vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda.pdf

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - I -

Sadraj

Sadraj I

1. Idejni Projekat Mera Projekta 1 1.1 Sveobihvatno Planiranje Projekta 1 1.1.1 Prikaz Krajnjih Projektnih Ciljeva 2 1.2 Summary of the Technical Concept 4 1.2.1 Rezultati Uvodnog Izvetaja 4 1.2.2 Komentari na Uvodni Izvetaj 6 1.2.3 Konceptno Projektno Reenje 6 1.2.3.1 Istraivanja 6 1.2.3.2 Projektna Osnova za Konceptno Reenje 6 1.2.3.3 Rezultati Konceptnog Reenja 8 1.2.3.4 Revizija Rezultata Konceptnog Reenja 9 1.2.3.5 Zakljuci Konceptnog Projektnog Reenja u Odnosu na Master Plan (DHV) 10 1.2.3.6 Harmonizacija Rezultata Konceptne Faze i Prioritetnih Mera sa Lokalnim

Autoritetima 11 1.3 Projektovanje Projektnih Mera 13 1.3.1 Herceg Novi 13 1.3.1.1 Tehniki Koncept 13 1.3.1.2 Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree 16 1.3.1.3 Projektovanje Objekata za Preiavanje 19 1.3.1.4 Procena Potencijala za Korienje Tretirane Otpadne Vode i Odlaganje

Efluenta i Mulja 21 1.3.2 Tivat 22 1.3.2.1 Tehniki Koncept 22 1.3.2.2 Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree 24 1.3.3 Kotor 26 1.3.3.1 Tehniki Koncept 26 1.3.3.2 Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree 30 1.3.3.3 Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree 31 1.3.4 Budva 34 1.3.4.1 Tehniki Koncept 34 1.3.4.2 Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree 38 1.3.5 Bar 41 1.3.5.1 Tehniki Koncept 41 1.3.5.2 Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree 45

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - II - 1.3.6 Ulcinj 48 1.3.6.1 Tehniko reenje 48 1.3.6.2 Idejno reenje mera za poboljanje kanalizacione mree 50 1.3.7 Cetinje 51 1.3.7.1 Tehniko reenje 51 1.3.7.2 Idejno reenje mera za poboljanje kanalizacione mree 53 1.3.8 Koncept sprovoenja 54 1.3.8.1 Konsultantske usluge 54 1.3.8.2 Radovi na izvoenju 54 1.3.9 Koncept upravljanja 55 1.3.10 Vremenski raspored 55

2. Procena trokova i Finansijska analiza 57 2.1 Herceg Novi 58 2.1.1 Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

cene 58 2.1.2 Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka 63 2.1.3 Rekapitulacija finansijske analize 65 2.2 VIK Tivat 66 2.2.1 Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

cene 66 2.2.2 Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka 70 2.2.3 Rekapitulacija Finansijske analize 72 2.3 Kotor 72 2.3.1 Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

cene 72 2.3.2 Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka 77 2.3.3 Rekapitulacija Finansijske analize 79 2.4 Budva 79 2.4.1 Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

cene 79 2.4.2 Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka 84 2.4.3 Rekapitulacija Finansijske analize 86 2.5 Bar 86 2.5.1 Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

cene 86 2.5.2 Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka 91 2.5.3 Rekapitulacija Finansijske analize 93 2.6 Ulcinj 93

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - III - 2.6.1 Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

cene 93 2.6.2 Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka 98 2.6.3 Rekapitulacija Finansijske analize 100 2.7 Cetinje 100 2.7.1 Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

cene 100 2.7.2 Predlog tarifnog sistema i Novani tok 105 2.7.3 Rekapitulacija Finansijske analize 107

3. Institutional Analysis and Design 108 3.1 Pregled Aktuelnog Institucionalnog Okvira / Identificaija Smetnji 108 3.1.1 Institucionalna Analiza 108 3.1.1.1 Zakonski Okvir 108 3.1.1.2 Socio-Politiki Okvir 109 3.1.1.3 Organizacioni Okvir 110 3.1.1.4 Ministerial Level 110 3.1.1.5 Optine 111 3.1.1.6 ViK Javno Preduzee VODOVOD I KANALIZACIJA 112 3.1.1.7 VODACOM 113 3.1.1.8 Regionalne Vodovodne Kompanije i Prethodnice VODACOM-a 114 3.1.2 Finansijski Okvir 115 3.1.3 Mogue Smetnje za Implementaciju Studije Opravdanosti 123 3.1.4 Procena Sektorske Politike 123 3.2 Specijalni Problemi 124 3.2.1 Konflikti 124 3.2.2 Preporuke u vezi sa KfW kreditom i ViK-ovima 124 3.3 Efekti Sutdije Opravdanosti u Domenu Jednakosti Polova 127 3.4 Predlog potencijalnih partnera za implementaciju projekta 128 3.5 Analiza mogunosti za primenu principa plaa onaj koji zagauje 128 3.6 Utvrivanje projekta u njegovom socio politikom okruenju 130 3.7 Prilagoavanje finansijskog modela u svetlu institucionalnih uslova 131 3.8 Procena rizika u implementaciji projekta 133 3.8.1 Rizici 135 3.9 Analiza budue Agencije za implementaciju projekta 136 3.10 Opis i evaluacija budueg operativnog osoblja 138

4. Rekapitulacija i preporuke 139 4.1 Herceg Novi 141

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - IV - 4.2 Tivat 142 4.3 Kotor 142 4.4 Budva 143 4.5 Bar 144 4.6 Ulcinj 144 4.7 Cetinje 145 4.8 Projektno podruje 145

Ilustracije

Fig. 1: Podruje obuhvaeno projektom 1 Fig. 2: Dijagram Protoka Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom 14 Fig. 3: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom 16 Fig. 4: Dijagram Tivatskog Kanlizacionog sistema 23 Fig. 5: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Tivtu 25 Fig. 6: Dijagram Kanalizacionog Sistema u Kotoru 28 Fig. 7: Dijagram Kanalizacionog Sistema u Risnu 29 Fig. 8: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Kotoru 32 Fig. 9: Dijagram Kanalizacionog Sistema u Budvi 35 Fig. 10: Dijagram Kanalizacionog Sistema Petrovac/Buljarice 37 Fig. 11: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Budvi 39 Fig. 12: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u

Petrovcu/Buljaricama 40 Fig. 13: Dijagram Kanalizacionog Sistema Bar 42 Fig. 14: Dijagram Kanalizacionog Sistema Sutomore 44 Fig. 15: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Baru i Sutomoru 46 Fig. 16: Dijagram strukture kanalizacionog sistema Ulcinja 49 Fig. 17: Dijagram strukture kanalizacionog sistema Cetinja 52 Fig. 18: Prva faza izgradnje primarnog kanalizacionog sistema Cetinja 53 Fig. 19: Vremenski raspored prve faze 56

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - V -

TABLES

Tab. 1: Vrednosti koliina otpadnih voda (2031) za optine 7 Tab. 2: Vrednosti optereenja otpadne vode (2031) za optine 8 Tab. 3: Generalni Koncepti DHV Master Plan-a i Kocks Studije Opravdanosti 10 Tab. 4: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Herceg Novi 16 Tab. 5: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Tivat 26 Tab. 6: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Kotor 33 Tab. 7: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Budva i Petrovac/Buljarice 41 Tab. 8: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Bar i Sutomore 47 Tab. 9: Lista prioritetnih projektovanih mera za Ulcinjski kanalizacioni sistem 50 Tab. 10: Lista prioritetnih projektovanih mera za Cetinjski kanalizacioni sistem 53 Tab. 11: Investiciona ulaganja za Herceg Novi, faza I 59 Tab. 12: Operativni trokovi postojeih objekata VIK Herceg Novi 60 Tab. 13: Rekapitulacija operativnih trokova za nove kanalizacione objekte 60 Tab. 14: Kalkulacija prosenih diskontovanih dodatnih i proizvodnih trokova 62 Tab. 15: Postojee tarife 63 Tab. 16: Nove tarife 63 Tab. 17: Novani tok 64 Tab. 18: Investiciona ulaganja za Tivat, faza I 66 Tab. 19: Operativni trokovi postojeih objekata VIK Tivat 67 Tab. 20: Rekapitulacija operativnih trokova za nove objekte 68 Tab. 21: Kalkulacija prosenih dodatnih i proizvodnih trokova 69 Tab. 22: Postojee tarife 70 Tab. 23: Nove tarife 70 Tab. 24: Novani tok 71 Tab. 25: Investiciona ulaganja za Kotor, faza I 73 Tab. 26: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Kotor 74 Tab. 27: Rekapitulacija operativnih trokova novih objekata 74 Tab. 28: Kalkulacija prosenih dodatnih i proizvodnih trokova 76 Tab. 29: Postojee tarife 77 Tab. 30: Nove tarife 77 Tab. 31: Novani tok 78 Tab. 32: Investiciona ulaganja Budva, faza I 80 Tab. 33: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Budva 81 Tab. 34: Rekapitulacija operativnih trokova za nove objekte 81 Tab. 35: Kalkulacija prosenih dodatnih i proizvodnih trokova 83 Tab. 36: Postojee tarife 84 Tab. 37: Nove tarife 84

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - VI - Tab. 38: Cash flow 85 Tab. 39: Investiciona ulaganja za Bar, faza I 87 Tab. 40: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Bar 88 Tab. 41: Rekapitulacija operativnih trokova za nove objekte 88 Tab. 42: Kalkulacija prosenih dodatnih i proizvodnih trokova 90 Tab. 43: Postojee tarife 91 Tab. 44: Nove tarife 91 Tab. 45: Novani tok 92 Tab. 46: Investiciona ulaganja za Ulcinj, faza I 94 Tab. 47: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Ulcinj 95 Tab. 48: Rekapitulacija operativnih trokova za nove objekte 95 Tab. 49: Kalkulacija prosenih dodatnih i proizvodnih trokova 97 Tab. 50: Postojee tarife 98 Tab. 51: Nove tarife 98 Tab. 52: Novani tok 99 Tab. 53: Investiciona ulaganja za Cetinje, faza I 101 Tab. 54: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Cetinje 102 Tab. 55: Rekapitulacija operativnih trokova za nove objekte 102 Tab. 56: Kalkulacija prosenih dodatnih i proizvodnih trokova 104 Tab. 57: Postojee tarife 105 Tab. 58: Nove tarife 105 Tab. 59: Novani tok 106 Tab. 60: VIK i Optina Budva 116 Tab. 61: VIK i Optina Kotor 116 Tab. 62: VIK i Optina Herceg Novi 117 Tab. 63: VIK i Optina Tivat 118 Tab. 64: VIK i Optina Cetinje 118 Tab. 65: VIK i Optina Bar 119 Tab. 66: VIK i Optina Ulcinj 119 Tab. 67: Rekapitulacija analize kapaciteta zaduenosti po optinama, VIK-ovima i

godinama 120 Tab. 68: Institucionalna Analiza sedam ViK-ova Pregled 126 Tab. 69: Koliine vode, investicioni i operativni trokovi 140 Tab. 70: Sumarni trokovi predloenih prioritetnih investicija 147 Tab. 71: Opti podaci iz 2005. godine 148 Tab. 72: Predloene tarife 149

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - 1 - 1. Idejni Projekat Mera Projekta

1.1 Sveobihvatno Planiranje Projekta

Ugovor za Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III, Jadransko Primorje u Crnoj Gori, odnosno kompletiranje Studije Opravdanosti za Odlaganje Otpad-nih Voda Crnogorskog Primorja dodeljen je firmi KOCKS Consult GmbH, iz Koblenca, Nemaka u saradnji sa firmom IK Konsalting i Projektovanje d.o.o., iz Beograda, Srbija, 5. jula 2006. godine od strane firme VODACOM d.o.o., Tivat, Crna Gora.

