vuk radojević više novca za sanaciju štete od suše

novo

sads

ki

Novi Sad • III godina • br. 136 • četvrtak, 21. 9. 2017. • 19 dinara

Jedinstvo kao osnovni motiv života

istoriJski uspeh nikole ronina Jr Cimeše

Više novca za sanaciju

štete od suše

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Vuk Radojević

2 21. SEPTEMBAR 2017.

321. SEPTEMBAR 2017.

КУЛТУРЕ

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacija.ns.rs


Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

[email protected]

Prelomdart group agencija, novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,

ljiljana Budić Stanković [email protected]

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević [email protected]

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

[email protected]

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

Više noVca paorima za ublažaVanje suše

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojevićstr. 10/11

ČuVar nacionalne umetnosti

Galerija Matice srpske najbogatiji umetnički muzej srpske umetnosti novijeg dobastr. 14/15

manjine su Vrednost sVeta

Synergy#WTF otvara novu sezonu Novosadskog pozorištastr. 19

srbija druga u sVetu po odliVu talenata

U susret Noći istraživača: dr Milica Pojić, naučni savetnik u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije str. 26/27

istorijski uspeh nikole ronina jr cimeše

Novosadski kik-bokser u četvrtfinalu Kunlun Fighta str. 29

jedinstVo kao osnoVni motiV žiVotaTradicionalna peta manifestacija Dani Srpske u Srbiji str. 6/7

sadržaj

karađorđe od ledine do stadiona

Ugovor OSK „Vojvodina” i SK „Juda Makabi” iz 1924. godinestr. 24/25


četvrtak, 14. septembar Konkurs u maloj grafici

Galerija „La Vista” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja raspisala je konkurs za umetničku grafiku pod nazivom „Mala grafika – Novi Sad 2017”. Mogu se javiti likovni umetnici iz Srbije s radovima u grafičkim tehnikama visoke, duboke ili ravne štampe. Biće prihvaćeni samo radovi nastali u poslednje tri godine na papiru dimenzija ne većih od 18 sa 18 centimetara. Konkurs je otvoren do 30. septembra a radove treba slati na adresu: Galerija „La Vista” Mite Ružića 2 Novi Sad sa naznakom – za Konkurs u maloj grafici.

utorak, 19. septembarVučević primio

Čubrilovića

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vu-čević i predsednik Skupštine Grada

Novog Sada Zdravko Jelušić primili su delegaciju Republike Srpske, s pred-sednikom Narodne skupštine Repu-

blike Srpske Nedeljkom Čubrilovićem na čelu, koja je u poseti Novom Sadu u okviru manifestacije ‘’Dani Srpske u Srbiji 2017’’. Kako je rekao Vučević, glavna tema susreta je privredna sa-radnja, a pored sastanka u Gradskoj kući, predviđen je i sastanak u Regi-onalnoj privrednoj komori u Novom

Sadu.

sreda, 20. septembarSajam zapošljavanja

u četvrtak

Grad Novi Sad i novosadska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje

organizuju 21. septembra od deset do 15 sati u Zapadnom holu Spensa 24. Sa-jam zapošljavanja. Učešće je potvrdilo više od 70 poslodavaca koji su prijavili više od 1.800 slobodnih radnih mesta u komercijalnoj, trgovačkoj, elektro-tehničkoj, mašinskoj, saobraćajnoj, građevinskoj i ugostiteljskoj struci.

petak, 15. septembar Saradnja Vladimira Pištala sa SNP-om

Književnik, predavač svetske i ame-ričke istorije u SAD, dobitnik NIN-ove nagrade 2009. godine Vladimir

Pištalo potpisao je protokol o saradnji sa Srpskim narodnim pozorištem u

Novom Sadu. Njime je Pištalo ustupio prava na dramatizaciju romana „Mi-lenijum u Beogradu”, koju će uradi-ti književnik Nenad Šaponja i čija se

inscenacija očekuje naredne godine u SNP-u.

subota, 16. septembarMensina konferencija

o darovitosti

Mensa Srbija organizuje Prvu međunarod-nu konferenciju o darovitosti u Novom Sadu od 29. septembra do 1. oktobra. Okupiće se predstavnici obrazovnih i naučnih institu-cija, ustanova socijalnog rada, nevladinih organizacija i svih drugih koji se u svom

radu na neki način bave darovitom decom, mladima ili odraslim osobama. Najavljeno je učešće predstavnika drugih nacionalnih

organizacija Mense, kao i profesora nekoliko univerziteta iz Hrvatske i Slovenije.

ponedeljak, 18. septembarMapiranje proizvođača za sigurnu kupovinu futoškog kupusa

Zbog sve češće zloupotrebe brenda „futoški kupus”, iz Udruženja koje nosi ime ove zašti-ćene sorte apeluju na građane da dobro obrate pažnju šta kupuju. Kako su najavili, oni će u narednom periodu mapirati sertifikovane proizvođače, a o njihovim imenima i imenima gazdinstava građane će obavestiti putem sredstava javnog informisanja.

nedelja, 17. septembar

Mirović s gradonačelnikom PekingaPredsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović bio je domaćin delegaciji iz Pekinga s gradonačelnikom Čen Điningom na čelu, koja je u okviru dvodnevne posete Srbiji boravila u Novom Sadu. Tokom susreta konstatovano je da su tradicionalno prija-teljski odnosi između Srbije i Kine uspostavljeni na najvišem državnom nivou, kao i dosadašnja odlična saradnja, dobra osnova za tešnje povezivanje dveju država i njihovih regiona i gradova u svim važnim oblastima.

6

aktuelno

21. SEPTEMBAR 2017.

U Srpskom narodnom pozorištu svečanom akademijom završavaju se Dani Srpske u Srbiji

Autor: Eržebet Marjanov

U Srpskom narodnom pozorištu svečanom akademijom završa-vaju se Dani Srpske u Srbiji. Na zatvara-nju te sedmodnev-ne tradicionalne

manifestacije, koju je organizovalo beogradsko predstavništvo Republi-ke Srpske, pozdravne reči su uputili predsednik Pokrajinske vlade Igor Mi-rović i predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, nakon čega je izvedena opera „Knez Ivo od Sem-berije„. Pre toga su predstavnici Vlade Republike Srpske posetili Pokrajinsku vladu.

Stazama zavičaja. Učesnici ma-nifestacije posetili su i Skupštinu Voj-vodine. Tom prilikom, pozdravljajući učesnike, pokrajinski sekretar za re-gionalni razvoj, međuregionalnu sa-radnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić rekao je da su prijateljstvo i veze između Republike Srbije i Republike Srpske neraskidivi u svim oblastima.

– Ovakvi susreti ne samo što u sim-boličkom smislu predstavljaju izraz sa-bornosti i solidarnosti srpskog naroda već verifikuju i obostranu spremnost na stvaralačke, produktivne i kon-

Jedinstvo kao osnovni motiv života

Tradicionalna pETa ManifEsTacija dani srpskE U srbiji


kretne aranžmane u svim oblastima, od privrede, nauke i sporta do kulture, prosvete i turizma – istakao je Bijelić.

S druge strane, ministar u Vladi Re-publike Srpske Dane Malešević izrazio je zadovoljstvo što se deo te manifesta-cije odvija i u Novom Sadu, posebno u delu prezentacije šarolikosti tradicije, običaja i kulture srpskog naroda, obu-hvaćene koncertom „Stazama zaviča-ja”. Prisutnima su se u Skupštini obra-tili i generalni sekretar pokrajinskog parlamenta Nikola Banjac i direktor pokrajinskog Fonda za pružanje po-moći izbeglim, prognanim i raselje-nim licima Duško Ćutilo.

Neraskidiva životna matri-ca. Neposredno pre početka koncer-ta „Stazama zavičaja” učesnike je na Trgu slobode pozdravio pokrajinski sekretar za kulturu, javno informi-sanje i odnose s verskim zajednicama profesor Miroslav Štatkić.

– Zavičaj je divna reč, jer nam pru-ža mogućnost prepoznavanja samog sebe, budi u nama ljubav, radost i tra-diciju, podstiče kolektivno pamćenje, definiše naš identitet i, najzad, odre-đuje naše mesto na planeti – naglasio je Štatkić.

Po njegovim rečima, Republika Srp-ska i Republika Srbija, kao i svi Srbi, ma gde da su, čine neraskidivu životnu i kulturnu matricu.

– Zato i treba da negujemo zavičajne staze, jer jedino tako čuvamo našu tra-diciju, kulturu i veru gradeći identitet srpskog naroda – rekao je Štatkić.

Na ovogodišnjoj petoj manifestaciji Republika Srpska je od 15. do 21. sep-tembra u 20 gradova i opština Srbije predstavila svoju privredu, kulturu, nauku, umetnost i sport.

Kroz razne Scile i Haribde. Dani Srpske u Srbije otvoreni su u Be-ogradu uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja, koji je bla-gosiljao skup potencirajući jedinstvo kao osnovni motiv života.

– Velika čast je da u ime Srpske pra-voslavne crkve pozdravim ovaj skup koji na neki način spaja Srbe iz Srbije i Republike Srpske, jer Drina ne treba da bude most koji razdvaja, već reka koja spaja. Tako je bilo uvek kroz istoriju. Opstali smo kao narod prolazeći kroz razne Scile i Haribde. Srbi treba da kao jedinstven narod grade sadašnju i bu-duću istoriju, to jedinstvo je normalno, jer je to jedan narod s jednim jezikom, kulturom i istorijom, čime ispunjava sve uslove da bude jedan narod koji živi u ovom vremenu, ali gradi svoju budućnost – rekao je patrijarh obra-ćajući se publici.

Na svečanom otvaranju su se okupili ljudi iz srpske i bosanske vlasti. Pred-

sednik Republike Srpske Milorad Do-dik izrazio je zadovoljstvo što može ponovo da prisustvuje tom događaju.

– S posebnim zadovoljstvom sam ovde ponovo. Razmišljajući o tome da li Republika Srpska treba da se pred-stavlja u Srbiji, shvatio sam da ne tre-ba, jer mi kao narod pripadamo jedni drugima, a zemlje su nam podeljene raznim istorijskim nesrećama.

Pogled prema Srpskoj. Pripad-nici smo istog kompaktnog naroda s briljantnom istorijom, u kojoj ima toli-ko pobeda i poraza u borbi za očuvanje nacionalnog dostojanstva i identiteta – rekao je Dodik.

– Iako Srbi žive na različitim mesti-ma, njihova vera, jezik i kultura su isti i poruka mora biti „svi smo Srbi”. U tom kontekstu, Dodik je zahvalio predsed-niku Srbije Aleksandru Vučiću što je, još dok je bio premijer, njegova vlada okrenula pogled ka Republici Srpskoj, i pozvao sve Srbe da odgovore Deklara-ciji o očuvanju srpskog naroda.

– Naša kompaktnost tek treba da se pokaže, a Srbija i RSp mogu da odbra-ne svoj nacionalni identitet – istakao je Dodik.

Podsetio je na sve više projekata koji se realizuju između RSp i Srbije, pono-vo istakavši da zahvalnost za to duguje i Vučiću. Dodik se osvrnuo na one koji su za stvaranje RSp i slobodu dali živo-te, kritikujući međunarodnu zajedni-cu da za zločine počinjene u ratovima jednostrano okrivljuje Srbe. Komenta-rišući političku situaciju u RSp, rekao je i da je stanje tamo normalno, uklju-čujući i vladu i parlament.

Zajednica sa Srbijom. Što se po-zicije Srpske u BiH tiče, Dodik je po-ručio da Srbi tamo nisu na željenom mestu.

– Mi želimo da budemo u zajednici sa Srbijom. Uveren sam da se etablira-njem RSp krenulo tim putem ujedinja-vanja srpskog naroda. Ne želim da se odreknem snova da RSp i Srbija budu jedno – napomenuo je predsednik Re-publike Srpske.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin

Ovakvi susreti ne samo što u simbolič-

kom smislu predstav-ljaju izraz

sabornosti i solidarno-sti srpskog naroda već verifikuju i obostranu spremnost na stvara-lačke, pro-duktivne i konkretne aranžmane

u svim obla-stima, od

privrede, na-uke i sporta do kulture, prosvete i

turizma

rekao je da je Republika Srpska jedan od prioriteta državne politike i da je u svom dejtonskom okviru garant op-stanka srpskog naroda.

– Republike Srpske ne bi ni bilo da nije bilo pretnji po istrebljenje srpskog naroda. Vlada Republike Srbije i pred-sednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ne propuštaju priliku da jasno pokažu koliko su uz Republiku Srp-sku, koliko su uz narod Republike Srp-ske i koliko su spremni da pomognu i politički i diplomatski i finansijski i na svaki drugi način. RSp uvek može da računa na Srbiju baš kao što Srbija zna da je niko i nigde ne voli kao što se voli u RSp – istakao je Vulin.

Trezveno, sabrano i saborno. Otvaranju manifestacije prisustvova-li su ministri iz Republike Srpske: za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srebrenka Golić, za trgovi-nu i turizam Predrag Gluhaković, za ekonomske odnose i regionalnu sarad-nju Zlatan Klokić, za rad i boračko-in-validsku zaštitu Milenko Savanović i ministar spoljnih poslova BiH Igor Cr-nadak kao i akademici, generali, sena-tori, istaknuti naučnici i umetnici Re-publike Srpske i Srbije i mnoge druge ugledne zvanice.

