važne stvari. Direktno se odnose na budućnost građana Srbije, a evo i na koji način.

Dakle, ova vrsta ekonomske saradnje i tog zaokreta na tržišta koja su u ekspanziji, između ostalog, Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su, volela bih da obavestim građane o tome, na skali koju je uradio zaista renomirani vašingtonski institut za međunarodne finansije, rangirani već deset godina kao druga arapska ekonomija, ekonomija arapskog sveta i koja ima tendenciju napredovanja i dupliranja za 2014. godinu mnogih parametara koji čine ukupan BDP Ujedinjenih Arapskih Emirata, zemlja koja je uspela da za poslednjih 30 godina, od kada je pronađena nafta kao neki glavni izvor privrednog napretka, od jednog malog pustinjskog Emirata postane jedna izuzetno moderna i ekspanzivna zemlja, ekspanzivna pre svega u pogledu ekonomije, turizma, privrede, pa i namenske industrije.

Poljoprivreda je veoma mala. Poljoprivreda kod njih učestvuje samo sa 0,8% u ukupnom društvenom bruto društvenom proizvodu, što je takođe veoma značajno za nas,

jer ako za jednu Srbiju nije važno da bude na mapi investicija zemlje koja ima tendenciju ozbiljnog rasta BDP u idućim godinama, onda ne znam šta je važno.

Dakle, htela sam samo ovih par stvari oko Ujedinjenih Arapskih Emirata da kažem da bi ljudi zaista znali o kakvoj se značajnoj svetskoj ekonomiji radi, a svakako nemojte da zanemarite ni jedan drugi aspekt o kojem se veoma malo govori, a to je činjenica da ekonomski odnosi i prisustvo kapitala daleko najbolje amortizuju sve potencijalne i bezbednosne izazove i rizike kojima mi nismo imuni na njih s obzirom na našu geopolitičku i geostratešku poziciju.

Zbog toga mislim da prisustvo kapitala iz Arapskih Emirata, koji je takođe veliki partner i SAD, i te kako može da doprinese i jednoj, da kažemo, stabilizaciji i nekih drugih i bezbednosnih i političkih, a ako hoćete, ekonomskih, pa i kulturnih momenata. Zašto i to ne istaći.

Što se tiče samih sporazuma koji su vezani za poljoprivredu i za namensku industriju reći ću samo nekoliko stvari, koje, čini mi se, nisu pomenute, neke i jesu. Što se tiče namenske industrije, dosadašnji odnosi naše dve zemlje zaista predstavljaju dobru osnovu za razvoj i intenziviranje te ukupne bilateralne saradnje, a tamo gde je bilateralna saradnja dobra, ona direktno vodi uopšte boljoj poziciji u multilateralnoj saradnji i ta vojna ekonomska saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koliko sam ja dobila informaciju, uspostavljena je 1983. godine, ali je u dosadašnjem periodu bila izuzetno skromna i uglavnom se svodila na vojno-ekonomsku saradnju u organizaciji preduzeća "Jugoimport SDPR" i naravno neko sporadično učešće naših vojnih lekara na simpozijumima i u tom dakle smislu je postojala saradnja.

U ovom trenutku saradnju u oblasti odbrane moguće je razvijati prvenstveno u oblasti vojno-ekonomske saradnje, ali i kroz vojne i druge oblike saradnje, s obzirom da je zahvaljujući jednom nasleđenom dobrom imidžu i reputaciji Srbije u ovoj oblasti, Srbija je i dalje spremna da odgovori svim zahtevima školovanja i usavršavanja u vojno-obrazovnim institucijama Republike Srbije, za koji postoji interes Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Dobila sam podatak da je nakon potpisivanja Sporazuma o međudržavnoj saradnji i Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, Sporazuma između Vlade RS i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane, pa zatim i zajedničke izjave o strateškom partnerstvu i Ugovora o zajedničkom razvoju i opremanju raketnog sistema "Alas" između preduzeća "Jugoimport SDPR" i "Emirat sedvant risrč end tehnolodži holding LLS" otvaraju se mogućnosti za saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa kada su u pitanju namenska industrija i sektor bezbednosti, a pre svega odbrane.

Ono što treba naglasiti u ovom segmentu, a odnosi se i na poljoprivredu i na svo drugo što je pobrojano u sporazumima to su izuzetne finansijske mogućnosti kupaca Ujedinjenih Arapskih Emirata, te će ovo tržište biti predmet i posebnog interesovanja i nastupa preduzeća naših renomiranih preduzeća iz ove oblasti, pre svega "Jugoimport SDPR" i privrednog društva "Zastava oružje".

Još jedna stvar koja je vezana za poljoprivredu, a čini mi se da je ovde bila nekoliko puta na meti predstavnika nekih opozicionih stranaka, je sledeće – te sporne nedoumice oko zakupa. Razumela sam šta su ključne primedbe. Ono što sam shvatila i što bih volela da podelim sa građanima, pa ako nije tačno neka kažu, da jedino poljoprivredno zemljište koje jeste predmet zakupa jeste 2.982 hektara koje je koristilo

Gazdinstvo "7. jul" iz Surčina, a koje je u sklopu PKB, a za čiji zakup se do sada državi nije plaćao ni jedan jedini dinar. Predugovor predviđa zakup od 2.982 pomenuta hektara zemlje po ceni od 250 evra po hektaru godišnje, što predstavlja, koliko sam shvatila, izuzetno visoku cenu, s obzirom na to da se radi, nisam stručnjak ali sam razumela, o kategorizaciji zemljišta. Postoji prva i druga, a ovo su treća i četvrta kategorija zemljišta, dok je prosečna cena zakupa u Srbiji u prošloj godini iznosila 180 evra po hektaru. To su zvanični podaci i oko toga nema dvojbe. Prema tome, pobijeni su navodi svih onih koji kažu da je prosečna cena zakupa 500 do 600 evra po hektaru. Sva ostala državna zemlja koja je do sada korišćena u zakup uključujući i 16,5 hiljada hektara, koje su koristili kombinati obuhvaćeni predugovorom, biće izdati, ako nisam u pravu molim vas da me demantujete, isključivo vojvođanskim paorima, a ne kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

To su stvari oko kojih se i te kako zloupotrebljavala, možda i neznanje javnosti, a možda to nismo dobro predočili javnosti, ali to su činjenice. Ako to nisu činjenice, dajte dobru argumentaciju da nisu.

Prisustvo stranog kapitala u pogledu posedovanja srpskih oranica, koje je takođe postavljeno kao pitanje, je zaista neverovatno u situaciji u kojoj najviše zemlje u Vojvodini poseduju Mađari, Hrvati, pa onda, kao što je koleginica pomenula, Irci u Somboru. U Vojvodini danas blizu 25.000 hektara drže stranci. Onda mi nije jasno jedna čudna sugestija koleginice iz jedne opozicione stranke koja kaže – molim vas, gde je tu reciprocitet u odnosu na Srbiju i građane Srbije? Zaista se slažem za reciprocitet. Čudno mi je da takva vrsta apela nije postojala u onom trenutku kada je jedna naša veoma bliska susedna država, koja nam je veoma slična po veličini i nekim kapacitetima, možda nešto manja, a to je Hrvatska, pa i Mađarska, nisam čula apel za otvaranje tržišta i reciprocitet koji bi i te kako trebao da postoji između naših kompatibilnijih privreda nego što je to slučaj sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Da ne govorim o toma da su brojna poljoprivredna preduzeća, možda je neko i pomenuo, u vlasništvu i te kako kontraverznih biznismena, kako se to kaže, i onih koji su danas na udaru i potpuno zasluženo borbe protiv korupcije i kriminala. Prema tome, to su činjenice o kojima se malo priča. Priča se o kritikama radi kritike. To nikada neću podržati, posebno kada se radi o unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji.

Moram da se osvrnem, sada sam se setila toga, možda ne bih ni rekla, na to kako neki lični odnosi i lična inicijativa su dovele Ujedinjene Arapske Emirate koji će odavde da izvuku ne znam kakvu korist, a mi ćemo zbog toga trpeti ne znam kakvu štetu. Oni koji ne poznaju relaciju u međunarodnim odnosima mogu tako da govore. Arapski svet je specifičan svet, specifičan po nivou svoje političke kulture koja je zasnovana pre svega na uvažavanju, ličnom poverenju i ličnom poštovanju. Iz svega toga i samo iz toga proističe i poverenje u poslovnom ambijentu, poslovanju i u biznisu. Srećna sam i zadovoljna što je gospodin Vučić kao potpredsednik Vlade razumevajući to uspostavio dobre kontakte i zahvalna svima onima iz Vlade koji su to prepoznali, između ostalog i prisutnom ministru, i ispratili tu vrstu podizanja ukupnog bilateralnog odnosa između naše dve zemlje i otvorili mogućnost da Srbija u budućnosti postane respektabilan partner zaista ogromnim tržištima u ekspanziji. Zbog toga ćemo apsolutno podržati sve ove sporazume i zbog toga mislim da bi jedna vrsta dobre većine u ovoj skupštini trebalo da podrži. To je direktno u interesu građana Srbije.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev.

DUŠICA MORČEV: Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su danas sporazumi kao što smo pričali čitavog dana o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Ruske Federacije.

Sve investicije koje dolaze u Srbiju ne gledajući sa koje strane dolaze su dobro došle u vreme ekonomske krize. Možda je potrebno istaći ekonomsku saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima zato što je to jedna od najbogatijih zemalja na svetu i zato što ima veliki kapital koji želi da ulaže.

Danas potvrđujemo sporazum o saradnji u 13 oblasti između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata i o tome su govorili kolege poslanici, odnose na industriju, privredu, poljoprivredu, infrastrukturu, ali najviše pažnje je privuklo u javnosti ulaganje u poljoprivredu i ovaj sporazum o poljoprivredi je preduslov za realizaciju ugovora sa "Al Dahrom" i u tom predugovoru je predviđeno da se određena poljoprivredna zemlja kupi, a određena da se uzme na određeno vreme u zakup.

Većina poslanika je danas govorila upravo o tome. Da li treba da prodajemo našu zemlju? Da li treba da pravimo razliku da li kupuju našu zemlju poljoprivrednu hrvatski investitori i mađarski investitori, da li su to investitori iz Emirata? Principijelni stav DSS je da ne treba da prodajemo naše resurse. Da treba da ulažemo u poljoprivredu, da treba da jačamo našu domaću proizvodnju. Zašto? Kao što ste vi uvaženi ministre rekli da su Emirati spoznali da pored nafte treba da ulažu u hranu i vodu, tako i mi treba da hranu kao geostrateški faktor istaknemo i da primarnu proizvodnju razvijamo kod nas.

Ako se osvrnemo na poljoprivredu i na prodaju zemlje jedno pitanje koje se meni nametnulo dok sam se pripremala za ovu sednicu, mada vi ste već danas dali odgovor, a to je pitanje restitucije. Ako uvažavamo jednog značajnog investitora koji dolazi da ulaže u Srbiju, ako previdimo, drago mi je da nismo prevideli u ovom slučaju tj. da zemlja koja se prodaje Emiratima nije deo restitucije ministre, onda, želela sam jednostavno da spomenem to iako ste već dali odgovor, jer to bi bilo važno jer bi dovelo do komplikacija značajnih u tom sporazumu.

Još jedno pitanje koje danas nismo spominjali, a mislim da je značajno, to je pitanje GMO. Mislim da trebamo pred ugovorima ili ugovorima oko prodaje preduzeća i njihovih delova da predvidimo, da tražimo garanciju da se neće proizvoditi GMO kulture na ovim površinama koje će oni zakupiti ili kupiti.

Još jedan od sporazuma koji je danas na dnevnom redu, to je i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u saradnji u oblasti odbrane. To je zaista za svaku pohvalu. Potpisivanje ovog predugovora, o kome ste i vi govorili, drago mi je da smo tu prepoznali i ja sam i u svom izlaganju izdvojila kao najznačajniji, a to je da je potpisivanje predugovora o odbrambenoj industriji u vrednosti od 220 miliona dolara za razvoj sofisticiranog raketnog sistema što podrazumeva istraživanje i razvoj, izuzetno važno za nas gde će biti uključeni naš vojno-tehnički institut, gde će biti angažovano da naše firme, poput "Utve", "Krušika", "Teleoptika".

Na kraju, jer već ceo dan pričamo i zaista ne želim da se ponavljam i ono što su moje kolege pričale, iskreno se nadamo da investicije koje su ovim međunarodnim sporazumima predviđene da dođu u Srbiju da će doći, jer su nam potrebne, da treba da razvijamo našu privredu, našu poljoprivredu, i da investicije koje budu pristigle nećemo iskoristiti samo za neke kratkoročne i da ne bude samo neka kratkoročna finansijska

injekcija, nego da će biti uložene u te dugoročne, naše neke projekte i u dugoročne ciljeve. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.ZORAN BOJANIĆ: Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, uvaženi ministre,

ne znam zašto mi nije čudno da kolege i koleginice koje su ceo dan kritikovali predložene zakonske akte, odnosno set zakona i iskazivali nepoverenje, večeras ih nema ovde, da saslušaju druge, a ništa nam nisu ponudili kao rešenje.

