ANALIZA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA KAO NAUČNA DISCIPLINA I PRAKTIČNA AKTIVNOST

1. Analiza finansijskog izveštavanja kao poseban oblik naučne analize

Istorijski razvoj nauke permanentno rezultira širenjem i produbljavanjem naučnih disciplina koje karakteriše s p e c i f i č n i p r i l a z postavljanju i metodoškom rešavanju predmeta proučavanja. Odvajanje i konstituisanje posebnih naučnih disciplina u okviru određene nauke, u osnovi, nastaje pod uticajem otkrivanja n o v i h predmeta (ili sadržaja) istraživanja i pojavom s p e c i f i č n i h n a u č n i h pravaca, koji temeljnije izučavaju relativno uzanu klasu pojava, predmeta ili sadržaja, i koje karakterišu osobeni prilazi postavljanju i rešavanju zadataka,1 u skladu sa ciljem, odnosno svrsishodnosti predmete proučavanja date naučne discipline.

Pojava i konstituisanje posebnih nau čnih disciplina odvija se u okrilju i paralelno sa pojavom i konstituisanjem opšte-teorijskih (fundamentalnih) naučnih disciplina, čija je karakteristika definisanje i objašnjenje, odnosno postuliranje o s n o v n o g t e o r i j s k o g k o n Qi».e p t a (teorije/teorijske sheme), u okviru koga se diferenciraju posetme naučne discipline - izgrađujući poseban pristup i metodologiju istraživanja, koje su objektivno genetički međuzavisne.

Naučnu podgrađu ovome tumačenju daju sledeći stavovi, po kojima je naučna teorija razmatrana s aspekta unutrašnjih veza njezinih termina i stavova složena organizaciona struktura sadržaja teorijskog znanja.2 U tom smislu shvaćena, ona čini «svojevrsni skelet koji povezuje sve elemente (pojedinačne nauke - Đ.M.) u jedinstvenu organizacionu celinu kojoj služi fundamentalna organizaciona shema, a na njenoj osnovi formirane pojedinačne teorijske sheme» (diferenciranih nauka ili naučnih disciplina - Đ.M.).3

U datom kontekstu razmatranja graničnih odnosa opšte-teorijskih nauka i posebnih teorijskih nauka koje bliže proučavaju datu stvarnost, moraju se respektovati njihove v e r t i k a l n e i h o r i z o n t a l n e međuzavisnosti. Vertikalne međuzavisnosti odnose se na genetičku povezanost i interakcijski odnos pojedinačnih naučnih disciplina i opšte-teorijskih naučnih disciplina, u okviru date teorije. Horizontalne međuzavisnosit se ispoljavaju između posebnih naučnih disciplina, kojima je, po pravilu, zajednički predmet istraživanja, ali su im različiti prilazi, metodologije, sadržaji i odabrane metode i tehnike naučnog proučavanja.

Ako se, pak, želi bliže objasniti data međuzavisnost opštih i pojedinačnih disciplina-unutar date teorijske sheme, onda se rezuzltat te međuzavisnosti ispoljava tako što je... «teorijska shema sposobna da istupi u svojstvu s i s t e m s k o - s t r u k t u r n o g opisa predmeta istraživanja», i da u tom smislu «ontologizira», odnosno «predmet istraživanja posebnom procedurom projektuje na stvarnost, koja uvodi «idealizirane» (opšte prihvaćene — Đ.M.) predstave o strukturnim karakteristikama stvarnosti koju proučava neka grana nauke (naučna disciplina Đ.M.)».4

Valja imati u vidu, da su ova veoma lapidarna teorijska postuliranja samo naznake osnovnog i polaznog apriornog respektovanja teorijskog saznanja u kosntiruisanju naučne discipline. Njima se, bez sumnje, mora pridružiti i pragmatična svrsishodnost date naučne discipline, odnosno nauke. To je drugi aspekt (ili osnov) utemeljenja date naučne discipline-

' A.J. Lernen: Principi kibernetike, G.P.Novi Dani-Beograd, 1975, str. 132 Videti opSirnije, V.S. Stjepin: Filozofija-nauka-metodologija, Nauka-Moskva, 1972. str. 13.Mbid, str. 163.4 Ibid., str. 169/170.

nauke. Polazi se od postavke po kojoj «bez4>riginalnih zahteva prakse nema razvoja nauke i, obrnuto, bez razvoja nauke nema unapređenja prakse». Dakle, prožimanje teorije (nauke) i prakse su u konstituisanju i razvijanju, naročito, pojeidnačnih naučnih disciplina, nezaobilazna realnost.

Ekonomska nauka je strukturirana brojnim opšte-teorijskim i posebnim naučnim disciplinama (naukama) koje su međuzavisne zbog celovitosti predmeta proučavanja (ekonomske stvarnosti). Neulazeći u njihovu sistematizaciju i različite kriterijume razvrstavanja, koji se prezentuju u naučnoj r stručnoj ekonomskoj literaturi, posebno, zaslužuje pažnju skoro opšte prihvaćena podela ekonomskih nauka u okviru «nauke o ekonomiji preduzeća».5

O p š t a e k o n o m i j a p r e d u z e ć a koja postulira ekonomsku teoriju preduzeća i primenjene ekonomije (politike). Zadatak teorije je utvrđivanje funkcionalnih odnosa, kao i realnih veza i zbivanja (po principu uzrok-posledica) i definisanje kauzalnih pravilnosti i zakonitosti. Primenjena ekonomija ima zadatak da u teoriji stečena saznanja primeni na konkretna pitanja i probleme proučavanja odnosno istraživanja, i da, u skladu sa tim, razvija postupke (metodologije) koji treba da su u funkciji ostvarivanja određenih poslovnih ciljeva preduzeća. Ekonomska teorija preduzeća usmerena je na upoznavanje poslovnog procesa, a primenjena ekonomija na njegovo razvijanje. S p e c i j a l n e e k o n o m i j e p r e d u z e ć a bave se proučavanjem onih specifičnosti preduzeća pripadajućih pojedinim privrednim oblastima i njihovom privrednim granama, koje nisu zajedničke za sva preduzeća uopšte. Reč je prouačvanjima osobenosti ekonomije preduzeća: industrije, poljoprivrede, građevinarstva, trgovine, turizma i ugostiteljstva, saobraćaja, bankarstva, osiguranja, i dr.

U e k o n o m s k e m e t o d o l o g i j e svrstavaju sa ekonomska učenja o preduzeću, koja se bave problemima obračuna i organizacije. To su, pre svega, poslovno računovodstvo, fmansijska matematika, biro tehnika i organizacija preduzeća. Pojedini delovi poslovnog računovodstva, kao na primer bilans, obračun troškova i planiranje mogu da budu predmet izučavanja u okviru opšte ili specijalnih ekonomija preduzeća.

Ovakva podela i rangiranje ekonomskih nauka nema karakter značaja, već z n a č e n j a u prilazu i naučnu proučavanja ekonomije preduzeća.

Međutim, naučne discipline ili učenja svrstana u grupu «ekonomskih metodologija«, u savremenoj «teoriji firme» odnosno proučavanju preduzeća, prevazilaze pretežno pragmatičnu namenu rešavanja organizacionih problema, načina i postupaka obračuna i tome si. U pitanju je više horizontalno međuzavisnih, ali različitih - osamostaljenih ekonomskih disciplina, sada primarno usmerenih na proučavanja ekonomije preduzeća u funkciji racionalnog o d l u č i v a n j a i povećavanja e f i k a s n o s t i u p r a v l j a n j a preduzećam. Time se ne negira njihov izraziti metodološki karakter u rešavanju originalnih zahteva primenjene ekonomije preduzeća. Reč je o naučnim disciplinama koje se bave problemima: odlučivanja, planiranja, organizacije, računovodstva, kontrole i revizije, analize, informisanja; dakle, svim segmentima koji pokrivaju f a z e procesa upravljanja. U tom kontekstu reč je o t e o r i j s k o - m e t o d o l o š k i m naučnim disciplinama kojima se, iz različitih aspekata i primarnog praktičnog prilaza, rešavanju problema konkretne ekonomije preduzeća, koja smišljeno proniče u njihovu suštinu i objašnjenje.

