21www.serbianmirror.comJun 2013.

V R E M E P L O V

Pi{e: Aleksandra Miti}

1. juna 1839. Srpski knez Milo{ Obrenovi}abdicirao u korist sina Milana i napustioSrbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedel-ja po preuzimanju vlasti, knez postao mlad-ji sin Mihailo. Milo{ se vratio u Srbiju1859. da preuzme vlast po zbacivanjukneza Aleksandra Kara|or|evi}a i vladaodo smrti, 1860.

1. juna 1948. Umro srpski politi~ar i pisacJa{a Prodanovi}, jedan od osniva~a i liderRepublikanske stranke, ~lan Srpskeakademije nauka i umetnosti. U kraljeviniSrbiji bio ministar prosvete i ministarprivrede, a posle Drugog svetskog rata pot-predsednik Vlade FNRJ.

2. juna 1961. Umro ameri~ki dramski pisac

D`ord` S. Kaufman, dvostruki dobitnikPulicerove nagrade.

3. juna 1968. U Beogradu, a potom i udrugim univerzitetskim centrima uJugoslaviji, po~ele studentske demonstracije,prve u komunisti~koj Jugoslaviji. Protestprotiv privilegija komunisti~kih funkcionera,nezaposlenosti i ugro`avanja osnovnihdemokratskih prava prekinut posle sedamdana po{to se studentima preko TVBeograd obratio predsednik SFRJ JosipBroz Tito, koji je podr`ao studente i obe}aoim br`e re{avanje dru{tvenih problema.

4. juna 1859. Rodjen srpski slikar PajaJovanovi}, predstavnik akademskog realiz-ma, ~lan Srpske akademije nauka i umet-

nosti, prvi srpski slikar koji je stekaoevropsku reputaciju.

5. juna 1887. Rodjen srpski lekar KostaTodorovi}, infektolog i mikrobiolog, ~lanSrpske akademije nauka i umetnosti iNacionalne akademije za medicinu uParizu. Pored nau~nih, zna~ajan njegov radna bibliografiji jugoslovenskih publikacijaiz mikrobiologije, imunologije, epidemi-ologije i higijene.

7. juna 1862. SAD i Velika Britanija pot-

pisale sporazum o suzbijanju trgovinerobljem.

8. juna 1943. Umro srpski matemati~arMihajlo Petrovi} (Mika Alas), osniva~beogradske matemati~ke {kole, profesor

Univerziteta u Beogradu i ~lan Srpske kral-jevske akademije.

9. juna 1999. Predstavnici VojskeJugoslavije i NATO u Kumanovu potpisaliVojno-tehni~ki sporazum o povla~enjujugoslovenske vojske i policije sa Kosova.Time okon~ani vazdu{ni udari NATO naSRJ, a na Kosovu, na osnovu rezolucije1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih naci-ja rasporedjene medjunarodne snage, medjukojima najve}i broj vojnika izzemalja-~lanica NATO. S povla~enjemvojske i policije, sa Kosova po~eo masovanodlazak Srba i Crnogoraca.

10. juna 1868. U Beogradu, u Ko{utnjakuubijen je srpski knez Mihailo Obrenovi}(1839-42. i 1860-68). Vladao je autokrats-

ki, a kao pristalica prosve}enog apsolutiz-ma izvr{io je zna~ajne reforme i dr`avnojupravi i vojsci, evropeizovao zemlju, osno-vao Narodni muzej i Narodno pozori{te uBeogradu. Nasledio ga je Milan Obrenovi}.

12. juna 1999. Na Kosovu i Metohijipo~elo razme{tanje medjunarodnih bezbed-nosnih snaga, na osnovu rezolucije 1244Saveta bezbednosti UN.

13. juna 1986. Umro ameri~ki klarinetistaBeni Gudmen, jedan od prvih muzi~aramedju belcima koji se usprotivio rasnoj

segregaciji i u svoj d`ez-orkestar, osnovan1934., uklju~io crne muzi~are.

14. juna 1811. Rodjena ameri~ka knji`evni-ca Herijet Elizabet Bicer Stou, borac za`enska prava i oslobadjanje crnih robova,autor romana “^i~a Tomina koliba”.

14. juna 1904. Umro srpski pisac i lekarJovan Jovanovi} Zmaj, jedna od naj-markantnijih li~nosti srpskog dru{tva u dru-goj polovini XIX veka. Borac za nacional-no i politi~ko oslobodjenje, ~lan Srpskekraljevske akademije i dramaturg Narodnogpozori{ta u Beogradu, najpoznatiji kaode~iji pesnik i autor elegi~nih li~nihispovesti.

14. juna 1992. U Beogradu prvi put posle45 godina odr`ana litija za praznik Duhovana kojoj je u~estvovalo oko 10.000 ljudi,predvodjenih patrijarhom Pavlom.

15. juna 1862. Na “^ukur-~esmi” uBeogradu turski vojnik ubio srpskog

de~aka, {to je izazvalo sukobe u gradu.Turci potom sa beogradske tvr|ave, gde jebio sme{ten njihov garnizon, bombardovaliBeograd.

16. juna 1852. U Novom Sadu {tampanprvi broj lista “Serbski dnevnik”, sknji`evnim dodatkom “Sedmica”. Listizlazio 12 godina i bio jedan od retkihslovenskih listova u austrijskoj carevini.

17. juna 1950. Ri~ard Loler u ^ikaguizveo prvu operaciju presadjivanja bubrega.

18. juna 1853. U Be~u umro pesnik

Branko Radi~evi}, najzna~ajniji predstavnikromantizma u srpskoj knji`evnosti. Biopristalica reforme jezika za koju se zalagaoVuk Karad`i}, a pesni~kim slobodamaozna~io prodor u novu epohu srpske poez-ije. Njegovi posmrtni ostaci 1883. prenetina Stra`ilovo.

19. juna 1885. Rodjen srpski kompozitor idirigent Stevan Hristi}, ~lan Srpskeakademije nauka i umetnosti, jedan odosniva~a Muzi~ke akademije u Beogradu,{ef Beogradske filharmonije, direktor Opere

u Beogradu i prvi predsednik Saveza kom-pozitora Jugoslavije.

20 juna 1459. Turci zauzeli utvrdjen gradSmederevo, poslednje upori{te srpske sred-njevekovne dr`ave, ~ime je ona i formalnoizgubila samostalnost i potpala pod vlastOsmanlijskog carstva.

21. juna 1881. – Knez Milan Obrenovi}obele`io je srebrnim budakom po~etakgradnje pruge Beograd-Ni{, prve `elezni~kepruge u Srbiji. Prvi putni~ki voz ka Ni{ukrenuo je sa beogradske `eleznicke stanice3. septembra 1884.

22. juna 1914. – Srpski kralj PetarKaradjordjevi} povukao se s vlasti, a kral-jevska ovla{}enja dobio je njegov drugisin Aleksandar, koji je 1. decembra 1918.postao regent Kraljevine Srba, Hrvata iSlovenaca, a nakon smrti oca 1921. ikralj.