Studija Opravdanosti ukljuuje optine Herceg Novi, Tivat, Kotor, Budva, Bar, Ul-cinj i Cetinje sa celokupnom povrinom od oko 2,500 km. Podruje obuhvaeno Projektom je prikazano na Slici 1.

Fig. 1: Podruje obuhvaeno projektom

Crnogorsko primorje sa slikovitom kombinacijom mora i planina je sigurno jedno od najimpresivnijih primorja Mediterana. Ovaj region takoe poseduje veliki znaaj po pitanju razvoja turizma u Crnoj Gori.

Broj turista je trenutno u porastu. Na alost, problemi ivotne sredine se takoe uveavaju u skladu sa ekonomskim razvojem ovog regiona. Nedostatak kanali-zacionog sistema e specijalno predstavljati rastui problem za razvoj regiona usled neadekvatnih kanalizacionoh mrea i nedostatka tretmana otpadnih voda.

KfW je u prolosti ve obezbedio pozajmicu od nekoliko miliona evra kako bi se smanjili problemi vezani za ivotnu sredinu u ovom regionu. U cilju nastavka an-gamana u ovom regionu KfW planira da obezbedi dodatnih 30 miliona evra za poboljanje kanalizacione situacije. Studija Opravdanosti za Crnogorsko primorje je u pripremi, a shodno integraciji ovih fondova u razuman, dugotrajan razvojni koncept. .

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - 2 -

1.1.1 Prikaz Krajnjih Projektnih Ciljeva

Generalni problemi odlaganja otpadnih voda u podruju koje je obuhvaeno pro-jektom su:

lo kvalitet vode za kupanje na pojedinim lokacijama isputanje ne tretiranih otpadnih voda u otvoreno more i u Boka Kotorski

Zaliv nedovoljno odravanje i upravljanje postojeim objektima za odlaganje ot-

padnih voda

Kako je ista priroda sve vie vaan faktor u procesu razvoja turizma, naroito za visoko-procenjeni turizam, ovi nepogodni uslovi ivotne sredine predstavljaju oz-biljnu pretnju razvoju turistike industrije.

Za analizu indentifikovanih probelma, ciljevi projekta i rezultati dugorone analize su uraeni (videti Anex 9.1). Zbog toga su definisani sledei ukupni ciljevi:

Doprinos zdravlju oveka Poboljanje ekonomskog razvoja Crne Gore Ouvanje vodnih resursa i zatita prirode

U cilju postizanja ovih ukupnih ciljeva sledei individualni ciljevi projekta treba da budu realizovani:

Doprinos jednom adekvatnom odlaganju otpadne vode iz domain-stava i komercijale/industrije

Poboljanje ekonomskog razvoja, naroito turizma, na naj povoljniji nain u pogledu efikasnosti-cena

Primena prinicipa plaa korisnik i onaj koji zagauje Priprema za proces pristupanja EU (jedan od uslova je i postizanje

evropskih standarda u pogledu ivotne sredine).

Zbog velike razlike izmeu fondova potrebnih za postizanje eljenih uslova ivotne sredine u oblasti obuhvaenoj projektom i raspoloivih finansijskih izvora, Konsultant predlae fokusiranje projektnih mera na oblasti u kojima su identifik-ovani najurgentniji problemi okoline:


Lokacije blizu plaa gde se otpadna voda isputa u more kroz defektne ili pod-dimenzionisane ispuste.

Lokacije blizu plaa gde se otpadna voda isputa u more kroz ispuste za vanredno stanje, zbog toga to pumpne stanice ne rade.

Boka Kotorski Zaliv gde je mala izmena sa sveom morskom vodom, pa je vreme zadravanja otpadne vode u zalivu neto due.

Takoe, analiza vode za kupanje koja je uraena od strane Konsultanta nije po-kazala znaajne razlike u kvalitetu vode na plaama blizu otvorenog mora i u Boka Kotorskom Zalivu, druga posmatranja pokazuju drugaiju sliku:

Studija Crna Gora Opravdan Razvoj Turizma (ERM 2006) pokazuje da je kvailtet vode u zalivu loiji nego na plaama blizu otvorenog mora.

Vizuelni uticaj jasno pokazuje efekte eutrofikacije u letnjim mesecima (vi-sok broj populacije).

U cilju pokazivanaj pozitivnih efekata predloenih mera na prirodu oblaskog re-giona, merenja kvaliteta otpadne vode moraju biti uraena nakon upotpunjavanja projektnih mera. Sledee lokalne institucije mogu da urade ova merenja:

Morsko Dobro, koje ima iskustvo u monitoringu kvaliteta morske vode. Institut za Biologiju Mora, dravna institucija koja ima iskustva na polju

hemijske i bioloke evaluacije morskih oblasti.

Naroito sledee ciljne grupe e imati dobitak od predloenih projektnih mera:

Turisti, gosti, vlasnici i zaposleni u hotelima, smetajima i turistikim organizacijama.

Optine iji e benefit biti od poveanih prihoda na takse kroz turizam. Stanovnitvo koje ivi u istijoj ivotnoj sredini.

Stanovnitvo, hoteli i preduzea e morati da uestvuju u viim napojnicama za otpadnu vodu. Efekti kotanja na potroae su uzeti u razmatranje kroz proraun affordable tarifa.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - 4 - 1.2 Summary of the Technical Concept

U toku izrade projekta, Konsultant je izdao sledee izvetaje:

Uvodni Izvetaj Konceptno Projektno Reenje

U ovim prethodnim izvetajima rezultati i otkria su poboljavani korak po korak. Zbog toga su dati kratki pregledi prethodnih izvetaja i slue kao osnova za Ide-jni Projekat.

1.2.1 Rezultati Uvodnog Izvetaja

U toku izrade Uvodnog Izvetaja ovog Projekta istraivanja su bila fokusirana na odlaganje otpadnih voda. Ipak daljom pripremom takoe su analizirani i hitni problemi vezani za sistem vodosnabdevanja na periferiji.

U prvoj fazi projekta aurirana je baza podataka kanalizacionih sistema. Dalje su organizovane posete terena u cilju dobijanja kompletne slike o postojeoj situaciji, organizovane od strane ViK-a, optina, Morskog Dobra i PEW.

Kako bi se stekla kompletna slika o strukturi budueg kanalizacionog sistema, poseene su mogue lokacije za budue PPOV. Pored toga istraene su i lokacije predloene u postojeem izvetaju kao i nove lokacije. Rezultat ovih istranih radova je selekcija 22 pozicije za PPOV na 19 lokacija.

Sprovedena je analiza po log frame metodu kako bi se ispitali ciljevi i rizici projekta. Shodno tome moe se prikazati generalna opravdanost projekta.

U toku ove faze projekta pregledana i analizirana je finansijska situacija optina i ViK-ova, to e predstavljati vrstu osnovu ekonomskih istraivanja (isplativost, tarifna struktura, sistem fakturisanja/naplate, itd) u narednim fazama projekta.

U cilju eliminisanja neisplativih i oigledno nepovoljnih opcija, razraen je kvalitativni sistem rangiranja. Nakon ove procedure preostalo je 11 opcija za razliite kanalizacione sisteme.


Grube procene trokova su pripremljene za kanalizacione mree i aktuelno PPOV za sve preostale opcije. Kao rezultat ustanovljeno je da se ne mogu navesti velike razlike u investicionim trokovima. Zbog toga nije potrebno dalje smanjenje broja varijanti.

U skladu sa ovim sledee varijante e biti odabrane za dalja istraivanja u sledeoj fazi projekta:

Boko-kotorski zaliv: H1a: Decentralizovano reenje za Herceg Novi locirano u Vojnoj Bazi

Kumbor H1c: Decentralizovano reenje za Herceg Novi locirano u maloj reci Su-

torina u Herceg Novom / Igalo TK1: Postrojenje za preiavanje za Tivat i Kotor, locirano u industrijskoj

zoni Kotora u blizini Aerodroma Tivat. TK3: Postrojenje za preiavanje za Tivat i Kotor (bez Perasta i Risna),

locirano u industrijskoj zoni Kotora pored Aerodroma Tivat, dodatno pos-trojenje za preiavanje za Perast i Risan na periferiji Risana.

Budva: Bu1: Jedno centralno PPOV za Budvu, Sveti Stefan i Jaz locirano na

posedu fabrike ViK u Budvi Bu5a: Jedno centralno PPOV na glavnom putu Budva Bar za Petrovac i

Buljarice Bu6: Dva decentralizovana PPOV za Petrovac i Buljarice

Bar: Ba1a: Jedno centralno PPOV za Bar, locirano na poluostrvu Volujica Ba2: Dva PPOV za Bar, jedno locirano na poluostrvu Volujica, a drugo

locirano u Sutomoru pored postojeeg tunela za kinicu

Ulcinj: U1: Jedno centralno postrojenje za preiavanje na podruju za proiz-

vodnju soli

Cetinje: C2: Jedno centralno PPOV za Cetinje juno od postojee nunike jame


Najvaniji zakljuci iz Uvodnog Izvetaja su da postoje razliite fizibilne varijante za kanalizacione mree i postrojenja za preiavanje otpadnih voda u podruju koje je obihvaeno projektom. Dalja i mnogo detaljnija ispitivanja ovih varijanti podrazumevajui lokaciju, tehniko ekonomske okvirne uslove su uraeni u Kon-ceptnom Projektnom Reenju.

1.2.2 Komentari na Uvodni Izvetaj

Posle predaje Uvodnog Izvetaja, a kao to je predloeno od strane KfW banke varijanta koja podrazumeva centralno PPOV za ceo Boka Kotorski Zaliv je uzeta u obzir u Konceptnom Projektnom Reenju.

1.2.3 Konceptno Projektno Reenje

1.2.3.1 Istraivanja

Izvedeni su istrani radovi u saglasnosti sa ToR zahtevima i Aneskom 5 Ugovora, gde je okvir servisa za istraivanja detaljno dat. Sledei istrani radovi su uraeni kao prvi korak u toku poboljanja baze za projektovanje:

Nabavljanje topografskih mapa (razmer 1:5000) i satelitskih snimaka Merenje protoka otpadnih voda Merenje kvaliteta otpadnih voda Inspekcija glavnih ispusta od strane ronioca Inspekcija postojeih pumpnih stanica

Istraivanja su predstavljala osnovu za Konceptno Projektno Reenje.

1.2.3.2 Projektna Osnova za Konceptno Reenje

Na osnovu rezultata gore pomenutih istranih radova i nakon daljeg studiranja raspoloivih dokumenata, projektna osnova za kanalizacionu mreu i PPOV je elaboriran. Glavni projektni kriterijumi su dati u narednoj tabeli.


