vodič za lokalne samouprave - certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem

n a c i o n a l n a a l i j a n s a z a l o k a l n i e k o n o m s k i r a z v o j

certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem

vodič za lokalne samouprave

n a t i o n a l a l l i a n c e f o r l o c a l e c o n o m i c d e v e l o p m e n t

certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem

vodič za lokalne samouprave

Vodič za lokalne samouprave4

Vodič za lokalne samouprave – Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, verzija 1© 2012 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)Sva prava zadržana.

Štampanje i izradu ove publikacije pomogao je američki narod preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). Nacionalna alijansa za lokalni ekonom-ski razvoj (NALED) je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.Broj ugovora: AID 169-C-00-11-00102 SLD_SUB006 NALED

Obaveštenje O autOrskOm pravu

5Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem

sadržaj

uvod .................................................................................................................................................................................. 7

o PRoGRAMu CERTIFIKACIJE oPšTInA ............................................................................................................................. 8

METodoLoGIJA PRoCESA CERTIFIKACIJE ....................................................................................................................... 10Period pripreme za ulazak u proces .......................................................................................................................................................... 10Proces certifikacije ....................................................................................................................................................................................... 12Postupak promocije stečenog certifikata ................................................................................................................................................. 14Nadzorna provera ......................................................................................................................................................................................... 14Recertifikacija ............................................................................................................................................................................................... 14

KRITERIJuMI ZA CERTIFIKACIJu ...................................................................................................................................... 16Kriterijum broj 1: Stateški plan lokalnog razvoja ................................................................................................................................. 16Kriterijum broj 2: Odeljenje/Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) .......................................................................... 20Kriterijum broj 3: Stalni Privredni savet ................................................................................................................................................. 27Kriterijum broj 4: Sistem usluga za dobijanje građevinske dozvole ................................................................................................. 30Kriterijum broj 5: Postojanje analitičke osnove za podršku lokalnoj poslovnoj zajednici i privlačenje investicija ................ 35Kriterijum broj 6: Promocija ulaganja i kvaliteta poslovnog ambijenta ........................................................................................... 41Kriterijum broj 7: Kreditna sposobnost i kreditna opravdanost ....................................................................................................... 45Kriterijum broj 8: Praćenje dinamike lokalnog tržišta rada i aktivan odnos prema utvrđenom stanju i potrebama .............. 47Kriterijum broj 9: Grad/Opština razvija partnerstvo/saradnju javnog i privatnog sektora ........................................................ 51Kriterijum broj 10: Adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge ................................................................................. 55Kriterijum broj 11: Transparentna politika lokalnih poreza, naknada i taksi .................................................................................. 58Kriterijum broj 12: Informacione tehnologije ....................................................................................................................................... 60

PRILoG 1: ......................................................................................................................................................................... 63 Promocija certifikovanih gradova i opština

PRILoG 2: ......................................................................................................................................................................... 65 Agenda i sadržina posete tima proveravača

PRILoG 3: ......................................................................................................................................................................... 68 Certifikacija opština u jugoistočnoj evropi

REČnIK PoJMovA ............................................................................................................................................................ 69

LISTA SKRAĆEnICA .......................................................................................................................................................... 70


Poštovani predstavnici lokalnih samouprava,

-ne administracije i omogućava ocenu kvaliteta usluga i informacija koje lokalne samouprave pružaju investitorima i privrednicima.

• Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)• Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu• Centar za napredne ekonomske studije• Centar za slobodno tržište• Centar za liberalno-demokratske studije (CLDS)• Američka privredna komora (AmCham)• Aleternativna akademska obrazovna mreža• Stalna konferencija gradova i opština (SKGO)• Gradovi i opštine u Srbiji (Vršac, Inđija, Loznica, Vranje, Kruševac, Subotica, Novi Beograd, Prokuplje, Kragujevac, Užice, Leskovac,

Bujanovac).

samoupravama, uočen je vidljiv napredak u organizaciji kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i uopšte, napredak u gradskim i op-

samouprave koje žele da budu deo ove uspešne priče i koje žele da stvore bolje uslove za poslovanje na lokalu. Vodič sadrži detaljna

biće organizovana isključivo kroz saradnju i saglasnost najvišeg rukovodstva.Srećno u dostizanju standarda povoljnog poslovnog okruženja!

UVOD


Po programu certifikacije opština

Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruže-njem je instrument koji omogućava ocenu kvaliteta lokalnih zajednica u pogledu investicionih potencijala, infrastrukture, usluga i informacija koje nude potencijalnim investitorima i postojećoj privredi. Certifikat o povoljnom poslovnom okru-ženju predstavlja svojevrsnu garanciju investitorima da odre-đena opština pruža visok nivo servisa kompanijama u sve tri faze značajne za razvoj biznisa:

(a) predinvesticiona, (b) investiciona i (c) post-investiciona.

Lokalna samouprava, odnosno lokalna administracija mora u svim navedenim fazama da bude pouzdan partner privat-nom biznisu, na način što će svojim aktivnostima obezbeđi-vati najviši standard usluga, što ulagači i očekuju. Samo na taj način gradovi i opštine biće prepoznati od strane investitora kao atraktivne destinacije za nova ulaganja. Nova ulaganja pretpostavka su za nova zapošljavanja, a nova radna mesta osnovni i najvažniji izvor za povećanje životnog standarda građana. Program vrši i procenu kvaliteta usluga i informacija koje se pružaju kao podrška privrednicima, kao i efikasnost procesa koji su u vezi sa poslovnom klimom. Konačno, certifikacija meri obim investicionih mogućnosti i način na koji se te mo-gućnosti koriste. Program NALED-a je osmišljen kao putokaz ka aktivnostima koje će omogućiti lokalnoj samoupravi organizovanost i efi-kasnost u pružanju informacija, podataka i korišćenju istih za

određivanje konkurentskih prednosti. Program certifikacije takođe ima za cilj da poboljša sarad-nju svih aktera koji su uključeni u proces privlačenja i reali-zacije investicija kao i da promoviše standarde koji stvaraju povoljnu poslovnu klimu. Dakle, kvalitetnija interna orga-nizacija gradskih/opštinskih administracija, kao i eksterna prepoznatljivost od strane investitora i drugih zaintereso-vanih aktera, glavne su prednosti koje lokalne samouprave ostvaruju pristupanjem BFC procesu. Kvalitet rada lokalnih samouprava će pored sticanja certifikata, obezbediti grado-vima i opštinama da implementiraju kvalitativno drugačiji i bolji način rada lokalnih službi.

Ciljevi Programa obuhvataju, ali se ne ograničavaju na:

• jačanje kapaciteta gradova i opština za privlačenje investicija• sređivanje unutrašnje organizacije lokalne samouprave • obezbeđivanje stabilnog i merljivog poslovnog okruženja • utvrđivanje primera najbolje prakse • „korak po korak“ vodič ka daljim poboljšanjima u svim ak-

tivnostima od značaja za lokalni razvoj• izgradnju svesti privrednika o mogućnostima i potencijali-

ma, koje pružaju gradovi i opštine • definisanje jedinstvenog i standardizovanog pristupa, kako

novim, tako i postojećim preduzećima/investitorima • uvođenje inovacija u načinu na koji se promovišu lokalni

potencijali • pronalaženje konkretnih rešenja za poboljšanje poslovnog

okruženja. Program certifikacije je jedna od mnogobrojnih aktivnosti,


koje utiču na kreiranje brže i efikasnije administracije, koja treba da otkloni prepreke za ubrzani razvoj privrede, privlače-nje domaćih i stranih investicija, uvođenje novih tehnologija, kreiranje novih radnih mesta i opštu modernizaciju lokalne zajednice. Ovakve aktivnosti su važne i za stvaranje dobre re-putacije Srbije, u vremenu kada sve zemlje u okruženju ulažu značajne napore ka ekonomskom razvoju.Dobijanjem certifikata o povoljnom poslovnom okruženju gradovi i opštine svrstavaju se u odabranu grupu lokalnih zajednica u Srbiji, koje su suštinski i dugoročno posvećene razvoju privrede i koje su zahvaljujući konzistentnim refor-mama gradske/opštinske uprave uspele da stvore uslove koji pogoduju razvoju biznisa i investitorima. Istovremeno, ovi gradovi/opštine se kvalifikuju za kontinuiranu podršku u promociji od strane NALED-a, relevantnih ministarstava, institucija, ambasada, donatora, itd. Stvaranje privlačne i povoljne poslovne/investicione „klime“ ne znači samo da se nude finansijske povlastice (subvencije) investitorima. Iako to može biti važan kriterijum za donoše-nje odluke, investitori najviše pažnje pridaju i prilikom izbo-ra lokacije za investiranje u obzir uzimaju kvalitet poslovnog okruženja na lokalu, odnosno kvalitet komunikacije koju ostvaruju sa lokalnim vlastima, zatim profesionalizam, preci-znost, kao i utisak i očekivanja o mogućem partnerskom od-nosu u budućnosti. Investitori vrednuju realno predstavljenu sliku o lokalnoj sredini i predvidljivost vremena i novca koji je potreban za različite postupke, počev od registracije pre-duzeća, preko izgradnje objekata, povezivanje na energetske i komunalne sisteme snabdevanja i zapošljavanje radne snage.

šta certifikat znači?

Certifikacija gradova i opština predstavlja ispunjenje određe-nih standarda, odnosno određenu garanciju da će postojeći privrednici, kao i potencijalni investitori, dobiti usluge i infor-macije na način koji olakšava poslove i aktivnosti koje spadaju u nadležnost lokalnih samouprava u Srbiji.

O rezultatima koje gradovi i opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem ostvaruju najbolje govori nivo investicija koje su ove lokalne samouprave uspele da ostvare u proteklih 5 godi-na, a koji premašuje 2 milijarde evra. Namera kreatora Programa certifikacije je da sam proces i čin dodele certifikata predstavlja podsticaj lokalnim samoupra-vama za dalje unapređenje.

visina “lestvice”?

Mišljenje nekih saradnika koji su učestvovali u kreiranju Pro-grama certifikacije bilo je da je kriterijum za dobijanje certi-fikata dosta visok i da su retke lokalne samouprave u Srbiji koje mogu da ga ispune. Sa druge strane lako dostižni kriteri-jumi umanjili bi značaj samog certifikata. Stoga, Radna grupa NALED-a, odnosno Tima za unapređenje procesa Programa certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okru-ženjem odlučio je da se “prikloni” drugom stavu, i to najma-nje iz dva razloga:

a) postavljanje dovoljno jasnog, ali i visokog nivoa kriteri-juma doprinosi značaju certifikata, a samim tim je od veće koristi gradovima i opštinama koji ulažu napore i pokazuju rešenost za dostizanje standarda u procesu upravljanja lokal-nim samoupravama i posvećenosti unapređenju procesa koji se odnose na lokalni ekonomski razvoj;

b) certifikat treba da dobiju one lokalne samouprave koje za-ista ispunjavaju kriterijume.


ZZamišljeno je da celokupan postupak certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem bude kreiran i implementiran kao održiv proces. Stoga se kao jedna od nje-govih najbitnijih karakteristika ističe održivost. Ona se ogleda kako u tome da jednom uspostavljene kvalitetne procedure i postupci u lokalnoj (gradskoj/opštinskoj) administraciji treba da nastave da funkcionišu u narednom periodu, tako i u činje-nici da postoji rok važenja/trajanja certifikata (2 godine).

Celokupan proces certifikacije ima 5 delova:1. Period pripreme za ulazak u proces2. Certifikaciona provera3. Postupak promocije stečenog certifikata4. Nadzorna provera 5. Recertifikacija

metodoLogija procesa certifikacije

Period pripreme za ulazak u proces

Bez obzira na činjenicu da gradovi/opštine imaju na raspola-ganju različite alternativne izvore finansiranja za apliciranje i učestvovanje u BFC procesu (sopstvena budžetska sredstva, donacije sa viših nivoa vlasti/javne uprave, finansiranje troš-kova od strane različitih donatora – međunarodnih projekata, i sl.) ključno je da se jasno odredi i istakne to da se u BFC proces ulazi isključivo sa ciljem da se organizacija i nivo pružanja uslu-ga građanima i privredi u gradovima/opštinama poboljša. Dru-gim rečima, svrha otpočinjanja procesa certifikacije ne treba da bude samo sticanje certifikata, već pre svega realno i istinsko unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju lokalnoj zajednici od strane gradske/opštinske uprave. Uzimajući u obzir okolnosti koje su karakteristične za funkcio-nisanje javne/državne uprave u Srbiji, pa i na lokalnom nivou, neophodno je da se precizno odredi uloga koju će u procesu certifikacije imati gradonačelnik/predsednik opštine. Praksa je pokazala da se bez aktivnog uključivanja „prvog čoveka“ grada/opštine, koji je ujedno (po pravilu) i najveći politički

PriPrema

Pregled dokumentacije, potpisivanje ugovora, određivanje tima za sprovođenje procesa, obuka za opštine / savetodavna poseta

CertifikaCiona Provera

Predcertifikaciona provera (evaluacija), implementacija, certifikaciona provera (verifikacija)

PromoCijanadzorna Provera reCertifikaCija

Šematski prikaz celokupnog toka i sadržine procesa certifikacije


autoritet na lokalu, vrlo lako mogu pojaviti određene poteš-koće prilikom ispunjavanja kriterijuma koje certifikat podra-zumeva. Gradonačelnik/predsednik opštine mora biti aktivno uključen, jer se na taj način obezbeđuje da se:

(a) i ostali akteri koji su uključeni u proces što ozbiljnije shva-te značaj procesa, (b) unutar grada/opštine prepozna autoritet ljudi koji su uključeni u realizaciju BFC procesa.

Isto tako, u praksi se pokazalo da gradovi/opštine koje us-postave preciznu organizacionu strukturu tima koji rukovo-di BFC-om imaju daleko više uspeha u procesu. Zbog toga je pored uključivanja gradonačelnika/predsednika opštine, podjednako važno da on rešenjima imenuje i organizuje tim ljudi kojem će delegirati (i zajedno sa tim timom raditi) po-slove u vezi sa BFC procesom. Važno je da gradonačelnik/predsednik opštine rešenjima imenuje osobe nadležne za im-plementaciju BFC-a kako bi cela lokalna zajednica, a naroči-to zaposleni u gradskoj/opštinskoj upravi, zatim zaposleni u lokalnim javnim preduzećima, prepoznali članove „lokalnog BFC tima“ (na čelu sa gradonačelnikom/predsednikom op-štine) kao osobe kojima treba obezbediti neophodne infor-macije i „prohodnost“ prilikom prikupljanja informacija, po-dataka, dokumentacije i sl. Neophodno je napomenuti da NALED vrši certifikaciju, a ne konsultantsku uslugu. Proveravači koji se angažuju pružaju pomoć, a ne konsultantsku uslugu. Stoga, grad/opština snosi odgovornost za (ne)ispunjavanje kriterijuma. Ovakav pristup je u potpunosti u saglasnosti sa konceptom i idejom LER-a (bottom-up pristup).

pregled dOkumentacije

Nakon odluke grada/opštine da pristupi BFC procesu bitno je uraditi sledeće:

Pre ulaska grada/opštine u BFC proces zajedno sa člano-vima NALED-a sprovesti postupak pregleda dokumenta-cije. Ukoliko grad/opština uspešno „prođe“ ovu fazu, tada postoji realna pretpostavka da će u toku propisanog roka trajanja BFC procesa biti moguće zadovoljiti sve kriteriju-me. Ukoliko grad/opština ne „prođe“ ovu fazu, tada je ja-sno da propisani rok trajanja BFC-a neće biti dovoljan da se zadovolje kriterijumi predviđeni za sticanje certifikata za povoljno poslovno okruženje. Osnovni cilj jeste da se na ovaj način lokalna samouprava „zaštiti“ od mogućnosti da ne stigne da ispuni kriterijume u roku, jer će u tom slučaju morati da ulaže dodatna sredstva za nastavak učešća u BFC programu.Pretprovera jeste, suštinski, kratka provera stanja u lokalnoj samoupravi kada je u pitanju kvalitet poslovnog okruženja i LER. Kriterijumi za pregled dokumentacije jesu upravo oni koji su ključni (predstavljaju „krov“ daljeg procesa) za dalje razvijanje povoljne poslovne klime na lokalu. Bez ispunjava-nja tih kriterijuma, nije realno krenuti u BFC proces jer je če-sto potrebno mnogo vremena da bi se kriterijumi za pregled dokumentacije zadovoljili. Da bi uspešno prešao pretproveru grad/opština mora da: a. obavezno ispuni sledeće bFc kriterijume:• Grad/Opština je ustanovila kancelariju/organizacionu je-

dinicu koja će biti zadužena za lokalni ekonomski razvoj (KLER)

• Strateški plan usvojen od strane Skupštine grada/opštine • Postoji važeći Prostorni plan i Plan generalne regulacije.b. ispuni minimum 2/3 od ukupnog broja eliminacionih kriterijuma (17)• Strateški plan usvojen od strane Skupštine grada/opštine• Grad/Opština je razvila plan implementacije i odredila pri-

oritetne projekte• Grad/Opština je ustanovila kancelariju/organizacionu je-

dinicu koja će biti zadužena za lokalni ekonomski razvoj (KLER)


• Postoji odbor (Privredni savet) koji daje savete gradskim/opštinskim zvaničnicima vezane za pitanja i probleme po-slovne zajednice

• Grad/Opština ima važeći Prostorni plan i Plan generalne regulacije

• Grad/Opština poseduje bazu podataka o građevinskim par-celama koje se mogu ponuditi potencijalnom investitoru

• Grad/Opština pruža pisani opis procedure izdavanja građe-vinske dozvole (grad/opština ima Vodič kroz proces izdava-nja građevinske dozvole)

• Grad/Opština pruža informacije o statusu konkretnog za-hteva/predmeta na zahtev stranke ili drugih učesnika u po-stupku – investitora (preko Interneta, telefonom)

• Grad/Opština ima funkcionalan jedinstveni šalter za izda-vanje građevinskih dozvola

• Grad/Opština ima ažurirane brošure i promotivne materi-jale o uslovima poslovanja i investicionim potencijalima u lokalnoj ekonomiji

• Grad/Opština je ažurirala deo svoje Internet prezentacije koji se odnosi na uslove poslovanja i investicione potencija-le u lokalnoj ekonomiji (na srpskom i engleskom jeziku)

• Gradski/Opštinski zvaničnici se periodično/po potrebi sa-staju sa predstavnicima lokalne poslovne zajednice sa ciljem da zajednički rešavaju bitna pitanja/probleme od opšteg značaja za građane i privredu

• Grad/Opština ima srednjoročne i dugoročne planove infra-strukturnog razvoja (Plan kapitalnih investicija)

• Grad/Opština donosi i sprovodi godišnje planove infra-strukturnog razvoja

• Odluka o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta do-stupna je na Internet prezentaciji grada/opštine (i u preči-šćenoj verziji)

• Odluka o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta do-stupna je na Internet prezentaciji grada/opštine (i u preči-šćenoj verziji)

• Odluka o komunalnim taksama dostupna je na Internet pre-zentaciji grada/opštine (i u prečišćenoj verziji)

Dakle, kao što je navedeno, pregled dokumentacije po-drazumeva kratku proveru ispunjenosti eliminacionih kriterijuma. Oba navedena uslova (a i b) moraju biti zadovoljena.

Proces certifikacije

Ova faza sastoji se iz nekoliko postupaka: (a) predcertifikacione provere (evaluacije)(b) implementacije i(c) certifikacione provere (verifikacije).

Proces se ukratko može predstaviti na sledeći način: Savetodavna poseta proveravača odmah nakon ulaska lo-kalne samouprave u proces (uz prisustvo i aktivno uče-stvovanje gradonačelnika/predsednika opštine) ili orga-nizovanje jednodnevnog treninga za predstavnike lokalnih samouprava. Nakon savetodavne posete proveravača, odgovorne osobe za sprovođenje BFC-a u lokalnoj samoupravi jednom mesečno treba da kontaktiraju svoje provera-vače i da ih obaveštavaju o tome šta su uspeli da priku-pe od dokumentacije i da se posavetuju o tome da li je prikupljeno dovoljno za ispunjavanje određenih krite-rijuma. Predlog je da se napravi lista svih kriterijuma i potkriterijuma i da se putem e-mail-a i telefonskim pu-tem komunicira sa proveravačima, na način što će se uz svaki potkriterijum navesti vrsta dokumenta (dokaza) o njegovoj ispunjenosti. U ovoj fazi grad/opština još uvek ne dostavlja dokumentaciju NALED-u izuzev ako nisu uspeli da u ovom roku prikupe svu neophodnu doku-mentaciju. Naravno, ukoliko je prikupljena sva potreb-na dokumentacija, grad/opština je već i u ovoj fazi može dostaviti NALED-u.Nakon 3 meseca od ulaska u proces i održane savetodavne po-sete proveravača, lokalna samouprava šalje dokumentaciju koju


je prikupila na adresu NALED-a, kao i OBAVEZNO elektron-skim putem (sugestija je da se za svaki kriterijum kreiraju po-sebni folderi u kojima će se evidentirati i smeštati prikupljena dokumentacija, „prebačena“ u PDF format, Word format...). Članovi tima proveravača imaju rok od po dve nedelje za pregledanje dokumentacije i sastavljanje preliminarnog izveštaja (tj. ukupni rok za sastavljanje preliminarnog izve-štaja je četiri nedelje od trenutka pristizanja dokumenta-cije u NALED). Nakon toga, proveravači i kontakt osobe u gradu/opštini nastavljaju komunikaciju (jednom meseč-no, po potrebi češće) kako bi se utvrdilo: (a) koji je stepen ispunjenosti kriterijuma, (b) šta još nedostaje, (c) i kako bi se gradu/opštini pomoglo savetima kako da poboljša ispunjenost kriterijuma.Tokom postupka predcertifikacione provere, proveravači mogu organizovati sastanke sa lokalnim privrednicima, radi provere informacija koje su dobili od gradskog/op-štinskog BFC tima, odnosno utvrđivanja realnog stanja u oblasti funkcionisanja saradnje na relaciji grad/opština – privreda.Nakon izrade preliminarnog izveštaja sledi održavanje dvod-nevne predcertifikacione posete sa ciljem utvrđivanja stanja ispunjenosti kriterijuma „na terenu“ i razjašnjenja svih ne-doumica i nejasnoća koje su preostale nakon pregleda doku-mentacije. Momenat kada se donosi odluka o tome da li ići ili ne ići u predcertifikacionu posetu je veoma važan (može se okarakterisati kao „prelomna tačka“ procesa). Procena trenutka zakazivanja predcertifikacione posete vrši se na osnovu dva faktora: • stepen ispunjenosti kriterijuma, po grupama i ukupno treba

da bude najmanje 90% od nivoa potrebnog za sticanje cer-tifikata,

• ispunjeni su svi eliminacioni kriterijumi (pri čemu je dozvo-ljeno da stepen ispunjenosti eliminacionih kriterijuma bude delimično ili u potpunosti ispunjen (50% ili 100%).