5 Videti opširnije, dr J.M. Ranković: Teorija bilansa, E.F. Beograd, 1992., str. 4.(Navedeno prema Wohe, Dr Ginter: Einfuhrung in die Allgemeine Betriebswirtschlehre, 11. Auflage, Veriag Verlag Vahlen, Munchen, 1973., str. 14.).Takođe, sem ove vertikalne podele ekonomskih nauka-u opštem značenju i usmerenosti moguće primene, zastupljena je podela i praksa razvijanja ekonomskih nauka po i n s t i t u c i a l n o m i f u n k c i o n a l n o m principu ili kriteriju. Reč je o ekonomiji preduzeća pojedinih oblasti i grana privrede i ekonomiji funkcija poslovnog procesa preduzeća: nabavke, proizvodnje, prodaje, finansija i dr. Videti detaljnije: Heinen, E.: Industriebetriebsiehre, 6. Verbesserte Auflage, Gabler Wiesbaden, 1978, str. 27-28.

7

Ekonomskoj analizi uopšte se daje obeležje naučnog postupka ili naučne spoznaje, što se jasno iskazuje sledećim stavom: «Pod povješću ekonomske analize razumijemo povjest intelektualnih napora ljudi da s h v a t e ekonomske pojave (podvukao Đ.M.), ili, što izlazi na isto, povjest analitičkih ili znanstvenih aspekata ekonomske misli», u opštem poimanju.

Analiza poslovanja preduzeća, u kontekstu ovako shvaćene naučne ekonomske analize, ima obeležja posebnog oblika analize, barem, iz dva razloga:

1) u okviru ekonomske nauke proučava uži segment-ekonomiju preduzeća, koja seu njemu konkretno održava, u smislu da se specifično može defmisati i meriti kaoposlovna aktivnost, odnosno pojedinačno objasniti u kontekstu opšteg;

2) bavi se ekonomijom konkretnog preduzeća u entitetu - suštini ispoljavanja, štonjoj daje karakter analitičke spoznaje ekonomije preduzeća polazeći od njenogoperacionalnog smisla i njegovog vrednovanja projektovanog na saznanja kojadaje opšta ekonomska teorija, odnosno opšta ekonomija preduzeća.

Temeljeći svoje proučavanje ekonomije preduzeća, polazeći apriori od operacionalnog (praktičnog) ispoljavanja i privodeći ga teorijskom smislu ekonomske teorije - ekonomska analiza poslovanja preduzeća ima karakter naučne samostalne discipline, što joj potvrđuju i sledeća obeležja:

1. Ekonomska analiza poslovanja preduzeća svoje ispitivanje i ocenjivanje(istraživanje) u prilazu započinje od empirijske prakse konkretnog preduzeća,koja se ispoljava iz perioda u period tokom funkcionisanja, rasta i razvoja datogpreduzeća.

2. Istraživanje empirijske prakse konkretnog preduzeća, analiza ostvaruje tako štoima svojstvo sposobnosti da pronikne u konkretne pojave i procese poslovnihzbivanja, te da ih u njihovom konkretnom pojavnom obliku razotkrije u suštini -na smišljen metodološki način.

3. Dovodeći empirijske pojave i zbivanja u njihovoj suštini i obliku ispoljavanja ukontekst opšte važećih kategorija, zakonomernosti, kauzalnih veza i odnosa,principa vrednovanja i opšte prihvaćenih pojmova primerenih opšteekonomskomsaznanju (teoriji/teorijskoj shemi), procesom analize se dolazi do saznanja ozakonomernosti ispoljavanja ekonomije konkretnog preduzeća. Ta saznanja, ufunkciji upravljanja preduzećem naučna su podgradnja racionalnom odlučivanjuu funkciji održavanja menjanja, odnosno usklađivanja ponašanja, opstanka^ rastai razvoja preduzeća, primereno postavljenom cilju.

4. Da bi analiza poslovanja preduzeća, kao posebna naučna disciplina i praktičnaaktivnost u preduzeću, mogla sve to da ostvaruje, ona mora da posedujespecifičan pristup, koncepciju, ili sistem predmeta proučavanja, metodologiju,metode i tehnike, cilj i zadatak. To znači, da se konstituiše kao osobena naučnadisciplina.

Za još jasnije razumevanje i perceptivno viđenje analize poslovanja preduzeća, kao posebne naučne discipline, u kontekstu ekonomije preduzeća, može da posluži i sledeća pojednostavljena skica (slika L):

6 J.A. Schumpeter: Povjest ekonomske analize, Informator-Zagreb, 1975., str. 3.

8

p o s l o v n i m z a d a c i m a koji, opet, proizilaze iz konkretne poslovne aktivnosit preduzeća.

Ako se posredstvom poslovnih funkcija ostvaruju materijalni i energetski tokovi, putem upravljačke funkcije ti tokovi se usmeravaju na temelju i n f o r m a c i j a koje obezbeđuju podfunkcije u funkciji upravljanja.

U naučnoj i sručnoj literaturi se komponente odnosno za podsisteme sistema upravljanja u osnovi naznačavaju: planiranje, kontrola i informisanje. U biti, sistem upravljanja je određen ovim podsistemima. Ali, za racionalan proces upravljanja primarno se moraju definisati ciljevi poslovnih procesa, koji su domen procesa donošenja poslovnih odluka (odlučivanja); potom njihovo konkretizovanje u planske zadatke - što je uži domen procesa planiranja. Dakle, ciljevi i iz njih definisani zadaci, daju procesima odlučivanja i planiranja primat u određivanju ponašanja i strateškog pozicioniranja preduzeća u budućnosit, na kraći i duži rok. Ove dve aktivnosti su komplementarne i objedinjavaju se u podsistemu planiranja.

Proces organizacije odnosno regulacije poslovnih procesa putem čijih aktivnosti se zadaci izvršavaju i prevode u poslovne rezultate se «moglo bi se reći podrazumevaju». Reč je o merama i aktivnositma koje menadžment preduzima u procesu izvršavanja zadataka u skladu sa postavljenim poslovnim ciljevima.

Odvijanje tokova poslovnih aktivnosti skopčano je sa promenama na sredstvima izvorima finansiranja, rashodima, prihodima i nizu drugih promena koje računovodstvo i druga operativna evidencija registruju i bilansiraju u vidu ostvarenih rezultata u koje su prevedeni izvršavani poslovni zadaci. Naravno, i ova funkcija se predviđa u komponovanju sistema upravljanja.

Kontrola tokova poslovnih procesa je važna. Ali, njoj je u užem smislu poimanja bit aktivnosti u uočavanju odstupanja od zadane (standardne, planirane) veličine, i održavanje poslovnih aktivnosti u sklopu zadanih veličina.

Međutim, ako su iz ciljeva izvedeni zadaci, njihovim izvršenjem ostvareni rezultati, u kladu sa upravljanjem na principu povratne sprege, postavlja se pitanje: da li su postavljeni ciljevi ostvareni, koji su uzroci i mogućnosti njihovog boljeg ostvarenja - koji su mogući potencijali preduzeća čijim korišćenjem je moguće učiniti postavljanje ciljeva na viši nivo, a time i zadataka i očekivanih poslovnih rezultata?

