PASULJEV ŽIŽAK - ŠTETOČINA USKLADIŠTENOG PASULJA

Acanthoscelides obtectus Say 1831.– PASULJEV ŽIŽAK

Pripada : Klasi Insecta, Rodu Coleoptera, Familiji: Bruchidae

Pasuljev žižak napada veći broj leguminoza (grahoricu, sočivo, grašak, bob ) ali najveće štete pravi na pasulju kako u polju tako i u skladištu.

BIOLOGIJA: Zimu provodi u skladištima koja napušta najčešće već početkom aprila, kad temperatura pređe 15 °C. i seli se na polja pod pasuljom. Čim mahune počnu da sazrevaju, ženka na njima probuši jedva vidljiv otvor, u koji položi jedno ili više jaja. Jedna ženka može da položi 70-80 jaja. Jaja su bela i iz njih ispilela larva je beličasta. U prvom stadijumu larva ima noge koje kasnije izgubi i dugačka je oko 4 mm. Lutka je žuto-bele boje . Čim se ispile, larve počinju da se hrane sadržajem zrna - uglavnom u povrsinškoj zoni. Štetočina ne oštećuje klicu i takav pasulj, pod uslovom da se larve predhodno unište, može da se koriste za setvu. Larve mogu brzo da se premeštaju iz jednog u drugo zrno, što otežava zaštitu, pogotovo u skladištu a i odrasli su dobri letači i lako prelaze sa jednog na drugo polje. Neposredno pre nego će se učauriti larve najstarijeg stadijuma probuše izlaznu rupu na zrnu pasulja nakon čega se vraćaju nazad u zrno gde se učaure a nakon što se pasulj obere ( avgust – septembar ) i unese u skladište, nastavljaju razvoj u skladištu. U polju se može očekivati napad u vreme kada mahune prelaze iz mlečne u voštanu zrelost.

U skladištu napad se može očekivati uvek. Ženka u skladištu polaže jaja “na” i “između” zrna pasulja čime i nastaju najveće štete ( može oštetiti i do 50% zrna ). Prosečno polaže 50-80 jaja u zavisnosti od uslova skladišta ( najpovoljnija temperatura 27-28°C, vlaga i dr.). Iz jaja se izlegu larve koje se kroz semenjaču pasulja ubušuju u zrno. Dužina razvoja traje u zavisnosti od temperature od 30-80 dana. U jednom zrnu može se naći više larvi. Može imati 3-5 generacija godišnje.

ZAŠTITA U POLJU

Kako bi se sprečilo unošenje i širenje žiška u skladištu, već u polju je potrebno obaviti adekvatne mere zaštite u koje spadaju: - Setva nezaraženog semena- Blagovremeno obavljena žetve kako bi se sprečila “seoba” s jedne na drugu parcelu. Požnjeveni pasulj ne treba ostavljati da se suši u polju, jer štetočina nastavlja da polaže jaja na mahune. Suši se u izolovanim prostorijama, u koje žižak ne može ući.- Hemijska zaštita počinje u vreme sazrevanja mahuna. Tada a i šest-sedam dana kasnije, pasulj treba oprskati jednim od sintetičkih piretroida – “Fastak’, “Talstar”, “Decis”, “Sumpalfa”, “Sumicidin”.

PRIPREMA SKLADIŠTA I SUZBIJANJE ŽIŠKA

Pre unošenja pasulja i skladišta je neophodno pripremiti. Priprema se sastoji u mehaničkom čišćenju i dezinsekciji samog skladišta. Mehaničkim čišćenjem se odstranjuje sva nečistoća, kao i zaostale male količine zrna u kojima se obično zadržavaju skladišni insekti. Posebno treba obratiti pažnju na uglove, pukotine u podu, zidovima i sa tih mesta pokupiti svu nečistoću. Sve što se skupi treba uništiti.

Kada je skladište mehanički očišćeno treba izvršiti hemijsku dezinsekciju preparatima iz hemijske grupe organofosfata: Difos E-50, Nuvan-500, Etiol tečni, Aktelik-50 i dr. pri čemu je veoma važno voditi računa o dozama i pridržavati se uputstava proizvođača preparata koji se dobija prilikom kupovine proizvoda. Jednom uskladištene proizvode treba stalno kontrolisati bez obzira što su smešteni u čisto skladište jer je važno otkriti štetočine na vreme i odrediti mere suzbijanja pre nego što se prenamnože.

