vodič kroz lektiru za srednju školu

Vodi

č kr

oz l

ekti

ru z

a sr

edn

je š

kole

srednje škole

Dav

or U

skok

ović

www.mozaik-knjiga.hr

davo r us ko kov i ć

za srednje škole

Vodičkrozlektiru

Homer, Dante, Shakespeare, Dostojevski, Hesse… Marulić, Šenoa, Krleža… preko stotinu

književnih remek-djela prepričano i objašnjeno!

S VODIČEM je čitanje lektire pravo zadovoljstvo!

KNJIŽEVNI KLASICI

RAZUMLJIVI SVIMA!

VODIČ KROZ LEKTIRU ZA SREDNJE ŠKOLE namijenjen je ponajprije učenicima srednjih škola, a donosi obilje informacija vezanih uz književna djela koja čine uobičajenu srednjoškolsku lektiru. VODIČ se sastoji od pet cjelina koje na jasan i pregledan način, abecednim redom, donose:

I. Biografije pisacaII. Kratke sadržaje književnih djelaIII. Analize likovaIV. Književnoteorijske termineV. Dopunsku bibliografiju najbitnije

kritičke literature o izabranim djelima

VODIČ će učenicima pružiti pomoć u analizi književnih djela koja obrađuju na satima lektire i olakšati im pronalaženje osnovnih informacija u njihovu samostal-nom radu. Također, VODIČ će biti zanimljiv svima onima koji žele produbiti svoje poznavanje najznamenitijih djela domaće i svjetske književnosti ili ih se žele prisjetiti.

osmo izdanje

ISBN 979-953-223-121-1

129,00 kn

Vodic_srednje skole_HRV.indd 1 1.7.2009 9:14:45

VODI^ KROZ LEKTIRU

za srednje {kole

Izdava~

Mozaik knjiga d.o.o., Zagreb

Za izdava~a

Alen Bodor

Urednik

Davor Uskokovi}

Grafi~ki urednik

Sre}ko Joli}

Oblikovanje naslovnice

Marija Mori}

Lektor

Jakov Lovri}

Korektorica

Mladenka Nimac

TisakImpress d.d., Ivan~na Gorica, srpanj 2009.

Sva prava pridr`ana. Ova je knjiga za{ti}ena autorskim pravima i ne smije se ni djelo -mi~no reproducirati, pohraniti u sustavu za reproduciranje, niti prenositi u bilo kojemobliku i na bilo koji na~in bez pismenog dopu{tenja autora i izdava~a.

CIP – Katalogizacija u publikacijiNacionalna i sveu~ili{na knji`nica – Zagreb

UDK 372.882.1(035)028.3(035)

USKOKOVI], DavorVodi~ kroz lektiru za srednje {kole / Davor Uskokovi}.

– 8., izdanje – Zagreb : Mozaik knjiga, 2009.

Bibliografija.

ISBN 953-223-121-8

300908052

VODI^ KROZ LEKTIRUza srednje {kole

OSMO IZDANJE

Davor Uskokovi}

VO DI^ KROZ LEK TI RU ZA SRE D NJE [KO LE na mi je njen je u~eni -cima sre d njih {ko la, a do no si obi lje in fo r ma ci ja ve za nih uz knjièv na dje -la ko ja ~ine uo bi~aje nu sre d njo{ko l sku lek ti ru. VO DI^ se sas to ji od petcje li na ko je na ja san i pre g ledan na~in, abeced nim re dom, do no se:

I. Bi o g ra fi je pi sa caII. Kra t ke sadràje knjièv nih dje la s interpretacijomIII. Ana li ze li ko vaIV. Knjièv no te o ri j ske ter mi neV. Do pu n sku bib li o g ra fi ju naj bi t ni je kri ti~ke li te ra tu re o

izab ra nim dje li ma

Vje ru jem da }e VO DI^ u~eni ci ma pruìti po mo} u ana li zi knjièv nih dje -la ko ja ob ra|uju na sa ti ma lek ti re i olak{ati im pro na laènje os no v nihin fo r ma ci ja u nji ho vu sa mos ta l nom ra du. Is to ta ko, drìm da }e VO DI^bi ti za nim ljiv svi ma oni ma ko ji èle pro du bi ti svo je poz na va nje na j zna -me ni ti jih dje la do ma}e i sv je t ske knjièv no s ti ili ih se èle pri s je ti ti.

Au tor

Sadràj

Bi o g ra fi je pi sa ca 7

Sadrà ji knjiè v nih dje la s interpretacijom 95

Ana li ze li ko va 421

Knjiè v ni ter mi ni 489

Bib li o g ra fi ja 514

Bi o g ra fi je pi sa ca

AN DRI], IVO (1892. – 1975.), pje s nik, pri pov je da~, ro ma no pi sac, ese -jist; dobitnik Nobelove nagrade za knjièvnost.

Ro dio se u Dol cu pok raj Tra v ni ka u osi ro ma{enoj sit no o brt ni~kojka to li~koj obi te lji. Dje tinjstvo je pro veo u Vi{eg ra du, gdje je svr{ioos no v nu {ko lu. Gim na zi ju je po ha|ao u Sa ra je vu, stu di rao u Zag re -bu, Be~u i Kra ko vu, a u Gra zu je 1924. dok to ri rao di ser ta ci jom Odu hov nom ìvo tu Bos ne pod Tur ci ma. Kao ~lan »M la de Bos ne« ti je -kom Pr vo ga sv je t skog ra ta zat va ran i in te r ni ran. Go di ne 1918. na -la zi se u Zag re bu, gdje s ne ko li ko knjièv ni ka pok re}e ~aso pisKnjièv ni jug. U raz do b lju iz me|u dva ra ta An dri} je u dip lo ma t skojslu`bi, a ka da je po~eo Dru gi sv je t ski rat na la zio se na mje s tu ju go -s la ve n skog ve le pos la ni ka u Ber li nu. Za vri je me nje ma~ke oku pa ci jeìvi po vu~eno u oku pi ra nom Be o g ra du, ne uk lju~uju}i se u jav ni ikul tu r ni ìvot. U pos li je rat nim go di na ma vr{io je is ta k nu te dru{tve -ne fu n kci je – bio je na rod ni pos la nik i pr vi pre d sje d nik Sa ve zaknjièv ni ka Ju gos la vi je. Go di ne 1961. An dri} je do bio naj vi{eknjièv ni~ko pri z na nje – No be lo vu nag ra du za knjièv no st.

Pr ve sti ho ve ob ja vio je kao ma tu rant 1911. u ~aso pi su Bo sa n skavi la, a knjièv no ime ste kao cik lu som pje sa ma u zbo r ni ku Hr va t skamla da li ri ka (1914.). Zbi r ka ma pje sa ma u pro zi Ex Pon to (1918.) iNe mi ri (1920.) zavr{ava ra na stva ra la~ka fa za Ive An dri}a, u ko jojdo mi ni ra po e zi ja i po e t ska pro za. Od 1920. go di ne, kad mu je tis ka -na zbi r ka pri pov je da ka Put Ali je \er ze le za, An dri} se raz vi ja is -klju~ivo kao pri pov je da~. U raz do b lju iz me|u dva ra ta ob ja vit }e triknji ge pro ze pod nas lo vom Pri po vet ke (1924., 1931., 1936.) s te ma ti -kom iz pro{los ti Bos ne tu r sko ga i au s tri j skog vre me na. Pos li je Dru -go ga sv je t skog ra ta ob ja v lju je ro ma ne Na Dri ni }up ri ja (1945.), Tra -

7

v ni~ka hro ni ka (1945.), Gos po|ica (1945.), Pro k le ta av li ja (1953.), aod pri pov je da ka No ve pri po vet ke (1948.), Pri~a o ve zi ro vom slo nu(1948.), Li ca (1960.) i dr.

Uz be let ri s ti~ki rad An dri} se us pje{no og le dao i u pub li cis ti ci i ese ju.U An dri}evim pro za ma sje di nju je se jed no s ta v no st fo l klo r nog iz -

ri~aja s pro dub lje nom psi ho lo{kom ana li zom te iz va n re d no bo ga timza paànji ma. Za o kup ljen Bos nom i nje nom pro{lo{}u, An dri} se usvo jim naj bo ljim dje li ma iz di gao iz nad pu kog kro ni~ara i dao um je -t ni~ki uv je r lji vu i ori gi nal nu sli ku svi je ta i ìvo ta.

u (Vi di: NA DRI NI ]UP RI JA, PRO K LE TA AV LI JA)

ARA LI CA, IVAN (1930.), suv re me ni hr va t ski pri pov je da~ i ro ma no pi sac.Ro|en je 10. ruj na 1930. u Pro mi ni. Os no v nu {ko lu po la zio je u

se lu Pu lja ni ma, a sre d nju u Dr ni{u i Kni nu. U~ite lj sku {ko lu svr{ioje u Kni nu 1953. go di ne. Ne ko vri je me je slu`bo vao kao u~itelj u se -lu O}es to vu kod Kni na i Cr nom kod Zad ra. Uz po sao, stu di rao je naFi lo zo f skom fa kul te tu u Zad ru, gdje je 1961. dip lo mi rao na od sje kuju gos la ve n skih knjièv no s ti. Dip lo mi rav{i, bio je up ra vi telj {ko le irav na telj Pe da go{ke gim na zi je u Zad ru. Od 1972. ra di kao pro fe sorna sre d njoj {ko li u Zad ru. Od 1965. do 1970. je dan je od ured ni kaZa da r ske re vi je, a 1971. gla v ni i od go vor ni ured nik. Ob na{ao jedu`nost dop re d sje d ni ka @upa ni j skog do ma hr va t skog Sa bo ra.

»I van Ara li ca je u hr va t sku knjièv no st u{ao kao mar gi na lac ko jida le ko od knjièv ne met ro po le pi{e pro zu ko ja ne ma mno go ve ze sku re n tnim tre n do vi ma hr va t ske knjièv no s ti. Ba{ to nep ri pa da nje{ko la ma ~ini lo je nje go vu afir ma ci ju du got ra j nom, spo rom. Ara li ci jebi la pot re b na mno go ve}a mje ra ta len ta i umi je}a da se de fi ni tiv nopot vrdi kao zna~aj no ime hr va t ske knjièv no s ti. U vri je me kad susvi bi li po ne se ni mo der ni s ti~kim is traìva nji ma li te rar nih for mi,ma ni ris ti~kom kom bi na to ri kom na te me ko je su za da li ve li ki `re cisv je t skog mo der ni z ma, Ara li ca je po ka zi vao do volj no od va`nos ti itv r do g la vos ti da se ba vi te ma ma za ko je mis li da su izraz na{eg pod -ne b lja i na{e tra di ci je, da sv je do~i o re le va n tnim so ci jal nim pro ce si -ma tog vre me na. Moèmo ne mis li ti o knjièv no s ti, o nje zi noj pri ro -di i dru{tve nom sta tu su kao Ara li ca, moèmo ima ti druk~ijeafi ni te te, ali nje go vu od va`nost i iz vo r no st valja ci je ni ti. Po t kraj se -dam de se tih i po~et kom osam de se tih go di na Ara li ca je ni zom svo jih