24. juna 1798. Turci u Beogradskoj tvrd-javi pogubiligr~kog pisca ipatriotu FereosaK o n s t a n t i n o s aRigasa, poznatogkao Riga od Fere,i jo{ sedam nje-govih sledbenika.Rigas bio osniva~ ivodja tajnogdru{tva koje seborilo za oslobod-jenje Gr~ke od turske vlasti.

25. juna 1945. – Osnovane su Ujedinjenenacije.

28. juna 1389. – U bici na Kosovu poljuTurci su pobedili srpsku vojsku. Srbija jepotom postala turska vazalna dr`ava. Ipak,cela Evropa je sa rado{}u do~ekala vest osukobu srpske i turske vojske. Zvona crkveNotr Dam u Parizu su te ve~eri, navodno,slavila srpsku pobedu na Kosovu, a ustvarikosovska bitka, iako za Srbe izgubljena,pru`ila je otpor {irenju otomanskog carstva.

29. juna 1873. – U Stri~i}ima u Bosanskojkrajini rodjen je pisac Petar Ko~i}, autorsatira “Jazavac pred sudom” i “Sudanija”.

30. juna 1938. – Umro je srpski pisac,pozori{ni kriti~ari diplomata MilanRaki}. Bio je ~lanSrpske kraljevskeakademije ipredsednik srp-skog PEN kluba.Njegove pesmeubrajaju se unajbolja ostvaren-ja u srpskoj lirici20. veka( “ D o l a p ” ,“Jefimija”, “Na Gazimestanu”).

DOGODILO SE U JUNU

22 Jun 2013.

P R I ^ E I Z Z A V I ^ A J A

- ^uje{ ti, mali – ka`e mi ispredhotela “Moskva” jedan na{, meni se ~inida se zove Spase, znam ga samo izvi|enja – ~itam ti one pri~e, {ta pi{e{ uonim novinama… Slu{ajde, ka{}u ti jajednu sudbinu, moga’ bi, tutekarce, romanod toga napisati…

Slu{ao sam…U Srbiji, u mjestu K. od avgusta

’95. `ivi izvjesni Milorad V. Ostarjeli ~i~aiz neke seoske korduna{ke zabiti. Savobrastao u sijedu bradu. Ka`u da veomamalo pri~a…

Mili} V. iz istog sela, djedsada{njeg djeda Milorada, bio je solunskidobrovoljac; pro{ao je albansku golgotu.(“Niko ne zna {ta su muke te{ke, dok nepro|e Albaniju pje{ke”, ponavljao je,vele, u zeman i govorio navodno, da je uratu najva`nije ostati `iv.) Poslije Velikograta, otisnuo se trbu’om za kruvom uAmeriku.

(Nije mi re~eno, ali, ne znamza{to, kad god razmisli{ljam o tom~ovjeku koga, razumije se, nisam video nina fotografiji – mrkog pogleda i golubijedu{e, rekao bi Branko – prototip recimoTaras Buljbe, sa Kara|or|evom zvijezdom

na prsima.)Tamo u tu|ini, rodio mu se sin

Milo{, Miloradov otac. Kad je klap~i} ve}po~eo da sri~e prve rije~i na engleskom,a oca po~ela da mu~i da mu~i nostalgijaza rodnom grudom, vrati{e se tamo |e jezrno klicu zametnulo…

Ne pro|e mnogo, opet po~e rat.Drugi. Ba{ kao {to i pi{e; sa velikimslovom. Milo{u i njegovom, tada trogo-di{njem, sinu Miloradu, prvi. Predusta{ama pobjego{e u K. u Srbiji.Milorad, naravno, u maglovitom sje}enju,ne pamti detalje te nesre}e i prvo izb-jegli{tvo. Neprecizno istetovirano u nje-govim mislima, ostalo je samo to, da su

im poslije nudili ku}u nekog folksdoj~erau ravnom Sremu, ali su se oni dr`ali onog“oteto – prokleto”, pa se vrati{e nauni{tena ognji{ta i spaljeni i ljudima pror-ije|eni Kordun.

Ponovo podigli dom… Miloraduse (~ini mi se da sam ~uo, krajempedesetih, mada to i ne mora bitiskorz-naskoz ta~no) rodio sin. Loza V. senastavila, slovo M. se ponovilo; po(pra)djedu soluncu. (I na Kordunu seimena nalje|uju i nastavljaju, kao i sud-bine.)

Onda, samo pedesetak godinakasnije (da, ba{ tako mi je Spase rekao:“samo pedesetak godina kasnije”), do{aojo{ jedan, kako se to pi{e u kri`aljkama,sukob naroda… Bez velikog slova. I Mili}mla|i, kao i njegovi preci, ustao da branisvoje… Nije imao sre}e…

U avgustu ’95. sa ostatkom(ne)poklanog (na)roda, ponovo }e MiloradV., }ute}i i trpe}i, bje`ati prema Srbiji.Na “usputnim stanicama” Hrvati suoronulog starca vrije|ali, ga|ali kamenjemi ~upali za bradu, ne znaju}i da ju jemu~enik, po srpskom obi~aju, ostaviozbog, raba Bo`ijeg, sina Mili}a, koji }e

SSSS UUUU DDDD BBBB IIII NNNN AAAA

Iz knjige SPOMENARI PODINARSKIM HAZARDIMA”, 1996. godine

Petar B. Popovi}

Ro|en je na dan krsne slave grada, Pokrov Presvete Bogorodice, 1958.

godine u Kninu, gdje je poha|ao osnovnu {kolu. Srednju ma{insko-tehni~ku

{kolu zavr{io je u Bugojnu, a diplomirao na FNP-u u Sarajevu. Po povratku u

zavi~aj bavio se novinarstvom. Bio je dopisnik mnogih medija (onda{nje)

na{e zemlje ponosne i stalno zaposlen u gradskom radiju. Sa poslednje

funkcije-glavnog i odgovornog uredenika Srpskog radio Knina i udru`enih

radio stanica Republike Srpske Krajine, jo{ ga niko nije smjenio.

Od avgusta 1995. godine je u egzilu u Beogradu. Folira da tu i `ivi. Pu{i

kad mo`e i pije {ta stigne.

Do sada jo{ ni{ta nije izdao. Objavio je tri knjige.

P O R U K E

23www.serbianmirror.comJun 2013.

Predsednik SerbClick-a Jovan Ignjatovi} je veomapompezno najavio osinvanje ove kompanije kao

va`nu vest za srpsku zajednicu u ^ikagu, kao i zaostatak severno-ameri~kog kontinenta. Njihov kon-cept je jednostavan, to je profesionalna marketingkompanija, ~iji je cilj marketing, promocija putemdru{tvenih mre`a, razvoj web stranica, a koja poslu-ju unutar srpske zajednice. SerbClick vam stavlja naraspolaganje veoma jednos-tavan na~in promocije va{ekompanije ili va{ih uslugaputem interneta.Jednostavan je ~ak i za onekoji se na internetu nesnalaze najbolje.