Cela popodnevna diskusija se svodila otprilike na pitanje poljoprivrede i ulaganje Ujedinjenih Arapskih Emirata u poljoprivredu, a pred nama je ceo set zakona, pre svega ekonomskih, kao i bezbednosnih i zakona koji se odnose, odnosno sporazume koji se odnose na trgovinsku saradnju.

Niko jednom jedinom rečju nije pomenuo sporazum o ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze i dohotke, niko nije pomenuo sporazum o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja. To su neke teme koje nisu bile poslanicima opozicije u tom trenutku interesantne. Iskoristili su priču o poljoprivredi i Vojvodini.

Mislim da sva ta ulaganja koja ćemo uraditi zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima će biti na celoj teritoriji Republike Srbije. Nadam se da više nećemo gledati u nebo da vidimo kakvi će nam biti prinosi naših poljoprivrednih kultura, no da ćemo uraditi, pre svega, navodnjavanjem melioraciju svih poljoprivrednih područja. Nadam se i centralne Srbije i ubeđen sam da hoćemo.

Takođe, priča celog dana je bila o zakupu, prodaji zemlje. Niko nije pomenuo da se tu radi i o kupoprodajnim ugovorima, o dugoročnom zakupu i o koncesiji po bod sistemu – izradi, koristi, vrati. Niko ni o tome nije pričao.

Koleginica Jadranka je pričala, pre svega, o bezbednosnoj saradnji, a to je jedan veliki sporazum. Ne samo zato što ćemo uposliti naše industrijske kapacitete koji rade u sistemu naoružanja i odbrambene tehnologije, nego ćemo i školovati, nadam se i vršiti vojne obaveze studenata i đaka vojnih škola iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Vrlo malo se govorilo o ekonomskoj saradnji i o sporazumu ekonomske saradnje. Tu je ceo jedan set između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti industrije i privrede, ulaganja, carine i poreza, finansija i bankarstva, transporta, logistike i odgovarajućih infrastrukturnih oblasti i oblasti nekretnina.

Kada već govorim o svim ovim sporazumima koje ćemo sigurno usvojiti i za koje će SNS glasati, treba pomenuti i sporazume između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o bankarskom kreditu za poboljšanje situacije u našoj železnici, kao i zakon o potvrđivanju ugovora o ratifikaciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj.

Bez razvijene infrastrukture, bez razvoja saobraćaja nema ni napretka u privredi. Dalje ne bih dužio, jer mislim da smo svi dosta govorili i zborili. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.MARKO ATLAGIĆ: Poštovani gospodine predsedniče, poštovani predstavnici

Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je vrlo kratko vreme od kada je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije ove veoma značajne sporazume i evo već su danas na dnevnom redu Narodne skupštine. To dokazuje gospodine predsedniče Narodne skupštine, vašu ekspeditivnost kao predsednika skupštine i za to vam svaka čast.

Ovi sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Ruskom Federacijom i Kuvajtom su prava stvar za građane Srbije, jer će oni kada budu realizovani poboljšati standard građana, pokrenuti zacrtane radove i pridoneti boljoj zaposlenosti naših građana.

Ovi sporazumi su ujedno i realizacija politike koju je promovisao predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić u predizborno vreme da Srbija treba da sarađuje sa sve četiri strane sveta, jer sa ovim zemljama u prethodnom periodu nije se u dovoljnoj meri sarađivalo jer nije bilo političke volje od strane prethodne vlade.

Poštovani narodni poslanici, ogromna je stvar imati za prijatelje Ujedinjene Arapske Emirate koji žele u različitim sferama društvenog života da ulože svoj novac, pogotovo kada se zna da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja sveta, u kojoj je prosečna plata 6.850 dolara mesečno. Zato je poseta prvog potpredsednika Vlada i ministra odbrane Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a i gospodina Šeika Srbiji, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i građane Srbije.

Rekao bih da je to nešto što nam se najlepše moglo dogoditi na početku 2013. godine. Zašto? Upravo zato što su ove uzajamne posete rezultirale potpisivanjem nekoliko sporazuma i više ugovora. To su sporazumi o kojima mi danas raspravljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sporazum o saradnji Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak.

Ovaj sporazum o vojnoj saradnji je za Republiku Srbiju od izuzetne ne samo vojne, nego i ekonomske koristi, što će osetiti građani Srbije kada se oni budu realizovali. Prodaja oružja i opreme je od velike ekonomske koristi naše zemlje. Dozvolite da samo kažem da smo od prometa oružja i opreme u 2012. godini zaradili 750 miliona dolara. Nije malo. Nama su među najvernijim kupcima u prošloj godini bili Irak, koji je uvezao 20 školskih aviona tipa "Lasta". Nije samo on. Na spisku su partneri SAD, Italije, Nemačke, ali i nama stari prijatelji nesvrstanih: Alžir, Egipat, Kenija i druge nesvrstane zemlje.

Srpska vojna industrija veoma je važan faktor za građane Srbije, jer ona danas zapošljava 20 hiljada radnika. Ono što je veoma značajno, a to je da je ovaj sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane rezultirao već konkretnim projektima. Tu mislim na ugovor vezan za raketni sistem "Alas". Ovaj ugovor znači mnogo za građane Srbije, jer se radi o srpskom raketnom sistemu koji predstavlja najambiciozniji razvojni projekat srpske vojne industrije u tehničko-tehnološkom smislu. To je u stvari protivoklopni, višenamenski raketni sistem velikog dometa, sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem.

Ovaj raketni sistem "Alas" namenjen je za dejstvo po tenkovima, komandnim mestima, infrastrukturnim objektima, brodovima i helikopterima. Srbija će na bazi sporazuma u oblasti odbrane praviti viskosofisticirane rakete uz nova ulaganja u "Krušik", "Teleoptik", "Utvu", što će se odraziti na ukupan standard naših građana ne samo u ova tri grada: Beograd, Pančevo i Kruševac, nego i na sve naše građane.

Srpski najbolji vojni komentator Miroslav Lazanjski rekao je da je ovaj ugovor sa Emiratima prava stvar za Srbiju i da je to prava srpska mikrokrstareća raketa.

Ujedinjeni Arapski Emirati pokazali su interes i za rakteni sistem "Bumbar". Treba očekivati da će to biti jedan od proizvoda na tržištu Emirata, ali ne samo njih, nego i čitavog sveta.

Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata obuhvata, kako je gospodin Dinkić rekao, 13 različitih oblasti saradnje, između ostalih, i poljoprivredu. To je već dogovoreno zajedničko ulaganje u poljoprivredu, ali i zakup poljoprivrednog zemljišta. Od toga će imati veliku korist poljoprivreda u Srbiji, jer je u planu izgradnja sistema za navodnjavanje, jačanje rečnih luka, izgradnja kargo centra i zapošljavanje većeg broja ljudi. Planirano je da se utroši, kako smo i danas čuli, oko 400.000 evra, u ovoj godini prvih 100 miliona evra za sistem za navodnjavanje i drugih 100 miliona evra za preuzimanje udela u osam poljoprivrednih kombinata.

Gradiće se, pored ostalog, i tvornice hrane. Kupovinom kombinata, ovih osam, Ujedinjeni Arapski Emirati su zainteresovani da ulažu i u navodnjavanje i da povećaju prinose i to više puta. Isto tako, planirano je da se nastave razgovori o ulaganjima u nove tehnologije, pogotovo oko ulaganja u veliku fabriku čipova, što bi bila najveća investicija u Srbiji u poslednjih 35 godina, ako dođe do realizacije ovog projekta. Bilo bi to možda spasonosno rešenje za državu Srbiju.

Ako se uđe u fazu predugovaranja i ugovaranja do leta, bio bi to ogroman potez za državu Srbiju. Ogromnu energiju, volju, hrabrost i istrajnost u ovom angažmanu pokazao je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Pored mnogih obaveza u borbi protiv korupcije i kriminala, ovaj angažman, po meni, je za divljenje.

Napominjem da je gospodin Šeik primio gospodina Vučića u svoju kuću, iako je bila radna poseta. To se u arapskom svetu smatra posebnom čašću i privilegijom, a danas smo čuli da se poslovi sklapaju i na ličnom prijateljstvu.

Posebno podržavam Predlog zakona između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije u odobrenju državnog izvoznog kredita za "Železnice Srbije". Na bazi ovog sporazuma sa Rusijom, potpisaće se nekoliko sporazuma.

Tu je i Sporazum između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za razvoj, kojim će se sprovesti izgradnja prve faze železničke stanice Beograd – Senta. Zbog toga će ovi krediti, namenjeni "Železnicama Srbije" pridoneti popravljanju ukupne slike stanja na našim železnicama. Kakva je ta slika? Ta slika stanja na našim železnicama do danas je zabrinjavajuća. Naše železnice u veoma teškom stanju. Šta je toj slici pridonelo? Neću govoriti o tome. Dozvolite samo da napomenem, da ne bi možda i ovaj kredit otišao gde i prethodni, pored objektivnih okolnosti koje su uticale na ovako loše stanje na našim železnicama, tu su određene slabosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", koje je dovelo ovu važnu firmu za državu Srbiju na najniži nivo u istoriji železnica.

Jedna od tih slabosti jeste javašluk, korupcija bivšeg rukovodstva. Dozvolite da napomenem da je bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo, verovalo ili ne, 700.000 evra za gorivo i održavanje automobila, a to je potrošeno iz džepova građana Srbije.

Verovali ili ne, zbog nemara, neodgovornosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", platila se kazna od dva miliona evra za nerealizovanje kredita, da ne bi možda došli u situaciju da i ovaj kredit ne bi realizovali, opet iz džepova građana Srbije.

Napominjem da su "Železnice Srbije" bile lider, to gospodin ministar Dinkić zna, u Srbiji po korišćenju subvencija iz budžeta. Samo za jednu godinu, 2010, one su dobile

iz državnog budžeta ni manje ni više nego 12,5 milijardi dinara. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" je samo za jednu godinu, po izveštaju državnog revizora, potrošilo 126 miliona dinara za ručkove i poklone, opet iz džepova građana Srbije.

Verovali ili ne, bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo je više od dodatnih 106 miliona dinara za reprezentaciju za jednu godinu. Za reprezentaciju u svojim prostorijama, pored ovog što sam nabrojao, potrošili su dodatnih 20 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Isto tako, utrošeno je samo na sajamskim i drugim manifestacijama za jednu godinu ni manje ni više nego 26 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Troškovi samo za poslovne ručkove za jednu godinu iznosili su 34 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" finansirali su odmore u banjama i na moru, a njih su koristili, osim zaposlenih u preduzeću, i stotine osoba koje nemaju nikakve veze sa "Železnicama Srbije", opet iz džepova građana Srbije.

Inače, banjsko lečenje nije niti jednim aktom regulisano. Za usluge u banjskom lečenju, samo u jednoj godini, potrošeno je 22 miliona dinara, a 18 miliona za odmor u Crnoj Gori, opet iz džepova građana Srbije.

(Predsednik: Pretpostavljam da hoćete da kažete da su neki prethodni krediti nenamenski trošeni? Dobro, onda nastavite.)

Dabome, to sam želeo da kažem, da su nenamenski trošeni i da su potrošili kredite u javašluku i u neodgovornosti. Zbog toga, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pozivam narodne poslanike da daju podršku novom rukovodstvu, na čelu sa gospodinom Simonovićem, koje pokušava da uvodi red u ovu firmu.

Ovo je samo deo nezakonitih, da ne kažem mafijaških radnji bivše rukovodstva Železnice Srbije. Na kraju, kada bi tužilaštvo ušlo u ovu firmu, dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da se ne bi našli iza brave ne samo bivše rukovodstvo Železnica Srbije, nego i bivši visoki politički funkcioneri Republike Srbije.

Gospodo narodni poslanici, posebno pozivam vas iz opozicije, da glasamo za ove sporazume, jer ćemo time dokazati da smo za brži ekonomski razvitak Republike Srbije. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.SNEŽANA STOJANOVIĆ PLAVŠIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče.Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, građanke i

građani Srbije, za potvrđivanje sporazuma sa UAE ću glasati sa punim ubeđenjem da on donosi nove šanse Srbiji.

Da se odmah na početku razumemo, verujem da je Evropa naša kuća i ona jeste najznačajniji partner Srbije, kada je u pitanju evropski put Srbije. Siguran sam da je Srbija tokom svoje istorije uvek grešila kada se udaljavala od EU, kao što je Evropa uvek grešila kada nije pružala ruku Srbiji. Sigurna sam da će ta praksa prestati.