VODI~ KROZ LEKTIRU ZA SREDNJE {KOLE

8

po vi jes nih ro ma na po ka zao sti lis ti~ku vir tu o z no st, {iro ko poz na va -nje kul tu r no ci vi li za ci j skih kru go va iz ko jih mi vu~emo ko ri je ne,stvo rio je niz za nim lji vih ka rak te ra, ~udes nih sli ka, po te n tnih sim -bo la, os vje do~io je du bo ku mud ro st, dog ra dio je za ci je lo je dan od naj -za nim lji vi jih opu sa no vi je hr va t ske knjièv no s ti; s mar gi ne hr va t skeknjièv no s ti pre se lio se u sa mo sre di{te ma ti~nog to ka kao je dan odstoèr nih pi sa ca.« (Ve li mir Vis ko vi})

Va`ni ja dje la: zbi r ke no ve la Sve mu ima vri je me (1967.) i Op sje nepak le nih cr teà (1977.); ro ma ni Olu je u ti hom oz ra~ju (1967.), Ne -vje r nik (1967.), A pri m jer se zvao La u di na (1969.), Fi lip (1970.), Ko -nja nik (1971.), Ima net ko siv i ze len (1977.), Psi u tr go vi{tu (1979.),Put bez sna (1982.), Du{e ro bo va (1984.), Gra di telj sv ra ti{ta (1986.),Ok vir za mr`nju (1987.), As mo de jev {al (1988.), Taj na sar ma t skogor la (1989.), Maj ka Ma ri ja (1992.), êt ve ro red (1997.), Am bra(2001.), Fu ka ra (2002.), Sve tin ka (2003.), Pu` (2004.), Sun ce(2006.); knji ge og le da Za dah oc va log im pe ri ja (1991.), So kak tri juruà (1992.), Knji ga gor kog pri je ko ra (1994.), [to sam re kao o Bos -ni (1995.), I tu je kraj (1999.) te knji ga za pi sa Pir iva nj skih kri jes ni -ca (1992.).

u (Vi di: DU[E RO BO VA, OK VIR ZA MR@NJU, PUT BEZ SNA)

BAL ZAC, HO NORÉ DE (1799. – 1850.), fra n cu s ki ro ma no pi sac, pri -pov je da~ i dra ma ti~ar; je dan od ute me lji te lja re a lis ti~kog ro ma na.

Ro|en je u pro vin ci j skom gra di}u To u r su, u gra|an skoj obi te lji.Pri p re mao se za od vje t ni~ku ka ri je ru, ali se 1820., ras ki nuv{i sve ve -ze s obi te lji ko ja pre ma nje mu ni kad ni je po ka zi va la pre vi{e lju ba vi,od lu~io nas ta ni ti u Pa ri zu i ìvot pos ve ti ti knjièv no s ti. Ne us pjev{ios tva ri ti br zu knjièv ni~ku ka ri je ru (pi sa nje fan ta s ti~no-pus to lov -nih ro ma na po na rud`bi ni je do no si lo o~eki va nu ma te ri jal nu do bit),ra zo~aran i stra s no èle}i os tva ri ti hi tar dru{tve ni us pjeh, Bal zac seupu{ta u ne u s pje le pos lo v ne {pe ku la ci je i op te re}uje du go vi ma, ko je}e ot pla}iva ti ti je kom ci je lo ga ìvo ta ne u mor nim knjièv nim ra dom.Go di ne 1829. ob ja vio je pod svo jim ime nom ro man [ua ni, pr vi u ni -zu dje la ko ja ~ine poz na tu Lju d sku ko me di ju, ve li~anstve nu fre s kufra n cu s kog dru{tva pr ve po lo vi ce de vet na e s tog sto lje}a. U re la tiv nokra t kom vre me n skom raz dob lju od dva de set go di na Bal zac je stvo -rio gra n di o zan knjièv ni opus od pre ko sto ti nu dje la, u ko ji ma je

BIOGRAFIJE PISACA

9

kre i rao ga le ri ju od oko 2000 li ko va iz svih dru{tve nih sta leà, {topre d sta v lja je dan od na jam bi ci o z ni jih po t hva ta u po vi jes ti knjièv -no s ti. Bal zac je um ro u pe de set pr voj go di ni u Pa ri zu, za duèn i is -crp ljen knjièv nim ra dom.

Bal zac je ìvio i stva rao u vri je me bur nih dru{tve no-po li ti~kihpri li ka u Fra n cu s koj: u dje tinjstvu je doìvio vr hu nac i pad Na po le -o na I., u mla dos ti je bio o~evi dac res ta u ra ci je, ne{to kas ni je i ju l skemo nar hi je, a pred kraj ìvo ta, 1848., doìvio je i re vo lu ci ju. Ako i ni -je us pio u svom na u mu, da se u du hu de vi ze svo ga vre me na obo ga -ti, Bal zac je us pio u pot pu nos ti os tva ri ti svo ju te melj nu knjièv nu ium je t ni~ku èlju – da bu de is ti n ski kro ni~ar svog vre me na. Bal zacje u Lju d skoj ko me di ji, ko ju je sam raz di je lio na Stu di je dru{tve nogìvo ta, Fi lo zo f ske stu di je i Ana li ti~ke stu di je, obuh va tio ci je lo fra n -cu s ko dru{tvo pr ve po lo vi ce de vet na e s tog sto lje}a, od pre d sta v ni karo ja lis ti~ke aris to k ra ci je do pre d sta v ni ka mla de buròa zi je i se -lja{tva, sluè}i se pri tom mi nu ci o z nim za paànji ma i pre ciz nim opi -si ma, ~ime je ina u gu ri rao no vi knjièv ni pra vac – re a li zam.

Naj po z na ti ji Bal za co vi ro ma ni su: Lo u is Lam be rt (1832.),Eugénie Gra n det (1833.), Iz gu b lje ne ilu zi je (1843.), Otac Go ri ot(1834.), Ro|aka Bet te (1846.), Ro|ak Pons (1847.) i Se lja ci (1844.).Me|u dra m skim dje li ma iz dva ja se ko me di ja Mer ca det, pri ka za na1851.

u (Vi di: EUGÉNIE GRA N DET, OTAC GO RI OT)

BEC KE TT, SA MU EL (1906. – 1989.), dra ma ti~ar i ro ma no pi sac ir skogpod ri jet la.

Ro|en je u bli zi ni Dub li na (Foxrock), u pro tes ta ntskoj obi te lji.Svr{iv{i stu dij na dab li n skom Tri nity Col le geu, od la zi 1928. u Fra n -cu s ku, gdje pos ta je lek tor na Eco le nor ma le supéri e u re. Upoz na jezna~aj na knjièv na ime na kao {to su Ge r tru da Ste in i Ja mes Joyce.Nje go va pje s ma Who ros co pe nag ra|ena je 1929. nag ra dom za li ri ku.Vra tiv{i se u Dub lin, po laè is pit za ma gi s tra fi lo zo fi je. Na Tri nityCol le geu pre da je fra n cu s ki i ta li ja n ski je zik. Go di ne 1931. na pu{tamje s to sveu~ili{nog pro fe so ra. Sli je di vi{ego di{nje Bec ke t to vo lu ta -nje Eu ro pom, sve dok se 1937. de fi ni tiv no ni je nas ta nio u Pa ri zu.

Bec ke t to vi ra ni ra do vi – zbi r ka pri pov je da ka Mo re pri cks thanKicks, knji ga pje sa ma Ec ho’s bo nes and ot her pre ci pi ta tes te ro man


10

Murphy, pi sa ni su na en gle s kom je zi ku, no od 1945. Bec ke tt go to vois klju~ivo pi{e na fra n cu s ko me. Ro ma ni ma Mol loy (1951.), Ma lo neumi re (1951.), Be zi me ni (1953.) i Watt (1958.) pri vu kao je po zor nostkri ti ke. No sla vu i po pu lar no st do ni jet }e mu dra me, od no s no an ti -d ra me U o~eki va nju Go do ta (1953.), Svr{etak ig re (1957.) i Sre t nida ni (1962.).

U svo jim dje li ma Bec ke tt da je kra j nje mra~nu i pe si mis ti~nu sli -ku svi je ta, a ~ov je ka svo di na kla u na ili ma ri o ne tu, ~iji je ìvot is pu -njen pat nja ma i bes mi s lom. Iz raz je u pot pu nos ti adek va tan tak vomsadràju pa izos ta ju tra di ci o nal ni li te rar ni pos tu p ci. Stru k tu ra Bec -ke t to vih ro ma na i dra ma te me lji se na bes ko na~nim po nav lja nji mavi{e-ma nje is tih di ja lo ga ili du gim unu tar njim mo no lo zi ma, a je zik,os lo bo|en uo bi~aje ne gra ma ti~ke stru k tu re, pre s ta je bi ti sre dstvomko mu ni ka ci je.

Go di ne 1969. do bio je No be lo vu nag ra du za knjièv no st.

u (Vi di: U OÊKI VA NJU GO DO TA)

BE GO VI], MI LAN (1876. – 1948.), hr va t ski knjièv nik.Je dan od na j zna~aj ni jih i naj po pu lar ni jih hr va t skih pi sa ca pr ve

po lo vi ce 20. sto lje}a ro dio se u Vr li ci, ma lom mje s tu u Dal ma ti n skojza go ri. Gim na zi ju je po la zio u Spli tu, na Sveu~ili{tu u Zag re bu upi -sao je pri rod ne zna nos ti, a ro ma nis ti ku i sla vis ti ku stu di rao u Be~u,gdje je 1903. dip lo mi rao. Ne ko vri je me bio je pro fe sor u Spli tu i Zad -ru, da bi 1908. oti{ao u Ham bu rg, u De u tsches Scha u s pi e l ha us, gdjedvi je go di ne kas ni je pos ta je dra ma turg. Od 1912. do 1915. go di nedra ma turg je i re da telj u Neu Wie ner Bühne u Be~u. U do mo vi nu sevra}a 1920. Ra di na j pri je kao ~inov nik u Pov je re ni{tvu za pro s vje tui vje ru, za tim kao pro fe sor na gim na zi ji i u glu ma~koj {ko li, kao ka -za li{ni i knjièv ni kri ti~ar, ured nik ~aso pi sa Sav re me nik i Kri ti ka terav na telj Dra me zag re ba~kog ka za li{ta. Go di ne 1928., na kon afe re sdra ma ti za ci jom [eno i na Hr va t skog Di o ge ne sa (Be go vi}eve alu zi jegle de ak tu a l nih po li ti~kih do ga|aja bi le su o~ite), pre m je{ten je nagim na zi ju, a 1932. je umi rov ljen. Ota da je ìvio kao slo bo danknjièv nik, na j pri je na svom dob ru Bi sag-gra du, a kas ni je u Zag re -bu, gdje je 1948. um ro.