Pored promocijeusluga i kompanija,SerbClick je mesto gde }eteprona}i najnovije vesti,de{avanja u gradu, mestaza provod i dobru zabavu.Ovde }ete prona}iadvokate, lekare kao i poslovne ljude iz svih drugihdelatnosti. Dok ste na SerbClick stranici, bi}ete umogu}nosti da slu{ate SerbClick radio, koji }e samoza vas emitovati najbolje hitove sa Balkana. Zajednosa kompanijom mladog gospodina Iganjatovica FYM(Free Your Mind- koja je specijalizovana za izraduweb stranica), SEO, grafi~kog dizajna, foto i videousluga, SerbClick je posve}en pomaganju i pru`anjuusluga celoj srpskoj zajednici u SAD.

Ovi mladi inovativni ljudi su profesionalcikoji znaju {ta rade. Deo SerbClick tima je takodje i

Odbor savetnika koji je bio i nastavljaja da budu odklju~ne va`nosti za ovaj tim. Jovan Ignjatovi},predsednik SerbClick-a i FYM marketingom se bavivi{e od sedam godina i konstantno napreduje u tojoblasti. Njegova “desna ruka,” Marija Karli~i} jeprovela poslednjih 9 godina u inostranstvu, grade}ikarijeru u medjunarodnim odnosima i marketingu,usput stvaraju}i profesionalne veze sa medjunarod-

nom klijentelom. Za orga-nizaciju svih kulturnih zbi-vanja brine koordinatordogadjanja i asistent ukompaniji Ivana Salipur,koja u ^ikagu `ivi ve} 17godina i veoma je poznatalokalnoj srpskoj zajednicikao medijska li~nost iumetnica. Za va{u dobruobave{tenosti i za to {toslu{ate SerbClick radio doku`ivate uz sadr`aj webstranice, mo`emo zahvaliti

menad`eru sadr`aja Marku Stojiljkovi}u, koji dr`ikorak sa najnovijim vestima. SerbClick projektmenad`er Milan Spasojevi} zadu`en za razvojSerbClick-a i odgovoran za saradnju sa svim klijen-tima ove kompanije. Tu su i Milo{ Dedovi} i DejanMilojkovi}. ^lanove ovog tima ~ine i mladi ljudi uSrbiji, koji svoju podr{ku pru`aju od samog osni-vanja kompanije. [ta god da o~ekujete, uhvati}evas nespremne, jer vam SerbClick tim pripremamnogo iznenadjenja.

Posetite www.SerbClick.com za vi{e detalja!

samo nekoliko mjeseci prije nego {to }e

se njegov narod jo{ jednom seliti, ~uvan-

je svoje ku}e platiti glavom.

Milorada }e “Oluja” izbaciti na

obale Ibra (koje je jedino i prepoznao) u

isto odredi{te kao i ’41. godine.

…

U dugim besanim no}ima, dok se

mrse niti pre|a{njih dana i nekog drugog

vremena, poku{avaju}i da bar u mislima

prikupi razbacane kamen~i}e nekada{nje

stijene, pita se, nije li `ivot mogao utro{iti

druga~ije i nije li ga bar ne{to moglo

mimoi}i?

Tije{i ga unuk, koji nosi njegovo

ime. (Spase, vjerovatno pretjeruju}i, ka`e:

“Vini on, ned’lje mi svete!) Samo ga on,

sada jedini oslonac, mo`e trgnuti iz }utan-

ja. Jo{ je mali, ima tek nekoliko godina

vi{e nego njegov |ed u vrijeme prvog izb-

jegli{tva i stalno ga ne{to zapitkuje.

Onako djetinjasto.

Ozbiljnija pitanja, na koje samo

Bog zna odgovor, tek predstoje.

Na Kordun se vi{e ne}e vra}ati.

Da bar jedna generacija V. ne uzima

pu{ke u ruke.

P.S. ‘Elde, da je ovo za knjigu,

a? – pita me na kraju Spase.

Ja ni{ta nisam odgovorio.

Svjestan da }e u novinarskom rukopisu to

biti tek bljedunjavo i ogoljeno traganje od

zaborava, odlu~io sam ipak da pri~u

zapi{em…

P.P.S. Bo`e, koliko }e stvarno

knjiga o na{im nesre}ama ostati

nenapisanih?

SerbClick – NOVA MARKETING KOMPANIJA

M U Z I K A

Pi{e: Aleksandra Miti}

Rok bend “Osvaja~i” iza sebe ima 5studijskih albuma. Grupa je formi-rana 1991. godine. Sa velikim

hitovima, baladama “Mo`da to nebo zna”i “S kim ~eka{ dan” bend je lansiran usam vrh doma}e muzi~ke scene.

Na festivalu “Sun~ane Skale” uHerceg Novom, nastupaju 1998. sa pesmom“Vino Crveno”. Ova pesma je 1999. godinepostala zvani~no hit godine i na Oskaru pop-ularnosti “Osvaja~i” odnose nagradu grupagodine i hit godine. Od tada do 2003. godine,nastupaju uglavnom po Evropi, gostuju}i usvim zemljama gde su Srbi u rasejanju.

U Ameriku, prvi put dolaze 2003.godine i do danas su u Americi svakegodine. Povremeno nastupaju i u Kanadi.U Americi sviraju u svim gradovima ukojima ih do~ekuje srpska publika. Nakondvanaest godina, po~eli su rad na novomalbumu. Album snimaju u Beogradu, aneke delove pevanja u studiju u Detroitu.Da su njihove pesme va`ne i omiljene kodpublike, dokaz je ~injenica da su i dandanas slu{ane i neizostavan su repertoarsvih radio stanica u Srbiji i biv{ojJugoslaviji.

“Osvaja~i” su radili i muziku zapuno pozori{nih predstava u Srbiji od kojihsu najzna~ajnije “Tri Boje Duge” u kojoj suigrali Marko Nikoli} i Mirijana Karanovi},kao i predstava “Pevaj Brate”, sa AndrijomMilo{evi}em i Milanom Kalini}em u glavn-im ulogama. Komponovali su muziku zasrpsko pozori{te “Mira Srem~evi}” u^ikagu i predstavu “@anka” ~iji lik tuma~iSlavica Petrovi}, koja je ujedno i re`iralaovu predstavu.

Omiljeni period u va{ojuspe{noj muzi~koj karijeri kojeg se radose}ate?

- Omiljeni period je vreme kadasmo svirali velike koncerte u biv{ojJugoslaviji izmedju 1990. i 1995. godine.Tada je rock n’ roll bio primarna muzikai kultura je imala znatan uticaj na `ivoteljudi, de{avnja u zemlji, pa i na samumuziku. Rado se se}am i vremena kadasmo 1999. godine sa pesmom “VinoCrveno” osvojili nagrade na Oskaru popu-larnosti za grupu godine i hit godine.

Kakav je koncept albuma upripremi?

- Novi album radimo ve} neko-liko godina i bi}e u na{em starom fazonu,podse}a}e na na{e stare radove, jer nemo`e{ i ne treba da bude{ ne{to {to nisi.Muziku za novi album radi}u ja, Neboj{aJakovljevi} [one, a tekstove ZvonkoPantovi} ^ipi.

Kako je za`ivela ideja o nastupi-ma po Americi?

