vrednovanje znanja

8/15/2019 vrednovanje znanja

1/12

Tema: Vrednovanje i testiranje znanja uz pomoć računara

0


2/12

Sadržaj:

1. Mrežno okruženje za testiranje, adaptivno testiranje 2

1.1. Vrednovanje znanja bazirano na IKT u 2

!a"unarsko vrednovanje #

Mrežno vrednovanje #

Vrednovanje uz pomo$ interneta #

%ijerar&ijski odnos k'ju"ni& pojmova u ra"unarskom vrednovanju #

1.2. Mrežno okruženje (

Tipovi testova po di)eren*iranosti +

1.#. daptivno testiranje ra"unarom +

1.(. !a"unarsko vrednovanje i - IS / testiranja

1. . erspektive i prob'emi

1


3/12

Vrednovanje i testiranje znanja uz pomoć računara

1. Mrežno okruženje za testiranje, adaptivno testiranje3dje'jnje se sprema za provjeru znanja koja se sprovodi na nivou *ije'e zem'je.

4ani je treba'o donijeti dvije dobre o'ovke, sjesti u k'upu, uzeti u ruke po debe'u knji5us testovima i zapo"eti rje6avanje zadataka. !je6enja je treba'o napisati u posebnoodre7eno prazno po'je i'i na poseban papir. 3ve 5odine je *ije'o odje'jenje oti6'o ukabinet za in)ormatiku 5dje su se zada*i rje6ava'i na internetu. 8voje dje*e koja suometena u u"enju, dis'eksi"na, dobi6e po s'u6a'i*u pomo$u koje su im saop6tenizada*i, koje im je pro"itao ra"unar. 9eko'iko 7aka je bi'o odsutno, oni $e testoverje6ava ti s'ede$e sedmi*e. a*i nisu od5ovara'i samo na pitanja sa vi6estrukimizborom od5ovora, ne5o su pisa'i i esej, rje6ava'i 5ra;"ke zadatke iz matematike, radi'isa simu'a*ijama, vr6i'i virtue'ne eksperimente i koristi'i raznovrstan a'at da bi rje6i'irea'ne situa*ije. !a"unar je svaki s'ede$i zadatak zadavao na osnovu to5a da 'i je napret&odni dat ta"an od 5ovor. ko jeste, s'ijedio je teži zadatak, ako nije, onda 'ak6i.

Time je pri vrednovanju dobijena ta"nija s'ika o znanju u"enika. o6to je testiranje bi'opri'a5o7eno znanju u"enika, treba'o je da u"eni*i rije6e manje zadataka da bi se dobi'ata"nija s'ika. 3dma& nakon zavr6etka testiranja, ra"unar je obavio vrednovanje, apro5ramom za ana'izu teksta izvr6io je "ak i vrednovanje eseja. !ezu'tat je e po6tompos'at 7aku, nastavniku i or5anizatoru provjere znanja, 5dje su se rje6enja odma&pojavi'a u )ormi baze podataka.

3vo nije utopisti"ka pri"a iz 22. vijeka, ne5o je rea'nost u vi6e zema'ja svijeta, auskoro $e i u Ma7arskoj biti ostvariv postupak mjerenja i vrednovanja, metod i *i'j. Kao6to je internet promenio na6 rad i navike u kupovini i komunika*iji, istom tom brzinom iu toj mjeri $e promjeniti i na"in o*jenjivanja u 6ko'i i na"in testiranja na 6ko'skom,državnom i me7unarodnom nivou. Kontro'ni $e se raditi bez papira, a na rezu'tate sene"eka du5o oni su dostupni odma&.


4/12

200 A, a koji je po5odan za to da se u bi'o koje doba postavi odre7eno pitanje onimakoji u"estvuju u pro*jeni, bez obzira na to 5dje se doti"ni na'azi i da se ponudi imo5u$nost momenta'no5 od5ovora. Kao sinonimi za mjerenje sa te&no'o6komosnovom u upotrebi su i izrazi e'ektronsko testiranje i e testiranje >en5. -e Testin5/A.9aj"e6$e je zastup'jeno, od svi& vrsta e testiranja, vrednovanje uz pomo$ ra"unara.