»@iv jev{i bo ga tim doìv lja j nim ìvo tom i raz viv{i mno go s tra nu li -te rar nu ra di nost, Be go vi} je u po la sto lje}a svog jav nog dje lo va nja

BIOGRAFIJE PISACA

11

os ta jao uvi jek u sre di{tu na{ega knjièv nog zbi va nja, ne do du{e kaone ki ide o log ili vo|a, u~itelj i pro pov je d nik, os ni va~ ne ke svo je {ko le– ve} kao knjièv nik, po svo jstvi ma i oso bi na ma go to vo je dinstven udo sa da{njoj hr va t skoj knjièv no s ti. Sve s tra no na o b raèn, ak ti van ispre tan li te rat, ko ji ìvi is klju~ivo za svo je stva ra nje i od nje ga, i ko -ji se us pje{no oku{ao u li ri ci, kri ti ci, no ve li, ese ju, pu to pi su i ro ma -nu, da kao dra ma ti~ar po dig ne hr va t sko dra m sko stva ra nje na eu -rop sku ra zi nu i stvo ri mu us pje he u ~ita vom ulju|enom svi je tu.«(Dr. Mar ko Fo tez)

Be go vi} je stu pio na knjièv nu sce nu 1891. ka da je u za da r skomNa rod nom lis tu ob ja vio pje s mu Nad spo me ni kom vi{kih ju na ka. Zago to vo po la sto lje}a knjièv nog ra da stvo rio je obi man knjièv niopus u ko jem se svo jom vri jed no{}u iz dva ja ju: pje s ni~ke zbi r ke –Knji ga Boc ca do ro (1900.) i @ivot za ca ra (1904.); ro ma ni – Du nja ukov~egu (1921.), Gi ga Ba ri}eva (1931.) i Sab la s ti u dvo r cu (1952.);dra me – Bo`ji ~ov jek (1924.), Pus to lov pred vra ti ma (1926.) i Beztre}ega (1931.); ko me di je – Ame ri ka n ska jah ta u spli t skoj lu ci(1930.), I Le la }e no si ti ka pe lin (1941.); lib re to za Go tov~evu ope ruEro s ono ga svi je ta (1936.) i dr.

u (Vi di: BEZ TRE]EGA, PUS TO LOV PRED VRA TI MA)

BOC CA C CIO, GI O VAN NI (1313. – 1375.), uz Pet ra r cu i Dan tea tre}igra n di o z ni knjièv nik ta li ja n skog 14. sto lje}a.

Ro dio se u Pa ri zu kao ne za ko ni ti sin fra n cu s ke ple m ki nje i fi ren -ti n skog tr go v ca. Otac ga je na kon pov ra t ka u Fi ren zu nam je ra vaoupu ti ti u tr go va~ki i ban ka r ski po sao {to ovaj od bi ja, jer ga je naj vi{eza ni ma la knjièv no st. Bo ra vak u Na pu lju (1328. – 1341.), ve se lom iras ko{nom gra du, os ta vio je tra jan bi ljeg u nje go voj li~nosti i stva ra -la~kom ra du. Tu je na pi sao ne ko li ko dje la ko ja su pre d sta v lja la no -vost u ta li ja n skoj knjièv no s ti (ro man lju bav no-pus to lov nogsadràja Fi loc co lo te ro ma ne u sti ho vi ma Fi lo s tra to i Te se i da). Vra -tiv{i se u Fi ren zu nas ta v lja s knjièv nim ra dom i stje~e sve ve}iknjièv ni ug led. U to vri je me Fi ren zu po ga|a ku ga od ko je stra da ipje s ni kov otac. Uàs »crne sm r ti« in spi ri ra ga na no vo i nje go vo naj -po z na ti je dje lo – zbi r ku od sto no ve la De ca me ron (1348. – 1353.). Usvo je do ba Boc ca c cio je bio ci je njen i uvaàvan zbog svo jih u~enihspi sa na la ti n skom je zi ku. Dob ro poz na ju}i Dan tea na pi sao je 1353.


12

@ivot Dan te ov, naz vav{i nje go vo gla v no dje lo »boàn skim«, {to se doda nas zadràlo kao sta lan epi tet Dan te o ve Ko me di je.

u (Vi di: DE KA ME RON)

BRE CHT, BER TO LT (1898. – 1956.), nje ma~ki dra ma ti~ar, pje s nik, pri -pov je da~ i te o re ti~ar dra me.

Ro|en je u ju`no nje ma~kom gra du Au g sbu r gu, gdje pro vo di dje -tinjstvo i mla dost. Pri rod ne zna nos ti i me di ci nu stu di rao je uMünche nu, ali se ub rzo pos ve}uje ka za li{nom ra du. Do las komnacis ta na vla st od la zi u emig ra ci ju (1933.) i ìvi ug la v nom u Ame -ri ci. Za sve vri je me pro ve de no u emig ra ci ji ak ti v no dje lu je pro tiv na -ciz ma i mi li ta riz ma. U do mo vi nu se vra}a 1948. go di ne i nas ta nju jeu Is to~nom Ber li nu. Svoj dra m ski rad za po~eo je ekspre si o nis ti~kimgro tes ka ma (Bub nje vi u no}i, Ba al, ob je 1922.). Sre di nom dva de se -tih go di na od la zi u Ber lin, gdje se oz bi lj no pos ve}uje prou~ava njuma r ksi z ma. Pri h va tiv{i ma r ksi s ti~ki na zor na svi jet, Bre cht sma t rada ka za li{te mo ra vr{iti od go j nu dru{tve nu ulogu, od no s no da dra -mom svi jet va lja mi je nja ti, a ne sa mo opo na{ati. Da bi ak ti vi rao pub -li ku i nat je rao je da za u z me kri ti~ki stav pre ma zbi va nji ma na sce -ni, Bre cht od lu~no od ba cu je sce n sku ilu zi ju gra|an skog te a t ra, adra m sku rad nju svo di na niz ep skih sce na po ve za nih me|usob no ko -men ta ri ma i umet nu tim pje s ma ma, tzv. son go vi ma. Ti me je ina u gu -ri rao »e p sko ka za li{te«.

Afir ma ci ju no vog te a t ra i svoj ve li ki us pjeh pos ti gao je Ope rom zatri gro{a (1928.), mo der nom pre ra dom Pro s ja~ke ope re Joh na Gayaiz 1728. Ova sa ti ri~ka ope re ta ig ra na u Mo s kvi, Pa ri zu i New Yor kudo ni je la je Bre c htu i nje go vu kom po zi to ru Kur tu Wei l lu ve li ku po -pu lar no st.

Poz na ti ja Bre c hto va dra m ska dje la su: Maj ka Co u ra ge i nje zi nadje ca (1939.), @ivot Ga li le jev (1938.), Dob ri ~ov jek iz Se~ua na(1938.), Kav ka s ki krug kre dom (1944. – 1945.), i dr.

u (Vidi: MAJ KA CO U RA GE I NJE ZI NA DJE CA)

BRE[AN, IVO (1936.), suv re me ni hr va t ski dra ma ti~ar i ro ma no pi sac.Ro|en je u Vo di ca ma. Gim na zi ju je po la zio u [ibe ni ku, a u Zag re -

bu stu di rao ju gos la ve n ske je zi ke i knjièv no s ti. Dip lo mi rav{i 1960.

BIOGRAFIJE PISACA

13

pos ta je pro fe sor na {ibe n skoj gim na zi ji. Od 1983. um je t ni~ki je vo di -telj Ce n tra za kul tu ru i Fes ti va la dje te ta u [ibe ni ku.

Pr vi dra m ski tekst êti ri pod ze m ne ri je ke ob ja v ljen mu je 1970. uspli t skom ~aso pi su Vi dik. Idu}e go di ne na das ka ma zag re ba~kog Te -a t ra ITD, na kon pe to go di{njeg uza lud nog nas to ja nja da mu ne ko odka za li{ta iz ve de tekst, pri ka za na je gro te s kna tra ge di ja Pre d sta vaHam le ta u se lu Mr du{a Do nja u reìji Boìda ra Vi o li}a. Na kon pre -mi je re iz ve de na je u go to vo svim ka za li{ti ma u zem lji, a pre ve de naje i iz vo|ena u Po lj skoj, Au s tri ji, Nje ma~koj, SSSR-u, Bu ga r skoj i[ve d skoj.

»Gla so vi to Sha kes pe a re o vo dje lo, ko je ne u ki se lja ci u za o s ta lomse lu Dal ma ti n ske za go re uv je`ba va ju po fro n to v skom za dat ku, uzeoje kao te ma t ski pre d loàk i mje ru zbi va nja, dok je sa mo uv je`ba va njedra ma tur{ki za mis lio i pos ta vio kao ka za li{te u ka za li{tu. Te~ajemrad nje, me|utim, od od lu ke se o s kih ru ko vo di la ca da se Sha kes pe a -re o va tra ge di ja mo ra pri la go di ti shva}anji ma se la i ak tu a l nim, pos -li je ratnim dru{tve no-po li ti~kim pri li ka ma, Bre{an os tva ru je i gro -tes knu pa raf ra zu Ham le ta, ko ja je od re|ena, kao i nje go vo dje lo ucje li ni, je zi~nim idi o mom Dal ma ti n ske za go re, pa ro di j skom iden ti fi -ka ci jom kra lje v skog mak ro s vi je ta Sha kes pe a rea i se lja~kog mik ro -svije ta Do nje Mr du{e, te iro ni~ko-sa ti ri~kom osu dom dog ma t skevla s ti i pri mi ti viz ma«. (B. He}imo vi})

Osim Pre d sta ve Ham le ta u se lu Mr du{a Do nja, Bre{an je ob ja vioslje de}e dra me: Ne~as ti vi na Fi lo zo f skom fa kul te tu (1975.), Sm rtpre d sje d ni ka ku}nog sav je ta (1978.), Sve~ana ve~era u pog re b nompo du ze}u (1979.), Vi|enje Isu sa Kri s ta u ka sar ni VP 2507 (na pi sa na1973., ob ja v lje na 1988.), Ar he o lo{ka is ka pa nja kod se la Dilj (1981.),Ane ra (1983.), Hid ro ce n tra la u Su hom do lu (1985.). Ro ma ni: Pti cene bes ke (1990.), Dràva Bo`ja 2053. (2003.), Vra`ja ut ro ba (2004.),Tri ìvo ta To ni ja Lon gi na (2005.).

S re da te ljem Kr stom Pa pi}em na pi sao je sce na ri je za fil mo vePred sta va Ham le ta u se lu Mr du{a Do nja (1972.), Iz ba vi telj (1976.) iTaj na Ni ko le Tes le (1985.). Os ta la dje la: Sple t ke (1997.), Ut va re(1997.), Pu ko ti ne&dru ge pri~e (2000.).

u (Vi di: PRE D STA VA HAM LE TA U SE LU MR DU[A DO NJA)


14

BRE ZO VA^KI, TI TO (1757. – 1805.), hr va t ski pje s nik i ko me di o g raf;na j zna~aj ni ji kaj ka v ski pi sac sta ri je hr va t ske knjièv no s ti.

Ti to (Ti tu{) Bre zo va~ki ro|en je 4. si je~nja 1757. u Zag re bu, ugra|an skoj obi te lji. Os no v nu {ko lu u~io je u Zag re bu, a niù gim na -zi ju po ha|a u Va ra`di nu i Zag re bu. Go di ne 1773. stu pio je me|upav li ne i ìvi u Re me ta ma i Sve toj He le ni kraj âkov ca. Od 1776. do1779. u~io je te o lo gi ju u Le pog la vi, a za tim dvi je go di ne stu di ra kodpav li na u Bu di mu, gdje stje~e ba ka la u re at te o lo gi je i fi lo zo fi je. Od1781. pa do 1786., ka da je uki nut pav li n ski red, pro fe sor je na pav lin -skoj gim na zi ji u Va ra`di nu. Ta da nas ta je nje go vo pr vo dra m sko dje loSve ti Alek si (Zag reb, 1786.). Po uki nu}u pav li n sko ga re da pos ta je nje -ma~ki pro pov je d nik u Va ra`di nu, za tim po mo}nik ùp ni ka u Krièv -ci ma te ka pe lan u se lu Ra kov cu bli zu Krièva ca. Go di ne 1792. do la ziu Zag reb, gdje ìvi u te{kim pri li ka ma. U Kra pi ni, gdje je do bio ùpu,os ta je ~eti ri go di ne, a za tim, na kon kra}eg bo rav ka u Ru{evu kodPoège, do la zi u Zag reb (1799.), gdje je do bio mje s to sve}eni ka al ta -ris ta u Cr k vi sv. Mar ka. Um ro je 29. lis to pa da 1805. go di ne.