Ukoliko grad/opština nije uspeo da ispuni kriterijume u zadatom roku, predcertifikacionu posetu treba odložiti za 1 mesec (dakle 7 meseci nakon ulaska u proces). Takođe, uko-liko su se nakon dostavljanja „prvog kruga“ dokumentacije stekli uslovi za predcertifikacionu posetu ista se može orga-nizovati i odmah po sastavljanju preliminarnog certifikaci-onog izveštaja (dakle, odmah nakon isteka prva 3 meseca, pod uslovom da je prvi preliminarni izveštaj tima provera-vača pozitivan).Nakon posete tima proveravača, grad/opština ima još 2-3 meseca da unapredi stanje i dostavi dopunsku dokumentaci-ju, nakon čega proveravači, u roku od ukupno 2 nedelje, izra-đuju izveštaj, koji se, preko NALED-a dostavlja gradu/opšti-ni, u cilju davanja komentara/primedbi/sugestija. U ovoj fazi grad/opština se nalazi još uvek u fazi implementacije, tako da na raspolaganju ima dovoljno vremena da unapredi standarde koje BFC proces propisuje.Kada se tokom postupka implementacije steknu uslovi, sledi faza certifikacione provere (verifikacije), odnosno poseta cer-tifikacionog tima. Poseta certifikacionog tima gradu/opštini organizuje se ukoliko je: • ispunjeno preko 75% od ukupnog rezultata, • ispunjeni svi eliminacioni i • ostvareno preko 50% u svakom od 12 kriterijima.Cerifikaciona provera se organizuje pod uslovom da su uslovi za posetu ispunjeni. Ukoliko uslovi za posetu nisu ispunjeni, grad/opština se isključuje iz procesa u aktuelnom „krugu“ i može otpočeti proces iznova. U svaku fazu komunikacije (mesečni kontakti, zvanične posete proveravača – savetodavna i predcertifikaciona) obavezno treba uključiti gradonačelnika/predsednika op-štine. Time se pored zainteresovanosti „prvog čoveka“ lo-kalne samouprave obezbeđuje i kvalitetno učešće/saradnja svih onih lica koja su po prirodi posla uključena u proces (direktori lokalnih javnih preduzeća, načelnici i rukovodi-oci uprava/odeljenja u gradu/opštini, itd.).


Postupak promocije stečenog certifikata

Dobijanjem certifikata o povoljnom poslovnom okruženju gradovi i opštine svrstavaju se u odabranu grupu lokalnih zajednica u Srbiji koje su suštinski i dugoročno posvećene razvoju privrede i koje su zahvaljujući konzistentnim refor-mama opštinske uprave uspele da stvore uslove koje pogodu-ju razvoju biznisa i investitorima. Istovremeno, ovi gradovi/opštine se kvalifikuju za kontinuiranu podršku u promociji od strane NALED-a, relevantnih ministarstava, institucija, am-basada, donatora, itd. Dodela certifikata je trenutak kada učesnici celog procesa dobijaju i javno priznanje. Sam čin ima svečani karakter, uz prisustvo predstavnika institucija i diplomatskog kora, koji podržavaju celu inicijativu, kao i predstavnika privrede. Sve-čana dodela certifikata se održava jednom godišnje, tokom meseca juna.

pOgOdnOsti za nOsiOce certiFikata

a) Svečana dodela certifikata; b) Mogućnost korišćenja znaka programa certifikacije u

skladu sa knjigom standarda; c) Tabla za opštinu i osnovni paket materijala sa znakom

programa certifikacije; d) Medijska promocija (najmanje tri saopštenja za štampu,

novinski članci, specijalizovane objave, bilbordi, lifleti i inserteri);

e) Promocija u međunarodnim magazinima, na aerodromu Nikola Tesla i u JAT reviji;

f) Promocija u okviru dešavanja koja organizuje NALED; g) Set promotivnog materijala (liflet, brendirana kesa,

vizitkarte); h) Intenzivna promocija putem sajta NALED-a; i) Angažovanje u svojstvu mentora u cilju prenošenja prime-

ra dobre prakse;

j) Promocija certifikovanih opština u saradnji sa partneri-ma kroz kontakte s investitorima i učešće na sajmovima u zemlji i inostranstvu.

nadzorna provera

Obavlja se najkasnije 12 meseci od datuma certifikacione provere i služi da bi se potvrdila kontinuirana primena kriteri-juma za certifikaciju. Za ovaj proces se primenjuju ista pravila kao kod certifikacione provere.

Recertifikacija

Proces recertifikacije sprovodi se nakon dve godine od datu-ma kada je grad/opština certifikovan/a i za ovaj proces se pri-menjuju gotovo ista pravila kao i za proces certifikacije (jer se nakon isteka važenja certifikata svi gradovi/opštine stavljaju u istu ravan sa ostalim lokalnim samoupravama koje nisu do sada nosile obeležje grada/opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem). Iako će se proces recertifikacije sprovoditi istim koracima kao i proces certifikacije, razlika je ipak u vremenskim rokovima. Naime, gradovi/opštine koje uđu u proces recertifikacije imaju maksimalno 6 meseci za celokupan proces jer su one već jednom prošle kroz sve faze BFC procesa i ideja BFC-a upravo i jeste održivost, a ne trenutno ispunjavanja kriteriju-ma za sticanje certifikata. Kvalitetni procesi rada u lokalnim samoupravama su upravo ono što čini kvalitet poslovnog okruženja povoljnim!Dakle, 2 godine nakon prvobitnog sticanja certifikata za povoljno poslovno okruženje, grad/opština trebalo bi da pristupi procesu recertifikacije. Pristupanje procesu recerti-fikacije je u potpunosti dobrovoljno, tako da lokalne samou-prave samostalno donose odluku o tome da li žele da zadrže epitet “grada/opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem”.


Pravo da učestvuju u procesu recertifikacije imaju samo oni gradovi i opštine koje su već stekle status certifikovanih.

kOraci u prOcesu recertiFikacije

• Nakon pristupanja procesu recertifikacije, grad/opština ima 2 meseca da dostavi NALED-u dokumentaciju kojom se potvrđuje ispunjenje kriterijuma za (re)certifikaciju.

• Proveravači imaju rok od mesec dana da sastave izveštaj. • Gradu/opštini se, dakle, nakon 3 meseca od stupanja u pro-

ces recertifikacije dostavlja stav tima proveravača o stepenu ispunjenosti kriterijuma.

• Pored toga, u postupku recertifikacije će se izvršiti istraživa-nje po principu „tajnog klijenta“ (mistery shopper-a). Stoga, lokalna samouprava bi zajedno sa izveštajem tima proveravača trebalo da dobije i rezultate pomenutog istraživanja.

Cilj ovog istraživanje jeste da se utvrdi kvalitet komunikaci-je gradskih/opštinskih službi prema potencijalnim investi-torima i predstavnicima privrede koji pokažu želju da ulože određena sredstva u privredu njihovog grada/opštine. Iako je jedan od glavnih ciljeva lokalnih vlasti da privuku što više in-vesticija koje bi unapredile ekonomsku situaciju u njihovom gradu/opštini, povećale broj zaposlenih i podigle životni standard, ovaj cilj često nije propraćen adekvatnim tretma-nom potencijalnih ulagača od strane zvaničnih gradskih/op-štinskih institucija.Korišćena istraživačka metoda „tajni klijent“ jedina omogu-ćava da se u praksi testira ponašanje službi, koje predstavljaju prvi korak na putu privrednika koji želi da uloži novac u grad/opštinu. Službe koje će se testirati metodom „tajnog klijenta“ najčešće će biti: a) Uslužni centar; b) Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj; c) Odeljenje za urbanizam (i izgradnju); d) Nacionalna služba za zapošljavanje; e) Direkcija za izgradnju opštine/grada ili javno preduzeće

kome su povereni srodni poslovi;

f) Lokalni katastar;g) Odeljenje za imovinsko pravne poslove.

Navedene institucije biće „testirane” putem direktnog kon-takta, mailom i telefonom.Nakon prijema izveštaja tima proveravača i rezultata istraži-vanja „tajnog klijenta“, grad/opština će imati dodatno vreme na raspolaganju da unapredi stanje koje je možda tehnikom tajnog klijenta ocenjeno ako nefunkcionalno, odnosno da eventualno dopuni/ispuni postavljene ciljeve za ponovno sticanje certifikata. Kriterijumi i postupak za recertifikovanje isti su kao i oni za prvobitnu certifikaciju.


Strategija (strateški plan) lokalnog razvoja predstavlja vi-ziju razvoja grada/opštine, odnosno kvalitetno sredstvo za upravljanje razvojem lokalne samouprave. Postojanje kva-litetne strategije stanovnicima i investitorima daje signal da je u pitanju lokalitet u kojem je okruženje relativno stabilno i u kojem se mogu planirati buduće aktivnosti sa izvesnim stepenom sigurnosti/izvesnosti. Strateški plan ne bi trebalo da predstavlja “spisak lepih želja”, već bi isključivo trebalo da bude zasnovan na objektivnim procenama stanja, resur-sa, lokalne ekonomske strukture, te procenama realnih mo-gućnosti za budući razvoj. Dakle, polaznu osnovu za izradu strateškog plana razvoja trebalo bi bazirati na istraživanjima, odnosno analizama sprovedenim na bazi relevantnih podata-ka i informacija. Isto tako, da bi stratški plan bio valjan pret-postavlja se da je zasnovan na širokom slaganju/konsenzusu svih relevantnih aktera i zainteresovanih strana na lokalnom nivou (javni sektor, privatan biznis, stanovništvo, nevladine

kriterijumi Za certifikaciju

Kriterijum broj 1: Strateški plan lokalnog razvoja

i neprofitne organizacije i dr.). Od posebnog je značaja da u proces planiranja budućeg razvoja, definisanja strateških ciljeva i akcionih planova budu uključeni i građani i pred-stavnici privrede i javni sektor. Tokom procesa certifikacije treba oceniti da li je lokalna samouprava donela strategiju u čijem je definisanju bila uključena poslovna zajednica, te da li je ta strategija bila predmet javne i široke rasprave među građanima. Sam formalni naziv Strategije nije od presudnog značaja jer trenutno gradovi/opštine u Srbiji imaju različite oblike strategije koje nose različite nazive (strategije lokalnog ekonomskog razvoja, održivog razvoja, itd.). Važno je napo-menuti da se “sektorske” strategije (strategija razvoja MSP, strategija zapošljavanja, strategija razvoja turizma, i sl.) ne mogu biti priznati kao zamena za postojanje opšteg razvoj-nog strateškog dokumenta, multisektorskog karaktera.Dobro napisan i predstavljen strateški plan nije presudan za od-luku bilo kog privrednika da započne ili proširi svoje aktivnosti

1 Strateški plan lokalnog razvojaUkupan ponder 1.40 osobe/institucije

za kontaktnivo važnosti ponder

1.1Predstavnici javnog i privatnog sektora učestvovali su u strateškom planiranju (najmanje 30% učešća privatnog sektora i nevladinih organizacija)

Vrlo uticajan 1Gradonačelnik/Predsednik opštine

Predsednik Komisije (radne grupe ili nekog drugog tela) za strateško planiranje

Predsednik tela koje priprema godišnji izveštaj

Predstavnici/predsednik Privrednog saveta

Predstavnik KLER-a

1.2Grad/Opština je organizovala najmanje jednu javnu raspravu o SP

Vrlo uticajan 1

1.3Grad/Opština je razvila plan implementacije i odredila prioritetne projekte

Eliminacioni 2

1.4Strateški plan usvojen od strane Skupštine grada/opštine

Eliminacioni 2

1.5Formirano je telo koje prati realizaciju, priprema i usvaja izveštaj o sprovođenju projekata na godišnjem nivou

Vrlo uticajan 1


baš na teritoriji određenog grada/opštine, ali svakako dosta go-vori o kvalitetu poslovnog okruženja, odnosno o “investicionoj klimi” u konkretnoj lokalnoj samoupravi.

Napomena: Prilikom ocene potkriterijuma iz Kriterijuma 10 (10.1. i 10.2.) koji se odnose na godišnje, srednjoročne i du-goročne planove razvoja infrastrukture važno je oceniti njiho-vu saglasnost sa Strategijom/strateškim planom.

1.1. Predstavnici javnog i privatnog sektora učestvo-vali su u strateškom planiranju (najmanje 30% učešća privatnog sektora i nevladinih organizacija)

Opis pOtkriterijuma

Planiranje Strategije zajedno sa predstavnicima relevantnih privrednih subjekata i kreiranje akcionog(ih) plana(ova), prio-ritetnih (pre svega infrastrukturnih) projekata za lokalnu samo-upravu jeste važno, jer se tim putem osigurava da je planirano upravo ono što je potrebno za razvoj sa stanovišta onih koji će i predstavljati „motor“ razvoja u narednom periodu (predstav-nika poslovne zajednice, odnosno najvećih i najznačajnijih pre-duzeća). Participacija privrednog sektora/poslovne zajednice ujedno predstavlja i podelu odgovornosti kao i postavljanje ja-snih zadataka u cilju ostvarivanja zajedničkih interesa.Sa stanovišta privrednika, strateško planiranje ekonomskog razvoja grada/opštine pokazuje kako i na koji način je grad-sko/opštinsko rukovodstvo sagledalo interese celokupne poslovne zajednice, posebno privrednika i građana. Još važ-nije, mogućnost da privreda participira predstavlja snažan i nezamenljiv “kontrolni mehanizam” kvaliteta upravljanja lo-kalnom zajednicom – a putem nadzora koji će predstavnici poslovne zajednice sprovoditi u pogledu implementacije strateškog plana, planiranih projekata itd.Važno pitanje koje se ovde nameće jeste kako oceniti adekvat-nost zadovoljenja zahteva da privreda učestvuje u procesu.

Broj učesnika u izradi i kontroli primene Strategije, a time i broj privrednika svakako jeste ograničen. Stoga, treba naroči-tu pažnju posvetiti oceni kvaliteta i relevantnosti/reprezenta-tivnosti onih predstavnika privrede koji su uključeni u proces. Formalno, ovaj zahtev se lako može zadovoljiti, tako što će se nekoliko privrednika pozivati na sastanke. Međutim, suština kriterijuma može se zadovoljiti samo ako su pozvani adekvat-ni predstavici privrede – najveći i najvažniji poslodavci, pred-stavnici poslovnih udruženja, predstavnici udruženja predu-zetnika, zatim udruženja određenih granskih proizvođača (ukoliko ih ima u konkretnom gradu/opštini) i sl. Akcenat mora da bude na kvalitetu, obuhvatnosti i reprezentativnosti privrede, sa ciljem da se zahtevi, potrebe i sugestije privrede artikulišu na pravi način, da privrednici koji učestvuju na tim sastancima budu oni koji imaju pregovaračku sposobnost/moć, odnosno da poseduju određeni uticaj u pogledu “koga sve predstavljaju i u čije ime govore”.

dOkaz O ispunjenOsti

• Kopije Rešenja o formiranju radnih grupa (komisija, timo-va ili drugih oblika organizovanja) za izradu strateškog pla-na lokalnog razvoja;

• Zapisnici sa održanih sastanaka, spisak članova sa podacima o privrednom subjektu/instituciji gde su zaposleni ili orga-nizaciji koju predstavljaju.

1.2. Grad/opština je organizovala najmanje jednu javnu raspravu o SP

Opis pOtkriterijuma

Javna rasprava jeste važan institut u upravljanju lokalnom za-jednicom. Javne rasprave suštinski predstavljaju mehanizam i instrument (u pitanju je forma otvorenog, javnog sastanka) pomoću kojeg širi krug zainteresovanih građana (a ne samo


predstavnici privrede) može učestvovati u procesima kreira-nja važnih odluka koje se tiču uslova za život i rad u jednoj lokalnoj samoupravi/zajednici. U pitanju je mogućnost da pripadnici različitih društvenih grupa ostvare svoje pravo da participiraju u procesu odlučivanja, odnosno da iznesu svoje stavove, mišljenja, predloge, kritike, sugestije i sl., a u vezi sa pitanjima koja smatraju važnim. Građani bi trebalo da daju svoj aktivan doprinos prilikom formulisanja strateških cilje-va razvoja lokalne zajednice. Javna administracija treba to pravo da im omogući organizovanjem javne rasprave.


• Obaveštenje javnosti o javnoj raspravi, zapisnici sa održa-nih/sprovedenih javnih rasprava, press-clipping, isečci iz novina, slike, vesti sa web sajta i drugi dokumenti koji do-kazuju da je održana javna rasprava;

• Dokazi o održanoj Javnoj prezentaciji Nacrta strategije (fo-tografije, mediji…);

• Odštampan flajer za Forum za izradu strateškog plana ra-zvoja - ukoliko postoji nešto tako ili slično.

1.3. Grad/opština je razvila plan implementacije i odredila prioritetne projekte

Opis pOtkriterijuma

Činjenica da u gradu/opštini postoji formalno usvojen stra-teški plan nije dovoljna za kvalitetno poslovno okruženje. Suštinu ispunjenja ovog kriterijuma predstavlja sprovođe-nje strateških planova, odnosno implementacija Strategije/strateškog plana. Stoga, ističemo značaj akcionih planova (preporuka je da oni budu definisani za daleko kraći vre-menski period od samih strateških planova – za period od 1 ili 2 godine maksimalno). Ukoliko akcioni planovi nisu usklađeni sa strateškim ciljevima i sadržajem strateškog

plana, ne može se smatrati da lokalna samouprava posedu-je Strategiju iako je ona zvanično doneta/usvojena (suština Strategije je u njenom sprovođenju/implementaciji, a ne u tehničkom, formalnom/pisanom postojanju!).


• Kopija plana implementacije za tekuću godinu koji je odo-brilo gradsko/opštinsko veće, u kome može da se vidi spi-sak projekata. Za svaki od navedenih projekata potrebno je pružiti informacije u vezi sa: troškovima, podacima o nad-ležnoj/odgovornoj instituciji za sprovođenje, očekivanim rezultatima;

• Izveštaji o realizaciji prioritenih projekata za prethodnu godinu.

1.4. Strateški plan usvojen od strane Skupštine grada/opštine

Opis pOtkriterijuma

Da bi Strateški plan bio obavezujuć, neophodno je da bude usvojen od strane zakonodavnog tela na nivou lokalne samo-uprave.


• Kopija Strategije održivog razvoja grada/opštine u pisanoj/el. formi;

• Kopija Odluke o usvajanju Strategije održivog razvoja op-štine (od strane Skupštine grada/opštine).


1.5. Formirano je telo koje prati realizaciju, priprema i usvaja izveštaj o sprovođenju projekata na godišnjem nivou Opis pOtkriterijuma

Realizacija planova (projekata) iz strategije je od suštinske važnosti. Praćenje realizacije važno je iz sledećih razloga: (a) bez monitoringa aktivnosti nema tačnih i preciznih informa-cija, (b) mogu se uočiti određene promene, problem i sl. što mogu nastati u procesu realizacije, (c) “u hodu” se mogu pre-duzimati određeni “koraci” sa ciljem da se problemi prevazi-đu, (d) sagledavanje ostvarenog u odnosu na planirano daje najbolju osnovu za ocenu urađenog, (e) na osnovu analize urađenog kvalitetnije se planiraju aktivnosti za naredni peri-od. Važno je da se na jednom mestu nalaze podaci o realizaciji projekata. Nezavisno od toga kakvo će se softversko rešenje koristiti, ključno je da u svakom momentu u gradu/opštini nadležni i odgovorni mogu da raspolažu ažurnim i tačnim informacijama u vezi sa realizacijom planova. Da bi ostvare-ni rezultati imali legitimitet, kako bi predstavljali pouzdanu osnovu za ocenu rada u prethodnom periodu, i kako bi bili osnova za buduće planiranje važno je da izveštaj bude usvo-jen od strane gradskog/opštinskog Veća ili od strane gradske/opštinske Skupštine.


• Rešenje o imenovanju koordinacionog tima za izradu Akci-onog plana za sprovođenje Strategije održivog razvoja grada/opštine; • Rešenje o imenovanju koordinacionog tima za izradu izve-štaja o sprovođenju strateških planova i njihovih rezultata, spisak realizacije projekata iz prethodne godine, kratak opis projekata koji su u fazi realizacije, usvojen Izveštaj o sprovo-đenju projekata, izvršenje budžeta za prethodnu godinu.

primeri dObre prakse:

Upućujemo na Strategije održivog razvoja grada Novog Sada i grada Smedereva, koje u potpunosti zadovoljavaju standarde.

a. Novi Sad - www.novisad.rs

b. Smederevo - www.smederevo.org.rs

c. Sremska Mitrovica - u cilju praćenja realizacije programa predviđeniih Strategijom održivog razvoja grada obrazovan je Koordinacioni tim za primenu strategije, u koji su, pored pred-stavnika gradske uprave i javnih preduzeća, uključeni i predstav-nici privatnog sektora i opšteg udruženja preduzetnika.


Ova grupa pokazatelja (potkriterijuma) prati postojanje osnov-nih funkcija vezanih za lokalni ekonomski razvoj jedne lokalne samouprave (grada/opštine). Gore navedene funkcije i aktivnosti trebalo bi da omoguće dobro organizovanom gradu/opštini da na efikasan način uspostavi kvalitetnu komunikaciju sa relevantnim institucijama, postojećim privrednicima i zainteresovanim investitorima. One takođe govore o kvalitetu interne komu-nikacije, a na relaciji KLER - načelnici drugih odeljenja - gra-donačelnik/predsednik opštine (i ostali rukovodioci), kao i kapacitetima ljudskih resursa da pruže informacije i organi-

Kriterijum broj 2: odeljenje/Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER)

zuju adekvatan nastup i promociju poslovnih prilika što po-stoje i preovladavaju u gradu/opštini. Ispunjenje navedenih standarda predstavlja garanciju za privrednike da će ostvariti dobru komunikaciju i dobiti informacije i usluge na adekva-tan način, u skladu sa svojim potrebama. Iz ugla privrednika postojanje kancelarije za pitanje LER-a znači da postoji adresa gde mogu da dobiju odgovore koje su im potrebne za obavljanje posla. Iz ugla lokalne samouprave dobro je imati odeljenje ili kan-celariju, koja je zadužena za pitanje lokalnog ekonomskog

2odeljenje/kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (kLer)

Ukupan ponder 1.00 osobe/institucije za kontaktnivo važnosti ponder

2.1Grad/Opština je ustanovila kancelariju/organizacionu jedinicu koja će biti zadužena za lokalni ekonomski razvoj (KLER)

Eliminacioni 2

Gradonačelnik / Predsednik opštine

Načelnik gradske/opštinske uprave

Šef/rukovodilac kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj

Zaposleni u KLER-u

2.2KLER se bavi pripremom promotivnih materijala (brošure, vodiči za investitore, prezentacije i sl.)

Vrlo uticajan 1

2.3KLER je uključen u komunikaciju sa potencijalnim investi-torima (stranim i domaćim)

Vrlo uticajan 1

2.4KLER održava kontakte i pruža podršku lokalnoj poslovnoj zajednici

Vrlo uticajan 1

2.5KLER rukovodi anketiranjem privrede / saznavanjem stavova poslovne zajednice u poslednjih godinu dana

Vrlo uticajan 1

2.6KLER aktivno učestvuje u procesu strateškog planiranja ekonomskog razvoja

Vrlo uticajan 1

2.7KLER aktivno sarađuje sa institucijama višeg hijerarhijskog nivoa

Vrlo uticajan 1

2.8 KLER poseduje i održava sopstvene baze podataka Vrlo uticajan 1

2.9KLER priprema i nadgleda sprovođenje ekonomskih projekata

Vrlo uticajan 1

2.10 Zaposleni u KLER-u aktivno koriste engleski jezik Važan 0.5

2.11Postoji aktivna saradnja KLER-a i nadležne Regionalne razvojne agencije

Dopunski/ važan 0.5

2.12Postoji institucionalizovana i kontinuirana saradnja između gradonačelnika/predsednika opštine i KLER-a

Vrlo uticajan 1


razvoja i koja je u tom smislu najobaveštenija, a koja može da služi i kao neka vrsta koordinatora između ostalih odeljenja, institucija, javnih preduzeća, agencija i gradonačelnika....