- U Ameriku smo do{li na jednuod na{ih turneja i pomalo slu{ajno, ostalidugo. Ta~nije, ve} osam godina idemo ivra}amo se i na relaciji smo Kragujevac –Beograd – ^ikago. Jednostavno, ljudi sunas prihvatili i mi smo se stalno vra}ali.Ipak, vreme je da se radi na novom albu-mu, tako da }emo u narednom periodu po

Americi biti ne{to redje nego do sada.Da li ste ikada imali burne

reakcije publike na va{u muziku?- Publika je najbolji pokazatelj

svega. Uvek smo imali verne fanove koji idanas prate sve {to radimo. Ponekad dodjei do o{trih polemika izmedju na{ih fanovaoko na{ih ranijih radova i onih od 1999.ali na kraju, sve dode na svoje, jer nana{im koncertima mi sviramo ono {to pub-lika `eli da ~uje i na taj na~in smo ispunilio~ekivanja onima koji nas vole.

Da li postoji uticaj nekogvelikog svetskog imena na va{u muziku,odnosno da li vam je neko poslu`io kaouzor?

- Naravno. Svi smo mi odrastaliuz neke heroje. Nama su to bili “WhiteSnake”, John Bon Jovi, “Deep Purple” ijo{ mnogo drugih bendova je uticalo nanas tokom karijere. Ipak, u tom morusvetske muzi~ke industrije, uspeli smo daizgradimo svoj stil i da dobijemo li~nipe~at, {to je veoma va`no.

Kako je do{lo do saradnje saSlavicom Petrovi} i srpskim pozori{tem u^ikagu?

- Sa Slavicom je do{lo do sarad-nje sasvim slu~ajno. Reklo bi se, saradnjaje proistekla iz prijatnog dru`enja. Sedelismo jedne no}i kod na{e drugarice JasmineMaksovi} i razmenili iskustva. Slavica jevelika umetnica i u `elji da pomognemoumetnosti pre svega, ali i pozori{tuzapo~ela je saradnja. Bez Slavice Petrovi},puno toga u srpskom pozori{tu i srpskomkulturnom `ivotu ^ikaga, ne bi bilo isto.

[ta vas je najvi{e inspirisalo upredstavi “@anka”?

- Inspirisala me je ~injenica daglumci amateri izvode svoje uloge poputpravih profesionalaca, a u pojedinimsituacijama mo`da i bolje. Predstava“@anka” ima jaku emociju i {alje jakuporuku pokolenjima.

Koja je va{a generalna porukakoju kroz muziku {aljete publici?

- Ljubav je pokreta~ svega.

RAZGOVOR S POVODOM – OSVAJA^I (Neboj{a Jakovljevi} – [one)

LJUBAV JE POKRETA^

SVEGA

Osvaja~i su nastupili i u Bubamara Cafeu, u ^ikagu

24 Jun 2013.

Ogledalo informi{e, promovi{e,povezuje i

neguje srpske

vrednosti!!!773.744.0373www.serbianmirror.com

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Polako se sezone privode kraju i do{loje ono vreme kada se sabiraju utiscii daju pozitivne ili negativne ocene.

Nakon pobede od 1:0 u 147.ve~itom derbiju, fudbaleri Partizana suskoro obezbedili {estu uzastopnu titulu.Crno-beli }e se tako izjedna~iti sacrveno-belima na ve~itoj listi sa 25 titula,a ovako uzbudljiv zavr{etak mo`e da najavisamo jo{ bolju slede}u sezonu. Iako je bilodosta nervoze i prekida, bila je to dobrautakmica u fantasti~nom ambijentu kakavdu`e vreme nije vidjen u Humskoj.

Partizan i Crvena Zvezda }e islede}e sezone predstavljati Srbiju uEvropi, nadamo se sa ve}im uspehom negoprethodnih sezona. Uz njih }e biti Jagodina,koja je osvojila Kup Srbije pobediv{iVojvodinu u finalu i tako napraviv{inajve}i uspeh u istoriji ovog kluba i grada.Oni }e probati da zadr`e ono {to imaju idodatno da poja~aju tim kako bi se slede}esezone mo`da i ozbiljno uklju~ili u borbuza titulu.

Kada je reprezentacija u pitanju,situacija nije ba{ tako blistava. Jasno je daizabranici Sini{e Mihajlov}a ne}e na

Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu, samonije jasno da li je on trener za budu}nost ida li su igra~i koje on poziva, igra~ibudu}nosti. Mo`da bi mogli da dobijemoodgovor na ta pitanja u me~evima kojenacionalni tim igra u junu i septembru.Kvalifikacije za EP 2016. u Francuskoj sepribli`avaju i nema mnogo vremena za

~ekanje.U ko{arci, Crvena Zvezda i

Partizan su podelili dva trofeja koja su bilana raspolaganju ove sezone. U Kragujevcu,crveno-beli su osvojili kup, dok je uLakta{ima u finalu ABA lige Partizanuzvratio udarac i osvojio trofej. Sva je pri-lika da }e i tre}i put voditi bitku, i to za

titulu {ampiona Srbije. Ra~une bi mogli daim pokvare Radni~ki iz Kragujevca i MegaVizura koja ima fantasti~nu podr{ku uKru{evcu.

Ono {to je mo`da najva`nije odsvega je da }e slede}e sezone Srbija imatidva predstavnika u Evroligi, po{to su plas-manom u finale ABA lige Partizan iCrvena Zvezda stekli to pravo. Dakle,svake nedelje }e u Pioniru (ili mo`daAreni) biti bar jedan spektakl, a u~e{}e uEvroligi sigurno }e privu}i jo{ kvalitetnihigra~a u redove dva beogradska velikana.

[to se ti~e nacionalnog tima,nakon {to se nisu proslavili u kvalifikacija-ma, „orlove” o~ekuje u~e{}e na Evropskomprvenstvu u Sloveniji. Ve} nekoliko igra~aje otkazalo u~e{}e, a medju njima je i jedanod nosilaca igre Du{ko Savanovi}. Takodje,pitanje selektora nije re{eno, a po posled-njim informacijama, @eljko Obradovi} }e sevratiti na klupu nacionalnog tima i zameni-ti Du{ana Ivkovi}a. Primarni cilj }e biti dase obezbedi plasman na SP 2014. u [pani-ji, ali ako svi odigraju na svom nivou, nemarazloga da se Srbija ponovo ne bori za nekood odli~ja.

25www.serbianmirror.comJun 2013.

26 Jun 2013.

F E L J T O N

Stevan Stojanovi} Mokranjac ro|en je9. januara 1856. godine u Negotinu,od oca Stevana, koji umire dva dana

posle njegovog ro|enja, i majke Marije.Budu}i veliki kompozitor je prvi razredosnovne {kole zavr{io u rodnom gradu, aonda sa majkom odlazi u Beograd gde nas-tavlja {kolovanje. Od malih nogu u`ivao jeu muzici, pa je ostalo zabele`eno da je sabratom od strica Vasilijem i{ao naBogosloviju da slu{a crkvene pesme, a saro|enim bratom Lazom pose}ivao je kon-certe klasi~ne muzike u prestonici.