Nakon primećenih skladištenih štetočina izvršiti njihovo suzbijanje a u izboru insekticida treba poštovati KARENCU preparata jer su uskladi šteni proizvodi namenjeni ishrani ljudi ili životinja ( Veoma zaražen pasulj se ne sme koristiti u ishrani ljudi i stoke, jer može izazvati opasno želudačno i crevno oboljenje). Za ovu namenu mogu da se koriste preparati koji u sebi sadrže aktivnu materiju: pirimifos-metil, dihlorvos ili malation. Veće količine se skladište u jutanim ili papirnim vrećama u čistim i suvim prostorijama. Vreće se ređaju u pravilne vertikalne simetrične redove između kojih se ostavlja prolaz koji omogućava utvrđivanje količine, kontrole kvaliteta i provetravanje .

SKLADIŠTENJE U DOMAĆINSTVU I MERE BORBE

U domaćinstvu se pre unošenja novih količina pasulja, skladište mora temeljno očistiti . Naime, gotovo u svim domaćinstvima pasulj se skladišti za zimnicu u istoj prostoriji. Kako tokom zime obično ne bude sav utrošen, to se žižak nastavlja razvijati, budući se u zatvorenom prostoru može neprestalno razvijati. Tako odrasli insekti ostaju u prostoriji gdje je držan pasulj, odnosno gde se još drže neutrošene količine pa ženke odlažu jaja i na površinu zrna koje se novo unosi u skladište. Dovoljno je da se pojavi samo nekoliko desetina ženki pa da najveći broj zrna novouskladištenog pasulja bude zaražen. Kada iz jaja, a koja uglavnom ostaju nevidljiva za domaćice, izađu larve, one se odmah ubušuju u unutrašnjost zrna i pri tome ne ostavljaju vidljiv otvor. Period od jajeta do pojave odraslog insekta obično traje 40 – 50 dana.

Da bi se sprečila pojava žiška u uskladištenom pasulju u domaćinstvima važno je uneti pasulj podvrgnuti na kratko visokim ili niskim temperaturama . Kupljeni ili proizvedeni pasulj koji će se ostaviti za zimnicu pre uskladištenja treba staviti u zamrzivač gde ostaje određeno vreme na temperaturama ispod nule( Na temperaturi od – 4 ºC šest dana, na temperaturi od – 10 ºC 12 sati, a na temperaturi od – 18 ºC samo 3 sata) . Ova metoda je veoma jednostavna i danas je moguće izvesti gotovo u svim domaćinstvima. Dakle , manje količine pasulja, namenjene ishrani, mogu se izložiti temperaturi od 55-60°C tokom 20 min, ili zamrzavanjem 48-72h, što dovodi do uginjavanja pasuljevog žiška. Zatim se osušeno zrno pasulja skladišti u hermetički zatvorenim staklenim posudama, kesama, burićima .

U ostavama gde će se skladištiti pasulj zaštita se vrši preventivno, tako da se zidovi i sve pukotine tretiraju s dozvoljenim insekticidima, gde treba obratiti pažnju na karencu , npr. Etiol tečni 0,2-0,3%, 7-8l na 100m² prostora, tretiranjem 2 dana pre unošenja proizvoda. Može se vršiti dezinsekcija registrovanim preparatima (K-OTHRINE DP-2 ,K-OBIOL EC-25,DIHIN i sl.). Tokom skladištenja pasulj treba češće pregledati i u slučaju otkrivanja prisustva ove štetočine treba izvršiti njeno suzbijanje za to registrovanim preparatima (K-OTHRINE DP-2, K-OBIOL EC-25,PHOS TOXIN PELETE i sl.) primenjujući sve bezbednosne mere i poštujući strogo uputstvo proizvođača za primenu preparata.

Tatjana Mironović, dipl.ing , Savetodavac za zaštitu bilja, PSS Zrenjanin,