Kada govorimo o sporazumima sa UAE, ne možemo da budemo vođeni niti vekovnim prijateljstvima niti dubokom prošlošću naših zemalja, niti bilo kakvim emocijama, već treba da se vodimo razumom i argumentima. Argumenti su jasni – Srbiji su potrebne investicije. Ne, bilo kakve investicije. Ne one kakve su bile u jednom periodu, kada su novokomponovani bogataši, prljavim novcem, regularno i na zakonitim aukcijama, kupovali preduzeća širom Srbije da bi ih uništavali, da bi radnike ostavljali bez posla, a imovinu rasprodavali.

U mom gradu Leskovcu, na žalost, ojađeno je mnogo firmi na ovakav način. Ovde se radi o veoma respektabilnim kompanijama, ne za Srbiju kao partnera, već širom sveta, za partnere širom sveta. I više od toga, ovde se radi o jednoj ozbiljnoj, naprednoj, modernoj, savremenoj državi – UAE, koja stoji iza ovih investicija i preko ovih sporazuma, upravo to čvrsto potvrđuje.

Zbog toga nema nikakvog razloga da budemo sumnjičavi i da se pitamo – šta ove investicije nama donose? One nama donose mnogo.

Imam drugu bojazan od početka, kada se bavimo ovim pitanjem a to je – hoćemo li biti sposobni da dovoljno brzo, dovoljno efikasno, dovoljno kvalitetno odgovorimo i stvorimo uslove da ove investicije budu realizovane? Zato pohvaljujem koji na ovome ozbiljno rade, u svim ministarstvima i u celoj Vladi, i nadam se da ćete opravdati poverenje građana Srbije kada je ovo u pitanju.

Neću govoriti o poljoprivredi i neću govoriti o odbrani. Postoji jedna oblast za koju verujem da predstavlja pravu šansu Srbije, da predstavlja novi srpski san i priliku da se naše društvo okrene ka razvoju modernog društva, društva zasnovanog na znanju. To nije evropski standard, to je imperativ celog savremenog društva. Govorim o kompaniji "Mubadava" i potencijalnoj mogućnosti da se u Srbiji otvori velika kompanija koja će se baviti proizvodnjom čipova.

Ova kompanija ima fabrike širom sveta, od Nemačke, preko Singapura, do Amerike, u kojima je tokom prošle godine ostvarila prihod od neverovatnih 4,6 milijardi dolara. Ukoliko bi uložili u Srbiju, to bi bila investicija vredna do četiri milijarde dolara. To je ogromna investicija za Srbiju. Ona je i više od toga, ona je šansa za naše mlade stručnjake, koji su napustili ovu zemlju, da se u nju vrate. Dalje, ona je više od toga, ona je prilika da svoj san u Srbiji odsanjaju generacije koje sada stasavaju, oni koji imaju deset godina, 15 godina, mali kompjuterski stručnjaci koji rastu u Srbiji. Verujem da je to pravi srpski san i da je to prava šansa za Srbiju.

Ono što želim da pohvalim kod ministra Dinkića i Ministarstva ekonomije, to je da su oni krenuli u susret tom snu i napravili program za podsticaj IT industrije. To je program koji će omogućiti da porezi na plate u ovoj oblasti budu manji, da kompjuterski stručnjaci mogu i ovde da zarade a ne samo u inostranstvu. To je program koji će omogućiti da se bespovratna sredstva uliju u dobre projekte u IT industriji. To je projekat koji će, pre svega, omogućiti razvoj školovanja u ovoj oblasti.

Konačno u Srbiji shvatamo da je potrebno povezati obrazovanje i privredu. Konačno u Srbiji shvatamo da imamo ogroman problem nezaposlenosti, ali i ogroman problem nezapošljivosti. Gotovo trećina nezaposlenih ne može da se zaposli.

S druge strane, imamo privredu koja vapi za moderno obrazovanim kadrovima, za ljudima koji imaju moderne veštine i znanja. Takvih u Srbiji nema dovoljno. Dakle, ulaganje u obrazovanje, usmeravanje dece ka tehničkim i prirodnim naukama, to je ono što jeste naša budućnost.

Skeptici u Srbiji sada pitaju – da, baš će se u Srbiji napraviti fabrika čipova. Da, poznati smo po tome. Podsećam ih ko su pravi nacionalni junaci Srbije. To su ona deca koja svake godine u Srbiju donose zlatne olimpijske medalje, sa matematičkih olimpijada, sa svetskih takmičenja u fizici i u drugim prirodnim naukama. Podsećam vas i na Istraživački centar "Petnica", koji neguje kreativnu, pametnu i sposobnu decu koja su posvećena nauci. Podsećam vas na mnoge škole u Srbiji koje imaju decu koja osvajaju prva mesta na takmičenjima u našoj zemlji. Mi sanjamo njihov san, kada potpisujemo

ovaj sporazum, jer stvaramo mogućnost da oni u svojoj zemlji razvijaju sve svoje kapacitete.

Dame i gospodo, dolazim iz Leskovca. To je grad za koji se retko čuje na nacionalnim medijima. Prošle godine se pojavila jedna vest na RTS, i verovatno niko nije čuo za nju, a sada ću vam je reći. Šestoro učenika Tehničke škole u Leskovcu je dobilo brojna priznanja u zemlji i regionu za izum koji su napravili. To je kompjuter koji radi u vodi. Oni su spojili nemoguće – elektriku, vodu i softver, i napravili su nešto novo. To su mali, nisu mali, za meni su deca, ali imaju 18 godina – to su mladi kompjuterski stručnjaci i preduzetnici.

Želim da podsetim lokalne vlasti u Leskovcu da brinu o ovoj deci i da ih jednog dana, nakon školovanja, vrate u Leskovac. Isto tako, molim vas, ministre Dinkiću, da zapamtite ova imena: Miljan Stošić, Lazar Vasić, Nikola Đerić, Aleksandar Anđelović i Anica Spiridonović. Možda su baš oni budući stručnjaci u kompaniji čipova koja će raditi u Srbiji. Možda su baš oni budući menadžeri u toj kompaniji. Za priliku da ostvare svoje snove u Srbiji, za njihovo pravo da svoj grad i svoju zemlju predstavljaju na najbolji mogući način, za njihovo pravo da svoju domovinu brane znanjem, mladošću i lepotom, punog srca ću glasati za potvrđivanje ovih sporazuma. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

JANKO VESELINOVIĆ: Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se, poštovana predsedavajuća, da vam je predsedavajući pre vas preneo teme o kojima se govorilo u okviru date teme, pa da me nećete uskraćivati za malo šira obrazloženja pojedinih teza. Mada ne znam kako posle ovako poetskih govora, gotovo kumrovačkih nastupa, da kažem nešto. Moraću ipak da odgovorim na neka pitanja koja su postavili pre svega poslanici i poslanice SNS. Nemamo opozitni stav. Imamo konstruktivni stav povodom ovog pitanja, vrlo smo odgovorni, obzirom da se radi o međudržavnim sporazumima i vrlo ozbiljno pristupamo ovoj temi.

Mislim da ni ministar Dinkić nema apologetski nastup, već da ministar ozbiljno brani poziciju sa koje je danas došao i mislim da kritike sa te strane od strane poslanika SNS nemaju osnova. Kada je u pitanju "spiritus movens", koji ste spominjali vezano opoziciju, i postavili pitanje šta je to, to je oprez. Mi smo vrlo oprezni i želeli bi da ovaj sporazum bude realizovan, da njime ne budu oštećeni građani i građanke Srbije, da ulaganje bude brzo, efikasno i da prvi dinari, odnosno dolari stignu do kraja godine. Nadam se da će nam ministar Dinkić moći dati odgovor kada možemo očekivati prva ulaganja.

Kada su u pitanju neke teme, posete ministra odbrane četvorici ministara odbrane moćnih zemalja sveta, čuli smo to i sinoć u jednoj emisiji. S druge strane, smo čuli odgovor da je vrlo rado viđen gost zbog toga što vrlo brzo ispunjava želje svih tih ministara. Žao mi je, mislim da ste umesto Miroslava Lazanskog imali kolegu Drecuna da citirate. On je najbolji, koliko ja znam, makar ste vi to tako govorili, vojni analitičar.

Ovo bi bilo kratko kada su u pitanju izlaganja predstavnika vladajuće koalicije. Odmah da napomenem, mislim da su sve diskusije predstavnika opozicionih stranaka bile konstruktivne i da nije bilo ništa opozitnog u njima i ne vidim da je bilo bilo šta što bi moglo da naruši i da kaže, od bilo koje opozicione stranke, da je protiv ulaganja i dolaska stranog kapitala u našu zemlju. Za Demokratsku stranku tvrdim da je ona svakako za strana ulaganja.

Žao nam je, ponoviću ono što je gospodin Stefanović rekao, što je ovo do sada jedino strano ulaganje u mandatu ove Vlade. Ulaganje u najavi, koje ćemo tek moći da realizujemo, ali naravno nećemo biti kočničari da se ono do kraja realizuje. Opet kažem da očekujemo da do kraja budu ispoštovani i Ustav i zakon i sve ostalo i nadam se da će to ova Vlada, odnosno ministar Dinkić učiniti.

U pitanju su četiri sporazuma. Najviše je danas bilo reči o Sporazumu o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapskih Emirata, ili "Emirata", kako neki kažu, ali u svakom slučaju on pokriva predgovor koji je zaključen u prethodnom periodu, po nama možda prerano. Možda je pre toga trebalo, ipak, u Narodnoj skupštini ratifikovati ove sporazume, ali dobro. Možda ovi sporazumi mogu ispraviti i, na neki način, uvesti u pravni sistem taj sporazum koji je zaključen, kao što smo videli, na bazi privatnih veza, odnosa, itd, i tu nema ništa loše. Svaka investicija, došla ona na ovaj ili onaj način, je dobra, ako to nije prljav novac, ako to nije novac zarađen nekim radnjama koje su nedozvoljene. U svakom slučaju, imaćete u tom smislu konstruktivan stav DS.

Nije tačno, neko je spominjao ovde, da je DS ili možda vlast u Novom Sadu, odnosno u pokrajini ili u Beogradu protiv ovih investicija. Istina, ministre Dinkiću, mislim da kada ste rekli da ste razgovarali sa gospodinom Pajtićem i gospodinom Ješićem, mislite na period posle potpisivanja predugovora, kada je rađen ovaj sporazum, a ne pre potpisivanja predugovora. No, nije važno. Bitno je da je tih razgovora bilo i da su, koliko sam razumeo, "Vode Vojvodine" dale neke predloge za neke investicije koje bi se mogle realizovati u Vojvodini.

Usput ću vas pitati, tema jeste druga, ali činjenica da je seljak u Srbiji, u Vojvodini neorganizovan, da nemaju dobru infrastrukturu, šta je sa Zakonom o zadrugama. Još u prethodnom mandatu je bio najavljen. Poradovao sam se da će to biti u mandatu prethodne Vlade. Ne vidim najave da će on biti uskoro. Mislim da bi to bilo vrlo dobro, ukoliko bi se on našao u proceduri, jer bi na taj način rešili pojedina pitanja koja se tiču organizovanosti u ruralnom području. Zadruge su kod nas možda prepoznate kao ostatak socijalizma. Međutim, one postaje u celom razvijenom svetu i dobar su način za organizovanje poljoprivrednika.

Posvetiću se analizi predugovora koji je uradila Radna grupa Vlade Vojvodine. Mislim da je on najkvalitetniji dokument, koji je sagledao pravne, ekonomske, socijalne, agro-ekonomske i političke aspekte ovog predugovora. Naravno, neću da čitam celu analizu. Radili su je vrhunski stručnjaci. Mislim da su bili vrlo dobronamerni i čak u osnovi su rekli da Radna grupa podržava inicijativu koja se odnosi na strana ulaganja, a koja je pokrenuta predugovorom uz poštovanje, naravno, zakonske regulative Republike Srbije.

Dakle, Radna grupa Vlada Vojvodine nije imala ništa protiv inicijative, koja je, već danas, pretočena u međudržavni sporazum, ali su postavili neka pitanja. Neka pitanja su dobila odgovore, a na neka možda tek treba da bude dat odgovor. Tako je postavljeno pitanje prava građanina na imovinu, jer su oni rekli da predugovor ne sadrži odredbe o tome da li je predmet ugovora podržavljeno poljoprivredno zemljište i da li ima podnetih zahteva za vraćanje imovine. Čini mi se da se u jednom sporazumu, koji je dat, kaže da predmet ne može biti imovina iz restitucije. Moguće da je sa ovim otklonjen taj nedostatak.