Godine 1864. sledi povratak uNegotin, u kojem Stevan zavr{ava osnovnu{kolu, a onda odlazi u gimnaziju u Zaje~aru.Po~inje da svira violinu i na poslednjoj godi-ni u gimnaziji po~inje da pi{e note i bele`imelodije.

Briljantni muzi~ar-vunderkind od1867. godine vodi pojanje u negotinskojcrkvi. Na Stevanovu sre}u, i sredina je pre-poznala njegov vanredni talenat, pa jePozori{no peva~ko dru{tvo iz Negotina, ukojem je bio i horovo|a od 1872, nov~anopomoglo da nastavi kasnije studije u inos-transtvu. Pre toga je ponovo do{ao uBeograd i doneo neobi~nu odluku – upisaoje prirodno-matemati~ki odsek naFilozofskom fakultetu. Potpuno „operisan”od prirodnih nauka, Mokranjac je polo`iosamo zoologiju kod profesora Josifa Pan~i}a,a zatim i francuski jezik, pa se posle toga naFilozofski nije ni vra}ao. Godine 1879.Mokranjac napokon odlazi na studije muzikeu Minhen. Zbog hroni~ne besparice obra}ase Beogradskom peva~kom dru{tvu da muodobri 60 maraka mese~no, koliko ko{ta{kolovanje kod profesora Hibera. Peva~kodru{tvo zatim moli ministra prosvete dapomogne, pa Mokranjac dobija dr`avnupomo} od 1.200 dinara godi{nje. Probleminastaju 1882, kada Kraljevski muzi~ki zavodu Minhenu {alje poruku srpskomMinistarstvu prosvete, u kojem gaobave{tava da Mokranjac, navodno, ne

poha|a predavanja i da se „pona{a razvrat-no”. Uprkos tome {to se Mokranjac brani,predo~avaju}i koliko se posvetio studijama,ipak mu oduzimaju stipendiju. Stevan jeuporan da zavr{i {kolovanje pa od dr`avetra`i da mu obezbedi novac za odlazak uRim, gde }e nastaviti studije. Imao je sre}ei opet je nai{ao na razumevanje dr`ave, panastavlja {kolovanje 1884. godine u Rimu.

Zatim se {kolovao i u Lajpcigu, od1885. do 1887. godine, i po zavr{etkupute{estvija po evropskim {kolama postajedirigent Beogradskog peva~kog dru{tva.Zajedno sa Cvetkom Manojlovi}em iStanislavom Bini~kim, Mokranjac je 1899.osnovao prvu stalnu muzi~ku {kolu uBeogradu, koja je tada nazvana Srpskamuzi~ka {kola, a danas nosi ime„Mokranjac”. U njoj je Stevan Stojanovi}bio direktor do svoje smrti. A kao dirigentBeogradskog peva~kog dru{tva, ostvario jemnogobrojne koncertne nastupe i turneje poSrbiji, drugim ju`noslovenskim zemljama istranim dr`avama. Postao je tako svojevrsnikulturni ambasador Srbije. Spisak gradova ukojima je Dru{tvo gostovalo govori sam zasebe: 1893. Dubrovnik, Cetinje; 1894. Solun,Skoplje, Budimpe{ta; 1895. Carigrad, Sofija,Plovdiv; 1896. Petrograd, Moskva, Kijev;1899. Berlin, Drezden, Lajpcig; 1910.Sarajevo, Split, Cetinje; 1911. Trst, Rijeka,Zagreb. Povremeno je vodio i druge horove,kao {to su Tipografsko peva~ko dru{tvo„Jak{i}” i Srpsko-jevrejsko peva~ko dru{tvo.

Stevan Stojanovi} Mokranjacostavio je za sobom „Petnaest rukoveti”, kojepredstavljaju kamen temeljac srpskeumetni~ke muzike. Rukovet je, kako pi{eVioleta Vu~eti}, kompozicija pisana u oblikuhorske rapsodije, sa~injena od niza pesamaza koje je kompozitor na{ao inspiraciju ufolkloru. Naziv za svoja dela Mokranjac jeprona{ao u lepoj narodnoj re~i i time ukazaona povezanost svog muzi~kog mi{ljenja samuzi~kom tradicijom narodne umetnosti. Onje jedan od predstavnika romanti~ara,

utemeljiva~a nacionalne tradicije poput Listakod Ma|ara ili [opena kod Poljaka.Pokazivao je veliko interesovanje za folklor.Mokranj~evih „Petnaest rukoveti” (kompono-vao ih je od 1883. do 1909. godine) spada-ju me|u vrhunska dostignu}a srpske muzike.Rukoveti su vrsta horskih kompozicija, kojesu inspirisane i zasnovane na narodnommelosu Srbije, Kosova, Crne Gore,Makedonije i Bosne. Me|u rukovetimanajlep{a je deseta, sa temom „Biljana platnobele{e”, i ona predstavlja vrhunacMokranj~evog stvarala{tva. Rukoveti saKosova, iz Crne Gore i iz Bosne, zajedno saPrimorskim napevima i originalnom horskomkompozicijom „Kozar”, ~ine osnovu njegov-og svetovnog horskog stvarala{tva.Mokranjac je zabele`io preko 300 narodnihmelodija iz raznih krajeva zemlje i na tajna~in postavio temelje etnomuzikologije uSrbiji. Inspirisala ga je pravoslavna tradicija,a znatan deo njegove kompozitorskeaktivnosti posve}en je pravoslavnoj duhovnojmuzici. Zapisivao je beogradsku varijantucrkvenog pojanja i te zapise izdao u„Osmoglasniku”. Po ovim zapisima kom-ponovao je besmrtnu „Liturgiju”, „Dvepesme na Veliki petak”, „Tri statije”,„Akatist”, „Tebe, Boga, hvalim”, „Opelo”.Najpoznatija duhovna Mokranj~eva dela jesu„Opelo u Fis-molu” i „Liturgija”.

Mokranjac je bio velika inspiracijaza svoje naslednike: opus Petra Konjovi}aizrastao je iz Mokranj~evog dela; a srpskinajpoznatiji balet „Ohridska legenda”Stevana Hristi}a izrasta iz Mokranj~eveDesete rukoveti sa Ohrida. Za dopisnog~lana Srpske kraljevske akademijeMokranjac je izabran 1906. godine. Bio jeo`enjen Marijom Predi}, sa kojom je imaosina Mom~ila. Godine 1914. StevanStojanovi} Mokranjac sa porodicom odlazi uizbegli{tvo u Skoplje. Veliki kompozitor iutemeljitelj muzi~ke pedagogije u Srbiji pre-minuo je 28. septembra 1914. godine uMakedoniji, a sahranjen je na Novom

groblju u Beogradu. U ~ast StevanaStojanovi}a Mokranjca u Negotinu se u sep-tembru odr`avaju Mokranj~evi dani,presti`no takmi~enje u horskom pevanju.