Knjièv ni opus Ti ta Bre zo va~kog ~ini {es na e st pje sa ma (ve}inompi sa nih na la ti n skom je zi ku), na bo`na dra ma Sve ti Alek si (1786.), idvi je ko me di je: Ma ti ja{ Gra ban ci ja{ di jak (1804.) i Di o ge ne{(1823.).

u (Vi di: DI O GE NE[, MA TI JA[ GRA BAN CI JA[ DI JAK)

BYRON, GE O R GE GOR DON (1788. – 1824.), en gle s ki knjièv nik; naj -po z na ti ji pre d sta v nik eu ro p skog ro man ti z ma.

Ro dio se 22. si je~nja 1788. go di ne u Lon do nu. Ka ko mu je otacum ro u ra nom dje tinjstvu, od ga ja la ga je maj ka, pre t je ra no ta{ta ihis te ri~na èna. Sta l na bli zi na }ud lji ve maj ke i, kas ni je, pri sut no stpi ja ne i po ro~ne da di lje, kao i svi jest o to me da ga je pri ro da una ka -zi la (od ro|enja je bio hrom na jed nu no gu), u~ini li su Byro na emo -ci o nal no nes ta bil nom oso bom. Nje gov se ka rak ter uo b li~io u ego cen -tri ka, s du bo kim os je}ajem ma nje vri jed no s ti, po nos nog pod ru g lji v casta l no èlj nog pa`nje i su o s je}anja, na ro~ito od stra ne èna. Ra nodje tinjstvo pro veo je u [ko t skoj, ìve}i u ma te ri jal noj os ku di ci. Ma -te ri jal no sta nje zna t no mu se pop ra vi lo ka da je 1798. nas li je dio ti tu -lu lor da i pos jed Newste ad Ab bey. Od 1801. do 1805. {ko lo vao se uHar rowu, gdje je po ha|ao sre d nju {ko lu. On dje se za lju bio u ro|aki -nju Mary Chaworth, ~ije su ri je~i: »Zar mis li te da bih ja ika da mog -

BIOGRAFIJE PISACA

15

la i{ta os je}ati pre ma tom {epa vom dje~aku«, os ta vi le du bok trag unje go voj bo le}ivoj psi hi. Godi ne 1805. stu di ra u Ca m bri d geu (Tri -nity Col le ge), gdje pos li je tro go di{njeg stu di ja stje~e stu panj ma gi s -tra. Byro nu je osam na e st go di na ka da mu iz la zi zbi r ka Ho u rs of Id -le ness (Sa ti do ko li ce). Knji ga, ko ju je pot pi sao pse u do ni momMa lo ljet nik (A Mi nor) doìv lja va o{tre kri ti ke. Go di ne 1809. Byronje pos tao ~lan Gor njeg do ma i odrào svoj pri s tu p ni go vor. Is te go di -ne pi{e sa ti ru En gli sh Bards and Sco tt Re views, od go vor kri ti~ari -ma nje go ve pje s ni~ke zbi r ke. Ka ko je navr{io 21 go di nu i pos tao pu -no lje tan, Byron je nas li je dio ve li ko lor do v sko ima nje. @iviras ka la{eno i iza zi va bro j ne ska n da le. U lip nju 1809. od la zi na dvo -go di{nje pu to va nje po Sre do zem lju. Pro pu to vao je Por tu gal, [pa -njol sku, Mal tu, Gr~ku, Tu r sku i Al ba ni ju. U En gle s ku se vra tio uko lo vo zu 1811., dan na kon sm r ti svo je maj ke. Idu}e go di ne iz la zepr va dva pje va nja spje va Chi l de Ha rold, ko ji mu do no se og ro m nusla vu. Byron je »pre ko no}i pos tao sla van« pje s nik, ra do vi|en gostaris to k ra t skih i bo ga ta{kih sa lo na.

U raz do b lju od 1812. do 1816. go di ne, tj. do svog od la s ka iz En -gle s ke, Byron je ob ja vio ve}i broj dje la (Val cer, Dàur, Nev je s ta izAbydo sa, Gu sar, La ra, Heb re j ske me lo di je, Op sa da Ko rin ta, Pa ri si -na). Go di ne 1815. oènio se An nom Isa bel lom Mil ba n ke. Na konro|enja nji ho ve k}eri Au gus te (Ade) Byro na je na pus ti la èna, op -tuùju}i ga za in ce s tu o z nu lju bav s po lu se s trom Au gus tom. Idu}ego di ne (1816.) raz vo di se od ène i pod pri tis kom jav no s ti na pu{taEn gle s ku te od la zi u [vi ca r sku. Na @ene v skom je ze ru sre}e pje s ni -ka P. B. She l leyja s ko jim se zbliìo zbog za jed ni~ke sud bi ne i za jed -ni~kih ide a la. Idu}ih se dam go di na pro vest }e u Ita li ji (1816. –1823.). Ti je kom to ga raz do b lja Byron je raz vio ìvu dje lat no st:ure|ivao je ~aso pis The Li be ral, po ma gao ta li ja n ske kar bo na re, ne -u mor no pi sao no va knjièv na dje la (Chi l lo n ski za to~enik, Ma n fred,Tas so va tu`ba li ca, Don Ju an, Ma ri no Fa li e ro, Dan te o vo pro -ro~anstvo, Sar da na pa lus, Dva Fos ca ri ja, Ka in, Ne bo i zem lja,Vi|enja Stra{nog su da, Pre o b li~ena ru go ba, Bron~ano do ba, Otok).Ka da je u Gr~koj iz bio us ta nak pro tiv tu r ske vla s ti, od lu~io je oti}iu po mo} us ta ni ci ma. U Gr~ku je sti gao 4. ko lo vo za 1823., a pet mje -se ci kas ni je pri d ruìo se vo|i gr~kog us ta n ka, Ma u ro cor da tu. No,ve} idu}e go di ne Byron umi re od gro z ni ce, ne pu na tri mje se ca pos -li je svog tri de set{es tog ro|en da na.

u (Vi di: HO DOÂ[]E CHI L DE HA ROL DA)


16

CAL DERÓN DE LA BAR CA, PED RO (1600. – 1681.), {pa njo l ski dra ma -ti~ar iz raz do b lja ba ro ka.

Ro|en je 1600. u Mad ri du. U mla dos ti je izab rao voj ni~ki po ziv isud je lo vao u ne ko li ko ra to va. Go di ne 1651. se za re dio i ne ko vri je -me ìvio na dvo ru kao ka pe lan. Um ro je u Mad ri du 25. svi b nja 1681.go di ne.

Cal derón je na pi sao oko 200 ka za li{nih ko ma da, 120 dra ma i ko me -di ja i oko 80 cr k ve nih pri ka za nja (au tos sac ra men ta les). U svo je je vri -je me naj vi{e us pje ha pos ti gao cr k ve nim pri ka za nji ma (kra t kim dra -ma ma u jed nom ~inu ko je su se iz vo di le na ot vo re nom), no da nas supu no za nim lji vi je nje go ve dra me s op}elju d skim te ma ma, me|u ko ji -ma su i dva ne o s po r na re mek-dje la: Su dac za la me j ski i @ivot je san.

u (Vi di: @IVOT JE SAN)

CA MUS, AL BE RT (1913. – 1960.), fra n cu s ki pri pov je da~, dra ma ti~ar,ese jist i no vi nar.

Ro dio se u Alìru, od oca Fra n cu za i maj ke [pa njol ke. Po svr{et -ku sre d nje {ko le upi sao je fi lo zo fi ju. Zbog sla bo ga imo vi n skog sta njauz stu dij obav lja raz ne pos lo ve ka ko bi se pre h ra nio. Kre}e se udru{tvu mla dih in te lek tu a la ca, za ni ma se ka za li{tem, dos ta pu tu je.Go di ne 1940. do la zi u Fra n cu s ku i na kon kra}eg vre me na pro ve de -nog u lis tu Pa ris-So ir pok re}e s ne ko li ko pri ja te lja ile gal ne no vi neCom bat (Boj), u ko ji ma pi{e o naj va`ni jim pi ta nji ma fra n cu s kogdru{tve nog i po li ti~kog ìvo ta. Na pus tiv{i no vinstvo, Ca mus se upot pu nos ti pos ve}uje knjièv nom ra du. Go di ne 1960. po gi nuo je uau to mo bi l skoj nes re}i.

Ca mu so vo stva ra la{tvo uo bi~aji lo se di je li ti na raz do b lje »a p su r -da« i raz do b lje »po bu ne«. Knjièv na dje la iz pr vog raz do b lja, fa ze»ap su r da« (fi lo zo f ski esej Mit o Si zi fu, 1942.; ro man Stra nac, 1942.;dra me Nes po ra zum, 1944.; Ca li gu la, 1944.) te me lje se na Ca mu so -voj spo z na ji o ap su r dno s ti pos to ja nja u svi je tu. Za o kup ljen pi ta njemo smi s lu i sv r si ~ov je ko va pos to ja nja, on je u na ve de nim dje li ma is -ka zao os je}aj ne mo}i ko jim je u go di na ma ra ta bio zah va}en ve}i dionje go ve ge ne ra ci je. U ìvo tu doìv lje nom kao niz ap su r da, ~ov jek jebes po mo}an sli je pi au to mat, otu|en od dru gih i svo je lju d ske pri ro de.

U dru goj fa zi svo ga stva ra la{tva (ro ma ni Ku ga, 1947. i Pad,1956.; dra me Op sa d no sta nje, 1948. i Pra ved ni ci, 1950.), Ca mus raz -

BIOGRAFIJE PISACA

17

vi ja i pro dub lju je svoj um je t ni~ki i idej ni svi jet: »a p su r dni« ~ov jekus tu pa mje s to »po bu nje nom« ~ov je ku, ~ov je ku ko ji bes mi sao i rav -no du{nost svi je ta nad ma{uje lju d skom so li dar no{}u. »O vaj mi je svi -jet od vra tan«, kaè Ca mus, »ali ja se os je}am so li da ran s lju di ma ko -ji u nje mu tr pe.«

Knjièv no dje lo Al be r ta Ca mu sa ot kri va is ti n skog um je t ni ka i hu -ma nis ta, ve li kog za go vor ni ka ljud ske slo bo de i dos to janstva i pot re -be o~uva nja lju d ske sav je s ti.

Go di ne 1957. do bio je No be lo vu nag ra du za knjièv no st.

u (Vi di: STRA NAC)

CER VA N TES SA A VED RA, MI GU EL DE (1547. – 1616.), na j zna~aj ni ji{pa njo l ski pri pov je da~.