Napomena: Različite su mogućnosti da se u organizacionom smislu definiše KLER. Načelno, postoji više načina: (a) kao deo kabineta gradonačelnika/predsednika opštine, (b) kao posebno odeljenje u okviru gradske/opštinske uprave, (c) kao služba unutar nekog odeljenja i (d) kao agencija potpuno nezavisna od gradske/opštinske uprave. Svaki od navedenih rešenja ima svoje prednosti i nedostatke.

2.1. Grad/opština je ustanovila kancelariju/organizaci-onu jedinicu koja će biti zadužena za lokalni ekonom-ski razvoj (KLER)

Opis pOtkriterijuma

Ne može se okarakterisati kao pozitivno, ni kao ispunjenje (pod)kriterijuma ukoliko poslove LER-a obavlja samo jedna osoba. Kada postoji takva forma da je u pitanju samo oso-ba, onda se javlja daleko više mogućnosti za neadekvatno obavljanje posla, a usled institucionalne neuređenosti. Usled navedenog može se smatrati da „ideja LER-a“ nije adekvatno shvaćena u lokalnoj zajednici, da se lokalnom ekonomskom razvoju ne pridaje adekvatna pažnja.


• Odluka o organizovanju odeljenja/kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (Skupština grada/opštine);

• Izvod iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji;• Odluka o izmeni i dopuni odluke o organizaciji gradske/op-

štinske uprave (Skupština grada/opštine) – ukoliko postoji;• Ugovor o radu/raspoređivanju na poslove rukovodioca/

izvršioca u KLER.

2.2. KLER se bavi pripremom promotivnih materijala (brošure, vodiči za investitore, prezentacije i sl.)

Opis pOtkriterijuma

Zaposleni u KLER-u aktivno su uključeni u proces pripreme promotivnih materijala. Prethodno je važno iz razloga što se promotivni materijal grada/opštine mora pripremati isključi-vo u skladu sa strateškim opredeljenjima lokalne samouprave na planu privlačenja investicija (targetirani sektori, ciljane delatnosti, vrste kompanija, zemlja porekla stranog investito-ra, itd.), te je neophodno da u proces izrade materijala budu uključeni pojedinci koji najbolje poznaju planove grada/op-štine na planu ekonomskog razvoja.


• Promotivni materijal grada/opštine u elektronskom i štam-panom obliku na srpskom, engleskom (i eventualno nekim drugim jezicima, ukoliko postoji);

• Promotivni flajeri, lifleti.

2.3. KLER je uključen u komunikaciju sa potencijalnim investitorima (stranim i domaćim)

Opis pOtkriterijuma

Odeljenje/kancelarija za LER trebalo bi da bude “mesto” na kojem postoje sve relevantne informacije koje se tiču mo-gućnosti za investiranje u lokalnu samoupravu. KLER bi trebalo da bude “stožer” svih ostalih aktera/entiteta (javno komunalnih preduzeća, odeljenja – urbanizam, katastar, fi-nansije, itd.) koji učestvuju u procesu jednog investicionog ciklusa. Stoga, predstavnici KLER-a trebalo bi da budu nei-zostavni akter svih sastanaka sa potencijalnih investitorima,


budući da će oni imati najintenzivniju komunikaciju sa inve-stitorima, i to u sve tri faze: predinvesticionoj, investicionoj i postinvesticionoj.


• Pismo o namerama nekog privrednog subjekta, kompanije, investitora, prepiska (i elektronska i službena);

• Zapisnici sa sastanaka prilikom posete investitora;• Pismo podrške od strane grada/opštine nekom investitoru-

privrednom subjektu;• Spisak ostvarenih kontakata grada/opštine sa mogućim in-

vestitorima za izgradnju nekih objekata.

2.4. KLER održava kontakte i pruža podršku lokalnoj poslovnoj zajednici

Opis pOtkriterijuma

Važan segment rada KLER-a odnosi se na saradnju sa postojećim privrednim subjektima u gradu/opštini. Da bi bili u prilici da po-mognu privrednicima, predstavnici KLER-a moraju uživati izve-stan stepen poverenja u očima privrednika. Zbog toga je važno da se sa privrednicima održavaju intenzivni kontakti (putem e-maila, telefonom, ankete, posete, temetski sastanci i sl.) . Podrška privred-nim subjektima može biti u vidu: (a) povezivanja sa institucijama koje pružaju finansijsku ili neki drugi vid podrške, (b) blagovre-menog informisanja privrednika o mogućnostima za finansiranje, konkurisanje za različite programe, kreditna sredstva, bespovratne pomoći i sl., (c) omogućavanja različitih oblika treninga, obuka, kurseva za prekvalifikaciju koju organizuje lokalna samouprava, a češće povezivanje privrednika sa drugim institucijama koje to rade, (d) pružanja adekvatnih informacija u vezi sa birokratsko-administrativnim procedurama za poslovanje – otvaranje, zatvara-nje preduzeća, prijava/odjava zaposlenih, informacije o poreskom tretmanu (državnom i lokalnom), itd.


• Pismo o namerama nekog privrednog subjekta, kompanije, investitora, prepiska (i elektronska i službena), zapisnici sa sastanaka prilikom posete investitora, pismo podrške od stra-ne grada/opštine nekom investitoru-privrednom subjektu;

• Zapisnici sa sastanaka sa predstavnicima lokalne poslovne zajednice, nekim udruženjima (privatnika, poljoprivredni-ka), mere sprovedene u skladu sa inicijativama i potrebama privrednog sektora;

• E-mail korespodencije između OLER/KLER i privrednih subjekata, zainteresovanih za učestvovanje na nekom Saj-mu, za moguću saradnju, za informacije o aktuelnim javnim pozivima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalne službe za zapošljavanje, fondovima Vlade RS, programima podrške lokalnoj poslovnoj zajednici, doma-ćim i međunarodnim konkursima, bazama dobavljača, itd.;

• Prigovori-predlozi Udruženja privrednih subjekata grada/opštine na predlog raznih gradskih/opštinskih odluka.

2.5. KLER rukovodi anketiranjem privrede / saznavanjem stavova poslovne zajednice u poslednjih godinu dana

Opis pOtkriterijuma

Pod anketiranjem privrede ne smatra se upitnik koji je for-malno poslat iz gradske/opštinske uprave privatnim predu-zećima. Svrha sprovođenja ankete jeste da se sakupi što veći broj povratnih informacija od privrednika. Isto tako, anketi-ranje ima smisla samo ukoliko su dobijeni odgovori analizi-rani. Dakle, KLER treba da sprovodi analizu i prati efekte od eventualno preduzetih mera. Sa druge strane, za uspeh ankete jako je bitno i to kako, kada, odnosno kojim metodama se sprovodi anketa. Prvi korak je-ste odabrati adekvatnu ciljnu grupu privrednika (ovo zavisi od svrhe anketiranja – najveći poslodavci, privrednici koji


pripadaju određenoj delatnosti i sl.). Druga faza jeste defi-nisanje broja i vrste pitanja. Privrednike ne treba opteretiti velikim brojem nebitnih pitanja, već ih treba postaviti sa ci-ljem da se dobiju samo one potrebne informacije, a da se pri tome vodi računa da privrednike ne optereti sadržina i/ili dužina upitnika. Treći korak jeste odabir načina slanja. Na raspolaganju stoji pošta, elektronska pošta, telefonski pozivi, direktni sastanci (kod privrednika/klijenta ili u prostorija-ma KLER-a). Važno je kombinovati različite “kanale” komu-nikacije sa privrednicima, a u zavisnosti od (a) konkretnog privrednika i njegovih preferencija, (b) dinamike slanja – ukoliko se jedan upitnik šalje veći broj puta. U nastojanju da se obezbedi što veći procenat odgovora, važno je dobro pla-nirati pristup svakom klijentu/privredniku, planirati ponov-ljena slanja, kao i mogućnost da predstavnici KLER-a odu u veća preduzeća (čime se ostvaruje veća prisnost i stvara se poverenje) i pomognu privrednicima da popune upitnik i u direktnom razgovoru saopšte svoje stavove u vezi sa po-slovnom klimom u gradu/opštini, pozitivnim i negativnim okolnostima za poslovanje i sl.


• Primeri popunjenih Upitnika-mišljenja privrednog sektora-poslovne zajednice, kao i analize upitnika.

2.6. KLER aktivno učestvuje u procesu strateškog pla-niranja ekonomskog razvoja

Opis pOtkriterijuma

Budući da je KLER jedan od osnovnih činilaca na lokalnom nivou koji je zadužen za implementaciju, praćenje i ocenu realizacije akcionih planova za sprovođenje strateških cilje-va, logičan zahtev jeste da zaposleni u KLER-u budu aktivno uključeni u proces strateškog planiranja ekonomskog razvoja.

Kao dodatni razlog ističe se to da zaposleni u KLER-u naj-bolje poznaju ekonomsku realnost u gradu/opštini, te da su deo stručnog ekonomskog tima, što ih kvalifikuje kao veoma kompetentne osobe za taj posao.


• Kopija Rešenja o formiranju radnih grupa (komisija, timo-va ili drugih oblika organizovanja) za izradu strateškog pla-na lokalnog razvoja;

• Zapisnici sa održanih sastanaka;• Spisak članova sa podacima o privrednom subjektu/institu-

ciji gde su zaposleni ili organizaciji koju predstavljaju.

2.7. KLER aktivno sarađuje sa institucijama višeg hije-rarhijskog nivoa

Opis pOtkriterijuma

KLER kao stručno telo, odnosno tim stručnih ljudi treba da pruža podršku ekonomskom razvoju grada/opštine. Uop-šteno rečeno, to se može postići na dva načina: (a) pružanje pomoći i stvaranje uslova za privlačenje novih kompanija u lokalnu ekonomiju i (b) pružanje pomoći i stvaranje uslova za povećanje obima poslovne aktivnosti postojećih predu-zeća što posluju u lokalnoj ekonomiji. U oba slučaja važno je da lokalni nivo aktivno sarađuje sa višim nivoima držav-ne uprave, jer uz pomoć različitih tela sa centralnog i re-gionalnog nivoa (ministarstva, agencije, službe, komore...) može puno toga da se uradi na poboljšanju uslova za inve-stiranje. Popis investicionih lokacija (grinfild i braunfild) i komunikacija sa SIEPA-om, aktivan odnos sa izvoznicima i njihovo promovisanje.(SIEPA, AOFI), finansijska podrška sektoru MSPP (NARR, Fond za razvoj) samo su neki od primera koje treba navesti u korist značaja ovog indikatora (potkriterijuma).



• Primeri saradnje sa republičkim/pokrajinskim/regionalnim institucijama (SIEPA upitnici), Privredna komora, Udruže-nje preduzetnika, Regionalna razvojna agencija, ministar-stva, Nacionalna služba za zapošljavanje, strani donatori, asocijacije i sl.)-mejl prepiska, dopisi itd.

2.8. KLER poseduje i održava sopstvene baze podataka

Opis pOtkriterijuma

KLER treba da poseduje, prilagođava, ažurira i koristi baze podataka u vezi sa lokalnom ekonomijom. Prvo, misli se na baze podataka u vezi sa raspoloživim lokacijama za investi-ranje (grinfild i braunfild) – veza sa potkriterijumima 4.13, 4.14, 10.4, 10.5. Drugo, na baze podataka o lokalnim predu-zećima – potkriterijum 5.6. Treće, o podacima koji se odnose na radnu snagu – potkriterijum 8.1. Suština ovog zahteva i potkriterijuma jeste da KLER raspo-laže podacima koji su daleko opsežniji, sveobuhvatniji, sa-držajniji, precizniji i tačniji od onih koje poseduju centralne institucije i registri. Da bi ovako nešto bilo moguće zaposleni u KLER moraju imati informacije “sa terena” koje se ne vide iz zvanične statistike (APR, NZS, RZS i sl.). Primera radi prava delatnost firme, a ne samo ono za šta je pre-duzeće registrovano, dodatne delatnosti, krajnji proizvod, broj zaposlenih, obrazovna, rodna, starosna struktura zaposlenih radnika, potrebe za radnicima određenih veština, ostvareni pri-hod, procenat izvoznog prihoda u ukupnim prihodima preduze-ća, informacija o posedovanju certifikata od strane preduzeća, i sl. Ovi i slični podaci mogu se dobiti jedino na osnovu direktne komunikacije sa preduzećima (lično ili ankete). Činjenica je da to jedino mogu uraditi službenici sa lokala (KLER). Preporuka je da se ovako strukturirani podaci vode u elektronskom obliku za određeni broj najvažnijih preduzeća (nije ideja da se svi poda-

ci vode za sve registrovane poslovne entitete na teritoriji grada/opštine, jer bi to bilo previše podataka koji i ne bi bili upotre-bljivi). Kada su u pitanju lokacije za investiranje - detaljnije o lokacijama, ono o čemu samo na lokalu postoje detaljne infor-macije – ko je vlasnik, stanje u kojem su objekti, infrastruktura, fotografije, planska dokumentacija i dr.). Podaci koji mogu biti od značaja za ekonomski razvoj (uglav-nom demografski, ekonomski, geografski) često se teško na-bavljaju od drugih institucija ili uopšte ne postoje (primer je nedostatak precizne evidencije direktnih investicija). Ipak, ne treba se „pravdati“ time, već je preporučljivo da dobro organi-zovana lokalna administracija kreira sopstvene baze podataka za teritoriju opštine/grada u oblastima u kojima za tako nešto postoje potrebe (na primer baza zainteresovanih investitora koji su posetili opštinu, ili baza aktivnih preduzeća/preduzet-nika po sektorima privrede, baza realizovanih investicija, i sl.).


• Baza privrednika na teritoriji grada/opštine (u elektron-skom obliku);

• Potvrda o podacima o privrednim subjektima o kojima Agencija za privredne registre vodi evidenciju;

• Lista kontakata MSP (malih i srednjih preduzeća) i mailing lista;

• Sve ostale dostupne baze koje KLER razvija.

2.9. KLER priprema i nadgleda sprovođenje eko-nomskih projekata

Opis pOtkriterijuma

Kao telo koje je zaduženo za lokalni ekonomski razvoj, i za kreira-nje uslova za bolju investicionu klimu i privlačenje novih investici-ja, KLER treba da bude uključen u pripremu i praćenje realizacije projekata. Razlog je taj što KLER (po)najbolje poznaje potrebe na


lokalnom nivou, i stoga je važno da daje sugestije prilikom plani-ranja projekata, kako bi svaki izdatak i aktivnost bile što svrsishod-nije i u funkciji ekonomskog razvoja grada/opštine.


• Izveštaji o radu Odeljenja/Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj;

• Mesečni bilten grada/opštine na srpkom, engleskom i osta-lim jezicima (ukoliko postoji).

2.10. Zaposleni u KLER-u aktivno koriste engleski jezik

Opis pOtkriterijuma

Budući da im je u opisu posla da rade sa stranim investitori-ma, poznavanje barem engleskog jezika (poželjno je i drugih) jeste standard koji zaposleni u KLER moraju da zadovolje.


• Konverzacija na engleskom jeziku; postojanje e-mail korespon-dencije sa potencijalnim inostranim ulagačima ili nekim drugim stranim partnerima (donatori, partneri na projektu itd.).• Prezentacija grada/opštine prilikom predcertifikacione po-sete na engleskom jeziku.

2.11. Postoji aktivna saradnja KLER-a i nadležne Regi-onalne razvojne agencije

Opis pOtkriterijuma

Regionalne razvojne agencije značajne su iz sledećih razlo-ga: (a) pružaju informacije o mogućnostima za finansiranje ekonomskog razvoja i razvojnih resursa na lokalnom nivou,

(b) pomažu gradovima/opštinama prilikom pisanja proje-kata i konkurisanja za sredstva kod donatora, (c) pomažu i koordiniraju međuopštinsku saradnju, (d) organizuju obuke za službenike u lokalnoj administraciji koji se bave ekonom-skim razvojem, što doprinosi podizanju kapaciteta lokalnih samouprava za ekonomski razvoj, (e) sarađuju direktno sa preduzećima, organizuju obuke, pružaju informacije o poten-cijalnim izvorima finansijske podrške i sl., (f) predstavljaju in-stituciju oko koje se mogu grupisati lokalne samouprave oko zajedničkih interesa, razmenjivati iskustva, primere dobre (i loše) prakse i sl. Regionalne razvojne agencije jesu važan “predstavnik” (“advokat”) lokalnih samouprava u centralnim telima i međunarodnim donatorskim programima.


• Primeri saradnje sa Regionalnom razvojnom agencijom - mejl prepiska, dopisi, itd.;

• Sporazum o saradnji sa regionalnom razvojnom agenci-jom;

• Dokaz o tome da je grad/opština osnivač neke od regional-nih razvojnih agencija (RRA), čime se potvrđuje da pripada nekoj RRA.

2.12. Postoji institucionalizovana i kontinuirana saradnja između gradonačelnika/predsednika opštine i KLER-a

Opis pOtkriterijuma

U definisanim vremenskim periodima (2 puta mesečno, jed-nom mesečno, jednom nedeljno i sl.) se održava sastanak između gradonačelnika/predsednika opštine i predstavni-ka KLER-a. Ideja je da nosilac političke funkcije i donosilac odluka na lokalnom nivou bude blagovremeno i adekvatno informisan o tome šta je urađeno u proteklom periodu i šta KLER planira da radi u narednom periodu (akcenat je na


zajedničkom planiranju budućih aktivnosti gradonačelnika i KLER-a). Na ovim sastancima trebalo bi da se postigne slede-će: (a) da se ostvari bliskija saradnja i komunikacija između pomenutih strana, (b) da se shvati značaj KLER-a, (c) da se KLER-u da adekvatan institucionalni značaj u okviru orga-nizacije javne uprave na lokalnom nivou, (d) da se od stra-ne gradonačelnika/predsednika opštine predlože određene teme za lokalni razvoj, (e) da KLER pridobije podršku gra-donačelnika/predsednika opštine za sprovođenje određenih aktivnosti sa ciljem da se promoviše razvoj na lokalu, i sl. Na-mera je da se ojača „socijalni kapital“ unutar lokalne samou-prave, odnosno unutar gradskih/opštinskih struktura.


• Zapisnici sa sastanaka sa gradonačelnikom/predsednikom opštine.


a. Opština Bečej u okviru sajta Odeljenja za privredu i ra-zvoj, a u cilju transparentnosti, objavljuje najčešća pitanja preduzetnika www.privredabecej.com/preduzetnistvo.html

b. Sremska Mitrovica - obrazovano Odeljenje za strateško i projektno planiranje, kao samofinansirajuće, kako bi se iz-beglo da KLER piše sve projekte na nivou gradske uprave i javnih preduzeća. Odeljenjem rukovodi pomoćnik gradona-čelnika za obrazovanje, kulturu i sport i formiraju se ad hoc radne grupe prilikom izrade projekata gde se uključuju sarad-nici iz nadležnih gradskih uprava. Saradnja Odeljenja i KLER je svakodnevna.

c. Novi Sad – svi zaposleni u KLER aktivno koriste engleski jezik.

d. Niš - KLER je razvio upitnike i stalno su u kontaktu sa lo-kalnim privrednicima. Jedna su od lokalnih samouprava koje imaju upitnike na sajtu i koja stalno radi ispitivanja i analize.Upitnici mogu da se nađu na sledećoj Internet adresi: www.kler.ni.rs, u delu Administrativni postupci. Rezultati analiza se nalaze na sledećoj Internet adresi: www.kler.ni.rs/statistika.html


Postojanje stalnog Savetodavnog odbora (tzv. Privrednog sa-veta) ili drugog organizacionog tela (Poslovni klub, Poslovni savet, Savet gradonačelnika/predsednika opštine za privredni razvoj, itd....) koje ima funkciju komunikacije privrede i grad-ske/opštinske uprave i gradonačelnika/predsednika opštine od velikog je značaja i u najvećem broju slučajeva verna je refleksija kvaliteta poslovnog okruženja u određenoj lokalnoj samoupravi. Članovi Privrednog saveta trebalo bi da, pored predstavnika lokalne administracije koji se bave ekonomijom, da budu obavezno i predstavnici najvećih i najuspešnijih pri-vrednih društava koja posluju na teritoriji grada/opštine. Po-željno je da predsednik Privrednog saveta bude najuticajnija ličnost, odnosno predstavnik najuticajnije kompanije (ona koja zapošljava najveći broj radnika, i sl.). Stepen posvećeno-sti i rešenosti rukovodstva lokalne samouprave da svi procesi lokalnog razvoja budu transparentni i da se u značajnoj meri kreiraju uz učešće predstavnika privrede (i ostalih interesnih grupa) dokazuje da i budući investitori mogu očekivati korek-tan i partnerski odnos sa predstavnicima lokalne samouprave. Samim tim, može se očekivati da će se ključne odluke donositi pažljivo i uz puno poštovanje svih činilaca lokalne zajednice. Nije cilj ovog kriterijuma da Privredni savet formalno postoji,

Kriterijum broj 3: Stalni Privredni savet

već da ima efekat (da lokalna administracija uvažava preporu-ke i stavove poslovne zajednice prilikom planiranja razvoja i donošenja određenih razvojnih odluka). Savetodavni odbor grada/opštine (Privredni savet) je stalno telo koje ima sledeće funkcije:• Prati sva pitanja koja su od interesa za privredu i lokalni

ekonomski razvoj i predlaže lokalnoj samoupravi aktivnosti i unapređenje procedura;

• Prati i procenjuje izvršenje projekata i strategije za lokalni ekonomski razvoj;

• Vrši reviziju strateškog plana i planova implementacije;• Pruža savetodavnu podršku gradonačelniku/predsedniku

opštine prilikom odlučivanja u vezi ekonomskog razvoja i razvojnih programa;

• Pruža podršku Kancelariji za lokalni ekononomski razvoj.

šta ne treba raditi?• Formirati Privredni savet samo zato da bi se formalno is-

punio uslov u certifikaciji. Privrednici su jako zauzeti ljudi i njihovu volju za učešćem u dijalogu sa lokalnom samoupra-vom ne treba olako testirati. Jednom izgubljeno poverenje teško se vraća;

3 Stalni Privredni savetUkupan ponder 1.13 osobe/institucije

za kontaktnivo važnosti ponder

3.1Postoji odbor (Privredni savet) koji daje savete gradskim/opštinskim zvaničnicima vezane za pitanja i probleme poslovne zajednice

Eliminacioni 2 Gradonačelnik/ Predsednik opštine

Predsednik Privrednog saveta

Članovi Privrednog saveta

3.2Najmanje 30% članova Privrednog saveta predstavlja poslovnu zajednicu

Važan 0.5

3.3Sastanci Privrednog saveta održavaju se najmanje jednom u tri meseca

Vrlo uticajan 1

3.4Sugestije Privrednog saveta se uzimaju u obzir prilikom donošenja relevantnih odluka na lokalnom nivou

Vrlo uticajan 1


• U sastav Privrednog saveta imenovati samo partijske i lojal-ne prijatelje i saradnike;

• Sastanke zakazivati samo jednom godišnje.