Na ovo pitanje, na pravi način jeidno odgovara analiza poslovnih procesa! Ona se, često, podrazumeva pod kontrolom, shvaćenom u širem smislu poimanja «kontrolinga».

Konačno, iz svih prethodnih faza profiltrirane informacije procesom analize, koja im daje svojstvo relevantnosti i pouzdanosti, putem informacionog sistema se, po principu, funkcionalnosti određenim menadžerima koji, u skladu sa kompetencijama i nadležnostima, na osnovu tih informacija realizuju proces odlučivanja.

Shematski prikaz razuđenije strukture sistema upravljanja, upečatljivo je dat na slici 2.7

7 Detaljnije objašnjenje koje delom sledi, videti: Dr S. Dohčević: Upravljačka analiza poslovanja za potrebe menadžera preduzeća, Časopis Knjigovodstvo, 5/97., str. 25 i dalje.(Autor shematskog prikaza-koncepcije sistema upravljanja).

10

Sukcesivnost i međusobna povezanost svih etapa ili faza upravljanja prikazana je sledećim redosledom na Slici 1.

Ulogu kritičara i s e l e k t o r a , sa ekonomskog aspekta posmatrano, relevantnih informacija za odgovarajući nivo menadžera, dužina je i u stanju je celishodno da obavlja upravljačka analiza poslovanja.

Ali, jedino t r ž i š n o i r a z v o j n o usmerena upravljačka analiza može uspešno delovait na u n a p r e đ e n j e i n f o r m i s a n o s t i menadžera.

Budući najveći «proizvođač» selektivnih i kvalitetnih informacija, analiza se mora transformisati tako da zaista može da obezbeđuje r e l e v a n t n e (tj. n e o p h o d n e ) o p t i m a l n e i n f o r m a c i j e za o d g o v a r a j u ć e n i v o e menadžera.

Izloženi krug upravljanja se neprekidno obnavlja u svojoj neponovljivosti, ili tačnije, procesi radni, materijalni i procesi organizaciono-upravijački odvijaju se u vidu spirale takoreći u nedogled, besprekidno.

Između pojedinih faza upravljanja vladaju o d n o s i m e đ u s o b n e k a u z a l n e z a v i s n o s t i i, takoreći, fizičke ili organizacione ulančansoti: svaka faza izvire iz prethodne, svaka naredna faza uslovljena je prethodnom. S v a k i r a s k o r a k između informisanja i odlučivanja, odnosno planiranja, između regulisanja, koordiniranja i evidentiranja, sa bilansiranjem, između evidentiranja i kontrolisanja, između kontrolisanja i analiziranja i između analiziranja i aktivnog informisanja - p o t r e s a p o s l o v a n j e , nanosi naizbežnu štetu preduzeću.

Menadžment unosi n o v a o b e l e ž j a i n o v e s a d r ž a j e u sve faze upravljanja, kao i u upravljanje u celini. Svaka faza upravljanja može se i mora, sa svoje strane, tretirati kao poseban sistem. K i b e r n e t s k o t r e t i r a n j e s i s t e m a u p r a v l j a n j a zahteva da se na sve faze sistema upravljanja gleda kao na složeno dinamičko jedinstvo. Iz toga proističu vanredno značajne metodološke konsekvence u smislu metodološkog ujednačavanja, potpuno nasuprot metodskoj razjedinjenosti i međusobnoj kontradiktornosti pojedinih faza upravljanja - ako se upravljanje tretira na konzervativno-tradicionalan način. U kibernetski organizovanom preduzeću, projektovanju sistema upravljanja prilazi se na jedinstven način i u s m i s l u i n t e g r a l n o g o b u h v a t a n j a i objedinjavanja svih komponenti upravljanja - što donosi radikalno nove veze i odnose između pojedinih kompoeneti upravljanja, u duhu snaženja racionalnosti i efikasnosti upravljanja. Sve to, istovremeno, vrlo određeno, ukazuje koliko je delikatna u l o g a m e n a d ž e r a .

Dakle, u n u t a r s i s t e m a u p r a v l j a n j a raspoređeni su, kao karike jedinstvenog lanca, i d i n a m i č k i f u n k c i o n i š u o d r e đ e n i p o d s i s t e m i u cilju održavanja, odnosno daljeg celishodnog razvoja poslovnog sistema i procesa kojima se upravlja. Prema tradicionalnom shvatanju, elementi (sastavne komponente) upravljanja nose obeležje a d i t i v n o s t i u sklopu pojma upravljanja; prema kibernetskom gledanju, e l e m e n t i s i s t e m a u p r a v l j a n j a p o s e d u j u o b e l e ž j e i z r a z i t e i n t e g r a l n o s t i . U tome je kvalitativno bitno novo u tretiranju upravljanja u sistemu menadžmenta.

Iz izloženog se jasno vidi da na Analizu poslovanja treba gledati kao na jednu od komponenata ili podsistema složenog dinamičkog i jedinstvenog sistema upravljanja.

S pravom se isitče, da svako drugo, nedijalektičko i nesistemsko, tretiranje Analize preti da ovu funkciju diskvalifikuje i eliminiše iz polja upravljanja poslovnim procesima. Analizu, dakle, moramo tretirati - prema ovom shvatanju - kao moćnu u p r a v l j a č k u

povezano sa upravljanjem, pa je teško reći da li čine jedinstven proces i l i odvojene procese (str. 25. «Upravljanje razvojem preduzeća»). Nastavno, su izneti stavovi dr. S. Dohčevića, izloženi u navedenom članku.

12

f u n k c i j u . Iz toga raz loga j e - u ovom napisu - i naz ivamo, i zgrađu jemo i ak t iv i ramo kao Upravl jačku anal izu , još t ačni je , kao s i s t e m u p r a v l j a č k e a n a l i z e .

O odnosima međusobne interakcije upravljačke analize sa ostalim komponentama sistema upravljanja

1. Iz ovih nekoliko lapidarnih prethodnih zapažanja ocrtava se.prva;skica fizionomijeupravljačke analize poslovanja i prvi nagoveštaji složenosti i uzajamne međuzavisnostiodnosa funkcije analize sa drugim - da se tako izrazimo - pribrežnim funkcijama na koje jeona, po prirodi poslovnih procesa, upućena. Stoga, svako izolovano tretiranje funkcije analizepreti da izopači njenu pravu ulogu i da iskrivi njenu ekonomsku suštinu. Otuda, prvo opštezapaženje bi glasilo: moramo m e n j a t i n a š a s h v a t a n j a o d e l o v a n j u id o m e t u f u n k c i j e a n a l i z e u smislu modernizacije i u pravcu jačanja njeneizrazite operativne i upravljačke uloge, s a g l a s n o p o t r e b a m a menadžera.

Onakva kakva je, u praksi mnogih preduzeća, analiza je previše učaurena u svoje uske okvire i previše konzervativna, rutinska i najčešće p o s t e r i o r n o g karaktera u oblicima svoga delovanja. Rečju, ovakva kakva je, analiza nije kadra da u t i č e na p r o c e s e k o j i su u t o k u . Treba uložiti sve neophodne napore da funkcija analize -u toku svoje tržišno i razvojno orijentisane transformacije - preraste i preobrazi se u upravljačku funkciju, u punom smislu te reci, jer analiza jeste i ostaće značajan sastavni deo sistema upravljanja, delujući na efikasnost menadžmenta, u korak sa dinamičkim poslovnim procesima.

Sva izložena apažanja upućuju da predstoji, ili daje već u toku, duboka i svestrana modernizacija i upravljačka transformacija funkcije analize poslovanja.