[to ne pije{ vina- Mokranjac je voleo da komponuje na re~i pesamapoznatih pesnika. Jovan Jovanovi} Zmaj je snema~kog prepevao zbirku „Isto~ni biser”, iz koje jeMokranjac uzeo pesmu „Ne bi jarkog dana” i 1882.godine je prepevao u „Ne bi jarkog sunca”. Vinskupesmu \ure Jak{i}a „[to ne pije{ vina” Mokranjac je1886. godine komponovao kao duet za tenor i bas,uz pratnju klavira.

Tri dukata – celo imanje- Mokranj je rodno mesto oca Stevana Stojanovi}a,a ime Mokranjac sin Stevan po~inje da koristi zavreme studija u Beogradu. Ro|en u bogatoj trgo-va~koj porodici u Negotinu, Mokranjac je gotovoceo svoj vek proveo jedva sastavljaju}i kraj s kra-jem. Zbog neizmirenih dugova prilikomdogra|ivanja sprata na hotelu „Evropa”, koji jeposedovala njegova porodica, imanje je rasproda-

to, a Mokranjcu sti`u u vojsku tri dukata kao pre-ostalo nasle|e. Popio ih je sa drugovima za jednuno}, ka`u, i fotografisao se za uspomenu. Popovratku u Beograd primao je pomo} odBeogradskog peva~kog dru{tva.

Steva i Mica- Te 1892. godine Mokranjac je upoznao i MarijuMicu Predi}, svoju budu}u suprugu. Njoj jeposve}ena Peta rukovet, izvedena prvo pred kral-jem, a potom u Dubrovniku i na Cetinju. To putovan-je u Dubrovnik, uprili~eno povodom podizanjaspomenika Ivanu Gunduli}u, bilo je presudno zaMicu i Stevana Mokranjca. U svojim se}anjima onapi{e: „... Peta (rukovet) me zanosi i pri~a o momprvom poznanstvu sa tobom, o na{oj ljubavi kadsam pevala ono ‘Ja }u tebi ljuba biti’, a ti si menetremice gledao i to je bilo moje priznanje i odgov-or koji si ti razumeo... Steva je posle tog puta dolazio

~e{}e, doneo je violinu, pa smo svirali zajedno.”

Himne- Mokranjac je komponovao „Himnu VukuKarad`i}u” (1897), „Himnu Milo{u Velikom” (1898),„Himnu o pedesetogodi{njici Beogradskogpeva~kog dru{tva” (1903), „Himnu Dru{tvaProsvjeta” (1912), „^ika Pej~inu himnu” posve}enuhorovo|i Peri Dimi}u, te „Za inat”, „Da je meni,du{o, Jelo”, „Magla pala”, „Kozar”, za me{oviti imu{ki hor (1904) po motivima iz „Ivkove slave” ipesme „Kraj Vardara staja{e”. Stevan Kroki}, bib-liotekar BPD, pored prepisa je napisao: „Kozar, re~iMilovan Gli{i}.” Tu su jo{ „Prizrene stari” (1912),tekst Alekse [anti}a, „Balkanska carica” (1910), tekstNikole Petrovi}a Njego{a, „Zimnji dani” (1914).„Zimnji dani” je poslednja i nedovr{ena kompozici-ja Stevana Mokranjca, koju je radio „uo~i smrti na tridana”.

Z A N I M L J I V O S T I O S T E VA N U M O K R A N J C U

1856. U Negotinu je ro|en StevanStojanovi} Mokranjac, srpski kompozitor.1863. Odlazi sa majkom u Beograd i nas-

tavlja {kolovanje. Vodili su ga na Bogoslovijuda slu{a crkvene pesme, a sa ro|enimbratom Lazarom pose}ivao je koncerte.1864. Vra}a se u Negotin, gde zavr{ava

osnovnu {kolu, a zatim u Zaje~aru upisujegimnaziju. Po~inje da komponuje.1867. Vodi hor u negotinskoj crkvi. Radi u

Peva~kom dru{tvu u Negotinu.1868. Upisuje Filozofski fakultet,

prirodno-matemati~ki smer, ali ga brzonapu{ta.1879. Mokranjac odlazi na muzi~ke studije

u Minhen, uz dr`avnu pomo}.1882. Muzi~ki zavod u Minhenu `ali se na

Mokranjca pa on ostaje bez stipendije.1883. Po~inje da komponuje `ivotno delo

„Rukoveti”.1884. Nastavlja {kolovanje u Rimu.1885-1887. [koluje se u Lajpcigu. Postaje

dirigent Beogradskog peva~kog dru{tva.1893. Beogradsko peva~ko dru{tvo gostuje

u Dubrovniku i Cetinju.1894. Gostuje sa Peva~kim dru{tvom u

Solunu, Skoplju i Budimpe{ti.1896. Gostovanja u Petrogradu, Moskvi i

Kijevu.1899. Sa Stanislavom Bini~kim i Cvetkom

Manojlovi}em osniva stalnu muzi~ku {kolu uBeogradu, koja se danas zove „Mokranjac”.U njoj je bio direktor do kraja `ivota.Beogradsko peva~ko dru{tvo gostuje uBerlinu, Drezdenu i Lajpcigu.1906. Izabran je za dopisnog ~lana Srpske

kraljevske akademije.1909. Mokranjac komponuje 15. delo iz

svojih „Rukoveti”.1914. Stevan Stojanovi} Mokranjac sa

po~etkom Prvog svetskog rata odlazi uizbegli{tvo u Skoplje. Umro je 28. septem-bra. Sahranjen je na Novom groblju uBeogradu.1966. U septembru je otvoren festival

Mokranj~evi dani, koji se svake godineodr`ava u dvori{tu rodne ku}e kompozitora.

Najzna~ajnije uloge:

[ta je legalizacija (overavanje)javnih isprava u medjunarodnompravnom saobra}aju, po kom osnovu sevr{i i koji organi u R.S. su nadle`ni zaoveravanje?

Legalizacija (overavanje) isprava

u medjunarodnom pravnom saobra}aju je

potvrda verodostojnosti potpisa lica koje je

ispravu potpisalo i otiska pe~ata organa

koji je ispravu izdao.

Legalizacija (overavanje) javnih

isprava vr{i se na osnovu Zakona o legal-

izaciji isprava u medjunarodnom prometu.

Organi nadle`ni u R.S. za overu

javnih isprava su op{tinski sudovi, min-

istarstvo pravde, ministarstvo spoljnih

poslova i diplomatsko konzularno pred-

stavni{tvo dr`ave u kojoj }e isprava biti

upotrebljena.

Javne isprave, izdate na teritoriji

R.S. za upotrebu u inostranstvu, overavaju

se na osnovu va`e}eg Zakona o legalizaci-

ji isprava u medjunarodnom prometu (“Sl.

list SFRJ” br. 6/1973).

Overom dokumenta (javne

isprave), u smislu ovog Zakona, potvrdju-

je se verodostojnost potpisa lica, koje je

dokument potpisalo i otiska pe~ata organa,

koji je dokument izdao. Po pravilu, over-

ava se izvorni, originalni dokument.

Prevod se legalizuje na isti na~in kao i

originalni dokument.