Lokalne samouprave često imaju viđenje da se privrednici uklju-čuju u Savet samo kako bi rešili svoje konkretne probleme, a da za druge probleme nemaju vremena niti interesovanja. Iako je tačno da se privrednici pre svega rukovode sopstvenim profitnim interesima, lokalne samouprave bi trebalo da uključuju predstav-nike privrede u odluke koje donose vezano za lokalni ekonomski razvoj i kreiranje bolje klime za poslovanje, jer će takve odluke direktnije „pogađati“ ključne privredne probleme grada/opštine.

3.1. Postoji odbor (Privredni savet) koji daje savete gradskim/opštinskim zvaničnicima vezane za pitanja i probleme poslovne zajednice

Opis pOtkriterijuma

Članovi Privrednog saveta trebalo bi da, pored predstavnika lo-kalne administracije koji se bave ekonomijom, budu obavezno i predstavnici najvećih i najuspešnijih privrednih društva koja posluju na teritoriji grada/opštine. Poželjno je da predsednik Privrednog saveta bude najuticajnija ličnost, odnosno predstav-nik “najuticajnije” kompanije. Ukoliko postoji dobro organizo-van, funkcionalan Privredni savet koji se redovno sastaje, pored toga što se znatno poboljšava komunikacija na relaciji lokalna samouprava – privreda, povećava se verovatnoća i mogućnost da će budući projekti i investicije što će se finansirati iz javnih izvora ili čiji će grad/opština biti nosilac zaista biti u funkciji ra-zvoja poslovne aktivnosti, novih investicija i novog zapošljava-nja u gradu/opštini. Isto tako, očekuje se da će aktivno učešće predstavnika privrede u Privrednom savetu značajno uticati na unapređenje poslovnog ambijenta na lokalu, a usled zagovaranja pojednostavljenja i ukidanja bespotrebnih administrativnih/bi-rokratskih procedura koje otežavaju i usporavaju rad privrede.


• Rešenje o obrazovanju Privrednog saveta grada/opštine;• Rešenje o razrešenju i imenovanju članova Privrednog save-

ta grada/opštine (ukoliko isti postoji).

3.2. najmanje 30% članova Privrednog saveta pred-stavlja poslovnu zajednicu

Opis pOtkriterijuma

Ponekad privrednici ne shvataju i ne vide svoju konkretnu ulogu u Savetu jer ga vide kao političko telo. Ipak, učestvo-vanje u ovom telu omogućava im bolji uvid u stanje svoje opštine/grada kao i odgovornost koju mogu/treba da podele sa donosiocima odluka. Zastupljenost predstavnika privrede i politike u Savetu dugoročno omogućava konstantan dijalog interesnih grupa i bolje razumevanje koje će svakako rezulti-rati konkretnijim i boljim projektima, planovima.

dOkaz O ispunjenOsti:

• Spisak članova Privrednog saveta, sa funkcijama i nazivom firme.

3.3. Sastanci Privrednog saveta održavaju se najmanje jednom u tri meseca

Opis pOtkriterijuma

Ukoliko postoji dobro organizovan, funkcionalan Privredni savet koji se redovno sastaje, pored toga što se znatno pobolj-šava komunikacija na relaciji lokalna samouprava – privreda, povećava se verovatnoća i mogućnost da će budući projekti i investicije što će se finansirati iz javnih izvora ili čiji će grad/


opština biti nosilac zaista biti u funkciji razvoja poslovne aktivnosti, novih investicija i novog zapošljavanja u gradu/opštini. Isto tako, očekuje se da će aktivno učešće predstav-nika privrede u Privrednom savetu značajno uticati na una-pređenje poslovnog ambijenta na lokalu, a usled zagovaranja pojednostavljenja i ukidanja bespotrebnih administrativnih/birokratskih procedura koje otežavaju i usporavaju rad privre-de. Redovna i intenzivna komunikacija između predstavnika vlasti na lokalnom nivou i privrednika po pravilu doprinosi boljem međusobnom razumevanju i novim idejama za una-pređenje uslova poslovanja.


• Pozivi za sastanke Privrednog saveta grada/opštine;• Agende sastanaka;• Zapisnici sa sastanaka;• Poslovnik o radu Privrednog saveta.

3.4. Sugestije Privrednog saveta se uzimaju u obzir prili-kom donošenja relevantnih odluka na lokalnom nivou

Opis pOtkriterijuma

Svrha ovog indikatora (potkriterijuma) jeste da donosioci odluka na lokalnom nivou uvaže stavove i potrebe privrede prilikom kreiranja procedura, određivanja lokalnih fiskalnih nameta, određivanja prioritetnosti infrastrukturnih projekata, strateškog planiranja lokalnog razvoja, itd. Privredni savet je-ste mesto na kojem privrednici mogu najdirektnije da “utiču” na kreiranje lokalne ekonomske politike. Ukoliko su stavovi i sugestije privrednika svrsishodne i ekonomski opravdane (a najčešće to jeste slučaj) lokalni lideri bi trebalo da ih uzmu u obzir, odnosno da ih uvaže.


• Izvod iz zapisnika sa minimum 3 sednice Privrednog saveta;• Dokazi o usvajanju navedenih preporuka datih na sastanci-

ma Privrednog saveta.


a. Sremska Mitrovica ima Privredni savet, koji ima 9 člano-va od kojih 8 članova predstavlja poslovnu zajednicu (velika privredna društva) i Savet za razvoj preduzetništva, koji ima 12 članova od kojih 11 članova predstavlja poslovnu zajednicu (preduzetnike). Zadatak im je da daju mišljenja i preporuke iz oblasti privrede od značaja za njeno unapređenje, pružanje podrške Gradskoj upravi za privredu i investicije i KLER-u, te da daju predloge za unapređenje rada gradskih uprava, javnih preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač grad Sremska Mitrovica. Razlog osnivanja dva saveta ogleda se u cilju dava-nja pune pažnje problemima i „velikih” i „malih” privrednika.

b. Predsednik opštine Inđija je kao savetodavno telo oformio Klub privrednika (Biznis klub).

c. Smederevo je, u cilju transparentnosti, na sajtu Grada obja-vio dokumenta o formiranju i radu Privrednog savetawww.smederevo.org.rs/OpstinaSmederevo-Privredni-savet-grada-Smedereva_815_lat


Kriterijum broj 4: Sistem usluga za dobijanje građevinske dozvole

4. Sistem usluga za dobijanje građevinske dozvoleUkupan ponder 1,29

nadležne osobenivo važnosti Ponder

4.1Grad/Opština ima važeći Prostorni plan i Plan generalne regulacije

Eliminacioni 2

Član gradskog / opštinskog veća nadležan za urbanizam

Načelnik Odeljenja za urbanizam

Direktor Direkcije za građevinsko zemljište

4.2Grad/Opština poseduje bazu podataka o građevinskim parcelama koje se mogu ponuditi potencijalnom investi-toru

Eliminacioni 2

4.3Grad/Opština pruža pisani opis procedure izdavanja građevinske dozvole (grad/opština ima Vodič kroz proces izdavanja građevinske dozvole)

Eliminacioni 2

4.4Grad/Opština pruža informacije o proceduri izdavanja građevinske dozvole i postavila je neophodne formulare na odgovarajuću Internet stranicu

Vrlo uticajan 1

4.5Grad/Opština koristi elektronski sistem za praćenje statusa predmeta

Vrlo uticajan 1

4.6Grad/Opština pruža informacije o statusu konkretnog zahteva/predmeta na zahtev stranke ili drugih učesnika u postupku – investitora (preko Interneta, telefonom)

Eliminacioni 2

4.7Grad/Opština ima funkcionalan jedinstveni šalter za izdavanje građevinskih dozvola

Eliminacioni 2

4.8Grad/Opština prati efikasnost i na osnovu toga je una-predila proces izdavanja građevinskih dozvola

Vrlo uticajan 1

4.9Grad/Opština pruža informacije o troškovima komunalnih priključaka koji nisu u nadležnosti LS (električna energija, telekomunikacione usluge, itd.)

Važan 0,5

4.10Grad/Opština obezbeđuje informacije o uslovima javnih preduzeća koji su potrebni za izdavanje građevinskih dozvola (rok 30 dana)

Vrlo uticajan 1

4.11Grad/Opština ima jedinstveni šalter na kome se mogu dobiti uslovi u nadležnosti lokalnih javnih preduzeća

Vrlo uticajan 1

4.12Grad/Opština ima digitalizovane podatke o zemljištu i parcelama uključujući i sve informacije o infrastrukturi (grad/opština ima GIS)

Dopunski /Vrlo uticajan

1

4.13Grad/Opština poseduje bazu podataka objekata (braun-fild lokacija) koji se mogu ponuditi u zakup (ili prodaju)

Vrlo uticajan 1

4.14Grad/Opština poseduje bazu podataka o poslovnim prostorima koji se mogu ponuditi u zakup (ili prodaju)

Važan 0,5


Usluge u procesu izdavanja građevinske dozvole, uključujući lokacijske dozvole kao prelazne dokumente, svakako spadaju među najvažnije elemente poslovnog okruženja na lokalnom nivou i, u velikoj meri, određuju stepen atraktivnosti grada/opštine za postojeće i potencijalne investitore. S obzirom na intenzivnu konkurenciju među domaćim lokalnim samou-pravama sa sličnim karakteristikama privrednog ambijenta, efikasnost ovog procesa, kao svojevrsna soft komponenta investicione klime, može bitno da utiče na percepcije unutar poslovne zajednice u odnosu na mogućnost realizacije pro-jekata u što kraćem roku i po što nižim troškovima. Iskustva brojnih kompanija u prethodnih nekoliko godina, kao i em-pirijska istraživanja lokalnog poslovnog okruženja, ukazuju na značajne razlike među našim opštinama u pogledu brzine izdavanja dozvola i opšteg nivoa profesionalnosti u komuni-kaciji sa klijentima. Dok, sa jedne strane, vreme pribavljanja dozvola delimično zavisi i od organizovanosti i sistematičnosti investitora (recimo, u fazi pripreme potrebne dokumentacije), na dužinu ovog procesa, a time i na njegove ukupne troškove presudno utiče kvalitet rada lokalne administracije. Iz navede-nih razloga, kriterijum broj 4, sa visokim ukupnim ponderom od 1,29, sadrži čak pet indikatora eliminacionog karaktera, što pokazuje njegov veliki značaj u postupku certifikacije.

4.1 Grad/opština ima važeći Prostorni plan i Plan ge-neralne regulacije

Opis indikatOra

Nužni preduslovi koje jedna lokalna samouprava mora da ispuni da bi se mogla smatrati opštinom sa povoljnim po-slovnim okruženjem odnose se, pre svega, na usvajanje pro-stornih planova, propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine koji, pre svega, obuhvataju Prostorni plan za teritoriju grada/opštine, kao i Plan generalne regulacije. S tim u vezi, obaveza donošenja Plana generalne regulacije važi za

lokalne samouprave sa najmanje 30.000 stanovnika.


• Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;• Plan generalne regulacije (eventualno i Generalni urbani-

stički plan).

4.2 Grad/opština poseduje bazu podataka o građevin-skim parcelama koje se mogu ponuditi potencijalnom investitoru

Opis indikatOra

Pored osnovne zakonske obaveze, gradovi/opštine koji pre-tenduju da budu certifikovani moraju da poseduju određenu bazu podataka o parcelama građevinskog zemljišta koje se na-laze u ponudi za investitore, pri čemu nije posebno naznačeno u kom obliku baza treba da bude uspostavljena (standardna praksa većine lokalnih samouprava podrazumeva pripremu podataka na CD Rom-u, u formi štampanog kataloga, info li-sta ili posebne sekcije na Internet prezentaciji koja dozvoljava mogućnost pretraživanja podataka po kriterijumima, kao što su: površina, položaj, pravni status, stepen komunalne opre-mljenosti i slično). Kvalitet i sadržaj ove baze je takođe veoma bitan, pa bi stoga i na to trebalo obratiti posebnu pažnju.


• Podaci o raspoloživom građevinskom zemljištu (katalog, info list, CD Rom i slično).


4.3 Grad/opština pruža pisani opis procedure izdava-nja građevinske dozvole (grad/opština ima vodič kroz proces izdavanja građevinske dozvole)

4.4 Grad/opština pruža informacije o proceduri izda-vanja građevinske dozvole i postavila je neophodne formulare na odgovarajuću Internet stranicu

Opis pOtkriterijuma

Osim podataka o parcelama građevinskog zemljišta za izdava-nje/prodaju, gradovi/opštine moraju da izrade jasan i pregle-dan opis postupka izdavanja dozvola u odgovarajućoj meri, gde bi trebalo da bude navedeno, na primer: iz kojih se faza postu-pak sastoji, koji organi su nadležni za pojedine faze, u kojim rokovima su dužni da pruže odgovore klijentima, koliko košta potrebna dokumentacija i drugo. Ovakav pisani Vodič trebalo bi da bude dostupan zainteresovanim stranama kako u štampa-nom obliku (na primer, u okviru odgovarajućeg šaltera u grad-skom/opštinskom uslužnom centru), tako i u formi MS Word ili MS Power Point dokumenta na nekoj od stranica veb sajta grada/opštine koje se odnose na temu privrede i investicija.


• Vodič kroz proces izdavanja građevinske dozvole (u štampa-noj i elektronskoj formi).

4.5 Grad/opština koristi elektronski sistem za praće-nje statusa predmeta

4.6 Grad/opština pruža informacije o statusu konkret-nog zahteva/predmeta na zahtev stranke ili drugih učesnika u postupku – investitora (preko Interneta, telefonom)

Opis pOtkriterijuma

Sastavni deo informacija o procesu izdavanja građevinske do-zvole trebalo bi da uključi informacije o statusu predmeta koje bi strankama bile dostupne bilo preko telefona u Uslužnom centru, odnosno nekoj od nadležnih službi lokalne uprave, bilo preko veb sajta, gde bi, u okviru posebne sekcije, imale mogućnost da se registruju i u svakom trenutku ostvare uvid u stanje zahteva za dobijanje dozvole. Za te svrhe, u jednom broju naših gradova/opština u primeni se nalaze specijalizo-vani softveri koji nadležnim osobama iz lokalne uprave omo-gućavaju da vode automatsku evidenciju podnetih zahteva i izdatih rešenja, zajedno sa svim relevantnim podacima o kon-kretnim predmetima.


• Softver (ili drugi mehanizam) za praćenje statusa predmeta.

4.7 Grad/opština ima funkcionalan jedinstveni šalter za izdavanje građevinskih dozvola

Opis pOtkriterijuma

Pod jedinstvenim šalterom ovde se, pre svega, podrazumeva posebno mesto u okviru gradskog/opštinskog uslužnog centra gde stranke mogu da dobiju osnovne informacije o procesu iz-davanja dozvola, da se konsultuju sa nadležnim službenikom u vezi sa eventualnim pitanjima, odnosno da pribave ili predaju određena dokumenta u okviru postupka. Tu je mesto gde stran-ke mogu predati papire za građevinsku dozvolu koju posle na istom mestu mogu i preuzeti. Pored ovoga, naravno, Uslužnim centrom se podrazumeva širi „koncept“ od izdavanja građevin-skih dozvola. U pitanju je prostor (najčešće sala) u kojoj građani i privrednici mogu predavati zahteve i dobijati odgovore/doku-menta za različite usluge koje lokalna samouprava pruža.



• Kopije formulara dostupnih u okviru gradskog/opštinskog uslužnog centra ili druge službe koja funkcioniše kao jedin-stveni šalter.

4.8 Grad/opština prati efikasnost i na osnovu toga je unapredila proces izdavanja građevinskih dozvola Opis pOtkriterijuma

Na osnovu pomenutog elektronskog ili drugog sistema za praćenje statusa predmeta, grad/opština imaju mogućnost za obavljanje analize celokupnog postupka koja bi ukazala na ključne probleme i omogućila određene modifikacije u cilju povećanja efikasnosti rada nadležnih službi.


• Podaci o broju podnetih i rešenih zahteva za izdavanje gra-đevinske dozvole u toku tekuće i prethodne dve godine;

• Analize procesa izdavanja građevinske dozvole.

4.9 Grad/opština pruža informacije o troškovima ko-munalnih priključaka koji nisu u nadležnosti LS (elek-trična energija, telekomunikacione usluge, itd.)

4.10 Grad/opština obezbeđuje informacije o uslo-vima javnih preduzeća koji su potrebni za izdavanje građevinskih dozvola (rok 30 dana)

4.11 Grad/opština ima jedinstveni šalter na kome se mogu dobiti uslovi u nadležnosti lokalnih javnih preduzeća

Opis pOtkriterijuma

S obzirom na povezanost podataka o troškovima komu-nalnih priključaka u nadležnosti javnih preduzeća, kao i uslovima javnih, odnosno javnih komunalnih preduzeća sa procedurom izdavanja građevinske dozvole, optimalno rešenje bilo bi pružanje ovih informacija u sklopu jedin-stvenog šaltera u Uslužnom centru. Ako se radi o stranim investitorima, poželjno je da navedene informacije budu dostupne i na engleskom jeziku u kancelariji/odeljenju za LER, dok bi podaci o troškovima priključaka trebalo da budu postavljeni i na Internet prezentaciju u delu o kon-kretnim lokacijama za ulaganje.


• Podaci o cenama prikjučaka u nadležnosti javnih i javnih komunalnih preduzeća;

• Informacije u uslovima u ingerenciji javnih i javnih komu-nalnih preduzeća.

4.12 Grad/opština ima digitalizovane podatke o ze-mljištu i parcelama uključujući i sve informacije o in-frastrukturi (grad/opština ima GIS)

Opis pOtkriterijuma

Sve veći broj naših gradova i opština usvojio je praksu izrade Geografskog informacionog sistema, raspoloživog u elektron-skoj verziji na veb sajtu, koji sadrži digitalizovane podatke iz urbanističkih i planskih dokumenata, uključujući i građevin-ske parcele namenjene izgradnji industrijskih, komercijalnih i stambenih objekata koje su relevantne za domaće i strane investitore.



• Geografski informacioni sistem (GIS) na Internet prezenta-ciji grada/opštine.

4.13 Grad/opština poseduje bazu podataka objekata (braunfild lokacija) koji se mogu ponuditi u zakup (ili prodaju)

4.14 Grad/opština poseduje bazu podataka o po-slovnim prostorima koji se mogu ponuditi u zakup (ili prodaju)

Opis pOtkriterijuma

Zbog značajnog potencijala neiskorišćenih industrijskih i drugih kapaciteta (braunfild lokacija), formiranje baze objekata tog tipa (prema modelu baze grinfild lokacija) ima, takođe, relativno visok ponder u sklopu ovog kriterijuma, što se, takođe, odnosi i na bazu poslovnih prostora u svojini grada/opštine, pravnih i fizičkih lica. Kada su u pitanju bra-unfild lokacije (proizvodne hale, skladišta, kasarne i drugo), osim osnovnih podataka o konkretnim objektima, poput vrste i namene, pravnog statusa, površine ili mogućnosti izgradnje novih objekata na lokaciji, evidencija bi trebalo da sadrži i procenu stepena zagađenja životne sredine, kao i troškova sanacije.


• Podaci o objektima za izdavanje ili prodaju;• Podaci o poslovnom prostoru za izdavanje i prodaju, u svo-

jini grada/opštine i fizičkih/pravnih lica.


a. Detaljne informacije o procesu izdavanja građevinske do-zvole na Internet prezentaciji Sremske Mitrovice: www.sremskamitrovica.org.rs/cir/kako-do-gradjevinske-dozvole

b. Elektronska baza investicionih lokacija na teritoriji Valjeva dostupna na adresi: www.valjevo.rs/?st=6#st=135

c. Geografski informacioni sistem Novog Sada kojem se može pristupiti preko odgovarajućeg linka na Internet strani-ci: www.novisadinvest.rs


Pokazatelji definisani kroz ovaj kriterijum treba da dokažu da grad/opština poseduje ažurirane statističke podatke, odnosno ekonomske pokazatelje koji utiču na kreiranje lokalne privredne politike i mogu biti od koristi privrednicima. Cilj posedovanja ovakvih podataka i analiza je da privrednici mogu: (a) planirati svoje “ulazne” troškove prilikom otpočinjanja poslovanja (regi-stracija preduzeća, priključci na energetske i komunalne siste-me, uslovi za kupovinu/zakup zemljišta, finansijske povlastice i

Kriterijum broj 5: Postojanje analitičke osnove za podršku lokalnoj poslovnoj zajednici i privlačenje investicija

povlastice za uređenje i korišćenje zemljišta, troškove vezane za zapošljavanje radne snage (porezi i doprinosi), kao i procedure – gde i kako se registruju zaposleni, i sl.), (b) naći podatke o potencijalnom kooperantima, dobavljačima, kupcima u gradu/opštini/regionu, (c) dobiti i druge informacije koje im mogu biti od koristi u poslovanju (uslovi sa kreditnog tržišta, poseb-ni programi za razvoj MSP i sl.) i (d) da mogu dobiti sve rele-vantne informacije u vezi sa redovnim troškovima poslovanja

5Postojanje analitičke osnove za podršku lokalnoj poslovnoj zajednici i privlačenje investicija

Ukupan ponder 0.72 osobe/institucije za kontaktnivo važnosti Ponder

5.1

Grad/Opština poseduje statističke podatke koje obezbeđuju republičke institucije (Republički zavod za statistiku, Nacionalna služba za zapošljavanje, itd.) analizira ih i koristi ih u procesu donošenja odluka

Važan 0.5

Šef kancelarije/odeljenja za lokalni ekonomski razvoj

5.2Grad/Opština poseduje sopstvene izvore informacija (istraživanja, ankete, praćenje podataka), analizira ih i koristi u procesu donošenja odluka

Vrlo uticajan 1

5.3Grad/Opština pruža informacije o proceduri i ukupnim troškovima osnivanja i poslovanja privrednog subjekta

Vrlo uticajan 1

5.4Grad/Opština nudi informacije o državnim podsticajima za zainteresovane privrednike (poreske olakšice, period oslobađanja od poreza, itd.)

Važan 0.5

5.5Grad/Opština nudi informacije o lokalnim podsticajima za zain-teresovane privrednike (poreske olakšice, period oslobađanja od poreza, itd.)