U umetničkom delu svečanog otva-ranja glumci iz Srbije i Srpske izveli su prigodnu jednočinku „Trezveno, sa-brano i saborno” po scenariju Vuleta Žurića i Nenada Jankovića, poznatijeg kao Nele Karajlić, koji je potpisao i re-žiju. Predstava je obuhvatila najveća imena srpske, bosanske i crnogorske nauke, književnosti i poezije. Tako su se u predstavi pojavili: Andrić, Dučić, Tesla, Kočić, Njegoš, kao i ljudi iz da-našnjice.

Bogat program. Manifestacija je imala 32 programa u 45 izvođenja s go-tovo 800 učesnika.Uoči njenog sveča-nog otvaranja na Trgu Republike mi-nistar trgovine i turizma Republike Srpske Predrag Gluhaković otvorio je prezentaciju turističke privrede Repu-blike Srpske, dok je njena privreda bila predstavljena na tri skupa – u Vranju, Novom Sadu i Subotici. Ekonomski forum u Vili Republike Srpske u Beo-gradu bio je usmeren na stvaranje što povoljnijeg ambijenta za investiranje u Republici Srpskoj i Srbiji, kao i u re-gionu.

U bogatom kulturno-umetničkom programu, koji je u saradnji s Pred-stavništvom Republike Srpske u Sr-biji, a uz podršku Pokrajinske vlade i Grada Novog Sada, organizovao Fond za pružanje pomoći izbeglim, progna-nim i raseljenim licima, učestvovalo je preko 300 izvođača iz Republike Srp-ske i iz Srbije.


V iše od sto privrednika okupi-lo se u Ambasadi Srbije u Ma-đarskoj na Srpsko-mađarskom poslovno-turističkom forumu u organizaciji Privredne komo-re Vojvodine i Mađarsko-srp-

skog poslovnog saveta, uz podršku Pokrajin-ske vlade i Turističke organizacije Vojvodine. Forum je otvorio predsednik Pokrajinske vla-de Igor Mirović, koji je rekao da je cilj skupa predstavljanje potencijala Srbije, a posebno AP Vojvodine.

– Ovo je zapravo prilika da veoma dobre od-nose između Srbije i Mađarske unapredimo u praktičnom smislu, da poslovni ljudi razgovara-ju i da realizuju zajednička ulaganja i u naše dve zemlje. Već imamo naznake za buduće poten-cijalne ugovore. Želimo da promovišemo naše investitore koji mogu naći prostor za ulaganja na mađarskom tržištu, a u tome nas podstiče angažovanje naše ambasade, PKV i TOV – na-glasio je Mirović.

Otvorivši forum, Mirović je rekao da je važna i činjenica da se Srbija nalazi na putu ulaska u Evropsku uniju i da je nedvosmislena i prijatelj-ska podrška Mađarske u tom procesu.

– Za republičku i Pokrajinsku vladu ekonom-ski razvoj je prioritet svih prioriteta. Ukupna vrednost robne razmene između Mađarske i Vojvodine u prošloj godini dostigla je 488 milio-na dolara, što je za 6,1 odsto više nego 12 meseci ranije. U okviru toga dominirao je izvoz voj-vođanske robe u Mađarsku. Njegova vrednost premašila je 275 miliona dolara i za preko 25 odsto je veća od vrednosti izvoza iz 2015. To je, uzgred, bio i najbolji izvozni rezultat vojvođan-ske privrede na relaciji s privredom Mađarske u poslednjoj deceniji. Prvi put u poslednjih deset godina Vojvodina je ostvarila spoljnotrgovinski

suficit u iznosu od preko 62 miliona dolara. Za prvih sedam meseci ove godine vrednost robne razmene premašila je 325 miliona dolara, što je za 21,5 odsto više nego u istom periodu 2016. godine. Očekujemo da ukupna vrednost ovo-godišnje robne razmene privreda Vojvodine i Mađarske premaši prošlogodišnji nivo i prvi put u poslednjih 27 godina bude veći od pola milijarde dolara – naveo je Mirović.

Predsednik PKV-a Boško Vučurević rekao je da je Srpsko-mađarski poslovno-turistički forum u Budimpešti odraz zainteresovanosti mađarske i srpske privrede za saradnju, a time i za pospešivanje ekonomskog razvoja regiona. Osvrnuo se i na turističke potencijale Vojvodi-ne rekavši da je na stranim tržištima pokrajina prepoznata kao značajna turistička destinacija s obzirom na bogatstvo, raznovrsnost i atrak-tivnost turističke ponude.

Direktorka TOV-a Nataša Pavlović predsta-vila je promotivni događaj pod nazivom Dani Vojvodine u Budimpešti, na kome će se pred-staviti gastronomska, vinska, kulturna i ostale turističke ponude iz Vojvodine.

Privrednike i goste pozdravio je srpski am-basador u Mađarskoj Rade Drobac, koji je ista-kao da je forum najveći događaj ovakvog ka-raktera koji je organizovan u Ambasadi Srbije u Budimpešti. U plenarnom delu foruma obratili su se i generalni konzul Mađarske u Suboti-ci Janoš Babić, predsednik Mađarsko-srpskog poslovnog saveta Laslo Volf, izvršni direktor Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske ko-more Mikloš Jojart. U delegaciji vojvođanskih privrednika, zajedno s Mirovićem, bio je i pot-predsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević. U ime Mađarsko-srpskog poslovnog saveta, pri-sustvovao je i izvršni potpredsednik Imre Var-ga.

Mirović: Ekonomski razvoj prioritet svih prioriteta

Počinje gradnja nove zgrade RTV-a

Izgradnja nove zgrade Radio-te-levizije Vojvodine trebalo bi da počne krajem godine, najavljeno je prilikom potpisivanja ugovo-ra koji se odnosi na gradnju tog objekta. Ugovor su verifikovali generalni direktor Radio-televi-zije Vojvodine dr Miodrag Kopri-vica i direktor subotičke kom-panije „SMB gradnja” Predrag Petričević. Ugovor vredan 784.800.000 podrazumeva izradu projekta za izvođenje radova na izgradnji nove zgrade RTV-a, kao i prvu fazu gradnje te medijske kuće. Na osnovu javne nabavke Upra-ve za kapitalna ulaganja AP Voj-vodine, a po ovlašćenju JMU RTV, posao je dobila grupa ponuđača („Pro-ing” Novi Sad, „Modulor” Beograd, „Karin Komerc MD” Veternik, MPP „Jedinstvo” Se-vojno, „Elsing group” Novi Sad i „Fitiš-ju” Subotica) s kompani-jom „SMB gradnja” na čelu.Rok za izvršenje ugovora je 480 kalendarskih dana od dana uvo-đenja izvođača radova u posao.– Možemo uraditi posao u tom roku. Radili smo i veće projek-te za kraće vreme. Prvo treba projektantska kuća „Pro-ing” iz Novog Sada da napravi projekat na osnovu kojeg bismo mogli da počnemo izgradnju, nadamo se, do kraja godine – rekao je Petri-čević.Finansijska sredstava obezbe-dile su republička i Pokrajinska vlada, istakao je generalni direk-tor Radio-televizije Vojvodine dr Miodrag Koprivica.– U prethodne dve i po godine urađen je ogroman posao – idej-na rešenja, izrada projekta, pro-jektna dokumentacija, dobijanje građevinske dozvole, regulacija odnosa s Upravom za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, ugovor o pravima i obavezama. Potpisiva-njem ugovora stižemo i do grad-nje. Dosadašnje reference i ugled firmi s kojima smo potpisali ugo-vor garantuju nam da se može-mo nadati da će sve biti urađeno prema tom dokumentu – izjavio je Koprivica.Izražavajući zadovoljstvo dina-mikom dosadašnjih radova, on je rekao i to da se trenutno radi na rušenju nekadašnje zgrade pokrajinskog javnog servisa na Mišeluku, te da se očekuje da to bude završeno za oko mesec dana.

nsreporter.rs


Delegacija Grada Novog Sada koju je predvodio gradonačelnik Mi-loš Vučević, prisustvovala je proslavi 875 godina od osniva-nja Gomelja, grada pobratima

Novog Sada. Tom prilikom gradonačelnik Vučević susreo se s rukovodstvom tog be-loruskog grada, gomeljskog regiona i s pred-stavnicima poslovnih krugova.

Predsednik Izvršnog komiteta Grada Go-melja Petr Aleksejevič Kiričenko istakao je da su nastavljeni razgovori o poslovnom po-vezivanju i potencijalnim zajedničkim pro-jektima gradova pobratima.

– Čestitam gradonačelniku Vučeviću i svim našim prijateljima iz grada pobrati-ma duplu evropsku titulu, i to što je Novi Sad dobio veliku perspektivu za dalji razvoj.

Očekujemo unapređenje saradnje naša dva grada, a uskoro i realizaciju nekih zajednič-kih projekata – istakao je gradonačelnik Go-melja Petr Kiričenko.

Nakon susreta s beloruskim kolegom s ko-jim je pre četiri godine potpisao sporazum o bratimljenju dvaju gradova, Vučević je rekao da očekuje intenziviranje razgovora, prven-stveno o privrednoj saradnji.

– Srbija je danas politički, ekonomski i finansijski stabilna zemlja, a Novi Sad jedno od najatraktivnijih mesta za inve-stiranje, i postoje razne mogućnosti za unapređenje saradnje s našim prijatelji-ma iz Belorusije. Mi smo otvoreni za ra-zne vidove saradnje i o tome smo i danas razgovarali, jer imamo brojne potencijale za njeno unapređenje – naglasio je grado-načelnik Novog Sada.

Tokom posete Gomelju, povodom sveča-nog obeležavanja godišnjice grada, čija je centralna proslava održana na Trgu Lenji-na, delegacija Novog Sada imala je brojne susrete s predstavnicima grada pobratima, tokom kojih su razmenili iskustva i razmo-trili izazove s kojima su se dosad susretali prilikom realizacije međugradske saradnje. Pored Novog Sada, svečanom obeležavanju 875 godina od osnivanja Gomelja prisustvo-vale su delegacije oko 20 gradova iz celog sveta.

Na drugoj radnoj sednici Skupšti-ne Privredne komore Vojvodi-ne za predsednika PKV-a, a na predlog Upravnog odbora PKV-a, izabran je Boško Vučurević.

– Ovo je velika čast za mene, PKV je bila i danas je mesto okupljanja privrednika, razmene ideja, iskustava, prostor u kojem se povezuju svi oni koji utiču na kreiranje snažnijeg privrednog ambijenta. Jedan od naših osnovnih zadataka jeste da okupljamo privrednike i otvaramo im nova tržišta. Za privredni razvoj, rast proizvodnje i izvoza treba jačati i konkurentnost. Naš osnovni cilj je konstantno unapređenje konkuren-tnosti privrede – rekao je Vučurević.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Miro-vić istakao je da je dobra poslovna godina iza nas gledajući ukupan privredni ambijent u Srbiji.

– Naša politička stabilnost omogućila je jasno vidljiv ekonomski razvoj. Od snage i uspešnosti kompanija u Vojvodini zavisi i ukupan uspeh cele Vojvodine i cele Srbije. Rast BDP-a je očigledniji u industrijskoj pro-izvodnji i turizmu, dok nisu baš tako dobre vesti kada je reč o poljoprivredi, zbog snaž-

nog uticaja suše – rekao je Mirović.Tradicionalna Godišnja nagradu PKV-a

54. put uručena je preduzećima i privred-nicima za vrhunske rezultate. Ovogodiš-nji laureati su: „Lafarž Srbije” iz Beočina, „Gudvil apoteka” iz Subotice, „Ćirić-Agro MĐŽ” iz Titela, dok su nagradu za najus-pešnije pojedince poneli Ana Kunovac Ilić

– „Unimet” iz Kaća i Gojko Eremin, vlasnik „Agro-prometa” iz Bečeja.

U ime dobitnika prisutnima se obratio direktor Lafarža Dimitrije Knjeginjić, koji je zahvalio u ime laureata i istakao značaj postojanja PKV-a kao ključnog mesta oku-pljanja privrednika i mesta gde se artikuliše sve ono što privreda ima da kaže.

PKV dodelila Godišnju nagraduNajuspešNiji Lafarž, GudviL, ĆiriĆ-aGro, aNa KuNovac i GojKo eremiN

Susret gradonačelnika gradova pobratima

Vučević na proslavi 875 godina Gomelja

10 29. JUN 2017.21. SEPTEMBAR 2017.

intervju

Šta vaš sekretarijat može da uradi kako bi se izbegle posledice sušnih go-dina?

– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivre-du, uvažavajući vremenske prilike, u ovogo-dišnjem budžetu imao je tridesetak odsto više novca za sufinansiranje izgradnje siste-ma za navodnjavanje, i za bušenje bunara i za opremanje sistema za navodnjavanje. Dakle, kvantitativno imamo više para za navodnjavanje i isto tako smo mogli mak-simalno povećati sumu koju dajemo za sufi-nansiranje zalivnog sistema. Do ove godine taj iznos je po poljoprivredniku bio osam miliona dinara, sada je 10 i 11 miliona dina-ra. Takođe, prvi put od ove godine poseb-no vodimo računa o poljoprivrednicima do 40 godina i ženama koje vode poljoprivred-no gazdinstvo, kao i o svima onima koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima. Ove kategorije poljoprivrednih proizvođača mogu da ostvare povraćaj sredstava do 70 odsto investicije, a ostali poljoprivrednici do 60 odsto. Ako to uporedimo s prošlom godinom, kad je povraćaj uloženih sredsta-va bio do 50 odsto, vidimo da smo napravili iskorak.

Na koji način konkretno poljopri-vrednici ostvaruju povraćaj novca koji su investirali u sistem za navodnjavanje?