Tab. 1: Vrednosti koliina otpadnih voda (2031) za optine

Opis Jedinica

Herceg Novi Tivat Kotor Budva Cetinje Bar Ulcinj

Stanovnitvo (stalni boravak) stan. 42,214 17,390 23,883 21,973 15,242 56,173 31,384Spec. potr. - van sezone (ERM) l/st/dan 130 130 130 130 130 130 130Spec. potr. - u sezoni (Beller) l/st/dan 180 180 180 180 180 180 180Prosena specifina potronja l/st/dan 155 155 155 155 155 155 155Procenat koji dospeva u kanalizaciju (ERM) % 80 80 80 80 80 80 80Procenat prikljuenosti (ERM) % 90 90 90 90 90 90 90Koliina opadne vode - van sezone m3/dan 3,951 1,628 2,235 2,057 1,427 5,258 2,938Koliina opadne vode - u sezoni m3/dan 5,471 2,254 3,095 2,848 1,975 7,280 4,067

Stanovnitvo (povremeni boravak), ukupno gost 55,600 24,150 29,300 81,100 1,200 66,700 85,250Hoteli 4-5 kat. gost 11,300 4,400 3,900 16,500 550 5,900 26,750Hoteli 1-3 kat. gost 8,000 3,150 4,600 10,600 500 6,800 18,500Ostali smetaj gost 36,300 16,600 20,800 54,000 150 54,000 40,000

Spec. potr. - hoteli 4-5 kat (ERM) l/st/dan 400 400 400 400 400 400 400Spec. potr. - hoteli 1-3 kat (ERM) l/st/dan 250 250 250 250 250 250 250Spec. potr. - ostali smetaj (ERM) l/st/dan 210 210 210 210 210 210 210Procenat koji dospeva u kanalizaciju (ERM) % 75 75 75 75 75 75 75Procenat prikljuenosti (ERM) % 90 90 90 90 90 90 90neregistrovani turisti % 10 10 10 10 10 10 10koliina otpadne vode - u sezoni m3/dan 10,501 4,480 5,255 15,288 280 11,435 17,616prosena specif. koliina otpadne vode l/st/dan 189 186 179 189 233 171 207

Industrijske zone ha 10 10 230 0 10 600 10Procenat zauzetosti % 100 100 60 100 100 50 100specifina koliina industr. otpadne vode l/s/ha 0.30 0.30 0.30 0.30 0.30 0.30 0.30Industrijska otpadna voda m3/dan 259 259 3,577 0 259 7,776 259Otpadna voda iz industrije, Beller (2006) m3/dan 301 1,250 70 60 41 1,780 18Ukupna koliina otpadne vode industrije m3/dan 560 1,509 3,647 60 300 9,556 277Pretpostavljeno BPK5 mg/l 300 300 300 300 300 300 300Ekvivalentni stanovnik ES 2,801 7,546 18,235 300 1,501 47,780 1,386

Ukupni protok za 2031 - van sezone m3/dan 4,511 3,137 5,882 2,117 1,727 14,814 3,215Priblino m3/dan 4,600 3,200 5,900 2,200 1,800 14,900 3,300Ukupni protok za 2031 - u sezoni m3/dan 16,532 8,243 11,998 18,196 2,555 28,270 21,960Priblino m3/dan 16,600 8,300 12,000 18,200 2,600 28,300 22,000

Ukupno ES - van sezone ES 45,015 24,936 42,118 22,273 16,743 103,953 32,770Ukupno ES - u sezoni ES 100,615 49,086 71,418 103,373 17,943 170,653 118,020

Infiltracija

Max. Infiltracija (van sezone) % 100 100 100 100 100 100 100Min. Infiltracija (u sezone) % 30 30 30 30 30 30 30Protok van sezone m3/dan 4,600 3,200 5,900 2,200 1,800 14,900 3,300Protok u sezoni m3/dan 4,980 2,490 3,600 5,460 780 8,490 6,600

Proseno hidrauliko optereenje - van sezoni m3/dan 9,200 6,400 11,800 4,400 3,600 29,800 6,600Proseno hidrauliko optereenje - u sezoni m3/dan 21,580 10,790 15,600 23,660 3,380 36,790 28,600

Optina


Tab. 2: Vrednosti optereenja otpadne vode (2031) za optine

Opis JedinicaHerceg Novi Tivat Kotor Budva Cetinje Bar Ulcinj

BPK5 - optereenje otpadne vode stanovnitva g/st/dan 60 60 60 60 60 60 60BPK5 - optereenje iz domainstava (van sezone) kg/dan 2,533 1,043 1,433 1,318 915 3,370 1,883BPK5 - optereenje iz domainstava (u sezoni) kg/dan 5,869 2,492 3,191 6,184 987 7,372 6,998BPK5 - optereenje od industrije kg/dan 168 453 1,094 18 90 2,867 83Ukupno BPK5 - optereenje u 2031 (van sezone) kg/dan 2,701 1,496 2,527 1,336 1,005 6,237 1,966Ukupno BPK5 - optereenje u 2031 (u sezoni) kg/dan 6,037 2,945 4,285 6,202 1,077 10,239 7,081Proseno BPK5 - koncentracija (van sezone) mg/l 294 234 214 304 279 209 298Proseno BPK5 - koncentracija (u sezoni) mg/l 280 273 275 262 319 278 248Suspendovane materije - optereenje sirove vode stanovnitva g/st/dan 70 70 70 70 70 70 70

Suspendovane materije - optereenje od domainstava (van sezone) kg/dan 2,955 1,217 1,672 1,538 1,067 3,932 2,197Suspendovane materije - optereenje od domainstava (u sezoni) kg/dan 6,847 2,908 3,723 7,215 1,151 8,601 8,164

Suspendovane materije - optereenje od industrije kg/dan 196 528 1,276 21 105 3,345 97Ukupno suspendovane materije - optereenje u 2031 (van sezone) kg/dan 3,151 1,746 2,948 1,559 1,172 7,277 2,294Ukupno suspendovane materije - optereenje u 2031 (u sezoni) kg/dan 7,043 3,436 4,999 7,236 1,256 11,946 8,261Proseno suspendovane materije - koncentracija (van sezone) mg/l 343 273 250 354 326 244 348Proseno suspendovane materije - koncentracija (u sezoni)

mg/l 326 318 320 306 372 325 289

Azot po Kjeldalu - optereenje sirove vode stanovnitva g/st/dan 11 11 11 11 11 11 11Azot po Kjeldalu - optereenje od domainstava (van sezone) kg/dan 464 191 263 242 168 618 345Azot po Kjeldalu - optereenje od domainstava (u sezoni) kg/dan 1,076 457 585 1,134 181 1,352 1,283Azot po Kjeldalu - optereenje od industrije kg/dan 31 83 201 3 17 526 15Azot po Kjeldalu - optereenje u 2031 (van sezone) kg/dan 495 274 463 245 184 1,143 360Azot po Kjeldalu - optereenje u 2031 (u sezoni) kg/dan 1,107 540 786 1,137 197 1,877 1,298Proseno Azot po Kjeldalu - koncentracija (van sezone) mg/l 54 43 39 56 51 38 55Proseno Azot po Kjeldalu - koncentracija (u sezoni) mg/l 51 50 50 48 58 51 45Fosfor - optereenje sirove vode stanovnitva g/st/dan 1.8 1.8 1.8 1.8 1.8 1.8 1.8Fosfor - optereenje od domainstava (van sezone) kg/dan 76 31 43 40 27 101 56Fosfor - optereenje od domainstava (u sezoni) kg/dan 176 75 96 186 30 221 210Fosfor - optereenje od industrije kg/dan 5 14 33 1 3 86 2Fosfor - optereenje u 2031 (van sezone) kg/dan 81 45 76 40 30 187 59Fosfor - optereenje u 2031 (u sezoni) kg/dan 181 88 129 186 32 307 212Proseno Fosfor - koncentracija (van sezone) mg/l 9 7 6 9 8 6 9Proseno Fosfor - koncentracija (u sezoni) mg/l 8 8 8 8 10 8 7

Grad

1.2.3.3 Rezultati Konceptnog Reenja

Konceptno projektno reenje za Odlaganje Otpadnih voda za Sedam Optina je uraeno na osnovu Uvodnog Izvetaja koji je ranije predat.

Idejni projketa, za svaku prethodno izabranu varijantu, je uraeno uzimajui u obzir poboljane polazne podatke. Pored toga, pripremljen je prethodni pre-draun radova i operativnih tropkova za PPOV. Najbolja varijanta za kanali-zacionu mreu sa najboljom lokacijom za potrojenje za preiavanje otpadnih


voda je izralunata korienjem metode sadanje-vrednosti. Na taj nain, sledei sistemi su izabrani: Herceg Novi (H1a): Centralno PPOV i Kumboru Tivat i Kotor (TK3): PPOV za oba grada u inustrijskoj zoniKOtora, odvo-

jeno PPOV za Risan i Perast Budva (Bu 1 i Bu 5a): PPOV za Budvu, Beie, Sv. Stefna, Jaz i Mrevo

Polje u Budvi, oposebno PPOV za Petrovac i Buljarice Bar (Ba 2): PPOV za Bar, posebno PPOV za Sutomore Ulcinj (U1): Centralno PPOV za Ulcinj u Ulcinju Cetinje (C2): Centralno PPOV u Ulcinju pored postojeeg ponora za van-

reden situacije

Nakon izbora optimalne lokacije za PPOV, odreeno je najbolje reenje za svako postrojenje. Pripremljene su i dispozicije za izabrane procese da bi se proverilo da li je veliina predloenih lokacija za PPOV dovoljna.

Korienjem metode sadanje-vrednosti za sve gradove osim Petrovca, konven-cionalni proces sa aktivnim muljem je definisan kao naj povoljniji. Dolo se do zakljuka da je opcija sa triklnig filterima najekonominije reenje za Petrovac.

1.2.3.4 Revizija Rezultata Konceptnog Reenja

U Konceptnom Reenju veoma paljivo su elaborirana istraivanja za PPOV Herceg Novi, zbog ograniene situacije u Boka Kotorskom Zalivu. Kao to je konsultant ve naglasio u Konceptnom Reenju, odabir Varijante H1a sa PPOV u Kumboru na bivem podruju vojske, je najekonominije reenje u odnosu na sve date lokacije za PPOV. U svakom sluaju, ova lokacija nije idealno reenje, zbog velike elevacije podruja (75 m iznad nivoa mora). Zbog toga Konsultant pre-poruuje da se dobije lokacija na obali Boka Kotorskog Zaliva na teritoriji bive vojne baze. U toku diskusije sa Optinom Herceg Novi i Upravnim Odborom, ut-vreno je da ta lokacija nije na raspolaganju. Na osnovu novog predloga ViK-a u Herceg Novom, Konsultant je istraio dalju lokaciju u dolini izmeu Meljina i Ze-lenike blizu obale Boka Kotorskog Zaliva na nivou od oko 10 m iznad nivoa mora. U skladu sa dodatnim proraunima elobariranim od strane Konsultanta, kanali-zaciona mrea sa ovom lokacijom za PPOV ima niu sadanju vrednost u od-nosu na druge ispitivane varijante, ak i ako su ukljueni dodatni trokovi za uk-lanjanje mirisa, zbog blizine naseljenog podruja.


Zbog toga Konsultant predlae ovu lokaciju za dalju elaboraciju Studije Opravda-nosti.

1.2.3.5 Zakljuci Konceptnog Projektnog Reenja u Odnosu na Master Plan (DHV)

Vana osnova ove Studije predstavlja DHV Master Plan (2004). Sve varijante koje su pomenute u DHV Master Plan-u su ispitivane u Uvodnom Izvetaju. U Konceptnom Projektnom Reenju najbolje varijante za dugorona reenja su elaborirane uzimajui u obzir tehnike, ekonomske i aspekte ivotne sredine. Ova reenja su poreena sa reenjima naenim od strane DHV-a i data su u narednoj tabeli.

Tab. 3: Generalni Koncepti DHV Master Plan-a i Kocks Studije Opravdanosti

Sistem / Optina DHV Master Plan KOCKS Studija Opravdanosti Herceg Novi DHV predlog u Faznom Investicionom Planu (PIP) Kumbor odgovara KC

Varijanti H1a. Lokacija na podruju vojske u Kumboru nije na raspolaganju (dole kod plae). Zbog toga Konsultant preporuuje lokaciju u Meljinama.

Kotor-Tivat Sistem Kanalizacioni Sistem odgovara KC Varijanti TK3 Lokacija PPOV: Lokacija Trate je

jedino mogua u tehnikom pogledu sa velikim dodatnim trokovima.