Transformacija funkcije upravljačke analize postaje svakim danom sve veća i što je najhitnije - to postaje neodložan z a h t e v r a z v o j a funkcije analize u savremenim uslovima menadžmenta.

2. Međutim, o čemu još rečito govore izložena prethodna zapažanja?

Prvo, u pitanju je transformacija i p r i l a g o đ a v a n j e m e n a d ž m e n t u svih komponenata sistema upravljanja; pri tome se uloga sistema menadžerske analize ogledau sledećem:9

Kod poslovnog odlučivanja - analiza zahteva alternativne odluke, pri tome međunjima izbor optimalne;Kod planiranja - analiza insistira i omogućuje premanentnu reoptimalizaciju naosnovu zapaženih mogućnosti razvoja;Kod organizovanja i regulacije poslovnih procesa - analiza zahteva dinamičkuregulaciju, u korak sa procesima;Kod evidentiranja sa bilansiranjem i uopšte kod računovodstva — analiza nepretenduje na potpunost informisanja, pošto pravi bitnu razliku između mogućihi neophodnih informacija;Kod kontrolisanja - analiza, po suštini kreativna funkcija, jasno se distancira odkontrole, koja se ograničava na nadzor;Kod analiziranja - analiza se ne srne zadovoljavati t ime da samo uočavanegativne i podstiče pozitivne pojave, ona dopire mnogo dublje traganjem za svenovim mogućnostima razvoja poslovanja;

9 Videti, S. Dohčević, citirani rad

13

• Kod informisanja - analiza zahteva striktnu selekciju informacija; oštro diferencirajući među relevantnim informacijama najvažnije od manje važnih sa gledišta interesa i zahteva svakog od tri nivoa menadžera (Top, Middle i Lower menadžera).

To su samo neke od odlika (globalno navedenih) po kojima se upravljačka analiza odvaja od ostalih moponenata i po kojima se ispoljava njena specifična uloga u menadžmentu. Dakle, s v e u p r a v l j a č k e funkcije, čitav sistem upravljanja, treba dalje razvijati u s m e r u p r e d u z e t n i č k e m e n a d ž e r s k e t r a n s f o r m a c i j e .

Drugov međusobni uticaji i uzajamna međuzavisnost svih komponenata složenog dinamičkog i homogenog sistema upravljanja je neosporna.

0 izolovanom procesu t r a n s f o r m a c i j e a n a l i z e ne može biti reci.I n t e g r a l n o s t s i s t e m a u p r a v l j a n j a ne srne se nijednog časa dovoditi upitanje.

Ako je tačno, da svaki sistem upravljanja određuje i odražava društveno-ekonomske odnose, onda bi logično i nužno bilo da u našim savremenim uslovima svaka komponenta sistema upravljanja preduzećem nužno prolazi kroz s u š t i n s k u m e n a d ž e r s k u t r a n s f o r m a c i j u .

Na takvim istovremenim promenama delova i celine sistema upravljanja izgrađuju se novi poslovno ekonomski odnosi u našim preduzećima.

To je krupan zadatak istraživača — i naučnika i praktičara - specijalsita za projektovanje funkcionisanja i razvoja noveliranog sistema upravljanja preduzećem.

2.2. Bitna obeleija sistemskgo tretmana analize poslovanja -polazni orijentiri upravljačke analize

1. S a ž e t o r e č e n o , p e t b i t n i h o b e l e ž j a f u n k c i j e a n a l i z e , - ako se ona razmatra sa sistemske platforme, ogledaju se u sledećim crtama: 1

P r v o , analiza poslovanja - iako samo jedan od brojnih podsistema složenog sis tema upravljanja - posmatrana kao c e l i n a , p r e d s t a v l j a poseban, veoma razuđen s i s t e m koji poseduje brojne svoje podsisteme;

D r u g o , na funkciju analize poslovanja reba uvek gledati u nerazdvojnoj povezanosti i stalnoj međusobnoj interakciji sa datom društveno-ekonomskom sredinom, posebno u interakciji sa odgovarajućom privrednom granom i - još uže - sa grupacijom srodnih preduzeća; i

T r e ć e , iz uporednih analiza srodnih preduzeća, shvaćenih i usvojenih kao neodvojiva komponenta kompletnosti sistemskog tretmana funkcije upravljačke analize, anal iza poslovanja s t iče svoju i z r a z i t o r a c i o n a l n u usmerenost : na i s t r a ž i v a n j e u n u t r a š n j i h r e z e r v i i-sa te osnovice - na podršku procesu permanentne reoptimalizacije planova poslovanja preduzeća.

Č e t v r t o , analiza u svojoj završnici - k a o «o u t p u t» svojih istraživačkih aktivnosti - « p r o i z v o d i » i o b l i k u j e p o s l o v n e i n f o r m a c i j e za sve strukture menadžera; transformisana analiza «proizvodi» i emituje, proed ostalih informacija, neizostavno i informm rezervama; pri tome, upravljačka analiza strogo diferencira autentične potrebe za različitim informacijama svakog od tri postojeća nivoa menadžera: Top, Middle i Lower menadžera.

1 p e t o , oblikujući pomenute informacije o rezervama, funkcija analize - takotransformisana - osvetljava menadžerima moguće r e a l n e p u t e v e stalnog daljeg

1 Videti, dr S. Dohčevića, citirani rad

14

razvoja poslovanja; na taj način analiza podstiče inicijative menadžera da se u preduzeću, uz p e r s o n a l i z o v a n u o d g o v o r n o s t , živo deluje u pravcu neprekidnog razvoja poslovanja.

2. 3. Bitni elementi racionalne organizacije funkcije analize

Noveliranjem položaja i organizacije službe analize --stvaraju se značajni preduslovi transformacije analize u autentičnu upravljačku analizu menadžerskog tipa.

Jedan od aktuelnih zadataka na ovome području bio bi: svim snagama se izboriti za samostalan položaj službe analize u onim preduzećima gde je siužba analize još uvek u sastavu jednog, najčešće finansijskgo ili računovodstvenog sektora. S a m o s t a l n o s t službe analize, njena nezavisnost u odnosu na druge organizacije ili u preduzeću - to je prvi preduslov za uspešan preobražaj, razvoj i efikasno delovanje službe upravljačke analize.

P r e d n o s t i o s a m o s t a l j e n e u p r a v l j a č k e a n a l i z e ogledaju se u sledećem:

a) Samostalan položaj analize povlači o š t r i j i s t e p e n o d g o v o r n o s t i iv i š i k v a l i t e t u radu;

b) Samostalan položaj službe analize je garancija njene n e p r i s t r a s n o s t i ik o n s t r u k t i v n o s t i ;

c) Upravnim i poslovodnim organima - neposredno menadžerima svih nivoa - prekosu potrebne o p e r a t i v n e , p o s l o v n o e f i k a s n e a n a l i z e ;

d) Služba analize mora se izboriti za s a ž e t e , p r e g l e d n e i p r i s t u p a č n ea n a l i z e .

Kada je reč o organizacionom osamostaljivanju fukcije Upravljačke analize, u pitanju je biti ili ne biti analiza kao delotvorna upravljačke funkcije.

Pravilnim rešavanjem organizacionog položaja službe analize stvaraju se neophodni p r e d u s l o v i za m e n a d ž e r s k u t r a n s f o r m a c i j u s l u ž b e a n a l i z e .