– Svi konkursi sekretarijata funkcionišu na bazi predračuna i neophodne prateće dokumentacije koju poljoprivrednici treba da podnesu prilikom konkurisanja. Ukoliko poljoprivrednik ispunjava uslove propisa-ne konkursom, na osnovu predračuna pot-pisujemo ugovor o refundiranju uloženih sredstava u visini od 60 ili 70 odsto, u za-visnosti od toga da li registrovano poljopri-vredno gazdinstvo vode ljudi mlađi od 40 godina, da li se radi o ženama ili onima koji rade u otežanim uslovima. Nakon završene investicije sprovedemo kontrolu na terenu i uplaćujemo novac poljoprivrednom gazdin-stvu, koje mora biti registrovano.

Kakvo je interesovanje za sufinansi-ranje izgradnje zalivnog sistema?

– Poljoprivrednici veoma dobro prepo-znaju značaj navodnjavanja i veliko je in-teresovanje za ovu našu meru agrarne po-litike. Prema podacima „Voda Vojvodine”, sada se u sistemu naplate naknade za na-vodnjavanje nalazi oko 60.000 hektara u Vojvodini, ali su površine koje se navodnja-vaju, prema procenama, veće od 100.000 hektara. Jer ima onih koji su na divlje izbu-šili bunar i navodnjavaju, a ne plaćaju na-knadu za to. Moram napomenuti da smo kao jedan od prioritetnih zadataka u radu nove Pokrajinske vlade apostrofirali dalja ulaganja u sisteme za navodnjavanje.

Opozicija u Skupštini Vojvodine ipak vas kritikuje. Radikali kažu da ni-ste ništa uradili na ublažavanju posledi-ce suše i zameraju vam da se pozivate na to kako pokrajinski sekretarijat i Pokra-jinska vlada nisu nadležni za donošenje takvih mera. Kako to komentarišete?

– Takav pristup opozicije spada u poli-tikantstvo i nije u interesu poljoprivrede.

Ratarima do 40 godina i ženama vratićemo do 70 odsto investicija, ostalima do 60 odsto, dok je ranijih godina to bilo 50 odsto

Više novca paorima za ublažavanje suše

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević

Autor: Eržebet Marjanov

Evidentno je da je letnji sušni period znatno umanjio prino-se na vojvođanskim poljima, pogotovo u poređenju s proš-lom godinom, a generalno mo-žemo reći i u poređenju s više-godišnjim prosekom, rekao je

u intervjuu za Novosadski reporter pokrajin-ski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević. Upitan da li posto-je procene u kojoj su meri prinosi umanjeni, rekao je da treba sačekati završetak jesenje berbe, kada ćemo imati pouzdane podatke.

Koji delovi Vojvodine su najviše po-gođeni nestašicom kiše?

– Umanjenje prinosa zavisi od regiona i poljoprivredne kulture koja je uzgajana. Pri-kaz Hidrometeorološkog zavoda o količini padavina svedoči o tome da su srednji Banat i delovi Potisja bili najviše pogođeni sušom. U kontekstu globalnih vremenskih promena valja razmišljati o promeni setvene struktu-re, možda se fokusirati više na jesenju setvu, a kod prolećne setve treba voditi računa o izboru sorti i hibrida. Treba odabrati sorte ranijeg zrenja i svakako treba apelovati na potpunu primenu agrotehničkih mera, koje preporučuju struka i nauka. Dakle, sve ove činjenice treba da imamo u vidu kad govo-rimo o narednoj setvenoj sezoni.

29. JUN 2017.21. SEPTEMBAR 2017. 11

Zaista ne razumem deo opozicije koji sma-tra da je njima važniji uticaj suše na poljo-privredu nego vladajućoj stranci ili obratno. To je pitanje koje se tiče celokupnog druš-tva. Dakle, ne želimo da se time bavimo na dnevnopolitičkom nivou, nego želimo da sačekamo kraj žetve gotovo na svim poljo-privrednim površinama i da tada izađemo pred poljoprivrednike sa setom mera koji će doprineti ublažavanju posledica suše. U Pokrajinskoj vladi smo već analizirali stanje s ministrom poljoprivrede Branislavom Ne-dimovićem i donećemo set mera. To je jedna od tačaka dnevnog reda zajedničke sednice Vlade Srbije i Pokrajinske vlade. Ona će biti održana za dve-tri nedelje, verovatno u No-vom Sadu kao prošle godine. Set mera treba da ide u pravcu olakšanja setve za narednu poljoprivrednu sezonu.

Opozicija vas kritikuje i zbog Abu Dabi fonda za razvoj. Dokle se stiglo s projektima za povlačenje tih sredstava?

– U vezi s povlačenjem sredstava iz Abu Dabi fonda treba napomenuti da smo za prvu fazu regionalnih sistema i podsiste-ma za navodnjavanje koji čine 11 projekata kompletno završili projektno-tehničku do-kumentaciju, sprovedeni su postupci javnih nabavki i radovi su u toku. Vrednost tih ra-dova je oko milijardu i 400 miliona dina-ra. Tih 11 hidrosistema treba da omoguće navodnjavanje na novih 37.000 hektara u Vojvodini. Paralelno s tim već se priprema novih 13 projekata za sledeću fazu konku-risanja kod Abu Dabi fonda za razvoj. Uku-pna vrednost tih novih projekta je tri mi-lijarde dinara i očekuje se da će njihovom realizacijom biti omogućeno navodnjava-nje na još 46.000 hektara. Za ova sredstva ćemo konkurisati do kraja ove ili početkom sledeće godine. Tačno je da nam sredstva iz Abu Dabi fonda stoje na raspolaganju od 2013. godine, ali nažalost, prethodnih godi-na Pokrajinska vlada nije pokazala dovoljno razumevanja i nije pripremila adekvatnu do-kumentaciju da povuče sredstva. Cilj je da se tim regionalnim hidrosistemima pokrije cela teritorija u pokrajini jer oni omoguću-ju da kanalska mreža, koja se u Vojvodini uglavnom koristi za odvodnjavanje, dobije dvostruku namenu – da ne služi samo za odvodnjavanje nego i navodnjavanje.

Da li poljoprivrednici mogu da oče-kuju neke nove konkurse sekretarijata do kraja godine?

– Želim da napomenem da smo postoje-će mere unapredili kroz ovogodišnji budžet naše konkursne linije, a istovremeno smo uveli i nekoliko novih konkursnih linija, ne-koliko novih mera agrarne politike. Upravo smo pre nekoliko dana potpisali 94 ugovora s poljoprivrednicima mlađim od 40 godina, tj. startap program. Taj konkurs je sprove-den radi ostanka mladih na selu. Dakle, do-sta smo u prethodnom periodu slušali, tako-đe na politikantskom i demagoškom nivou, zalaganje prethodnih pokrajinskih struk-tura da se želi doprineti ostanku mladih na selu, ali to nikad nije bilo prepoznato u kon-kretnim merama. Evo, sad imamo konkret-

nu meru koja se fokusira samo na mlade, koji mogu da ostvare do milion i 200.000 dinara bespovratnih sredstava. Avansno do-bijaju 75 odsto novca da bi unapredili svoju poljoprivrednu proizvodnju.

Kakva je polna i starosna struktura ljudi koji dobijaju taj novac?

– Moram napomenuti da su od njih 94, 34 žene, mlađih od 25 godina ima četrdeset če-tvoro, a 24 ima završen fakultet. Rezultat te mere je registracija novih 35 poljoprivrednih gazdinstava gde su nosioci mladi. Tokom ove godine imali smo više od 30 konkursa, nikada više konkursnih linija mere agrar-ne politike u AP Vojvodini nismo imali. Do kraja godine sprovešćemo još jednu bitnu meru, a ona se tiče sufinansiranja nabav-ke nove pogonske priključne mehanizaci-je. To je takođe mera koja se sprovodi prvi put u okviru Pokrajinske vlade. Nažalost, u prethodnih 20 godina takva mera nije bila sprovedena. Sada je to jedan od prioriteta i

interesa poljoprivrednika Vojvodine. Narodna skupština je nedavno usvo-

jila izmene i dopune Zakona o poljopri-vrednom zemljištu. Kakav je vaš komen-tar?

– Usvojene izmene Zakona o poljoprivred-nom zemljištu upravo govore u prilog tome da su republička i Pokrajinska vlada vrlo od-govorne prema domaćim poljoprivrednici-ma, za razliku od onih koji su 2008. godine pregovarali i potpisali Sporazum o stabili-zaciji i pridruživanju. Nisu dovoljno vodili računa o interesima domaćih poljoprivred-nika i krajnje je neodgovorno da ti koji su učestvovali kao vlast u potpisivanju takvog sporazuma, sada nešto prebacuju ovoj vladi, koja pokušava da nađe model kako da zaštiti domaćeg poljoprivrednika i državno poljo-privredno zemljište. To je zaista degutan-tno. I opet se sve svodi na politikantstvo i demagogiju. Siguran sam da građani to pre-poznaju.


Godinom osnivanja Galerije Matice srp-ske smatra se 1847. kada je u Budimpe-šti u okrilju Matice srpske osnovan Mu-zej, iz čije umetničke

zbirke je proistekla Galerija Matice srpske. Predlog da se osnuje Srpska narodna zbirka (Muzeum) dao je Te-odor Pavlović, tadašnji sekretar Ma-tice srpske.

Ove godine proslavlja se 170. godiš-njica koja se obeležava raznim mani-festacijama, a najznačajnije je to da je objekat nakon više godina obnov-ljen. Od samih početaka Galerija se bavi prikupljanjem, čuvanjem, prou-čavanjem, izlaganjem i interpretaci-jom umetničkih dela srpske kulturne baštine. Galerija Matice srpske, 1958. godine preseljena u današnju zgradu na Trgu galerija, stalnom postavkom i povremenim izložbama teži da bude mesto edukacije publike o razvoju umetničkih ideja, o umetnicima, de-lima i patronima u našoj sredini.

Od berze do izložbenog pro-stora. Zgrada Galerije Matice srp-ske prvobitno je podignuta za potre-be Produktne berze u Novom Sadu, nalazi se na Trgu galerije 1 i ima sta-tus spomenika kulture.

Zgrada je bila građena za Produk-tnu i efektnu berzu. Ona predstav-lja masivnu građevinu s ravnoprav-no tretiranim fasadama, a akcenat je postavljen prema centralnom, ozbilj-nom i strogo simetričnom, što odaje odgovarajuću arhitektonsku opnu za finansijsku ustanovu kao što je berza. Zgrada je projektovana 1926. godine, a upotrebna dozvola izdata je 26. ja-nuara 1927. godine, dok je preduzi-mačke radove izveo stalni saradnik arhitekta Filip Šmit. Fasada se od-likuje plitkim i s merom odabranim ukrasima, posebno u njenim višim pojasevima. Ulaz u objekat postav-ljen je na masivnom stepeništu.

Zgrada Produktivne berze je pede-setih godina prošlog veka adaptira-na za potrebe Galerije Matice srpske po projektu inženjera arhitekte Ivana Zdravkovića i njegovih saradnika D. Živkovića i D. Vukovića.

Dobrotvori i darodavci. Kao samostalna ustanova Matice srpske deluje od 1958. godine. Njena stalna izložba hronološki prikazuje oda-brana dela iz celokupnog umetnič-kog fonda koji sadrži oko pet hiljada umetničkih radova značajnih za na-cionalnu istoriju umetnosti novijeg doba i kulturu srpskog naroda u Voj-vodini od kraja 17. do kraja 20. veka. Sva umetnička dela koja je Galerija

Matice srpske primila na poklon od mnogobrojnih darodavaca, preuzela na čuvanje od Srpske pravoslavne cr-kve i drugih vlasnika, otkupila iz pri-vatnog vlasništva ili pribavila plan-skim kopiranjem zidnih slika, čuvaju se, proučavaju, zaštićuju i koriste pod odgovarajućim uslovima. U zavisno-sti od fizičkih, umetničkih i kultur-no-istorijskih svojstava, umetnička dela u fondu Galerije razvrstavaju se u sistematske zbirke srpskog slikar-stva, grafike, crteža, skulpture, ole-ografija i kopija. Sve zbirke su dostu-pne javnosti. Mogu da se razgledaju u stalnoj postavci i na povremenim izložbama.

Od ukupnog broja dela u Galeriji trećina je poklonjena, a među njima je znatan broj onih od izuzetnog i velikog značaja za srpsku umetnost. Zahvaljujući ovim poklonima, Ga-lerija je do danas formirala 32 po-klon-zbirke koje nose imena svojih darodavaca. Svojim poklonima, 16 velikih dobrotovora, 40 dobrotvora i 216 darodavaca doprinelo je da ga-lerijske zbirke dobiju sadašnji oblik i sadržaj.

Evropeizacija srpske umet-nosti. Po značaju i celovitosti iz-dvajaju se zbirke srpskog slikarstva, grafike i crteža 18. i 19. veka. One u punoj meri odražavaju sve vidove složenih procesa evropeizacije srp-ske umetnosti od Velike seobe 1690. do Ujedinjenja 1918. godine. Zbirka 20. veka pored radova slikara i vaja-ra iz Vojvodine sadrži i dela autora sa šireg jugoslovenskog prostora. For-mirana je u poslednjim decenijama i to pretežno otkupima ili donacija-ma. Završni segment stalne izložbe, koji obuhvata najvrsnija dela srpskog slikarstva prve polovine 20. veka, otvoren je za javnost 1992, a njegovo proširenje na srpsku umetnost dru-ge polovine 20. veka ostvareno je u 1997, dakle, u godini obeležavanja ve-likog jubileja – 150 godina postojanja i rada Galerije Matice srpske. Galerija organizuje povremene izložbe mo-nografskog ili tematskog karaktera i izdaje prateće kataloge, monografije i druge posebne publikacije iz obla-sti novije srpske umetnosti. U okvi-ru javnog rada s publikom, pored re-dovnih popularnih tumačenja stalne postavke, samostalno ili u saradnji s drugim muzejima i kulturnim usta-novama priređuje stručna predava-nja, promocije i koncerte.