Lokacija PPOV: Industrijska zona Kotora


Sistem / Optina DHV Master Plan KOCKS Studija Opravdanosti Budva Kanalizacioni sistem odgovara KC predlogu Bu1 Lokacija PPOV: Zavala (nije

fizibilna) Lokacija PPOV: dolina severno od Budve

Petrovac-Buljarica Sistem Sistem nije finalno odluen Lokacija PPOV: dolina izmeu Pet-rovca i Buljarica

Bar Sistem Jedno centralno PPOV 2 PPOV u Baru i Sutomoru Ulcinj Jedno centralno PPOV Cetinje Identini kanalizacioni sistem PPOV poboljan od strane

Konsultanta

Generalna reenja data u postojeoj Studiji Opravdanosti, u velikom stepenu, su identina sa reenjima predloenim od strane DHV Master Plan. U svakom sluaju, u nekim sistemima podeavanja su bila neophodna u cilju pronalaenja najboljeg reenja u skladu sa tehnikim, ekonomskim i kriterijumima ivotne sredine.

Poreenje predloenih projektnih mera za prioritetne investicije sa analognim merama iz DHV Master Plan-a je dato u Tabelama Prioritetnih Mera u Aneksu.

1.2.3.6 Harmonizacija Rezultata Konceptne Faze i Prioritetnih Mera sa Lokalnim Autoritetima

Harmonizacija je startovala poetkom oktobra a zavrena je 10.11.2006. Konsul-tant je zakazao nekoliko sastanaka i poseta lokacijama sa Vodacom-om, Opti-nama, ViK-ovima i Ministarstvom za Zatitu ivotne Sredine i Fiziko Planiranje da bi se harmonizovali rezultati Studije Opravdanosti. Posebno su realizovane sledee aktivnosti:

Harmonizacija predloenih lokacija za budua PPOV zajednikim pose-tama lokacijama sa Vodacom-om

U toku posete ViK-ovima i Optinama Konsultant je dao blia objanjenja o Projektu

U toku posete ViK-ovima i Optinama Konsultant je dobio informacije o najurgentnijim problemima

Istraivanje institucionalnih i finansijskih mogunosti ViK-a i Optina to-kom posete Konsultanta


Harmonizacija predloenih kriterijuma efluenta za PPOV na sastanku sa Zamenikom Ministra za Zatitu ivotne Sredine i Fiziko Planiranje

Prilagoavanje faznih investicionih planova nakon diskusije sa Vodacom-om

Prezentacija i diskusija projektnih mera i faznih investicionih planova sa ViK-ovima i Optinama obavljena u periodu od 3. do 10. oktobra 2006

Prezentacija i diskusija projektnih mera i faznih investicionih planova na zajednikom sastanku sa Ministrima Vlade i gradonaelnicima svih Opti-na, odrana 11. oktobra 2006

Harmonizacija i diskusija rezultata sa KfW i ViK-ovima 18. i 19. oktobra 2006

Prezentacija i diskusija projektnih mera sa ViK-ovima i gradonaelnicima Optina odrana u periodu od 30. oktobra do 3. novembra 2006

Prezentacija i diskusija projektnih mera na sastanku odbora VODACOM-a sa ViK-ovima i gradonaelnicima odrana 3. novembra 2006

Intenzivni telefonski kontakti sa VODACOM-om u periodu od 6. do 10. novembra 2006

Nakon finalne prezentacije i diskusije predloenih prioritetnih investicija sa ViK-vima i Optinama u periodu izmeu 30. oktobra i 3. novembra 2006. godine dve Optine su promenile svoje miljenje u pogledu prioritetnih investicija.

Nakon to je ViK Bar odluio da uzme kredit za izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Sutomoru, na sastanku odranom u Tivtu, 31. oktobra 2006, predstavnici Bar-a su informisali prisutne na sastanku odbora u Kotoru (odranom 3. novembra 2006) da oni nee izgraditi PPOV u prvoj investicionoj fazi. Umesto toga oni hoe da izgrade dui ispust u Sutomoru da bi na taj nain izbegli isputanje otpadne vode blizu plaa. Nakon ove informacije lista prioritetnih mera optine Bar je odmah revidovana uzimajui u obzir nove elje Bar-a. U svakom sluaju, revidovana lista prioritetnih mera nije jo uvek potpisana.

Na sastanku odbora odranom u Kotoru 3. novembra 2006. godine ViK Budva i Optina Budva su potvrdili njihove odluke da se izgradi novi ispust na poluostrvu Zavala, zbog toga to postojei ispust nije dovoljan. Nekoliko dana nakon sastanka (9. novembra 2006.) Optina Budva je objasnila, da ele da izgrade mehaniku fazu tretmana za PPOV. Konsultant je objasnio VODACOM-u , da u sluaju izgradnje mehanikog PPOV novi ispust mora biti dalji od potrebnog, zbog toga to je efikasnost mehanikog tretmana (u odnosu na BPK5) samo 30%


do 40 %. U skladu sa tim Konsultant je objasnio, da ukoliko Budva bude elela da izgradi PPOV da bi bilo bolje da izgrade mehaniki i bioloki tretman na PPOV da bi izbegli izgradnju novog morskog ispusta. Konsultant je odmah revidovao listu prioritetnih investicija nakon diskusije o novoj odluci Optine Budva. Zbog ogranienih fondova za ceo projekat, investicioni trokovi za PPOV su dati u koloni za mere koje e biti finansirane od strane drugih. U svakom sluaju, ove mere mogu biti finansirane od strane KfW-a, ukoliko su dodatni fondovi na raspolaganju. Revidovana lista prioritetnih mera za Budvu nije jo uvek potpisana.

1.3 Projektovanje Projektnih Mera

U narednim poglavljima dato je dugorono reenje poboljanog sistema za svaku optinu. Elaboriran je fazni investicioni plan na osnovu ovih dugoronih reenja. Da bi se omoguilo dobro poreenje sa rezultatima DHV Master Plana selek-tovana je ista struktura faza kao u Master Planu:

Faza 1: Prvih pet godina 2007 do 2011 Faza 2: Sledeih deset godina 2012 do 2021 Faza 3: Poslednjih deset godina 2022 do 2031

Sve investicije treba da budu ostvarebe u periodu od 25 godina, kao i kod DHV Master Plan.

1.3.1 Herceg Novi

1.3.1.1 Tehniki Koncept

Postojea kanalizaciona mrea Herecg Novog sutinski se sastoji od sledeih komponenata:

Gravitacionog cevovoda od Igala do starog grada Herceg Novog Gravitacionog cevovoda od Zelenike do starog grada Herceg Novog Forte Mare morskog ispusta u starom gradu Herceg Novog Pumpnih stanica u Igalu, Meljinama i Forte Mare


U potezu izmeu Zelenike i Kamenara ne postoji kanalizacioni sistem odvojen od kratke deonice u Bijeloj i otpadna voda se isputa direktno u Boka Kotorski Zaliv kroz kratak ispust.

Budua kanalizaciona mrea u Herceg Novom e se sastojati pd sledeih delova:

Istonog dela (primarna kanalizaciona linija Kamenari-Zelenika) Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija Njivice-Igalo-Heceg Novi-

Meljine) Centralnog postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Meljinama.

Objekti sistema su prikazani na sledeem dijagramu. Delovi prve faze su jarko obojeni.

SUTO

RIN

A

IGAL

O

NJI

VICE

PODI

ZELE

NIK

A

KUM

BOR

MEL

JIN

E

BAO

SICI

BIJE

LA

DEN

OVI

CI

KAM

ENAR

I

PS 01

3

PS 01

1PS 009

PS 01

0

PS Ig

alo

PS Fo

rteM

are

PS M

eljin

e

PS 00

8

PS 00

7

PS 00

6

PS 00

5

PS 00

4

PS 00

3

PS 00

2

PS 00

1

PPOV MELJINE

1. FAZA

NOVIISPUSTMELJINE

HER

CEG

NOVI

ZAPADNI DEO ISTOCNI DEO

Fig. 2: Dijagram Protoka Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom

Istoni deo sistema (primarna kanalizaciona linija Kamenari-Zelenika) pokriva Kamenare, Bijelu, Baoie, enovie, Kumbor i Zeleniku. Sistem ukljuuje kanalizacine linije, jedanaest pumpnih stanica (PS001, PS002, PS003, PS004, PS005, PS006, PS007, PS 008, PS011, PS013 i PS Meljine) i novi morski ispust u Meljinama.


Zapadni deo sistema pokriva Njivice, Igalo, Herceg Novi i Meljine. Ove kanalizacione linije i etiri pumpne stanice (PS009, PS010, PS Igalo i PS Forte Mare) pripadaju ovom sistemu.

Centralno Postrojenje za Preiavanje Otpadnih Voda u Meljinama je locirano u dolini izmeu meljina i Zelenike otprilike 10 m iznad niova mora. Postrojenje za preiavanje otpadnih voad e biti u meovitoj oblasti koja se sastoji od industrije, komercijale i domainstava. Negativni uticaj na oblast naseljenu domainstvima e to je vie mogue biti smanjen tehnikim merama. Zbog toga, u toku finalnog projektovanja, tendera i izgradnje, mere za zatitu od buke i neprijatnih mirisa e biti uzete u obzir. Trokovi za ove dodatne mere su ukljueni u predraun radova postrojenja za preiavanje otpadnih voda.

Budui kanalizacoini sistem e se izvodti u sledeim fazanma:

Faza I U prvoj fazi primarni sistem izmeu Bijele i Zelenike e biti razvijen izmeu PS004 i PS Meljine. Pripada istonom delu budue kanalizacione mree Herceg Novog.

Novi ispust u Meljinama DN 900 e takoe biti izgraen u tom periodu kao i prva faza izgradnje PPOV (prva linija mehanikog i biolokog tretmana).

Faza II U drugoj fazi primarni kanalizacioni sistem izmeu Kamenara i Bijele e biti razvijen (PS001 PS003). Ovaj sistem predstavlja poslednju deonicu istonog dela budue kanalizacione mree u Herceg Novom.

Na taj nain sva otpadna voda iz istonog dela e biti tretirana na PPOV u Meljinama (prvi korak).

Primarni kanalizacioni sistem izmeu Njivica i Igala (PS009 PS010) e biti izveden kao deonica zapadnog dela budue kanalizacione mree u Herceg Novom. Ova deonica e biti povezana sa postojeim primarnim sistemom u Igalu i pored toga i na ispust Forte Mare.

Faza III U treoj fazi, postojei primarni kanalizacioni sistem izmeu Herecg Novog i Zelenike e biti zamenjen novom kanalizacijom (Forte Mare PS PS Meljine).


Generalni pravac protoka postojeeg sistema (ka ispustu Forte Mare) e biti vraen u novi ispust (ka PS Meljine).

U toku ovog perioda izgradnja PPOV e biti zavrena. Zatim, tretirana voda iz kanalzacionog sistema Herecg Novog e se u potpunosti isputati u more kroz novi ispust u Meljinama.

1.3.1.2 Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree

Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, e biti izvrene kao prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mrea koja e biti produena u Istonom delu kanalizacionog sistema u Herceg Novom. Predloene projektne mere su prikazane na narednom crteu (jarko oznaeno plavom bojom).

Fig. 3: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom

Opis projektnih mera je dat u narednoj tabeli. Mere koje se nalaze pod pojmom drugi e biti finansirane od strane drugih ili dodatnih KfW fondova.