Pred organizatore i nosioce funkcije analize postavlja se čitav niz dilema u pogledu organizacije rada na analizi poslovanja, u pogledu racionalnog funkcionisanja i u pogledu uspešnog stalnog razvoja funkcije analize. Tako, na primer:

• Koji sistem i koju metodologiju analize usvojiti;• Angažovanjem kakvih kadrova obezbediti funkcionisanje i razvoj novelirane

analize;• Kojom tehnikom opremiti službu analize - uz neizostavnu kompjuterizaciju;• Na kojim osnovama planirati zadatke na funkcionisanju analiziranja i kako

izvršiti podelu rada među analitičarima;• Na koji način organizovati stalnu kritičku analizu funkcionisanja organizacije

rada na analizi poslovanja;• Kako postaviti odgovarajuće podsticajne faktore neprekidnog razvoj službe

analize skladnim unapređenjem svih elemenata analize;• Iz kojih izvora obezbediti potrebna finansijska sredstva namenjena stalnom

razvoju službe analize;• Iz kojih sve izvora i na koji način obezbeđivati priliv potrebnih podataka za

analizu poslovanja preduzeća. Itd. itd.Ali, sve to nalaže da se Upravljačka analiza organizaciono s i t u i r a kao štabni

organ iz «To Manager», tj. neposrendo u njegovoj nadležnosti. Samo tako biće ona nepistrasna, odgovorna i optimalno efikasna.

Kurs ka upravljačkoj transformaciji analize treba stalno podsticati i razvijati, u svim našim preduzećima. Tim pre što je, izgleda, fukcija analize, gledano iz ugla razvijenosti

15

celokupnog sistema upravljanja, bar za sada i bar u nemalom broju preduzeća u stadij umu nezadovoljavajućeg stupnja efiaksnosti. Gotovo §M@ ostale komponente složenog sistema upravljanja, u tom pogledu, dalje su poodmakle, naročito se na tome čine napori u oblastima upravljačkog računovodstva i upravljačkog informacionog sistema. Druga je stvar dokle se u tome stiglo. Preti rizik da se, u određenom broju preduzeća, analiza, učaurena u rutinsko ruho, pretvori u kočnicu bržeg razvoja poslovanja preduzeća.

3. Osnovni konstitutivni elementi pojma analize poslovanja

Ocrtati i shvatiti osnovne logičke elmente kategorije Upravljačke analize poslovanja - to znači upoznati se:

- sa ciljevima,- sa predmetom,- sa metodama i- sa zadacima.Funkciju analize poslovanja nužno je vezati za određene ciljeve - uvek u zavisnosti

od datih društveno-ekonomskih uslova.Konkretno, kod nas su c i l j e v i analize.poslovanja, već je istaknuto, direktno

uslovljeni sistemom tržišnog privređivanja, razvojem kapital-odnosa i profita, sa težištem na ubrzanom procesu privatizacije i razvoja.

Dalje: p r e d m e t ili sadržaj analize poslovanja sačinjava suštinski sadržajni deo funkcije analize poslovanja. O zadacima se ne može govoriti izvan ciljeva i predmeta analize.

Ne može se govoriti o analizi poslovanja van i nezavisno od m e t o d a koje se primenjuju tokom analize i koje, samim tim, ulaze u sastav pojma analize poslovanja. Niti je opravdano pojam analize poslovanja vezivati, ma na koji način, za etimološko poreski reci «analiza» (raščlanjavanje). U mnoštvu metoda koje se primenjuju, svaka analiza poslovanja mora označavati j e d i n s t v o bar tri osnovne metode: mi u analizi upoređujemo, raščlanjujemo i sintetizujemo. U tome se ogleda jezgro analiziranja (iliti ispitivanja i ocenjivanja).

Rečju - suštinsko, a ne eklektičko, tretiranje pojma analize poslovanja mora se odvijati u nerazdruživoj povezansoti i u najneposrednijem naslanjanju na ciljeve, predmet, zadatke i metode procesa analiziranja.

To je podloga, to su okviri unutar kojih je moguće isklesati i konstituisati jasan, prema privrednim preduzećim,a angažovani pojam Upravljačke analize poslovanja.

Ipak, od svih pomenutih elemenata kategorije analize, ciljevi analize poslovanja nose uvek naj izrazitij i pečat određenih vladajućih ekonomskih odnosa.

Kod nas, u sadašnjoj etapi razvoja privrede i posebno menadžmenta, ispred analize poslovanja naših preduzeća postavljaju se sledeći o s n o v n i c i l j e v i :

a) Osvetliti organima upravljanja, menadžerima, svim operativnim organima idrugim korisnicima u preduzeću, da li i u kom stepenu se pokazuje (ne)uspešnimostvarenje postavljenih poslovnih zadataka, na liniji «ostvareno-planirano», pritome, p r v e n s t v e n o treba pridavati značaj negativnim, tj. neuspešnimsignalima, koji nalažu prvorazrednu pažnju i intervenciju menadžera (naravno,ne zanemarijući podsticanje pozitivnih signala). Ipak, kao primarno, treba lečitinajpre negativna odstupanja.

b) Pokretati sve konstruktivne snage preduzeća putevima neprekidnog daljegrazvoja poslovanja, u smislu sistematskog otkrivanja i ukazivanja na optimalnemogućnosti preduzeća. To znači, u toku ostvarivanja postavljenih poslovnihzadataka, istraživati, uočavati i informisati o postojećim disproporcijama i

16

.nejskorišćenim rezervama u cilju što efikasnijeg, efektivnijeg, što ekonomičnijeg i što rentabilnijeg poslovanja preduzeća, uz neizostavno osvetljavanie dalje r a z v o j n e perspektive poslovanja.

c) 0 svemu tome (po a, b i c) oblikovati s e l e k c i o n i r a n e r e l e v a n t n e informacije za potrebe odgovarajućih nivoa menadžera:

- Top Manager (Generalni menadžer)- Middle Manager (Sektorski menadžer)-^ tower Manager (Pogonski menadžer), i .. ,«

drugi interesenti i poslovni partneri.U tom pogledu predstoje, van sumnje, korenite transformacije na polju znalačkog

obezbedivanja relevantnih, ali i po z n a č a j u g r a d i r a n i h i n f o r m a c i j a za svaki od pomenutih nivoa (struktura) menadžera.

4. Pojmovno određenje analize poslovanja

Dva su zastupljena opredeljenja u pokušajima definisanja pojma analize.Prvi-tradicionalni pristup određenju pojma analize polazi od etomološkog značenja

reci «analizis», koja podrazumeva raščlanjavanje, raščinjavanje neke složene pojave na njene elementarne sastavne delove (elemente).

Ozbiljna manjkavost ovakvog primanja analize jeste poistovećivanje metode analize i metode raščlanjavanja koja je jedna od osnovnih metoda ispitivanja, ali ne i metoda sinteze(uopštavanja). Stoga se, ne retko, ističe stav: «kada se izvrši analiza, onda sledi sitneza». Ipak, analiza je obesmišljena ako metodski ne podrazumeva i proces ispitivanja (upoređivanje, raščlanjavanje) i proces ocenjivanja-sintezu (uopštavanje). Dakle, imanentno svojstvo procesa analize, u metodskom postupku, jeste: metodski izgrađena indukcija iz koje sledi dedukcija.

Predmetom analize su samo složene pojave koje se mogu raščlanjavati. Zar nije sproveden postupak analize kada recimo ispitujemo i ocenjujemo tendencije rasta, pada, stagnacije složenih poslovnih pojava, a da ne ulazimo u analizu njihove strukture i njenih kvalitativnih odnosa. Primera radi, ukupan prihod analiziramo u odnosu na planiranu veličinu, u odnosu na prethodne periode - razvojna tendencija, a da ne postavljamo pitanje koji prihodi u strukturi ukupnog prihoda su na date kvantitativne odnose više ili manje uticali.

Ovakav pristup analizu sužava samo na primenu, već u startu, metode raščlanjavanja, zapostavljajući druge osnovne metode, bez kojih analiza nije potpuna.