1. Predsednik op{tinskog suda,

odnosno sudija koga on odredi, svojim

potpisom i pe~atom suda, overava doku-

menta koja su izdali organi sa sedi{tem na

podru~ju tog suda.

2. Ministarstvo pravde vr{i

nadoveru potpisa predsednika suda i

pe~ata suda.

3. Ministarstvo spoljnih poslova,

potpisom ovla{}enog lica i pe~atom min-

istarstva, potvrdjuje potpis i pe~at min-

istarstva pravde, na osnovu deponovanog

potpisa lica, ovla{}enog za overu, i pe~ata

ministarstva pravde.

4. Tako overena doma}a doku-

menta nadoverava inostrani organ (diplo-

matsko-konzularno predstavni{tvo dr`ave u

kojoj }e se dokument koristiti, akredito-

vano u Srbiji).

Dokumenta, izdata u Srbiji koja

}e se upotrebiti u inostranstvu, overava}e

se samo ako zakon dr`ave u kojoj }e ta

dokumenta biti upotrebljena zahteva overu.

Z A K O N

27www.serbianmirror.comJun 2013.

Uskladu sa Odlukom Narodne

skup{tine Republike Srbije od

15.12.2010. godine o obustavi

obaveze slu`enja vojnog roka, sa

Ministarstvom odbrane Republike Srbije

usagla{ene su slede}e obaveze vojnih

obveznika koji borave u inostranstvu:

- Diplomatsko-konzularna pred-

stavni{tva Republike Srbije (u daljem tek-

stu: DKP RS) ne donose re{enja vojnim

obveznicima o odobrenju privremenog i

stalnog boravka u inostranstvu.

Lica koja borave u inostranstvu

podle`u obavezi uvodjenja u vojnu evi-

denciju kod nadle`nog DKP RS i obavezi

slu`enja u rezervnom sastavu.

UVODJENJEM U VOJNUEVIDENCIJU DKP RS VOJNIOBVEZNIK JE REGULISAO VOJNUOBAVEZU

Saglasnost za otpust iz dr`avl-

janstva RS bi}e data licu na njegov

zahtev, ukoliko je izvr{ilo obavezu uvod-

jenja u vojnu evidenciju.

U cilju regulisanja vojne

obaveze, u vojnu evidenciju DKP RS

uvodi se:

- lice koje stalno boravi u inos-

transtvu, u kalendarskoj godini u kojoj

navr{ava 18 godina, kao i lice starijeg

godi{ta koje iz bilo kojeg razloga nije

uvedeno u vojnu evidenciju.

- lice koje je otputovalo u inos-

transtvo na boravak du`i od jedne godine.

To lice je du`no da se u roku od 30 dana

od prelaska dr`avne granice prijavi

nadle`nom DKP RS.

Za uvodenje u vojnu evidenciju

Diplomatsko-konzularnog predstavni{tva

Republike Srbije podnose se na uvid

slede}a dokumenta:

- putna isprava (paso{) Republike

Srbije

- dokaz o mestu prebivali{ta u

Republici Srbji (li~na karta, prijava o pre-

bivali{tu)

- dokaz o mestu prebivali{ta u

inostranstvu (identifikacioni dokumet sa

adresom stanovanja, npr. voza~ka

dozvola)

-popunjen formular za uvodjenje

u vojnu evidenciju DKP.

Konzularna taksa iznosi 4

ameri~ka dolara i mo`e se platiti

isklju~ivo u gotovini ili Money

Order-om.

Za dr`avljanina Republike

Srbije koji nije slu`io vojni rok, Centar

Ministarstva odbrane RS za lokalnu

samoupravu }e, po slu`benoj du`nosti,

doneti re{enje o prevodjenju u rezervni

sastav kada to lice navr{i 30 godina.

Re{enje o prevodjenju u rezervni

sastav za dr`avljanina mladjeg od 27 god-

ina bi}e dato na njegov zahtev pod

uslovom da ispunjava uslove iz ~lana 44

i 66 stav 4 Zakona o radnoj, vojnoj i

materijanoj obavezi.

Ukoliko lice pored dr`avljanstva

R. Srbije poseduje i dr`avljanstvo druge

zemlje, podnosi dokumentaciju o tome.

Potrebna dokumenta:

- Popunjen formular za uvodjen-

je u vojnu evidenciju DKP

- Fotokopija paso{a Republike

Srbije

- Overenu kopiju uverenja o

ameri~kom dr`avljanstvu sa prevodom na

srpski jezik od ovla{}enog sudskog

tuma~a

- Overenu kopiju identifika-

cionog dokumenta sa adresom prebivali{ta

u inostranstvu (npr. voza~ka dozvola) sa

prevodom na srpski jezik od ova{}enog

sudskog tuma~a

- Potvrdu o zaposlenju sa pre-

vodom na srpski jezik, i/ili ostala doku-

menta kojima se dokazuje da je centar

ekonomskih i porodi~nih zbivanja u inos-

transtvu (npr. potvrda o kreditnim

zadu`enjima, o posedovanju nepokretnos-

ti i sl.) sa prevodom na srpski jezik.

Ako je lice koje poseduje dvojno

dr`avljanstvo odslu`ilo vojni rok u drugoj

zemlji ~ije dr`avljanstvo poseduje, mo`e

podneti zahtev za prevodjenje u rezervni

sastav Vojske RS.

OBAVEZE VOJNIH OBVEZNIKA KOJI BORAVE U INOSTRANSTVU

LEGALIZACIJA (OVERAVANJE) JAVNIH ISPRAVA U MEDJUNARODNOM PRAVNOM SAOBRA]AJU

28 Jun 2013.

P O R O D I C A

Priprema:Iseckajte meso na kocke. Prodinstajte iseckani luk i povr}e i dodajte komademesa i za~ine. Nalijte vodom i dinstajte jo{ pola sata.

Nacionalni kuvarKrenuli smo sa serijom tekstova kako bi saznali šta se kuva u

Srbiji! Svakoga meseca, serviramo vam najzanimljivija tradicionalna, zaboravljena, tipi~no srpska jela.

Vodimo vas kroz dvanaest regiona Srbije i donosimo srpske specijalitete.

S juga ljute papri~ice, roštilj, ajvar, sa zapada kajmak i pršut, izŠumadije kiseli kupus, sa istoka ka~amak sa sirom, a sa severa

štrudla s makom. Pred vama su najbolja srpska jela, riznica gastronomskog blaga Srbije.

[ u m a d i j s k i k r a j

Ta{ }evap

Potrebno je:- 1.2 kg svinskoj buta- 400 g crnog luka- 200 g {argarepe- 300 g paprike- 2 paradajza

- slatka za~inska paprika- suvi biljni za~in- per{un- biber- so

Priprema:Oprani `uti paradajz odsecite i izdubite,pa ga izbodite. Dobro prodinstajteseckani crni luk, narendanu {argarepu iparadajz na zagrejanom ulju. Posolite ipobiberite, te ume{ajte za~inskupapriku. Kad je povr}e skoro gotovo,dodajte nastrugani krompir i jo{ malodinstajte. Smesom punite izdubljeniparadajz i re|ajte ga u sud. Prelijteuljem i nalijte malo vode. Stavite uzagrejanu rernu da se zape~e.