Ro|en je u gra di}u Al ca la de He na res, ne da le ko Mad ri da. Bio je~et vrto od sed me ro dje ce si ro ma{no ga li je~ni ka-ki rur ga. Ti je kom ra -ne mla dos ti ~es to je sa svo jom obi te lji mi je njao mje s to bo rav ka. UMad ri du je u~io hu ma nis ti~ku {ko lu i ta da je po~eo pi sa ti svo je pr vepje s me. Go di ne 1569. Cer va n tes, kao ~lan pra t nje kar di na la Acqavi -ve, pa pi na le ga ta u [pa njo l skoj, od la zi u Ita li ju. Zah va lju ju}i ovojslu`bi pro pu to vao je raz ne kra je ve Ita li je i nau~io ta li ja n ski je zik.Go di ne 1570. Cer va n tes stu pa u vo j sku, a ve} idu}e sud je lu je u poz -na toj po morskoj Bit ki kod Le pan ta, u ko joj je bro dov lje [pa njo l ske,Ve ne ci je i Sve te Sto li ce (me|u kojem je bilo i 8 hrvatskih galija) po -ra zi lo turs ku flo tu, {to je bio po~etak kra ja tu r ske mo}i na Me di te -ra nu. U toj bor bi Cer va n tes se po seb no is ta k nuo. Ia ko je bo lo vao odvru}ice, od bio je os ta ti za{ti}en u pot pa lub lju te se ra me uz ra me bo -rio s os ta lim voj ni ci ma. U bor bi je bio ra njen, a li je va mu je ru ka os -ta la ne pok re t na. Na kon opo rav ka os tao je u voj noj slu`bi idu}e ~eti -ri go di ne. Go di ne 1575. spre ma se u do mo vi nu gdje se, zah va lju ju}iod li~nim pre po ru ka ma svo jih pre t po s ta v lje nih, na da pro mak nu}u.Me|utim, na pov ra t ku u do mo vi nu brod na pa da ju gu sa ri. Za jed no sbra tom Cer va n tes je od ve den u Alìr, gdje je za to~en. Drè}i ga ug -le d nom i va`nom oso bom, traìli su za nje ga vr lo vi so ku ot ku p ni nuko ju nje go va si ro ma{na obi telj ni je ni ka ko mog la pri ba vi ti pa je Cer -va n tes os tao u za rob lje ni{tvu pu nih pet go di na. Za to je vri je me po -du zi mao hra b re, ali ne u s pje{ne po ku{aje bi je ga. 19. ruj na 1580. go -di ne ot ku pi li su ga za 500 du ka ta mo na si iz re da Sve to ga Tro jstva


18

uz pot po ru ne kih kr{}an skih tr go va ca iz Alìra. Na pa}en i si ro -ma{an, Cer va n tes se vra}a u [pa njo l sku, gdje }e us ko ro ot kri ti da sunje go va ka ri je ra i voj ni~ki po t hva ti za bo rav lje ni. Od 1582. go di neok re}e se li te ra tu ri, no nje go vi ka za li{ni ko ma di i pje s me ne na la zeiz da va~a. Go di ne 1585. iz la zi mu iz tis ka pas to ral ni ro man Ga la tea.Tak vi ro ma ni, u ko ji ma je pri ka zi van idi li~ni pas ti r ski ìvot, bi li suta da u mo di pa se Cer va n tes na dao da }e ta ko naj lak{e po lu~iti sla -vu i no vac. Me|utim, ni jed no ni dru go ni je se os tva ri lo. Ni pri vat niìvot ni je mu idi li~an: u 37. go di ni oènio se Ca ta li nom Sa la zary Pa -la ci os, dje voj kom ko ja je bi la osam na e st go di na mla|a od nje ga. Ia -ko }e os ta ti u bra ku do kra ja ìvo ta, sup ru`ni ci se ni su dob ro sla ga -li. Sve teà ma te ri jal na si tuaci ja na vo di ga da pot raì ka kav si gur ni jipo sao pa od la zi u Se vi lju, gdje do bi va po sao pov je re ni ka za ot kupìta za {pa njo l sku flo tu. Po sao je bio teàk i ne zah va lan pa ga Cer -va n tes mi je nja i pos ta je po rez nik. Go di ne 1594. ut je ru je po re ze poGra na di, ali ga ste~aj jed nog nov~ara, kod ko je ga je po loìo no vac,up ro pa{ta va i do vo di u zat vor. U tam ni ci pi{e pr va pog la v lja svo gabes mrt nog ro ma na Don Qui jo te, ko ji }e bi ti ob ja v ljen 1605. pod nas -lo vom O{tro u m ni vi tez Don Qui jo te od Ma n che, pr vi dio. Una to~ pri -go vo ru ne kih knjièv ni ka, ro man pos tiè ve li ki us pjeh, doìv jev{i jo{pet iz da nja ti je kom te is te go di ne. Od 1606. go di ne, ka da se ko na~nonas ta nju je u Mad ri du, Cer va n tes raz vi ja vr lo ìvu knjièv nu dje lat -no st. Go di ne 1613. iz la ze Uzor ne no ve le, zbi r ka od dva na e st no ve la,ko jom Cer va n tes uvo di ovu pro z nu vr stu u {pa njo l sku knjièv no st.Sa ti ri~no-di dak ti~na po e ma Put na Par nas ob ja v lje na je 1614., a is -te go di ne iz vje s ni Alon zo Fer na n dez de Avel la ne da ob ja v lju je svojnas ta vak ro ma na Don Qui jo te, {to }e mo ti vi ra ti Cer va n te sa da na -pi{e nas ta vak svog ro ma na. Ka ko ni je mo gao na}i ka za li{nu gru puko ja bi iz vo di la nje go ve ka za li{ne ko ma de, Cer va n tes ih ob ja v lju je1615. u knji zi Osam ko me di ja i osam no vih me|ui g ri. Is te go di ne iz -la zi iz tis ka dru gi dio ro ma na Don Qui jo te i pos tiè ve lik us pjeh kod~ita te lja. Zad nje Cer va n te so vo dje lo bio je he ro j sko-vi te{ki ro manPer si les i Si gis mu n da, ob ja v ljen pos mrt no 1917. go di ne. Cer va n tesje um ro 23. tra v nja 1616. go di ne u Mad ri du (is te go di ne um ro je i ve -li ki en gle s ki knjièv nik Sha kes pe a re). To~no mje s to nje go va gro baos ta lo je ne poz na to.

u (Vi di: DON QUI JO TE)

BIOGRAFIJE PISACA

19

COR NE I L LE, PI E R RE (1606. – 1648.), fra n cu s ki dra ma ti~ar, naz vanocem fra n cu s ke tra ge di je.

Ro|en je u Ro u e nu u Nor ma n di ji, kao sed mo di je te u skro m nojgra|an skoj obi te lji ko ja se uz di g la vr{e}i pra v ne i dru ge slu`be. [ko -lo vao se kod isu so va ca, gdje je uz ~vr stu vje ru ste kao i dob ru knjièv -nu kul tu ru. Od 1622. do 1624. go di ne stu di ra pra vo i pos ta je od vje -t nik. Me|utim, ka ko je bio vr lo sra me`ljiv i plah, Cor ne i l le se ni jeba vio od vje t ni~kim zva njem. Go di ne 1629. iz vo di se u Pa ri zu nje go -va pr va ko me di ja Me li ta. Oso ko ljen us pje hom svo ga ka za li{nog pr -vi jen ca, Cor ne i l le u raz do b lju od 1630. do 1634. go di ne pi{e no ve ko -me di je: Cli ta n dre ili Os lo bo|ena ne vi nost, Udo vi ca ili Iz ne v je re ninev je r nik, Ga le rie du Pa la is ili Pri ja te lji ca su par ni ca, Pra ti li ca,Pla ce Royale ili ûdan za ljub lje nik. Cor ne i l le se oku{ao i u tra ge di -ji, ali je nje go va pr va tra ge di ja Me de ja (1635.) doìv je la os re d nji us -pjeh. Kra}e vri je me bio je ~lan Ud ruènja pe to ri ce, gru pe dra ma -ti~ara ko ju je ofor mio kar di nal Ric he li eu. Na kon za nim lji veko me di je Ko mi~na ilu zi ja (1635. – 1636.), tri de se to go di{nji Cor ne i l -le pos tiè tri jumf svo jim re mek-dje lom, tra gi ko me di jom Cid. Kao iz -vor Cor ne i l leu je pos luìla dra ma Ci do va mla dost Gu i l le na de Ca s -tra o {pa njo l skom na rod nom ju na ku Ci du. Gra de}i svo je dje lo namo ti vu su ko ba iz me|u du`nos ti i lju ba vi, Cor ne i l le je svo jim suv re -me ni ci ma pro go vo rio o vri jed no s ti `rtve, o kul tu vo lje i o ~as ti, ko jaje mje ri lo sva ke vri jed no s ti. Pr va ve li ka dra ma fra n cu s kog kla si ciz -ma izaz va la je bro j ne po le mi ke i ra s pra ve (au to ru se zam je ra lo ne -po{ti va nje pra vi la o »tri je dinstva«), no pub li ka je tra ge di ju od li~nopri mi la pa je u to vri je me nas ta la uz re~ica: »li jep kao Cid«. Po go|enkri ti ka ma lju bo mor nih pro tiv ni ka, Cor ne i l le se pov la~i iz ka za li{nogìvo ta. Vra tio se dv je ma tra ge di ja ma iz ri m ske po vi jes ti: Ho ra ci je(1640.) i Ci na (1641.), a za tim sli je de Po li jekt (1642.), Pom pe je vasmrt (1643.) te ko me di ja Laàc (1643.). Cor ne i l le ov stva ra la~ki ge nijopa da i on obe s hra b ren ne u s pje hom tra ge di je Per ta ri ta (1652.) na -pu{ta ka za li{te na ne ko li ko go di na. Za to vri je me pi{e ra s pra ve osvo jim ko ma di ma i pre vo di na bo`na dje la. No vi ko ma di ko je pi{e nedo no se mu us pjeh. U to vri je me vo de}u ulo gu u fra n cu s kom te a t rupre u zi ma J. Ra ci ne. Cor ne i l le se pov la~i u za vi~aj, proìv jev{i pos lje -d nje go di ne go to vo u bi je di.

u (Vi di: CID)


20

ÊHOV, AN TON PAV LO VI^ (1860. – 1904.), rus ki pri pov je da~ i dra -ma ti~ar, po za ni ma nju li je~nik.

Ro|en je u tr go va~koj obi te lji. Na kon svr{ene gim na zije u rod nomTa gan ro gu upi su je se na Me di ci n ski fa kul tet u Mo s kvi. Ve} kao stu -dent po~eo se ba vi ti knjièv nim ra dom ob ja v lju ju}i u mos ko v skimsa ti ri~kim lis to vi ma hu mo res ke pod pse u do ni mom An to{a êhon te.Nje go vo li te rar no ma j sto rstvo do{lo je do pu nog iz raàja u no ve la mai pri po vi jes ti ma. Te me êhov lje vih no ve la ma log ra|an ski su ìvot,ka ri je ri zam, u~ma li ìvot ~inov ni ka i in te li ge na ta, pri mi ti vi zam rus -kog se lja{tva. Bez sna`nih li~nos ti i ne o bi~nih zbi va nja, êhov pri -ka zu je ba nal no st i u~ma lost ìvo ta, koji se od vi ja bez pra vog ci lja ismi s la, ia ko pos to je skri ve ne lje po te i ~e`nje o ljep{oj bu du}nos ti ko -je se ni ka da ne}e os tva ri ti. êhov ne ana li zi ra ni ti oc je nju je pos tu p -ke svo jih li ko va, ve} pri je sve ga stva ra ugo|aj i at mo s fe ru, ~ime sepri b liùje im pre si o nis ti~kom pos tu p ku.

I u dra ma ma je êhov po ka zao svo ju ori gi nal no st. Bez iz ra zi to gagla v nog ju na ka ili ja kih stra s ti i kon ve n ci o nal no ga dra m skog zap le -ta, nje go ve dra me te me lje se na unu tar njoj dra ma ti~nos ti, pod te k stui li r skim ele men ti ma. Us pje hu êhov lje vih »li r skih« dra ma po mog -le su iz ve d be avan ga r dno ga Mos ko v sko ga hu do ̀ es tve nog te a t ra.