Tab. 4: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Herceg Novi


Heceg Novi

2007-2011 2007-2011

Mere FS KC Faza IKfWFaza Iostali Napomene

KC HN 1 Rehabilitacija postojeih kanalizacionih pumpnih stanica (Igalo, Forte Mare, Savina, Meljine)

284.000 Novi M+E i manje graevinske popravke

KC HN 2 Rehabilitacija ispusta Forte Mare 100.000 Prema inspekciji ispusta 2006. godine

KC HN 3 Rehabilitacija postojeeg primarnog sistema i nepredvienih sluajeva

200.000 Nije ukljueno 1. fazu MP DHV

KC HN 4 Izgradnja nove kanalizacione mree (primarni sistem) Kumbor - Zelenika (istoni deo sistema)

1.086.000

KC HN 5 Instalacija novih pumpnih stanica (HN-PS 013 to 011) na novoj kanalizacionoj liniji Kumbor - Zelenika, ukljuujui potisne linije

575.000

KC HN 5.1 Izgradnja nove kanalizacione mree (primarni sistem) Bijela-Kumbor (istoni deo sistema)

1.705.000

KC HN 5.2 Instalacija novih pumpnih stanica (HN-PS 005 to 008) na novoj kanalizacionoj liniji Bijela-Kumbor, ukljuujui potisne linije

439.000

KC HN 5.3 Izgradnja glavne pumpne stanice u Meljinama (HN-PS Meljine) i spajanje PPOV sa potisnom linijom

783.000 Pumpna stanica je potrebna za pumpanje otpadne vode do PPOV Meljine

KC HN 5.4 Izgradnja novog ispusta 900 mm, L=500 m u Meljine i pripajanje na PPOV

1.137.000

KC HN 5.5 Meljine-B PPOV izgradnja - Deo 1 (prva linija mehanikog i biolokog tretmana)

6.563.000

KC HN 6 Vozilo 205.000

13.077.000 0KC HN 7 Projektovanje, tender, nadgledanje,

ispitivanja i nadzor1.308.000 0 Jedinine cene MP DHV ukljuuju 7 % za

inenjering KC HN 8 Nepredvieni sluajevi 654.000 0

KC HN 9 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem) Igalo, 75 ha

909.000

KC HN 10 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem) Herceg Novi, 146 ha

1.768.000

KC HN 11 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem) Meljine, 49 ha

594.000

KC HN 12 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem) Zelenika and Kumbor, 4 ha

30.000


2007-2011 2007-2011

Measures FS KC Phase IKfWPhase Iothers Remarks

KC HN 9 Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) and improvement of service areas (secondary system) Igalo, 75 ha

909,000

KC HN 10 Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) and improvement of service areas (secondary system) Herceg Novi, 146 ha

1,768,000

KC HN 11 Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) and improvement of service areas (secondary system) Meljine, 49 ha

594,000

KC HN 12 Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) and improvement of service areas (secondary system) Zelenika and Kumbor, 4 ha

30,000

KC HN 13 Extension of sewer network (secondary system) Igalo, 15 ha, average of 145 Cap./ha

727,000

KC HN 14 Extension of sewer network (secondary system) Gomila, 33 ha, average of 30 Cap./ha

665,000

KC HN 15 Rehabilitation and extension of sewer network (secondary system) Kumbor, 43 ha, average of 70 Cap./ha

773,000

KC HN 16 Rehabilitation and extension of sewer network (secondary system) Zelenika/Kuti, 70 ha, average of 70 Cap./ha

1,258,000 According to MP Beller 2006 the "Opaica source" may not serve as drinking water source of Herceg Novi when the Skader Lake solution is implemented.

KC HN 16.1 Extension of secondary network in Kutsko Polje

400,000

Rehabilitation and extension of sewer network (secondary system) Biejla - Kumbor, 130 of 237 ha, average of 70 Cap./ha

1,169,000

0 8,293,000KC HN 17 Design, tender, supervision,

investigations and surveys0 829,000 Unit prices MP DHV includes 7 % for

engineeringKC HN 18 Contingencies 0 415,000

Total 15,039,000 9,537,000

Detaljan opis svih mera je dat u Aneksu 1.3. Hidraulika deonica predloenog novog primarnog sistema je data u Aneksu 1.5.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Crna Gora Finalni Izvetaj Draft - 19 - 1.3.1.3 Projektovanje Objekata za Preiavanje

Projekat PPOV e biti uraen u skladu sa kriterijumima za efluent koji se moe isputati u osteljiv recipijent, a koji su definisani prema Standardu Crne Gore. Kriterijum je sledei:

BPK5 < 25 mg/l HPK < 90 mg/l SM < 35 mg/l Ntot < 15 mg/l P < 1 mg/l

U izvetaju Konceptno Projektno Reenje razliite alternative za proces pre-iavanja otpadnih voda su elaborirane. PPOV u kome se odigrava proces sa aktivnim muljem sa aeracionim bazenima je difinisan kao najefikasnije reenje.

Glavni projektni parametri za PPOV su sledei:

Parametar

Projektni Period (Projektni Vremenski Presek) 2031

Procena stanovnitva (stalno stanovnitvo) (privremeno stanovnitvo)

42,214 cap 55,600 cap

Ukupni protok otpadne vode (turistika sezona) (zimski period)

21,580 m/d 9,200 m/d

Ukupno BPK5 optereenje (turistika sezona) (zimski period)

6,037 kg/d 2,701 kg/d

Ukupne SM optereenje (turistika sezona) (zimski period)

7,043 kg/d 3,151 kg/d

Ukupni TKN optereenje (turistika sezona) (zimski period)

1,107 kg/d 495 kg/d

Ukupni P optereenje (turistika sezona) (zimski period)

181 kg/d 81 kg/d


PPOV se sastoji od sledeih delova:

Mehaniki Tretman:

Ulazna pumpna stanica Gruba i fina reetka (2 jedinice) Peskolov (2 jedinice) 198.0 m Primarni talonik (3 jedinice) 1,280 m

Bioloki Tretman: Anaerobni izabran bazen 500 m Aeracioni bazen (4 jedinice) 14,980 m Finalni talonik (6 jedinica) 6,360 m

Tretman Mulja: Pumpne stanice za mulj 1,156 m/h Uguiva mulja 471 m Digestija mulja 3,500 m Mehaniko dehidratisanje mulja

Ostalo: Upravna Zgrada 600 m

U prvoj fazi (Faza I) investicija, PPOV traba da bude izgraeno za oko 24,000 prikljueng broja ekvivalentnih stanovnika (ES).

U prvoj fazi PPOV se sastoji od sledeih delova:

Mehaniki Tretman:

Ulazna pumpna stanica Gruba i fina reetka (1 jedinica) Peskolov (2 jedinice) 198.0 m

Bioloki Tretman: Anaerobni izabran bazen 500 m Aeracioni bazen (2 jedinice) 7,490 m Finalni talonik (2 jedinice) 2,120 m


Tretman Mulja: Pumpne stanice za mulj Bazen za skladitenje mulja 471 m Mehaniko dehidratisanje mulja

Ostalo: Upravna Zgrada 300 m

Bioloki tretman za prvu fazu je dimenzionisan za aerobnu stabiliizaviju mulja u aeracionim bazenima.

Zbog blizine postojeeg kretanja delovi PPOV moraju biti delimino pokriveni ili smeteni u zgrade. Pokrivanje treba da bude primenjeno za sledee delove PPOV:

Reetke (u zgradi) Peskolovi (pokriveni) Anaerobni selektor (pokriveni) Aeracioni bazeni (pokriveni) Finalni talonici (napravljeni da budu pokriveni u kasnijoj fazi) Uguivanje mulja (pokriveno) Mehanika dehidratacija mulja (u zgradi)

Vazduh koji se isputa iz zatvorenih objekata treba da bude tretiran u procesu biolokog preiavanja neprijatnih mirisa koji e biti instalisan na lokaciji PPOV. Rezultati prorauna procesa pokazuju da e za prvu fazu PPOV biti neophodno oko 85 m2, za proces preiavanja vazduha sa filterskom povrinom.

1.3.1.4 Procena Potencijala za Korienje Tretirane Otpadne Vode i Odlaganje Efluenta i Mulja

Otpadadak sa reetke i pesak mora biti uklonjen sa mehanikog tretmana u PPOV.

Godinja koliina otpadaka sa reetke je izraunata i iznosi oko 150 m, i mora biti odloena na deponiju.


Godinja koliina otpadaka sa reetke je izraunata i iznosi oko 180 m, i zakoe mora biti odloena na deponiju.

Deo sa biolokim tretmanom za prvu fazu je dimenzionisan za aerobnu stabili-zaciju mulja u aeracionim bazenima. Viak mulja iz biolokog procesa e biti me-haniki dehidratisan od sadraja suvih estica oko 1% do sadraja suvih estica oko 25%. Godinja koliina dehidratisanog vika mulja je oko 2,000 m. Ova ko-liina moe biti koriena u poljoprivredi ili odloena na deponiju.

Potenicjalno korienje tretirane otpadne vode za navodnjavanje u poljoprivredi je u svakom sluaju ogranieno. Odgovarajue poljoprivredne povrine za korienje tretirane otpadne vode nisu dostupne u blizini lokacije PPOV. Zbog pomenutih injenica ilzaz tretirane otpadne vode iz PPOV treba da bude isputen u morski ispust.

1.3.2 Tivat


Sadanja situacija u Tivtu je da primarni kanalizacioni sistem ne postoji. Sekun-darna kanalizaciona mrea pokriva samo male delove grada sa kratkim ispustima (Seljanovo, Kalimanj, Centar) u Tivatski Zaliv. Postojea mrea se sastoji od gra-vitacionog cevovoda i jedne pumpne stanice sa potisnim cevovodm u Seljanovu.

Regionaln linija interceptora, koja se sastoji od sifona na aerodromu i gravitacio-nog cevovoda (kroz tunel Banje i Grudi) u ispust Traste, je izgraena zajedno od strane Optina Tivat i Kotor. Kanalizacioni sistem Kotora do sada nije prikljuen na ovu liniju interceptora.

Budua kanalizaciona mrea u Tivtu e se sastojati od sledeih delova:

Zapadnog dela (primarna kanalizacioni cevovod od Lepetana do Centra Tivta)

Istonog dela (primarna kanalizaciona cevovod od Centra Tivta do nove pumpne stanice Solila)

Sistema Lutica (primarna kanalizaciona cevovod od Kraia do nove pumpne stanice Solila)


Povezivanja od pumpne stanice Solila do Centralnog Postrojenja za Pre-iavanje Otpadnih Voda u Industrijskoj Zoni Kotora blizu glavnog puta Tivat-Budva

Zajednikog Postrojenja za Preiavanje Otpadnih Voda i industrijskoj Zoni Kotora za Tivat i Kotor

Potisnog i gravitacionog ceviovoda do postojeeg ispusta Trate

Konstrukcija sistema je prikazana na sledeem dojagramu.

LEPE

TAN

E

D.LA

STVA

SELJ

ANO

VO

KALI

MAN

J

ZUPA

RAC

ICA

GR

ADIO

NIC

A

KRAS

ICI

RAD

OVI

CI

DUR

ASEV

ICI

PRZN

O

TIVA

T CE

NTE

R

PPOVTIVAT/KOTOR

TIVATAERODROM

SV. MARKO/O. CVIJECA

ZAPADNI DEO ISTOCNI DEO

PS 02

0

PS 02

1

PS So

lila

Fig. 4: Dijagram Tivatskog Kanlizacionog sistema

Budui kanalizacioni sistem e biti izgraen u sledeim fazama:

Faza I Istoni deo je u fazi pripreme (detaljan projekat, tenderska dokumentacija). Ovaj deo e biti finansiran od strane KfW-a. Pomenuti deo treba da bude privremeno povezan potisnim cevovodom sa postojeim regionalnim cevovodom Kotor-Tivat blizu tunela za otpadne vode Banje i Grude .

Deonica zapadnog dela izmeu Seljanova i Centra Tivta e takoe biti razvijena u prvoj fazi.