Drugo pitanje koje je postavljeno je pravo na ravnopravnost, odnosno predugovor građane Republike Srbije, kako su rekli, stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na

strana pravna lica u postupku sticanja svojine i ostvarivanja prava zakupa na poljoprivrednom zemljištu. Nisam siguran da je ovo do kraja otklonjeno, da je ovaj problem otklonjen. Istina, deo zemlje jeste izuzet od prodaje, odnosno privatizacije, ali ipak je deo zemljišta, na neki način, bilateralnim ugovorom izuzet i praktično je kupljen, odnosno biće kupljen od strane kompanije bez javnog tendera. Opet, ako je to u nekom širem društvenom interesu i ako sve bude transparentno, kako je kolega Stefanović rekao, ako vidimo uskoro i plan ulaganja, ako vidimo biznis plan, možda i taj problem može biti otklonjen.

Međutim, svakako da u postupku zaključivanja predugovora nisu uključeni predstavnici AP Vojvodine, jedinice lokalne samouprave. Zbog toga sam naglasio da mislim da su ovi razgovori vođeni kasnije, ali opet kažem – dobro je da su vođeni i naknadno, kako bi se neke nepravilnosti otklonile.

Istaći ću još tri bitne stvari sa stanovišta poljoprivrednika u Vojvodini, time i poljoprivrednika u Srbiji, a tiču se činjenice da AP Vojvodina, a i jedinice lokalne samouprave, po mišljenju ove Radne grupe, treba da participiraju u vlasništvu nove kompanije, odnosno da deo ostvarenih sredstava, po svim osnovama, bude usmeren ka budžetu AP Vojvodine ili prema projektima njenih javnih preduzeća. Možda se to na neki način, kada ste pominjali "Vode Vojvodine", ostvaruje. Međutim, koliko sam razumeo, radi se o kreditu za navodnjavanje koji bi "Vode Vojvodine" trebale da uzmu, ako sam vas, ministre, dobro razumeo.

Sledeća stvar, u postupku kreiranja budućeg konačnog ugovora, treba da učestvuju predstavnici AP Vojvodine, a pre toga neophodno je da se od strane Narodne skupštine Republike Srbije izvrši ratifikacija odgovarajućeg međunarodnog ugovora. Takođe, treba pribaviti mišljenje stručnjaka o stručnim pitanjima koje su predmet ugovora i zahtevaju stručnu ekspertizu o strukturi investicionih ulaganja mora biti obuhvaćeno ulaganje u navodnjavanje, odvodnjavanje, meliracione popravke i kvalitet zemljišta. Bio je stav radne grupe da u izradu konačnog ugovora treba uključiti predstavnika AP Vojvodine, što još uvek nije kasno jel, konačno ugovor tek treba da se napravi.

Na kraju još jednom ću istaći da je stav poslaničke grupe DS, da ukoliko bi se ova ključna pitanja bitna za poljoprivrednike, bitna za građane Srbije, koliko bi na njih dobili pozitivan odgovor, da bi DS razmotrila mogćnost da podrži ovaj sporazum i verovatno ga u tom slučaju podržala. Opet iz ovih razloga, dakle, zato što je to investicija koja konačno u mandatu ove vlade dolazi u Srbiju, a sa druge strane, da nas ne bi predstavnici Vlade optužili da opstruiramo stana ulaganja. Ali, pre svega da bi bio ispoštovan Ustav i zakoni, kako ne bi jednog dana došli u situaciju da neka sledeća vlada, ili neko iz ove vlade postavlja pitanje, da li je ovaj sporazum bio dao kraja u skladu sa propisima Republike Srbije.

To je bilo ukratko u tom delu. Molio bih ministra, ako bi mogao da da odgovor na neka od ovih pitanja. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Gospodine Atlagiću, po kom osnovu se javljate? Nemate pravo na repliku.

Reč ima Mlađan Dinkić. Izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Evo da odgovorim na neka od ovih pitanja. Prvo pitanje vam je bilo - kada možemo da očekujemo prva ulaganja? Mi

bukvalno smo pripremili nacrt ugovora koji treba da na bazi predugovora uskladimo sa

Al Dahrom i šaljemo ga sutra Emiraćanima. Što se mene tiče, predložiću da pošaljemo i istovremeno to i pokrajinskoj vladi, apsolutno mislim da nema nikakvog razloga, jer smo o njemu govorili javno, nema tu nikakvih detalja, da se prosto zajednički pogleda najbolje rešenje. U svakom slučaju, za ugovor je potrebno da imamo dve strane Emiraćane i nas. Gledam na Srbiju kao jedinstvenu zemlju, ne pravim razliku između republike, pokrajine, gradova, to je sve Srbija.

U svakom slučaju, prva ulaganja možemo očekivati upravo na osnovu ovog ugovora sa Al Dahrom. Taj ugovor ako sve bude uredu bi potpisali krajem marta meseca, dakle ovog meseca, a sam predlog ugovora sadrži, da zatvaranje transakcije se obavlja do sredine ove godine, dakle, najkasnije do leta će novac stići u Srbiju vezano za osnivanje zajedničke firme, i kupovinu 80% udela u ovim kombinatima, dok bi oni odmah čim preuzmu vlasništvo većinsko krenuli sa investicijama. Dakle, prave investicije do polovine ove godine, vezano za ovaj sporazum sa Al Dahrom.

Što se tiče navodnjavanja, na drugim područjima, dakle, ne onog što se odnosi na kombinate, mi smo poslali predlog razvojnom fondu Abu Dabija. Tražili smo im 110 miliona dolara zajma, od čega se jedan deo odnosi na čišćenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje i pravljenje novih. Ukupno bi ceo projekat zajedno sa našim sredstvima, mi bi učestvovali 20% u tom projektu, 80% bi bio kredit. Ove godine bi to bilo 96 i po miliona dolara ulaganja od čega 67 i po miliona dolara na teritoriji AP Vojvodine.

Mi ćemo, imajući u vidu, da će Republika učestvovati sa 20% u ovom projektu, formirati operativan tim za sprovođenje tog projekta. Gospodin ministar poljoprivrede i ja ćemo biti na čelu Vlade, a sprovođenje će biti u rukama "Srbijavoda" za teritoriju centralne Srbije, a "Vojvodinavoda" za teritoriju Vojvodine kao što je predviđeno zakonom.

Ono što smo takođe predvideli je nezavisni nadzor, jer ćemo imati nadzor da bismo mogli da pratimo sprovođenje i trošenje tih sredstava i taj nadzor neće biti vezan niti za "Vojvodinavode", niti za "Srbijavode", niti za pokrajinu, niti za Republiku, nego ćemo angažovati stručnu menadžment kompaniju koja će da nadzire ovaj proces i da raportira to republičkoj i pokrajinskoj Vladi. Govori o javnim infrastrukturnim radovima za navodnjavanje.

Ono što smo poslali Razvojnom fondu Abu Dabija vezano teritoriju Vojvodine isključivo je došlo na predlog pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i vode. Dakle, mi se nismo mešali u izbor prioriteta, izbor projekata, to su ovi projekti koje sam pročitao za koji postoji trenutno izgrađene studije izvodljivosti.

Što se tiče centralne Srbije, takođe su nam "Srbijavode" poslale projekte vezano za Mačvu, jer su nam objasnili da je to jedino što je trenutno spremno, ali da je ovo početak jer ne može ni fizički da se izvede više investicija od ovih 97 skoro 100 miliona dolara u jednoj godini. Treba se pripremati za naredne godine kako bismo imali u kontinuitetu. Kad bi svake godine investirali po 100 miliona dolara mi bismo napredovali značajno u poljoprivredi, jer dugo nismo, gotovo ništa ulagali u sisteme za navodnjavanje.

Zajam će uzeti Republika Srbija, dakle, neće se zaduživati niti "Vojvodinavode", niti "Srbijavode", nego Republika Srbija, a plasiraćemo taj zajam na čitavu teritoriju Srbije. Jedan deo ovog prvog zajma će biti namenjen i dugoročnim kreditima za kupovinu opreme svim poljoprivrednicima u Srbiji i to nećemo uslovljavati koja vrsta opreme.

Naravno, da se očekuje da oni, tamo gde se izradi primarni i sekundarna mreža, imaće potrebe da ugrade i tercijalnu mrežu na svoje njive, da dovedu vodu do njiva, ali ovo će obuhvatiti mogućnost kupovine poljomehanizacije i sve druge investicije u poljoprivredi. To bi bila jedna vrsta revolving kredita, jer bi ga mi plasirali na rok od 10 godina sa kamatom koja će biti jako niska.

Zamolili smo posebno ljude iz Emirata da nam odobre kao Republici kredit sa kamatom od svega 0,5% godišnje. Ne znam da li ćemo uspeti to da ispregovaramo. To bi bio najjeftiniji kredit ikada koji je ova država uzela, kako bi seljacima ta kamata bila niska, jer će se odobriti preko banaka koje će fizički te krediti odobravati. Prosto želimo da krajnja kamata za seljake bude što niža i da bude na rok od 10 godina, sa periodom počeka do tri godine, što znači da je to zaista povoljno i verujemo da će biti veliko interesovanje.

Što se tiče, participacije, jasno je da je ovo projekat koji daje šansu i zahteva učešće svih ovde. Prosto neki projekti se odvijaju na teritoriji Beograda, neki na teritoriji centralne Srbije, neki na teritoriji Vojvodine i treba sve uključiti. Ono što je rekla gospođa Plavšić, ovde će najveći izazov biti da mi budemo efikasni da ovo što dobijemo sprovedemo.

Gospodin Vučić i ja smo po prvi put imali sastanak sa princom šeikom Muhamedom u Abu Dabiju u oktobru. Tada je šeik rekao ako možemo za nekoliko meseci nešto da uradimo vi ste ozbiljni. Mi smo se polomili, moram da vam kažem, da zaključimo. Možda se nismo konsultovali sa svima, ali ne bi stigli sve ovo da uradimo da smo sada imali jedan naš, drugi, treći forum u Srbiji, jer nikad kraja diskusiji ne bi bilo.

U svakom slučaju, došli smo, tu je međudržavni sporazum, on je potpisan. Na osnovu međudržavnog sporazuma sve kreće. Znači, kreće saradnja posle toga. Mi verujemo da će jedan za drugim biti potpisivani ovi sporazumi. Nešto će ići brže, a nešto sporije. Banku će otvoriti na proleće. Videćemo koliki će biti početni kapital. Neko moje očekivanje da će to mnogostruko iznos kapitalnog cenzusa.

Sa druge strane, mislim da ćemo imati brzu odluku o investiranju u luku Pančevo. Tu očekujemo od grada Pančeva da iskaže spremnost, jer je to zemljište koje pripada gradu, da tu ledinu na neki način, po pristojnoj ceni, a ne preteranoj, da Emiraćanima, ali će za to dobiti radna mesta i investicije, imaće najbolju rečnu luku u regionu. Ja sam propustio da kažem, oni su zainteresovani i da dokapitalizuju JRB koja je inače kompanija koja nije na subvencijama i dobro radi, ali prosto, treba da kupe nove brodove.

Ideja je da se investira nekih 40 miliona evra u kupovinu novih brodova, da se zaposle srpska brodogradilišta i da se na ovaj način pomogne razvoj.

Ono o čemu smo mi razmišljali je kako da se projekat stavi u funkciju, misleći i na druge industrije, jer ako se ulaže u kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje, ja sam se raspitao, naša operativa u vodoprivredi ima opremu na nivou od pre 30 godina. Tu bi trebalo videti da li neka naša fabrika može da pomogne da se proizvodi ta mehanizacija za navodnjavanje i odvodnjavanje, a fabrika "14. oktobar" ima zastareo program, ne znam da li je tu možda prilika da nešto modernizujemo. Isto tako, sama oprema za navodnjavanje, nekada je proizvodila "Sever" iz Subotice, sada ne postoji više, dalje, "Jastrebac" kod Kruševca, ni oni ne postoje i ja ne znam da li ima neka firma, jer bismo mi stimulisali srpske proizvođače da iskoriste priliku i da nešto što nije velika sofisticiranost, a to je oprema za navodnjavanje, možda krenu da proizvode.

Da zaključim, prva ulaganja možemo očekivati ovog proleća. Zakon o zadrugama, da ne propustim odgovor, je takođe spreman, ići će na Vladu u narednih mesec dana, a u drugom kvartalu će biti ovde pred vama poslanicima.

Što se tiče participacije, svako ko hoće da radi je dobro došao da sarađuje sa Vladom Republike Srbije i to se podrazumeva i za pokrajinsku Vladu.