!a"unarsko vrednovanje Tokom ra"unarsko5 mjerenja vrednovanja primjenjeni test se pojav'juje na

monitoru ra"unara >en5. -3n s*reen resentation/A, a testirana osoba od5ovor dajepomo$u ra"unara >tastatura, mi6 itd.A. So)tver odma& bi'ježi od5ovore, a naj"e6$e se iana'iza obav'ja ra"unarom. !a"unarsko testiranje se može obaviti i na 'oka'noj mreži ina internetu. ko u pro*esu testiranja nismo uk'ju"i'i nikakvu mrežu >'oka'na mreža,internetA, onda pro5ram koji obav'ja testiranje i zadatke treba insta'irati na svakipojedina"ni ra"unar. Cventua'ne promene tada treba re5istrovati posebno na svakomra"unaru, a i podatke treba prikupiti posebno sa svako5 ra"unara.!a"unarsko testi ranje se pojavi'o prakti"no zajedno sa primenom ra"unara uobrazovne svr&e. Ve$ postoje$e zadatke sa izborom pitanja bi'o je 'ako preba*iti nara"unar i, sa razvojem ra"unara, razvija'e su se i sve naprednije ra"unarske te&nike.

Mrežno vrednovanjeMrežno vrednovanje je jedna od primjena ra"unarsko5 testiranja. Test, zada*i i

pro5ram za testiranje dostupni su samo unutar odre7ene ra"unarske mreže. To možebiti 'oka'na mreža i'i internet i'i kombina*ija te dvije mreže >Dure*ka E %arti5, 200 A.Festa primjena mjerenja u mreži je kada se unutar date mreže testiranje obav'jaistovremeno na vi6e ma6ina, dok se testiranjem uprav'ja sa posebno5 ra"unara, nakojem se vr6i prikup'janje i ana'iza podataka. re testiranja se na svaku ma6inu kojau"estvuje u prikup'janju podataka insta'ira so)tver za testiranje. Vrednovanje se u

zavisnosti od so)tvera obav'ja i'i na 'oka'nom ra"unaru i'i na *entra'nom serveru.

Vrednovanje uz pomo$ internetaGa ovakvo testiranje je osobi koja u"estvu je u prikup'janju podataka potrebna

samo internet konek*ija i internet prikaziva" za davanje od5ovora i nema potrebe dana 'oka'nom ra"unaru bude pokrenut pro5ram za testiranje. ="enik, student i'ipo'aznik sistemu pristupa sa svojom 'ozinkom, tamo se prik'ju"uje na so)tver zatestiranje, a taj so)tver komuni*ira sa serverom da bi izabrao zadatke koje treba rje6iti.I zada*i i so)tver su na serveru. ?entra'ni server je zadužen i za memorisanje od5ovorai podataka i nji&ovo vrednovanje. Time je o'ak6ana i ubrzana promena i zadataka itestova, kao i *ije'e banke zadataka a i so)tvera. Važna prednost ovo5 metoda je to 6toso)tver radi na spo'jnoj ma6ini i ne treba svaka 6ko'a da 5a ima.

%ijerar&ijski odnos k'ju"ni& pojmova u ra"unarskom vrednovanjuVrednovanje bazirano na te&no'o5iji, ra"unarsko vrednovanje, mrežno

vrednovanje i internet vrednovanje su, po de;ni*iji, u &ijerar&ijskom odnosu. 9ivoi kojeraz'ikujemo po kori6$enoj te&no'o5iji i nji&ova me7usobna povezanost prikazani su nas'i*i.

#


5/12


6/12

odma& izvr6i vrednovanje testa i rezu'tat nam je ve$ na raspo'a5anju. Kod testiranjao'ovkom i papirom potreban je 'judski rad za ispravak zadataka, za nji&ovozabi'ježavanje, 6to u sebi nosi opasnost 5ub'jenja podataka i kvarenja kva'itetapodataka.

ove$anjem kva'iteta podataka pove$avamo jedan od kva'itativni& kriterijumamjerenja objektivnost. !a"unar nije umoran, ne dosa7uje se, nije )rustriran >npr. zapi6e se ( umesto (A. utomatskovrednovanje pojednostav'juje dokumentovanje i or5aniza*iju, njom se mo5u spajatibaze podataka i obezbe7uje brz pristup dokumentima >


7/12

potrebno zarje6avanje pojedini& zadataka, bi'ježiti nji&ove reak*ije, po kretanje mi6a,vrijeme izme7u pritiskanja tastature, pokrete oka, a sve nam to može pružiti dodatnepodatke vezane za dis*ip'inu, sposobnost "itanja >npr. ko'iko puta su se vra$a'i na nekidio tekstaA.