Sava Tekelija. Od osnivanja do danas Galerija Matice srpske imala je potporu svog osnivača – Matice srp-ske i svih njenih članova. Predlog da se osnuje Srpska narodna zbirka

Galerija Matice srpske najbogatiji umetnički muzej srpske

umetnosti novijeg doba

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Čuvar nacionalne umetnosti

� 1321. SEPTEMBAR 2017.

ili Muzeum, i galerija u njenom sa-stavu, dao je 1847. Teodor Pavlović, tadašnji sekretar Matice srpske i je-dan od njenih najuglednijih članova. Predlog je obnarodovan u Srpskim narodnim novinama zajedno s pozi-vom svim rodoljubivim građanima da novoosnovanom Matičinom muze-ju poklanjaju ili poveravaju na čuva-nje sve one predmete koji doprinose obogaćivanju narodnog duha i služe njegovom kulturnom napretku u bu-dućnosti.

I danas je Statutom Galerije Matice srpske predviđena mogućnost dopu-njavanja i obogaćivanja njenih zbirki novim donacijama i to kako delima iz savremenog umetničkog stvaralaštva tako i delima iz ranijih vremenskih razdoblja i stilskih epoha. Na taj na-čin se baštini ideja predsednika i ve-likog dobrotvora Matice srpske Save Tekelije, koji je još 1842. godine zave-štao Matici dragocenu zbirku poro-dičnih portreta. Ona se i danas s pi-jetetom čuva u Galeriji Matice srpske kao jezgro njenog umetničkog fonda. Umetnički fond Galerije Matice srp-ske, s bogatom zbirkom srpske umet-nosti od 17. do 20. veka, decenijama je uvećavan poklonima i zaveštanjima.

Nesebičan rad. Trebalo je mno-go truda, materijalnih napora i požr-tvovanja da se ostvari ono što je bio daleki san osnivača Muzeja Matice srpske. Oni koji budu došli posle nas možda će naš čin kritikovati i osu-diti, ali jedno neće moći poreći – da je postojala dobra volja i čvrsta od-luka, pa i nesebičan rad da se stvori jedno lepo i trajno delo: Muzej Ma-tice srpske, zapisao je Franjo Malin, prvi upravnik Muzeja Matice srpske, analizirajući 1939. dotadašnje rezul-tate rada Muzeja, iz čije umetničke zbirke je formirana Galerija Matice srpske.

Osam decenija kasnije Galerija Matice srpske poseduje sve karakte-ristike ozbiljne muzejske institucije: vrednu i raznorodnu kolekciju naci-onalne umetnosti, veliku zgradu u

centru Novog Sada, prostor za stalnu postavku i povremene izložbe, depoe za čuvanje umetničkih dela, savreme-no opremljen konzervatorski atelje, stručnjake. Kroz trud i rad prethod-nika dosegnute su težnje osnivača da osnivanjem muzejske institucije daju trajni doprinos razvoju nacionalne kulture, navodi se na sajtu Galerije.

Zaposleni u ovoj značajnoj nacio-nalnoj kulturnoj ustanovi poštuju i dosledni su ideji osnivača i u svom radu nemerljivo doprinose da očuva-ju i prošire zbirke umetničkih dela.

Mesto edukacije i estetskog užitka. Na početku 21. veka trudi-mo se da unapredimo nasleđe koje nam je ostavljeno: da obogaćujemo kolekciju, da unapređujemo sazna-nja o srpskoj nacionalnoj umetnosti kroz izložbe i publikacije, da dela sa-čuvamo za buduće generacije, navo-di upravnica Galerije dr Tijana Pal-kovljević Bugarski. Kaže da je izazov koji je pred njom i njenim saradni-cima vreme u kojem se živi i kojem se neminovno prilagođava njihova misija.

– Težimo da delujemo u skladu sa savremenim trenutkom, da javnosti i publici pružimo ono što se od nas, kao jednog od najstarijih i najboga-tijih nacionalnih muzeja, očekuje. I upravo tu su najveće mogućnosti za inovativnost: u modelima prezenta-cije i komunikacije, korišćenju sa-vremene tehnologije i medija, radu s najmlađima, kreiranju Kluba prijate-lja. Naš cilj je da negovanjem visokih profesionalnih standarda i stalnim praćenjem aktuelne muzejske prak-se, nekadašnji muzej, a današnju Ga-leriju Matice srpske, učinimo primer-nom institucijom kulture.

Težnja svih bivših, sadašnjih i bu-dućih delatnika jeste da potvrde da je Galerija kao mesto čuvanja, pro-učavanja i prezentacije nacionalne umetnosti, mesto edukacije i estet-skog užitka.

– I dalje verujemo u ideale naših osnivača, s nadom da smo od insti-

tucije koja je 1939. godine bila u „de-tinjstvu“, uspeli da stvorimo zrelu i uzornu instituciju, svesni da samo poštujući tradiciju, stvaramo tradi-ciju – napominje dr Tijana Palkovlje-vić Bugarski.

Dečja soba – edukativna ra-dionica. Od ukupnog broja umet-ničkih dela, oko 7.000 u Galeriji Matice srpske, trećinu čine pokloni i zaveštanja, zahvaljujući kojima je Galerija do danas formirala 58 po-klon-zbirki koje nose imena svojih darodavaca. Pored stalne postavke, u Galeriji se priređuju povremene izložbe iz fonda: izložbe koje se bave pojavama i fenomenima vezanim za nacionalnu umetnost od 16. do 21. veka, izložbe poklon-zbirki daroda-vaca, kao i izložbe u saradnji sa dru-gim muzejima i institucijama kulture u zemlji i inostranstvu.

U okviru rada s publikom, pored popularnih tumačenja stalne postav-ke Galerija organizuje stručna pre-davanja, promocije knjiga, koncerte, projekcije filmova i dr. U okviru svo-je vrlo bogate izdavačke delatnosti Galerija objavljuje kataloge izložbi, druge prigodne publikacije i mono-grafije iz oblasti nacionalne umet-nosti naznačenog perioda. Galerija Matice srpske aktivno učestvuje u širim projektima zaštite nasleđa u saradnji s drugim institucijama i do-sledno promoviše rezultate i domete rada organizacijom stručnih skupo-va i radionica. Poseban segment rada Galerije Matice srpske predstavljaju edukativni programi i kreativne ra-dionice za decu, u kojima se na za-nimljiv i prigodan način deci pribli-žava srpska nacionalna umetnost i kulturna baština. Najveći deo ovih aktivnosti odvija se u Dečjoj sobi, specijalno opremljenom prostoru za najmlađe. Za radove na adaptaciji i formiranju novih stalnih postavki 18, 19. i prve polovine 20. veka Ga-lerija Matice srpske je 2010. godine dobila nagradu NK IKOM-a Srbija za projekat godine.

I dalje ve-rujemo u idea-le naših

osnivača, s nadom

da smo od instituci-je koja je 1939. bila

u „de-tinjstvu”, uspeli da

stvori-mo zrelu i uzornu

instituci-ju, svesni da samo

poštujući tradiciju,

stvaramo tradiciju


U okviru Udruženja za po-moć mentalno nedovolj-no razvijenim osobama (MNRO) funkcioniše i iInkluzivni servis „Cvr-čak”, jedinstven u gradu. To odeljenje vodi i koor-

diniše njegovim radom pedagog Marijana Petković, koja je u „Cvrčku” 18 godina. Pre nego što je nastao Inkluzivni servis „Cvr-čak”, radila je biblioteka igračaka „Cvrčko-teka”, čija su ciljna grupa bila deca do 14 go-dina starosti, sa smetnjama u razvoju i ona bez smetnji, kao i njihovi roditelji. Stručni tim koji je realizovao te aktivnosti činili su defektolozi, pedagozi, psiholozi i edukovani roditelji-bibliotekari i sastajali su se dvaput nedeljno. Njihov rad počeo je 1997. godine zahvaljujući britanskoj humanitarnoj orga-nizaciji „Save The Children”, koja je te godi-ne u bivšoj SFRJ organizovala edukaciju za roditelje-bibliotekare i podržala otvaranje biblioteke igračaka u Novom Sadu.

Ciljevi biblioteke igračaka bazirali su se na promovisanju prava dece u skladu s Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta, izlasku u susret potrebama dece i proširivanju mogućnosti koje su im na ras-

polaganju u širem kontekstu zajednice u ko-joj žive. Biblioteka je, kao i današnji servis, bila namenjena deci s razvojnim smetnjama i onoj bez smetnji, to jest sprovodili su in-kluzivni pristup za decu do 14 godina sta-rosti i njihove roditelje, pošto im je bio na raspolaganju i prostor za igru i mogućnosti iznajmljivanja igračaka. Od 2008. biblioteka menja naziv u Inkluzivni servis „Cvrčak”, a ciljevi su ostali isti, kaže Petkovićeva.

Ko dolazi u „Cvrčak”?– Inkluzivni servis „Cvrčak” postoji goto-

vo deset godina i jedini je u Novom Sadu. Tu dolaze deca sa smetnjama i ona bez smetnji. Pored braće i sestara, dolaze i deca iz komši-luka koja žele da se druže, i to do 15 godina starosti. Pre toga 1997. godine „Cvrčak” nije bio inkluzivni servis, nego su nam dolazila samo deca sa smetnjama.

Dolaze li u „Cvrčak” i starija deca?– Imamo nekoliko starijih koji idu u sred-

nju školu ili u radni centar, a dolaze nam su-botom i nedeljom jer su odrasli tu. Pomažu mlađima, druže se s njima i praktično su volonteri.

Koliko su deca koja se okupljaju u In-kluzivnom servisu ometena u razvoju?

– Ima mališana koji su lako ometeni a ima

U Inkluzivni servis „Cvrčak” dolaze sva deca

Pedagog MarIjana PetkovIć

Autor: Marija Magdalena Idei trifunović

Najvažnije je da se deca međusobno druže, da ona koja su nedovoljno mentalno razvijena budu u društvu mališana koji nemaju nikakve tegobe


i dece s težim oblicima ometenosti. Najma-nje je onih koja imaju fizičke probleme u ra-zvoju.

Šta je svrha i cilj servisa?– Najvažnije je da se deca međusobno dru-

že. Znači da deca koja su nedovoljno men-talno razvijena budu u društvu mališana koji nemaju nikakve tegobe. Samim tim se i kod njih i kod ostale dece podiže svest o različitosti, zajedno se igraju, a bitno je i da se socijalizuju mališani koji imaju smetnje jer za to imaju manje prilike od vršnjaka. S druge strane, veoma je važno što direktno pomažemo i roditeljima jer imaju vremena za lični predah s obzirom na to da su mame i tate u službi svoje dece 24 sata dnevno. Kada ostave dete u servisu četvrtkom po podne i vikendom pre podne, mogu to vreme da posvete sebi ili da obave ono što ne mogu kad su mališani s njima. Ima roditelja koji ostaju u servisu, naročito u početku, kada se tek uključe, jer je to period prilagođavanja dece na novu sredinu, ali nakon toga nema potrebe da budu prisutni budući da imamo ceo tim koji radi u servisu, a čine ga defek-tolog Tijana Laćarak i dvadesetak volontera, pretežno studenata psihologije i defektolo-gije, koji organizuju razne radionice.

Koje se sve radionice održavaju u servisu?

– Imamo dramsku, muzičku, likovno-kreativne radionicu, pedagošku, psihološ-ku, a praktikujemo i da kuvamo i, naravno, iznad svega je druženje. Iako smo najčešće u prostorijama Udruženja za pomoć MNRO, odlazimo i na izlete, naročito kada je lepo vreme. Takođe, veoma smo aktivni i uče-stvujemo na svim manifestacijama u gradu, od Zmajevih dečjih igara do Bebi Egzita.

Da li je socijalizacija mališana ome-tenih u razvoju problematična?

– Treba da prođe neko vreme dok se ne prilagode. Obično počinjemo s radom jedan na jedan jer ima dece koja vole sama da rade, naročito ona s autizmom. S vremenom pri-hvataju ih drugi mališani i oni njih, i tada počinje zajedničko učešće u svim igrama i radionicama, i međusobno pomaganje. So-cijalizacija je veoma bitna, to je i najbitniji cilj servisa.

S kojim dečjim problemima se naj-češće susrećete?

– Najčešći i najizraženiji problemi su kada mališani neće da rade s drugom decom, nego

teže izolaciji. Neće da sede i, recimo, crtaju, ne prihvataju ono što drugi rade tog trenut-ka, nego žele da se šetaju. Odbijaju saradnju sve dok ne prođe neko vreme prihvatanja. Problem je što su to deca različitog uzrasta i nemoguće je svaku radionicu prilagoditi svakom detetu. Zato su važni volonteri jer u tim slučajevima s nekima rade grafomo-toriku, s nekima se igraju ili ih uče nekim veštima. Učimo ih higijenskim navikama i osnovnim životnim veštinama neophodnim za samostalnost.

Kakva je saradnja s roditeljima?– Pomažemo i roditeljima tako što orga-

nizujemo psihološke radionice za njih. To je na nivou čitavog Udruženja MNRO. Prak-tikujemo i roditeljske sastanke, a pružamo im i mogućnost za individualne razgovore. Bilo je mama koje kada su rekle da se ovde veoma dobro osećaju jer mogu da ispričaju i one situacije i probleme o kojima nikada ni-kome nisu govorile. To je potpuno normalno jer ovde svi roditelji imaju slične probleme. I roditelji počnu da se druže međusobno i postaju prijatelji, a naš cilj je da svima njima pomognemo da prevaziđu sve tegobe i teš-koće s kojima se susreću. Mnogi roditelji na početku ne prihvataju realnost i to je oteža-vajuća okolnost, za njih prvenstveno.