PREDSEDAVAJUĆA: Zoran Babić, povreda Poslovnika.ZORAN BABIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je

Poslovnik, član 107. stav 2. gde se kaže: "Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza". Prethodni govornik, naravno, ne mislim na iscrpno obraćanje ministra Dinkića i ja mu se zahvaljujem na tome, mislim da je podrugljivo izražavanje o akcentizaciji u govoru narodnog poslanika ili da li je rečeno - Emirati ili ُُ"Emirati" je samo znak da neko nema dovoljno argumenata, a kada neko nema dovoljno argumenata, onda poseže za ličnim uvredama.

Mislim da niko u ovoj sali ne treba da se stidi kraja iz kojeg dolazi. Ponosim se kolegama iz Pirota, Vranja, Leskovca i svi mi koji nosimo neku karakteristiku u govoru iz kraja iz kojeg dolazimo.

Sa druge strane, zaista sam očekivao nešto kreativniju kritiku od tog kolege, pa da se pobunio zbog čega se osniva banka i zašto Emirati osnivaju banku u Srbiji. Mogao bih da razumem da je dao predlog da te transakcije idu preko "Razvojne banke Vojvodine" da bi se zapušile sve te rupe koje su nastale u poslovanju "Razvojne banke Vojvodine", pa da se opet dobije neki kredit bez pokrića. To mogu da razumem. Ove kritike zaista ne mogu da razumem i ne mogu da ih dozvolim.

Na kraju, ono što mi je zaista zasmetalo, da bi ta poslanička grupa, ukoliko se stvore neki uslovi, eventualno ušla u razmatranje da li će podržati ovaj aranžman.

Mi ove aranžmane pravimo kao država, kao odgovorna vlada sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima radi pokretanja proizvodnje i u poljoprivredi i u namenskoj industriji i ono što radimo i ono što nam je bitno, razumevanje kod građana Srbije i podrška kod građana Srbije.

PREDSEDAVAJUĆA: Potpuno se slažem sa vama, gospodine Babiću i molim sve narodne poslanike da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine.

Izvolite, gospodine Stefanoviću, povreda Poslovnika.BORISLAV STEFANOVIĆ: Uvažena predsedavajuća, član 106. zbog

toga što mi koji u nekom trenutku branimo pravopis srpskog jezika koji nema veze sa zavičajnim akcentom smo izloženi ovde napadu od strane prethodnog govornika koji nesvesno i iz neznanja brka pravopis Vuka Karadžića i zavičajni akcenat i vi to dozvoljavate, i još kažete - slažem se sa vama.

Šta je podrugljivo u tome što je poslanik rekao da se neka reč izgovara na određeni način, osim ako im je znanje i obrazovanje poruga, onda je to pravo lice ovih, ako pričaju o rupama, jer Bog otac njihove rupe neće zapušiti.

PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Stefanoviću, sa vama se ne slažem, s obzirom kada neko imitira nekoga od narodnih poslanika i pri tom koristi način kao gospodin Veselinović, trebalo je da odreagujem i zato sam se složila sa gospodinom Babićem.

Gospodine Atlagiću, želite povredu Poslovnika?

MARKO ATLAGIĆ: Reklamiram član 103. jer mislim, predsedavajuća, da ste prekršili taj član jer mi niste dali pravo na repliku, jer me prethodni govornik, mislim na gospodina Veselinovića, prozvao.

(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, član 103. ne reguliše pravo na repliku.)

Ne, nego, niste mi vi dali pravo na repliku, rekli ste da nemam pravo…(Predsedavajuća: Član 103. ne reguliše pravo na repliku, pa prilikom

pozivanja na Poslovnik, vodite računa na koji član se pozivate.)Vi ste prekršili član 103. i na vas apelujem, vi ste ga prekršili.(Predsedavajuća: Zašto sam prekršila?)Zato što mi niste dali reč, samo ste mi rekli – nemate pravo na repliku. Kada sam

tražio repliku na diskusiju gospodina…(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, ja uporno pokušavam da vam objasnim da

član 103. reguliše povredu Poslovnika, a ne pravo na repliku.)Jeste, vi ste Poslovnik prekršili i to hoću da kažem. (Predsedavajuća: Dakle, prekršila sam član 104. jer vam nisam dala pravo na

repliku, je li tako? Izvolite.)Da li mi dajete pravo na repliku? Povreda Poslovnika, dobro. Vi ste ga prekršili, javio sam se za repliku i niste mi dali nikakvo obrazloženje,

već ste samo rekli – nemate pravo na repliku, a ja vam dajem obrazloženje u dve rečenice.

Prethodni govornik obratio se meni podrugljivo, uvredljivo, da sam govorio u duhu Kumrovačke škole i da nisam citirao Drecuna, nego gospodina Lazanskog.

Molim vas, naočigled svih građana Srbije koji gledaju ovaj prenos i poslanika koji ovde sede, vi meni ne dajete pravo na repliku. Izvinite, ja vam nisam kriv što ne slušate šta poslanici govore, jer to je bilo uvredljivo.

PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Atlagiću, ako ste mogli da primetite, ja u tom delu kada ste govorili nisam bila u sali i zato vam se izvinjavam. Ako ste se prepoznali u Kumrovačkoj školi, daću vam pravo na repliku i izvolite, prijavite se.

MARKO ATLAGIĆ: Možda je moja diskusija, gospodine iz DS, koji me je provocirao, bila poetska i rekao da je poetska, ali je tačna. Bilo bi mi drago da ste negirali bilo koji podatak da nije tačan, a ne samo da je poetska.

Drugo, što sam citirao gospodina Lazanskog, a ne Drecuna, a mogao sam i gospodina Drecuna, jer gospodin Drecun spada u najbolje vojne analitičare, kao i gospodin Lazanski i da vam kažem, ako niste znali, ima napisanih 20-ak knjiga iz vojne analitike. Nadalje, što ste prigovorili da je u duhu Kumrovačke škole, ja tu školu nisam završio, a najveća vaša privilegija u životu bi bila da ste je završili. Hvala lepo.

PREDSEDAVAJUĆA: Gospodin Dragan Šormaz, u ime SNS, replika.DRAGAN ŠORMAZ: Kao ovlašćeni, pošto je pomenuto nekoliko poslanika SNS,

zalaganja, pa u jednom delu moj govor vezan za posetu prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića i ministra odbrane u četiri veoma jaka ministarstva u svetu i ja u ime poslaničke grupe moram da repliciram.

Hoću da kažem da je tačno, da u prvih šest meseci i to niko nije uradio, posećene su SAD, Velika Britanija, Nemačka i Rusija i na to se nadovezao komentar da je neko u nekoj emisiji sinoć rekao da su posle toga odmah ispunjavani zahtevi. Ko? Neki novinari. Čiji zahtevi? Zahtevi SAD ili Rusije? Čiji su zahtevi ispunjavani?

Mogu da razumem da opozicija, bio sam i vlast i opozicija i sve vode u političkom životu i sve peći su me ispekle i skuvale, vrlo dobro znam kako se ponaša opozicija, a kako vlast, ali ovo je baš onako slabo.

Rekao bih kolegama iz DS da treba malo bolje da se potrude. Sujeta je omiljen đavolov greh. Opozicija ima pravo na oprez.

Kada 80% građana podržava to što radi gospodin Vučić, pa logično je da će ga pozvati i da će sa Srbijom dogovarati, jer to znači da je Srbija stabilna i da će ove države dogovarati sa Vladom Republike Srbije saradnju u oblasti vojne industrije.

Ali, isto tako, gde je bila oprez kada je 10% teritorije Vojvodine prodato Šarićevim firmama? Gde je on oprao dva miliona evra novca od prodaje kokaina? Pa tek kada je Američka DEA, razotkrila taj klan, saznali smo da je tim novcem 2008. godine kupovana zemlja u Vojvodini, a sad je problem 10 hiljada hektara za Emirate.

(Predsedavajuća: Vreme.)Zaista, to je onako veoma slab argument i građani Srbije zato razumeju i

podržavaju SNS.PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Gospodine Veselinoviću, po kom osnovu se vi javljate?(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)Gospodine Veselinoviću, izvolite.JANKO VESELINOVIĆ: Hvala.Četvoro poslanika SNS se našlo prozvanim, iako nisam na bilo koji način

uvredljivo se odnosio prema toj stranci. To što se neko našao u priči o Kumrovačkoj školi, to je njegov problem. Ali, ja mislim da vaš predsednik ne traži to od vas, ja mislim da on ne traži da vi na svakoj sednici pravite hvalospeve, on je čovek daleko, ne čuje vas.

Mi smo bili vrlo konstruktivni u našim diskusijama. Predlog koji je vaš predsednik stranke, prvi potpredsednik Vlade podneo ovoj skupštini, rekli smo da ćemo ukoliko se uvaže naši zahtevi, podržati, upravo da bi vam ta prva investicija koja je došla u Srbiju, a puno ste ih obećavali, bila realizovana i da ne bi bila sprečena, kako bi vi rekli, od DS.

Dakle, posvetite se temi koja je danas na dnevnom redu. Bilo je poprilično nelagodno slušati vaše hvalospeve, prilično nelagodno, neozbiljno. Gospodin koji je poslednji govorio, govorio je da se mi nismo spremili.

Mi smo pročitali sva četiri sporazuma. Mi smo shvatili da tri sporazuma imaju osnov da ih podržimo bez nekih uslova. Četvrti sporazum ima problem i ja sam rekao koji. Rekao sam da ćemo ga podržati, ukoliko neke stvari budu otklonjene. Mislim da je kroz diskusiju gospodina Dinkića, rečeno da će biti uvažene neke naše sugestije i mi ćemo se tako i odnositi prema tom ugovoru.

Tako da, vodite računa kada govorite o procentima 80%, 90%, 100%, pa to ni mala deca ne veruju. Ne bih da se spuštam na tako nizak nivo, nemojte, vi ste poleteli.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima Borislav Stefanović, replika u ime DS. Izvolite.BORISLAV STEFANOVIĆ: Zaista, pokušaću što kraće posle kolege

Veselinovića. Puno toga je već rekao i mislim da nije korektno. Uopšte ne znam odakle sada vladajućoj većini, uopšte ta situacija da u nas upiru prstom, s obzirom da smo ukazali na očigledne nedostatke jednog od sporazuma iz najbolje namere, ali odmah ubrzo je izašlo to pravo lice.

Dakle, ko drugačije kaže, taj kleveće i laže, iako nije 90% za Aleksandra Vučića, vi ste podrivači ove države, i mi još moramo da slušamo vaše literalne radove ovde, na temu koliko volim predsednika. Imajte, malo obzira, pre svega prema sporazumima, ne prema nama lično.

Uvaženi kolega, pošto Drecun nije tu, mogli ste da spomenete generala Momira Stojanovića…

(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, nemojte direktno da se obraćate poslaniku.)

Izvinjavam se. Dakle, mogli ste generala Momira Stojanovića da spomenete, koji je isto odličan vojni analitičar. Mi vas branimo od vas. To je problem, a vi pišete literalne radove. Dobiće te plakete? Znači, ovo je neozbiljna situacija, da kolega poslanik priča – pekao sam se u mnogim pećima. Misli na mnoge partije gde je bio? Pa, čekaj te ljudi, i onda kao zaključak svega toga - DS protiv nečega. Kako? Odakle vama takve ideje?

Dakle, u ovoj skupštini nije više moguće reći bilo šta, ukazati na grešku, a da odmah ne ustanete i kažete – vi ste protiv Srbije, jer niste u 90%, 100%, 50%, onih koji podržavaju Vučića. Opasna je to teza. Opasna. Ja to govorim zbog građana i zbog vas, poštovane kolege, kojima se ne obraćam lično.

Mislim da je sporazum imao određenih stvari za koje mi tražimo odgovor. Taj odgovor smo delimično dobili od ministra. Odmah da kažem, kunemo se da nismo protiv stranih ulaganja i borbe protiv korupcije i kriminala. Da li je sada u redu? Možemo li dalje da pričamo? Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima Dragan Šormaz, replika. Izvolite.DRAGAN ŠORMAZ: To je vrlo jednostavno. Prvo, rečeno je nešto što ja nisam

izgovorio. Očigledno da se i slabo sluša, kamoli razume. Znači, ja nikada nisam rekao nijednog trenutka da neko nema pravo da kritikuje. Iskreno, baš me briga da li ovo sluša i koliko je daleko Aleksandar Vučić. Nisam se njemu, recimo ja lično ni obraćao, iako sam rekao rejting, što je činjenica, ali slušaju građani Srbije.

Ono što sam ja rekao je da bez obzira na vaše kritike, građani Srbije ocenjuju nešto što radimo na potpuno drugačiji način. Znači, više veruju nama, nego vama koji kritikujete. Kritika, ja sam se baš obratio na ime kritike koju ste uputili, vezano oko zakupa zemljišta, oko prodaje zemljišta, itd.