Vrlo uticajan 1

5.6Grad/Opština poseduje i ažurira (minimum jednom godišnje) bazu relevantnih privrednih subjekata (sa osnovnim podacima za svaku firmu) na nivou lokalne ekonomije

Vrlo uticajan 1

5.7 Baza podataka dostupna preko interneta Važan 0.5

5.8Grad/Opština pruža informacije o programima finansijske i tehničke podrške/pomoći privredi

Važan 0.5

5.9Grad/Opština poseduje ažurirane podatke o direktnim investicijama (stranim i domaćim) realizovanim u proteklih 5 godina na teritoriji grada/opštine

Važan 0.5


nakon otpočinjanja obavljanja delatnosti. Iako veliki broj podataka i informacija potiče iz drugih in-stitucija poput, Agencije za privredne registre, SIEPA-e, Elektroprivrede Srbije, Naftne industrije Srbije, Telekoma, banaka, ministarstava, itd., za kvalitetnu lokalnu administra-ciju je vrlo bitno da raspolaže ovim podacima i koristi ih. Još važnije je da ih ima na jednom mestu. NALED insistira da grad/opština, kroz kancelariju za LER i Uslužni centar, obez-bedi sve ove informacije, jer na bazi njih se privrednicima može pružiti maksimalna pomoć i podrška, što i jeste jedan od ciljeva LER-a i postojanja KLER-a. Ovaj kriterijum jeste jedan od ključnih pokazatelja za certifikaciju, jer su uspešni gradovi/opštine upravo na ovom polju dokazale svoju orga-nizovanost, okrenutost ka privredi, efikasnost i posvećenost ideji ekonomskog razvoja. Lokalne samouprave koje rešavaju probleme privrednika postaju i deo odluka o budućem radu i investiranju tih preduzeća. Često se dešava da svi gore navedeni podaci postoje, odnosno da ih grad/opština poseduje, ali da nisu sistematizovani. Dru-gim rečima, nalaze se na nekoliko mesta, u različitim grad-skim/opštinskim odeljenjima i javnim preduzećima. Upravo u tome i jeste poenta i osnovna razlika između uspeš-nih/dobro organizovanih/funkcionalnih i neuspešnih/loše or-ganizovanih/nefunkcionalnih lokalnih administracija. Dobro organizovan grad/opština će sve podatke prikupiti na jednom mestu, što u početku zahteva dosta posla, ali kasnije mnogo-struko skraćuje vreme i utiče na povećanu efikasnost i efektiv-nost rada lokalne administracije (KLER-a) – upravo ono što investitori žele da vide.Kada je u pitanju baza lokalnih preduzeća, situacija je ista kao i kod kriterijuma broj 2: grad/opština mora dopuniti, “oboga-titi” podatke koje dobija od centralnih institucija onim poda-cima koji se jedini “na terenu” mogu prikupiti (dužina posto-janja firme, broj zaposlenih, ostvareni prihod, prava/realna delatnost, dodatne delatnosti, posedovanje nekih potrebnih i specifičnih certifikata, obrazovna, starosna i rodna struktu-

ra zaposlenih, potrebe za određenim profilom radnika i sl.). Ovaj pokazatelj se odnosi na jednu od osnovnih poslovnih aktivnosti KLER-a (ovde postoji direktna povezanost ovog kriterijuma sa kriterijumom broj 2). Kada je u pitanju finansijska pomoć privredi, podrazumeva se da zaposleni u KLER-u prate sve relevantne konkurse i pro-grame lokalnih/pokrajinskih/centralnih institucija, koji mogu biti namenjeni privrednim subjektima. U KLER-u bi trebalo da postoji osoba koja se bavi ovim poslovima i prati rad i pod-sticaje koje daju: Fond za razvoj, MERR, NARR, SIEPA, RBV, banke, međunarodni izvori/donatori, EEN mreža.

šta ne treba raditi:• Na zahteve za informacijama koje nisu u nadležnosti lokal-

nih samouprava (na primer kapacitet elektro mreže, cena priključka na telekomunikacioni sistem, cena izgradnje tra-fo-stanice, procedure za dobijanje saglasnosti od republičkih institucija i sl.) lokalna samouprava se nikad ne sme oglušiti. Bez obzira što je nekad i za samu gradsku/opštinsku upravu teško da dobije određene informacije od drugih institucija, ona uvek mora nastupati kao partner privredniku.

• Ne treba kriviti građane ili privrednike za nedostatak komu-nikacije i zainteresovanost za pitanja ekonomskog razvoja. Lokalna samouprava je ta od koje inicijative počinju.

5.1. Grad/opština poseduje statističke podatke koje obezbeđuju republičke institucije (Republički zavod za statistiku, nacionalna služba za zapošljavanje, itd.) analizira ih i koristi ih u procesu donošenja odluka

Opis pOtkriterijuma

Ovaj potkriterijum treba da pokaže da li grad/opština poseduje ažurirane statističke podatke, odnosno ekonomske pokazatelje koji utiču na kreiranje lokalne privredne politike i mogu biti od koristi privrednicima. Dobro organizovan grad/opština će


sve podatke prikupiti na jednom mestu, što u početku zahteva dosta posla, ali kasnije mnogostruko skraćuje vreme i utiče na povećanu efikasnost i efektivnost rada lokalne administracije (KLER-a) – upravo ono što investitori žele da vide.


• Zahtev i Rešenje za otvaranje Kancelarije za privredne registre;

• Struktura preduzeća, ustanova i drugih pravnih lica prema oblastima delatnosti, stanje;

• Broj preduzeća po delatnostima i veličini;• Struktura preduzetničkih radnji prema oblicima organizo-

vanja;• Spisak preduzetnika osnovanih u poslednje dve godine;• Spisak privrednih društava osnovanih u poslednje dve

godine.

5.2. Grad/opština poseduje sopstvene izvore informa-cija (istraživanja, ankete, praćenje podataka), analizira ih i koristi u procesu donošenja odluka

Opis pOtkriterijuma

Za ispunjenje kriterijuma nije dovoljno samo posedovanje podataka koje, ionako, već obezbeđuju centralne instituci-je, već njihova analiza i upotreba od strane KLER-a, kao i kreiranje sopstvenih baza i nadogradnja postojećih preuze-tih od ostalih. Grad/opština mora dopuniti, odnosno “obo-gatiti” podatke koje dobija od centralnih institucija onim podacima koji se jedini “na terenu” mogu prikupiti. Podaci koje vode centralne institucije često nisu dovoljno precizni, tačni, niti odgovaraju realnom stanju stvari. Kao najbolji pri-mer navodimo pretežnu delatnost kompanije – preduzeće može u APR-u biti registrovano za jednu delatnost, a obav-ljati sasvim drugu.


• Baze podataka (elektronske ili odštampane) o potencijal-nim kooperantima i snabdevačima, bankama, projektnim biroima, izrađivačima procene uticaja na životnu sredinu, pa čak i hotelima, restoranima, lekarskim i stomatološkim ordinacijama i sl.;

• Ekonomski statistički pokazatelji, informativni materijal o programima podrške MSP i bankarskim ponudama, profil zajednice, BAS ankete i analize, izveštaji o anketama pri-vrednika, itd.

5.3. Grad/opština pruža informacije o proceduri i ukupnim troškovima osnivanja i poslovanja privrednog subjekta

Opis pOtkriterijuma

Otpočinjanje poslovanja, kao i prvobitan period u “životu” jednog preduzeća najrizičniji je. Stoga je bitno da početnici u biznisu u gradu/opštini mogu da dobiju precizne i tačne informacije u vezi sa troškovima koji ih očekuju prilikom registracije, ali i nakon početka poslovanja. Početnici u bi-znisu pripadaju grupi ljudi koji najčešče nemaju iskustava u vezi sa birokratskim i administrativnim procedurama, te im je pomoć izuzetno potrebna u prvobitnom periodu. Pomo-ću ovog potkriterijuma treba da se utvrdi da li privrednici mogu od zaposlenih u lokalnoj administraciji dobiti infor-macije na osnovu kojih mogu da planiraju svoje “ulazne” troškove (registracija preduzeća, priključci na energetske i komunalne sisteme, uslovi za kupovinu/zakup zemljišta, fi-nansijske povlastice i povlastice za uređenje i korišćenje ze-mljišta, troškove vezane za zapošljavanje radne snage (po-rezi i doprinosi), kao i procedure – gde i kako se registruju zaposleni, i dr.).



• Objašnjenje procedure za registraciju preduzeća sa informa-cijama o troškovima koji prate osnivanje, cene, - razni vodiči za osnivanje radnje i privrednih društava, za kvalitetnu po-dršku preduzetništvu.

5.4. Grad/opština nudi informacije o državnim podsti-cajima za zainteresovane privrednike (poreske olakši-ce, period oslobađanja od poreza, itd.)

Opis pOtkriterijuma

Oni koji se u gradu/opštini bave ekonomskim razvojem i/ili su odgovorni za ova pitanja (naročito zaposleni u KLER-u) moraju raspolagati tačnim, potpunim i ažurnim podacima o tome koje sve podsticaje investitor/ulagač može ostvariti ukoliko se odlu-či da investira u Srbiju. Iako su u pitanju podsticaji/pogodnosti koje propisuje država, to ne znači da lokalni nivo ne treba njima da se bavi. Naprotiv, centralni propisi važe za sve lokalne samo-uprave, te državni podsticaji u svakom slučaju predstavljaju deo “paketa ponude”. Nema dobro pripremeljnog sastanka sa investi-torom ili poslatog odgovora pismenim putem na upit investitora koji ne sadrži podatke o državnim podsticajima. Podrazumeva se da zaposleni u KLER-u prate sve relevantne konkurse i pro-grame lokalnih/pokrajinskih/centralnih institucija, koji mogu biti namenjeni privrednim subjektima. U KLER-u bi trebalo da postoji osoba koja se bavi ovim poslovima i prati rad i podsticaje koje daju: Fond za razvoj, MERR, NARR, SIEPA, RBV, banke, međunarodni izvori/donatori, EEN mreža.


• Spisak i objašnjenje olakšica koje nudi država, informacije o uslovima kreditiranja pojedinih banaka.

5.5. Grad/opština nudi informacije o lokalnim podsti-cajima za zainteresovane privrednike (poreske olakši-ce, period oslobađanja od poreza, itd.)

Opis pOtkriterijuma

Budući da je ovo specifičnost svake pojedinačne lokalne samou-prave, obavezno je da se uvek raspolaže preciznim i tačnim infor-macijama u vezi sa ovim lokalnim propisima koji određuju vrstu i visinu pogodnosti koje investitori mogu ostvariti ukoliko inve-stiraju u konkretnu opštinu. Zaposleni u KLER moraju do deta-lja razumeti način funkcionisanja i metode za određivanje visine podsticaja, odnosno oslobađanja od plaćanja određenih lokalnih taksi, naknada i nameta. U kombinaciji sa prethodnim podsti-cajima koje daje država, svaka lokalna samouprava u potpunosti može pripremiti informaciju za zainteresovanog investitora.


• Spisak i objašnjenje olakšica/povlastica koje nudi opština (može i kopija opštinske odluke), informacije o uslovima kreditiranja pojedinih banaka.

5.6. Grad/opština poseduje i ažurira (minimum jed-nom godišnje) bazu relevantnih privrednih subjekata (sa osnovnim podacima za svaku firmu) na nivou lo-kalne ekonomije

Opis pOtkriterijuma

Ne mora se voditi detaljna evidencija, kao ni periodično ažu-riranje za sve registrovane poslovne subjekte na nivou lokal-ne ekonomije. “Ključna reč” je relevantnih privrednih subje-kata – onih koji zapošljavaju najveći broj radnika, preduzeća koja su strateški važna za grad/opštinu, preduzeća koja imaju perspektivu daljeg razvoja, izvozna preduzeća, itd.



• CD format: baza preduzetnika, privrednih društava i Upit-nik za SIEPA bazu informacija o gradovima/opštinama;

• Struktura preduzeća, ustanova i drugih pravnih lica prema oblastima delatnosti, stanje;

• Broj preduzeća po delatnostima i veličini;• Struktura preduzetničkih radnji prema oblicima organizo-

vanja;• Spisak preduzetnika osnovanih u poslednje dve godine;• Spisak privrednih društava osnovanih u poslednje dve godine;• Baza podataka o privrednim subjektima koji su ostvarili pra-

vo na neki vid olakšice/subvencije od strane grada/opštine.

5.7. Baza podataka dostupna preko interneta

Opis pOtkriterijuma

Dostupnost baze podataka o relevantnim privrednim subjek-tima putem Interneta važna je sa aspekta mogućnosti da za-interesovani investitori mogu putem “Internet istraživanja” - pretragom Internet prezentacije (sajta) grada/opštine da steknu informacije o privrednoj strukturi lokalne ekonomije – broju, vrsti preduzeća, sl. Pomenuto je važno jer se investi-tori često za određeni lokalitet zainteresuju upravo zbog po-stojeće i potencijalne “mreže” lokalnih preduzeća (budućih kooperanata, kupaca, dobavljača, podizvođača, i sl.).


• Baze podataka (elektronske ili odštampane) o potencijal-nim kooperantima i snabdevačima, bankama, projektnim biroima, izrađivačima procene uticaja na životnu sredinu, pa čak i hotelima, restoranima, lekarskim i stomatološkim ordinacijama i sl.;

• CD format: baza preduzetnika, privrednih društava i Upit-nik za SIEPA bazu informacija o gradovima/opštinama.

5.8. Grad/opština pruža informacije o programima fi-nansijske i tehničke podrške/pomoći privredi

Opis pOtkriterijuma

Kada je u pitanju finansijska pomoć privredi, podrazumeva se da zaposleni u KLER-u prate sve relevantne konkurse i programe lokalnih/pokrajinskih/centralnih institucija, koji mogu biti namenjeni privrednim subjektima. U KLER-u bi trebalo da postoji osoba koja se bavi ovim poslovima i prati rad i podsticaje koje daju: Fond za razvoj, MERR, NARR, SIEPA, RBV, Nacionalna služba za zapošljavanje, banke, međunarodni izvori/donatori, EEN mreža. Isto tako, tre-ba permanentno pratiti i druge vrste pomoći koje stoje na raspolaganju: projekti domaćih i inostranih finansijera, do-natora, zatim mogućnosti za unepređenja znanja i veština radne snage (NZS), itd.


• Uputstvo za pripremu dokumentacije po programu Fonda za start-up kredite - pravna lica i preduzetnici (Fond za ra-zvoj Republike Srbije);

• Ekonomski statistički pokazatelji, informativni materijal o pro-gramima podrške MSP i bankarskim ponudama, profil zajedni-ce, BAS ankete i analize, izveštaji o anketama privrednika, itd.

5.9. Grad/opština poseduje ažurirane podatke o direk-tnim investicijama (stranim i domaćim) realizovanim u proteklih 5 godina na teritoriji grada/opštine

Opis pOtkriterijuma

Posedovanje ovih podataka može biti od koristi u saradnji sa centralnim institucijama prilikom određene vrste projekata (na primer popis SDI na teritoriji Srbije – SIEPA, itd.). Isto


tako, da bi se podaci o investitorima sakupili to pretpostav-lja postojanje komunikacije sa investitorima. Komunikaciju treba iskoristiti za kreiranje “dobrih” odnosa sa investitorima. Poznato je da su najbolji “advokati” lokalne ekonomije i lokal-ne samouprave upravo zadovoljni investitori.


• Spisak investitora (stranih i domaćih) koji su realizovali in-vesticiju na teritoriji grada/opštine u poslednjih 5 godina sa podacima o delatnosti, broju zaposlenih, vrednosti investi-cije, godini ulaganja, zemlja porekla, itd.


a. Biznis uslužni centar (info centar za MSP) grada Čačka je dobar model podrške preduzetnicima. Sa tri zaposlena (iz budžeta grada), ovo je mesto na kome se preduzetnici mogu informisati o programima podrške, kreditima za pokretanje biznisa, kao i različitim procedurama koje su u nadležnosti Gradske uprave i komunalnih preduzeća.

b. Razvoj aplikacije i upotreba podataka u gradu Zaječaru, te povezanost baza podataka sa internet stranicom dobra je osnova za informisanje i možda i buduće odluke privrednika.

c. Primer opštine Inđija dokazuje povezanost upotrebe po-dataka i rezultata u radu lokalne samouprave. Pre nekoliko godina rukovodstvo u ovoj samoupravi shvatilo je važnost i moć kvalitetnih podataka. Većina ključnih odluka za razvoj donešene su na osnovu tačnih i pažljivo sakupljanih podataka. Ova samouprava izbegla je i čestu zamku u koju upadaju druge uprave kada je u pitanju upotreba informacionih tehnologija. Naime, organizaciona rešenja i način rada unapređeni su pre uvođenja softverskih aplikacija. Same aplikacije su razvijene da

bi podržale te procese. Ovo napominjemo jer se često dešava da se uvođenje softverskih alatki doživljava kao rešenje svih problema, što gotovo nikad ne bude slučaj u praksi. d. Bečej - u okviru sajta Odeljenja za privredu i razvoj objav-ljena je baza podataka privrednih subjekata na teritoriji opšti-ne Bečej, i to:www.privredabecej.com/prdrustva.html (za privredna društva) i www.privredabecej.com/preduzetnici.html (za preduzetnike).

e. Kruševac – Grad je usvojio izmene i dopune Odluke o kriterijumima i merilima za utvrđivanje naknade za uređi-vanje građevinskog zemljišta, kojima je uvela olakšice za in-vestitore, pa se tako investitorima novih poslovnih objekata za minimum 10 radnika na neodređeno vreme umanjuje naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta za pet odsto. Za svakog novozaposlenog preko tog broja, umanjuje se naknada za po 0,5 odsto, do maksimum 100 odsto oslo-bađanja za 200 zaposlenih. Uz to, za jednokratnu uplatu na-knade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta na dan zaključenja ugovora, obveznik ima pravo na umanjenje od 25 odsto. Grad nudi investitorima mogućnost da naknadu plate i u ratama.Grad je takođe doneo i izmene Odluke o lokalnim komunal-nim taksama, kojima su novoosnovanim privrednim društvi-ma i preduzetnicima koji prvi put počinju da rade, za prvu godinu odobrava olakšica od 50 odsto za plaćanje komunal-ne takse za preduzeća i 80 odsto za preduzetnike. Podsticaji i smanjenje nameta lokalnim privrednicima je umnogome olakšalo poslovanje u Gradu.


Intenzivna konkurencija za zadržavanje postojećih i privla-čenje novih investitora na regionalnom i lokalnom nivou stvara potrebu za razvojem instrumenata promocije ulaganja i kvaliteta poslovnog okruženja. Osnovni promotivni instru-menti obuhvataju opšte i sektorske brošure, info listove o investicionim lokacijama i druge publikacije, zatim Internet prezentaciju grada/opštine u delu o privredi, kao i nastupe i prezentacije na opštim i investicionim sajmovima, odnosno konferencijama i drugim poslovnim skupovima. Pored klasičnih, lokalnim samoupravama se preporučuje i upotreba inovativnih oblika promocije, u koje spadaju targe-tiranje (direktno kontaktiranje) izabranih potencijalnih inve-stitora, PR tekstovi u domaćim i inostranim medijima, aplici-ranje za različite nagrade, imenovanje postojećih investitora za svojevrsne ambasadore lokalne samouprave, itd.

6.1 Grad/opština ima ažurirane brošure i promotivne materijale o uslovima poslovanja i investicionim po-tencijalima u lokalnoj ekonomiji

6.2 Brošure i promotivni materijali postoje i na engle-skom jeziku (ili nekim drugim stranim jezicima) Opis pOtkriterijuma

Mada često nisu od presudnog značaja za formiranje stavova investitora o određenoj lokalnoj samoupravi, ovi materija-li su neophodni, najmanje u dvojezičnoj verziji, kao glavna sredstva predstavljanja ekonomskih pokazatelja i mogućnosti poslovanja u opštini i mogu biti korišćena u velikom broju

Kriterijum broj 6: Promocija ulaganja i kvaliteta poslovnog ambijenta

6. Promocija ulaganja i kvaliteta poslovnog ambijentaUkupan ponder 1,14


6.1Grad/Opština ima ažurirane brošure i promotivne mate-rijale o uslovima poslovanja i investicionim potencijalima u lokalnoj ekonomiji

Eliminacioni 2

Šef kancelarije/načelnik Odeljenja za LER

Menadžer za odnose sa javnošću

6.2Brošure i promotivni materijali postoje i na engleskom jeziku (ili nekim drugim stranim jezicima)

Vrlo uticajan 1

6.3

Grad/Opština je ažurirala deo svoje Internet prezentacije koji se odnosi na uslove poslovanja i investicione po-tencijale u lokalnoj ekonomiji (na srpskom i engleskom jeziku)

Eliminacioni 2

6.4Grad/Opština ima promotivni materijal ili neke druge gore pomenute instrumente koji opisuju investicione mogućnosti u pojedinim privrednim granama

Vrlo uticajan 1

6.5Grad/Opština je učestvovala na najmanje jednom sajmu u toku protekle godine i poseduje godišnji plan učešća na sajmovima (investicionim i sektorskim)

Važan 0,5

6.6Grad/Opština je ustanovila mehanizam za distribuciju svog promotivnog materijala

Vrlo uticajan 1

6.7Grad/Opština je razvila i druge instrumente za promovi-sanje investicionih potencijala

Važan 0,5


situacija (sastanci, konferencije, sajmovi, prezentacije, itd.). U ovu grupu instrumenata ubrajaju se, između ostalog: a) op-šte publikacije o mogućnostima ulaganja u gradu/opštini; b) brošure o potencijalima najznačajnijih sektora; c) info listovi o konkrektnim grinifild i braunfild lokacijama, i drugi.Kada je u pitanju struktura osnovnih publikacija, ona je uslov-ljena specifičnim karakteristikama privrednog ambijenta u gra-du/opštini, ali bi svakako morala da uključi sledeće elemente:• razlozi za ulaganje u gradu/opštini (eventualno, i u Srbiji);• glavni privredni sektori u gradu/opštini;• najvažnije lokacije za ulaganje;• primeri uspeha postojećih investitora;• usluge lokalne samouprave u procesu realizacije investicio-

nih projekata.Preporučljivo je da publikacije budu relativno kratke i jednostav-ne za nošenje i pregledanje, da informacije budu u što većoj meri predstavljene u obliku tabela, grafikona i shema, da rečenice budu sažete i konkretne, sa što više kvantitativnih podataka i da, u vizu-elnom smislu, budu uklopljene u identitet grada/opštine.


• Brošure, prezentacije i drugi promotivni materijali u štam-panom i elektronskom obliku (CD Rom) na srpskom i en-gleskom jeziku (eventualno, i na drugim stranim jezicima).

6.3 Grad/opština je ažurirala deo svoje Internet prezentacije koji se odnosi na uslove poslovanja i investicione potencijale u lokalnoj ekonomiji (na srpskom i engleskom jeziku) Opis pOtkriterijuma

Sekcija gradskog/opštinskog veb sajta posvećena privredi i in-vesticijama mora da bude konstantno ažurirana unošenjem ak-tuelnih podataka i informacija i to u svim jezičkim verzijama.

U tom cilju, poželjno je da u okviru Kancelarije/Odeljenja za LER ili nekog drugog organa lokalne uprave postoji osoba koja je zadužena za administriranje Internet prezentacije u tom delu (sadržaj i vizuelni identitet veb sajta treba što više da odgovaraju publikacijama i drugim promotivnim materijalima).


• Internet prezentacija (sekcija posvećena privredi i moguć-nostima za ulaganje) na srpskom i engleskom jeziku (even-tualno, i na drugim stranim jezicima).

6.4 Grad/opština ima promotivni materijal ili neke dru-ge gore pomenute instrumente koji opisuju investicio-ne mogućnosti u pojedinim privrednim granama

Opis pOtkriterijuma

Sektorske brošure trebalo bi da obuhvate prioritetne privred-ne delatnosti i grane na lokalnom nivou i da, pored razloga za ulaganje u konkretnom sektoru, primera postojećih investito-ra (ukoliko postoje) i uloge lokalne uprave prilikom realiza-cije projekata, uključe i detaljan prikaz stanja (BDP sektora, broj aktivnih preduzeća, najvažniji privredni subjekti, broj i struktura zaposlenih, izvoz i uvoz, pristup dobavljačima i kupcima, itd.).