Koliko vremena treba da roditelji prihvate stvarnost?

– Vrlo je osetljiva ta istina jer ima rodite-lja koji je nikada ne prihvate. Misle da će za mesec dana biti drugačije pa traže i očeku-ju rezultate. Međutim, prođe neko vreme i razgovarajući s drugim roditeljima postanu svesni da to nije baš realno očekivanje. Pro-đe nekad i po nekoliko meseci pa i godina da nema bitnijih rezultata i promena. Narav-no da napredak postoji, zato smo tu mi kao udruženje i servis. Roditelji imaju izbor jer tu je i ŠOSO „Milan Petrović”, postoje i dru-ga udruženja. Neki od njih lutaju godinama, traže rešenja, ali najviše im pomaže kada razmenjuju iskustva s drugim roditeljima.

Kako se deca bez smetnji snalaze u „Cvrčku”?

– Prihvataju ga i snalaze se, pre svega, zato što obično imaju nekog u porodici ome-tenog u razvoju. Rado dolaze i ne samo oni nego i rođaci i prijatelji. Naravno da tokom odrastanja postaju svesni istine i nekada budu tužni i pitaju se zašto su baš njihov brat ili sestra drugačiji. Boraveći ovde, ra-

sterete se svih tih pitanja jer vide da u tome nisu sami. Bilo je situacija i da mališani ne žele da dovedu svoje drugare u servis, ali mi radimo s njima i oni se prilagođavaju i prihvataju stvari maltene bolje od odraslih. Odrasli često reaguju tako što beže. To nam se dešavalo kada s decom izađemo na igra-lište ispred udruženja. Za razliku od njih, mališani s igrališta nam prilaze i dolaze kod nas zimi da se igraju. Imamo jednu porodicu koja redovno dolazi u „Cvrčak” – dva brata i sestra. Roditelji smatraju da oni treba da vide i prihvate različitost odmalena.

Da li se članovi porodica ove dece plaše najveće roditeljske more „šta će biti kada nas ne bude”?

– Zasad se kod roditelja s malom decom ne javljaju strahovi vezani za budućnost nji-hove dece.

Šta se događa s decom kada napune 15 godina?

– Neka od njih dolaze i posle navršenih 15 godina jer smo tu vikendom. Ona deca koja se ne školuju dalje nakon osnovne škole, pre-laze u Omladinski klub „Krilce” ili u Dnevni boravak udruženja, dok ona koja idu u Sred-nju školu „Milan Petrović” ili prestanu da dolaze ili postanu volonteri u „Cvrčku”.

Da li vas državni sistem prepozna-je?

– Prepoznaje nas jer smo mi prvi pa i je-dini inkluzivni servis u gradu koji funkcio-niše u okviru Udruženja za pomoć MNRO Grada Novog Sada. Zovu nas roditelji i pri-ključuju nam se, a i poznati smo jer dugo postojimo.

Mislite li da je rad s decom s invali-ditetom težak i odgovoran posao?

– To je izuzetno težak i odgovoran rad. Svaka čast svim volonterima koji dolaze i rade s njima. To su mladi ljudi koji nam za-ista mnogo pomažu jer ponekad su sva deca prisutna, bude ih i po dvadesetak, i s njima se radi i individualno i grupno, učimo ih i zabavljamo se istovremeno. Rad volontera je nezamenljiv.

Koje iskustvo biste podelili s rodite-ljima koji još nisu došli u „Cvrčak”?

– Pozivam ih da dođu jer ovde ih čeka tim stručnjaka, deca imaju s kim da se igraju i mogućnost da se socijalizuju, zbrinuta su... Poruka roditeljima je da što pre prihvate stvarnost, a pomoć i podrška su sigurne na ovom mestu.

21. SEPTEMBAR 2017. 17


Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Pesnikinja Mirjana Štefanicki više od pola veka niže svo-je misli na hartiju i među korice na desetine izdatih pesmarica iz života, od ma-jurske preko limanske do novonaseljske svakodnevi-

ce. Inspiracija je svaki dan koji diše. Njena ljubav su stihovi. Kroz njih najkonkretnije oslikava sebe i sve svoje emocije. Dotiče pe-smom najbliže, prijatelje, književnike čak i slučajne čitaoce. Njena zapažanja u versima su tu oko nas, neskrivena od pogleda, ali ona ih jasno prepoznaje i opevava blagim i pito-mim rečima.

Knjiga „Blagoslov reči – prikazi i predstav-ljanja” čini se kao kruna jedne stvaralačke duše kroz godine postojanja i geneze sop-stvene lićnosti i nastanka dela drugih pisa-ca. Knjigu su književni kritičari nazvali te-orijom ogleda s razlogom jer je pored njenih 13 pesama objavljenih u antologijama, na 330 stranica sabrano niz beseda, kritika, prikaza koji govore o njenoj poeziji, kao i njena reč o tuđim književnim dostignućima. Urednik i izdavač ovog kompleksnog književnog dela je Zoran Kolundžija iz novosadske izdavačke kuće „Prometej”.

Imao je ko da čuje. Knjiga „Blagoslov reči – prikazi i predstavljanja” podeljena je u četiri celine: Rasplet misli, Tiha poruka, Urezivanje detalja i Besede.

– U poglavlju Tiha poruka su moji književ-ni prikazi i utisci o knjigama drugih pisaca, kao i o slikama slikara. U celini Urezivanje detalja sakupila sam književne kritike, pri-kaze književnih kritičara koji su govorili o mojim knjigama. Posebno poglavlje su moje besede, koje su inspirisane umetničkim do-gađajima. Rasplet misli je početak moje knji-ge i ispisali su ga drugi kao i ja – objasnila je autorka knjige Mirjana Štefanicki.

Na promociji su o knjizi govorili recen-zent glumac Miodrag Petrović i Milijan Des-potović, pesnik, esejista i aforističar.

Miodrag Petrović podsetio je goste u pre-punoj čitaonici Gradske biblioteke na same početke pesnikovanja Mirjaninog, govoreći da je bilo drugačije vreme, a kanda su bili i drugačiji ljudi. Nastavio je o činjenicama s kojima se danas susrećemo rekavši da se nekad vodilo računa o kulturi, pa i pesnici-ma, te ne čudi što je i grupa mladih radnika, različitih profesija i pesničkih stremljenja ili usmerenja, dobila šansu. Kazao je da se na poeziju može najbolje odgovoriti poezi-jom.

– Mladost je pevala početnički, ponekad raštimovano, razdešeno, ali imao je ko da čuje. Čitajući sva ta imena, danas, kao da sričem imena meni greškom nepoznatih pla-neta, ali jedno ime svetli u tom sazvežđu poznato. Ime Mirjane Štefanicki ime je te pesničke zvezde koja svetli, ali ne pozajmlje-nim sjajem. I kao da se venčala s poezijom. Ili, tačnije, čim sretnem to ime, meni se jav-lja slika jedne mlade, zgodne ženice, jedne mladice u beloj, čarobnoj venčanici poezije, koju ne skida do današnjeg dana – kazao je Petrović.

Nov otisak. Milijan Despotović, takođe recenzent Mirjanine knjige, rekao je da je či-tati i pisati, pisati i čitati, samo odgovor na poziv duha koji se „uvija u sećanja i slike”.

– Prožimanjem stvaralačkih događaja, stvaranjem i tumačenjem pisci teže uvo-đenju u misao nove suštine koju pritom otkrivaju. Tom smislu podređene su nove književne izvedenosti, kako teorijske tako i vokacijske sadržine. Ono što vezuje tumača s novostvorenim jeste blagoslov reči kojima se iskazuje ljudska potreba za objašnjenjima i analizama, za produbljivanjem osnovne su-štine. Iz te potrebe, čini mi se, a s namerom da se i umetnosti reči, i slike, pridoda još koja mrva što tom kolaču inače pripada, na-stala je knjiga prikaza i tumačenja Mirjane Štefanicki „Blagoslov reči” – pročitao je iz svoje recenzije Despotović.

O njenim kritičkim radovima Despoto-

vić je rekao da stvara nove vrednosti ili, kako bi se još moglo tumačiti, da reči do-bijaju nova i šira značenja ispisana iz Mir-janinog pera.

– I zbilja, kada se ova pesnikinja lati kri-tičkog posla, to znači da ona traži nov čulni prostor kako bi sagledala teskobu već stvo-renih oblika i prilika u kojima oni nastaju, nekada i nepravično skrajnutih od vredno-vanja i razumevanja. Zato je njena knjiga „Blagoslov reči” nov otisak, kritička grafi-ka s poetičkom proznom ili likovnom pod-logom uz pomeranje vrednosnog vremenika – rekao je recenzent Despotović i završio re-čima da ova knjiga ima njegov blagoslov koji ide k uočavanju da se u svetu stvaralačkog nudi mnogo više nego što prikazna kritika uopšte prati, ne samo kod nas.

Lepota pesničke reči. O knjizi i autor-ki govorili su i prof. dr Nikola Strajnić, koji je primetio da je pevanje vrsta brige o biću: „Ali ne brige koja će ga učiniti boljim nego što jeste. Ne. To je briga o samom esse nje-govom supstancijalnom postojanju. A to, pre svega, znači da se biće sačuva od ne-bića”.

U redovima koji obogaćuju prvo poglavlje knjige pisala je i prof. dr Jasna Melvinger za-ključivši da je „nenadoknadiva samoća u ko-joj se rađa pesma, sastanci nedeljno jedan-put, kako se već više od šest godina članovi Književnog kluba okupljaju na Radničkom univerzitetu da bi čitali svoje stihove i da bi razgovarali o tim stihovima i o knjigama koje vole, sve one književne večeri u Novom Sadu, po srednjim školama, kao i gostovanja u drugim mestima u Vojvodini, svuda gde ima ljubitelja poezije ili bar pažljivih sluša-laca, mladalačka ponesenost snagom i lepo-tom pesničke reči...”

Velikom broju posetilaca u umetničkom delu programa predstavila se Vanja Vuče-nov, koja je čitala odlomke iz knjige, a u mu-zičkom delu promociju su uveličali gitarista i kantautor Goran Mićić i pevačice Mirjana Mesaroš i Sanja Krstić.

Promocija knjige „Blagoslov reči – prikazi i predstavljanja” Mirjane Štefanicki

UrezIvanje deTalja U rasPleTU MIslI TIhIh PorUka


Na Festivalu jezičkih manjina sveta Synergy#WTF od 2. do 6. oktobra u Novosad-skom pozorištu i Srpskom narodnom pozorištu i okupiće se profesionalni pozorišni umetni-ci koji u svojim zemljama stvaraju na jezicima nacionalnih zajednica. Ovaj jedinstveni evrop-ski projekat ujedno je i deo projekta Novi Sad

– evropska prestonica kulture 2021.Prema programu festivala, 2. oktobra od 19 sati u Novosad-

skom pozorištu igra se „Grobnica za Borisa Davidoviča” Dani-la Kiša u režiji Aleksandra Popovskog, a dan kasnije je zvanično otvaraje festivala u Srpskom narodnom pozorištu, takođe u 19 sati, a biće izvedena i predstava „Dibuk” S. Anskije u režiji Krisa Simiona Državnog jevrejskog pozorišta iz Bukurešta. Zatim, 4. oktobra najpre će biti održan simpozijum Uloga i značaj jezika u procesu individualne i kolektivne samoidentifikacije u Galeriji Matice srpske od deset do 14 sati, a uveče od 19.30 h u Novosad-skom pozorištu igra se predstava „Mankurt” Ruskog dramskog pozorišta „Maksim Gorki” iz Astane u Kazahstanu.

U četvrtak, 5. oktobra od 18 sati u Novosadskom pozorištu biće izvedena predstava „Sentandrejsko jevanđelje” Srpskog pozori-šta u Mađarskoj iz Budimpešte u kolektivnoj režiji, dok je istog dana u 20.30 sati u Srpskom narodnom pozorištu na programu „Otelo” Viljema Šekspira u režiji Dejana Projkovskog i u izvođe-nju NU Turski teatar iz Skoplja.

Poslednjeg dana festivala, 6. oktobra, Ansambl „Mikloš Tom-pa” Narodnog pozorišta iz Targu Mureša u Rumuniji igraće od 18 sati u Srpskom narodnom pozorištu Čehovljevog „Galeba” u režiji Atile Keresteša, dok je od 21 sat u Novosadskom pozorištu predstava „Kafana kod Jeremije” Ansambla „Danica” iz Salcbur-ga u kolektivnoj režiji.

Kako kažu organizatori, Synergy#WTF treba da nam otkrije koliko jedni druge oblikujemo, menjamo, koliko se prilagođava-mo jedni drugima u svim aspektima našeg života, od socijalnog i ekonomskog do političkog i kulturnog. Ideja festivala potekla je od direktora Novosadskog pozorišta Valentina Vencela, a osnivač je Grad Novi Sad, ujedno i kao deo projekta Novi Sad – evrop-ska prestonica kulture 2021. Mogu da učestvuju profesionalne pozorišne trupe i pozorišta koji su autentičan umetnički izraz manjinskih jezičkih zajednica u zemljama u kojima žive, ali van svojih matica.