Interesantno je da se ništa drugo ne kritikuje, nego to. U onom svom prvom govoru sam jasno rekao, sumnjam da se ne radi o tome da želite da zaštiti te vi koji to kritikujete, a niste samo vi, i neki drugi iz opozicije su to radili. Sumnjam da želite da zaštitite neke koji su ranije kupovali zemlju, sada imaju kompanije i čak iz nekih drugih država, zato što se plaše konkurencije koju će napraviti kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jer će na onom zemljištu koje oni obrađuju, verovatno prinos biti mnogo viši, nego na ovim koji ovi obrađuju. Neki od njih su i na udaru onoga što zovemo borba protiv kriminala i korupcije.

Znači, vi imate pravo da kritikujete, imate pravo na oprez, imate pravo na sumnju. Mi imamo pravo na hvalospeve, imamo pravo na to da predlažemo da se ovo usvoji, a na građanima je da ocenjuju ko je u pravu i to će reći na izborima. Onda će se videti procenti.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima Zoran Babić, replika u ime SNS. Izvolite.

ZORAN BABIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja zaista želim da ova sednica uđe u jedan normalna tok i da ovu temu koja je veoma bitna i za privredu i za građane Srbije uvedemo, odnosno privedemo kraju ovu raspravu u načelu.

Trudim se da poverujem kada se neko zakune da nije protiv investicija, protiv svega toga, ali mi onda još uvek u ušima odzvanjaju neke slične zakletve bivšem predsedniku stranke, pa sadašnje zakletve sadašnjem predsedniku stranke. Ne znam kad su te zakletve iskrene. Nama nisu potrebne zakletve, u ovom parlamentu je nažalost bilo i nekih ružnijih stvari. Nama je ovde potreban konsenzus oko najvažnijih strateških stvari. Nama je potrebno ono što sam govorio i u pre podnevnom delu sednice. Potrebne su nam tačke spajanja. Potrebne su nam teme gde ćemo svi zajedno podržati, poslati poruku građanima Srbije da postoji šansa da ljudi u Srbiji zaista žive bolje nego što žive danas, da žive dostojno ljudi u 21. veku u jednoj lepoj zemlji u Evropi.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Borislav Stefanović, replika. Izvolite.BORISLAV STEFANOVIĆ: Odlično izlaganje, kolega Babiću, osim u jednom

delu. Zaklinjanje u bivšeg predsednika. Jel mislite to gospodine Babiću ono kada ste se u crkvi Šešelju zaklinjali? Da li na tog bivšeg predsednika mislite? Nekada kada mi se učini da nemate bedž od značke sa ponosnom zastavom Srbije, uvek me vaše reči podsete da je bedž tu negde.

Dakle, sve što ste rekli stoji. Samo taj deo gde ste hteli da dovedete u sumnju naše motive, naše poglede na politiku i sve ostalo, skliznuli ste na jedan teren gde vi ne možete biti konzistentni. Mogu drugi, ali vi nikako. Ne vi lično, nego vaša stranka. Zato vidite kada se podigne mač, onda se od mača i strada.

Inače, Šarićeva zemlja u Vojvodini je oduzeta, gospodine Šormaz, za vreme naše Vlade. Oduzeta je i zaplenjena, čisto istine radi. Sada treba da vidimo sa kim se viđao taj isti Šarić iz ove vlasti. Morate i vi, kao i mi, da vodite računa o argumentaciji. Može da se vrati kao bumerang. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.ZORAN BABIĆ: Jako kratko.Znao sam da ne može na reč da vam se veruje.PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, replika. Izvolite.DRAGAN ŠORMAZ: Kud pomenuste Šarića i mene i to direktno? Znači, 2009.

godine sam u ovom domu govorio o privatizaciji zemljišta od strane Darka Šarića i tog klana, o "Metalsbanci", o današnjoj Razvojnoj banci Vojvodine, o toj saradnji. Tačno je da su te privatizacije poništene, koje je Darko Šarić napravio sa svojim prljavim novcem u Vojvodini i, ponavljam, kupio 10% teritorije Vojvodine. Tačno je sa su poništene, ali tek posle akcije američke DEE, inače agencije za borbu protiv narkoklanova i narkotika. Kada su ih razotkrili, kada su ih oni počeli juriti širom sveta, tek je onda ta vlast u Srbiji saznala, kobajagi, ko je Darko Šarić, a onda, naravno, se ispostavilo da je 2008. godine ta zemlja njima prodavana. Znači, u vreme iste Vlade koja je posle i poništavala.

Pogledajte malo više tu istoriju dešavanja, pa ćete videti da se sve vreme dešavalo za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, i kupovina zemlje i poništaj privatizacije. To su ti propali kombinati koji sada treba da se prodaju.

Sve što sam ja rekao je da je čudno da tada nije bilo opreza i da tada nije bilo kritike, a danas ima kritike. A ko je iz ove vlasti, iz one vlasti, iz ove stranke, iz one stranke sarađivao sa Darkom Šarićem, taj sigurno neće biti zaštićen od strane institucija države Srbije koje danas funkcionišu zahvaljujući radu Vlade Republike Srbije, sada ću vas možda ponovo iznervirati, ali pre svega zahvaljujući energiji, hrabrosti i volji jednog čoveka u toj Vladi, a to je Aleksandar Vučić.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Gospodine Atlagiću, po kom osnovu želite reč? (Marko Atlagić, s mesta: Replika.) Ko vas je sada pomenuo, ja se izvinjavam?(Marko Atlagić, s mesta: Direktno mi se obratio gospodin Stefanović.)Zaista nisam čula. Izvolite ako vas je pomenuo.MARKO ATLAGIĆ: Gospođo predsedavajuća, kao da imate nešto protiv mojih

replika. Stalno se na mene zalomi. Verovali ili ne, ali evo i građani Srbije to vide. Samo ću dve rečenice da kažem. Ja se neću obraćati lično, nego kao poslaniku DS

koji, ne onaj prvi, nego ovaj drugi, koji je ponovo spomenuo moj poetski govor. Gospodine poslaniče, ovo nije više Skupština kao nekada.(Predsedavajuća: Nemojte direktno, molim vas, da se obraćate narodnom

poslaniku.)Ovo nije Skupština kao nekada. U ovoj Skupštini o svakom dnevnom redu se

narodni poslanici ozbiljno pripremaju. Bilo bi mi jako drago da ste negirali bilo koji podatak o onoj pljački u "Železnici Srbije". Izgleda da vas je to bolelo, ali su, nažalost, to izveštaji državnog revizora.

Drugo, mogao sam ja pozvati gospodina Stojanovića. Imate nešto protiv što je on general? I on je vojni analitičar.

Treće, što ste rekli da držimo hvalospeve svom predsedniku, nema potrebe. Mi imamo šta lepo da kažemo o našem predsedniku stranke i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Nemojte biti ljubomorni što vi o svom ne možete tako. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.Izvolite.BORISLAV STEFANOVIĆ: Uvaženi profesore, uvek me nasmejete zaista.Nećemo se takmičiti u kvizu koliko deca znaju o lideru i vođi, ali ćemo se

takmičiti u tome da vas podsetim da novi direktor "Železnice" je učinio zaista veliku stvar. Naime, dao je u svom mestu da se jedna ulica zove po njegovoj porodici. Mislim da je to pravi put za oporavak naše ruinirane železnice.

Pored onog što ste nabrojali, mogli ste i to kako je čovek prvo što je uradio, dao je jednu ulicu porodici Simonović, da se tako lepo ulica zove i tako se kreće u reformu velikih sistema. Ali, tu ste kadrovski tanki, pa nisam iznenađen, nego mi je žao zbog građana Srbije. Inače, jako zabavno izlaganje. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.ZORAN BABIĆ: Opet se vraćamo na istu rečenicu. Kad nestane argumenata, tu

kreću lične uvrede. Da su se kolege iz jednih dnevnih novina, koje su u vlasništvu i pod kontrolom

određenih gradonačelnika, malo bolje informisali, videli bi da u toj ulici braće Simonović su tri kuće i sve tri kuće su porodice Simonović i ta ulica je rađena i građena

angažovanjem ljudi iz porodice Simonović. Odluka o zvanju Ulice braće Simonović je doneta jednoglasnom odlukom Grocke, gde i vi participirate u vlasti. To je kompletna istina zarad javnosti. Nemojte se služiti poluinformacijama.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Sada da se vratimo na dnevni red.Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, komotno sam

mogao uzeti jedan godišnji odmor dok traju ove replike.Nije tajna da smo zatekli potpuno devlastiranu državu u svakom smislu –

teritorijalno, nacionalno, moralno, poniženu i zgaženu, državu sa zapuštenom infrastrukturom, državu u koju kada krenete autoputem, morate da zaobilazite rupe i, gledajući pored autoputa od Subotice do Leskovca, naići ćete na dva odžaka koja se dime. Takvo je stanje bilo. Dva fabrička odžaka cela su se dimila u Srbiji, s tim što jedan nije imao proizvodnju, već je tek toliko održavao toplotu u peći, jer je skuplje ponovo aktivirati peć, nego održavati tu toplotu i trošiti energiju. Dva fabrička odžaka koja su se dimila.

Ovde je spomenut jedan kriminalac koji se bavio kriminalom napolju, van ove zemlje, prodavao šta je prodavao i pare od kriminala unosio u ovu zemlju. Usudiću se da tvrdim, bez obzira što je on kriminalac, da je on još bio njihov najbolji investitor, jer je pare kriminalom nabavljao napolju, a unosio ih unutra.

Šta da kažemo o onima koji su se kriminalom bavili unutra, uzimali pare pa iznosili napolje? Koliko su oni gori od onoga što se bavio kriminalom napolju, a pare unosio unutra?

Govoriću o infrastrukturi u prvom delu. Zapuštenost naše infrastrukture je opštepoznata stvar. Ako krenete autoputem i ne slomite točak, ako krenete noću, posebno ako krenete u nekom periodu koji je pred jeseni ili pred proleće, onda ste imali sreće. Ako ste slučajno slomili točak, promenjen je zakon o bezbednosti saobraćaja, vi ste krivi jer niste prilagodili brzinu, bez obzira što ste upali u rupu koja je bila duboka i po pola metra.

Nije problem što je infrastruktura bila zapuštena, što su pruge bile zapuštene, problem je što ova država ima javni dug sa kamatama preko 25 milijardi. Za tih 25 milijardi bivši režim nije napravio ni čestitu infrastrukturu. Ukupan dug zemlje, privrede, države i stanovništva je preko 50 milijardi sa kamatom. Dakle, iza njih su dela, neko bi rekao i nedela, koja će buduće generacije pokušati da otplate. Tako je stanje koje smo zatekli.

Stanje na prugama je bilo užas božiji. Da je Ana Karenjina rešila da se ubije bacanjem na našu prugu, pre bi je ubio neki stub koji bi pao dotrajao pored pruge nego što bi naišao voz.

Onaj što ide lajkovačkom prugom, on je mogao komotno da odspava, jedan godišnji odmor, jedan medveđi san, a da se ne boji da će voz naići. Da odspava od uveče do ujutru, a da voz od Beograda do Lajkovca ne dođe. Takvo je stanje bilo na našoj železnici. Putnicima bolje, da su umesto subvencija želeliznici delili biciklove, garantujem da bi na pruzi Beograd-Bar uspeli da obiđu vozove za koje su se izdvajala ne mala sredstva. Mislim da su milijarde subvencija za železnicu isplaćene, a da se ta železnica nije mogla… Tema su železnice. Dižemo kredit da bi popravili ono što neko ko je već dizao kredit nije popravio, ubacivao pare u "Železnice Srbije", a vozovi su nam bili

takvi da bi ih bicikli sa lakoćom pretekli. Da ne govorim o sportskim biciklistima, govorim o onim običnim. Naše pruge su i ranije bile dotrajale, ali u poslednjih dvanaest godina je bila propast božija.

Što se tiče drugih sporazuma, odnosno izgradnje železničke stanice u Prokopu, tu nema šta da se doda, dakle krediti se povlače za infrastrukturu, sada ne mogu da ne glasam za to. Bilo bi dobro da je svojevremeno opredeljenje 2000. godine bilo, da infrastrukturu, puteve damo pod koncesiju, a da se zadužimo za poljoprivredu, prehrambenu industriju, za nove pogone, za nova radna mesta, itd.

Nažalost, opredeljenje je bilo takvo da podižemo kredite, da pravimo infrastrukturu koja nije napravljena i državu smo zatekli, kakvu smo zatekli, a novac u privredu nije dolazio. Rezultat toga je gubitak 450.000 radnih mesta u privredi.

Dakle, da su krediti uzimani za proizvodnju, a da smo infrastrukturu dali u koncesiju, danas bi imali i jedno i drugo, dakle, imali bi razvijenu privredu, imali bi pruge, imali bi puteve, imali bi robu, našu robu, našu proizvodnju, imali bi šta da vozimo tim prugama.