• Profili prioritetnih sektora u štampanom i elektronskom obliku (CD Rom) na srpskom i engleskom jeziku (eventu-alno, i na drugim stranim jezicima).


6.5 Grad/opština je učestvovala na najmanje jednom sajmu u toku protekle godine i poseduje godišnji plan učešća na sajmovima (investicionim i sektorskim) Opis pOtkriterijuma

Nastupi na sajmovima (opštim i sektorskim), konferencija-ma i ostalim poslovnim skupovima imaju višestruku svrhu: prezentacija investicionih potencijala lokalne samouprave; upoznavanje sa ponudom drugih gradova/opština; uspostav-ljanje kontakta sa potencijalnim investitorima, predstavnicima konsultantskih firmi, advokatskih kancelarija, ambasada, pri-vrednih komora i drugih aktera u procesu realizacije investi-cionih projekata. Iz tog razloga, značajno je da grad/opština bude zastupljen na jednom broju takvih manifestacija u toku godine, pri čemu će godišnji plan biti određen, ne samo lokal-nim budžetom, nego i izborom prioritetnih sektora (i tržišta u slučaju međunarodnih sajmova i konferencija).Jedna od osnovnih pretpostavki uspešnog nastupa predstav-lja zakazivanje sastanaka sa potencijalnim investitorima i dru-gim zainteresovanim akterima tokom pripreme sajma, odno-sno konferencije, kao i praćenje rezultata kroz izradu izveštaja o nastupu i njihovu analizu.


• Plan učešća na sajmovima, konferencijama i sličnim manife-stacijama za prethodnu i tekuću godinu;

• Izveštaji i ostali materijali (fotografije, vesti, reportaže...) sa nastu-pa na sajmovima i drugim manifestacijama u prethodnoj godini;

• Konkretni rezultati sa sajmova (ukoliko ih je naravno bilo);• E-mail komunikacija sa potencijanim partnerima ostvare-

nim na nekom sajmu.

6.6 Grad/opština je ustanovila mehanizam za distribu-ciju svog promotivnog materijala Opis pOtkriterijuma

Sastavni deo uspešne promocije lokalne samouprave, pored pripreme marketinških materijala, uključuje njihovu distribu-ciju ciljnim grupama korisnika putem različitih kanala. Gra-dovi i opštine, po pravilu, koriste sastanke sa zainteresovanim investitorima, kao i prezentacije na sajmovima i konferencija-ma za dostavljanje materijala, ali bi mogli da koriste veći broj opcija, poput saradnje sa državnim institucijama (agencije za promociju investicija – SIEPA, VIP), našim ambasadama u inostranstvu i inostranim ambasadama u zemlji, predstavniš-tvima Privredne komore Srbije, profesionalnim asocijacijama i drugim akterima od značaja za lokalni ekonomski razvoj.


• Liste kontakata za distribuciju promotivnih materijala.

6.7 Grad/opština je razvila i druge instrumente za pro-movisanje investicionih potencijala

Opis pOtkriterijuma

Instrumenti promocije koji se mogu odrediti kao inovativni obli-ci promocije ne bi trebalo da budu od manjeg značaja u grad-skom/opštinskom marketing miksu u odnosu na osnovne/kla-sične promotivne instrumente, budući da se u praksi ponekad pokazuju efikasnijim u animiranju potencijalnih investitora.



• Drugi promotivni instrumenti (elektronski bilten, video, PR tekstovi, itd.);

• Certifikati i nagrade za nastup na promotivnim manifesta-cijama.


a. Brošura Investirajte u Inđiju dostupna na opštinskom veb sajtu na engleskom i nemačkom jeziku: www.indjija.net/code/navigate.php?Id=74

b. Poseban portal grada Subotice na temu ulaganja: www.suboticainvest.com/news/index.html

c. Distribucija promotivnih materijala grada Smedereva po-sredstvom Grupe za dijasporu.


Kreditne linije domaćih i međunarodnih organizacija i institucija spadaju u veoma značajne instrumente finansi-ranja lokalnog ekonomskog razvoja, naročito u segmentu unapređenja saobraćajne, komunalne i telekomunikacione infrastrukture, kao jednog od ključnih preduslova stvara-nja stimulativnog poslovnog ambijenta. Navedeni izvori finansiranja posebno dobijaju na važnosti u uslovima eko-nomske stagnacije ili recesije i nedovršene fiskalne decen-tralizacije kada opštine ne raspolažu dovoljnim sopstvenim budžetskim sredstvima za realizaciju najvažnijih projekata definisanih razvojnim dokumentima (Strategija lokalnog ekonomskog razvoja, Plan kapitalnih investicija, i drugi). S tim u vezi, za postizanje održivog lokalnog razvoja neop-hodno je da iznos i uslovi kreditnog zaduživanja budu odre-đeni opštim razvojnim okvirom kako se ne bi pretvorili u sredstvo za finansiranje ad hoc projekata od sekundarnog značaja, odnosno da budu prilagođeni kreditnoj sposobno-sti lokalne samouprave koja se, između ostalog, izračunava pomoću specijalnih softverskih programa.

Kriterijum broj 7: Kreditna sposobnost i kreditna opravdanost

7.1 Grad/opština je sposobna da dokumentuje i izra-čuna svoju kreditnu sposobnost

Opis pOtkriterijuma

Za potrebe kalkulacija kreditne sposobnosti lokalne samo-uprave, odnosno mogućnosti urednog izmirivanja obaveza po odobrenim kreditima mogu se koristiti kako standardni finansijski metodi pripreme kreditnog zahteva i plana otpla-te, tako i automatski programi koji se već nalaze u upotrebi u jednom broju naših gradova i opština. U oba slučaja, ključ-ni element kalkulacija podrazumeva projekcije budžetskih prihoda i rashoda u periodu otplate kredita koji determini-šu sposobnost lokalne samouprave da izvrši otplatu svojih obaveza.Alternativna opcija za određivanje kreditne sposobnosti sa-stoji se u dodeli kreditnog rejtinga lokalnoj samoupravi od strane neke od međunarodnih agencija (Standard & Poor’s, Fitch, Moody’s). Na ovaj način, grad/opština povećava mogućnost pristupa međunarodnom finansijskom tržištu,

7.kreditna sposobnost i kreditna opravdanost

Ukupan ponder 1,00nadležne osobe

nivo važnosti Ponder

7.1Grad/Opština je sposobna da dokumentuje i izračuna svoju kreditnu sposobnost

Vrlo uticajan 1

Načelnik Odeljenja za finansije/ član Gradskog/ Opštinskog veća zadužen za finansije

Načelnik Odeljenja za privredu/član Gradskog /Opštinskog veća zadužen za privredu

Šef kancelarije/ načelnik Odeljenja za LER

7.2Grad/Opština se zadužuje u skladu sa us-vojenim razvojnim dokumentima

Vrlo uticajan 1


što je posebno značajno u slučaju emitovanja municipalnih obveznica, i dobija informaciju o visini troškova zaduživa-nja koji su uslovljeni kvalitetom kreditnog rejtinga.


• Odluka o budžetu grada/opštine za prethodne dve godine;• Program za izračunavanje kreditne sposobnosti (CAT II ili

neki drugi);• Certifikat o dodeli kreditnog rejtinga.

7.2 Grad/opština se zadužuje u skladu sa usvojenim razvojnim dokumentima

Opis pOtkriterijuma

Kreditno zaduživanje predstavlja jedan od instrumenata rea-lizacije kapitalnih investicionih projekata na lokalnom nivou i uključuje, po pravilu, duge periode otplate, uz značajne anu-itete, pa bi, stoga, trebalo da bude usklađeno sa ključnim do-kumentima za lokalni razvoj od kojih su neki već prethodno pomenuti. Pritom se mora uzeti u obzir gornja granica javnog duga, prema kojoj ukupne neizmirene dugoročne obaveze grada/opštine ne smeju preći 50% tekućih priliva budžeta iz prethodne godine. U vezi sa raspoloživim opcijama finansiranja, pre svega, infrastrukturnih projekata, u praksi naših lokalnih sa-mouprava u prethodnom periodu na značaju dobijaju i municipalne obveznice. Nakon što su sredinom 2010. godine tri lokalne samouprave dobile kreditni rejting, kao preduslov za emitovanje obveznica objavljivanjem javnog prospekta (Novom Sadu je od strane agencije Moody’s dodeljen rejting Ba3, koji odgovara rejtingu države, dok su Kraljevo i Valjevo dobili rejting B1, niži za jedan stepen od državnog), stvoreni su preduslovi za izdavanje prvih obveznica.


• Strategija lokalnog ekonomskog razvoja, Plan kapitalnih in-vesticija i drugi strateški dokumenti;

• Odluka o budžetu grada/opštine za prethodne dve godine;• Odluka o zaduženju grada/opštine za realizaciju kapitalnih

investicionih projekata;• Odluka o izboru poslovne banke ili druge finansijske orga-

nizacije/institucije;• Ugovor o kreditu između grada/opštine i poslovne banke ili

druge finansijske organizacije/institucije;• Planovi otplate kredita odobrenih od strane poslovnih ba-

naka ili drugih finansijskih organizacija/institucija;• Rešenje Ministarstva finansija, Uprave za javni dug o mo-

gućnostima zaduživanja grada/opštine;• Odluka o uslovima za emitovanje municipalnih obveznica;• Rešenje Komisije za hartije od vrednosti o davanju odobre-

nja primarne ponude hartija od vrednosti unapred pozna-tim kupcima;

• Rešenje Komisije za hartije od vrednosti o odobrenju izda-vanja hartija od vrednosti unapred poznatim kupcima;

• Certifikat o dodeli kreditnog rejtinga.


a. Prvi primer upotrebe municipalnih obveznica pred-stavlja Novi Sad koji je emitovao obveznice nominalne vrednosti 35 miliona evra, preko UniCredit banke, kao pokrovitelja, po efektivnoj kamatnoj stopi od 6,25% go-dišnje, sa rokom dospeća od 12 godina i grejs periodom od 2 godine. Sredstva su namenjena za završetak izgradnje Bulevara Evrope i projekat izgradnje 100 kilometara kana-lizacione mreže.


Prikazuje koliko se grad/opština bavi problemom nezaposle-nosti i koje aktivnosti vrši u cilju smanjenja nezaposlenosti (eventualne programe prekvalifikacije, dokvalifikacije ili or-ganizovanja obuka o započinjanu sopstevnog posla, i sl. koje gradska/opštinska uprava organizuje ili sprovodi u saradnji sa nekom drugom institucijom).Grad/opština koji je kreirao povoljnu poslovnu klimu pruži-će osnovne podatke o broju i strukturi radne snage (nezapo-slenih, zaposlenih), zatim i podatke o prosečnim zaradama, poželjno po delatnostima. Podrazumeva se da grad/opština poseduje i podatke o obrazovnoj, starosnoj strukturi radne snage, stručnoj spremi, zanimanju, ostalim dodatnim veština-ma, rasporedu zaposlenih po privrednim granama, i sl. Poželj-no je da u KLER-u postoji tabelarni prikaz nezaposlenih lica, po stepenu obrazovanja, izraženo u apsolutnim vrednostima i procentima (obavezno navesti izvor podataka i vreme izve-štavanja). Zaposleni u KLER-u bi trebalo da na osnovu po-

dataka izvedu nekoliko zaključaka na osnovu statistike, koji mogu biti od značaja za privrednike, kao i neke tradicionalno razvijene struke, ako se poklapaju sa delatnošću privrednika.

8.1. Grad/opština ima podatke o radnoj snazi (zapo-sleni i nezaposleni, njihova struktura)

Opis pOtkriterijuma

Grad/opština koji je kreirao povoljnu poslovnu klimu pružiće osnovne podatke o broju i strukturi radne snage (nezaposlenih, zaposlenih). Dodatno, trebalo bi obez-bediti i podatke o prosečnim zaradama, poželjno po de-latnostima. Ovi podaci trebalo bi da budu prikupljeni direktno “sa terena”, a ne iz zvaničnih statističkih poda-taka, koji često ne oslikavaju realno stanje u konkretnom

Kriterijum broj 8: Praćenje dinamike lokalnog tržišta rada i aktivan odnos prema utvrđenom stanju i potrebama

8Praćenje dinamike lokalnog tržišta rada i aktivan odnos prema utvrđenom stanju i potrebama

Ukupan ponder 0.75 osobe/institucije za kontaktnivo važnosti Ponder

8.1Grad/Opština ima podatke o radnoj snazi (zaposleni i neza-posleni, njihova struktura)

Važan 0.5Predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje

Predsednik Saveta za zapošljavanje

Predstavnik Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje

Predstavnik KLER-a

8.2Grad/Opština sarađuje sa Nacionalnom službom za zapo-šljavanje

Vrlo uticajan 1

8.3Grad/Opština je razvila i koristi upitnike za postojeće investi-tore i privrednike o njihovim potrebama za radnom snagom

Vrlo uticajan 1

8.4Grad/Opština pruža informacije i podršku za programe obu-ke namenjene radnoj snazi

Vrlo uticajan 1

8.5Grad/Opština je donela Lokalni akcioni plan za zapošljava-nje

Važan 0.5

8.6Grad/Opština je pokazala inicijativu za izmene obrazovnih programa srednjih škola na svojoj teritoriji u skladu sa potre-bama privrednih subjekata (postojećih i novih)

Važan 0.5


gradu/opštini. Podrazumeva se da grad/opština pose-duje i podatke o obrazovnoj, starosnoj strukturi radne snage, stručnoj spremi, zanimanju, ostalim dodatnim ve-štinama, rasporedu zaposlenih po privrednim granama, i sl. (ovi podaci, takođe, treba da budu zasnovani na di-rektnom istraživanju zaposlenih u KLER-u). Poželjno je da u KLER-u postoji tabelarni prikaz nezaposlenih lica, po stepenu obrazovanja, izraženo u apsolutnim vredno-stima i procentima (obavezno navesti izvor podataka i vreme izveštavanja).


• Statistički podaci o strukturi nezaposlenih (navesti izvor podataka i datum);

• Baza podataka preuzeta od Nacionalne službe za zapošlja-vanje mora sadržati i informaciju o zanimanju, a ne samo stepenu kvalifikacije;

• Statistički podaci o strukturi zaposlenih (navesti izvor po-dataka i datum);

• Baza podataka preuzeta od nadležnog organa (npr. Repu-blički zavod za statistiku) mora sadržati i informaciju o za-nimanju, a ne samo stepenu kvalifikacije.

8.2. Grad/opština sarađuje sa nacionalnom službom za zapošljavanje

Opis pOtkriterijuma

Ažurne osnovne podatke o nezaposlenima grad/opština, od-nosno KLER treba da pribavlja periodično od Nacionalne službe za zapošljavanje. Potom, ovu polaznu bazu treba pro-širivati podacima koje NZS ne vodi, a zaposleni u KLER-u mogu prikupiti putem sopstvenih istraživanja (pogledati prethodni potkriterijum).


• Statistički podaci o strukturi nezaposlenih (navesti izvor podataka i datum);

• Baza podataka preuzeta od Nacionalne službe za zapošlja-vanje mora sadržati i informaciju o zanimanju, a ne samo stepenu kvalifikacije;

• Korespodencija sa NSZ;• Rešenje o formiranju Saveta za zapošljavanje čiji je član

predstavnik NSZ;• Sporazum o saradnji u realizaciji LAPZ sa NSZ; • Dokaz o zajedničkom održavanju sajma zapošljavanja ili saj-

ma profesionalne orijentacije.

8.3. Grad/opština je razvila i koristi upitnike za posto-jeće investitore i privrednike o njihovim potrebama za radnom snagom

Opis pOtkriterijuma

Važan aspekt prilikom izgradnje povoljnog poslovnog okruženja jeste sposobnost grada/opštine da razume po-trebe investitora. Budući da je kvalitet radne snage jedan od najvažnijih faktora prilikom izbora investicione loka-cije, jako je važno da lokalna samouprava “vodi računa” o tome koje stručne kvalifikacije, znanja i veštine investitori traže i očekuju u budućnosti. Potrebe i planove postojećih privrednika treba saznavati putem anketa, upitnika, sasta-naka, razgovora, i sl.


• Baza podataka o procentu i broju zaposlenih po privrednim granama, izveštaj koji govori o kadrovskim potrebama pri-vrede dobijeni analizom upitnika privredi.


8.4. Grad/opština pruža informacije i podršku za pro-grame obuke namenjene radnoj snazi

Opis pOtkriterijuma

Grad/opština može i sam, ili u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i obrazovnim institucijama, nu-diti i određene obuke, prilagođene potrebama postojećih privrednika i potencijalnih investitora Aktivna uloga grada/opštine može biti od koristi i đacima i privrednicima. Obu-ke bi trebalo da budu namenjene kako nezaposlenima, tako i zaposlenima sa ciljem da se prekvalifikuju, dokvalifikuju i unaprede svoje veštine i znanja. S obzirom da nije u isključi-voj nadležnosti lokalne gradske/opštinske administracije da organizuje i sprovodi pružanje obuka, treninga, i sl. podršku grada/opštine u ovom smislu treba shvatiti u „širem” smislu - davanje poslovnog prostora, angažovanja i privatnih škola i trening centara, njihovo finansiranje, i dr... Široka je „lepeza“ mogućnosti kako se lokalna administracija može uključiti i dati svoj doprinos poboljšanju kvaliteta radne snage. Ovo je jako važno, jer je kvalitet radne snage jedan od najznačajnijih faktora za privlačenje novih investicija.


• Program obuke koju je organizovao grad/opština (za rad na računarima ili za započinjanje sopstvenog biznisa);

• Poziv nezaposlenima da se uključe u obuku koju je organi-zovao grad/opština;

• Poziv nezaposlenima da se uključe u obuke koje organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje ili druga ustanova;

• Poziv grada/opštine predstavniku Nacionalne službe za za-pošljavanje da učestvuje, odnosno prezentuje javne pozive i druge olakšice koje pruža Nacionalna služba za zapošljava-nje na sastancima, odnosno prezentacijama organizovanim za privrednike sa teritorije grada/opštine.

8.5. Grad/opština je donela Lokalni akcioni plan za za-pošljavanje

Opis pOtkriterijuma

Vlada Republike Srbije na godišnjem nivou usvaja Nacional-ni akcioni plan zapošljavanja (NAPZ) koji predstavlja osnov-ni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na nacionalnom nivou i njime se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju programi i mere koji će se realizovati, kako bi se dostigli postavljeni ciljevi i omogućilo održivo povećanje zaposlenosti. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (čl. 40. i 41.), na nivou je-dinica lokalne samouprave, odnosno teritorijalne autonomije predviđeno je formiranje Lokalnih saveta za zapošljavanje (LSZ), odnosno Pokrajinskog saveta za zapošljavanje (PSZ). LSZ/PSZ preuzimaju ulogu strateškog aktera koji svojim aktivnostima promoviše nacionalnu strategiju zapošljavanja i regionalnog razvoja, u cilju smanjivanje razlika između regi-onalnih tržišta rada.


• Odluka o usvajanju Lokalnog akcionog plana za zapošljava-nje za tekuću i prethodnu godinu za grad/opštinu;

• Sporazum grada/opštine sa Nacionalnom službom za zapo-šljavanje o realizaciji LAPZ i aneksi sporazuma;

• Lokalni akcioni plan za zapošljavanje u gradu/opštini za te-kuću i prethodnu godinu;

• Javni pozivi po LAPZ;• Izvod iz Odluke o bužetu kojim se potvrđuje da su oprede-

ljena sredstva za realizaciju LAPZ; • Rešenje o formiranju Saveta za zapošljavanje, spisak članova

i gde su zaposleni, bar jedan od članova predstavnik Nacio-nalne službe za zapošljavanje.


8.6. Grad/opština je pokazala inicijativu za izmene obrazovnih programa srednjih škola na svojoj teritoriji u skladu sa potrebama privrednih subjekata (postoje-ćih i novih)

Opis pOtkriterijuma

U zavisnosti od delatnosti zainteresovanog privrednika, grad/opština treba i da ukaže na određene profile nezaposle-nih, kao i da nastupi kao partner u obukama i zapošljavanju, naročito kada je krajnji rezultat otvaranje novih radnih mesta. Isto tako, grad/opština treba da preuzme sve u skladu sa sop-stvenim ingerencijama i nadležnostima da postojećim i po-tencijalnim investitorima obezbedi da se u lokalnim srednjim stručnim školama i, eventualno visokim školama strukovnih studija, “uvedu” obrazovni profili koji su u skladu sa tražnjom ulagača (za radnom snagom). Primera radi, često se dešava da strani investitori traže i povoljne prilike za školovanje članova porodica svojih menadžera, koji dolaze iz inostranstva.


• Predlozi za izmenu obrazovnih profila upućeni relevantnom ministarstvu, kratak opis novih profila, uvedenih u srednje škole u poslednje 2 godine;

• Analiza potrebe za menjanjem obrazovnih kurikuluma uko-liko je ustanovljeno da ista ne postoji.


a. Sremska Mitrovica - na inicijativu investitora koji su kupi-li zemljište i Grada uvedeni novi obrazovni profili u srednje škole: informatički smer (Mitrovačka gimnazija), nadzornik parka, tehničar za primarnu obradu drveta i tehničar za indu-strijsku farmaceutsku tehnologiju (Šumarska škola), tehničar stomatološka sestra, laboratorijski tehničar i kozmetički teh-ničar (Medicinska škola).

b. Stara Pazova - U skladu sa potrebama privrede opština je uvela nove smerove u srednjim školama: tehničar grafičke do-rade, tehničar reprodukcije, tipograf i sitoštampar.


Veoma je bitno da javni i privatni sektor zajednički reša-vaju probleme i ukoliko je potrebno rade na uspostavlja-nju javnog i privatnog partnerstva tamo gde za tim ima potrebe. Osnovna ideja jeste da se najmanje jednom u 3 meseca, donosioci odluka u gradu/opštini sastanu sa 10-50 glavnih poslodavaca - radnji, preduzetnika, kompani-ja i prodiskutuju o problemima koji eventualno postoje u gradu/opštini i zajednički predlože moguća rešenja. U pitanju su, tzv. „tematski sastanci“ na kojima predstavici lokalne zajednice zajedno sa predstavnicima vlasti razma-traju alternativna rešenja. Za ispunjenje ovog kriterijuma neće biti potrebno da grad/opština ostvari sva navedena partnerstva sa privat-nim sektorom. Ne očekuje se od lokalnih samouprava da za ispunjenje uslova certifikacije organizuju biznis inku-batore ili biznis centre. Osnova za certifikaciju biće po-stojanje komunikacije između grada/opštine i privatnog sektora, pozitivan stav prema rešavanju pitanja i podele

Kriterijum broj 9: Grad/opština razvija partnerstvo/saradnju javnog i privatnog sektora

rizika, kada se radi o inicijativama od kojih svi mogu ima-ti neposredne ili posredne koristi sa ciljem promovisanja ekonomskog razvoja.Značaj JPP ogleda se i u tome što su budžetska sredstva lokalnih samouprava ograničena, te sredstvima iz javnih izvora nije moguće finansirati sve neophodne usluge. Naj-češći primeri javno privatnog partnerstva trenutno u Srbiji su kroz poverene delatnosti, a na osnovu javnog tendera i to za odnošenje i/ ili deponovanje komunalnog otpada, lokalni prevoz, parking, javnu rasvetu, saobraćajnu signali-zaciju, itd... Takođe, oblik JPP postoji i u slučaju kada grad/opština sprovodi/realizuje druge oblike saradnje sa privat-nim sektorom (npr. grad/opština i privatni sektor zajedno ulažu u ulepšavanje zelenih površina u gradu, ili u neke dru-ge usluge za zajednicu, i sl.). Interesi privrednika (pre svega profitni) često se razli-kuju od interesa građana. Pravni okvir, nedostatak isku-stva i pregovaračkog kapaciteta javnog sektora mogu

9Grad/Opština razvija partnerstvo/saradnju javnog i privatnog sektora

Ukupan ponder 1.13 Osoba/institucija za kontaktNivo važnosti Ponder

9.1

Gradski/Opštinski zvaničnici se periodično/po potrebi sastaju sa predstavnicima lokalne poslovne zajednice sa ciljem da zajednički rešavaju bitna pitanja/probleme od opšteg značaja za građane i privredu

Eliminacioni 2Gradonačelnik

Predstavnik kancelarije za LER

Šef Biznis inkubatora

Šef odeljenja za privredu

9.2Grad/Opština podržava razvoj poslovne infrastrukture (BID zone, poslovnih inkubatora, biznis klastera i sl.)