Dosadašnja razmatranja analize kao naučne discipline i praktične aktivnosti odnosno bitne faze u procesu dinamičkog upravljanja, iskristalisao je drugačiji tzv. dinamički -ekonomski prilaz određenju pojma analize poslovanja preduzeća, tretirane, apriori, kao u p r a v l j a č k e a k t i v n o s t i (funkcije) '

Čini se, da bi u pokušajima - ili bolje - u prirodnoj evoluciji definisanja Upravljačke analize, trebalo insistirati na ugrađivanju i razjašnjavanju (u najmanju ruku) odnosa analize:

• pema ispitivanju i ocenjivanju d i s p r o p o r c i j a i u n u t r a š n j i hrezervi u poslovanju;

• prema ispitivanju i sugerisanju m o g u ć n o s t i s t a l n o g r a z v o j aposlovanja;

• prema s e l e k c i j i i oblikovanju poslovnih i n f o r m a c i j anamenjenih, pre svetga, trostepenoj stukturi menadžmenta; i

11 Prezentovanu definiciju «upravljačke analize» i njeno objašnjenje, detaljnije videti, dr S. Dohčević: citirani članak, str. 30-31. (Autor prezentovan edefinicije analize).

17

• prema s is temu u p r a v l j a n j a u cel ini .Od naučno fundiranog i jasnog opredel jenja za određeni koncept samog pojma

Upravljačke analize poslovanja zavisiće, u velikoj meri, postavljanje, usmeravanje, razvoj i efikasno funkcionisanje analize poslovanja u praksi naših preduzeća.

Očigledno, već na pragu svestrane rasprave o anal izi poslovanja — u pr i lazu i p re t res anju samo pojma ana l ize - neophodno je dub l j e pron iknut i u ekonomsku suš t inu , domet i efikasnost delvoanja analize, kao jedne od izrazit ih upravljačkih funkci ja.

Šta je , prema tome, anal iza poslovanja u savremenim us lov ima menadžmenta? U čemu je njena ekonomska i akciona suština?

A n a l i z a p o s l o v a n j a , k a o u p r a v l j a č k a f u n k c i j a , j e s t e -(š ta?) - n e p r e k i d a n p r o c e s s i s t e m a t s k o g i s p i t i v a n j a i o c e n j i v a - n j a - (č ega) - (n e ) u sp e š no s t i p o s l o v a n j a i u n u t r a š n j i h r e z e r v i - (u kom ci lju?) -u c i l j u i n f o r m i s a n j a - (koga?) - s v i h n i v o a m e n a d ž e r a i d r u g i h i n t e r e s e n a t a ( i n t e r n i h i e k s t e r n i h)-(o čemu?) - o n a s t a 1 o j p o s l o v n o j s i t u a c i j i i o m o g u ć n o s t i m a d a l j e g r a z v o j a p o s l o v a n j a .

Iz ložena def in ic i ja , (ma kol iko b i lo nezahva lno formul isa t i de f in ic i je ) , pruža odgovore na sledeća pitanja:

1) Staje anal iza poslovanja?2) Analiza čega je u pitanju?3) U kome cil ju?4) Za koga?5) 0 č e m u ?Na čemu se na roči to ins i s t i r a u ovakvo j def in i c i j i pojma upravl jačke anal ize

poslovanja? Koji su elementi posebno naglašeni?Prvo, funkcija analize poslovanja - prema ovoj koncepciji - tretira se kao jedna od

n e i z o s t a v n i h u p r a v l j a č k i h f u n k c i j a t j . k a o j e d a n o d p o d s i s t e m a s i s t e m a u p r a v l j a n j a. Tako koncipirana, i upravo kao takva, analiza poslovanja je n u ž n o d i n a m i č k o g k a r a k t e r a , o s p o s o b l j e n a da u t i č e na p o s l o v n e p r o c e s e k o j i h su u t oku .

Drugo, analizu poslovanja treba shvatit i i postaviti kao p r o c e s k o j i n e p r e k i d n o t e č e i iz koga neprekidno proističu signali, odnosno informacije o poslovnim problemima koji nastaju u toku poslovanja. Unapređenje poslovanja preduzeća u savremenim us lovima p r iv ređivan ja ne m o ž e se o b e z b e d i t i s a m o p o v r e m e n i m a n a l i z a m a (povodom periodičnih obračuna i pvoodom završnog računa ) . Takve p r o r e đ e n e i n t e r v e n c i j e i i n f o r m a c i j e mora ju se t r e t i ra t i kao n e d o v o 1 j n e , a l i i kao pogled unazad na već protekla zbivan ja na koja se vi še ne može u t i ca t i . Sem t ih povremenih ocenj ivanja s tanja s tva r i u preduzeću, organizaci j a i delvoanje službe anal ize u našim preduzećima mora se tako postavi t i da pruža mesečne, petnaestodnevne, sedmice — ali bezuslovno i d n e v n e (na prpmptni zahtev - «random access») analize i informacije. Dakle, ovde se pledira za nužnost organizovanja dinamičkih, o p e r a t i v n i h anal iza, jer se polazi od realist ičke i dinamičke ideje da se na poslovne procese može ef ikasno u t i c a t i ( t j . u p r a v l j a t i ) d o k su u toku, d o k t r a j u . P r i m a t , dakle, pripada o p e r a t i v n i m analizama. Rečju, d i n a m i č k e p o s l o v n e p r o c e s e m o r a m o d i n a m i č k i i ana 1 i z i r a t i ! Pr imeri i z prakse analize nekih naših naprednih preduzeća svedoče da su takvi poduhvati , u većem i l i manjem stepenu - već real izovani. Naravno -uslov za upravljačko delovanje anal ize jes te k o m p j u t e r i z a c i j a a n a l i z e . U tom pogledu, sazrelo je vreme i za naša preduzeća.

Treće, obeležje - po sadržini i dometu n a j z n a č a j n i j e - jer da Upravljačka analiza u stvari predstavlja i s t r a ž i v a n j e i o c e n j i v a n j e u n u t r a š n j i h

18

r e z e r v i u preduzeću. Praktična posledica ovakvog poimanja analize dolazi do punog izražaja u zahtevu da se osnovna i n a j m a r k a n t n i j a f u n k c i j a a n a l i t i č a r a ogleda u ulozi istraživača unutrašnjih rezervi. Sa takve pozicije gledano, može se formulisati stav da je a n a l i t i č a r p r e d u z e ć a = p r e v a s h d n o i s t r a ž i v a u n u t r a š n j i h r e z e r v i . Prema toj koncepciji, analizu u kojoj nema i informacija o realnim unutrašnjim rezervama trebalo bi tretirati ka n e d o v r š e n p o s a o ; čak i kao promašaj, odnosno kao maltene negaciju analize, jer se sa pouzdanošću može ustvrditi da n em a p r e d u z e ć a u k o m ne p o s t o j e r e z e r v e. Tržišni sis tem prigređivanja ne trpi zapostavljanje razvoja. Sistem menadžmenta utoliko pre, jer snosi visok stepen odgovornosti za obezbeđenje stalnog razvoja, ali i za zaštitu interesa vlasnika kapitala.

Četvrto, karakteristična i bitna crta analize ogleda se u postavci da se analiza vrši u c i l j u i n f o r mi sanj a o m o g u ć n o st ima nepr e k i dno g u n a p r e đ e n j a i r a z v o j a poslovanja. Znači, k o n a č a n i s h o d i l i p l o d s v i h i s t r a ž i v a n j a , uočavanja i ocenjivanja disproporcija i unutrašnjih rezervi treba da rezultira u vidu jasnih, s e l e k c i o n i r a n i h i k v a n t i f i k o v a n i h i n f o r m a c i j a o mogućnostima unapređenja poslovanja;informacija namenjenih i na određen način formulisanih za odgovarajuće menadžere i upravne organe u preduzeću, po principu «svakome svoje», odgovarajuće informacije, nasuprot prevaziđenoj praksi izveštavanja po principu «sve, tj. jednake informacije svima» (npr. prevaziđena praksa sastavljanja samo kvartalnih i godišnjih izveštaja o poslovanju!).