Što se tiče ovih sporazuma sa Arapskim Emiratima podržavam tri sporazuma. Na četvrti imam rezervu. Moja rezerva je principijelna. Bio sam protiv da stranci mogu da kupuju zemlju u Srbiji. Bio sam protiv Britanaca, bio sam protiv Mađara, bio sam protiv Hrvata, govorim o firmama koje su iz Mađarske, Hrvatske, Britanije, Irske, došle u Vojvodinu, kupile za vreme bivše vlasti zemlju na prikriveni ili manje prikriveni način i na takav način došli do zemljišta u Srbiji, odnosno u Vojvodini.

Mislim da je prodato preko 500 kvadratnih kilometara. Dakle, zemlja se gubi uzurpacijom, okupacijom i prodajom. Kad se uzurpira, možete da vratite na sudu, kad se okupira možete da se oslobodite, kad se proda ona se definitivno proda, dakle, tu povraćaja nema.

Za vreme bivšeg režima prodato je preko 50.000 hektara oranica, najplodnijih oranica u Vojvodini strancima. Razumeću ovu žrtvu, ukoliko je ona zbog višeg interesa. Žrtvu koju ima bivši režim, nije imao nikakav interes, dakle, tu se radilo o kupovini zemlje po što jeftinijim cenama, da bi se ona kasnije preprodala po daleko većim cenama. Oni tajkuni koji od gore imaju preko 150.000 hektara zemlje samo čekaju pet, šest godina, da cena zemlje skoči i onda će je prodati po 50 puta većim cenama nego što su kupili za vreme bivšeg režima.

Ono što je meni ovde zasmetalo je nekoliko stvari. Govorilo se o slaboj produktivnosti, govorilo se o niskom izvozu i govorilo se o subvencijama koje su navodno zloupotrebljene. Što se tiče subvencija, na 232.000 izdatih u zakup državnih hektara, država je u prošloj godini dobila pet milijardi, a za subvencije na tu istu površinu dala je dve i po milijarde.

Dakle, nije isplativo nekome da prosečno hektar plati 200 evra, zakup, a da radi toga da povukao subvenciju od 12.000 dinara, odnosno to je iznosilo nešto malo više od 100 evra.

Što se produktivnosti tiče, u ovom trenutku srpska poljoprivreda ima podsticaje koji su najmanje pet puta manji po hektaru, nego Hrvati. Tačno je da je hrvatski izvoz po hektaru daleko veći, ali takođe je tačno da na 800.000 obradivih oranica Hrvati ukupno u agrarni budžet izdvajaju skoro osam miliona evra. Mi na četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta ukupno izdvajamo nešto više od 400 miliona evra.

Dakle, premije su subvencije koje se dele u Hrvatskoj, a posebno u EU su daleko veće nego u Srbiji. Još nešto, danas je sedam godina od smrti Slobodana Miloševića. Mi koji smo se borili protiv njega, mislili smo, a koji smo se bavili poljoprivredom da će kada se vlast promeni, da će poljoprivredi biti vraćeno sve ono što je devedesetih godina iz nje izvučeno. Devedesetih godina poljoprivreda je izgubila zamah zato što su poljoprivredni proizvodi prodavani po nekoliko eura centi po kilogramu, deset puta ispod cene, zbog sankcija i svega drugog.

Poljoprivreda je bila ta koja je podnela sav teret socijalnog mira, vojnih i ekonomskih pritisaka kojima je bila izložena naša zemlja i mi smo mislili da će to buduća vlast posle 2000. godine ceniti i to poljoprivredi vratiti. To se nije desilo. Iz te iscrpljene poljoprivrede ne možete napraviti veliki izvoz ako u nju ne ulažete. Od ukupno preko 50 milijardi, koliko duguje privreda, država i stanovništvo svega 385 miliona je plasirano u poljoprivredu.

To je 0,8% ukupnog našeg duga. Kako mislite da nam poljoprivreda napreduje ukoliko je u nju uloženo svega 385 miliona evra ili nešto manje od 1%? Takva poljoprivreda bez ulaganja ne može da napreduje. Pozivam sva ulaganja u poljoprivredu ali ću se usuditi da pored ovog sporazuma predložim i još jedan model za koji mislim da je dobar.

Prvo treba izvršiti denacionalizaciju i vratiti u fizičkom obimu ono što se poljoprivrednicima može vratiti. Ta državna zemlja nije nastala tako što je pala sa neba, nego je nastala otimačinom od 1945. do 1953. godine od privatnih zemljoradnika ili zemljoradnika čiji su očevi ili dedovi imali tu zemlju. Treba izvršiti restituciju u onom obimu u kojem to zakon predviđa. Sve ostalo, mislim da ima preko 60.000 hektara, treba podeliti poljoprivrednim gazdinstvima na kredit od 20 do 30 godina. Ukoliko im to date za 10.000 evra na 30 godina svake godine će država dobiti 200 miliona evra. Tih 200 miliona evra neka država uloži u vraćanje kredita koji može da povuče u vrednosti od pet milijardi. Tih pet milijardi uložite u poljoprivredu kao kredite i vraćaće vam se i jedno i drugo. Vraćaće vam se kredit za zemljište, a sa druge strane će vam kroz povećanu poljoprivrednu proizvodnju vraćati sve ono što u poljoprivredu uložite, u navodnjavanje, u infrastrukturu, u stočarske farme, zelene farme za proizvodnju energije itd.

To je moj predlog da posle ovog sporazuma uzmete i porodičnim gazdinstvima omogućite da dođu do 20 hektara zemlje. Tako ćete zbrinuti 30.000 porodica i oni će imati čime da prave biznis, a država neće biti oštećena, Svake godine će dobijati 200 miliona evra sa kojima će moći da servisira kredit na 30 godina koji može da bude najmanje pet milijardi evra. Voleo bih da ubuduće se takmičimo ko je šta kupio i kome smo šta pozajmili, a ne da se takmičimo u tome šta je ko pošto pozajmio i šta je ko pošto prodao. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.BRANISLAV MITROVIĆ: Zahvaljujem gospođo Kovač.Gospodine ministre, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, odavno se pred

poslanicima u ovoj Skupštini nije našao ovakav set zakona, koji kada bude usvojen, a siguran sam da će biti usvojen, će stvoriti pravni osnov za pokretanje jednog veoma značajnog investicionog ciklusa. Kako ubediti investitore da dođe u vašu zemlju, jeste pitanje koje postavljaju skoro sve vlade danas u svetu i siguran sam da mali broj tih Vlada zna i odgovor na to pitanje.

Kako ubediti Ujedinjene Arapske Emirate da investiraju u Srbiju, ako postavimo pitanje? Mi smo odgovor na to pitanje dobili upravo od gospodina Dinkića i Vučića, koji su u ime Vlade potpisali sporazume i koje nam danas nude. Ne bih ja mnogo govorio o ovim sporazumima, o tome šta donose, jer je toliko toga pozitivnog danas rečeno. Naravno, ono negativno ne bih ni uzimao u obzir jer mislim da nije relevantno. Samo mogu da kažem da URS daju maksimalnu, bezrezervnu podršku ovim sporazumima i svemu onome što je prethodilo svim onim predugovorima i svemu onome što će biti posledica usvajanja ovih sporazuma u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nešto bih rekao o dva zakona koji se tiču kredita, a koji su namenjeni revitalizaciji i ulaganjima u srpskim železnicama, i uvek kada govorimo o zaduživanju naše zemlje mi moramo pristupiti veoma ozbiljno i veoma odgovorno, a pogotovu kada su srpske železnice u pitanju, jer imamo mnoga negativna iskustva iz prethodnog perioda.

Prva asocijacija kada spomenemo srpske železnice jesu najpre kašnjenja, hladni vagoni u zimskom periodu, otkazani vozovi, činjenica da veliki broj komitenata, najpre u robnom prevozu, odustaje od korišćenja železničkih usluga jeste nešto što najviše interesuje građane Srbije, visoke subvencije koje ova država daje srpskim železnicama.

Srpske železnice danas jesu u veoma lošem stanju, najpre zahvaljujući smanjenoj privrednoj aktivnosti, a samim tim i smanjenjem potrebe za železničkim uslugama, ali sa druge strane, danas mnogo puta pominjanom lošom organizacijom te kompanije, lošim rukovođenjem, lošoj kadrovskoj politici, socijalnoj politici, ali ne možemo da kažemo, i veoma malom, minimalnom ulaganju u infrastrukturu.

Sve je to dovelo do jednog, da kažem, pogubnog stanja na železnici. Danas smo mnogo puta čuli sve te pogubne činjenice da od 3.800 kilometara, polovina jesu magistralne pruge, a druga polovina su ruinirane, devastirane pruge, da je elektrificirano samo 32% pruga, da samo 7% pruga ima dva koloseka, da samo 45% pruga ima dozvoljeno osovinsko opterećenje od 22,5 tona, dok je na ostalih 30% pruga to opterećenje ispod 16 tona.

Dozvoljena brzina prelazi 100 kilometara na svega 3,2% pruga. Toliko o onoj priči o legendarnim srpskim brzim prugama. Još je dosta tih negativnih činjenica koje ukazuju kakvo je danas stanje u srpskim železnicama.

Što se tiče raspoloživog voznog parka, vozni parka od 480 lokomotiva, 8.500 teretnih vagona, 550 putničkih vagona, koji uglavnom i u većini nisu ispravni i spremni za saobraćaj, jasno govore kakvo je stanje u voznom parku.

U poslednjim godinama su na prugama Srbije uvedene lagane vožnje na 320 mesta u ukupnoj dužini od 535 kilometara, što predstavlja 16% svih pruga, a to su brzine čak i do 10 kilometara na sat. U modernizaciju železničke infrastrukture u poslednjoj deceniji uloženo je skromnih 168 miliona evra. Postavlja se pitanje – da li Srbiji trebaju železnice i kakve Srbiji trebaju železnice?

Kada pogledamo kakve su prognoze EU, što se tiče železničkog saobraćaja, i uopšte potrebom za transportnim uslugama, procena je da će do 2030. godine potreba za transportnim uslugama najpre u robnom saobraćaju porasti za 40%, a potreba za transportnim uslugama u robnom saobraćaju do 2050. godine za 80%. Takođe će potreba za prevozom putnika porasti do 2030. godine 34%, a do 2050. godine čak 51%.

Evropska unija je jasno iskazala svoj stav o budućnosti železnica. Još 1991. godine kroz direktive o železnici, a kasnije usvajanjem prvog paketa 2001. godine i usvajanjem četvrtog paketa o železnicama prošle godine, EU je jasno stavila do znanja

svim svojim članicama da je neophodno afirmisati železnički saobraćaj kao jedan vrlo efikasan, siguran, bezbedan vid saobraćaja, koji je kompatibilan sa ostalim vidovima saobraćaja, i što je najvažnije u ovom trenutku, jedan vid saobraćaja koji je veoma prijateljski naklonjen prema okolini.

Sve ovo govori da srpska železnica jeste u jednom veoma teškom trenutku, teškom stanju i jasno govori da je mnogo argumenata zašto treba ulagati najpre u železničku infrastrukturu. Mi danas govorimo o ruskom kreditu koji će najpre biti, kao što smo više puta rekli, upotrebljen za dizel električne lokomotive, dizel motorne lokomotive za određene deonice, najpre pruge od Beograda ka Pančevu, izgradnju drugog koloseka i elektrifikaciju. Sve ovo jasno ukazuje da je neophodno ulagati i u železničku infrastrukturu.

Ovo su značajna sredstva koja poslednjih decenija nisu bila dostupna železnici, ali pored ulaganja u infrastrukturu, železnički menadžment mora da izmeni pristup u vođenju ove kompanije, mora da se odrekne nekih navika i tek onda ovaj sistem ulaganja u infrastrukturu neće biti teret, već će biti deo razvoja Republike Srbije. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.RADOSLAV MILOVANOVIĆ: Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine

ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je predlog nekoliko sporazuma. Tu nije ništa sporno da svaki ovako važan međunarodni sporazum podrže i predstavnici DS. Za mene je najznačajniji Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Isto tako je važno i kada se pišu ovakvi zakoni, da obrazloženja budu jasnije precizirana. Samo ću pročitati obrazloženje Sporazuma o saradnji, u kome kaže da je zasnovan na zbližavanju i harmoniji sa zajedničkim uverenjem rukovodstva obe zemlje u principe miroljubive koegzistencije među narodima i nacijama sveta i potreba za zajedničkom saradnjom između zemalja radi postizanja međunarodnog mira itd. To me podseća na neke konvencije iz nekih ranijih perioda.

Što se tiče samih sastanaka, svedoci smo da ministri putuju po svetu, da dogovaraju sporazume. Zanima ko sve učestvuje u tim dogovaranjima? Da li su u takvim razgovorima učestvovali predstavnici AP Vojvodini, predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici Privredne komore?