Važan 0.5

9.3Grad/Opština ima ugovore o poveravanju komunalnih delat-nosti koje se finansiraju iz budžeta zasnovane na normati-vima troškova

Vrlo uticajan 1

9.4 JKP dostavljaju gradu/opštini periodične izveštaje o radu Vrlo uticajan 1


rezultirati ugovorima između lokalne samouprave i pri-vrednika koji donose i štetu po lokalnu zajednicu. Zato je važno razumeti da Program certifikacije ne insistira na bilo koji način ulazak u partnerstva ovog tipa (bolje da JPP ne postoji nego da je na štetu građana, privrede i celokupne lokalne zajednice). Dobro je da u lokalnoj sa-moupravi postoji svest i opšte slaganje u vezi sa tim da se ne moraju sve usluge na lokalnom nivou (odnošenje i de-ponovanje smeća, javni prevoz, javni parking, itd.) nuž-no finansirati iz budžeta, već da je moguće da se budžet rastereti ovih izdataka na način što će se sa privatnicima dogovoriti neki oblik JPP (poveravanje vršenja delatno-sti, koncesija i sl.). Međutim, pored toga što treba voditi računa o tome da se uštedi na javnim rashodima, još je važnije da takva vrsta uštede, putem JPP ne izazove opa-danje kvaliteta pružanja usluga, poskupljenja, itd. Sušti-na je u tome da se maksimalno racionalizuje poslovanje javno komunalnih preduzeća sa ciljem da se smanje javni rashodi, ali da se paralelno sa tim ne zanemare osnovni postulati i karakteristike, tzv. javnih dobara (da budu dostupna svima, po prihvatljivim cenama). Zbog toga je važno da javno komunalna preduzeća ( JKP) periodično, a po potrebi i češće dostavljaju izveštaje o radu nadlež-nima u gradu/opštini, kako bi oni mogli da utvrde nivo racionalnosti poslovanja ovih preduzeća.

9.1. Gradski/opštinski zvaničnici se periodično/po po-trebi sastaju sa predstavnicima lokalne poslovne za-jednice sa ciljem da zajednički rešavaju bitna pitanja/probleme od opšteg značaja za građane i privredu

Opis pOtkriterijuma

Ovo je jedan od oblika saradnje javnog i privatnog sektora. Važno je da nosici najodgovornijih javnih funkcija u gradu/opštini periodično budu informisani o stavovima i idejama

što šireg kruga privrednika. Stoga se predlažu periodični sastanci koji bi za svrhu imali: (a) razmenu mišljenja i in-formacija u slučajevima kada je određena tema/problem aktuelan u lokalnoj samoupravi i/ili (b) periodično konsul-tovanje predstavnika vlasti/donosioca odluka sa određe-nim grupama preduzetnika/privrednika (po delatnosti).


• Zapisnici sa sastanaka gradonačelnika/predsednika opštine i privrednika, odnosno press clipping.

9.2. Grad/opština podržava razvoj poslovne infra-strukture (BId zone, poslovnih inkubatora, biznis klastera i sl.)

Opis pOtkriterijuma

Pomoć grada/opštine privrednicima (dakle, saradnja javnog i privatnog sektora) ogleda se i u tome da li je lokalna samou-prava podržala razvoj poslovne aktivnosti, a putem: (a) ugovo-ra sa privrednicima u vezi sa ulepšavanjem centra grada zarad podsticanja poslovne aktivnosti, pre svega trgovine i usluga u centru grada – BID zone, (b) davanja pod povoljnijim uslovi-ma u zakup ili ako nema slobodnog prostora, kao nosilac pro-jekta za uređenje/adaptaciju prostorija koje bi bile svojevrsni poslovni inkubator, (c) podršku u formiranju poslovnih kla-stera u smislu obezbeđivanja prostorija, davanja pod povoljni-jim uslovima zemljišta, zakupa prostorija, i sl.


• Dokaz o osnivanju Biznis centra/Biznis inkubatora, plan i program, broj korisnika, itd.


9.3. Grad/opština ima ugovore o poveravanju komu-nalnih delatnosti koje se finansiraju iz budžeta zasno-vane na normativima troškova

Opis pOtkriterijuma

Važno je da ukoliko je neka od javno komunalnih de-latnosti poverena nekom privatnom preduzeću, postoji jasna kalkulacija prema kojoj se cene neće formirati slo-bodno po volji privatnog preduzeća, jer bi u toj situaciji na gubitku bili građani/korisnici usluga. Budući da je u pitanju svojevrstan monopol, važno je da uslovi pod ko-jima će se usluge pružati, kao i cene koje će se naplaćivati budu unapred dogovorene, na duži rok definisane i kal-kulisane na bazi stvarnih troškova poslovanja. Ne sme se dozvoliti da usled monopolske pozicije pružalac usluge/privatno preduzeće kojem je komunalna delatnost pove-rena formira i monopolske cene.


• Odluka o poveravanju obavljanja komunalnih delatnosti ne-kom preduzetniku ili privatnoj kompaniji (neki primer JPP);

• Dokumentacija koja dokazuje saradnju javnog i privatnog sektora (ugovori o osnivanju privrednog subjekta sa privat-nim sektorom u cilju obavljanja delatnosti JKP ili ugovor poveravanju delatnosti JKP privatnom sektoru).

9.4. JKP dostavljaju gradu/opštini periodične izveštaje o radu

Opis pOtkriterijuma

Važno je da javno komunalna preduzeća ( JKP) periodično, a po potrebi i češće dostavljaju izveštaje o radu nadležnima u

gradu/opštini, kako bi oni mogli da utvrde nivo racionalnosti poslovanja ovih preduzeća (a zbog toga što su budžetska sred-stva iz kojih se ova preduzeća finansiraju vrlo ograničena i što će javna potrošnja u narednom periodu morati da se redukuje).


• Izveštaji o radu JKP (uz obavezu postavljanja na sajt grada/opštine). Akcenat je na periodičnim, a ne na godišnjim pla-novima.


a. Predsednik opštine Inđija je kao savetodavno telo ofor-mio je Biznis klub opštine Inđija koji čine 100 najvećih poreskih obveznika. Sastanci Biznis kluba se održavaju jednom u 2 meseca. Predsednik opštine predsedava sa-stancima. Na sastanke se pozivaju relevantni stručnjaci ili ministri po aktuelnim temama i problemima koji se tiču ekonomskog razvoja Inđije.

b. Novi Sad je putem donacija banaka i privrednih subje-kata, i u saradnji sa njima, učinio mnogo za unapređenje života svojih sugrađana, počev od ekološkog osvetljenja u Dunavskom parku, puštanja u rad javnog solarnog pu-njača, postavljanja kontejnera za prikupljanje papira do donacija novosadskim vrtićima, opreme za fizikalnu tera-piju školi „Milan Petrović“, prve teretane na otvorenom za decu u Srbiji, dodele novogodišnjih paketića deci u PU „Radosno detinjstvo”, i sl.

c. Ne treba zanemariti koliko je kvalitet života u lokalnoj za-jednici dugoročno bitan faktor za privlačenje investicija. Zbog toga, npr. Stara Pazova otvara vrtiće gde se program sprovodi na nemačkom jeziku – a takve inicijative se isto mogu raditi kroz JPP.


Najčešći primeri javno privatnog partnerstva se u Srbiji tre-nutno sprovode kroz poverene delatnosti, a na osnovu javnog tendera i to za odnošenje i/ili deponovanje komunalnog ot-pada, lokalni prevoz, parking, javnu rasvetu, saobraćajnu si-gnalizaciju, itd. Primeri:

Grad/opština delatnost vrsta jPP

Beograd Javni prevoz Poveravanje delatnosti

Beograd Vodovod Koncesija

Subotica Turizam Zajedničko društvo

Sombor Gas Zajedničko društvo

Ćićevac Gas Zajedničko društvo

Kikinda Parking servis Poveravanje delatnosti

Prokuplje Parking servis Poveravanje delatnosti

Aranđelovac Parking servis Poveravanje delatnosti


Stepen razvijenosti lokalne infrastrukture, pod čime se, pre svega, podrazumevaju ponuda građevinskog zemljišta određenog nivoa komunalne opremljenosti, kao i kvalitet usluga gradske/opštin-ske uprave i javnih komunalnih preduzeća, jedan je od ključnih elemenata konkurentnosti prilikom privlačenja novih i proširenja postojećih ulaganja. U uslovima, po pravilu, nedovoljnih sredsta-va za finansiranje izgradnje lokalne saobraćajne, telekomunikaci-one i komunalne infrastrukture, od ključnog je značaja da se, kroz izradu srednjoročnog/dugoročnog Plana kapitalnih investicija, identifikuju prioritetni projekti, resursi i rokovi za njihovu reali-zaciju, uključujući i dinamiku razvoja industrijskih zona ili drugih

oblika ponude građevinskog zemljišta. Na drugoj strani, u cilju podizanja kvaliteta usluga javnih komunalnih preduzeća koja se nalaze u nadležnosti lokalne samouprave, važno je sprovođenje principa transparentnosti u njihovom funkcionisanju nameta-njem obaveze dostavljanja redovnih izveštaja o radu, uz moguć-nost korisnika usluga da iskažu svoje mišljenje i dobiju profesio-nalan tretman prilikom rešavanja eventualnih problema.

10. 1 Grad/opština ima srednjoročne i dugoročne plano-ve infrastrukturnog razvoja (Plan kapitalnih investicija)

Kriterijum broj 10: Adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge

10. adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne uslugeUkupan ponder 1,06


10.1Grad/Opština ima srednjoročne i dugoročne planove infrastrukturnog razvoja (Plan kapitalnih investicija)

Eliminacioni 2

Direktori javnih komunalnih preduzeća

Član Gradskog /Opštinskog veća zadužen za komunalna pitanja

Šef kancelarije/ načelnik Odeljenja za LER

10.2Grad/Opština donosi i sprovodi godišnje planove infrastrukturnog razvoja

Eliminacioni 2

10.3Prilikom formulisanja i usvajanja godišnjih planova infrastrukturnog razvoja uzimaju se u obzir stavovi i mišljenje privatnog sektora

Vrlo uticajan 1

10.4Grad/Opština ima spremne podatke o infrastrukturi u industrijskim zonama i/ili na parcelama koje se nude na prodaju i/ili korišćenje potencijalnim investitorima

Vrlo uticajan 1

10.5Grad/Opština nudi infrastrukturno opremljeno građevinsko zemljište kao deo svoje ponude građevinskog zemljišta

Vrlo uticajan 1

10.6Grad/Opština ima spremne podatke o jediničnoj ceni svih komunalnih usluga

Vrlo uticajan 1

10.7Godišnji izveštaji o radu komunalnih preduzeća mogu se dobiti na javnim sastancima i/ili se dostavljaju medijima (na veb sajtu grada/opštine)

Važan 0,5

10.8Postoji mehanizam koji funkcioniše 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji za prijem žalbi, molbi i pružanje informacija građanima u vezi sa komunalnim uslugama

Važan 0,5

10.9Grad/Opština organizuje istraživanja mišljenja privrednika i građana o pružanju komunalnih usluga

Dopunski/ Važan

0,5


10.2 Grad/opština donosi i sprovodi godišnje planove infrastrukturnog razvoja

10.3 Prilikom formulisanja i usvajanja godišnjih plano-va infrastrukturnog razvoja uzimaju se u obzir stavovi i mišljenje privatnog sektora Opis pOtkriterijuma

Racionalna upotreba, često skromnih, sredstava u svrhu finan-siranja infrastrukturnog razvoja neophodna je kako bi dinamika unapređenja komunalne infrastrukture bila usklađena sa trenut-nim i budućim, anticipiranim potrebama i zahtevima kompanija koje posluju ili bi mogle da započnu poslovanje na teritoriji gra-da, odnosno opštine. Iz tog razloga, usvajanje i primena, kako du-goročnih i srednjoročnih, tako i kratkoročnih (godišnjih) planova kapitalnih investicija imaju eliminacioni karakter u kontekstu kri-terijuma broj 10.U procesu pripreme pomenutih planova poželjno je konsultova-nje predstavnika privatnog sektora kako bi se, kroz razmenu mi-šljenja o objektivnim potrebama privrede za poboljšanjem lokal-ne infrastrukture, s jedne strane, i realnim mogućnostima grada/opštine, s druge strane, proizveli dokumenti koji će zaista moći da budu sprovedeni u praksi i, kao takvi, da doprinesu podizanju kvaliteta poslovnog okruženja za sadašnje i buduće investitore.


•Plan kapitalnih investicija;• Godišnji plan razvoja infrastrukture;• Izveštaj o sprovođenju Plana razvoja infrastrukture za pret-

hodnu godinu;• Zapisnici sa sednica Komisije za izradu Plana kapitalnih investicija;• Zapisnici sa sastanaka sa predstavnicima privrede i građana

prilikom usvajanja planova.

10.4 Grad/opština ima spremne podatke o infrastruk-turi u industrijskim zonama i/ili na parcelama koje se nude na prodaju i/ili korišćenje potencijalnim investi-torima

10.5 Grad/opština nudi infrastrukturno opremljeno građevinsko zemljište kao deo svoje ponude građe-vinskog zemljišta

10.6 Grad/opština ima spremne podatke o jediničnoj ceni svih komunalnih usluga

Opis pOtkriterijuma

Podrazumeva se da, pored podataka o ponudi građevinskog zemljišta, bez obzira na to da li se konkretne parcele nalaze unutar ili izvan industrijskih zona, (broj, površina, položaj i pravni status parcela i slično), nadležne gradske/opštinske službe treba da raspolažu i informacijama o stanju i ceni ko-munalnih priključaka, poput električne, vodovodne, saobra-ćajne i telekomunikacione mreže.Kompletna infrastrukturna opremljenost parcela u okviru industrijskih zona, što je u prethodnim godinama postalo praksa brojnih lokalnih samouprava, svakako jeste od zna-čaja za potencijalne investitore, budući da se na taj način skraćuje vreme realizacije investicionih projekata, ali ne može se smatrati nužnim (eliminacionim) preduslovom prilikom certifikacije, iz razloga kao što su: objektivni problemi pojedinih gradova/opština u formiranju indu-strijskih zona usled komplikovane topografske situacije ili složenih imovinsko-pravnih odnosa u vezi sa zemljištem, zatim nedovoljan iznos sredstava za potpuno komunalno opremanje velikih površina građevinskog zemljišta, kao i rizik neracionalne upotrebe resursa u okolnostima još uvek relativno malog broja grinfild investicija u našoj zemlji.



• Katalog, info list ili druga forma podataka o građevinskom zemljištu (unutar industrijskih zona i izvan zona);

• Odluke o uslovima, načinu i postupku davanja u zakup/otu-đenja građevinskog zemljišta;

• Podaci o stanju i cenama komunalnih priključaka na građe-vinskim parcelama.

10.7 Godišnji izveštaji o radu komunalnih preduzeća mogu se dobiti na javnim sastancima i/ili se dostavlja-ju medijima (na veb sajtu grada/opštine)

10.8 Postoji mehanizam koji funkcioniše 24 sata dnev-no, 7 dana u nedelji za prijem žalbi, molbi i pružanje in-formacija građanima u vezi sa komunalnim uslugama

10.9 Grad/opština organizuje istraživanja mišljenja privrednika i građana o pružanju komunalnih usluga

Opis pOtkriterijuma

Važan segment ovog kriterijuma sačinjavaju i usluge javnih komunalnih preduzeća na teritoriji grada/opštine. S tim u vezi, građani i preduzeća imaju pravo, pre svega, da budu anketirani na temu rada JKP-ova, odnosno u potpunosti in-formisani o rezultatima njihovog poslovanja kroz redovno dostavljanje izveštaja i njihovo objavljivanje na gradskom/opštinskom veb sajtu, zatim da u svakom trenutku, 24 časa, 7 dana u nedelji imaju mogućnost da upute svoje komenta-re, pitanja i žalbe posredstvom lokalnog kol centra i da u što kraćem roku dobiju konkretan odgovor, odnosno rešenje svog problema.


• Planovi poslovanja JKP-ova za tekuću i prethodnu godinu;• Rešenje o davanju saglasnosti na Plan poslovanja JKP-ova

za tekuću godinu;• Izveštaji o poslovanju JKP-ova za prethodnu godinu;• Odluka o usvajanju izveštaja o poslovanju JKP-ova;• Zapisnici sa sastanaka na temu usvajanja izveštaja o poslo-

vanju JKP-ova;• Ankete korisnika usluga JKP-ova;• Primeri rešenih zahteva korisnika usluga JKP-ova.


a. Plan kapitalnih investicija u gradu Užicu za period 2010-2015. godina: www.graduzice.org/Strategije-299-1

b. Informacije o ponudi građevinskih parcela u okviru In-dustrijske zone Zmič u Paraćinu: www.paracin.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=57&Itemid=87m, odnosno Industrijskih zona Ečka Jugoistok i Bagljaš-Ele-mir u Zrenjaninu: www.zrenjanin.rs/1-183-0-0/Investicije

c. Sistem 48 opštine Inđija: www.indjija.net/code/navigate.php?Id=17

d. Predsednik opštine Inđija jednom nedeljno saziva sasta-nak svih direktora javnih preduzeća gde se raspravlja o poten-cijalnim problemima i novim inicijativama.


Jedno od osnovnih načela poreske politike podrazumeva transpa-rentnost u pogledu vrste i visine poreza, naknada, taksi i drugih instrumenata prikupljanja fiskalnih prihoda. Sprovođenje ovog principa u praksi na lokalnom nivou vrši se putem objavljivanja na internetu skupštinskih odluka kojima su regulisani najvažniji fi-skalni instrumenti: naknade za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta, kao i komunalne takse. Pored svoje osnovne funkcije obezbeđivanja budžetskih prihoda, naknade i takse istovremeno mogu da služe i kao instrumenti privlačenja novih, odnosno za-državanja postojećih investitora kroz olakšice, poput umanjenja naknada ili perioda oslobađanja od plaćanja naknada i taksa.

11.1 Prilikom definisanja i donošenja odluka o vrsta-ma i visini lokalnih taksa i naknada konsultovani su predstavnici privatnog sektora

Opis pOtkriterijuma

Za privatni sektor, a naročito mala i srednja preduzeća i preduzetnike, od izuzetnog je značaja da bude konsultovan

Kriterijum broj 11: Transparentna politika lokalnih poreza, naknada i taksa

prilikom određivanja visine naknada i taksi kako bi one bile primerene privrednoj situaciji i likvidnosnoj poziciji predu-zeća. Ovakva praksa smatra se vrlo uticajnim indikatorom i ujedno podrazumeva prelazno rešenje do najavljenog spro-vođenja poreske reforme koja bi obuhvatila i politiku lokal-nih poreza, naknada i taksi. Stavovi privatnog sektora u pro-cesu utvrđivanja visine taksi i naknada mogu biti artikulisani kroz brojne forme dijaloga sa relevantnim predstavnicima gradske/opštinske uprave, poput: a) Privrednog saveta, kao formalnog oblika saradnje dve strane; b) neformalnih oblika komunikacije, u koje spadaju redovni ili povremeni sastanci sa gradonačelnikom/predsednikom opštine i drugim čelni-cima lokalne uprave; c) ankete privrednika u cilju prikuplja-nja informacija o njihovim stavovima o ključnim pitanjima lokalnog ekonomskog razvoja i drugi.


• Zapisnici sa sastanaka povodom utvrđivanja naknada i taksi; • Ankete predstavnika privatnog sektora na temu naknada i taksi.

11. transparentna politika lokalnih poreza, naknada i taksaUkupan ponder 1,60


11.1Prilikom definisanja i donošenja Odluka o vrstama i visini lokalnih taksa i naknada konsultovani su predstavnici privatnog sektora

Vrlo uticajan 1Načelnik Odeljenja za finansije/član Gradskog /Opštinskog veća zadužen za finansije

Šef kancelarije/načelnik Odeljenja za LER

11.2Odluka o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta dostupna je na Internet prezentaciji grada/opštine (i u prečišćenoj verziji)

Eliminacioni 2

11.3Odluka o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta dostupna je na Internet prezentaciji grada/opštine (i u prečišćenoj verziji)

Eliminacioni 2

11.4Odluka o komunalnim taksama dostupna je na Internet prezentaciji grada/opštine (i u prečišćenoj verziji)

Eliminacioni 2

11.5Grad/opština nudi olakšice privredi (period neplaćanja poreza, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, itd.)

Vrlo uticajan 1


11.2 odluka o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta je dostupna na Internet prezentaciji grada/opštine (i u prečišćenoj verziji)

11.3 odluka o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta dostupna je na Internet prezentaciji grada/opštine (i u prečišćenoj verziji)

11.4 odluka o komunalnim taksama dostupna je na Internet prezentaciji grada/opštine (i u prečišćenoj verziji)

Opis pOtkriterijuma

Odgovarajuće Odluke Skupštine moraju da budu objavljene na veb sajtu grada/opštine kako u integralnoj, tako i u pre-čišćenoj verziji koja će zainteresovanim stranama omogućiti da na brz i jednostavan način dobiju najvažnije informacije. Zbog značaja ovih propisa za ukupan kvalitet lokalnog pri-vrednog ambijenta, a u sklopu aktivnosti na privlačenju ino-stranih kompanija, preporučljivo je da ključne odredbe budu prevedene, objavljene i redovno ažurirane i na engleskom (i nekom drugom stranom) jeziku.


• Odluka o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta (prečišćena verzija na Internet prezentaciji grada/opštine);

• Odluka o naknadi za uređivanje građevinskog zemljišta (prečišćena verzija na Internet prezentaciji grada/opštine);

• Odluka o lokalnim komunalnim taksama (prečišćena verzi-ja na Internet prezentaciji grada/opštine).

11.5 Grad/opština nudi olakšice privredi (period nepla-ćanja poreza, naknada za uređivanje građevinskog ze-mljišta, itd.)