Testove možemo sastaviti na raz'i"ite na"ine, u zavisnosti od pro5rama koji sekoristi. Možemo da biramo da 'i $e 7a*i mo$i da se vra$aju na pret&odne strani*etokom testiranja, da 'i $e videti vi6e od jedne strane odjednom >kao kod testova napapiruA. Ga tim od'u"ujemo i o tome da 'i $e 7a*ima biti dozvo'jene ispravke, da 'i dase o5rani"i vrijeme za pojedine od5ovore i'i za *io test. 8a 'i $e u"eni*i videti ko'iko impreostaje vremena i pitanja, da 'i $e mo$i da nastave sa rje6avanjem ako ne od5ovorena neko pitanje i'i je svakako potrebno davanje nekakvo5 od5ovora da bi se pristupi'os'ede$em e'ementu. 3vo nabrajanje bi mo5'o da se produži u nedo5'ed. 8ru5ozna"ajno pitanje se odnosi na metod sastav'janja testova, 6to omo5u$ava da'je5rupisanje.

Tipovi testova po di)eren*iranosti9ajjednostavniji na"in sastav'janja testa je kada unapred di5ita'izovane zadatke

stati"ki poredamo 'inearno, jedne iza dru5i& >en5. -4inear Testin5/A. I u ovom s'u"ajusvaki u"enik dobija iste zadatke, po istom redu.Vi6i nivo je kada imamo na raspo'a5anju mno5o zadataka i od'u"ujemo samo o

tome ko'iko $e zadataka dobiti odre7eni u"enik, dok sve osta'o prepu6tamo pro5ramu.ro5ram ima random )unk*iju i ve'ikom vjerovatno$om obezbe7uje da 7a*i rje6avaju

raz'i"ite testove >en5. -4inear on t&e @'B Testin5/ ' La'i, 200 A. 3vaj postupak neuzima u obzir raz'i"ite sposobnosti u"enika.

S'ede$a op*ija je de;nisanje testova kod koji& u"enik odjednom dobija skupzadataka, tj. dodje'juju se *ije'i dije'ovi testa a ne pojedini zada*i >en5. -Test'ettestin5/ ' La'i, 200 A. Koji $e se zada*i na$i u nekom od ti& dije'ova odre7ujemo, naprimjer, po težini i'i po temama. 9i ovaj tip testiranja ne uzima u obzir raz'i"itesposobnosti u"enika, a'i omo5u$ava da se unutar jedno5 )ra5menta testa pojedinizada*i iznova kori5uju.

Fetvrta vrsta je de;nisanje raz'i"iti& 5rupa zadataka, eventua'no stvaramopod5rupe po težini zadataka, a nakon sastav'janja testa odre7ujemo samo broj i težinuzadataka koje $e pro5ram s'u"ajno odabrati iz pojedini& 5rupa. = ovom s'u"aju, podpretpostavkom da imamo dovo'jno zadataka, sa ve'ikom vjerovatno$om se možetvrditi da $e 7a*i koji sede jedan pored dru5o5 dobiti raz'i"ite zadatke u datomtrenutku. ako unapred odredimo težinu zadataka, ostvarivo je i to da svako dobijetest prib'ižno iste težine.

a*i dobijaju zadatke iste težine, koji su ipak raz'i"iti i onda kad se odre7enepromjenj'jive u unapred de;nisanim zada*ima s'u"ajno odre7uju pro5ramom. Festo seovaj metod primijenjuje u ;zi*i, &emiji i matemati*i. Tako na primjer nemijenjamo tekst

i pojedine podatke u tekstua'nim zada*ima, a neke vrijednosti neki& promen'jivi&s'u"ajno 5eneri6emo pro5ramom, pa svaki u"enik rje6ava dru5a"iji zadatak.8osada pominjani postup*i testiranja zanemaruju trenutni nivo znanja u"enika.