Rezultat prve faze je da e vei deo grada Tivta biti povezan sa ispustom Trate.

Faza II U drugoj fazi zapadni deo izmeu Donje Lastave i Seljanova bie dalje razvijen. Zatim e, ceo deo grada Tivta biti prikljuen do ispusta Tarte.

Faza III Sistem Lutica e biti razvijen u treoj fazi zajedno sa prikljuenje TIvatskog sis-tema do PPOV Kotor/Tivat i to potisnim cevovodom. Zbog toga je neophdno pri-lagoavanje pupmpne stanice Solila i instalacija nove mehanike i elektrine opreme. U treoj fazi kompletni tivatki sistem e biti prikljuen na novo PPOV za Tivat i Kotor.

PPOV za Kotor i Tivat je lociran u industrijskoj zoni Kotora, blizu glavnog puta Budva - Tivat i puta do poluostrva Lutica, blizu aerodroma. Ova velika, ravna povrina omoguava irok spektar procesa za preiavanje. PPOV Kotor e imati mehaniki i bioloki tretman. Ovaj deo postrojenja e biti projektovan tako da podrava faznost kako bi se omoguili nii investicioni trokovi. Ovakvo reenje zahteva pumpanje svih otpadnih voda od Kotora pomou PS Peluica kroz postojei i novi potisni cevovod i postojei kanalizacioni tunel Vrmaci i pum-panje svih otpadnih voda Tivta kroz PS Solila kroz novi potisni cevovod. Pumpna stanica na PPOV e pumpati tretiranu otpadnu vodu kroz novi potisni cevovod, kroz postojei kanalizacioni tunel Banje i Grude do ispusta Trate.


Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, e biti izvrene kao prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mrea koja e biti produena u Severnom delu kanalizacionog sistema u Tivtu. Predloene projektne mere su prikazane na narednom crteu (jarko oznaeno plavom bojom).


Fig. 5: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Tivtu



Tab. 5: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Tivat

Tivat

2007-2011 2007-2011


KC T 1 Rehabilitacija postojeih kanalizacionih pumpnih stanica (Seljanovo)

Ve uraeno iz lokalnih fondova

KC T 2 Izgradnja nove kanalizacione mree (primarni sistem) Seljanovo - Tivat centar, priblino 2,000 m DN 500

714.000 Sekcija Tivat centar do Trata regionalna linija (Solila) e finansirati KfW u sklopu drugog projekta

KC T 2.1 Rehabilitacija ispusta Trate 50.000 Prema inspekciji ispusta iz 2006. godine.Trokovi e biti podeljeni izmeu Kotora i Tivta.

KC T 2.1 Rehabilitacija postojeeg primarnog sistema i nepredvienih sluajeva

202.000 Ukljuujui sifon DN 500 i prespajanje industrijske zone

KC T 3 Vozila delimino 100.000 Ukljueno u sumu okvirnih trokova

1.066.000KC T 4 Projektovanje, tender, nadgledanje,

ispitivanja i nadzori107.000 Jedinine cene MP DHV ukljuuju 7 % za

inenjering KC T 5 Nepredvieni sluajevi 54.000

KC T 6Proirenje kanalizacione mree (sekundarni sistem) Seljanovo, 25 ha, 75 stanovnika/ha

781.000

KC T 6.1Proirenje kanalizacione mree (sekundarni sistem) u Gradiosnici i Domidranu

Ruralno podruje, trokovi priblino 1 milion

781.000KC T 7 Projektovanje, tender, nadgledanje,

ispitivanja i nadzori78.000 Jedinine cene MP DHV ukljuuju 7 % za

inenjering KC T 8 Nepredvieni sluajevi 39.000

Ukupno 2.125.000 0


1.3.3 Kotor


Postojei kanalizacioni sistem u Kotoru pokriva delove optine Kotor i sutinski se sastoji od sledeih delova:

Primarnog sistema od PS Plagente do starog grada Kotor (sifon)


Gravitacionog kolektora od starog grada u Kotoru do pumpne stanice Peluica

Kanalizacionog sistema Stari Grad (dugaak) u starom gradu Kotora Regionalne linije od Kotora do lokacije Trate (kanalizacioni tunel Vrmac,

sifon, i kanalizacionog tuenla Banje i Grude) Ispusta Trate Pumpnih stanica u Plagenti, Starom Gradu, Peluici, Solila-Industrijskoj

zoni

Ne postoji primarni sistem u Dobroti i na poluostrvu Vrmac. Postojea kanaliza-ciona mrea u industrijskoj zoni nije u funkciji.

Ovaj regionalni cevovod Kotor-Trate je dimenzionisan za podravanje svih ot-padnih voda iz Kotora i Tivta i transportuje ih do ispusta u Zaliv Trate.

Budua kanalizaciona mrea u Kotoru se sastoji od sledeih delova:

Istonog dela (primarni kanalizacioni cevovod D. Orahovac-Ljuta-Dobrota-Kotor i osam pumpnih stanica (PS004, PS005, PS006, PS007, PS008, CS2, PS 011 i PS Plagente)

Zapadnog dela (primarni kanalizacioni cevovod Donji Stoliv-Pranj-Kotor i osam pumpnih stanica (PS012, PS013, PS014, PS015, PS016, PS017, PS018 i PS 019)

Postrojenja za preiavanje otpadnih voda (za Kotor i Tivat) u industrijs-koj zoni Kotora

Regionalnog cevovoda Kotor-Trate (primarna kanalizaciona linija Pelui-ca PS do ispusta Trate)

PPOV za Kotor i Tivat je lociran u industrijskoj zoni Kotora, blizu glavnog puta Budva - Tivat i puta do poluostrva Lutica, blizu aerodroma. Ova velika, ravna povrina omoguava irok spektar procesa za preiavanje. PPOV Kotor e imati mehaniki i bioloki tretman. Ovaj deo postrojenja e biti projektovan tako da podrava faznost kako bi se omoguili nii investicioni trokovi. Ovakvo re-enje zahteva pumpanje svih otpadnih voda od Kotora pomou PS Peluica kroz postojei i novi potisni cevovod i postojei kanalizacioni tunel Vrmaci i pumpanje svih otpadnih voda Tivta kroz PS Solila kroz novi potisni cevovod. Pumpna stani-ca na PPOV e pumpati tretiranu otpadnu vodu kroz novi potisni cevovod, kroz postojei kanalizacioni tunel Banje i Grude do ispusta Trate.


Konstrukcija sistema je prikazana na sledeem dijagramu.

PS 01

2

PS 01

3

PS 01

4

PS 01

5

PS 01

6

PS 017

MUO

PS 019

PS 018

PS PPOV

PS Peluzica

PS Plagente

CS-2

D. ORAHOVAC

PS 00

8

PS 00

7

PS 00

6

PS 00

5

PS 00

4

DOBROTADONJI STOLIV

TIVAT SISTEM PPOV TIVATKOTOR

PRCANJ2. FAZA

PRCA

NJ

1. PH

ASE

ISPUSTTRASTE

INDUSTRIJSKAZONA

KOTOR(PLAGENTE)

KOTOR(STARI GRAD)

KOTOR(SKALJARI)

Fig. 6: Dijagram Kanalizacionog Sistema u Kotoru

Risan i Perast e u budunost osnovati nezavisnu servisnu oblast sa odvojenim PPOV. Ovaj budui kanalizacioni sistem e se sastojati od:

Zapadnog dela (primarni kanalizacioni sistem u Risnu i nova pumpna stanica PS001)

Istonog dela (primarni kanalizacioni sistem u Perastu i dve nove pumpne stanice PS002 i PS003)

Postrojenja za preiavanje otpadnih voda (za Risan i Perast) u junom predgrau Risna, ukljuujui njegov novi ispust u Risanski Zaliv

Konstrukcija sistema je prikazana na sledeem dijagramu. .


PS 003

PS 00

2

PERAST

PPOV RISAN

ISPUST

PS 001

RISAN

Fig. 7: Dijagram Kanalizacionog Sistema u Risnu

Budui kanalizacioni sistem Kotora (ukljuujui Risan i Perast) e biti izveden po sledeim fazama:

Faza I Rehabilitacija postojeeg kanalizacionog sistema i pumpnih stanica e biti uraena u prvoj fazi. Dalje, rehabilitacija ispusta Trate bi trebalo da se obavi istom periodu.

Sledee deonice kanalizacione mree e biti razvijene u prvoj fazi:

Izgradnja prvog dela istone ekstenzije Kotora novi kanalizacioni cevovod u Plagenti sa pumpnim stanicama (od CS 2 do PS Plagente), (nije finansirao od strane KfW-a)

Izgradnja drugog dela istone ekstenzije Kotora novi kanalizacioni cevovod Kamp Sveti Stasije (ukljuujui pumpne stanice CS 2, PS 008 i PS 007)

Povezivanje postojeeg kanalizacionog sistema u Kotoru sa PS Peluica

Faza II Sledee mere e biti izveden u drugoj fazi:


Izgradnja prvog dela zapadne ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona linija DN250 i DN300 Pranj-Kotor (od PS 016)

Rekonstrukcija Peluzica (dodatna nova oprema) i izgradnja novog potisnog cevovoda (DN300, 1,250 m)

Rekonstrukcija primarnog sistema (DN800, 1,340 m i 1,495 m) do postojeeg ispusta Trate i rehabilitacija postojee PS Solila (za povezivanje industrijske zone)

Izgradnja drugog dela zapadne ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona linija Donji Stoliv - Pranj (ukljuujui PS012, PS013 i PS016) i povezivanje prvog dela zapadne ekstenzije u Prnju

Izgradnja treeg dela istone ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona linija Orahovac - Ljuta (ukljuujui PS 004, PS 006) i izgradnja drugog dela istone ekstenzije u Svetom Stasiju

Povezivanje nove kanalizacione mree u Risnu (ukljuujui pumpnu stanicu PS 01 i potisni cevovod)

Izgradnja nove kanalizacione mree u Perastu (ukljuujui pumpne stanice PS 02 i PS 03 i potisne cevovode)

Izgradnja PPOV u Risnu za Risan i Perast Izgradnja novog ispusta (DN 400, 500 m u Risnu)

Faza III Sledee mere e biti izvedene u treoj fazi:

Izgradnja PPOV Kotor/Tivat u industrijskoj zoni i prikljuenje primarnog sistema

Izgradnja nove pumpne stanice (na PPOV) sa novim cevovodom (DN800, 2000 m duine)

Izgradnja nove kanalizacione linije Kraii - PS021 na poluostrvu Lutica i instalacija 3 pupmne stanice (PS Solila, PS 020 i PS 021) sa novim cevo-vodom (DN500, 2,100 m duine i DN250, 1,200 m duine) za povezivanje poluostrva Lutice i Tivta na PPOV.


Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, e biti izvrene kao prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mrea koja e biti produena i


rehabilitovana.. Predloene projektne mere su prikazane na narednom crteu (jarko oznaeno plavom bojom).


Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, e biti izvrene kao prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mrea koja e biti i rehabilitovana. Predloene projektne mere su prikazane na narednom crteu (jarko oznaeno plavom bojom).


Fig. 8: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Kotoru



Tab. 6: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Kotor

2007-2011 2007-2011


KC K 1 Rehabilitacija postojeih kanalizacionih pumpnih stanica (Plagente, Stari Grad, Solila-ind. zona)

163.000 Peluica je ve rehabilitovana

KC K 2 Rehabilitacija ispusta Trate 100.000 Prema inspekciji ispusta iz 2006. godine.Trokovi e biti podeljeni izmeu Kotora i Tivta.