Ovakvo postavljanje stvari je na liniji savremenih strujanja o neophodnosti udruživanja i organskog urastanja upravljačke analize u proces poslovnog informisanja i, naravno, ukupnog sistema upravljanja.

Savremeno shvatanje uloge i c i l ja upravljačke analize nužno vodi ka nedvosmislenom raspoznavanju i razdvajanju dveju faza u jedinstvenom procesu analiziranja; f a z e i s t r a ž i v a n j a ( t e m e l j i t e , p o d r o b n e i s v e o b u h v a t n e ) i f a z e i n f o r m i s a n j a ( s e l e k t i v n e , j e z g r o v i t e i f unkc i o n alne!). Poentasvih napora u procesu analiziranja i informisanja ispoljava se u stručno probranim, jasno sročenim, precizno konkretizovanim i pravilno orijentisanim poslovnim informacijama, shodno potrebama svakog od tri nivoa menadžera («Top», «Middle» i «Lowen> menadžeri).

5. Efekti transformisanja analize u model upravljačkog sistema analize poslovanja

1.S v e s t r a n i i r a d i k a l n i p r e p o r o d f u n k c i j e a n a l i z e - n a osnovama i u interesu menadžmenta osetiće se, pre svega, u izgrađivanju potpuno novih odnosa između analize i poslovnog informisanja.

Snažan uticaj novelirane analize ispoljiće se naročito izražajno u dva glavna pravca:Prvo, u odlučnom usmerenju informacija, sa težištem na unutrašnjim rezervama, jer

se novelirana funkcija analize, kako je već naglašeno, obavezno usredsređuje i na iznalaženje unutrašnjih rezervi u poslovanju preduzeća;

Drugo, u trasiranju novih metodoloških puteva za izgradnju Upravljačkih informacionih sistema preduzeća — uz povećanu ulogu novelirane, kibernatizovane analize poslovanja.

I treće, u smišljenom i strogom selekcioniranju informacija za svaki od tri nivoa upravljanja - što predstavlja naglašeni značaj i racionalan izbor informacija, nasuprot vrlo čestoj pojavi nepodnošljivog i beskorisnog pretrpavanja menadžera nepotrebnim informacijama. Velika je stvar praviti oštru r a z l i k u i z m e đ u m o g u ć i h i n e o p h o d n i tr informacija — što se u rutinskoj praksi često previđa!

19

Da bi se u potpunosti shvatio smisao usmeravanja analiziraj ućih tokova na oblikovanje informacija o unutrašnjim rezervama u poslovanju preduzeća - potrebno je najpre upoznati se:

a) sa izuzetnim značajem istraživanja unutrašnjih rezervi;b) sa nužnošću promene naših ponašanja u odnosu na istraživanje unutrašnjih

rezervi,c) sa glavnim frontovima borbe za pronalaženje unutrašnjih rezervi, id) sa osnovama organizacije i metodologije za istraživanje unutrašnjih rezervi.U tome smislu ovde će biti reci - sasvim ukratko - samo o značaju i o pristupu

metotodskim postupcima za otkrivanje rezervi.2 . 0 i z b o r u n e k i h z n a č a j n i h k l j u č e v a i l i m e t o d s k i h

p o s t u p a k a za o t k r i v a n j e u n u t r a š n j i h r e z e r v i .Teorija i praksa analize upućuju na brojne i raznovrsne metode za uspešno otkrivanje

unutrašnjih rezervi - od kojih ćemo ovde neke samo nabrojati:a) Prvo, kao jedna o najplodonosnijih metoda može se pomenuti tzv. dinamička

metoda otkrivanja rezervi (skraćeno: metoda «d i m o r»). Reč j e o opštepoznatojmetodi m e đ u u p o r e đ i v a n j u s r o d n i h p r e d u z e ć a(prethodno svrstanih u grupacije srodnih delatnosit prema važećoj nomenklaturi).Z l a t n o p r a v i l o na kome se zasniva ova metoda glasi: Na svim onimpunktovima (prema prethodno usvojenom odgovarajućem sistemu poslovno-ekonomskih indikatora) na kojima se pokazuje da konkretno preduzećep o s l u j e p o d u s l o v i m a b o l j i m od p r o s e č n i h (npr. boljatehnička opremljenost radnika preduzeća), a pri tom ostvaruje efekte (npr. nivoproduktivnosti rada) l o š i j e od p r o s e č n i h - t u upravo postojep o u z d a n e interne rezerve.

b) Drugo, iza svake očigledne d i s p r o p o r c i j e između dinamika ekonomskihkategorija, kauzalno međuzavisnih, odnosno u z r o č n o - p o s l e d i č n op o v e z a n i h , kriju se rezerve koje samo iziskuju i nalažu dalja ispitivanja ikvantifikaciju. I uopšte, jedna od centralnih ideja i opšte pristupačnih osnova zarazotkrivanje rezervi ogleda se u uočavanju poslovno-ekonomskih disproporcija.Tako, na primer, treba budno osmatrati da li dolazi do disproporcija i u kolikimrazmerama i z m e đ u (navodimo samo p r i m e r a r a d i ) :• dinamike ukupnog prihoda i dinamike fakturisane realizacije;• dinamike proizvodnje i dinamike osnovnih sredstava;• dinamike proizvodnje i dinamike obrtnih sredstava;• dinamike proizvodnje i broja zaposlenih;• dinamike proizvodnje i dinamike troškova reprodukcije;• dinamike produktivnosti i dinamike zarada zaposlenih;• dinamike brzine cirkulacije obrtnih sredstava i dinamike ekonomičnosti;• dinamike oruđa za rad i dinamike randmana oruđa za rad;• dinamike fluktuacije radnika i produktivnosti rada;• dinamike gubitaka i uopšte neodrađenih radnih časova radnika i

produktivnosti rada;• dinamike obrtnih sredstava i dinamike koeficijenta obrtanja obrtnih sredstava;• itd., itd.

Rečju, unutar svakog segmenta poslovanja treba neizostavno istraživati i uočavati p o j a v e d i s p r o p o r c i j a i za kojih se kriju unutarnje rezerve.

c) Treće, iz razlike između najnižeg (npr. u I dekadi meseca) i najvišeg ostvarenog(npr. u III dekadi istog meseca) učinka ili efekta na bilo kom radnom emstu ili

20

f a z i r a d a i s i . ( t j . i z m e đ u v i š i h i l i p o t e n c i j a l n o r e a l n i h , d a k l e , v e ć o s t v a r i v a n i h u č i n a k a - i p o s t i g n u t i h n i ž i h u č i n a k a u d a t o m p e r i o d u ) o t k r i v a s e m a k s i m a l n a i m i n i m a l n a m o g u ć n o s t u č i n a k a p r i n e p r o m e n j e n i m u s l o v i m a r a d a ; i z t o g a s e i z v o d i p o t e n c i j a l n i ( r e a l n i ) k v a n t u m u n u t r a š n j i h r e z e r v i . O v e i m n o g e d r u g e , u p r a k s i v e ć s p r o v e d e n e m e t o d e , p r e d s t a v l j a j u o v d e .

s a m o p o d s e t n i k a r a d i , š i r o k e n e i s c r p ne m og uć n o s t i i t a k o r e ć i k l j u č e v e z ao t k r i v a n j e r e z e r v i .