Gna"ajnu promenu predstav'ja postupak mjerenja vrednovanja u kojem se pro*estestiranja di)eren*ira po osobama, to jest kada je težina testa odre7ena nivoomsposobnosti u"enika. Ga ovo je potrebno imati parametrizovanu i ponderisanu bankuzadataka. ko se izbor zadataka iz te banke de6ava na snovu pret&odni& od5ovoratestirane osobe, onda 5ovorimo o adaptivnom testiranju.

1. . !daptivno testiranje računarom

Ve'ika prednost ra"unarsko5 testiranja je adaptivnost, 6to zna"i da u"esni*iispita nove zadatke dobijaju u zavisnosti od to5a kako su rje6i'i pret&odne. daptivnotestiranje ra"unarom >en5. -?omputerized daptive Testin5/A omo5u$ava pre*iznije

+


8/12

mjerenje u"inka. Teoretski, rje6avanje npr. 10 zadataka zna"i da spremnost ispitanikamožemo odrediti kao jednu od 2 10, tj. 102( mo5u$nosti. 3vo je, naravno, teoretskamo5u$nost, jer bi to u praksi za&tjeva'o da postoji 102( zadatka "ija teži naravnomjerno pokriva po'je sposobnosti po'aznika. 3vakvu banku zadataka 5otovo jenemo5u$e napraviti jer se težina zadataka utvr7uje isk'ju"ivo empirijski, tj. ne mo5u seunapred, po narudžbi ni, proizvoditi zada*i odre7ene težine. 3va mo5u$nost u stvaripokazuje teorijske mo5u$nosti adaptivno5 testiranja ra"unarom, a'i istovremeno io5rani"enja u rea'iza*iji.

Tokom tradi*iona'no5 testiranja papirom i o'ovkom svaka osoba dobija istezadatke, u istom rasporedu. 9asuprot ovome, tokom adaptivno5 testiranja svakaosoba dobija zadatke koji su u njenom s'u"aju najpo5odniji s aspekta dija5nostike, tj.zanemariva je vjerovatno$a s'u"aja kad svi rje6avaju iste zadatke i po istom redu. Timese otvaraju nove mo5u$nosti na p'anu mjerenja vrednovanja.

ostoji ana'o5ija izme7u ovo5 tipa ispitivanja, tj. mjerenja i vrednovanja iverba'no5 ispitivanja, 5dje ispitiva" "esto pode6ava pitanja u sk'adu sa sposobnostimaispitanika. ko u"esnik ispita da ta"an od5ovor na pitanje srednje težine, onda jes'ede$e pita nje naj"e6$e teže, a u s'u"aju neta"no5 od5ovora s'edi 'ak6e pitanje. 9akraju ispita vrednovanje zavisi od to5a na pitanja kakve težine je ispitanik dao ta"ne

od5ovore. ko bi ispitiva" postav'jao isk'ju"ivo te6ka pitanja, vrednovanje bi bi'ootežano, a u s'u"aju isk'ju"ivo 'aki& pitanja ne bi se mo5'i di)eren*irati ispitani*i bo'ji&sposobnosti.

Tokom adaptivno5 testiranja izbor pitanja vr6i se na s'i"an na"in, a'i je taj izborta"niji i e5zaktniji ne5o kod usmeno5 ispita >@reB, 200 A. Izbor pitanja odre7ujuod5ovori dati na pret&odna pitanja. ?i'j ovo5 postupka je da se svaka osoba suo"isamo sa zada*ima koji nose najvi6e in)orma*ija, imaju najve$u dija5nosti"ku vrijednostu po5'edu odre7ivanja svoji& sposobnosti, tj. samo sa zada*ima koji su najb'ižemo5u$e njenom stvarnom nivou. Izbor je u najve$em broju s'u"ajeva zasnovan natežini zadataka. 3sobe s ve$im sposobnostima dobijaju teže, a s manjim 'ak6ezadatke. 3vim postupkom se izbje5ava )rustra*ija osoba manji& sposobnosti suvi6ete6kim zada*ima, a izbje5ava se i to da sposobniji 5ube vrijeme na rje6avanje 'aki&zadataka. Izbor zadataka je zasnovan na unapred odre7enom a'5oritmu. 3vaja'5oritam je sistem pravi'a koji de;ni6e odabir prvo5 i s'ede$i& zadataka, a odre7uje ikriterijume zavr6etka testiranja.