Predstojeća sezona u Novosadskom pozorištu nosi naslov „Vetrenjače” i naslanja se na Festival Synergy#World Theater Festival. Zašto je izabran naziv „Vetrenjače”? Zato što čovek živi, u stvari, pokušava da živi. Poput Don Kihota pokušava da se su-

protstavi svetu, svetu koji ga napada, koji reži i ujeda, svetu ko-jem ne pripada, svetu koji je jedini, ogroman.

Naši junaci su kao mi, kaže saradnik za umetnička pitanja No-vosadskog pozorišta Robert Lenard.

– Pokušavaju da budu dobri, uglavnom bezuspešno, krvare malo pa opet vode svoje bitke protiv raznih Irmi i njoj sličnih nepogoda, protiv krvavog mača politike, na sve to dolaze emoci-je i očekivanja društva. Pesnici, kraljevi, vitezovi i lažni vitezovi, žene i autsajderi. Raznih vetrenjača ima toliko koliko i nas. Ova 44. sezona Novosadskog pozorišta/Ujvideki Szinhaz govori upra-vo o tim našim raznim vetrenjačama...

Na samom početku sezone 21. septembra igra se „Crni”, pred-stava koja je protekle sezone imala prilično uspešan život. Ume-sto karte, publika donosi jednu knjigu, svejedno na kom jeziku, bilo kog žanra, a ko želi, može i nekoliko. Ovaj događaj pozorište će upriličiti još dvaput do kraja ove godine da bi do kraja sezone napravila humanitarni bazar knjiga.

Posle dužeg vremena publika će u Novosadskom pozorištu po-novo imati priliku da gleda sahranu jedne predstave. Ova, jedina radosna sahrana na svetu, kojom pozorište u arhiv ispraća neku od svojih omiljenih predstava, biće upriličena 23. septembra. Sa-hranjuje se „Kneginja čardaša”, sve u režiji Zoltana Puškaša. Ku-riozitet je da Puškaš sahranjuje predstavu koleginice Margarete Taboroši, koja nema ništa protiv.

Prva premijera u novoj sezoni je „Grobnica za Borisa Davido-viča”, upravo na Synergy#WTF. Čuveni Kišov tekst dramatizo-vao je Erne Verebe. U predstavi, koja je imala generalnu probu na kraju prethodne sezone, igraju: Gabriela Crnković, Emina Elor, Agota Ferenc, Atila Giric, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Silvia Križan, Ištvan Kereši, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo i Zoltan Širmer. Koreograf je Ista Stepanov, kompo-zitor Marjan Nećak, scenograf sam reditelj a kostimograf Sneža-na Pešić.

Nova premijera u Novosadskom pozorištu je 27. oktobra, kad je na programu „Jesenjin”, koga potpisuju Robert Lenard, Korne-lije Kovač i Miša Belegišanin, a potom ćemo u decembru prvi put videti „Edvarda II”, dramu čuvenog Šekspirovog takmaca Kristo-fera Marloua, takođe u režiji Roberta Lenarda.

Poznato je da ovo pozorište neguje klasičan repertoar, a još jedna potvrda sigurno će biti februaru kad je premijera Servan-tesovog Don Kihota u režiji Serdara Tagirovskog. Verujemo da ništa manje pažnje neće privući premijere „Hasanaginice” Ljubo-mira Simovića u režiji Andraša Urbana u aprilu i „Mikve” Hadara Galrona koju režira Katja Pegan, a na repertoar stiže u maju ili junu.

Synergy#WTF otvara novu sezonu Novosadskog pozorišta

Manjine su vrednost sveta


Novi Sad će biti prvi grad u Srbiji u kojem će roditelji osnovaca i srednjoškolaca dobiti testove na narkotike koje će moći da iskoriste za testiranje svoje dece.

Roditelji sami odlučuju. Do kraja me-seca sve novosadske osnovne i srednje škole trebalo bi da započnu nabavku testova za narkotike.

– Grad je odredio novac za kupovinu te-stova na razne opojne droge, a škole upra-vo usvajaju finansijske planove. Kad testovi budu stigli u škole, razredne starešine će ih podeliti na roditeljskim sastancima. Rodite-lji će zatim moći da u kućnim uslovima pro-vere da li je njihovo dete koristilo narkotike. Zatim, kad dobiju rezultate, roditelji mogu, ukoliko žele, da obaveste školu ili da podat-ke s testiranja zadrže za sebe – objašnjava načelnica Gradske uprave za obrazovanje Lidija Tomaš.

Kako su se usaglasili članovi Koordinacio-nog tela za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama, na školi je da roditelji-ma uruči testove, a roditeljima se daje slo-boda da odluče da li će testirati svoju decu na narkotike. Roditelji će uz testove dobiti i stručno sastavljeno propratno uputstvo i o posledicama narkotika po zdravlje, što bi trebalo da ih motiviše da test iskoriste. Ukoliko se ispostavi da je dete pozitivno na opojnu drogu, roditelj će moći da kontaktira sa školom, Centrom za socijalni rad i osta-lim nadležnim ustanovama i organima.

Testovi za 25.000 učenika. U praksi je testiranje na narkotike vrlo jednostavno, ali je neophodno da u kući vlada odnos povere-nja i razumevanja. Roditelji će od dece do-bijati urin u posudi i jednostavnim postup-kom sami utvrditi da li je test pozitivan, tj. da li je njihovo dete koristilo opijat. To traje samo nekoliko minuta. Naravno, rezultat će biti verodostajan jedino ako dete roditelju preda čist urin. Testovi otkrivaju prisustvo narkotika u urinu nekoliko nedelja nakon poslednjeg konzumiranja.

Kako bi se raspršile sumnje, treba istaći da je testiranje na narkotike zamišljeno kao potpuno dobrovoljni čin.

– Roditelji će sami odlučiti da li će be-splatne testove iskoristiti za svoju decu ili neće, da li će ih negde sačuvati kao opomenu ili će se odlučiti da ih bace ili poklone ne-kome. Cilj nam je da se ovom merom deca odvrate od toga da uopšte probaju drogu, jer znaju da mogu biti otkriveni – istakao je predsednik Koordinacionog tela i člana Gradskog veća zaduženog za obrazovanje Vladimir Jelić.

Podsetimo, Savet roditelja osnovnih i srednjih škola tražio je od novosadske Grad-ske uprave za obrazovanje da obezbedi de-set miliona dinara za kupovinu testova za narkotike kojima bi trebalo da bude obuhva-ćeno 25.000 učenika sedmog i osmog razre-da osnovne škole i svi srednjoškolci. Grad je

novac obezbedio nakon rebalansa budžeta a škole će putem javnih nabavki kupovati testove i proslediti ih roditeljima.

Predavanja za hiljade školaraca. U protekloj školskoj godini registovana su 192 krivična dela u školama Južnobačkog regio-na i njihovoj neposrednoj okolini, što su 32 krivična dela ili oko 14 odsto manje nego u školskoj 2015/2016. godini.

– Trend smanjena krivičnih dela u vezi sa školarcima je nastavljen, što nam mnogo znači. Ako pogledamo podatke šire, u po-ređenju s prethodnim periodima, videćemo da je ovih krivičnih dela čak za četvrtinu manje. To je svakako rezultat naših brojnih aktivnosti i rada s učenicima. Pomenuću da su u okviru projekta Bezbedno detinjstvo – razvoj bezbednosne kulture mladih održa-na 483 predavanja koja je pratilo oko 10.000

petaka. Realizovali smo i devet operativnih akcija Školarac, koje su i prošle školske go-dine dale značajne rezultate a nastavićemo i ove godine. Što se tiče bezbednosti u sa-obraćaju, evidentirano je pet nesreća u ko-jima su povređena četiri učenika na putu između kuće i škole, ali srećom, povrede su bile lake prirode – kaže zamenik predsed-nika Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama i ofi-cir za organizaciju, prevenciju i rad policije u lokalnoj zajednici Policijske uprave Novi Sad Dejan Drobnjak.

Osam ključnih tema bezbednosti. Projekat Osnovi bezbednosti dece, pokrenut zajedničkim naporima Ministarstva prosve-te, nauke i tehnološkog razvoja i Ministar-stva unutrašnjih poslova, sprovodiće se u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

Autor: Zoran Surla

Do kraja meseca sve novosadske osnovne i srednje škole trebalo bi da započnu nabavku testova za narkotike, a zatim će ih

razredne starešine podeliti na roditeljskim sastancima

KućNa aNaliZa Na NarKotiKe

roditelji svih sedmaka, osmaka i srednjoškolaca dobijaju besplatne testove

21

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu. Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

21. SEPTEMBAR 2017.

– Projekat je namenjen je učenicima če-tvrtog i šestog razreda osnovnih škola. Radi se o osam tema koje pokrivaju znatan deo pitanja bezbednosti u školama. To su bez-bedno učešće dece u saobraćaju, nasilje kao negativna društvena pojava, prevencija zlo-upotrebe opojnih droga, prevencija trgovi-ne ljudima, bezbedno korišćenje društvenih mreža i interneta, zaštita od požara, pri-rodnih nepogoda i tehničko-tehnoloških opasnosti – ističe rukovodilac Grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije Poli-cijske uprave Novi Sad Daliborka Vojvodić Tomović.

Ne postoje nerešivi problemi. Prema njenim rečima, cilj projekta je da se deca edukuju kako bi izbegla opasne stituacije i kako ne bi bila žrtve potencijalnih krivič-nih dela.

– Nažalost, to se dešava i u ovom uzrastu i zato želimo da ih svedemo na najmanju meru. Dakle, učenicima ćemo, s jedne stra-ne, objasniti koja su ponašanja zakonom za-branjena, a s druge, kako da se konkretno ponašaju u slučaju požara ili druge život-ne opasnosti. Naravno, posredni cilj je i da se policija približi deci, da shvate da ne po-stoje nerešivi problemi i da, ukoliko imaju problem, uvek mogu da se obrate ljudima u plavom – napominje Tomovićeva.

Kao jednu od mera za povećanje bezbed-nosti učenika u školama, Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i sred-njim školama u Novom Sadu još prošle go-dine otvorilo je SOS telefon na koji roditelji i učenici mogu da prijave slučajeve vršnjač-kog nasilja. Takođe, školama je naloženo da postave takozvane kutije poverenja u koje će učenici anonimno moći da ubace prijave vrš-njačkog nasilja, a škole su u obavezi i da na školski sajt postave onlajn formular putem kog će takođe anonimno moći da se prijavi nasilje. Takođe, školama je naloženo i da ra-zredne starešine jednom mesečno održavaju roditeljske sastanke, a da prvi u nizu tih sa-stanaka bude posvećen vršnjačkom nasilju.

Zaštićena školska dvorišta. U Osnov-noj školi „Žarko Zrenjanin”, kao pilot-proje-kat, postavljene su fizičke barijere za ulazak u dvorište ove škole.

– U zavisnosti od toga kako se bude po-kazao ovaj projekat, nastavićemo s uvođe-njem fizičkih barijera i u drugim školama. Očekujemo da ova mera, kao i druge poput video-nadzora i uvođenje ID kartica, poveća stepen bezbednosti u našim školama – isti-če Drobnjak.

Statistike su pokazale da se vršnjačko na-silje najčešće dešava u školskom dvorištu, a da napadači nisu učenici te škole.

– Uvođenjem tehničke barijere biće spre-čen ulazak u dvorište onima kojima tu nije mesto. U školsko dvorište moći će da uđu samo učenici koji imaju identifikacionu kar-ticu i očekujemo da će se na ovaj način sma-njiti stopa vršnjačkog nasilja. Na gradona-čelnikovo insistiranje, školska dvorišta biće

otvorena posle nastave za sve građane koji su i dosad imali sportske aktivnosti, tako da će moći nesmetano da se bave sportom. Ukoliko ovaj pilot-projekat pokaže dobre rezultate, biće primenjen i na druge škole – rekao je Jelić.

Sledom toga, Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim škola-ma u Novom Sadu zatražilo je da Gradska uprava za obrazovanje od škola pribavi in-formaciju o tome u kojim školama fizičko-tehničko obezbeđenje nije adekvatno, te da se razmotri rešavanje i tog problema. Tako-đe, od Gradske uprave se očekuje i da pri-bavi informaciju od škola o potrebi uvođe-nja sistema ID kartica i da na osnovu toga obezbedi sredstva za nabavku potrebnih uređaja.

Podsetimo, Novi Sad je prvi oformio Ko-ordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama. Namera Mi-nistarstva prosvete je da sve lokalne samo-uprave u Srbije učine to isto.


Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

24

historia magistra vitae est

21. SEPTEMBAR 2017.

Karađorđe od ledine do stadiona

menice, od kojih sam neke morao i da otplaćujem iz svojih sredstava.

Oficiri sportisti. Međutim, ni posle ovog poteza nisu prikupili do-voljno novca.

– Rešenje su našli u saradnji s još jednim novosadskim sportskim klu-bom koji je tada bio bez svog terena. U pitanju je bio SK „Juda Makabi” osnovan 1920. godine, koji je okupljao uglavnom novosadske Jevreje. Prema rečima Vlade Vujina, ideja o formira-nju sportskog kluba rođena je među austrougarskim oficirima Jevrejima zarobljenim u Rusiji.

– To mi je rekao Pavle Šozberger, koji se bavi proučavanjem istorije voj-vođanskih Jevreja. Neposredni osni-vači kluba „Juda Makabi” bili su zub-ni lekar dr Armin Kasovic, advokat dr Sigmund Handler i ugledna društvena

i sportska radnica Šarika Kon. Klub je dobio ime po poznatom vojskovođi, koji je za Jevreje bio ono što je za Srbe Kraljević Marko.

Legendarna imena. Predstavnici dva kluba sačinili su ugovor o zajed-ničkom korišćenju terena.