Poz na te êhov lje ve dra me su: Ga leb (1896.), Ujak Va nja (1897.),Tri se s tre (1900.), Vi{njik (1903.) i dr.

»êhov kao sti list je dinstven je me|u um je t ni ci ma na{ega do ba,jer on u vi so kom stu p nju vla da vje{ti nom, da pi{e ta ko, ’da ri je~imabu de ti jes no, a mis li ma pro s tra no’. A kad bih po~eo iz la ga ti sadràjnje go ve pri po vi jet ke, mo je bi iz la ga nje is pa lo ve}e po op se gu ne go sa -ma pri po vi jet ka. Iz la ga ti sadrìnu êhov lje vih pri~a i zbog to ga jejo{ ne u m je s no, {to one sve, kao sku poc je ne i ta na ne ~ip ke, zah ti je -va ju bri`no ru ko va nje i ne pod no se do dir gru bih ru ku, ko je ih mo gusa mo ’zgu`va ti’.« (Mak sim Gor ki)

u (Vi di: TRI SE S TRE)

DAN TE ALIG HI E RI (1265. – 1321.), zna me ni ti ta li ja n ski knjièv nik,au tor bes mrt nog spje va Boànstve na ko me di ja.

Dan te se ro dio u Fi ren zi mje se ca svi b nja 1265. go di ne, u jed noj odna j sta ri jih ple mi}kih obi te lji. Sa mo ne ko li ko go di na kas ni je umi remu maj ka Bel la, a nje gov se otac oèni po dru gi put. O Dan teovu dje -

BIOGRAFIJE PISACA

21

tinjstvu ma lo je pro v je r lji vih po da ta ka, no moè se zak lju~iti da jeve} ta da po ka zi vao ve li ko za ni ma nje za um je t no st. Vr lo ra no jepo~eo ~ita ti naj po z na ti je la ti n ske pis ce, od ko jih mu je na j draì biori m ski pje s nik Ver gi li je. Vo lio je gla z bu i sli karstvo, a ba vio se i lo -vom, gim na s ti kom te ja ha njem. Ka da mu je bi lo de vet go di na, pr vije put ug le dao Be a t ri cu Por ti na ri, dje voj~icu nje go ve do bi, i taj }esus ret bi ti od pri je lom nog zna~enja za nje gov ìvot i knjièv no stva -ra la{tvo. Dru gi put ju je vi dio u svo joj osam na e s toj go di ni, na uli ci,i tom ga je pri go dom ona po z dra vi la, a nje mu se u~ini lo »da se do -tak nuo vr hu n ca sve ga blaènstva«. Ta da pi{e svoj pr vi so net, ko ji supoh va li li poz na ti ta li ja n ski pje s ni ci. Be a t ri ce pos ta je nje go vo ìvot nona dah nu}e, ide al savr{enstva, an|eo s ka èna ko ju }e u svo meknjièv nom dje lu uz di}i do sim bo la Bo`je mi los ti.

Sud je lo vao je u ra tu ko ji je buk nuo 1287. go di ne iz me|u Fi ren zei Arez za ra di nad mo}i u Tos ka ni. U Fi ren zi nas ta ju kor je ni tedru{tve ne pro m je ne – gra d ska up ra va pre la zi u ru ke pu~ana. Dan -te, ko ji se pri li~no za ni mao za po li ti~ka zbi va nja, ni je u nji ma sud je -lo vao, jer ni je imao do volj no go di na.

Go di ne 1290. um rla je Be a t ri ce. Pje s ni kov o~aj bio je be s kra jan,no nje go vu ide a l nu lju bav pre ma Be a t ri ci ni{ta ni je mog lo po ko le ba -ti. Ta se lju bav, os lo bo|ena zad njih ze ma lj skih spo na, pre t vo ri la une bes ku. Be a t ri ci na sm rt pro mi je ni la je pje s ni kov ìvot: on se u pot -pu nos ti pre da je izu~ava nju fi lo zo fi je i po zi tiv nih zna nos ti, a ob ja v -lju je i svo ja pr va knjièv na dje la.

Oko 1295. go di ne vjen~ao se Gem mom Do na ti. U tom je bra ku do -bio ~et ve ro dje ce, dva si na i dvi je k}eri, a jed noj je dao ime Be a t ri ce.Uz in te n zi v no bav lje nje zna no{}u Dan te je sve vi{e za o kup ljen po li -ti kom, ko ja mu ot va ra put k vi so kim po loàji ma, ali ga vo di i k ve li -koj nes re}i.

Po li ti~ke pri li ke bi le su vr lo sloène i opas ne. Ve} pe de set go di nau Ita li ji se vo dio ès tok rat iz me|u gve l fa (pri s ta{a ri m skog pa pe) igi be li na (pri s ta{a nje ma~kog ca ra). U Fi ren zi su u ve}ini bi li pri s -ta{e pa pe (gve l fi), no me|u nji ma je do{lo do ras ko la i su ko ba. Stran -ka se po di je li la na »bi je le« i »crne«. »Bi je li«, ko ji ma je pri pa dao Dan -te, htje li su Fi ren zu u~ini ti ja kom re pub li kom os lo bo|enom ut je ca japa pe i ca ra. »Crni«, ko je su ~ini li osi ro ma{eni ari s tro k ra ti, pri s ta ja -li su na ko m pro mis s pa pom ka ko bi sru{ili de mok ra t ski po re dak.Ka da su se 1302. go di ne pa pi ne pri s ta{e (»crni«) do ko pa li vla s ti,Dan te je osu|en na pro gonstvo, a po tom i na sm rt na lo ma~i. Os -tav{i bez do mo vi ne, Dan te za po~inje svo ja mu kotrp na lu ta nja. U pr -


22

vo vri je me pri d ruìo se gi be li ni ma, pri s ta{ama ca ra, ali na kon ne u -s pje la po ku{aja da oru`jem za u z mu Fi ren zu, me|u nji ma nas ta jusva|e pa ih Dan te na pu{ta. Kao iz bje g li ca, ìvio je u Arez zu, Ve ro ni,Ra ven ni, a ne ko vri je me i u Pa ri zu, obi ja ju}i tu|e pra go ve i ku{aju}i»go r ki okus tu|eg kru ha«. Dan te ni je gu bio na du da }e se vra ti ti usvoj rod ni grad. Pri li ka za pov ra tak uka za la se 1316. go di ne, ka da jei na jo kor je li jim pro tiv ni ci ma do pu{ten ula zak u grad, ali uz uv jet dau grad u|u kao po kor ni ci. Dan te se pod tak vim uv je ti ma ne èli vra -ti ti u Fi ren zu. Od 1318. go di ne tra j no se nas ta nio u Ra ven ni, gdje jepre da vo re to ri ku i dovr{avao svo je re mek-dje lo Boànstve nu ko me -di ju. Na kon pov ra t ka iz Ve ne ci je, ka mo je i{ao po dip lo ma t skompos lu, raz bo lio se od ma la ri~ne gro z ni ce i um ro u 56. go di ni ìvo ta,14. ruj na 1321. go di ne.

Pr vo Dan te o vo dje lo je knjiìca Mla de na~ki ìvot (Vi ta no va, 1292.– 1293.) u ko joj za nos no sla vi Be a t ri ci nu lje po tu. Dje lo je pi sa no pro -zom, u ko ju je umet nu to 25 so ne ta, 4 kan co ne, jed na ba la da i jed nases ti na. Po ide a li zi ra noj kon ce p ci ji lju ba vi (lju bav je uz vi{en, ide a lanos je}aj, dos tu pan sa mo sr ci ma ple me ni tim po pri ro di, a ne po pod ri -jet lu), u du hu fi ren ti n ske pje s ni~ke {ko le »do l ce stil nu o vo« (sla t kino vi stil), Be a t ri ce je uz di g nu ta do nad ze ma lj skog sim bo la.

Goz ba (Con vi vio) dru ga je Dan te o va knji ga, nas ta la u vri je me ka -da je on, po ni ru}i u taj ne zna nos ti, po ku{avao ugu{iti bol zbog Be a -t ri ci ne sm r ti. Goz ba je knji ga fi lo zo f ske li ri ke u ale go ri j skoj for mi, api sa na je na rod nim je zi kom.

Dan te o vo ìvot no dje lo je spjev Boànstve na ko me di ja (1307. –1321.). »Dje lo je naz va no ko me di jom jer u sre d njo v je kov noj po e ti citer min ko me di ja zna~i pri po vje da~ko dje lo u pro zi. At ri butboànstve na do dan je u 16. st. iz dva raz lo ga: 1. pr ve nstve no za to{to pje va o te mi Bo ga i boànstva, 2. nak na d no i za to {to je dje lo oci -je nje no savr{enim (u smi s lu boàn skog). Je zik je dje la fi ren ti n skonar je~je, pro{ire no iz ra zi ma i poj mo vi ma iz raz li~itih pod ru~ja, alita ko savr{eno i pje s ni~ki raz ra|eno da je pos ta lo te me ljem ta li ja n -skog knjièv nog je zi ka. Boànstve na ko me di ja je ep ski pri kaz za -mi{lje nog tro d ne v nog Dan te o va pu ta kroz pa kao, ~is ti li{te i raj, nako je mu pje s nik upoz na je sve pa do ve, gri je he, za no se i ide a le ~ov je -ko ve u nje go vu ìvo tu i u do ta da{njoj kul tu r noj po vi jes ti ~ov -je~anstva. Dje lo ima tri di je la: Pa kao (In fe r no), îs ti li{te (Pur ga to -rio), Raj (Pa ra di so). Sva ki dio ima 33 pje va nja, a sva ko se pje va njesas to ji od ni za ter ci na (stro fa od po tri sti ha, u ovom slu~aju je da na -e s te r ca). Dan tea na tom pu tu vo de ri m ski pje s nik Ver gi li je, sim bol

BIOGRAFIJE PISACA

23

ra zu ma, i Be a t ri ce, sim bol mi los ti. Boànstve na ko me di ja pje s ni~koje dje lo naj ve}eg knjièv nog zna~enja i kla si~ne um je t ni~ke lje po te.Iz ra|ena je stro go pre ma za h tje vi ma sre d njo v je kov ne po e ti ke: ~vr -sta va nj ska ar hi tek tu ra (tri put po 33 pje va nja i jo{ jed no uvod no),mo ra lis ti~ko-kr{}an ska je z gra i sim bo li~nost u iz ra zu. Pre d sta v ljadu bo ku i sve s tra nu sin te zu sre d njo v je kov nih zna nja i vje ro va nja. Alije Dan te is to v re me no i ve li ki mo der ni pje s nik, jer je u ok vi ri ma svo -ga re li gi o z no ga uv je re nja i te o lo{kih kon ce p ci ja raz vio pot pu no mo -der ne eti~ke i hu ma nis ti~ke pri n ci pe u vre d no va nju ~ov je ka idru{tve nog ìvo ta.« (T. ûbe li})

u (Vi di: BO@ANSTVE NA KO ME DI JA)

DES NI CA, VLA DAN (1905. – 1967.), suv re me ni hr va t ski knjièv nik.Ro|en je u Zad ru, gdje je svr{io os no v nu {ko lu i za po~eo gim na zi -

ju ko ju je nas ta vio u Spli tu i [ibe ni ku. Ve} u gim na zi j skim klu pa mapo~eo se ba vi ti li te ra tu rom. Pra vo je stu di rao u Zag re bu i Pa ri zu.Dip lo mi rav{i u Zag re bu 1930. go di ne ra dio je kao od vje t ni~ki pri -prav nik u o~evu ure du, a za tim se za pos lio u Dràv nom pra vob ra ni -la{tvu u Spli tu. Go di ne 1933. ob ja v lju je pr ve te k sto ve u lis to vi maNo vo do ba i Glas. Na kon iz bi ja nja ra ta od ve den je od stra ne ta li ja n -skih oku pa ci j skih vla s ti u Za dar, gdje ra di kao pre vo di telj. Go di ne1944. pre{ao je na os lo bo|eni te ri to rij. Pos li je ra ta ra di u Zag re bukao {ef pra v nog od je lje nja Mi nis ta rstva fi nan ci ja, a od 1950. do smr -ti dje lu je kao pro fe si o nal ni pi sac.