daptivno testiranje ra"unarom, dak'e, obezbe7uje da se sa manje zadataka i zakra$e vrijeme izvr6i bo'ja provjera sposobnosti. Kori6$enjem te&no'o5ije možemopove$ati broj tipova zadataka, na primjer upotrebom mu'timedija'ni& e'emenata. o6to

je test adaptivan, pove$ava se i nje5ova si5urnost, u smis'u da svako dobijadi)eren*irane zadatke, kakvi njemu najvi6e od5ovaraju, pa nestaje prob'em 6aputanja,virenja u dru5e radove i unapred re6eni& zadataka. S dru5e strane, mjerenje je ida'jestandardizovano. Gbo5 sve5a navedeno5, testovi se mo5u "esto ponav'jati, tj. nijepotrebno izra7ivati nove testove za svako novo mjerenje, jer sistem iz unaprednaprav'jene banke zadataka odabira test koji najvi6e od5ovara nivou sposobnostiu"enika.

3vaj sistem je po5odan za testiranje u"enika od5ovaraju$om u"esta'o6$u i timeobezbe7uje sta'nu povratnu in)orma*iju o trenutnom stepenu razvoja 7aka.

!ezu'tati koji se zasnivaju na zada*ima iz iste banke zadataka mo5u seme7usobno upore7ivati, jer su ti zada*i de;nisani u sk'adu sa istom težinskom ska'om.

o stoji i op*ija upore7ivanja trenutno5 rezu'tata u"enika sa svojim pret&odnimuspe&om, "ak iako je on svaki put rje6avao dru5a"ije zadatke. 3vim se neutra'i6e

jedan od osnovni& prob'ema 'on5itudina'ni& pro*ena razvoja, a to je da se ista osobinavi6e puta provjerava istim testom, 6to naravno zna"i da $e testovi postajati svepoznatiji, a to dovodi u pitanje rezu'tate.

=spe& u"enika je uporediv i sa rezu'tatima koje su osta'i 7a*i posti5'i na istom

mjerenju, a i sa standardima koji su utvr7eni nau"nim metodima tokom vrednovanjadate ob'asti.


9/12

daptivno testiranje ra"unarom pri'a5o7ava mjerenje odre7enoj osobi tako 6tosvaki u"enik u ve$ini s'u"ajeva rje6ava zadatke primjerene svojim sposobnostima. Tako*ije'ina mjerenja može da obu&vati mno5o 6iri opse5 sposobnosti od ;ksirani& testovana papiru, a istovremeno je mjerenje mno5o oset'jivije, jer prikazuje i manjaodstupanja, za raz'iku od ;ksirani&, stati"ki& testova. Gada*i koji su veoma b'izunji&ovom nivou sposobnosti predstav'jaju i optima'an izazov za svako5 u"enika, takoda 7a*ima nije dosadno a ni ne strepe previ6e od provjere. ro*es testiranja dak'eostaje u rasponu optima'ni& iskustava >en5. -@'o eNperien*e/, ?sikszentmi&a'Bi,1JJ A. Sve ovo pove$ava zainteresovanost i motiva*iju u"enika, a to ima od'u"uju$uu'o5u kada su testiranja "esta.

9abrojane prednosti "ine primjenu adaptivno5 testi ranja ra"unarom veomapopu'arnom, a'i je izrada )unk*iona'no5 sistema veoma s'ožen zadatak. To je tako "ak iu s'u"aju kad je mjerena osobina 'ako opisiva, jer tada se empirijska težina zadatakamože utvrditi samo isprobavanjem na od5ovaraju$em uzorku. Ve$ se na prvoj takvojprobi ispostav'ja da zna"ajan broj zadataka iz neko5 raz'o5a nije od5ovaraju$i, nisudi)eren*irani, nisu kompatibi'ni s mode'om itd. zada*i koji pro7u kroz ;'ter možda neprije krivaju *io spektar u smis'u težine. = s'ede$oj )azi razvoja konstrui6u se novizada*i da bi se prekri'e i -prazne/ ob'asti. Tokom izrade pojedini& zadataka 5otovo je

nemo5u$e -po5oditi/ u odre7enu težinsku ob'ast, zato treba izraditi vi6e desetinazadataka i provjeravati dok se barem jedan od nji& ne pokaže kao od5ovaraju$i. 3vajrad na razvoju je otežan ako smo u 6ko'skim us'ovima, jer se znanje odre7ene vrstemože provjeravati i mjeriti samo u od5ovaraju$oj etapi 6ko'ske 5odine, 6to eventua'nekorek*ije od'aže.