KC K 3.1 Rehabilitacija sifonske regionalne linije line

53.000

KC K 3.2 Rehabilitacija postojeeg primarnog sistema, rehabilitacija tornja na ispustu i prespajanje industrijske zone u Kotoru

270.000

KC K 4.1 Izgradnja delova kotorskog istonog proirenja -nova kanalizaciona mrea (primarni sistem) Kamp - Sv. Stasije

834.000

KC K 4.2 Pripajanje na sifon DN 300 sa pumpnom stanicom i komorom

176.000

KC K 5 Instalacija novih pumpnih stanica (PS 007 to PS 008) za prvi deo istonog proirenja, samo stanice za podizanje vode

209.000

KC K 6.1 Vozilo za ispiranje (mala verzija) 100.000

KC K 6.2 Vozilo sa opremom za TV inspekciju 90.000

KC K 6.3 Merna oprema za CH4, CO2 i H2S, oprema za zatitu disajnih puteva

3.000

1.998.000KC K 7 Projektovanje, tender, nadgledanje,

ispitivanja i nadzor200.000

KC K 8 Nepredvieni sluajevi 100.000

KC K 9.1 Proirenje kanalizacione mree (sekundarni sistem) Kotor Plagente (Zona 12), 17 ha, 75 stanovnika/ha

532.000

KC K 9.2 Proirenje kanalizacione mree (sekundarni sistem) Kotor Plagente (Zone 13, 15), 35 ha, 75 stanovnika/ha

1.094.000

KC K 9.3 Proirenje kanalizacione mree (sekundarni sistem) Kotor Plagente (Zona 14), 30 ha, 60 stanovnika/ha

825.000

KC K 9.4 Proirenje kanalizacione mree (sekundarni sistem) Kotor Plagente (Zona 16), 33 ha, 75 Cap./ha

1.031.000

KC K 10.1 Proirenje kanalizacione mree (sekundarni sistem) Kotor Skaljari, 20 ha, 150 stanovnika/ha

995.000

KC K 10.2 Proirenje kanalizacione mree (sekundarni sistem) Kamp - Sv. Stasije, 60 ha, 95 stanovnika/ha

2.170.000

KC K 11 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) Kotor Skaljari (Zona 8), 7 ha proseno 150 stanovnika/ha

35.000

KC K 12 Proirenje i rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) Kotor Stari Grad (Zona 11), 9 ha proseno 75 Cap./ha

113.000


2007-2011 2007-2011

Measures FS KC Phase IKfWPhase Iothers Remarks

KC K 9.1 Extension of sewer network (secondary system) Kotor Plagente (Zone 12), 17 ha, 75 Cap./ha

532,000

KC K 9.2 Extension of sewer network (secondary system) Kotor Plagente (Zone 13, 15), 35 ha, 75 Cap./ha

1,094,000


825,000


1,031,000

KC K 10.1 Extension of sewer network (secondary system) Kotor Skaljari, 20 ha, 150 Cap./ha

995,000

KC K 10.2 Extension of sewer network (secondary system) Kamp - Sv. Stasije, 60 ha, 95 Cap./ha

2,170,000

KC K 11 Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) Kotor Skaljari (Zone 8), 7 ha av. 150 Cap./ha

35,000

KC K 12 Extension and rehabilitation of existing sewer network (secondary system) Kotor Stari Grad (Zone 11), 9 ha av. 75 Cap./ha

113,000

KC K 13 Rehabilitation of the galleries (service tunnels) in Kotor Stari Grad (Zone 11)

100,000 According to existing study "SHORT TERM MISSION TO MONTENEGRO TO ASSESS POSSIBLE INVESTMENT MEASURES IN TIVAT, KOTOR, AND HERCEG NOVI"

KC K 14.1 Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) Kotor Plagente (Zone 2, 3, 4, 5, 6, 7), 7 ha av. 75 Cap./ha

120,000

2,805,000 4,210,000KC K 15 Design, tender, supervision,

investigations and surveys281,000 421,000

KC K 16 Contingencies 140,000 211,000

Total 5,524,000 4,842,000


1.3.4 Budva


Sistem Budva se sastoji od sledeih delova:

Kanalizacioni sistem Budve koji je povezan sa PPOV Budva Kanalizacioni sistem Petrovac/Buljarice koji je povezan sa PPOV

Petrovac

1. Budva


Postojei, primarni sistem sastoji se od kanalizacionih cevi u centralnom delu Budve i Beia lociranih du obale. Zahvaljujui injenici da ne postoji gotovo nikakav pad u pravcu prostiranja kolektora, crpne stanice Stari Grad, Budva 1, Budva 2, Beii 2 i Beii 1 su u funkciji. Kanalizacioni ispust u more izveden je sa poetkom na poluostrvu Zavala i krajem juno od ostrva Sveti Nikola.

U buduem sistemu postoji centralno PPOV za Budvu. Svi postojei kanalizacioni sistemi moraju biti povezani na novo PPOV. Neophodno je prikljuenje novih delova - predgraa kao to su Jaz, Mrevo Polje i Sveta Petka na PPOV i proirenje postojeeg sistema. Konstrukcija budueg sistema je data na narednom dijagramu. Postojei servisi su oznaeni jarkom bojom.

STAR

A BU

DVA

KAM

ENO

VO

MIL

OCE

R

JAZ

PS Ja

z

BUDVA

PS Stari grad

BECI

CI

PS Be

cici 1

PS Kamenovo

PRZN

OPS

Pr

zno

PS M

iloce

r

PS Sv

etiS

tefa

n

PS Bu

dva 2

PS Be

cici

2

PS Bu

dva 1

PPOV BUDVA

SVET

IST

EFAN

PS Kamenovo novo

ISPUST BUDVA

MRC

EVO

POLJ

E

PRIJ

EVO

R

Fig. 9: Dijagram Kanalizacionog Sistema u Budvi

Budui kanalizacioni sistem e biti e biti izveden po sledeim fazama:

Faza I Glavne mere u prvoj fazi su:

Izgradnja dodatnog paralelnog ispusta izmeu Zavala i Sveti Nikola, s obzirom da kapacitet postojeeg ispusta nije dovoljan

Rehabilitacija postojeih pumpnih stanica (Sveti Stefan, Miloer, Kamenovo, Prno) i primarnog sistema da bi se izbegli pucanja i prelivi.

Faza II


Druga faza se sastoji od sledeih mera:

Izgradnja prve faze novog PPOV Budva, Povezivanje kanalizacione mree na novo PPOV implementacijom sle-

deih mera: Nadogradnja pumpne stanice Budva 2 odgovarajuim potisnim

cevovodom za pumpanje otpadne vode na pumpnu stanicu Beii 2

Nadogradnja pumpne stanice Beii 2 odgovarajuim potisnim cevovodom za pumpanje otpadne vode na budue PPOV

Izgradnja novog gravitacionog cevovoda (ukljuujui sifon) za povezivanje budueg PPOV na ispust na poluostrvu Zavala

Izgradnja novog gravitacionog cevovoda za povezivanje Rafailovia i oko-line sa Beiima i nadogradnja postojee PS Beii 1 odgovarajuim po-tisnim kolektorom

Povezivanje Svetog Stefana na centralnu kanalizacionu mreu u Rafailoviima nadogradnjom postojeih pumpnih stanica na Svetom Ste-fanu, Miloeru, Kamenovu i Prnu potisnim kolektorima i izgradnjom pumpne stanice Novo Kamenovo.

Faza III Mere tree faze su sledee:

Izgradnja druge faze PPOV Budva, Izgradnja novog primarnog kanalizacionog cevovoda za Mrevo Polje, Jaz

i Svetu Petku (gravitacioni kolektor), ukljuujui pumpnu stanicu Jaz za povezivanje Mrevog Polja i Jaza sa novim potisnim cevovodm na kanlizacionu mreu centralnog dela Budve

Nadogradnja postojeih pumpnih stanica Stari Grad i Budva 1 potisnim cevovodom

2. Petrovac/Buljarica

Postojei, primarni sistem sastoji se od kanalizacionih cevi u centralnom delu Petrovca lociranih du obale. Crpna stanica Petrovac i ispust u more izgraeni su blizu centra Petrovca za isputanje otpadnih voda u Jadransko more.

Za budue proirenje kanalizacione mree, razraeno je nekoliko mera koje bi omoguile prikljuenje novih oblasti i izgradnju jednog centralnog PPOV za


Petrovac i Buljarice. Paralelno sa tim mora se razviti sekundarna mrea u nvoim oblastima/okolini. Struktura budueg sistema je prikazana na sledeem dijagramu. Postojee servisne povrine su obeleene jarkom bojom.

PETROVAC

BULJ

ARIC

A

PS Pe

razic

aD

o

PS Pe

trova

c

PS 00

1

PS 00

3

PS 00

2

PPOV PETROVACBULJARICE

PER

AZIC

ADO

KALU

DJER

AC

ISPUSTPETROVAC

Fig. 10: Dijagram Kanalizacionog Sistema Petrovac/Buljarice

Budui kanalizacioni sistem e bit izvede po sledeim fazama:

Faza I Glavne mere prve faze su:

Popravka postojeeg ispusta i Rehabilitacija postojeih pumpnih stanica (Petrovac, Perazia Do) i pri-

marnog sistema u Petrovcu.

Faza II Druga faza se sastoji od sledeih mera:

Izgradnja novog PPOV Pterovac blizu Kaluerca, Povezivanje Petrovca na novo PPOV sledeim merama:

Izgradnja pumpne stanice Petrovac sa potisnim cevovodom i graninim (okolnim) gravitacionim kolektorom,


Izgradnja PS 001 sa potisnim kolektorom i graninim (okolnim) gravitacionim kolektorom,

Sledee mere e biti realizovane za isputanje tretirane otpadne vode u otvoreno more: Gravitacioni kolektor na plau Buljarice, Novi ispust na novom PPOV da bi se izbeglo kvarenje kvaliteta

vode za kupanje.

Faza III Mere tree faze su sledee:

Izgradnja novog primarnog kanalizacionog sistema u Perazia Do, Izgradnja pumpne stanice Perazia Do sa pripadajuim potisom i gravi-

tacionog kolektora za povezivanje Perazia Do sa Petrovecem, Izgradnja novog primarnog kanalizacionog sistema u Buljaricama, ukljuu-

jui pumpnu stanicu PS 002 za prelaz crossing of a water course and ad-jacent gravity main,

Izgradnja pumpne stanice PS 003 sa odgovarajuim potisom za povezivanje Muljarica sa buduim PPOV.


1. Budva

Prva faza budueg sistema je prikazana sledeem dijagramu. Jarko obojene mere plavom bojom e biti izvedene kao priorotetne investicije. U prvoj fazi nije neophodno proirenje sekundarnog kanalizacionog sistema u Budvi.


Fig. 11: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Budvi

2. Petrovac/Buljarica

Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, e biti izvrene kao pri-oritetne investicije. Predloene projektne mere su prikazane na narednom crteu (jarko oznaeno plavom bojom).