Ono što nedostaje Srbiji, to je ono što imaju zemlje u okruženju, a pre svega Hrvatska, to je nacionalna strategija stranih ulaganja.

Sledeća važna stvar je šta to Srbija može ponuditi potencijalnim investitorima. To je, pre svega, prerada drveta, biomasa, izvoz hrane, izvoz vode.

Vrlo je interesantno da dolazim iz kraja gde postoji fabrika kisele vode "Duboka", koja proizvodi kiselu vodu i to je i te kako interesantan i važan proizvod za arapske zemlje. Ne znam da li je to neko od predstavnika delegacije spomenuo u razgovorima.

Ono što mene interesuje jeste čime je delegacija bila opredeljena da ponudi ova dva kombinata koja ste spomenuli, gospodine ministre, da li je to bila želja predstavnika Emirata ili je to ponuda Vlade?

Šta nedostaje u ovom zakonu koji je danas pred poslanicima? Pre svega, ima puno stvari koje nama nisu jasne. Prva je ono što su rekle moje kolege, a to je koliko će ljudi biti zaposleno, koji su prateći dokumenti, koji će naši privredni subjekti sarađivati sa arapskim firmama, svi međunarodni ugovori moraju biti transparentni i dostupni javnosti.

Šta je još za mene u ovim sporazumima važno i šta mene interesuje, jeste – šta konkretno dobijaju poljoprivrednici? Šta konkretno dobija država Srbija? Šta konkretno dobijaju lokalne samouprave? Otvaranje banke, pod kojim uslovima? Kada će biti donet novi zakon o zadrugama, to smo već čuli. Kakva će biti sredstva od Fonda Abu Dabija? Pod kojim uslovima? Koji će biti grejs period? Kolika će biti kamata? Da li će kamate biti 4%, 5%? Da li to odgovara našim privatnim preduzetnicima?

Saradnja u sportu, Ujedinjeni Arapski Emirati su poznati u golfu, i ne znam koliko Srbija tu može da parira njima. Saradnja u oblasti medija – koji mediji? Istraživački centri u zdravstvu – u kojim oblastima? Šta nudimo Emiratima što se tiče radnika?

Plašim se, a naravno pohvaljujem investiciju "Fiata", ali ono što je zanimljivo za sve naše privatne preduzetnike, to je da je tamo subvencija po radniku bila 10.000 evra. Spomenuću jednu opštinu u Vojvodini koja se zove Kula i gde ima 1.200 privatnih preduzetnika - zamislite da njima damo 10.000 evra po radniku, imali bi 1.200 više zaposlenih lica, skinuli bi sa evidencije zapošljavanja veći broj ljudi.

Svaki ovakav sporazum, svaki zakon je povezan sa drugim, i ako se zna da je situacija u Srbiji što se tiče preduzetnika jako loša, da je samo 0,6% preduzeća koja spadaju u tzv. velika preduzeća, a da su sva ostala mikro, mala i srednja, mislim da država, pored stranih ulaganja, mora dovoljno pažnje da posveti našim ljudima koji se bave ovom delatnošću. Ponavljam, za sve njih je, kao i za strance koji ulažu, vrlo važno da se subvencionišu radna mesta, da kako se vodi računa o mladim ljudima koji se zapošljavaju, tako i o srednjoj generaciji koja je žrtva tranzicije – da li će tu biti nekih subvencija? Naravno, važne su i kamatne stope. Nije isto ako je kamatna stopa 1%, ili 4% do 5%. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.MLAĐAN DINKIĆ: Niste slušali. Već sam rekao da Razvojni fond Abu Dabija

odobrava dugoročne kredite na roku od najmanje 20 godina, sa periodom počeka od oko pet godina, a kamatna stopa nije ni u jednom slučaju veća od 2,5% godišnje fiksno. Pri čemu, pokušavamo da ispregovaramo za ovaj deo koji bi bili krediti za naše poljoprivrednike, da stopa za našu državu bude 0,5%. Tako da su povoljniji i od ovog kuvajtskog fonda i od ovog ruskog kredita, u svakom slučaju. Uostalom, kada zaključimo taj kredit, on će takođe biti na ratifikaciji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, baš kao ovaj ruski i kuvajtski.

Ne znam i ne razumem tu neprincipijelnost. Stalno se sada kaže – u poslednjih sedam do osam meseci niste konsultovali pokrajinsku vladu. Koliko je pokrajinska vlada bila uključena u ugovor o NIS-u, jer NIS ima sedište u Novom Sadu? Niko iz pokrajinske vlade nije bio u pregovorima oko NIS.

Pregovarao je Borko Stefanović, to znam. On je bio šef pregovaračkog tima i nije iz pokrajinske vlade. To sigurno znam, kao iz Ministarstva spoljnih poslova. Bili su ljudi iz Ministarstva ekonomije, bili su i neki drugi ljudi iz Ministarstva energetike, ali niko iz pokrajinske vlade. Kako tada nije smetalo, a sada, odjednom, za ovo što radimo treba za svaki korak da se konsultujemo.

Hoću da kažem da malo preterujete. Naravno da pokrajina treba da bude obaveštena i razgovaramo o svemu tome. Ipak, ovde se radi o imovini kombinata kojima ne cvetaju ruže, nego koji imaju 30 miliona evra dugova, koji su propali i nisu se baš

ljudi iz pokrajinske vlade otimali da pomognu tim kombinatima. Niko ih nije sprečavao da pre nego što smo napravili aranžman sa Emiraćanima i našli rešenje za njih.

Tražimo rešenje, a još nam se zamera zašto tražimo rešenje i što nismo konsultovali pokrajinsku vladu. Kada je bio problem, nekako ne možemo da delimo uspehe a da ne delimo i probleme. Prosto, treba da delimo i jedno i drugo.

Još samo jedna stvar. Poručite svim preduzetnicima u Kuli da svako može iz Kule, iz ma kog drugog grada Srbije, da dobije do 10.000 evra po novozaposlenom radniku, ako ima takav program da zapošljava preko 50 ljudi i ako će položiti bankarsku garanciju za svaki evro dobijenog podsticaja. To su uslovi koji su dobili svi ovi drugi. Dobijaju i domaći i strani preduzetnici, pod istim uslovima, od samog početka programa od 2005. godine, ali niko ne dobija bez bankarske garancije.

Ko god ima takav proizvod i takvu firmu da može da da bankarsku garanciju, može da dobije - doduše, 10.000 evra po novozaposlenom se daje samo za automobilsku industriju i za IT sektor, za ta dva sektora. Za sve ostale smo davali, u zavisnosti od razvijenosti područja. Tako da, tu nema nikakve diskriminacije i to je pomalo bila dezinformacija u javnosti.

Preduzetnici kažu – zašto nama ne daju 10.000 evra, pa bismo i mi to mogli? Niko ne sprečava bilo koga da konkuriše, ali mora da da bankarsku garanciju. To je otprilike ono – mi bismo sve mogli, a u stvari kada treba da se pokaže ozbiljnost, onda ispadne da neko može a neko ne može.

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima Radoslav Radovanović, replika.RADOSLAV RADOVANOVIĆ: Uvaženi gospodine ministre, mislim da nema

potrebe za nervozu. Jedan sam od vrlo konstruktivnih poslanika koji je postavio neka pitanja, ali niste mi na sva odgovorili.

Osim pokrajinske administracije, spominjao sam i lokalne samouprave, spomenuo sam i predstavnike Privredne komore. Pored toga, ono što mene zanima zašto su baš izabrana ta dva kombinata. Ako se zna da ima puno propalih zadruga u Srbiji i ako ima dosta državne zemlje. Znači, ko je odredio da to budu baš ta dva kombinata. Prosto, to je jedno pitanje na koje imam pravo i na koje svaki narodni poslanik pa čak i po Zakonu dostupnosti informacijama ima pravo. Kako su tekli ti razgovori? Kako se došlo do toga? Šta su garancije da će ovaj sporazum uspeti? Ko će biti odgovoran ako nešto propadne u ovom sporazumu?

Konačno, mislim da je u Srbiji vreme za odgovornost. Znači, ako se nešto obeća i ako to stoji u stenografskim beleškama u Skupštini, neko i treba i da podnese odgovornost posle par godina ako neki projekta propadne. Hvala

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima ministar Dinkić.MLAĐAN DINKIĆ: Nema tu nikakve tajne. Znači, od samog starta pregovor

smo vodili u ime Vlade gospodin Vučić i ja, a onda je Vlada formirala i resorne timove. Za svaku od ovih oblasti poseban tim. Poseban tim je za oblast odbrane gde je gospodine Đorđević, državni sekretar u tom timu, zatim, Jugoslav Petković iz SDPR, Miloradović isto iz SDPR i savetnik ministra odbrane gospodine Siniša Mali. Oni su nadležni za resor odbrane, odnosno za saradnju u oblasti odbrane. Za saradnju sa Mubadalom, informacionim tehnologijama tu radnu grupu vodi Jasna Matić. Lično vodim ovo što je vezano za bankarstvo i za saradnju u oblasti navodnjavanja poljoprivrede, JAT i sve

ostalo. Ali, su među resorne grupe i ima predstavnika u tim grupama u okviru svih ministarstava. Tako da timski smo sve ovo radili.

Odgovornost za neuspehe i odgovornost čitave Vlade, odgovornost za uspehe i zasluge su zasluge cele Vlade. Neko je naravno doprineo više, a neko manje, ali mi nećemo da razdvajamo ni odgovornost, ni uspeh. Toliko.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.Gospodine Milovanović, replika.RADOSLAV MILOVANOVIĆ: Još samo na jedno pitanje mi niste odgovorili, a

ono je vezano za nacionalnu strategiju. Kada će biti doneta nacionalna strategija ulaganja, jer ćemo mi da čekamo na putovanja ministra, predstavnika Vlade koji će nam dovoditi investitore ovde. Znači, da li postoji jasna nacionalna strategija? Šta je to što Srbiji treba? Šta je to što Srbija nudi? Koji su to mogući potencijalni investitori koji mogu doći ovde. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Reč ima ministar Dinkić.MLAĐAN DINKIĆ: Zaboravio sam da vam odgovorim, nema dva kombinata

koja su u ovom ugovoru, nego ih ima osam, plus Karađorđevo, dakle, ukupno devet. Što se tiče nacionalne strategije, postoji program i strategija industrijska politika

Srbije, ona je doneta 2010. godine. Na osnovu toga mi sada ćemo predložiti za javnu raspravu, a kasnije i na usvajanje na Vladi i akcioni plan za reindustrijalizaciju Srbije. Od srede počinje rasprava. Na tome sa stručnom javnošću na ekonomskom forumu na Kopaoniku. Što se tiče još jedne strategije koju imamo nameru da izradimo zajedno sa preduzetnicima i privatnicima, to je strategija izvoza Srbije, odnosno supstitucije uvoza kako bi mogli da vidimo uz jednu analizu šta je to što se trenutno uvozi, a mogla bi da proizvodi domaća privreda i da onda odredimo podsticajne mere za supstituciju uvoza.

Što se tiče izvoznih grana, to je potpuno jasno. Automobilska industrija na prvom mestu. Napravili smo plan državne podrške industrije informacionih tehnologija i takođe u redu prioriteta su nam odbrambena industrija i prehrambena industrija bazirana na poljoprivredi.

PREDSEDAVAJUĆA: Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Da li želi reč ministar Dinkić? (Ne.)Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres Narodna skupština će u danu za

glasanje odlučivati o predlozima zakona.Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda - PREDLOG ODLUKE O IZMENI

ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE I PREDLOGU ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM PARLAMENTARNIM INSTITUCIJAMA

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o tačkama 10. i 11. dnevnog reda, pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa,

podsećam vas da prema članu 192, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupne vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Vreme rasprave po poslaničkim grupama dobili ste u materijalu.Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave

za reč sa redosledom narodnih poslanika.Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne

skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.

Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja

zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.

Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda - PREDLOG ODLUKE O IZMENI ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Primili ste Predlog odluke koji je podnela poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.

Vreme rasprave ste dobili u materijalu.Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave

za reč sa redosledom narodnih poslanika.Saglasno članu 192. stav 3. a shodno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne

skupštine otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije koji je podnela poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije.

Da li predstavnik predlagača želi reč? Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre

zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika. (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije koje je podnela poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu odluke.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da na osnovu člana 101. stav 1. Poslovnika prekidam rad ove sednice radi održavanja Prve posebne sednice Narodne skupštine u 2013. godini koju sam sazvala za utorak, 12. marta 2013. godine u 10,00 časova.

U skladu sa članom 101. stav 5. Poslovnika, obaveštavam vas da će prekinuta sednica biti nastavljena u sredu, 13. marta 2013. godine, u 10,00 časova.

(Sednica je prekinuta u 22,00 časova.)