1.". #ačunarsko vrednovanje i $%I&!' testiranja- IS / > ro5ramme )or Internationa' Student ssessmentA testiranje je jedno od

najzna"ajniji& me7unarodni& provjera znanja, koje postepeno pre'azi sa provjereznanja na papiru na testiranje uz pomo$ ra"unara. = prvom kru5u >2000, 200#. i 200+Amedij za prikup'janje podataka je bio pretežno papirno5 ob'ika. rvi korak u pre'asku>200#A bio je upitnik o sposobnostima primjene ra"unara i pitanja raz'i"ite težine vezana za rad na ra"unaru. 9a IS testiranju 200+. 5odine ve$ je postoja'a mo5u$nostrada testa na ra"unaru iz prirode i dru6tva >en5. -?omputer 200J, 2012, 201 A kod prvo5 istraživanja,testiranje 200J. 5odine ve$ je uvrsti'o "itanje e'ektronski& tekstua'ni& sadržaja >en5.-C'e*troni* !eadin5 ssessment/, skra$eno C! 2#A u posebnu ska'u na podru"jurazumevanja teksta >3C?8, 200 A. = nado'aze$im *ik'usima provjere znanja, provjerezasnovane na ra"unaru dobi$e sve ve$u u'o5u i u do5'edno vrijeme, prema p'anovimau tre$em kru5u provjeravanja >201 , 2021, 202(A, potpuno $e nestati provjera znanja

zasnovana na papiru, a osnovu IS testiranja "ini $e adaptivno testiranje.IS stru"nja*i o"ekuju da se zna"ajno smanje tro6kovi or5aniza*ije kao ivrijeme za koje u"eni*i rade testove. 8u5oro"no 5'edano, uvo7enje ra"unara u pro*estestiranja pokaza$e brojne prednosti: pojavi $e se nove mo5u$nosti u vrednovanjutakvi& aspekata razmi6'janja koje testiranje zasnovano na papiru nije omo5u$ava'o.

1.(. %erspektive i prob)emiri'ikom uvo7enja svako5 novo5, netradi*iona'no5 metoda, tako i kod

ra"unarsko5 testiranja, treba obratiti pažnju na mo5u$e prob'eme i propuste koji mo5unastati, a ne samo na prednosti koje data novina nudi.

Dedan od osnovni& za&teva za uspe6nu rea'iza*iju ra"unarsko5 testiranja jesteobezbe7ivanje od5ovaraju$e5 &ardversko5 i so)tversko5 okruženja kako u 6ko'amatako i u test *entru. = 6ko'ama, za potrebe 5rupno5 testiranja, potrebna je bar jedna


10/12

u"ioni*a oprem'jena ra"unarima. 3premanje novi& ra"unarski& u"ioni*a za potrebetestiranja zna"i'o bi zna"ajno u'a5anje koje bi se isp'ati'o tek nakon duže5 niza 5odina.

otpuno dru5a"ija situa*ija je kada ove u"ioni*e ve$ postoje u 6ko'ama, a izme7uosta'i& one bi se iskoristi'e i za ovu namenu, tako da se odma& vide materija'neprednosti. ostav'janje *entra'no5 &ardvera i so)tvera, razvoj baze zadataka, skup'je jekod izrade testova papirom i o'ovkom, a'i je održavanje i primjena ve$ sa manjimtro6kovima.

Ga adaptivno testiranje dovo'jno je obezbediti jednu u"ioni*u po 6ko'i 5dje bipara'e'na odje'jenja jedno za dru5im rje6ava'a zadatke. daptivno testiranjeobezbe7uje mo5u$nost da se u"eni*i sretnu sa raznovrsnim zada*ima i za to se netreba baviti prob'emom da bi u"eni*i para'e'ni& odje'jenja, jedni dru5ima, ispri"a'izadatke testova. Ga testiranje na mreži dovo'jan je jedan internet pre5'eda", pomo$uko5 je mo5u$e pristupiti test pro5ramu i bazi zadataka sa *entra'no5 servera. Gapravi'no oprem'jene ma6ine nije neop&odno ni6ta insta'irati za potrebe testiranja. Saove ta"ke 5'edi6ta, u 6ko'ama Ma7arske $e uskoro biti ispunjeni us'ovi za on'ajntestiranje, i ve$ danas se možemo pozabaviti pitanjem uvo7enja mrežno5 testiranja.