Knjièv ni opus Vla da na Des ni ce ~ine: zbi r ke no ve la Olu pi ne nasun cu (1952.), Pro lje}e u Bad ro v cu (1955.), Tu, od mah po red nas(1956.), Fra tar sa ze le nom bra dom (1959.); ro ma ni Zi m sko lje to va -nje (1950.), Pro lje}a Iva na Ga le ba (1957.) te ne dovr{eni ro man Pro -na la zak At ha na ti ka; zbi r ka sti ho va Sli je pac na àlu (1955.); dra maLje s tve Ja kov lje ve (1961.) i filmski sce na rij Kon ce rt (1954.).

Ia ko li te rar no sve s tran (pje s nik, ese jist, felj to nist, sce na rist i pre -vo di telj), Des ni ca je pos ti gao naj bo lja os tva re nja u pro zi, gdje sekre}e od re a lis ti~ke pri po vi jet ke do mo der no ga ana li ti~kog ro ma na.Des ni ca se od li ku je iz ra zi tim da rom za paànja, bo ga tom ima gi na ci -jom, ese jis ti~kim ref le k si ja ma te sti l skom per fe k ci jom.

u (Vi di: PRO LJE]A IVA NA GA LE BA)


24

DOS TO JE V SKI, FJO DOR MI HAJ LO VI^ (1821. – 1881.), rus ki knjièv nik.@ivot ni put jed nog od naj ve}ih sv je t skih pi sa ca bio je vi{e ne go

teàk: si ro ma{tvo, ne i z lje~iva bo lest (epi lep si ja), sm r t na kaz na, pro -gonstvo u Si bir, umi ra nja na j bliìh – sa mo su eta pe nje go va kri`nogpu ta.

U {es na e s toj go di ni po èlji svo ga oca, voj nog li je~ni ka, upi su jepet ro g ra d sku inènje ri j sku aka de mi ju. [est go di na pro vest }e u voj -noj us ta no vi ra za pet iz me|u us va ja nja voj nih zna nja i du bo ke sklo -nos ti pre ma po e zi ji i knjièv nom stva ra la{tvu. Go di ne 1843. svr{avaaka de mi ju s ~inom po ru~ni ka, a ve} idu}e go di ne da je os ta v ku naslu`bu, prodaje svoj dio ima nja i pre da je se pi sa nju. O nje go vu pr -vom ro ma nu Bi jed ni lju di (1845.) kri ti ka se po zi tiv no iz ja{nja va, akri ti~ar Bje li n ski ga po z dra v lja kao no vog Go go lja. U to vri je me Dos -to je v ski po~inje od la zi ti na sas ta n ke kru ga uto pi j skih so ci ja lis ta okoPet ra{ev skog. Druènje s mla dim re vo lu ci o na ri ma sta jat }e gauhi}enja i osu de na sm rt. Na sa mom stra ti{tu, ne ko li ko mi nu ta pri -je po gub lje nja, stiè ca re vo po mi lo va nje ko jim se kaz na smr}u mi je -nja u pet go di na pri sil nog ra da i ~eti ri go di ne pro gonstva u Si bir. Na -kon de set mu kotrp nih go di na, go di ne 1859., vra}a se i nas ta nju je uPe ter bu r gu, gdje }e se pro fe si o nal no ba vi ti knjièv nim i no vi na r sko--pub li cis ti~kim ra dom sve do sm r ti.

Knjièv na dje lat no st mu je obil na, a ro ma ni su mu re dom re mek--dje la: Po nièni i uv ri je|eni (1861.), Za pi si iz mr t vog do ma (1861.),Zlo~in i kaz na (1866.), Idi ot (1868.), Bje so vi (1871. – 1872.), Mla di}(1875.), Bra}a Ka ra ma zo vi (1879. – 1880.).

U svo jim ro ma ni ma, kao pr vi me|u rus kim pis ci ma, Dos to je v skiug la v nom pri ka zu je ur ba nu sre di nu, pu nu te{ke i tu rob ne tra gi -~nos ti ko ja gu{i sve oko se be. Tra ga ju}i za skri ve nim po bu da maljud skih pos tu pa ka, traè}i od go vo re na eg zi s te n ci jal na, mo ral na ifi lo zo f ska pi ta nja ~ov je ko va pos to ja nja, Dos to je v ski }e du bo ko pro -dri je ti u du{u i psi hu ~ov je ka, do no se}i iz va n re d ne psi ho lo{ke po r -tre te svo jih li ko va. U ob li ko va nju svo jih ro ma na sluì se unu tar njimmo no lo gom, rep ro du ci ra sno ve, a po seb nu po zor no st pos ve}uje dis -ku si ja ma i po le mi ka ma svo jih li ko va gle de vje r skih, mo ral nih i fi lo -zo f skih pi ta nja. Ti me je sna`no dje lo vao na dalj nji raz voj mo der neeu ro p ske pro ze 20. sto lje}a.

Ro ma ne Dos to je v sko ga pra ti nje go va pub li cis ti ka kroz ko ju iz laèsvo ja po li ti~ka, vje r ska i so ci jal na na~ela: rus ki na rod sma t ra na ro -

BIOGRAFIJE PISACA

25

dom-bo go nos cem ko ji }e pre po ro di ti ~ov je~anstvno, a so ci jal noj re vo -lu ci ji pre t po s ta v lja (i sup ro t sta v lja) eti~ku ob no vu u du hu evan|eo -s kog kr{}anstva.

»Ge ni jal no st Dos to je v skog je ne o s po r na; po sna zi i pla s ti~nos tisli ke sa nje go vim ta len tom moè se us po re di ti sa mo Sha kes pe a re.«(Mak sim Gor ki)

u (Vi di: ZLOÎN I KAZ NA)

DR@I], MA RIN (1508. – 1567.), pje s nik i ko me di o g raf; na j zna~aj ni jeime hr va t ske re ne sa n sne knjièv no s ti.

Ma rin Drì}, na dim kom Vid ra, ro dio se go di ne 1508. u Dub ro v ni -ku, u obi te lji tr go v ca pu~ani na. Obi telj Drì}, ko ja je u pre t ho d nojge ne ra ci ji da la poz na to ga pet ra r ki s ti~kog pje s ni ka Dòru Drì}a, ni -je ima la sre}e u tr go va~kim pos lo vi ma pa je u nes mi lje noj utak mi cika pi ta lis ti~kog pos lo va nja na s tra da la i gos po da r ski pro pa la, {to jeima lo bit nog od ra za na Ma ri nov ìvot ni put. Drì}eva mla dost oba -vi je na je ta mom i o njoj ne ma pro v je r lji vih po da ta ka. Go di ne 1526.ime no van je za up ra v ni ka dub ro va~ke cr k ve Svih Sve tih, zva ne Do -mi no. Na i me, obi telj Drì} ima la je pra vo nad zo ra i pre d la ga nja up -ra vi te lja nad cr k vom Do mi no, {to je do no si lo od re|ene be ne fi ci je.Go di na 1538. va`na je u Ma ri no vu ìvo to pi su. Te go di ne izab ran jeza or gu lja{a u dub ro va~koj ka ted ra li i, {to je jo{ va`ni je, do bio je pot -po ru od 30 du ka ta ka ko bi oti{ao na na u ke u tos ka n ski grad Si e nu.Bo ra vak u Si e ni bit no je ut je cao na for mi ra nje nje go va ka za li{no gai knjièv nog li ka. U to vri je me Si e na je bi la ìvo re ne sa n sno sre di{te,grad du ge sveu~ili{ne tra di ci je u ko ji su do la zi li stu den ti iz ci je le Eu -ro pe, te grad raz vi je nog ka za li{nog ìvo ta. Drì} je u Si e ni pro veone ko li ko go di na, ne svr{iv{i stu dij pra va. Ia ko ga {ko l ski pro g ramni je pre vi{e za ni mao, Ma rin je pos tao up ra vi te ljem stu dentskog do -ma i vi ce rek to rom sveu~ili{ta, {to je pre d sta v lja lo po seb nu ~ast i ug -led. Naj za nim lji vi ji po da tak u ve zi s Drì}evim bo rav kom u Si e ni od -no si se na nje go vo bav lje nje ka za li{tem. Ot kri ven je po da tak da jeDrì} ig rao ulo gu lju bav ni ka u jed noj ti pi~noj re ne sa n snoj ko me di jiko ja je, ia ko zab ra nje na, odig ra na u pri vat noj ku}i pa je po li ci ja kaz -ni la sve su di o ni ke, me|u nji ma i Drì}a. Go di ne 1545. Drì} se vra}au Dub ro v nik, gdje ub rzo stu pa u slu`bu au s tri j skog gro fa Chri s to p -ha Ro gen do r fa. U nje go voj slu`bi pro vest }e dvi je go di ne, pra te}i gakao ko mor nik i kas ni je kao tu ma~ na pu to va nji ma u Be~ i Ca rig rad.


26

Ova epi zo da ni je do ni je la Ma ri nu tra j ni je rje{enje nje go vih ma te ri -jal nih te{ko}a, ali je pri do ni je la bo ljem upoz na va nju svi je ta. Drì} od1548. do 1562. ìvi u Dub ro v ni ku. To je raz do b lje plo d no ga knjièv -nog stva ra la{tva – u tim go di na ma nas ta la su sva nje go va poz na tadje la – ali i raz do b lje du go va, os ku di ce, ne u vaàva nja i mi je nja njasla bo pla}enih pos lo va. Go di ne 1548. pri ka za na je, da nas iz gu b lje na,ko me di ja Po met u iz ve d bi Po met-druìne. Is te go di ne na pi sao je pas -to ra lu Ti re na, ko ja je pri ka za na idu}e go di ne pred Kneèvim dvo -rom. Drì}evi knjièv ni pro tiv ni ci op tuìli su ga da je pla gi rao svogsuv re me ni ka, ci je nje nog knjièv ni ka Mav ra Vet ra no vi}a. Drì} seès to ko bra nio od op tu`bi za vid ni ka, pri ~emu mu je po mo gao samVet ra no vi} pje s mom Pje san ca Ma ri nu Drì}u upo mo}, u ko joj od ba -cu je sve obje de pro tiv Ma ri na. Go di ne 1550. tis ka na je u Mle ci ma je -di na za Drì}eva ìvo ta ob ja v lje na knji ga Pje s ni Ma ri na Drì}aujed no sta v lje ne s mno zim dru zim li je pim stva r mi, u ko ju je uz lju -bav nu li ri ku uvr{te na i far sa No ve la od Sta n ca, pas to ra la Ti re na teVe ne ra i Adon. Is te go di ne bi la je pre mi je ra naj po z na ti je Drì}eveko me di je Dun do Ma ro je. U raz do b lju 1553. – 1556. pri ka za ne su os -ta le Drì}eve ko me di je: Dùho Kr pe ta, Skup, Trip~e de Utol~e, Ar -ku lin i Pje rin te pas ti r ska ko me di ja Griùla. Go di ne 1559. pri ka za -na je He ku ba, je di na Drì}eva tra ge di ja, zap ra vo pre p jev Eu ri pi do vetra ge di je nas tao pre ma pre rad bi Lo do vi ca Dol cea.