6. Predmet i zadaci analize poslovanja

Predmet analize celokupnog poslovanja preduzeća obuhvata ispitivanje i ocenjivanje toka poslovanja, rezultata poslovanja, uslova njihovog ostvarivanja, i, posebno, n e i s k o r i š ć e n i h p o t e n c i j a l a (unutrašnjih mogućnosti-rezervi) - i to kompleksno u kontekstu njihove međuzavisnosti i uslovljenosti - u svrhu oktrivanja mogućnosti daljeg opstanka, rasta i razvoja preduzeća.

U suštini, predmet analize je ekonomija preduzeća. Neposredne oblasti (ili segmenti)su ispitivanj e i ocenj ivanj e: •"'

a) efektivnosti poslovnih funkcija: prodaje i proizvodnje i njihove profitabilnosti(prodaje) odnosno ekonomičnosti (proizvodnje);

b) efikasnosti iskorišćenja osnovnih faktora poslovanja: radne snage iproduktivnosti, osnovnih sredstava i randmana, snabdevenosti materijalom,sirovinama, energijom i njihovo ekonomično trošenje;

c) celishodnosti finansiranja celine poslovnih aktivnosti;d) raspodele odnosno upotrebe dobitka (ili politika upotrebe profita);e) ocena efikasnosti funkcionisanja organizacije;f) ocena realizacije poslovne politike i efikasnosti menadžmenta;g) procena mogućnosti daljeg rasta i razvoja preduzeća.Sve navedene oblasti, bolje rečeno podsisteme sistema analize, racionalno je

ispitivati i ocenjivati na naučno utemeljenoj osnovi. A, to znači, analizirati na osnovu jasne predstave o elementima koji čine: predmet analize u celini i u pojedinim segmentima (problemski orijentisana analiza), izgrađeni sistemi merila (ekonomsko-analitičkih) pokazatelja, bez kojih je analiza nemoguća; pokazatelja, koji se praktično kreiraju iz j e d i n s t v e n e o s n o v i c e , zajedničke za planiranje, evidentiranje i bilansiranje, kontrolu, reviziju i analizu. Drugim recima, iz jedinstvenog principa privređivanja preduzeća, jedinstvenih osnova računovodstvene regulative i druge standardizovane evidencije podataka koje koristi analiza u svrhu otkrivanja mogućnosti daljeg opstanka, rasta i razvoja preduzeća.

Sumarno rečeno, predmet analize celokupnog poslovanja preduzeća čine ključna područja: efektivnost poslovnih funkcija, efikasnost faktora poslovanja, ocena efikasnosti funkcionisanja organizacije, i ocena efikasnosti menadžmenta u sprovođenju poslovne politike i operativnih aktivnosti, sa krucijalnom procenom mogućnosti daljeg opstanka, rasta i razvoja preudzeća - što, u suštini, usmerava opredeljenje koncepcije ili sistema za analizu celokupnog poslovanja preduzeća.

Analiza poslovanja shodno ciljevima i predmetu proučavanja ekonomije preduzeća, specifično preuzima i ima određene zadatke koje ostvaruje korišćenjem odgovarajućih metoda ispitivanja i ocenjivanja poslovne aktivnosti preduzeća.

Osnovne faze po kojima se realizuju zadaci analize, u celini i po segmentima (problemski orijentisanoj analizi) predmeta analize celokupnog poslovanja preduzeća, su:

21

Prvo, faza k o n s t a t a c i j e pojava, koja se odnosi na m e r e n j e ostvarenihrezultata odnosno kvantifikaciju analiziranih pojava iz domena poslovne aktivnosti preduzeća. ? .U toj fazi, analiza je usmerena na definisanje k r i t e r i j u m a i izgradnju merila-pokazatelja putem kojih će se kvantificirati odnosno vrednovati analizirane pojave.

Praktično to znači:(1) utvrditi o b j e k t i v a n pokazatelj -merilo za ostupanja razultata i uslova

poslovanja datog preduzeća u odnosu na p r o š e k (normalu) grupacije srodnih ili istih podelatnosti preduzeća, odnosno rezultat konkurencije; reč je o merilu- pokazatelju kojim sekvantificira odnos «ostvarenoj preduzeća prema prosečnom ostvarenju (ili ostvarenjukonkurencije) preduzeća iz srodne po poslovnoj aktivnosti preduzeća». Raspon tih merila-pokazatelja kreće se od najboljeg do najslabijeg u grupaciji odnosno konkurenciji; suštinski,merilo ekstremnog pozicioniranja preduzeać;

(2) utvriti s t e p e n o s t v a r e n j a p l a n a - projektovane veličine realizacijepostavljenog cilja poslovne politike koja, po svojoj suštini, kvantificira ostvarivanje željenog(konkretizovanog) zadatka kome je bilo podređeno upravljanje date poslovne aktivnosti;

(3) utvrditi r a z v o j n u (vremensku) t e n d e n c i j u poslovanja u odnosu naprehodni-e period-e;

(4) utvrditi k v a 1 i t e t prethodno kvantificiranih kvantitativnih promena(odstupanja) - ispitivanjem pomeranja u s t r u k t u r i ispitivanih pojava; na*

(5) utvrditi i uočiti k l j u č n e k a u z a l n e međuzavisnosti (po principudirektne uzročne povezanosti) analiziranih pojava i njima direktno uticajnih pojava iz domenaposlovne aktivnosti preduzeća.

Drugo, faza uočavanja z a k o n o m e r n o s t i u poslovnoj aktivnosti preduzeća.Ova faza je kreativna i suštinska za analitičara. Zapravo, tu se u procesu analize

uočavaju i i d e n t i f i k u j u k l j u č n i f a k t o r i pozitivnog i negativnog dejstva na analiziranu pojavu. Odnosi uticaja datih faktora i efekata (rezuzltata poslovanja) ispoljavaju se u vidu prepoznavanja pozitivnih ili negativnih zakonitosti ekonomije preduzeća (u smislu negativnih i pozitivnih poslovnih efekta i korišćenja resursa - poslovnih faktora). Značaj je u diferenciranju negativnih (na kojima je težište) i pozitivnih faktora delvoanja na rezultate poslovne aktivnosti - u smislu potenicranja pozitivnih i neutralisanja ili mogućeg otklanjanja dejstva negativnih faktora.

Ali, pri tome, težište je na uočavanju i objašnjenju ispoljavanja zakonomernosti poslovne aktivnosti i, stavljanjem akcenta odnosno suštine analize, na o t k r i v a n j u n e i s k o r i š ć e n i h p o t e n c i j a l a (ili, unutrašnjih mogućnosti-rezervi).

Treće, faza predloga alternativnih rešenja kao p o d l o g e o d l u č i v a n j a . Naime, prethodne dve faze koje su suština analitičkog procesa ispitivanja i ocenjivanja rezultiraju u predlogu alternativnih rešenja do kojih analitičar u fazi svog rezonovanja dolazi.

Četvrto, faza selekcije i preferiranja datih rešenja koja analitičar rangira; preorijentišu se u i n f o r m a c i j e koje su podloga za relevantno odlučivanje menadžmenta, a dostavljaju se putem informacionog sistema. U pitanju su uobličeni p r e d l o ž i za moguće poboljšanje poslovne aktivnosti preduzeća - u kontekstu njegovog daljeg opstanka, rasta i razvoja.

Bez sumnje, u metodološkom smislu, sve ove faze koje determinišu suštinu zadatka analize poslovanja preduzeća - odnosno analitičara, su metodski redosled, bilo da se radi o analazi poslovanja kompleksno, ili, pak o analizi problemski orijentisanoj — parcijalno.