Potrebno je:- 12-15 plodova `utog paradajza

Za fil:- 3-4 glavice crnog luka, paradajz(~eri), 10-12 krompira, za~inskapaprika, ulje, biber, so

Potrebno je:- 1 glavica kiselog kupusa- 1,5 kg svinjske kolenice- slatka za~inska paprika- tucana ljuta paprika- mleveni biber- biber u zrnu

Kolenica na kiselom kupusuPriprema:Kuvajte kiseli kupus na umerenojvatri oko dva sata. U toku kuvanjadodajte za~ine. U posebnom loncuskuvajte kolenicu i stavite prekokupusa. Kao prilog poslu`ite ren.

Punjeni `uti paradajz

Mo`e li konzumacija oraha biti klju~

zdravog srca? Novo istra`ivanje

pokazuje da konzumacija {ake

oraha pru`a trenutnu za{titu od sr~anih bolesti.

Redovno uzimanje pru`ilo bi trajnu za{titu.

Nau~nici su uo~ili zna~ajno

pobolj{anje nivoa holesterola i fleksibilnosti

krvnih `ila, {to poma`e dobrom protoku krvi,

samo ~etiri sata nakon {to su ljudi konzumi-

rali orahe ili orahovo ulje. Istra`ivanje

pokazuje da bi redovna konzumacija

dugoro~no {titila od kardiovaskularnih bolesti.

‘I samo jedna {aka oraha ili ora-

hovog ulja ~etiri dana u nedelji mo`e

zna~ajno smanjiti rizik od sr~anih bolesti’,

rekla je dr. Penny Kris-Etherton, profesorka

nutricionizma na Penn State Universitiju u

Pensilvaniji. Ovo istra`ivanje je prvo identi-

fikovalo koji deo oraha pru`a najve}u

zdravstvenu korist. I samo jedna konzumaci-

ja tri ka{ike (51 g) orahovog ulja popravlja

stanje krvnih `ila ve} nakon ~etiri sata.

Ulje oraha se pokazalo posebno

dobrim za o~uvanje funkcije endotelijalnih

}elija. Rije~ je o }elijama koje obla`u krvne

`ile i igraju va`nu ulogu u njihovoj fleksibil-

nosti. Orasi sadr`e omega-3 masne kiseline,

biljne sterole i vitamin E, a sve navedeno

sni`ava holesterol i {titi krvne `ile.

(Namirnice.ba/Net.hr/DailyMail)

ORASI SKIDAJU HOLESTEROL

BOLJE NEGO TABLETE

PONUDE ZA POSAO

Tra`e se voza~i za taxi, regularna voza~ka dozvola na predgradju ^ikaga (north/northwest suburbs)

zarada $700-$900 nedeljno 312-217-7755

Looking for a Serbian/English translator for passing flyers andanswering phones. North side of Chicago.

Call: 773-280-6757 ----------------------------

PRODAJA

Prodaje se ku}a u Beogradu, Dedinje,ukupno - neto povr{ine 230 m2

bruto povr{ine 300 m2Plac veli~ine 6,5 ari - odnosno 650 m2

Prodaje se vikendica od fasadne cigle na padinama Zlatibora, 63 m2 plus gara`a.

100 borova na placu od 20 ari plus {uma od 80 ari.Telefon: 773-871-7458, Radmila

STAN NA PRODAJUProdajem dvosoban (one bedroom) stan, uknji`en na 49m2 saterasom u strogom centru Beograda - Kosovska 11. Zgrada je

gradjena 1922, vrlo solidno sa 3m plafonske visine.Polovina zgrade je Hotel “Union” sa ulice, a druga polovina

zgrade do koje se dolazi kroz hodnik je stambena, od 3 sprata plus potkrovlje.

Stan ima lep raspored prostorija i mo`e se lako adaptirati.Lokacija je strogi centar - 100m od Terazija.Mo`ete me kontaktirati na : 381113238025

ili cel. : 065 4342172E-mail : 3glisa11@gmail.com

29www.serbianmirror.comJun 2013.

M A L I O G L A S I

^ E S T I T K E

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNNSlobodanki Bubi}, Tanji Mileti},

Milanu Laudanovi}u - Lakiju------------------------------------

I Z B E O G R A D A Z A ^ I K A G OMateji Niketi}u od prabake Savke iz Beograda.

------------------------------------Deda Stanku Niketi}u, sve najlep{e povodom njegovog rodjendana `ele njegovi unuci Iva,

Mia i Mateja sa tatom i mamom.

Sre}an rodjendan MatejiNiketi}u, dug `ivot i bezbri`nodetinjstvo po`eleli su mamaAnita, tata Mi{a, sestre Iva iMia. Iskrenim ~estitkamapridru`uje se i redakcijaOgledala.

30 Jun 2013.

V E D R A S T R A N A

Novogodi{nja molitva:Bo`e, daj mi u novoj godinidebeli bankovni ra~un i tankotelo.Molim te nemoj to pobrkati kaopro{le godine.

***Razgovaraju dvojica prijatelja:- Ne}e{ verovati {ta mi se ju~e

dogodilo!- [ta?

-Udjem u stan i do~eka me nas-mejana i zadovoljna `ena!- Kako to?- Pogre{io sam vrata!

***Ka`e mu` `eni: -^uo sam da je onaj novikom{ija spavao sa svim `enamau zgradi osim s jednom? @ena odgovara: - Znam, to jeona glupa~a s drugog sprata!!!

***

Do{ao otac na roditeljski sas-tanak.Sin nije bio ba{ neki u~enik...Ka`e njemu u~itelj:- Sedite.- Ma, ne}u sedeti, samo mi

recite kakav mi je sin.- Pa, nije ba{ dobro.Jedinica iz srpskog,jedinica iz matematike,jedinica iz engleskog ...- Ma, dajte Vi menirecite, kakav je on izfiskulture?

- Dobar, jako dobar.- A kakav je iz pona{anja?- Isto je jako dobar, pristojan.- Pa eto vidite, ono ~emu ga jau~im, to valja. Ono ~emu ga viu~ite, tu nije dobro.

***

Ka`e Hrvat:-Jao Janez, sanjao sam no}asLjubljanu. Sva u plamenu, ku}esru{ene, avioni lete i sve bom-bardiraju, ljudi mrtvi na ulici,u`as.Ka`e Slovenac:-Kakvi ste vi Hrvati, samo lo{esanjate. Evo i ja sino} sanjamZagreb. Sve u nekoj sve~anos-ti. trobojke vise sa svake ku}e,muzika sa svakog prozora,ljudi veseli na ulici, a preko~itavog grada, neki ogromniplakati.Pita ga Hrvat:- Pa {ta pi{e na plakatima?Ka`e Slovenac:- Pa, ne znam ~itati }irilicu.

JJUUNNAAKKIINNJJAA PPOOZZNNAATTEE TTVV SSEERRIIJJEE

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

SSUUDDOOKKUU

31www.serbianmirror.comJun 2013.

P O R U K E