Sve ve}e nes la ga nje sa sug ra|ani ma, zab ra nji va nje pri ka zi va njaHe ku be, ne ri je{ena ma te ri jal na si tu a ci ja, pri do ni je li su Drì}evoj od -lu ci da na pus ti Dub ro v nik (1562.) i ode u Ve ne ci ju, gdje je ìvio nje -gov brat, sli kar Vla ho Drì}. Go di ne 1563. do bio je zva nje ka pe la namle ta~ke nad bi s ku pi je i na toj du`nos ti os tao do sm r ti. Go di nu da -na pri je sm r ti, u lje to 1566., Drì} se na la zi u Fi ren zi, gdje se upu{tau smi on i neo~eki van po t hvat – uro tu pro tiv dub ro va~ke vla de. Drì}{alje pis ma tos ka n skom voj vo di Co si mu I. Me di ce j skom po zi va ju}iga da mu po mog ne u ru{enju reìma dub ro va~ke vla s te le i us po s ta -vi no ve vla de ko ju }e ~ini ti vla s te la i gra|ani. Zav je ra ni je us pje la jerCo si mo I. Me di ce j ski ni je od go vo rio na Drì}ev po ziv, ko ji je sam pose bi bio uto pi j ski i li{en re a l ne os no ve. Ipak, Drì}eva urot ni~ka pis -ma ot kri va ju di s kri mi na ci ju, ti ra ni ju i des po ti zam dub ro va~ke aris -to k ra t ske vla de.

Sru{enih sno va o mo gu}oj druk~ijoj i pra ved ni joj Re pub li ci, Drì}se vra}a u Ve ne ci ju, gdje umi re 1567.u (Vi di: DUN DO MA RO JE, SKUP)

BIOGRAFIJE PISACA

27

ES HIL (525. – 456. g. pr. Kr.), gr~ki tra gi~ar.Ro dio se u Ele u zi ni ne da le ko od Ate ne 525. g. pr. Kr. u ug le d noj

zem ljo pos je d ni~koj obi te lji. @ivio je u vri je me nas ta ja nja ate n skedràve i gr~ko-per zi j skih ra to va. Kao mlad ~ov jek sud je lo vao je ubit ka ma {to su ih Gr ci vo di li pro tiv Per zi ja na ca (na Ma ra to n skompo lju, kod Sa la mi ne), sva g dje se is ti~u}i osob nom hra b ro{}u. Us pje -he ko je je pos ti gao kao rat nik i do mo ljub sma t rao je zna~aj ni jim odpje s ni~ke sla ve. Tri put je pu to vao na Si ci li ju, gdje je bo ra vio na dvo -r cu si ra ku{kog vla da ra Hi je ro na, zna nog za{tit ni ka pje s ni ka,u~enja ka i um je t ni ka. On dje je za si gur no upoz nao naj po z na ti jegr~ke pje s ni ke to ga vre me na – Pin da ra i Si mo ni da. Na Si ci li ji, u gra -du Ge li, je i um ro 456. g. pr. Kr.

Es hil se po ja vio na sce ni vr lo ra no (oko 500 g. pr. Kr.), ali je pr vunag ra du do bio tek u svo joj ~et rde se toj go di ni (485. g. pr. Kr.). Bio jevr lo plo dan pi sac. Pi sao je ele gi je, epig ra me, tra ge di je i sa ti r ske dra -me. Sud bi ne svo jih he ro ja Es hil naj~e{}e pri ka zu je u tri uzas to p netra ge di je (tri lo gi ja) iza ko jih do la zi sa ti r ska dra ma. Od 90 Es hi lo vihdra ma (70 tra ge di ja i 20 sa ti r skih dra ma) sa~uva lo se sa mo se damtra ge di ja: Pri b je gar ke, Per zi jan ci, Oko va ni Pro me tej, Sed mo ri capro tiv Te be, te tri lo gi ja Ores ti ja (Aga mem non, @rtva na gro bu i Eu -me ni de). Za ìvo ta je 13 pu ta do bio pr vu nag ra du za svo je dra me, noone su pri ka zi va ne i nag ra|iva ne i pos li je nje go ve sm r ti.

Zbog no vi na ko je je unio u ta da{nju, jo{ pri mi tiv nu tra ge di ju pro -z van je »o cem tra ge di je«. Es hil je sma njio ulo gu ko ra, uveo dru gogglu m ca, po ja~ao zna~enje di ja lo ga, pr vi upot ri je bio de kor, a pri pi su -ju mu i izum mas ke.

Gra|u za svo je tra ge di je uzi mao je iz he ro j skih pri~a, nje go ve sutra ge di je »m r vi ce sa bo ga ta sto la Ho me ro va«. Ia ko je stru k tu ra nje -go vih tra ge di ja jed no s ta v na, a li ko vi bez dub lje psi ho lo{ke ana li ze,je zik mu je bo gat i sve~an a stil bu jan i uz vi{en. Li ko vi nje go vih bo -go va i ju na ka, ve li ki ka ko u svo me ple me ni tom dje lo va nju ta ko i ustra s ti i zlo~inu, i da nas ìvo i uv je r lji vo mo gu za i n te re si ra ti suv re -me nog ~ita te lja.

Tra ge di ja Oko va ni Pro me tej pri vuk la je po zor no st naj ve}ihknjièv ni ka no vo ga vre me na (Go e t hea, Byro na, She l leya i dr.).

u (Vi di: OKO VA NI PRO ME TEJ)


28

EU RI PID (480. – 406. g. pr. Kr.), uz Es hi la i So fok la na j zna~aj ni jigr~ki tra gik.

Eu ri pid, pos lje d nji kla sik gr~ke tra ge di je, ro dio se na oto ku Sa la -mi ni go di ne 480. pr. Kr. u bo ga toj obi te lji. Kao u~enik ma te ri ja lis -ti~kog fi lo zo fa Anak sa go re i kas ni je so fis ta Pro ta go re i Pro di kaodu{ev lje no je pri h va tio i pre no sio u svo je dra me no ve mis li i ide jeko je su ub rzo te me lji to uz drma le sta ri re li gi o z ni mis ti ci zam i kon -zer va tiv ne obi~aje. Zbog to ga {to je sa sce ne {irio no ve ide je pro z vanje sce n skim fi lo zo fom. Ve}i dio svo ga ìvo ta pro veo je u Ate ni ba ve}ise knjièv nim stva ra la{tvom. Iz bje ga vao je dru{tvo i naj ra di je je bo -ra vio kod ku}e u svo joj ve li koj bib li o te ci. U du bo koj sta ros ti (408. g.pr. Kr.) od la zi na po ziv ma ke do n skog kra lja Arhe la ja na nje gov dvoru Pe lu. Iz Ma ke do ni je se pje s nik vi{e ni je vra tio u do mo vi nu. Um roje 406. g. pr. Kr. u Are tu zi kod Am fi po la, gdje je i po ko pan.

Ia ko je ti je kom pe de se to go di{nje ga knjièv nog ra da na pi sao ne o -bi~no ve li ki broj dra ma – vi{e od 90 – na nat je ca nji ma je pr vu nagra -du do bio sa mo 5 pu ta. To se moè ob ja s ni ti ~inje ni com {to je kaozastu p nik nap re d nih na~ela i no ve pro s vje te bio me tom onih ko ji subra ni li kon ze r va tiv na na~ela i obi~aje.

Od cje lo kup na Eu ri pi do va opu sa sa~uva lo nam se 18 tra ge di ja ijed na sa ti r ska dra ma. Naj bo lje nje go ve dra me su: He ka ba, Me de ja,Hi po lit, Ifi ge ni ja u Au li di, Ifi ge ni ja u Ta u ri di, Ele k tra, Bak he, Ion,Mah ni ti He rak lo i sa ti r ska dra ma Kik lop.

Eu ri pid je stva rao u do ba kri ze ate n ske de mok ra ci je, u vre me nukul tu r nog, so ci jal nog i po li ti~kog pre vi ra nja, ka da su se su ko bi le ge -ne ra ci ja ko ja se na svim pod ru~ji ma ìvo ta dràla tra di ci je i mi to -lo{ko-re li gi o z nog tu ma~enja svi je ta i ge ne ra ci ja ko ja po~inje za u zi -ma ti kri ti~ki i ra ci o na lis ti~ki od nos pre ma tra di ci ji i pre ma ta da ve}preìv je lim os ta ci ma ne ka da{njeg ro do v skog ure|enja. Eu ri pid jepos tao na jiz ra zi ti jim zas tu p ni kom no vo ga do ba.

U Eu ri pi do vim dra ma ma vi{e ne ma one pos to ja ne i ~vr ste vje re ubo go ve i u nji ho vo up ra v lja nje svi je tom. Ia ko i on, kao nje go vi pre t -ho d ni ci Es hil i So fok lo, uzi ma gra|u za svo je dra me iz mi to lo gi je, unji ho voj je ob ra d bi slo bo dan i sa mos ta lan.

Nje go vi su he ro ji bez ide a li zi ra nih cr ta, kak ve na la zi mo kod Es hi -la i So fok la, i po sve mu su sli~ni obi~nim Ate nja ni ma. Bo go ve je li{iosve mo}i i sveo ih na pu ko dra ma t sko sre dstvo (de us ex mac hi na).

BIOGRAFIJE PISACA

29

Vodi

č kr

oz l

ekti

ru z

a sr

edn

je š

kole

srednje škole

Dav

or U

skok

ović

www.mozaik-knjiga.hr

davo r us ko kov i ć

za srednje škole

Vodičkrozlektiru

Homer, Dante, Shakespeare, Dostojevski, Hesse… Marulić, Šenoa, Krleža… preko stotinu

književnih remek-djela prepričano i objašnjeno!

S VODIČEM je čitanje lektire pravo zadovoljstvo!

KNJIŽEVNI KLASICI

RAZUMLJIVI SVIMA!

VODIČ KROZ LEKTIRU ZA SREDNJE ŠKOLE namijenjen je ponajprije učenicima srednjih škola, a donosi obilje informacija vezanih uz književna djela koja čine uobičajenu srednjoškolsku lektiru. VODIČ se sastoji od pet cjelina koje na jasan i pregledan način, abecednim redom, donose:

I. Biografije pisacaII. Kratke sadržaje književnih djelaIII. Analize likovaIV. Književnoteorijske termineV. Dopunsku bibliografiju najbitnije

kritičke literature o izabranim djelima

VODIČ će učenicima pružiti pomoć u analizi književnih djela koja obrađuju na satima lektire i olakšati im pronalaženje osnovnih informacija u njihovu samostal-nom radu. Također, VODIČ će biti zanimljiv svima onima koji žele produbiti svoje poznavanje najznamenitijih djela domaće i svjetske književnosti ili ih se žele prisjetiti.

osmo izdanje

ISBN 979-953-223-121-1

129,00 kn

Vodic_srednje skole_HRV.indd 1 1.7.2009 9:14:45

vodič kroz lektiru za srednju školu

Documents