Fig. 12: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Pet-rovcu/Buljaricama



Tab. 7: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Budva i Petrovac/Buljarice

2007-2011 2007-2011


KC BU 1 Rehabilitacija postojeih kanalizacionih pumpnih stanica (Sv. Stefan, Miloer, Kamenovo, Przno)

260.000 Pumpne stanice u Budvi su rhabilitovane projektom USAid -a

KC BU 2 Rhabilitacija postojeih kanalizacionih pumpnih stanica (Petrovac, Perazica Do)

100.000

KC BU 3 Izgradnja novog dodatnog ispusta u Budvi DN 600 pored postojeeg DN 500, zbog nedovoljnog kapaciteta

2.059.000 Prema inspekciji ispusta 2006. godine i hidraulikim proraunima, zahteva se samo ako se PPOV nee graditi u prvoj fazi

KC BU 4 Popravka postojeeg ispusta (Petrovac) 200.000 Prema inspekciji ispusta 2006. godine

KC BU 5 Rehabilitacija postojeeg primarnog sistema i nepredvienih sluajeva

560.000

KC BU 6 Izgradnja PPOV Budva 8.036.000KC BU 7.1 Instalacija novih pumpnih stanica

(Beii 2) za pripajanje postojee primarne mree na PPOV Budva, ukljuujui potisnu liniju

1.090.000

KC BU 7.2 Pripajanje Budva 2 pumpne stanice na novu Beii 2 pumpnu stanicu

28.000

KC BU 8.1 Pripajanje PPOV Budva na ispust (gravitacioni cevovod i sifon)

876.000

KC BU 8.2 nema dodatnog ispusta DN 600 -2.059.000

KC BU 9 Vozila delimino 205.000

3.384.000 7.971.000KC BU 10 Projektovanje, tender, nadgledanje,

ispitivanja i nadzori339.000 798.000

KC BU 11 Nepredvieni sluajevi 170.000 399.000

Ukupno 3.893.000 9.168.000

Ako se izgradi PPOV nema potrebe za dodatnim ispustom. Duina postojeeg

ispusta moe da se smanji nakon izgradnje PPOV. Na taj nain bie povean kapacitet

za budue potrebe.


1.3.5 Bar


Budui decentralizovan kanalizacioni sistem Bara sastoji se od dva dela: Bar i Sutomore.


1. Bar Postojei primarni sistem kanalizacione mree u Baru sastoji se od kanalizacione cevi u centralnom delu Bara i unju, du jadranske obale. Zbog injenice da blizu tome ne postoji nagib u pravcu protoka kanalizacionog kolektora, pumpne stanice PS Luka i PS Glavna rade. Ispust je izgraen na poluostrvu Volujica za isputanje otpadnih voda u Jadransko more.

Budui kanalizacioni sistem Bara se sastoji od:

Istonog dela (primarna kanalizaciona linija Masline-Bar) Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija uanj postojei kanali-

zacioni sistem Bara - Luka) Centralnog postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Baru u industri-

jskoj zoni Bara sa ispustom na poluostrvu Volujica.

Konstrukcija sistema je prikazana na narednom dijagramu.

B A R

P S Luka 1

P S Luka 2

S TA R I B A R

MAS

LIN

E

PS 00

5

PS 00

4

P P O V LU K AB A R

S U S A N J /P O LJE

DOBR

AVO

DA

IS P U S TV O L U JIC A

P S G lavna

PORT

BA

R

B A R IN D U S TR IJS K A

ZO N A

Fig. 13: Dijagram Kanalizacionog Sistema Bar

Budui kanalizacioni sistem e biti izveden u skladu sa narednim fazama:

Faza I Za centar Bara nisu potrebne mere za prvu fazu.


Faza II U drugoj fazi treba da se rehabilituje postojea kanalizaciona mrea.

Zapadni deo sistema (primarna kanalizaciona linija uanj-Bar) pokriva naselja Novo naselje, Zukotrlica, grad Bar i industrijsku zonu Bara. Ova kanalizaciona linija obuhvata postojei cevovod i novi primarni kanalizacioni cevovod. U drugoj fazi delovi starih kanalizacionih cevi e biti zamenjeni novim zbog nedovoljnog kapaciteta.

U drugoj fazi e biti izgraeno postrojenje za preiavanje otpadnih voda u Baru. PPOV Bar je lociran u industrijskoj zoni Bara, blizu glavnog obalskog puta, na ravnoj povrini, na oko 10m iznad nivoa mora. Velika povrina omoguava i-rok spektar procesa preiavanja. PPOV Bar e imati opremu za mehaniki i bioloki tretman za uklanjanje ugljenika i njegova izgradnja e biti realizovana u fazama da bi se zadrali niski inicijalni investicioni trokovi.

Za transport otpadne vode zapadnog sistema do novog PPOV Bar u drugoj fazi, tri pumpne stanice (PS Luka 1, PS Luka 2 i PS Glavna) treba da budu rekonstrui-sane ili iznova izgraene.

Tretirana otpadna voda e biti odvedena kroz novi gravitacioni kolektor do pumpne stanice Glavna, odakle e se pumpati kroz novi potisni cevovod do no-vog ispusta Volujica koji e biti izgraen u drugoj fazi.

Faza III PPOV Bar takoe treba da primi svu otpadnu vodu iz istonog dela kanalizacio-nog sistema Bar. U treoj fazi PPOV Bar, zbog toga, treba da bude proireno.

Istoni deo sistema (primarna kanalizaciona linija Masline-Bar) pokriva Masline, Dobru Vodu, naselje Dubrava, Marin Plou i Nisice, i industrijsku zonu Bara. Sistem ukljuuje primarni kanalizacioni cevovod i dve pumpne stanice (PS004 i PS005) i bie razvijen u treoj fazi.

2. Sutomore

Postojei sistem u Sutomoru se sastoji od kanalizacionih cevi u centralnom delu Sutomora i du obale na Brcu. Otpadna voda iz Brca se pumpa uz pomo


pumpne stanice Botun do sistema Sutomore, odakle se sputa gravitaciono hidro tehnikim tunelom u more, bez ikakvog ispusta.

Budui kanalizacioni sistem u Sutomoru e se sastojati od:

Istonog dela (primarna kanalizaciona linija u Sutomoru) Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija anj Sutomore) Postrojenja za Preiavanje Otpadnih Voda u Sutomoru sa ispustom u

hidro tehnikom tunelu.

Konstrukcija sistema je prikazana na narednom dijagramu.

SUTOMORE

CANJ

BRCA

PS Su

tom

ore

PS M

ain

PS 00

3

PS Canj

MIS

ICI /

DJU

RM

ANI

PPOV SUTOMORE

ZAGRADJESU

TOM

OR

E 1

ISPUST SUTOMORE

Fig. 14: Dijagram Kanalizacionog Sistema Sutomore

Budui kanalizacioni sistem e biti uraen u skladu sa narednim fazama:

Faza I Glavne mere prve faze su:

Izgradnja novog ispusta u Sutomoru (1,500 m) Rekonstrukcija pumpne stanice Botun u Sutomoru i izgradnja gravitacio-

nog kolektora do novog ispusta u Sutomoru, zbog nedovoljnog kapaciteta Rehabilitacija postojee pumpne stanice anj i ispusta u anju


Faza II U drugoj fazi istoni deo sistema e biti razvijen. Sastoji se od dva nova orimrna kanalizaciona cevovoda i pokriva naselja Ratac i elezniko Naselje.

Zapadni deo sistema pokriva naselja Zagrade i novu razvijenu turistiku oblast u Sutomoru. Novi primarni sistem treba da bude izgraen u drugoj fazi.

Kanalizacioni sistem Sutomora treba da bude proiren u pravcu severa, u drugoj fazi.

U drugoj fazi prvi deo PPOV Sutomora e biti izgraen. U ovom izgraenom delu PPOV, bie tretirane otpadne vode iz zapadnog, severnog i istonog dela. Zbog toga, nova pumpna stanica (PS Glavna 2) mora biti izgraena i PPOV mora biti povezano na ispust u Sutomoru (videti prvu fazu). PPOV Sutomore je locirano blizu postojeeg hidro tehnikog tunela.

Faza III U treoj fazi bie izgraen sistem anj (primarna kanalizaciona linija anj - Sutomore) koji ukljuuje naselja anj, Miii, i Haj-Nehaj. Sastoji se od novih kanalizacionih cevovoda i dve pumpne stanice (PS anj i PS 003).

Zbog toga je u treoj fazi potrebna izgradnja drugog dela PPOV Sutomore.


1. Bar

Nisu potrebne mere za centar Bara u prvoj fazi za primarni sistem. Sekundarna mrea u Baru treba da bude rehabilitovana i poboljana iz drugih fondova.

2. Sutomore

Mere prve faze, koja je pomenuta u prethodnom tekstu, su prikazane na narednom dijagramu, jarkom plavom bojom. Ove mere predstavljaju prioritetne investicije.


Fig. 15: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Baru i Sutomoru

Opis projektnih mera zajedno sa investicionim trokovima je dat u narednoj ta-beli. Mere koje se nalaze pod pojmom drugi e biti finansirane od strane drugih ili dodatnih KfW fondova.


Tab. 8: Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Bar i Sutomore

2007-2011 2007-2011


KC BA 1 Rehabilitacija postojeih kanalizacionih pumpnih stanica (anj)

63.000 Rehabilitacija pumpnih stanica Topolica i Volujica finansirae italijanska kompanija Eptisc

KC BA 1.1 Popravka postojeeg ispusta (anj) 100.000 Prema inspekciji ispusta od strane ViK Bar 2003. i 2006. godine, inspekcuje od strane konsultanta nisu mogle biti izvedene zbog intervencije lokalne policije

KC BA 2 rekonstrukcija pumpne stanice (PS Sutomore-Botun) za pripajanje Sutomora na ispust

237.000 U fazi II pripajanje na PS Glavna i PPOV Sutomore

KC BA 3 Izgradnja nove kanalizacione mree (primarni sistem) u Sutomoru (zbog nedovoljnog kapaciteta postojee mree)

197.000

KC BA 4 Izgradnja novog ispusta 500 mm, L=1,500 m u Sutomoru

1.369.000

KC BA 6 Vozilo 205.000

2.171.000 0KC BA 7 Projektovanje, tender, nadgledanje,

ispitivanja i nadzori217.000 0 Jedinine cene MP DHV ukljuuju 7 % za

inenjering KC BA 8 Nepredvieni sluajevi 109.000 0

KC BA 9 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem) Bar centar, 213 ha proseno 95 ES/ha

0

KC BA 9 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem) u Baru centar i Bjelisi, 213 ha proseno 95 ES/ha

2.696.000

KC BA 10 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem) Susanj, 97 ha proseno 85 PE/ha

1.831.000

KC BA 11 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem)Stari Grad, 43 ha av. ES/ha

323.000

KC BA 12 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem) anj, 13 ha proseno 230 PE/ha

283.000

KC BA 13 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem)Brca, 39 ha proseno 95 ES/ha

494.000

KC BA 14 Rehabilitacija postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) i poboljanje servisnih podruja (sekundarni sistem)Sutomore, 72 ha proseno 150 ES/ha

1.254.000

KC BA 15 Proirenje postojee kanalizacione mree (sekundarni sistem) in Barskom Polju 10 ha proseno 50 ES/ha

214.000

0 7.095.000KC BA 15 Projektovanje, tender, nadgledanje,

ispitivanja i nadzori0 710.000 Jedinine cene MP DHV ukljuuju 7 % za

inenjering KC BA 16 Nepredvieni sluajevi 0 355.000

Ukupno 2.497.000 8.160.000



1.3.6 Ulcinj

1.3.6.1 Tehniko reenje

Postojei primarni sistem sastoji se od sledea etiri podsistema:

Podsistem Valdanos sa kolektorom postavljenim paralelno obali, sa isputanjem u otvoreno more preko ispusta Valdanos.

Podsistem starog greda Ulcinja sa gravitacionim cevima za prenos otpadnih voda do crpne stanice Pristan, odakle se otpadne vode prepumpavaju na otvoreno more preko ispusta.

Podsistem du puta Ulcinj Bar i Ulcinj Velika plaa sa gravitacionim cevovodom za prenos otpadnih voda do crpne stanice Porte Milena, odakle se dalje prepumpava na otvoreno more preko ispusta.

Hotel Velika Plaa sa sopstvenom crpnom stanicom i ispustom za odlaganje otpadnih voda u mali kanal Porte Milena.

U buduem sistemu predvieno je jedno centralno postrojenje za Ulcinj. Svi postojei kanalizacioni sistemi moraju se prikljuiti n

vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda.pdf

Documents