Teže pitanje je stvaranje dru6tveno5 okruženja. otrebno je vrijeme da bi sviakteri >u"eni*i, nastavni*i, rodite'ji, od5ovorna 'i*aA upozna'i i pri&vati'i nove

mo5u$nosti testiranja. Individua'no on'ajn ra"unarsko testiranje ve$ poseduje zna"ajnuprimjenu u meri*i, dok u Cvropi tek po"inje 6ira primjena po 6ko'ama u vidu o5'eda.Izuzetno je važno da se, prije bi'o kakve ozbi'jne primjene ra"unarsko5 testiranja, damo5u$nost upoznavanja *ije'o5 sistema i da se prije sve5a posti5ne stru"ni konsenzuso us'ovima primjene.

Dedna odnaj "e6$i& po'emika oko testiranja putem ra"unara jeste uti*ajin)ormati"ke kompeten*ije >en5. -I?T4itera*B/A u"enika i osoba koje izvode testiranje,na same rezu'tate testova, a koji dovodi do da'je5 intenziviranja di5ita'no5 ponora>en5. -8i5ita' Hap/A me7u 'judima. 3vaj prob'em može otvoriti i nova pitanja ova'idnosti ovakvo5 testiranja, jer se na ovaj na"in i in)ormati"ka kompeten*ija i stra&od ra"unara pojav'juju u rezu'tatima, a same nisu bi'e predmet pro*jene. Fak iistraživanja u ovoj ob'asti ne pokazuju jedinstvene rezu'tate. 9a osnovu rezu'tataistraživanja, sa jedne strane, postoji veza izme7u in)ormati"ke kompeten*ije i rezu'tatatestova >Tsen5, Tip'adB E Ori5&t, 1JJ A, sa dru5e strane ovaj uti*aj nije presudan> o ers E 3L9ei'', 1JJ#A. itanje možemo uop6titi i nas'ede$i na"in: -=ti"e 'iin)ormati"ka kompeten*ija na izbor medija testiranjaP/

Možemo postaviti pitanja: -8a 'i podjednako mjere znanje testovi bazirani napapiru i ra"unarski testovi, tj. do koje mjere daju iste rezu'tateP Mo5u 'i da se uporedetest rezu'tati dobijeni na raz'i"itim medijimaP/ 3va pitanja pokrenu'a su brojnaistraživanja i do danas zaokup'jaju istraživa"e. ojedina"ni o5'edi jo6 ne daju od5ovorna pitanje ko je bi se mo5'o da'je 5enera'izovati. Može se "ak pretpostaviti da kodra"unarski& testova i oni& na papiru, 6to se vi6e me7usobno pri'a5ode testovi popitanju Qeksibi'nosti, tipova zadataka, primijenjeni& e'emenata, sve vi6e opada uti*ajprimijenjeno5 medija. 'i ovu pretpostavku treba opravdati konkretnim ana'izama itreba odrediti koja je mjera uti*aja primijenjeno5 medija. Rto bo'je iskoristimoprednosti ra"unara, rezu'tati dobijeni ra"unarskim testiranjem i na tradi*iona'an na"insve vi6e $e odudarati me7usobno. Gato kod upore7ivanja rezu'tata on 'ajn testova itestova na papiru treba odabrati takve pokazate'je indekse na osnovu koji& $emomo$i pretvarati rezu'tate.

J


11/12

=K! TK3 Vrednovanje i testiranje znanja uz pomo$ ra"unaraVrednovanje bazirano na te&no'o6kim rje6enjima >en5. -Te*&no'o5B


12/12

testiranja. Individua'no on'ajn ra"unarsko testiranje ve$ posjeduje zna"ajnu primjenu umeri*i, dok u Cvropi tek po"inje 6ira pimjena po 6ko'ama u vidu o5'eda.

11

vrednovanje znanja

Documents