– Upravni odbori oba kluba su 7. maja 1924. prihvatili odredbe tog ugovora. Tako je dan kasnije OSK „Vojvodina” izdala punomoć članovima uprave da potpišu ugovor s predstavnicima SK „Juda Makabi”. Ovaj dokument nam je posebno interesantan jer nam donosi imena ljudi koji su tada vodili Vojvodi-nu – predsednik je bio Daka Popović, v. d. predsednik Kosta Hadži mlađi, potpredsednici su bili Radivoj Kalenić i Julije Krajčević, članovi Upravnog odbora Aleksandar Krstić i Paja Erde-ljan, dužnost sekretara kluba je obav-

Ugovor između osK „Vojvodina” i sK „Juda Makabi” iz 1924. godine

Prema sećanju pojedi-nih osnivača i igrača, u prvoj godini života kluba FK „Vojvodina” nije imala svoj teren pa su igrači trenira-li na poljančetu kod

„Četiri krajcare” u blizini gas-fabri-ke, a to je u kraju sadašnje Šumadijske ulice – kaže direktor Arhiva Novog Sada Petar Đurđev.

Kod Jodne banje. Za vreme Pr-vog svetskog rata Vojvodina je obu-stavila rad.

– Nakon oslobođenja i ujedinjenja 1918. godine Vojvodina je igrala me-čeve kao podstanar Novosadskog gi-mnastičarskog kluba, koji se nalazio preko puta Jodne banje na početku današnje Ulice Nikole Tesle. Fuzijom s klubom „Omladinac” 1921. godine Vojvodina je u svom nazivu dobila i prefiks omladinski tako da je pun naziv kluba bio Omladinski sport-ski klub „Vojvodina”. Naime, sport-ski klub bio je uobičajen naziv za sva sportska udruženja pre Drugog svet-skog rata bez obzira na broj sportskih sekcija koje su imali.

Dobrovoljni prilozi. Gradsko predstavništvo 1923. godine odluči-lo je da se ovaj kraj kod Jodnje banje isparceliše.

– To je značilo da Vojvodina pono-vo ostaje bez terena za trening i igru. Zbog toga je rukovodstvo kluba po-krenulo živu akciju za izgradnju igra-lišta koje bi postalo trajan dom crve-no-belih fudbalera. Povoljno rešenje našli su u preuzimanju napuštenog igrališta Novosadskog atletskog klu-ba, koje se nalazilo se na mestu biv-šeg biciklističkog veladroma. Zato se uprava kluba 17. aprila 1924. obratila Gradskom savetu s molbom da joj se dodeli parcela broj XXXI kraj Elek-trične centrale za sportske svrhe. Od-govor je bio potvrdan i Vojvodina je dobila na korišćenje tu parcelu.

Za novo igralište najviše sredsta-va sakupljeno je iz dobrovoljnih pri-loga.

– Najveći priložnik bio je predsed-nik kluba inženjer Daka Popović. O svojoj ulozi u ovoj akciji Popović je rekao sledeće:

– U to vreme poklonio sam Vojvo-dini građu u vrednosti od 24.000 di-nara, od koje je na igralištu podignu-ta tribina. Za klub sam potpisivao i

Autor: Miloš dukić


ljao Đorđe Živanov a klupski blagajnik je bio Paja Popović. Punomoćje su pot-pisali Hadži i Živanov.

Sa starih fotografija. Uprav-ni odbor kluba „Juda Makabi” istog dana je izdao punomoć radi potpisi-vanja ugovora s Vojvodinom.

– Delegaciju kluba predvodili su predsednik kluba Ludvig Korodin i potpredsednik Peter Švarc. Uz po-moć Novosadske jevrejske opštine i Pavla Šozbergera uspeo sam da iden-tifikujem s teško čitljive fotografije i ostatak članova delegacije. U pitanju su bili članovi odbora inženjer Emil Santo, Manojlo Aleveil i Aleksandar Klajn – podseća Đurđev.

Tadašnji v. d. predsednik Vojvodine Kosta Hadži mlađi ovako se prisećao tih dana.

– Teren smo gradili u zajednici s on-

dašnjim klubom „Juda Makabi”. Na tom istom terenu podignut je kasnije sadašnji stadion. Ali u ono vreme po-lako smo napredovali. Prikupljali smo dobrovoljne priloge u novcu i materi-jalu od simpatizera i prijatelja kluba. Teren smo preorali i uredili takođe za-hvaljujući dobrovoljnom radu članova. Izgrađene su i dve klupske kućice sa stanovima za čuvare, svlačionicama, tuševima i klupskim prostorijama. Na tribinama su izgrađena i sedišta.

Karađorđe za večnost. Zaku-pni ugovor između Gradskog saveta Novog Sada i Vojvodine potpisan je 2. jula 1924. godine.

– Na sednici Saveta koja je održana 5. jula 1924. ugovor je odobren i za-veden pod brojem 14624,19710 adm. 1924. Svečano otvaranje zakazano je za 28. jun 1924. a uprava kluba je reši-la da novo igralište ponese ime Kara-đorđe, po vođi Prvog srpskog ustan-ka. Kada je uprava kluba odredila da igralište ponese to ime i ko je bio predlagač imena, međutim, ne može-mo utvrditi. Ipak, mislim da je naziv igrališta nosio u sebi mnogo dublje i iskrenije motive od pukog dodvorava-nja i iskazivanja lojalnosti prema vla-dajućoj dinastiji – ističe Đurđev.

Apel sportskoj javnosti. U tom vremenu sportska društva u Novom Sadu uglavnom su se okupljala oko na-cionalnih zajednica.

– Zato i ne čudi činjenica da je upra-va Vojvodine rešila da novoizgrađeno igralište ponese upravo to ime. Ovo mišljenje nam potkrepljuje i najstariji sačuvani dokument o radu kluba. Na-ime, u Apelu novosadskoj javnosti od 31. maja 1919. koji su potpisali predsed-nik kluba Živko Bajazet i potpredsed-nik Jovan Ljubojević, piše sledeće:

„Apelujemo na našu javnost da ovo jedino srpsko sportsko udruženje materijalno pomogne da bi se mogao postići istaknuti cilj, jačanje omladine u čijim se rukama nalazi budućnost naše otadžbine.”

Jugoslavija najbolja. Na Vi-dovdan 28. juna 1924. novoizgrađe-no igralište SK „Juda Makabi” i OSK „Vojvodina” svečano je otvoreno.

– Igralište „Karađorđe” bilo je do-maćin fudbalskog turnira na kom su učestvovali domaćini Vojvodina i Juda Makabi i gosti iz Beograda – Jugosla-vija i Jedinstvo.

Opširniju vest o ovom turniru do-nosi nam beogradska „Politika” od 29. juna 1924. godine.

– Prilikom svečanog otvaranja za-jedničkog igrališta, Vojvodina i Juda Makabi priredili su turnir za pehar. Iz Beograda su učestvovali Jugoslavija i Jedinstvo. Gosti će sutra igrati među-sobno. Jugoslaviji je pošlo za rukom da sigurno savlada Vojvodinu sa 4 : 1, a Jedinstvo Judu Makabi sa 5 : 2. Su-tradan, Jugoslavija je u finalu savlada Jedinstvo sa 4 : 3, dok je Juda Makabi teško porazio rezervni tim Vojvodi-ne sa 5 : 0.

Prohujale decenije. Interesan-tan je podatak da novosadska dnev-na štampa nije detaljno ispratila ovaj važan sportski događaj, što najbolje potvrđuje činjenicu da je fudbal kod nas u tom trenutku bio tek u povoju i da je bio daleko od najvažnije spore-dene stvari na svetu. Tako novosad-sko Jedinstvo od 5. jula donosi kratku vest da je u subotu i nedelju, 28. i 29. juna na svečan način otvoreno zajed-ničko igralište Vojvodine i Jude Ma-kabija koje nosi slavno istorijsko ime „Karađorđe”.

Time su ova dva kluba 1924. godine rešila važno egzistencijalno pitanje.

– Dobili su svoje klupske prostori-je i igralište. Nakon toga krenuće po-stepen sportski uspon ova dva klu-ba. Novi Sad je dobio važno sportsko borilište koje je i dan-danas domaćin različitih sportskih dešavanja. Posle burnih prohujalih decenija, nekada igralište, a danas stadion „Karađor-đe” još uvek je dom fudbalera i navija-ča FK „Vojvodina” – rekao je na kraju Đurđev.

Karađorđe od ledine do stadiona

Teren smo pre-

orali i uredi-

li takođe zahvalju-

jući do-brovolj-

nom radu članova, izgrađe-

ne su i dve kući-ce sa sta-novima za čuva-

re, svlači-onicama i tribina-ma sa se-

dištima

Ugovor između osK „Vojvodina” i sK „Juda Makabi” iz 1924. godine


INTERVJU

partnerskim institucijama u Irskoj i Italiji. Organizujemo radionice u Novom Sadu i prenosimo najnovi-je trendove iz oblasti nauke o hrani koje su prezentovali naši evropski partneri, a želimo da o svemu infor-mišemo potrošače i zakonodavce.

Koliko je to aktuelno i važno u svetu nauke odnosno za nas lo-kalno?

– U svetu nauke na nacionalnom nivou radimo na projektima koje finansiraju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Pokra-jinski sekretarijat za visoko obrazo-vanje i naučnoistraživačku delatnost. Veliku važnost pridajemo međuna-rodnoj saradnji, kao načinu da sa stranim kolegama zajedničkim sna-gama sprovodimo naučna istraživa-nja iz naše oblasti. Takođe, učešće na naučnim projektima finansiranim iz međunarodnih fondova omogućava nam jačanje kako materijalnih tako i ljudskih istraživačkih potencijala.

U kakvim uslovima radite? – U našem institutu ima 52 na-

učna radnika, od čega je 11 dokto-ranada. Svi istraživači su uključeni u nacionalne projekte, a većina i u međunarodne projekte. Institut ima savremene laboratorije za ispitiva-nje kvaliteta i bezbednosti hrane, a takođe i pilot-postrojenja za razvoj novih proizvoda i unapređenje po-stojećih.

FINS je jedan od vodećih in-stituta u oblasti istraživanja hrane i hrane za životinje?

– Da, naša istraživačka i poslovna

Dr Milica Pojić je na-učni savetnik u Na-učnom institutu za prehrambene teh-nologije u Novom Sadu (FINS), ruko-vodi Istraživačkim

centrom za tehnologiju biljnih pre-hrambenih proizvoda i evropskim projektom FOODstars finansiranim u okviru programa H-2020.

Čime se bavi vaša istraživač-ka grupa?

– Naša grupa u okviru Naučnog instituta za prehrambene tehnolo-gije radi na istraživanjima vezanim za tehnologiju, hemiju, kvalitet i bez-bednost hrane. Razvijamo funkcio-nalne proizvode odnosno unapređu-jemo i obogaćujemo proizvode na bazi žita, voća i povrća tako da oni imaju pozitivne efekte na zdravlje ljudi, pri čemu koristimo savremene metode analize kojima te pozitivne efekte ispitujemo i dokazujemo. Ba-vimo se i istraživanjima vezanim za održivu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda.

Kakvim kadrom i tehnologi-jom raspolažete?

– Za obavljanje dela eksperimen-talnih ispitivanja iz navedenih obla-sti, Istraživački centar za tehnologi-ju biljnih prehrambenih proizvoda u svom sastavu ima i pilot-postrojenja koja omogućuju dobijanje naučnih sa-znanja primenljivih u praksi. Istraži-vačku grupu čini multidisciplinarni tim istraživača tehnološke, hemij-ske i agronomske struke. Evropskim

projektom „Inovativni ciklus razvo-ja prehrambenih proizvoda: Okvir za unapređenje istraživačke izvr-snosti – FOODstars” dalje se jačaju istraživački potencijali i inovacioni kapacitet FINS-a, s krajnjim ciljem da se kroz projekat stvore uslovi za inovacije, prenos znanja i bolja sarad-nja između nauke i privrede. U Noći istraživača FOODstars grupu pred-stavljaće msc Jovana Kojić, dr Jovana Kos i msc Jelena Krulj.

Prošlo je više od godinu dana od početka projekta Evropske uni-je putem koga ona u Naučni insti-tut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu ulaže milion evra za usavršavanje i prenošenje znanja u srpsku privredu. Šta ste dobili time?

– Unapređujemo znanja o novim procesnim tehnologijama, nauci o potrošačima i drugim oblastima u

Autor: Miloš Dukić

U sUsret Noći istraživačaDr Milica Pojić, naučni savetnik u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije

Novosadska Noć istraživača

Osma Noć istraživača u Srbiji biće održana u petak, 29. septembra od 16 sati do jedan po-sle ponoći u tržnom centru BIG i kafiću Starit centra i biće posebno HOT. Tema je HOT nau-ka – bilo da je u pitanju nauka visokih tempe-ratura ili goruće naučne teme. Posebna pa-žnja posvećena je našim istraživačima koji se bave svetski aktuelnim istraživanjima i pokušavaju da reše neke od gorućih proble-ma s kojima se čovečanstvo sreće.

SrbijA DrugA u Svetu Po oDlivu tAlenAtA


Regionalna književna kon-ferencija „Book Talk 2017” održava se 29. septembra u Novom Sadu treći put i oku-piće najpriznatija imena iz sveta književnosti i izdavaš-tva. Preko 60 učesnika uče-

stvovaće na 14 panela koji se održavaju para-lelno u dva prostora – u Galeriji Matice srpske i u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

Bezbroj važnih tema. Konferenciju će otvoriti zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Nebojša Kuz-manović, a učesnici će govoriti o problemi-ma izdavaštva danas, Deklaraciji o zajednič-kom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i o kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, puto-pisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.