Opis pOtkriterijuma

U praksi naših lokalnih samouprava postoje brojne vrste olakšica kod plaćanja naknada i taksi, među kojima su najčešće sledeće: a) umanjenje naknade za korišćenje i/ili uređenje građevinskog zemljišta u određenom iznosu po svakom zaposlenom u okviru investicionog projekta; b) popust prilikom plaćanja naknade za uređenje zemljišta za uplate u punom iznosu; c) oslobađanje od obaveze plaćanja firmarine u određenom periodu (naročito u slučaju malih i srednjih preduzeća i preduzetnika); d) umanje-nje ekoloških i drugih lokalnih taksi, i slično.


• Odluka o olakšicama prilikom plaćanja naknada i taksi; • Dokaz o pružanju olakšica – kopija neke od ponuda ili ne-

kog od ugovora pripremanih za potencijalne investitore.


a. U Smederevu je, kroz dijalog gradonačelnika i predstavni-ka gradske privrede, usaglašeno umanjenje ekološke takse za 50% tokom 2012. godine

b. Kragujevac je razvio jednu od najpoznatijih šema olakšica prilikom plaćanja naknada za korišćenje i uređenje građevin-skog zemljišta: www.kragujevac.rs/Porezi_i_olaksice-64-1


U cilju povećanja efikasnosti rada svih službi u okviru gradske/opštinske uprave i JKP neophodno je da postoji uvedena internet i e-mail komunikacija u svakodnevnom poslovanju. Razvijanjem kanala elektronske komunikacije sa korisnicima usluga lokalne samouprave u značajnoj meri se snižavaju troškovi i skraćuje trajanje administrativnih procedura, čime se, u krajnjoj instanci, podiže kvalitet poslovnog okruženja na lokalnom nivou. Kao važan segment sistema informacionih tehnologija u op-štinskoj upravi, portal za slanje pitanja, zahteva, molbi i žalbi u elektronskoj formi, kao i određeni oblik elektronske uprave dodatno doprinose unapređenju efikasnosti funkcionisanja celokupne administracije.

12.1 Postoji uvedena Internet i e-mail komunikacija u svakodnevno poslovanje u gradu/opštini

Opis pOtkriterijuma

Funkcionisanje kanala elektronske komunikacije sa korisnici-ma usluga, odnosno građanima i privrednicima, predstavlja, u

eri dominacije informacionih tehnologija i poslovanja u real-nom vremenu, imperativ efikasnog rada. Naročito je za pred-stavnike poslovne zajednice značajno da mogu na brz način i bez nepotrebnih izdataka da obave razmenu informacija sa nadležnim osobama u lokalnoj upravi, dok je, u slučaju ino-stranih investitora, mogućnost elektronske komunikacije sa predstavnicima grada/opštine apsolutni preduslov uspešne realizacije projekta.


• Planovi za razvoj računarske infrastrukture;• Spisak e-mail adresa u gradskoj/opštinskoj upravi;• Ugovor o radu sa osobom zaduženom za administriranje

sistema;• Ugovor o nabavci softvera;• Certifikati o završenim računarskim kursevima za zaposlene.

Kriterijum broj 12: Informacione tehnologije

12.informacione tehnologije

Ukupan ponder 0,75nadležne osobe

nivo važnosti Ponder

12.1Postoji uvedena Internet i e-mail komunikacija u svakodnevno poslovanje u gradu/opštini

Vrlo uticajan 1Direktor(i) javnih komunalnih preduzeća

Direktor(i) IT odeljenja u gradskoj/opštinskoj upravi i JKP i/ili osobe zadužene za informa-cione tehnologije

Načelnik Odeljenja/Šef kancelarije za LER

12.2Na zvaničnoj Internet prezentaciji grada/opštine postoji portal za slanje pitanja, zahteva, molbi i žalbi, na koje je grad/opština dužna da odgovori u roku od najviše 7 dana

Vrlo uticajan 1

12.3KLER u svakodnevnom poslovanju koristi e-mail kao sredstvo komunikacije sa svojim saradnicima, partnerima i klijentima (korisnicima usluga)

Važan 0,5

12.4 Grad/Opština je razvio neki oblik e-uprave (e-government) Važan 0,5


12.2 na zvaničnoj Internet prezentaciji grada/opštine postoji portal za slanje pitanja, zahteva, molbi i žalbi, na koje je grad/opština dužna da odgovori u roku od najviše 7 dana

Opis pOtkriterijuma

S obzirom na sve masovniju upotrebu Interneta među stanov-ništvom i potrebu za jeftinijom i komfornijom komunikacijom posredstvom informacionih tehnologija u odnosu na klasične kanale razmene informacija (lični kontakt, telefonski razgovor, i slično), moderne lokalne samouprave trebalo bi da svojoj In-ternet prezentaciji razviju sekciju u obliku interaktivnog porta-la gde će zainteresovane stranke biti u mogućnosti da postave pitanje, zahtev, molbu ili žalbu u vezi sa radom pojedinih grad-skih/opštinskih službi, odnosno javnih komunalnih preduzeća. Svrha uspostavljanja ovog sistema je pojednostavljivanje komu-nikacije sa korisnicima usluga lokalne uprave na taj način što bi informacije sa njihove strane bile usmeravane ka jedinstvenoj elektronskoj adresi u nekoj od lokalnih službi, odakle bi se one dalje prosleđivale nadležnim organima i obrnuto u slučaju sla-nja odgovora koji bi pristizali na e-mail adresu građanina/gra-đanke koja bi bila registrovana u sistemu prilikom registracije na veb sajtu. U zavisnosti od karaktera problema razlikovalo bi se i potrebno vreme za pripremu povratne informacije, ali, u svakom slučaju, rok za slanje odgovora ne bi smeo da bude duži od 7 dana, odnosno od jedne radne sedmice.


• Portal za komunikaciju sa građanima na Internet prezenta-ciji grada/opštine;

• Primeri prispelih pitanja, zahteva, žalbi i molbi građana sa upućenim odgovorima.

12.3 KLER u svakodnevnom poslovanju koristi e-ma-il kao sredstvo komunikacije sa svojim saradnicima, partnerima i klijentima (korisnicima usluga)

Opis pOtkriterijuma

Obrazloženje neophodnosti komunikacije posredstvom elektronske pošte u okviru gradske/opštinske administra-cije u još većoj meri važi za Kancelarije za LER koje su, po svom karakteru, eksterno orijentisane ka klijentima, bilo da su u pitanju predstavnici lokalne poslovne zajednice, strani investitori, državne, regionalne i lokalne institucije ili druge interesne grupe.


• Spisak e-mail adresa u Kancelariji za LER;• Certifikati o završenim računarskim kursevima za zaposlene

u KLER-u;• Primeri razmene elektronske pošte sa klijentima.

12.4 opština je razvila neki oblik e-uprave (e-government)

Opis pOtkriterijuma

Elektronska uprava (e-government) predstavlja relativno novi koncept funkcionisanja državne i lokalne administraci-je koji u širem smislu podrazumeva upotrebu informacione tehnologije kako bi se olakšao promet informacija i savlada-le fizičke prepreke tradicionalnih sistema, odnosno povećala dostupnost i olakšalo izvršenje javnih službi u korist građa-na, privrednika, kao i zaposlenih u tim službama. Uže znače-nje pojma svodi se na automatizaciju i kompjuterizaciju po-stojećeg mehanizma razmene dokumentacije u štampanom


obliku u cilju ubrzavanja administrativnih procedura i sma-njenja transakcionih troškova za klijente lokalne uprave.Osnovne forme elektronske uprave uključuju opcije preuzi-manja različitih obrazaca i drugih dokumenata na veb sajtu grada/opštine, ili naručivanje dokumenata putem veb sajta, dok u naprednije oblike spada mogućnost realizacije kom-pletnih administrativnih procedura (uključujući i plaćanje odgovarajućih taksa) elektronskim putem, praćenje statusa predmeta na Internet prezentaciji, kao i povezivanje lokalnih organa u jedinstveni informacioni sistem, u okviru koga zapo-sleni mogu da vrše razmenu informacija i dokumentacije.


• Sekcija pod nazivom Elektronska uprava na Internet sajtu grada/opštine;

• Obrasci i druga dokumenta dostupni u elektronskoj formi na veb sajtu.


a. Opcija prijave komunalnog problema preko posebnog linka na Internet prezentaciji opštine Paraćin: www.paracin.rs/index.php?option=com_contact&task=view&contact_id=2&Itemid=48

b. Mogućnost komunikacije sa gradonačelnikom Smedereva putem gradskog veb sajta: www.smederevo.org.rs/OPSTI-NA-SMEDEREVO-Postavite-pitanje_421_12_42__cir

c. Elektronska uprava opštine Inđija: http://www.indjija.net/code/navigate.php?Id=512, gradske opštine Savski Ve-nac: www.savskivenac.rs/start.php?pageid=0 (polje u gor-njem levom uglu stranice) i grada Smedereva: http://web-portal.smederevo.org.rs:50080/default.cfm


priLog 1: promocija certifikovaniH gradova i opština

KKao deo aktivnosti promocije gradova i opština kojima je dodeljen Certifikat, u novembru 2011. godine pokre-nuta je kampanja na Aerodromu Nikola Tesla pod nazi-vom Investirajte u Srbiju – klima je povoljna. Nakon što su u prvoj fazi kampanje učestvovale nagrađene lokalne samouprave iz prva dva ciklusa (Inđija, Kragujevac, Lo-znica – 1. ciklus; Bujanovac, Leskovac, Pirot, Subotica, Vranje – 2. ciklus), svoje investicione potencijale u formi bilborda počeli su da prezentuju i certifikovani gradovi i opštine iz 3. ciklusa (Čačak, Niš, Ruma, Sremska Mitro-vica, Stara Pazova, Valjevo i Zaječar). Udarni promotivni slogani na bilbordima formulisani su tako da sadrže ključ-ne konkurentske prednosti svake od lokalnih samoupra-va, izazivajući jasne asocijacije u percepciji poslovnih lju-di, kao ključne ciljne grupe NALED-ove kampanje.S obzirom na kontinuirani rast broja putnika na Aerodromu

i očekivano povećanje interesovanja stranih investitora za ulaganje u Srbiji, realna je procena da će kampanja doprineti nastavku pozitivnog brendiranja certifikovanih gradova i op-ština i, u krajnjoj instanci, podizanju nivoa zainteresovanosti investitora za uspostavljanje poslovnih kontakata. S tim u vezi, na medijskom predstavljanju kampanje direktorka kancelarije za ekonomski razvoj USAID-a Suzan Kutor izrazila je suštinu procesa certifikacije: „Sve ove opštine pokazale su svoju posve-ćenost i želju da postignu ciljeve, ali i upornost da prođu kroz sve korake da bi postale opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem. Rezultat je važan, ali proces koji je doveo do ovoga još je važniji. Kroz ovaj proces opštine su naučile koje su potrebe investitora, ali i kako da izađu u susret njihovim potrebama. Opštine su unapredile sistem rada, u poslu su postale jednostavnije i pristupačnije. Ovo sve omogućava da se približe investitorima. Ovo je deo procesa, i nadam se da ovo nije kraj već novi događaj“.

Financial times prepOznaje pOvOljnO pOslOvnO OkruŽenje u srbiji

Ovog februara, čuveni Financial Times objavio je listu naj-boljih opština i gradova za ulaganje u Evropi 2012/13: u konkurenciji od 253 evropska grada i 110 regiona, među top 10 investicionih destinacija u kategoriji cenovne efektivnosti i FDI strategije za regione i gradove ispod 250.000 stanovni-ka našlo se čak 5 lokalnih samouprava iz Srbije, od kojih svih 5 poseduje Certifikat o povoljnom poslovnom okruženju: Inđija, Sremska Mitrovica, Vranje, Zaječar i Subotica!Ovo je prva svetska rang lista u kojoj je Srbija ispred svih

zemalja u regionu po konkurentnosti, uključujući i Slove-niju! Naime, Srbija se pojavljuje 7 puta u ovom izveštaju, Slovenija 5, Hrvatska 2, a ostale zemlje iz regiona nisu ušle na listu. Priznanje Financial Timesa, kao najuticajnijih po-slovnih novina na svetu, znači da zalaganja naših opština da unaprede poslovnu klimu i pruže što bolje uslove in-vestitorima nisu prošla neprimećena, i to u svetskim raz-merama, i da je ovih 5 opština zasijalo punim sjajem na investicionom nebu Evrope.


Bilbord na Aerodromu Nikola Tesla


priLog 2: agenda i sadržina posete tima proveravaČaPriprema je jedan od najznačajnijih koraka u procesu. Dobra priprema grada/opštine olakšaće sve naredne korake. Priprema podrazumeva i učestalu komunikaciju između grada/opštine i NALED-a, kako bi se ugovorili sastanci, pripremila dokumen-tacija, prezentacija, razni drugi materijali i podaci u elektronskoj formi.

Prva poseta tima proveravača gradu/opštini planirana je na sledeći način:

prvi dan: • Sastanak sa gradonačelnikom/predsednikom opštine i drugim članovima rukovodstva• Prezentacija grada/opštine na engleskom jeziku• Sastanak sa članovima odeljenja/kancelarije (ili osobom zaduženom) za lokalni ekonomski razvoj

drugi dan:• Nastavak sastanka sa KLER-om i osobama relevantnim za: proces izdavanja građevinskih dozvola, strateško planiranje eko-

nomskog razvoja, finansije i kreditnu sposobnost, građevinsko i industrijsko zemljište, infrastrukturu i komunalne usluge, marketing i promociju• Poseta gradskom/opštinskom uslužnom centru.

Preporuka: Da grad/opština odredi jednu osobu kao primarni kontakt tokom pripreme i same posete. Da pripremu podataka, dokumentacije i prezentaciju izvrše osobe iz odeljenja/kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

Analiza i procena stanja je sledeći korak, nakon posete gradu/opštini. Prikupljene informacije se detaljno analiziraju. Tim proveravača vrši procenu ispunjenja kriterijuma za certifikaciju. U ovom radu česte su potrebe za dodatnim informacijama i konsultacijama. Analiza i procena vrše se na sledeći način:• Procena postojanja određenih funkcija• Procena kvaliteta usluga u gradu/opštini• Kvalitet i preciznost podataka• Ocena stanja svakog pojedinačnog pokazatelja• Ocena svih indikatora pojedinačno• Izrada izveštaja, komentara i preporuka• Definisanje dodatnih zahteva koji su potrebni za pozitivnu ocenu i ispunjenje kriterijuma

Tim proveravača priprema i šalje gradu/opštini detaljni izveštaj i preporuke gradu/opštini, gde se jasno definiše kako je oce-njen status pokazatelja povoljne poslovne klime. Tom prilikom se definišu dodatni zahtevi gradu/opštini, neophodni za ispu-njenje zadatih kriterijuma za certifikaciju.


Napomena: Tokom celog procesa od gradskih/opštinskih saradnika očekuje se iskrenost u prikazivanju stanja u određenim oblastima gradskih/opštinskih aktivnosti. Takođe, veoma je važno da gradski/opštinski saradnici dobiju jasne i precizne in-formacije od proveravača, tako da se oni ohrabruju da postavljaju sva pitanja i komentare koji su u vezi sa ovim procesom. Proveravači su dostupni gradskim/opštinskim saradnicima tokom celog procesa i dužni su da u najkraćem roku odgovore na svako pitanje, zahtev i komentar. Na taj način umanjuje se mogućnost da dođe do nesporazuma ili nerazumevanja, pa samim tim ni do pogrešne ocene poslovnog okruženja koje je grad/opština stvorio.

Uslovi za sticanje prava na dobijanje certifikata su:• Preko ¾ ispunjenosti svih kriterijuma • Ispunjenost svih eliminacionih kriterijuma• Svaki od 12 kriterijuma ispunjen preko 50%

Ukoliko je grad/opština ispunila ova 3 uslova u posetu na jedan dan dolazi Verifikaciona komisija čiji je zadatak da utvrdi či-njenično stanje i odluči da li će grad/opština dobiti certifikat ili ne. Članovi Verifikacione komisije takođe treba da se vide sa svim relevantnim zaposlenima sa kojima su se videli i članovi evaluacionog tima.


prvi dan (od 11:30 do 15:00 časova)

11:30 – 12:30 Gradonačelnik/Predsednik opštine12:30 – 14:30 Prezentacija grada/opštine na engleskom jeziku i razgovor sa Šefom KLER-a

i ostalim članovima KLER-a *

14:30 – 15:00 Predsednik ili član Komisije za strateško planiranje

drugi dan (od 9:00 do 15:00 časova)

9:00 – 10:00 Nastavak sastanka sa KLER-om10:00 – 11:00 Rukovodilac Centra za izdavanje građevinskih dozvola

(tema: proces izdavanja dozvola)

11:00 – 12:30 Predstavnik Odeljenja za urbanizam i/ili predstavnik Direkcije zemljište i izgradnju, kao i Načelnik za komunalne usluge, poželjno je i predstavnik JKP (teme: građevinsko, industrijsko zemljište, infrastruktura, komunalne usluge)

12:30 – 13:00 Pauza13:00 – 13:30 Osoba zadužena za odnose sa javnošću, probleme i žalbe stranaka (ako postoji) – tema: marketing i

promocija, odnos sa građanima i privrednicima

13:30 – 14:00 Relevantna osoba za finansije grada/opštine (tema: kreditna sposobnost)14:00 – 14:30 Obilazak gradskog/opštinskog uslužnog centra14:30 – 15:00 Sastanak sa osobljem KLER-a radi preostalih pitanja i konsultacija

* prezentaciju grada/opštine organizovati na način na koji bi je prezentovali stranom investitoru - na engleskom jeziku i sa sadržajem koji na sažet način predstavlja sve pogodnosti za investiranje i ekonomski razvoj

poseta evaLuacione komisije (agenda)


priLog 3: certifikacija opština u jugoistoČnoj evropi

NNALED i GIZ-ov Otvoreni regionalni fond za modernizaciju usluga opština, od decembra 2011. godine sprovode projekat Certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (Business Friendly Certification South East Europe – BFC SEE), podstaknuti uspehom koju je doži-vela Certifikacija opština u Srbiji.

Na prostoru jugoistočne Evrope certifikacija opština pred-stavlja prvi regionalni projekat koji podstiče takmičenje među opštinama za pridobijanje novih investicija, jača ekonomske veze unutar samog regiona, ali i doprinosi stvaranju prepo-znatljivih zajedničkih standarda za ocenu kvaliteta poslovanja na državnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Osim NALED-a i Nemačke organizacije za međunarodni razvoj (GIZ), projekat uključuje partnere iz još tri zemlje jugoistočne Evrope:

• Bosna i Hercegovina: Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske, Federalno Ministar-stvo za razvoj poduzetništva i obrta;

• Hrvatska: Ekonomski fakultet Univerziteta u Rijeci, Odelje-nje za lokalni razvoj;

• Makedonija: Asocijacija jedinica lokalne samouprave (ZELS) i Savez privrednih komora Makedonije.

Proces certifikacije opština u jugoistočnoj Evropi ima za cilj stvaranje povoljnog poslovnog okruženja koje podrazumeva efikasnu administraciju, transparentnu lokalnu upravu, ade-kvatnu infrastrukturu i partnerski odnos prema privredi. Cer-tifikacija će se sprovoditi na osnovu jasno definisanih pravila i po ugledu na dobre primere certifikacije u Srbiji.


reČnik pojmovaPojam značenje

Grinfild investicijeInvesticioni projekti koji podrazumevaju izgradnju potpuno novih proizvodnih, skladišnih, dis-tributivnih, prodajnih, stambenih i drugih objekata na neizgrađenom građevinskom zemljištu

Braunfild investicijeInvesticioni projekti koji obuhvataju adaptaciju, rekonstrukciju i druge radove na postojećim industrijskim, vojnim i sličnim neiskorišćenim ili nedovoljno iskorišćenim objektima

Geografski informacioni sistem (GIS)

Kompjuterski sistem za integrisanje, skladištenje, analizu i prezentovanje digitalizovanih poda-taka iz prostornih planova lokalne samouprave

Gradski/Opštinski uslužni centar

Prostorija u okviru gradske/opštinske uprave namenjena za pružanje informacija, prijem i izda-vanje dokumentacije strankama na posebnim šalterima određenim po vrstama predmeta

Jedinstveni šalterPoseban prostor, u okviru Gradskog/Opštinskog uslužnog centra ili druge lokalne službe, gde stranke mogu da dobiju informacije, predaju i preuzmu dokumentaciju u vezi sa procedurom izdavanja lokacijske i građevinske dozvole i drugim predmetima

Plan kapitalnih investicijaSrednjoročni/dugoročni planski dokument koji sadrži spisak infrastrukurnih projekata za realizaciju na teritoriji grada/opštine, sa podacima o rokovima, izvorima sredstava i nadležnim institucijama

Elektronska uprava (e-government)

Informacioni sistem koji omogućava elektronsku razmenu podataka i dokumenata unutar organa uprave, kao i sa korisnicima usluga

Kancelarija/Odeljenje za LER

Organizaciona jedinica u okviru gradske/opštinske uprave koja funkcioniše kao samostalna celina ili kao deo drugog organa i zadužena je za poslove marketinga, održavanja kontakata i pružanja podrške lokalnoj poslovnoj zajednici, podrške procesu strateškog planiranja, krei-ranja i ažuriranja baza podataka i drugo

Privredni savetKonsultativni organ sastavljen od predstavnika lokalne poslovne zajednice i gradske/opštinske uprave, sa ciljem da doprinese kontinuiranom dijalogu dve strane i unapređenju privrednog ambijenta kroz sprovođenje predloga od interesa za razvoj privatnog sektora

Javno-privatno partnerstvoOblik saradnje javnog i privatnog sektora u sklopu koje dve strane udružuju finansijska sredstva, stručna znanja i druge resurse kako bi, kroz odgovarajuću raspodela rizika i dobiti, zadovoljili neku javnu potrebu


AOFI – Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije

BAS – Business activity statement (Izjava o delatnosti)

BDP – Bruto domaći proizvod

EEN – Evropska mreža preduzetništva

GIS – Geografski informacioni sistem

JKP – Javno komunalno preduzeće

JPP – Javno-privatna partnerstva

LER – Lokalni ekonomski razvoj

OLER/KLER – Odeljenje/Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

RBV – Razvojna banka Vojvodine

RZS – Republički zavod za statistiku

SDI – Strane direktne investicije

SIEPA – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

VIP – Fond za podršku investicija u Vojvodini

BFC – Business friendly certification

BID – Zona unapređenog poslovanja (Business improvement district)

Lista skraĆenica


beLeške


impresum

izdavač:Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED

za izdavača:Violeta Jovanović

priprema sadrŽaja:Tim za certifikaciju, NALED

prelOm i priprema:Dizajn biro Beograd

štampa:Cicero d.o.o Beograd tiraŽ:500

Beograd, jun 2012.www.naled-serbia.org

n a c i o n a l n a a l i j a n s a z a l o k a l n i e k o n o m s k i r a z v o j

n a t i o n a l a l l i a n c e f o r l o c a l e c o n o m i c d e v e l o p m e n t

© naled 2012

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Zetska 4a/2, 11000 Beograd, Srbija T:+ 381 11 3349 899, F: + 381 11 3347614, E: [email protected]

www.naled-serbia.org

vodič za lokalne samouprave - certifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem

Documents