Među pozvanima su: Ljiljana Habjanović Đurović, Aleksandar Gatalica, Muharem Baz-dulj, Ivan Ivanji, Bijana Srbljanović, Vladimir Tabašević, Vladimir Pištalo, Marina Krleža, Ante Tomić, Borka Pavićević, Dževad Kara-hasan, Bekim Sejranović, Vesna Dedić, Jelena Bačić Alimpić, Branko Rosić, Tijana Palkovlje-vić, Radovan Jokić, Svetlana Slapšak, Manjo Vukotić, Dejan Papić, Nenad Šaponja, Jelena Trivan, Zvonko Marković, Predrag Marković i mnogi drugi.

Šetnje s piscima. Kao i prethodne dve godine, i ovog puta Book Talk konferenciji prethodiće Nedelja knjige, tokom koje će biti deljene besplatne knjige u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.

Walk&Talk: Razgovor s omiljenim pis-cem tokom šetnje Novim Sadom biće tako-đe održan i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže s Isidorom Bjelicom, da se prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslasti-čarnici. Posetioci mogu da pišu s kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na imejl adresu [email protected] i tako sa-znaju i termin šetnje.

Konferenciju organizuju Color Media Com-munication i HBO Color Media Events uz po-dršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajed-nicama. Tradicionalno, kotizacije za studen-te književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa treba poslati na imejl adre-su [email protected]. Svi zainteresovani

mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže ili zvaničnog sajta color.rs/booktalk2017.

Kiosci nisu za knjige. Sve moje knjige nose pečat moje ličnosti, kaže Ljiljana Habja-nović Đurović.

– Često junacima svojih romana poklanjam svoje najlepše molitve i najzanimljivije snove, upisujem ih u knjige kao da su molitve i snovi junaka romana. Verujem da i knjige drugih pi-saca nose pečate njihovih ličnosti. Zato i ima toliko u svemu različitih knjiga.

Čini mi se da je vreme prodaje knjiga na kiosku prošlo, iako se mislilo da tek dolazi, smatra Manjo Vukotić.

– Neko je crtao kioske u Beogradu, na pri-mer, da imaju posebno krilo za knjige. Ali ono je sa strane, ne vidi se, ne vide se knjige. Nisu više na glavnom pultu jer su ih zamenile čo-koladice, keksići, bombone, žvake... Bio sam od onih koji je lansirao knjigu na kiosku, svo-jevremeno, uz Novosti. Danas odustajem od kioska.

Nema više revolucija. Čini mi se da je naše vreme lišeno utopijskog potencijala, isti-če Muharem Bazdulj.

– Nijedna revolucija nema unapred garan-ciju da će uspeti, ali danas kao da se izgubila i svaka nada. Pouka iz oktobra 1917. godine je da treba verovati u bolji svet. Naravno da je u ljudskoj prirodi da se idealizuje prošlost, ali zaista imam utisak da je rez kao onaj iz okto-bra 1917. danas u praksi nezamisliv.

Rano je govoriti o dometima našeg predloga o zajedničkom jeziku, smatra Ivan Ivanji.

– Mislim da je svejedno da li ćemo reći hleb, hljeb ili kruh, supa ili juha... Pitanje je da li ima dovoljno za svakog. Reakcije? Nacionali-sti svih zemalja su užasnuti, a za mene je to dokaz da smo u pravu.

Regionalna književna konferencija dovodi Ivanjija, Bazdulja, Krležu, Slapšakovu...

Book Talk 29. septembra

strategija u saglasnosti je s nacional-nom i evropskom strategijom prio-riteta istraživanja i razvoja u obla-sti poljoprivrede i hrane. Pojedini instituti i univerziteti u Evropi koje smo posetili zaista su opremljeni-ji na mnogo višem nivou od nas, a mi bismo želeli da dostignemo nji-hov nivo.

Zašto mladi naučnici odlaze na Zapad?

– Ne samo radi boljih radnih uslo-va već i radi boljeg kvaliteta života. Kada se pogleda poslednji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po odlivu talenata druga u svetu. Ako hoćemo da povećamo konkuren-tnost, moramo se više posvetiti mla-dim talentima koji odlaze na Zapad.

Šta je važno za kvalitetna na-učna istraživanja?

– Dobri uslovi, radoznalost, krea-tivnost, marljivost i predanost istra-živača, ali i timski rad. Ne moraju sve naučnoistraživačke instituci-je nužno posedovati istraživačku opremu najnovije generacije ako su dobro umrežene s kolegama iz ino-stranstva.

Mobilnost istraživača je svet-ski trend, kako se nositi s tim?

– Mladim ljudima u Evropi se odav-no pruža mogućnost da deo studija ili istraživanja obave u nekoj drugoj državi. Zarade, kvalitet istraživa-nja i uslova za rad sigurno su stavke koje opredeljuje istraživače za nauč-nu instituciju u inostranstvu. Naša želja je da unapredimo proizvodnju i preradu hrane u Srbiji, a posebno u Vojvodini. S druge strane, bez novih saznanja i inovacija nema ni pozitiv-nih pomaka u privredi. To je začara-ni krug i nauka i privreda moraju da budu u sinergiji.

Kako mlade privući nauci?Nauka je ta koja privlači mlade, pa-

metne i radoznale ljude da se njome bave, a nikako obrnuto. Kroz projek-te mladi istraživači imaju prilike da unaprede postojeće znanje, tako da je za njih svaki novi rezultat i publi-kovani rad ogromno zadovoljstvo i motivacija bez obzira na objektivne teškoće istraživanja u eksperimen-talnim naukama u našoj zemlji.

Kakve su vaše poslovne am-bicije?

– Zanima me razgranata i dobro povezana mreža istraživača, dobro opremljene laboratorije koje omogu-ćavaju istraživanja u skladu sa svet-skim naučnoistraživačkim trendo-vima i dobre veze s prehrambenom industrijom. Želim da budem deo velikog i ambicioznog istraživačkog tima koji ostvaruje dobre rezultate. Nadam se da je FOODstars samo prva stepenica na tom putu.


IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Hrabri srpski košarkaši izgu-bili su finalni meč na 40. evropskom šampionatu u Istanbulu. Bolji i srećniji bio je tim Slovenije – 93 : 85. Obradovali su naciju naši, ali ipak ostaje neka

knedla u grlu. Naime, na šampionat je otišao sasvim dru-

gi tim od onog koji je nameravao da povede selektor Saša Đorđević. Izostala je mnogo jaka postava, ali su i ova dvanaestorica dali svoj maksimum. Kapacitet ovog tima bez Teodosića, Jokića, Raduljice i Simonovića još su umanjile povrede Lazića i Jovića, koji je finale odigrao možda i preko realnih mo-gućnosti.

Nije suza Bogdana Bogdanovića, lidera

nacionalnog tma i MVP-ja Evrolige, nove NBA zvezde Sakramenta i ponajboljeg igra-ča i na minulom prvenstvu u Istanbulu – slabost. Pre bih rekao da je to mentalitet pobednika i samo pobednika. Bogdanović nije imao odgovarajuću podršku saigrača. E, šta bi bilo da mu je s leve ili desne stane u napadu bio Simonović ili da je igru bar na desetak minuta vodio Teodosić, a da ne ka-žem da je pod obručima bio Jokić ili da su igrali Raduljica ili Nedović.

Sale nacionale je kao i uvek imao rešenja bez obzira na hendikepe. Put do finala bio je nešto lagodniji za Srbiju. Pobeđivane su Mađarska, Italija, u polufinalu Rusija, ali su Slovenci s nezaustavljivim Dragićem, Prepeličem ili Rendolfom, da ne zabora-vim i podršku nekompetentnih sudija, sti-

gli do zlata. U svakom slučaju, slava i hvala za dvanaestoricu srebrnih delija – kapiten Mačvan, Bogdanović, Lučić, Milosavlje-vić, Birčević, Štimac, Micić, Gudurić, Jo-vić, Kuzmić, Marjanović i povređeni Lazić ostaju upisani u istoriju zemlje košarke. I naravno, Evrope.

Dabome, ne zaboravljam ni trenera i se-lektora Slovenije Kokoškova. Izdanak ugled-ne srpske škole, Beograđanin po rođenju i uverenju, zaslužuje naše komplimente. Ve-liki aplauz za Slovence, u SFRJ su tek svake desete godine davali po jednog reprezenta-tivnog beka (Daneu, Vilfan, Zdovc), a sad su sami šampioni.

Za Srbiju ovacije, ponos i dika još jedne generacije pobednika. Ni rezervni američki drim-tim nikad više nije postigao.

Suze rođenog pobednika

SPORT

Na Šampinat otišao je sasvim drugi tim od onog kakvog je nameravao da povede selektor Saša Đorđević. Izostala je mogo jaka postava, ali i ova dvanaestorica su dala svoj maksimum


Nikola Ronin Jr Cimeša iz novosadskog kluba „Ronin Gym” ostva-rio je istorijski uspeh za srpski profesionalni kik-boks kvalifikujući se među osam najbo-

ljih boraca planete kineske organizacije „Kunlun Fight”.

Na početku godine kvalifikacije su za-počela 64 najperspektivnija kik-boksera kategorije do 70 kilograma. Bili su pode-ljeni u grupe po četvorica pa su nakon 16 kvalifikacionih turnira samo pobednici išli dalje. Cimeša je u martu u kineskom gradu Sanja osvojio jedan od tih kvalifi-kacionih turnira i plasirao se u osminu finala, što se takođe smatra uspehom.

Turnir top 16 zatim je održan 27. avgu-sta u kineskom gradu Ćingdao, a Cimeši je žreb odredio kinesku zvedu Tjen Sina. Usledio je uzbudljiv i kvalitetan nastup našeg šampiona, a borba je okončana jednoglasnom odlukom sudija u njego-vu korist.

Cimeša se priprema za nove borbe. Već u novembru čeka ga četvrtfinale Kunlun Fighta u Parizu.

Novosadski kik-bokser u četvrtfiNalu kuNluN fighta

istorijski uspeh Nikole roNiNa jr Cimeše


Autor: Miloš Dukić

SPORT

Vrela subota ništa nije smeta-la rekreativcima sa Sajmišta i Đačkog da nastave svoja sport-ska druženja pored Sajma duga već 20 godina. U malom fudba-

lu za veterane stare preko 50 godina rezul-tat je bio 1 : 1, dok su mlađi igrači Sajmišta pobedili sa 5 : 2 i konačno prekinuli niz su-parnika s Đačkog. U dva susreta tenisa gla-vom bilo je nerešeno, a u kartaroškoj igri lorum oba meča dobio je domaćin. Ukupni rezultat je 9 : 3 za Sajmište.

– Najzanimljivije je uvek na fudbalu, oku-pi se mnoštvo gledalaca i navija se kao na stadionu. Strelci su bili posebno raspolože-ni i o njima se najviše pričalo uz pivo i ko-tlić. Sledeći susret ne moramo posebno da zakazujemo, tradicionalno ćemo se okupiti druge subote u maju sledeće godine na Đač-kom – kaže jedan od glavnih organizatora Rale sa Sajmišta. Iako su izgubili u fudbalu, glavnoj tački druženja, Đačko je moglo da prestigne domaćine u ukupnom plasmanu da je bilo bolje u lorumu. Ali...

– Napištite da je Ajkula, na iznenađenje svih, pobedio... šesti put – dobacio je šeret-ski glavni igrač Sajmišta u kartanju.

Čim je završen sportski deo, suparništvo

je nestalo i pretvorilo se u druženje do ve-černjih sati. Jedina razlika među igračima Sajmišta i Đačkog bila je ko će se dohvatiti jelena, a ko lava.

Najbolji Novosadski fudbalski rekreativci sreli se 37. put

Sajmište konačno bolje od Đačkog

Na dresu s brojem sedam OK Vojvodina NS seme ponovo će pisati prezime koje vole i cene svi poklonici odbojke u Novom Sadu. Miloš Vemić ponovo je obukao dres matičnog kluba.

Saradnju je dogovorio posle razgovora s trenerom Osmankačem i direktorima Sala-tićem i Marićem.

– Odlučio sam da pomognem mladoj šampionskoj ekipi. Ugo-vor smo potpisali na godinu dana, ali videćemo šta će posle biti. Neke stvari su se kod mene promenile, drugačije su po-rodične obaveze, a diplomirao sam i na Pravnom fakultetu i svakako mi je želja da možda posle nekog vremena budem uključen u rad kluba i da maksimalno pomognem.

Kako kaže, za Vošu je emotivno vezan.– Vojvodinu doživljavam kao svoju kuću, došao sam u klub

koji obožavam, tu sam s ljudima koje poštujem i cenim. Sve igrače vrlo dobro poznajem, imamo kvalitetnu ekipu i idemo korak po korak do ciljeva koje će klub odrediti. Znam jasno koja mi je uloga, dobro se osećam i imam mnogo motiva.

Iskusni primač počeo je u Vojvodini još kao pionir, osvojio titule u svim starosnim kategorijama. Za prvi tim igrao je od 2004. do 2010. godine, a zatim u nekoliko stranih klubova. Vra-tio se u Novi Sad u sezoni 2015/16, osvojio s ekipom superkup, igrao finale plej-ofa, ostao i prošao pripreme za prošlu sezonu, ali je onda ipak otišao u Poljsku.

Redove Vojvodine pored Miloša Vemića pojačaće i srednji bloker Radiša Stevanović (1990, 202 cm), koji je pre toga igrao u Kragujevcu, Spartaku iz Ljiga, Novom Pazaru, a prošle se-zone u Švajcarskoj.

Vemić ponovo u Voši

ISSN 2406-2022

vuk radojević više novca za sanaciju štete od suše

Documents